Arhimandrit ANDREJ Konanos

OSTAVI DETE NA MIRU!

Nau dananju besedu sam nazvao "Ostavi dete na miru". Za ljude koji nemaju
decu, ova tema je takoe vana jer predstavlja deo problema koji je muan za sve
ljude - postojanje psiholokog pritiska, nasilja u naem ivotu. Mogla bi se nazvati i
"Ostavi oveka na miru!", to jest, ne uznemiravaj i ne maltretiraj druge ljude.
Kada sam 1986. godine prvi put doao na Svetu Goru, pitao sam jednog
monaha u skitu Svete Ane:
- Oe, ti si monah, nema porodicu, decu, ne gradi kue, ne radi u fabrici; ta
ti radi za ovaj svet?
Tada sam imao 16 godina. On mi je odgovorio:
- Zna, ja imam mnoge strasti i nemoi. Neprestano se ljutim, nerviram, imam
teak karakter. I moj doprinos za vas koji ivite u svetu je va mir, da vas ne
optereujem svojim strastima i slabostima. Kada bih iveo pored vas, ja bih vas
zamarao svojim tekim karakterom. Sada u krajnjoj meri nikoga ne uznemiravam.
ivim ovde u tiini, u svojim grekama, svojim gresima, ali vas ne uznemiravam.
Ovo su jako duboke i vane rei. Duni smo da stremimo tome, da ne
razdraujemo one koji se nalaze pored nas, da ih ne zamaramo, ne pritiskamo
njihovu linost. Zato ak i ako govori sa ovekom o neemu to je dobro i pravilno ali
pritom vri pritisak na njega - to razdrauje. Na primer, kada ti neko govori da je
neophodno da posti, da se moli, ide u hram, ali je pritom previe uporan, takav
savet moe jedino da razdrai i da izazove otpor, rezultat biva suprotan. Zato ostavi
drugog na miru da bi postepeno sam shvatio sve to eli da mu kae, ne primoravaj
ljude da rade neto na silu, ne razdrauj ih.
Prolo je preko 20 godina od moje prve posete Svetoj Gori a taj podvinik
nastavlja da ini to isto - ivi u tiini, uao je u konicu svoje due i sakupio med
sopstvenog ivota. Meutim, sada ga sami ljudi mole za pomo, dolaze i govore mu:
- Daj nam silu tvoje due, sedi, porazgovaraj sa nama, elimo da se dotaknemo
tebe, da se ispovedimo kod tebe!
Vidite, on nikoga nije uznemiravao, meutim, ljudi sada njega uznemiravaju i
trae. Zato? Zato to on ima neto to oni nemaju. Kada ti uznemirava druge ljude i
pritiska ih, onda nisi u stanju da umiri njihovu duu, ne moe da ih ubedi da
izmene svoj ivot. Na silu ne moe da primora oveka da izmeni svoj ivot, ne
moe da mu nametne dobro na silu. Mogue je izmeniti jedino sebe. Zato tako esto
nae rei ne dopiru do drugih, nikoga ne ubeuju i ni na koji nain ne utiu na druge
ljude. Neka tvoje dete raste tiho i spokojno, ostavi ga na miru, ne dri mu lekcije.
Probaj da izmeni sebe. Postani po malo pustinjak, otelnik. Nije vano to ivi u

gradu gde je buka i ludaki ritam ivota, ivi makar malo kao da si monah. Trudi se
da se bavi sobom, neguj svoju duu, sakupljaj u njoj spokojstvo, tiinu i sreu i kada
ona bude preispunjena njima, ti e biti u stanju da sva ta bogatstva preda svom
detetu bez mnogo rei i strogog ukoravanja njegovog ponaanja koja jedino mogu da
iznerviraju.
Pritiskajui nekoga, mi samim tim potvrujemo da se ne oseamo sreni.
Pokuaj da ubedi nekoga da si u pravu na silu, oznaava da ono to ti radi ni tebe
samog ne ispunjava. ovek koji je zadovoljan onim to radi ne pritiska ostale. On je
srean. Reci mi, da li tvoja deca, ili tvoj mu, ili tvoja ena ili ostali ljudi vide da si
srean sa onim to ini? Eto, ti ide u hram - da li tebe ini srenim ivot u Crkvi? Da
li te to ispunjava mirom? Ako si miran, onda se ti nee o tome raspriati pred svojim
detetom, tvoje spokojstvo je primetno samo po sebi i dete to shvata. Kada si
preispunjen sreom, ne osea elju da kae: "Ti mora da ide u hram!" Ne
primorava na silu, ne razdrauje, ve predlae, pokazuje, prosto se osea
srenim i misli: "Mene ne interesuje da li moji roaci, komije ele da idu u hram. Za
mene je sutina u drugom: da li sam ja koji idem u hram, kao svetenik, kao obini
hrianin - srean? Ako sam srean onda e oni to videti, o tome e im rei moje lice,
moje rei, moje ponaanje. Ja ne mogu nikoga da primoram da ivi mojim ivotom.
ak i Bog to ne eli, i On sam to ne radi".
Isus je hodao sa Svojim uenicima i u nekom trenutku su Ga neki od uenika
(na poetku ih je bilo vie od 12) ostavili, ne elei vie da budu Njegovi uenici. U
tom trenutku On se obratio Dvanaestorici i postavio im pitanje koje se mi, moda, ne
bismo usudili da postavimo svojoj deci. Gospod ih je pitao:
- Moda i vi elite da odete?
Tada Mu je Petar odgovorio:
- Gospode, gde da idemo, Ti si najbolji Uitelj! Ako se naa dua umiruje,
stiava pored Tebe, kako da odemo?
Gospod kao da odgovara na Njegove rei:
- Ja elim da ostanete sa Mnom, ali da ostanete po svojoj volji. Ne elim da vas
primoravam na silu. (vidi Jn. 6: 67-69).
Neko od nas moe rei svom detetu:
- Dete moje, ja elim da ti ostane sa mnom ne zato to sam ti otac ili majka, ne
zato to zakon zahteva da ostane pored mene do svojih 18 godina, ve zato to elim
da se osea srenim pored mene. Da li eli da ostane? Ako ti dam mogunost
izbora, da li e otii? Da li na primer veeras ostaje zato to se boji da te ne udarim
ako bude hteo da ide, ili zato to se raduje mogunosti da budemo zajedno?

Eto, to i jeste cilj i njega nije tako lako dostii, meutim, Bog eli upravo to i
nikoga ne primorava. Poeleli ste i doli, a ako neko eli da ode, moe tako i da uini.
Gospod eli da ti slobodno postupa po svojoj elji.
Kada je bludni sin rekao svom ocu: "elim da mi da moj deo, elim da odem i
ivim kako ja elim!" - njegov otac je, iako u dubini due nije eleo to, ispunio
njegovu volju. Dao je sinu njegov deo imanja sa reima: "Dete moje, ja te volim, ali
ljubav nije prinuda".
Ne moe da eli da te neko zavoli na silu, jer to onda nije ljubav. Ne moemo
da primoramo svoje ene ili mueve da nas ljube na silu, mi ne moemo i nemamo
prava da svoju decu prinuujemo na to. Ljubav se ne moe nametati, ovek se jedino
moe nadahnuti na nju. Zato otac bludnog sina govori: "Uzmi svoj novac, svoje
imanje i idi, ali znaj da te toliko jako volim da gde god krenuo, takvog kao ja ne
moe nai. Znam da e iveti razvratno, u bludu, da e imati neprijatnosti, ali e
se nekada vratiti meni. Ne elim da te zadravam i neu to raditi."
Eto tako je otac sinu dao slobodu izbora. Zato? Zato to je sam bio spokojan i
siguran u ljubav koju je oseao prema svom detetu. Kada si siguran u ono to radi,
onda si i spokojan. Kada je u kui svaa i vikanje, ak i iz najpravilnijih i
najdostojnijih pobuda, one prestaju da budu dobre. Ne sme se grditi dete za to to
radi. Ako je tvoje dete uinilo neto neprilino, ti pravi mnogo vei greh pravei
skandal od toga, da bi ga na taj nain usmerio pravilnim putem. Zlo ne moe da bude
ispravljeno novim zlom. Eto zato govorim: neophodno je da na poetku sam uini
prvi korak, sam postane srean, iskreno se raduje tome kako ivi.
Dozvolite mi da vam ispriam kako je postupio jedan ovek, budui Svetitelj
kada je, vrativi se kui, zatekao svoju enu sa drugim. On je veoma voleo svoju
enu, ali je znao da se ljubav ne moe nametnuti, on je veoma eleo da i ona njega
voli, meutim, shvatio je da to nije mogue. Tada joj je rekao: "Poto si sa drugim, to
znai da ne eli da bude sa mnom. Oprosti, odlazim."
Otiao je i postao uenik Svetog Antonija. U pitanju je Sveti Pavle Preprosti,
veliki podvinik i veliki udotvorac Crkve koji je ak progonio zle duhove. On je tako
snano voleo svoju enu da je uvaavao njenu slobodu ak i kada je greila. On nije
mogao na silu da je primora da ga zavoli, meutim, on je nije ni mrzeo. On je rekao:
"Pitanje je ta u initi sam sa sobom. Ako je neophodno da budem bolestan zajedno
sa tobom da bi me zavolela, ako je neophodno da se razbolim da bih te naterao da
postane onakvom kakvu elim da ti bude, to je onda besmisleno." I sa reima:
"Idem makar sebe da spasim!", ustao je i otiao u pustinju.
Mi smo duni da se uimo ovome, uimo da se okrenemo sebi - u dobrom
smislu ove rei, da se pobrinemo o svojoj dui, o miru unutranjeg sveta. U pitanju
nije prezir prema drugim ljudima, ve ukazivanje pomoi jer ako bude u stanju da
im preda taj spokoj i mir, onda e ih uiniti boljima, dok naprotiv, svaa koja je
nastala iz elje da pomogne i izmeni situaciju ne predstavlja pomo.

Kada muimo druge, time pokazujemo da zapravo mi sami imamo probleme.

Mi se trudimo da ih ne primeujemo i esto prebacujemo krivicu na tua lea. A eto,
moe otii do svetenika i iskreno mu rei:
- Oe, iskreno reeno, moje dete nije krivo za ono to se dogaa. Zapravo ja
imam brdo problema, ja se svaam sa muem, nerviram se, nervni sistem mi je
oslabio, ne mogu da se uzdrim i izbacujem svoja negativna oseanja na dete i
pritiskam ga.
Iako esto, ene iskreno i govore:
- Oe, esto grdim svoje dete i viem na njega i to je moja krivica. Recimo, neto
se desilo izmeu moga mua i mene, posvaali smo se, nismo se meusobno
razumeli. Ja ne elim sa njim da se raspravljam jer je jai od mene. I eto, ja izbacujem
zlo na svoje dete, grdim ga bez razloga, iako govorim da je to na njegovu korist.
Ova "pucanja" predstavljaju svedoanstva da sama majka esto osea
unutranju nelagodnost, da ima sopstvene probleme. Drugi nije kriv to smo mi
nesreni. Ni dete, ni mu, ni ena. Svako je odgovoran za polje sopstvene due. Bog
e me pitati: "Da li si bio srean? Da li si bio zadovoljan svojim ivotom? Ja tebe nisam
terao da spasava ceo svet."
ta mi moemo dati ovom svetu i ljudima koji su oko nas? Ako u nama postoji
neto snano, celovito, mi to moemo podeliti sa drugima. Da bismo to stekli
meutim, neophodno je na poetku makar malo prinuditi sebe. Svi mi smo veoma
sebini. Kao znak naeg egoizma slui naa neprestana sklonost da nameemo svoje
miljenje. Mi elimo da se naa volja obavezno ispuni, a kada se ljudi ponaaju
drugaije, mi im istog trena ukazujemo na njihove greke i optuujemo ih za sve to
nam se ne dopada: "To je uasno! Ti mora da se promeni, treba da se ispravi, ne
svia mi se tvoje ponaanje!"
Tako govorimo mi. A eto, Sveti Pajsije Svetogorac, kada bi video greke drugih
ljudi, nikada im nita nije nametao. Uzimao je uvek greke drugih ljudi na sebe, iako
nije bio kriv. Govorio je:
- Ja sam kriv!
- Ah, oe, pa u emu si ti kriv? Ljudi zbog kojih tuguje ne ive ovde, doli su i
otili. Zato sebe optuuje zbog njih?
- Da sam bio dobar, oni se sada ne bi svaali.
Jednom je starcu doao jedan brani par. Oni su mu ispriali da su se razveli.
Umesto da im odri lekciju i natera ih da se pokaju, Starac je rekao:
- Ja sam kriv to su se oni razveli. Da sam bio u dobrim odnosima sa Bogom, da
sam se pomolio, oni se ne bi razveli... Gde je molitva? Ja nemam smirenja i Bog me ne
slua.
On nita nije nametao drugima, ve je uvek eleo da ispravi sebe. I govorio je
kao i svi Svetitelji: "Kod mene stvari nisu u redu, ja imam probleme, ne drugi".
Razmislite o tome, "kod mene", a ne kod mog deteta, mog mua, moje ene. Eto, tako

svako treba da govori o sebi: "Znam da sam kriv. Traiu krivicu u sebi, a ne u
drugima, potrudiu se da im ne stvaram problem u ivotu".
Jako je dobro kada u domu postoji poslunost i meusobno uvaavanje.
Meutim, mi ne moemo da zahtevamo to od drugih, mi moemo samo da ih
nadahnjujemo na tako neto. Mnogi oevi, lupivi pesnicom po stolu, viu na svoje
dete:
- Ima da me slua! Radie onako kako ti govorim jer sam ti ja otac!
Ispunjavae sve to kaem dok ne napuni 18 godina! I taka!
Dete drhti od straha i misli u sebi:
- Napuniu ja tih 18 godina, videe onda ta e biti!
I trpi, eka, utke ispunjavajui naredbe i zatim odlazi iz doma. esto zauvek.
Znam sina koji je svom ocu rekao:
- Ti sada vie nita ne moe da uradi. Napunio sam 18 godina, odrastao sam!
Do vienja!
A zatim je ustao i otiao. Eto primera prinudnog i neuspenog vaspitanja.
Kada dete zavri kolu i stupi u ivot odraslih, kako e iveti? Do trenutka dok
je sa tobom, od sebe pravi uitelja i primorava ga da uini neto. Kada pone da ivi
svojim ivotom, da li e postiti? Kada ode u Englesku na kolovanje, da li e tamo
odlaziti u hram? Tamo e odlazak u hram imati veliku vrednost, jer on e to initi
sam, initi ono to je izabrao, to je sam reio. I ako on kae: "Mogu da izaberem:
mogu da odspavam, mogu da ostanem budan celu no, a mogu i da odem u hram i to
u i uraditi", znai da su ga pravilno vaspitali. Jedino takvo vaspitanje i ima vrednost.
Upravo to i treba da bude cilj roditelja, bez obzira na sve tekoe.
ovek koji poseduje istinsku slobodu i u dui blinjeg stvara spokojstvo i
oseanje slobode. Onda ovek moe slobodno da izrazi svoje miljenje, ne bojei se
onoga to e uti kao odgovor. Recimo, mnoge ene stradaju, nerviraju se, ako treba
da razgovaraju sa svojim muem, da iznesu svoje miljenje jer mu to ne trpi, ne eli
da slua, eli da nametne svoje miljenje. Zapamti: to nije duh slobode, ve pritisak, ti
ne daje dui oveka koji ivi pored tebe da raste i cveta pred Bogom. A kada se vaa
porodica stvarala, imali ste zajednike nade, zajednike razgovore, matali ste o svom
ivotu, kako ete ii tim putem drei se za ruke... Meutim, poinje svakodnevica,
rutina, umor i dua kao da se skuplja. Zaboravlja se sve ono to je nekada bilo drago.
Velika stvar je umee da se slua drugi i uvai tue miljenje. U koli gde
predajem vie mi se dopadaju deca koja mi suprotstave svoje miljenje, koja ne
prihvataju odmah to to im govorim; ona mi se dopadaju vie od onih koji se uvek i u
svemu slau. Ja ne elim da ujem formalno "da", elim da dete objasni zato on
govori: "Da, oe, slaem se sa tim".
Ako je dete podelilo svoje miljenje sa tobom, ak i ako se razlikuje od tvog,
veruj mi, ti si stekao neto jako veliko, ti si osvojio njegovo poverenje, on ti otkriva

duu iako se i ne slae sa tobom, a to znai da te se ne boji. Koga bi izabrao: oveka

koji utke sedi pred tobom, a iznutra ga izjedaju sumnje, njegove misli lutaju,
zamaraju se, gube se meu hiljadu neshvatljivih stvari ili oveka koji ti jednostavno
govori: "Oe, ne slaem se sa onim to ti govori, ini mi se da je to teko, imam drugo
miljenje po tom pitanju"?
Ja u tom trenutku odgovaram:
- Reci ta misli, ne boj se. Hajde da porazgovaramo. Ti e izneti svoje
miljenje, a ja u ti rei ta o tome govori Crkva i ako mi poe za rukom da te ubedim,
bie dobro. Ako ne budem mogao da te ubedim, nita strano. ivot e te ubediti.
Otii e od mene, ivee svojim ivotom, inie svoje grehe, inie ono to eli,
ali znam da sam bio u pravu u razgovoru sa tobom i da e te sam ivot nauiti.
Meutim, ne mogu da delujem na tebe na silu, ne mogu da ti nametnem ono o emu
ti govorim, ak ako je to i istina.
ak i ako si izgovorio najbolje, najpravilnije rei, druga osoba treba da ih
prihvati slobodno i sloi se sa njima. "Ko hoe za Mnom da ide?" (Mk. 8:34) - da li ste
razmiljali nekada o tome, koliko je to strano?
Ko od vas je bio danas u hramu? Onima koji su bili elim da kaem da ste vi
jaki. Gospod eli da svi idemo u hram, meutim, mi imamo toliku slobodu pred
Njim da Mu mirno moemo rei: "Danas ne elim da idem u hram jer hou da
spavam. Ne elim da idem u hram, zato to me mrzi, ne elim da idem u hram, zato
to... neu."
A ta Bog ini? On ljubi svakoga od nas. eka. Zar ti je On neim naneo tetu?
Zar te je On neim kaznio? Zar ti je naneo neko zlo? Ne. Ti die, osea svoj puls, a
Bog ti govori:
- Nisi doao u hram, ali te Ja i dalje volim. elim da doe k Meni, ali elim da i
ti to poeli! elim da doe po svojoj slobodnoj volji.
Meni se veoma dopada kada mladi ljudi dobrovoljno dolaze na ispovest. Pitam
ih:
- Ko te je doveo, majka, otac?
- Niko! Ja sam.
Postoje deca koja dolaze na ispovest u tajnosti od roditelja, kod kue o tome
niko nita ne zna, oni idu u hram dobrovoljno. Roditelji takvog deteta moda misle da
se on bavi neim loim im nije kod kue i majka mu dodijava svojim propovedima, a
on eli da bude blie Bogu, eli i - dolazi. Ovo ima veoma veliki znaaj. Jer postoje
deca koju dovode nasilno, primoravaju ih, meutim, Bog ne eli to, jer je prinuda
pravi pakao. Ako te ja na silu stavim u raj, ti e se oseati tamo kao u paklu. Zato je
Hristos rekao:

- elim da Me volite, ali elim da to bude va slobodni izbor, da Me zavolite po

svojoj slobodnoj volji!
Kako nam esto nedostaje vera u Boiji Promisao i mislimo da moemo i da
smo duni da neto odluimo, popravimo, ispravimo, upadamo u histeriju i
govorimo: "Ako odmah neto ne uradim, on e propasti! Ako ne budem vikao na
svoje dete, on e propasti kada poraste!" Naivno smatramo da imamo veliku snagu
da utiemo na ljude oko nas, da moemo neto da kaemo i da emo time izmeniti
svoje dete ili blisku osobu. Ne! Nee ti izmeniti svoje dete! Bog to ini! Boiji
Promisao e izmeniti tvoje dete. Gde ti je dete sada? Gde ti je mu sada, tvoj drug? Mi
ne znamo ta oni rade, ali je Gospod pored njih. Ne moe preko telefona pratiti tebi
dragu osobu, postavljati mu svakih 10 minuta pitanje: "Gde si, ta radi?", "Da li zna
koliko je sati?", "Kada e se vratiti kui?"
Nemogue je neprestano oseati tu uasnu nesigurnost u drugog, misliti da se
moda sve izmenilo, moda me vie ne voli... Potrebno je poveriti se Bogu i rei od
sveg srca: "Boe moj, predajem u ruke Tvoje oveka koga volim!" I poverovati da se
Gospod brine o njemu, smiriti se. Tada e videti da ga Bog nee ostaviti.
Ispriau vam za jedan hrabri i neoekivani postupak Svetog Porfirija
Svetogorca. Jednom mu je na ispovest doao mukarac. Ispovedio je sve svoje grehe,
osim jednog, koji je bio najozbiljniji u njegovom ivotu. Bio je oenjen, ali je varao
enu sa ljubavnicom. Svi su iveli u Atini i taj ovek je imao odraslu decu, studente
koji su se kolovali takoe u Atini. O svemu tome nije rekao Starcu. Kada je ispovest
bila zavrena, Starac Porfirije ga je pitao:
- To je sve? Zavrio si ispovest?
- Da, zavrio sam.
Starac je proitao molitvu za razreenje grehova nad njim. Mukarac je bio
spreman da ode, otvorio vrata, meutim, Starac Porfirije mu je rekao:
- Saekaj, hou da ti kaem jo neto.
Mukarac se okrenuo prema njemu, a sam u sebi je pomislio: "Pa eto, a jo i
govore da je on Svetitelj i da sve vidi. Nita nije ni naslutio, ne zna ta krijem od
njega". Starac je, gledajui mu u oi, rekao:
- Dozvoli mi da te posavetujem. enu sa kojom vara svoju suprugu nemoj vie
dovoziti u taj atinski hotel gde si uvek sa njom. Neko od tvojih sinova studenata
mogu da te vide i mogu veoma da se naljute na tebe. Ako je tvoja strast toliko snana
da nisi u stanju da se zaustavi, idi dalje gde te niko nee videti.
Mukarac je izgubio mo govora od zaprepaenja. Bio je poraen da je Starac
znao za njegov greh, ali da o tome nije govorio sa gnevom, ve je pokazao uvaavanje
prema njemu. Nasilno ak ni ispovest ne moe da se dogodi. Nemogue je primorati
oveka da se ispovedi ako on to sam ne eli. Sam to treba da poeli i sam da govori o
tome.

Starac ne samo da ga nije prekorio, ve mu je i rekao kako lake da uini greh,

da je potrebno da bude oprezniji da bi sauvao dobre odnose sa decom. Da li moete
to da zamislite?
Zato je Starac Porfirije to uinio? Zar da bi Gospod ostavio ovog oveka? Ne.
Meutim, neophodno je da bude Svetitelj da bi nekome tako neto rekao. Starac je
znao ta e biti dalje. Rekao mu je:
- Dao sam ti savet, meutim, to nije sve. Moliu se usrdno Bogu za tebe i On te
nee ostaviti.
Prolo je vreme i taj ovek je zaista izmenio svoj ivot. Tada je doao Starcu i na
kolenima, u suzama ispovedio svoj greh. A zatim je Starcu Porfiriju rekao:
- Oe, dirnuo si me time to nisi poeo da me grdi, nisi poeo da me plai. U
meni se sve preokrenulo. Iznenada sam shvatio da poto me ti ne prinuuje, ja sam
moram sebe da nateram da se promenim. Ti si uspeo da mi, ne osuujui me,
pomogne.
Kako je predivno ispravljati nekoga, ne svaajui se nikada sa njim! Kako je
dobro kada ovek po tvojim oima shvata ta eli da mu kae, kada osea tvoju
ljubav i odgovara istim. I gde god da ode, uvek e se vratiti jer e ga blagost tvoje
due obavezno pozvati nazad. Tako je uinio i Starac Porfirije. Taj ovek je izmenio
svoj ivot bez pritiskanja. Kako je to predivno i pravilno! Da nas niko ne primorava
na silu da neto radimo. Da moemo u Crkvi da se oseamo slobodno i da se
trudimo, radosno govorei: "Zar mogu da budem toliko nezahvalan prema Gospodu,
Koji sve vidi, sve zna, Koji me ne kanjava, daje mi ansu da postanem bolji? Ne,
nikako neu biti takav!"
Na Bog je dobar i milosrdan, On nije nekakvo strailo koje nas veno
prinuuje. Hajde dakle da vaspitavamo i svoju decu bez psiholokog pritiska, hajde
da ih ne plaimo. Taj strogi, uasni bog koji nas grdi, koji nam se ini udovinim - to
nije na Bog!
Starac Pajsije je govorio da ga je majka od malih nogu nauila da se moli, ne
govorei mu nikada o molitvi. "Kada smo bili mali", seao se on, "govorili smo u sebi:
'Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!'. Naa mama nas nikada nije primoravala da to
izgovaramo, nije zahtevala da se pomolimo. Mi smo jednostavno sluali kako je ona
izgovarala: 'Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!' dok je mesila testo za hleb".
Tako je i potrebno iveti. Radi svoj posao, a drugoga ostavi na miru. Ne
optereuj se njime. Brini se za spokoj u svojoj dui, a on e osetiti lep miris tvoje due,
on e ga shvatiti. Majka Starca Pajsija im je dodavala jelo iz pei i izgovarala molitvu,
padala bi viljuka na pod, ona se nije nervirala, razbijala se aa, njegova majka se
molila. "To nam je ona predala, oseali smo se kao u Raju, voleli smo da ostajemo kod
kue i to je bila uteha za nae roditelje".

Uporedite ove rei sa reima jednog mladia:

- Kada dolazim kui, ne oseam nikakvu radost. Ne volim svoju kuu, iako je
velika, lepa, prekrivena tepisima, klima ureajima; ne svia mi se, neprijatno mi je u
njoj.
Zamisli se, zato se tvoje dete ne osea kod kue tako dobro, kao to se oseao
Starac Pajsije u svom domu? Jednom prilikom mi je dola majka jednog mladog
oveka i rekla:
- Oe, moj sin dolazi tebi na ispovest ve est meseci i ipak nije prestao da pui!
ta radi ti sve to vreme?
- A ta ti hoe da ja radim?
- Pa... Treba da bude neki rezultat!
- A ti nisi primetila nikakav rezultat?
- Ne, moje dete pui kao i ranije!
- A to to tvoj sin nastavlja da dolazi na ispovest, bez obzira to pui, zar to nije
dobro?
- Ali, oe, ja sam mislila da ti moe da utie na mlade.
- Pa zar to nije dobar uticaj? to on dolazi i esto se ispoveda?
- Da, ali ne samo to, on treba da prekine da pui!!!
Drugim reima, tako ti eli da ukae svom detetu ta treba da ispravi u sebi.
A kako e on to uiniti, kako e on to ispraviti? Ako si tako dobra majka, zato ti sama
ne uini to udo, ve ga trai od mene? Uradi to ti! Ispravi svoje dete!
Postoje deca koja ele da uine sto grehova, ali se bore sa sobom, uzdravaju se i
uine samo tri, samo dva, samo jedan greh. Mladi ovek ima mnogo elja koje ga
mue. Duhovnik sve to zna. Zna, zato to mladi govori:
- Oe, elim da uradim i to i to, ali od svega toga, ja samo puim.
Ja ne govorim da je dobro kada pui, ali i to je bolje nego da uini sto drugih
grehova... Bog vidi da je i to puenje - borba koju mladi ovek ima. Ali njegovoj majci
to ne mogu da objasnim. Ona vidi sve po svome i svi mi gledamo na to to se dogaa,
jako usko, na ljudski nain. Bog gleda na na ivot sa svih strana i zna sve o svakom
oveku, njegovo duevno stanje, probleme, unutranje raspoloenje. Govorei o tome,
Starac Pajsije je navodio sledei primer. Pretpostavimo da je ovek u svom ivotu
izvrio dva ubistva, ali njegova unutranja zloba je tolika da eli da izvri sto
ubistava, meutim on se uzdrava. Mi za takvog oveka viemo:
- Ubica! U zatvor, iza reetaka!
A Bog zna da je taj ovek od sto moguih ubistava, uinio samo dva. Mi sudimo
kao ljudi, a Bog sudi boanski, zato On ne osuuje kao to mi to inimo i ne izvodi
zakljuke koje mi sami izvodimo. Bog nas voli jer zna sve o naem karakteru i dui.

Naravno, ena koje se alila na puenje sina, bila je dobra i verovala u Boga. ta sam
mogao da joj odgovorim? Rekao sam:
- Ako si tako dobra, onda ti i uini udo! ta hoe od mene? Uini to sama.
- Ali, oe, zato tako govori? ta, zar sam ja loa majka? Zato me grdi?
- Ne grdim te, ali mora da shvati da ponekada i deca dobrih roditelja mogu
da skrenu sa pravilnog puta. Svata se deava. U jednoj porodici mu moe biti
dobar, a ena uiniti greh. A u drugoj porodici je ena primer za vrlinu, a mu lako
moe da odstupi i uini neki greh. Meutim, u tome nema njene krivice. Deava se
tako u ivotu. To uopte ne znai da je u kui uvek neko kriv. Bog to doputa da bi
ispitao nae trpljenje, nepokolebljivost, smirenje, molitvu, ljubav, slobodu oveka.
Jedan ovek mi je priao o neemu to se dogodilo u njegovoj porodici.
Odgovorio sam mu:
- Da li moe sada da zavoli svoju enu, sada, nakon to je to uradila? Kada je
bila ena za primer, tebi je bilo lako da je voli, bila je kao aneo. Sada, nakon to je to
uinila, da li si u stanju da je prihvati? Da li moe da je voli istinski? Ranije si voleo
savrenstvo. To je lako. A voleti grenicu, voleti bludnicu, prihvatiti je, ne podsetiti na
ono to je uinila, ne primoravajui je da se oseti ponieno, da li moe? To e i biti
istinska ljubav. To je boansko ponaanje. Gospod upravo tako postupa. Da li si u
stanju da postupa kao On?
Eto, to i jeste veliina. I Bog poziva svakoga od nas da to dostignemo. Sve ono o
emu sada govorimo, zahteva trpljenje od nas. ivot zahteva trpljenje.
Neki ljudi ele da izmene druge jako brzo, ele trenutne promene. Kada ide u
neki centar za mravljenje, tamo ti postavljaju pitanje koliko kilograma eli da
skine. Ti im odgovara: "13 kilograma. Koliko e vremena to zahtevati? elim da to
ide bre". Meutim, u ivotu se tako ne deava. Moe da smra za dva meseca, ali
karakter nije neto to moe da izmeni za dva meseca, pa ni za dve godine. Svako
ima svoj ivotni ritam. Neophodno je da se naui da eka. Vreme menja oveka.
Neophodno je da kae sebi: "Pokazau trpljenje radi svog deteta, radi svoje ene,
radi sebe samoga, postepeno, uz Boiju pomo, izmeniu se".
Jednom je otac Svetog Siluana zamolio svog sina da pripremi jelo za njega i
radnike. Bio je petak. Mladi je zaboravio na to, pripremio jelo sa mesom i odneo ga
ocu. Otac Svetog Siluana nikada nije naruio post petkom, meutim, videvi koliko se
raduje sin to je sve sam pripremio, zamislio se, govorei u sebi:
- ta sada da radim? Da li da mu kaem da to neu jesti, da li da mu kaem...
Nita nije rekao, zahvalio je sinu i seo da jede, ali se u sebi pomolio da sin
nekada shvati svoju greku. Prolo je vreme i Sveti Siluan je shvatio ovo. Meutim,
njegov otac se uzdrao i nita mu nije rekao. On se napravio da nita ne shvata i ne
primeuje, dok se mi sve vreme uvek trudimo da se pokaemo pametnim i govorimo:
"Otkrio sam ga! Sve znam o njemu!"

Jednom prilikom mi je jedna ena rekla:

- Uhvatila sam svog sina. Zar sam ja glupa, oe? Odmah sam shvatila o emu se
radi. Uzela sam njegove stvari, pomirisala... Sve se osealo na cigarete. Tada sam mu
rekla: "ta radi ti? Misli da nita ne vidim?", jer sam shvatila da pui! Ne moe da se
sakrije od mene!
Odgovorio sam joj:
- Bravo za tebe, ba si pametna! A ta se desilo onda?
- Naravno, napravila sam skandal!
... Od tada sin vae vake pre nego to se vrati kui, prska svoju odeu
parfemom, krije se i osea se jako dobro zbog toga. Njegova majka ve nita ne osea.
Ja joj govorim:
- I, ta misli, da li si uspela?
Zar je to uspeh? Ti se ponosi time to si tako domiljata, a ne shvata da prava
mudrost nije u tome da glumi da sve shvata, ve u umeu da saeka malo. Saeka
da proe vreme. Misli da Bog ne vidi to? Vidi. Ali da li se On odmah mea u na
ivot i kanjava? Ne. I ti saekaj, ostavi ga, on e se izmeniti i shvatiti kao to je
shvatio i Sveti Siluan. On je otiao do oca i pitao ga:
- Oe, reci mi, onog dana kada sam ti pripremio jelo sa mesom, ti si znao da je
taj dan petak?
- Kako da ne znam? Bio je petak i ja sam se oseao kao da jedem le, nisam se
oseao dobro.
- A zato mi nita nisi rekao? Nisi me opomenuo, izgrdio, nisi me naterao da se
oseam loe.
I Sveti Siluan je shvatio. Na taj nain se menja ovek.
Jedna ena se alila Svetom Pajsiju na svoju erku. Ona je bila lenja, spavala je
do kasno, imala je 25 godina i jo nije bila udata. Majka je govorila:
- Oe, pa kako e se ona udati ako po ceo dan spava? Nita je ne zanima, ceo
dan lei ili izlazi sa svojim drugaricama. Pritom je uasna istunica, sve joj je prljavo,
nita ne eli da dodirne i zato nita i ne radi. Kada se pozdravlja, obavezno pere ruke
alkoholnim rastvorom. Ceo dan eta sa tom flaicom. ta da radim sa njom? Kako ona
misli da stvori porodicu, kako e brinuti o kui, kako e spremati jelo - pa ona nita
ne zna i ne eli da zna? Oajna sam. Sve vreme joj govorim o svemu ovome, ali se ona
ne menja.
Starac Pajsije joj je odgovorio:
- Tvoja erka e se promeniti samo na jedan nain.
- Kako?

- Trpljenjem. Njoj propoved nije potrebna. Nita joj nemoj govoriti. Pokai
trpljenje.
- I ona e se promeniti?
- Bog e je izmeniti. Saekaj malo, naui se trpljenju, ona ve nije dete, ima 25
godina, ve je formirana. A ako se ne izmeni, znai da je dostojna svoje sudbine.
Ostavi je na miru.
Prolo je neko vreme, devojka je srela mladog oveka u koga se zaljubila, udala
se za njega i rodila dete, nauila rano da ustaje, sve stie po kui, sprema i pere. Njen
ivot se izmenio i naterao je da postane bolja. U pitanju je bio njen izbor, niko je nije
primorao na to. Kada je nakon nekoliko godina ena ponovo otila Starcu Pajsiju, on
je pitao:
- ta radi tvoja erka?
- Oe, sve se dogodilo kako si i rekao. Udala se i tako izmenila! Sve je nauila.
- A ta je sa istunstvom?
- O, prevazila je to. I dete kupa i isti ga, sprema, sve radi sama.
- Vidi kako se promenila? Da li si joj neto govorila?
- Ne, oe, nisam, kako si mi i rekao. utala sam, predala je Bogu i ekala.
Da li je lako pokazati trpljenje? Mi elimo da drugi budu onakvi kakvim mi
elimo da ih vidimo. Po ljudskom shvatanju to je normalno, da i sam imam dete, ja
bih to isto hteo. Meutim, mi ne znamo Boiji Promisao za svakoga od nas. Nama je
neophodno da se nauimo smirenju, da moemo da kaemo: "Gopode, predajem se
Tvom Promislu, ne elim da se Ti ravna u odnosu na mene, ini sa mnom ta eli". I
onda emo uti odgovor od Gospoda:
- Ja ne elim da ti diktiram, ne elim da te pretvaram u ahovsku figuru. elim
da bude srean.
Zato je neophodno potiniti se Boijoj volji i ne insistirati neprestano na
ispunjavanju svoje volje. Ovo moemo dostii jedino trpljenjem i molitvom. Da li se
molimo za one koje volimo, da se izmene?Da bi promenio oveka, pomoli se za njega.
Moli Boga da ga On izmeni i videe kako e se tvojom molitvom postepeno izmeniti.
Meutim, mi se ne molimo.
Ispriau vam neto. Jedne veeri se jedan brani par svaao tri sata, cela
zgrada ih je ula. Svaali su se, svaali, zatim su se umorili i seli da gledaju televiziju.
To jest, posvaali su se, vika je dostigla vrhunac, oni su istroili baterije i dosadilo im
je. Onda je ena rekla:
- Daj da pojedemo neto!
Seli su da gledaju televiziju, jeli i pomirili se. Rekao sam im:
- Tri sata svae. Za pola sata ste mogli da proitate molbeni kanon Presvetoj
Bogrodici, samo za pola sata. Da li ste uradili to? Ne, niste mogli to da uradite. Niste
nauili da se molite. Lake je svaati se.

Lake je jer zatim vam postaje lake. "Moja krv se uzbudi", ovim reima je to
objasnio jedan ovek. Meutim, molitva bolje "uzbuuje" krv u tvom srcu. Drugi
ovek mi je rekao:
- Ako se moli zajedno sa svojom enom ili sa svojim detetom, zar moe
odmah nakon toga da se svaa sa njima? Ne moe. Na primer, sluimo neki
moleban i zajedno poinjemo da pevamo "Presveta Bogorodice, spasi nas", a zatim ja
izgovaram "Molitvama Svetih Otaca naih, Gospode Isuse Hriste, pomiluj i spasi
nas". Da li moemo odmah nakon toga da se svaamo? Ne, nakon molitve ti nije do
svae.
Na taj nain, svi problemi u kui, sva napetost i razdraljivost potiu od toga to
u domu nema duha molitve i mira. Molitva je najmonije oruje, najvea pomo,
najvea podrka u naem ivotu.
Jedan momak mi je govorio:
- Oe, ta se ovo deava? Ne mogu da naem devojku da uinim greh sa njom.
Kako krenem da se spremam da uinim to, u poslednjem trenutku se obavezno neto
dogodi i sve propadne! Neko mi smeta!
Zaprepastio sam se:
- Nisam te shvatio? ta ti smeta?
- Smetaju mi da uinim greh!
- I to te brine?
- Naravno da me brine!
- Jel' sve u redu sa tobom? Drugi se mole da ne gree, a ti se ali zbog
obrnutog?
- Ali ja elim da uinim greh sa devojkom!
Pogledaj ga. Hvala mu i za to to je poteno priznao... Nakon nekog vremena mi
je dola njegova majka i rekla:
- Oe, znam na ta se ali moj sin i otkriu ti tajnu, ali mu je ti nemoj rei. Ila
sam Svetom Haralampiju koga veoma volim, odnela sam mu dar i zamolila ga: "Sveti
Haralampije, molim te, pomozi. Neka mom sinu, kada poeli da uini bilo koje loe
delo, poeli da uini greh, nita ne poe za rukom. Ali kada nastupi trenutak da
stvori porodicu, kada njegova oseanja budu ozbiljna, pomozi mu!" I zna oe, sada
mirno spavam! Zato to ranije celu no nisam mogla da spavam...
Uzgred, ova ena je imala 12 dece, spavala je na podu, to jest, molila se i od
umora bi zaspala na podu. Govorila mi je: "To je bilo muenje. Toliko sam se bojala za
decu, toliko sam elela da ostanu dobri, pratila sam ih, zvala ih na telefon i oni su me
lagali. Skoro da sam poludela, pretvorila sam se u detektiva. To nije bio ivot. Tada
sam rekla sebi: "Nita ne mogu sama da uradim. Ii u Svetiteljma, moliu se i ako
Bogu bude ugodno, sve e se promeniti. Poela sam da se molim: 'Gospode, znam da

e Ti sve da uredi!' i umirila se. Sveti Haralampije se veoma dobro snalazi, ja sam
mirna za svoju decu."
Tada sam shvatio zato mladi ovek nije mogao da nae devojku da bi uinio
greh sa njom. Smetala mu je molitva majke. Razmisli, da li moe da se moli tako?
Drugi mladi ovek je molio da ubedim njegovu verenicu da napusti posao u
banci gde je radila, jer su u istoj kancelariji sa njom radili i mukarci. On se brinuo da
e je oni gledati. Rekao sam mu:
- Sluaj me, ona je deo tvog ivota. Kako e iveti sa njom? Zar e je
beskonano pratiti da neko drugi sluajno ne pogleda na nju? Zar je to ljubav? Zar e
te ona voleti na silu? Ti treba da se moli i nema prava da joj oduzima slobodu!
Jedino ljubav koja je slobodna ima vrednost. Voleti ne znai da te zatvorim u
kui i ne dozvoljavam da se via sa drugim ljudima da te ne bih izgubio. Duni smo
da uimo da volimo onako kako nas voli Gospod. Kada ovek nema izbora, on ne
moe da kae da je izabrao onoga koga je izabrao dobrovoljno. Sloboda znai da ja
mogu da biram, poredim i izabiram tebe. Upravo tako je bilo u sluaju sa ovim
mladiem. Njegova verenica mi je rekla:
- Oe, to vie gledam na druge mukarce, to mi vie nedostaje moj verenik, jer
ga ja zaista volim.
On je to shvatio, umirio se, nije se vie nervirao zbog njenog posla. Neko moe
da kae: "Znai, predlae mi da ostavim sve kako jeste, da se ni u ta ne meam, ne
brinem se uopte ni za ta i legnem da spavam mirno?"
Ne. Uopte ti ne predlaem da ostavi oveka koji se nalazi pored tebe i ne
brine, ve da promeni nain na koji deluje: budi stalno sa svojim detetom, svojom
enom, svojim muem, sa onim na koga eli da utie, ali izaberi drugi, tihi,
nevidljivi i vrlo efikasni nain - molitvu, smirenje, uvaavanje druge osobe i rad na
svojoj dui.
Jednom su Starca Pajsija pitali:
- ta radi oe, kada tvoj paradajz tako raste?
- Podupirem ih koiima da ne padnu, jer je paradajzu neophodna podrka.
Meutim, ne vezujem ih icom, ve vlaknima tkanine koje uzimam iz neke od majica
i vezujem ih sa brigom i precizno.
Dakle, da, deluj na oveka, ali deluj briljivo, ne pritiskaj ga, da ne oseti tvoje
dejstvo i ne pomisli u sebi: "Kako da se izbavim od njega, nemam snage da trpim vie
ovo!"
Mi ne moemo na silu da zadrimo dete oko sebe. Nekada e on ili ona imati
svoju porodicu, svoj dom, svoju decu. Nae dete ne pripada nama, ono nije naa
svojina. Mi se raamo u utrobi majke sami, rastemo, odrastamo i Bog govori svakom
od nas: "Uzmi sebi saputnika da ne bude sam na putu ivota i zajedno idite ka Meni.
Dajem ti druga, ali ne da bi ga ti muio ili se muio sam, ve zato da trai i nae

svog Boga i naui se da voli i uvaava druge ljude". Zatim ti Bog daje decu i
govori: "Raajte, budite velika porodica i radujte se tome."
Meutim, vreme prolazi i porodica se ponovo smanjuje. eni se prvo dete,
odlazi iz kue, zatim drugo - i porodica ponovo postaje mala. I u velikim porodicama
kada se svi oene i udaju, u domu ponovo ostaju samo dva oveka. A zatim nastupa
trenutak kada ponovo postaje usamljen jer jedan od dvoje umire. Meutim, ako si na
poetku svog puta uo ta ti govori Gospod, onda e se uiti tome, uiti se da ljubi i
nauivi se, nee ni od koga nita zahtevati.
Niko mene na silu nije naterao da budem svetenik kao i sve ostale svetenike.
U svakom zanimanju kojim se prinudno bavi nije mogue osetiti radost. O ovome
govorim i deci u koli: meni se dopada ono to radim, ja predajem dobrovoljno,
dopada mi se to mi moj posao donosi zadovoljstvo i ja elim time da se bavim. U
protivnom, ne bih izdrao.
I Gospod ne prinuuje nikoga od nas nasilno. I ako mi sebe prinuujemo na
neto, treba to da inimo dobrovoljno. Na primer, post predstavlja samoprinuivanje
- ako eli, onda posti. Ako ne eli to da radi, nemoj da radi, nikakve koristi nema
u tome da posti na silu i mui se, posti i svaa se sa Bogom. Tako neto nije
pravilno. Neophodno je radovati se to se trudi za Boga, ali nikada ne treba pritiskati
i prekorevati ostale zbog toga. ivi u duhu hrianske slobode i ljubavi. I to se vie
bude snaio u tome, to e vie drugi imati potrebu za tobom. Kada primorava
drugog oveka da radi neto na silu, samo ga odguruje od sebe. Dozvoli mu da ode i
on e se obavezno vratiti da bi naao utehu u tvom zagrljaju. Ostavi ga na miru i on
e sam traiti da te ponovo sretne. Hajde da zapamtimo to.
Naravno, lake je govoriti nego probati sa primenom ovog principa u ivotu jer
smo svi skloni da nameemo svoju volju ostalima. Meutim, uvek treba da pamtimo
da upravo zbog toga na ivot postaje teak i uvidimo kako se to odraava na naim
meuljudskim odnosima - i sa naom decom i meu nama samima...