mnogo bolje od robne razmene.
pozajmio jo novca, Fabijan bi bi nastali samo u sluaju da se stvarni vlasnici pojave i zatrae svoje zlato
Hou Zemlju plus 5%
Fabijan je uzbueno uvebavao svoj
govor koji je trebalo sutradan da odri pred
masom ljudi. Bio je uveren da e se oni
okupiti. Uvek je eleo ugled i mo, a sada su
se njegovi snovi poeli ostvarivati.
On je bio zanatlija, izraivao je nakit i
razne ukrase od srebra i zlata. Meutim, nije
bio zadovoljan time da radi samo da bi
preivljavao, on je bio u potrazi za
uzbuenjima i izazovima.
Ljudi su generacijama koristili sistem robne razmene. Kada bi
proizveo neki viak, on bi ga razmenjivao s vikovima koje su proizveli
drugi.
Dan na pijaci bio je uvek
buan i pranjav, ali ljudi su se
ipak radovali agoru i
pogaanjima, a posebno
druenju. Bilo je to mesto
puno sree i zadovoljstva, ali
sada je ve bilo previe ljudi i
previe svae. Nije vie bilo
vremena za razgovor tako se
i pojavila potreba za nekim
boljim sistemom.
Ljudi su uglavnom bili
sreni i uivali su u plodovima
svoga rada.
U svakoj drutvenoj
zajednici bila je formirana
jedna jednostavna vlada s
ciljem zatite individualnih
sloboda i prava, kao i
osiguranja da se niko ne
prisiljava da ini neto protiv
svoje vlastite volje.
To je bila jedna i jedina
svrha vlade, dok je svakog
guvernera dobrovoljno
podravala lokalna
zajednica koja ga je
izabrala.
Meutim, pijani dan je bio
jedini problem kog nisu mogli
reiti. Vredi li jedan no dve
koare kukuruza ili ne? Vredi
li krava vie od kola...itd?
Nikome nije padao na pamet
neki bolji sistem trgovine.
Tada je Fabijan proglasio:
"Imam reenje za ove
probleme i pozivam sve na
sutranji javni skup."
Sledeeg dana dolo je do velikog okupljanja ljudi na gradskom trgu i
Fabijan je tamo objasnio sve o
jednom novom sistemu kog je
nazvao "novac". Zvualo je
dobro. "Kako emo zapoeti?"
pitali su ljudi.
"Zlato od kog sam
izraivao ukrase i nakit je
izvrstan metal. Ne trune, ne
ra, a dugo traje. Napraviu
novie od zlata a svaki novi
nazvaemo 'dolar'."
Objasnio je sve prednosti
tog sistema i kako e 'novac'
biti sredstvo za razmenu -
Meutim, jedan od guvernera je izrazio sumnju: "Neki ljudi bi mogli
iskopati zlato i napraviti svoj vlastiti novac. To bi bilo vrlo
nepravedno", spremno je uzvratio Fabijan, "Samo one kovanice koje e
biti odobrene od vlasti moi e se koristiti, a one e imati na sebi utisnut
poseban ig." Ovo se uinilo razumnim i predloeno je da svi dobiju
podjednak iznos. "Ali ja zasluujem vie, svi koriste moje svee," oglasio
se svear. "Ne," uskoio je stoar, "Bez hrane nema ivota", mi stoari
trebamo dobiti najvie." I tako je dolo do svae.
Fabijan ih je pustio da se svaaju neko vreme, a onda je rekao:
"Budui da se ne moete sloiti, predlaem da svako uzme od
mene onoliki iznos koliki god eli. Nee biti ogranienja, osim
vae sposobnosti da mi vratite dug.
to vie uzmete, vie ete morati otplatiti u roku od godinu dana. "A
to e ti dobiti?", zapitali su ga ljudi.
"S obzirom da ja pruam usluge tj. snabdevam vas novcem, naravno
da zasluujem i platu za taj moj posao. Recimo da za svakih 100 novia
koje podignete, vratite 105 za svaku godinu duga. Tih 5 kovanica e biti
moja naknada koju emo zvati 'kamatom'.
Ovo se inilo kao jedino
reenje, a pored toga, 5% je
zvualo kao mala naknada.
"Doite sledeeg petka, pa
emo poeti."
Fabijan nije gubio vreme.
Izraivao je kovanice
danonono i krajem sedmice
ve je bio spreman. Ljudi su se
okupili ispred njegove radnje i
nakon to su guverneri
pregledali i odobrili kovanice,
poeo je taj novi sistem. Neki
su pozajmili samo malo i otili
da ga odmah isprobaju.
Novac ih je oduevio, te su
odmah poeli sve vrednovati
u zlatnicima ili dolarima.
Vrednost svake stvari bila je
nazvana 'cenom', a cena je
zavisila od koliine rada
uloenog u njenu
proizvodnju. Ukoliko je neto
iziskivalo dosta rada, cena je
bila velika, a ukoliko je
iziskivalo malo truda, cena je
bila prilino niska. uvek sam zanatlija koji teko radi. To nije u redu. Postoje stotine ljudi
U jednom gradu ivjeo je ovek po imenu Alan, koji je tamo bio jedini
asovniar. Cene njegovih lei i kog malo ko uopte podie. Istina, to zlato nije moje, ali se ono
satova bile su veoma visoke
jer su muterije bile voljne
dobro platiti kako bi mogli
imati jedan od njegovih
satova.
Tada je drugi ovek poeo
izraivati satove i ponudio ih
po nioj ceni kako bi ih lake jednu ili vie potvrda na vae ime za sumu novca koji traite. Klijent se
prodao. Alan je bio prisiljen
sniziti svoje cene i proizvoditi jo kvalitetnije satove. To je bila prva
izvorna slobodna konkurencija.
Isto se desilo s graditeljima, prevoznicima, raunovoama - u Mogao je pozajmljivati zlato, a istovremeno ga i dalje drati u svom
stvari sa svakom branom. Muterije su uvek birale ono to su trezoru.
smatrale da je najbolja pogodba - imali su slobodu izbora. Nije bilo
vetakih zatita poput licenci i tarifa koje bi spreavale druge bi odravali svoje poslovanje, - a sve dok su imali pokrie, mogli su
ljude da ulaze u poslovne odnose. Standard ivota se poboljao, i
nije prolo dugo, a ljudi su se pitali kako su uopte mogli pre bez
novca.
Krajem godine Fabijan je napustio svoju radnju i posetio je sve ljude
koji su mu dugovali novac. Neki su imali vie nego to su pozajmili od
njega, a neki manje, s obzirom da je koliina izdatog novca bila
ograniena. Oni koji su imali vie nego to su uzeli, platili su Fabijanu 100
kovanica plus 5, ali su ipak trebali pozajmiti ponovo, kako bi nastavili.
Drugi su otkrili po prvi put u ivotu da su duni. Pre nego to bi im
im stavio hipoteku na neki
deo imovine. Veini ljudi je
onih 5% bilo teko da
pronae.
Niko osim Fabijana nije
mogao videti da je nemogue
platiti kamatu s obzirom da taj
novac nije ni bio izdan, dakle
nekome je morao nedostajati.
Istina je da je Fabijan
potroio neto novca, ali on
nije nikako mogao potroiti
5% od itave ekonomije na
samog sebe. Ljudi je bilo na
hiljade, a Fabijan je bio samo
jedan. Uz to je jo uvek bio
bogati zlatar koji je zaraivao
za jedan udoban ivot.
Iza svoje trgovine Fabijan
je imao jedan trezor i ljudima
se inilo pogodnim da ostave
neto od svojih zlatnika na
uvanje. On je zaraunavao kovanice. Kad bi jedna stranka htela platiti drugoj za odreenu robu,
jednu malu naknadu za tu
uslugu koja je zavisila od
iznosa i vremena na koje je
novac bio ostavljen. Vlasnicima je davao potvrde za njihove uloene
iznose.
Kad je neko otiao u kupovinu, nije nosio sa sobom hrpu zlatnog
novca namenjenog trgovcu, nego samo potvrdu.
Trgovci bi priznavali te potvrde kao valjane, imajui na umu da ih
mogu uvek odneti kod Fabijana i tamo podii odgovarajui iznos novca.
Potvrde su se poele iriti iz
ruke u ruku umesto da se to
radi sa zlatom. Ljudi su imali
veliko poverenje u te potvrde
smatrali su ih isto vrednima
kao i novac.
Nedugo zatim, Fabijan je
primetio kako ljudi neobino
retko podiu svoje zlatne
kovanice.
Tako je pomislio: "Eto,
imam toliko tog zlata, a jo
koji bi bili sreni da mi plate kamatu za korienje ovog zlata koje ovde
potpisana lino od strane glavnog guvernera.
nalazi kod mene - a to je ono to je bitno. Uopte ne moram ni kovati
nove novie, kad mogu koristiti ove koji su u mom trezoru."
U poetku je bio vrlo oprezan, pozajmljujui samo par kovanica na
neko vreme, uz veliku garanciju da se oni vrate. No, postepeno je
postajao sve odvaniji pozajmljujui vee i vee iznose.
Jednog dana od njega je bio zatraen veliki iznos kovanica. Fabijan je
predloio: Umesto da nosite sav taj novac sa sobom, mogu vam izdati
nagraeni potvrdama i kovanicama."
sloio i Fabijan mu je izdao potvrde. Tako je on dobio kredit, a zlato je
jo ostalo u njegovom trezoru. Poto je klijent otiao, Fabijan se
zadovoljno smejao. Mogao je zadrati svoj kola, ak i ako ga pojede.
nairoko prihvaene. Uprkos svojoj popularnosti, ove nove novanice
Prijatelji, stranci, pa ak i neprijatelji traili su finansijska sredstva kako
pozajmljivati koliko god bi im
trebalo. Jednostavnim
izdavanjem potvrda Fabijan je
mogao 'pozajmljivati' novac
drugima u vrednosti nekoliko
puta veoj od vrednosti zlata
koje nije bilo njegovo, ali se
nalazilo u njegovoj riznici. Sve
je bilo bezbedno, a problemi
ili kod gubitka poverenja ljudi.
On je uredno uvao knjigu koja mu je pokazivala dugove i kredite
svake osobe. Posao pozajmljivanja novca pokazao se veoma unosnim.
Njegov poloaj u drutvu je rastao onoliko koliko i njegovo
bogatstvo. Postao je znaajan
ovek koji se morao
potovati. Kad se o
finansijama radilo, njegova re
se uzimala kao svetinja.
Fabijanova delatnost
probudila je znatielju zlatara
iz drugih gradova. Tako su se
oni okupili jednog dana i
posetili ga. On im je rekao ta
radi, ali im je posebno
naglasio potrebu za
tajnou.
Ako bi se njihov plan razotkrio, cela ema bi propala, pa su se tako
dogovorili da stvore jedan tajni savez. Svi su se vratili u svoje gradove i
poeli raditi onako kako ih je Fabijan poduio.
Ljudi su sada prihvatali potvrde poput samog zlata, a mnoge potvrde
su, takoe, bile ostavljane na uvanje u riznicama, isto kao i zlatne
jednostavno bi napisala kratko obavetenje Fabijanu da prenese novac sa
njegovog rauna na raun druge stranke. Fabijanu je trebalo samo par
minuta da prebaci cifru.
Ovaj novi finansijski sistem postao je vrlo popularan, a te potvrde su
nazvane - 'ekovi'.
Jedne noi u kasne sate, zlatari su odrali jo jedan tajni sastanak i
Fabijan im je otkrio novi plan. Narednog dana sazvali su sastanak s
dravnim inovnicima i Fabijan zapoe ovako: "Potvrde koje mi
izdajemo su postale vrlo popularne. Bez sumnje, veina vas inovnika ih
koristite takoe, jer ih smatrate vrlo praktinim." Guverneri su potvrdili
klimanjem glave pitajui se u
emu je problem. "Dakle,"
nastavio je, "neke potvrde su
tampali falsifikatori. To se
mora zaustaviti."
inovnici su se uplaili.
"ta moemo uiniti?" pitali
su Fabijana, koji im je na to
odgovorio: "Moj predlog je
da bi vlast trebalo da
tampa potvrde na poseban
papir vrlo sloenog dizajna,
te da svaka novanica bude
Mi, zlatari, emo sa zadovoljstvom platiti trokove tampanja,
jer e nam to utedeti mnogo vremena koje koristimo piui
potvrde. inovnici su zakljuili kako je njihov posao da tite ljude od
falsifikatora i sloili se s tim da tampaju novanice.
"Nadalje", dodao je Fabijan, "Neki ljudi su se obogatili kovanjem
vlastitog zlatnog novca. Predlaem da donesete zakon da svako ko nae
zlatno grumenje bude obavezan predati ga. Naravno, oni e za to biti
Zamisao je dobro zvuala i bez puno razmiljanja odtampan je velik
broj 'novanica'. Svaka je imala na sebi napisanu vrijednost - $1, $2, $5,
$10 itd. Zlatari su platili male trokove tampanja.
Novanice su bile mnogo prikladnije za noenje i uskoro su postale
i kovanice su koriene tek
za 10% transakcija.
Statistika je pokazivala da
je ekovni sistem pokrivao
90% svih poslovnih odnosa.
Tako je zapoeo sledei
deo plana. Do sada, ljudi su
plaali Fabijanu da uva
njihov novac. Kako bi privukao vie novca na uvanje u svoje trezore,
Fabijan je ponudio da plaa 3% kamate na njihov novac.
Veina ljudi je verovala kako im on pozajmljuje zaradu od onih 5%
kamate i kako je njegov profit 2%. Na kraju krajeva, ljudi su smatrali kako I na kraju, neki ljudi su stupili u trajk, to je do tada bila nepoznata sebi ne mogu priutiti da ih plate." levo. Jedne za radnike, druge za efove itd. Nije bilo bitno u koje se
je puno bolje dobijati 3%, umesto da plaaju za uvanje njihovog novca. pojava. Drugi su toliko osiromaili da im ni prijatelji i rodbina nisu mogli Fabijan im je ponudio dugaak govor ukraen visokim i plemenitim veruje sve dok se nisu doticale istinskog problema.
Koliina uteevina je rasla u Fabijanovoj riznici tako da je on sada s pomoi. Veina njih je zaboravila na istinsko bogatstvo - plodna tla, idealima, a na kraju je zavrio sa: "Oh, uzgred reeno, nemojte zaboraviti, Fabijanov plan se skoro pribliio svom potpunom ispunjenju. Cela
tim dodatnim parama mogao drugima pozajmljivati $200, $300, $400 a velike ume, minerale i stoku. Mogli su misliti samo na novac za da mi dugujete novac. Pozajmljujete ga ve neko vreme. Najvie to zemlja mu je bila duna. Kroz obrazovni sistem i medije, on je uspostavio
ponekad i do $900 za svakih $100 u novanicama i kovanicama koje su kojeg im se inilo da ga nikad nema dovoljno. Meutim, oni mogu uiniti da pomognem je da mi platite samo kamate. Opratam vam nadzor nad ljudskim umovima. Ljudi su mogli verovati samo ono to je
kod njega bile ostavljene na uvanje. Morao je biti oprezan da ne nikada nisu dovodili u glavnicu, platite samo on od njih traio.
prekorai odnos od 9 na prema 1 jer je jedna od devet osoba zahtevala pitanje sam - sistem. kamate." Kad ovek ima mnogo vie novca nego to ga moe potroiti na svoje
novanice i kovanice za upotrebu. Verovali su da je njihova Otili su bez neke dublje prohteve, ta mu onda uopte preostaje to bi ga moglo uzbuditi? Za one
Kada ne bi bilo dovoljno novca na raspolaganju, ljudi bi postali vlada ta koja upravlja tim analize Fabijanove filozofije. s mentalitetom vladajue klase, odgovor je mo - sirova mo nad drugim
sumnjiavi, posebno zato to su im tedne knjiice pokazivale koliko sistemom. Uveli su porez na dobit - to ljudskim biima. Dok su u vladi i medijima bili korieni idealisti, pravi
novca su poverili na uvanje. U svakom sluaju, na 900 dolara u knjikim Ekonomska situacija vie zaradi, vea ti je poreska rukovodioci koje je Fabijan traio bili su oni s mentalitetom vladajue
ciframa koje je Fabijan pozajmljivao piui sam ekove, on je mogao postajala je sve gora. Radnici stopa. Nikome se ovo nije klase.
traiti do 45 dolara u kamatama, tj. 5% na 900 dolara. Kada bi zajam plus su bili uvereni da njihovi svialo, ali su plaali ili Veina zlatara su postali takvi. Poznavali su oseaj velikog bogatstva,
kamata bili isplaeni - dakle 945 dolara, 900 dolara je otpisano s liste efovi zarauju prevelik odlazili u zatvor. ali ih ono vie nije uzbuivalo. Traili su izazov i uzbuenje, a ostvarenje
dugova, dok je Fabijan zadravao 45 dolara kamate. On je bio prilino profit. efovi su, pak, govorili Trgovci su jo jednom bili potpune vlasti i moi nad ljudskim masama predstavljalo je jednu krajnje
voljan platiti 3 dolara kamate na izvornih 100 dolara koji nikad nisu ni kako su im radnici lenji i kako prisiljeni poveati cene, izazovnu igru.
izali iz njegovog trezora. Ovo bi znailo da je za svakih 100 dolara ne ispunjavaju poteno svoje nadniari su traili vee Oni su verovali da su superiorni u odnosu na druge. "Nae je pravo i
koji su bili kod njega ostavljeni na tednju, bilo mogue izvui 42% radne obaveze. Svi su nadnice to je nateralo mnoge dunost da vladamo. Ljudske mase ne znaju ta je dobro za njih. Vlast je
profita, dok je veina ljudi mislila kako on uzima samo 2%. Ostali prebacivali krivicu na druge. Dravni inovnici nisu znali kako da ree poslodavce da zamenjuju ljude mainama. Ovo je prouzrokovalo dodatnu nae pravo po roenju."
zlatari su takoe radili istu stvar. taj problem, a gorue pitanje nezaposlenost i prisililo vladu da uvede jo vie programa za socijalnu Fabijan je imao toliku kontrolu nad vladom, da je ona bila prisiljena da
Stvarali su novac ni iz ega potezom olovke, a pored toga su jo je bilo - kako pomoi onima pomo. se ponaa onako kako joj je on nalagao. Tako se on naprasno hvalio:
zaraunavali i kamate. koji su bili pogoeni Uvedena su sredstva zatite kako bi se ouvale neke industrijske "Dajte mi nadzor nad novcem nacije i nee me zanimati ko donosi
Vlada naravno nije kovala novac, ona je u stvari samo tampala siromatvom?! brane, ako nita, onda bar zato to su obezbeivale zaposlenje veem zakone." Nije bilo vano koja grupa politiara se birala. Fabijan je imao
novanice i kovanice i davala ih zlatarima da ih ovi distribuiraju. Tako se poelo s broju ljudi. Neki su se pitali da li je svrha proizvodnje - proizvodnja vlast nad novcem, ilom kucavicom nacije.
Fabijanov jedini troak je bila jedna mala svota koju je izdvajao za programom socijalne pomoi, dobara ili proizvodnja radnih mesta!? Vlast je uzimala novac, ali kamata je uvek bila zaraunavana na svaku
tampanje novca. Meutim, oni su ipak stvarali novac za kreditiranje ni iz a doneseni su i zakoni koji Kako su se stvari pogoravale, isproban je ceo jedan niz raznoraznih pozajmicu. Sve vie i vie novca je izdvajano za socijalnu pomo i nije
ega, a naplaivali su kamatu za njega. Veina ljudi je verovala da je vlada nalau ljudima da im mera poput kontrole plata, kontrole cena i kontrole svega i svaega. prolo dugo, a vlada vie nije bila u stanju plaati ni kamate Fabijanu, a
ta koja upravlja zalihama novca. Takoe su verovali kako im Fabijan obezbeuju odreeni Vlada je nastojala skupiti to vie novca kroz poreze na prodaju, poreze kamo li glavnicu.
pozajmljuje novac koji su mu drugi poverili, mada je bilo udno kako to doprinos. Ovo je razljutilo na plate itd. Neko je primetio da izmeu farmerovog ita, pa do vekne Pored svega toga, ipak je bilo onih ljudi koji su se pitali: "Novac je
da se niija uteevina nije mnoge ljude koji su verovali u hleba na domainovoj trpezi, stoji 50 poreza. jedan sistem koji je stvoren od strane oveka. Zasigurno se moe
smanjivala. Da su svi pokuali staromodnu ideju kako je Javljali su se 'strunjaci' i neki su bili izabrani u vladu, ali nakon svakog napraviti takvim da mu slui, umesto da njime vlada?" Meutim, takvih je
podii svoj novac odjednom, pomo susedu jedan in drage godinjeg sastanka vraali su ljudi bilo malo, a njihovi glasovi su nestajali u jednoj divljoj trci za
prevara bi bila otkrivena volje: "Ovi zakoni nisu se ne postigavi nita osim nepostojeim interesom ili kamatom.
Jednog dana, Fabijana je nita drugo do jedna vesti da e porezi biti Fabijan je eleo da uz pomo sistema plastinih kartica eliminie
posetio jedan mudar ovek. ozakonjena kraa. Uzeti preraspodeljeni, meutim, u novanice i kovanice. Plan mu je bio da kad se novac skroz povue iz
Ova kamata nije u redu. Za neto od osobe protiv njene volje ne razlikuje se od krae, bez obzira na globalu oni su uvek rasli. opticaja, samo one organizacije i firme koje koriste kompjuterski
svakih $100 koje izdaje, to kakva je pozadina tih mera." Fabijan je zahtevao svoje finansijski sistem moi e nastaviti s poslovanjem.
zahteva $105 za uzvrat, a Meutim, svi su se osetili bespomonima, a zaplaivali su ih i pare, a sve vee i vee svote Znao je kako e neki izgubiti svoje kartice i tako postati nesposobni
onih $5 kamate ne moe zatvorskim kaznama ukoliko bi odbili platiti. Ove dobrotvorne eme novca od poreza su bile da kupuju i prodaju dok im se ne ustanovi identitet. eleo je da se donese
biti plaeno jer taj novac ni donele su odreena poboljanja, ali problem se brzo vraao, te je trebalo potrebne kako bi se isplatio. zakon po kojem bi svako morao da ima istetoviran identifikacioni broj na
ne postoji. vie novca. Cena ovih programa je stalno rasla, ba kao i veliina Tad je dolo do stvaranja itavog spektra stranakih politika - ljudi su ruci ili elu. Taj bi broj bio vidljiv samo na jednom posebnom svetlu i bio
Farmeri proizvode hranu, vladajuih struktura. se poeli svaati koja grupa upravnika moe najbolje reiti probleme. bi povezan s kompjuterom. Svaki bi kompjuter bio povezan s jednim
industrija razna dobra itd. a ti Veina inovnika bili su iskreni ljudi koji su davali sve od sebe. Svaali su se oko linosti, ideoligija, stranakih programa, svega osim - ogromnim centralnim kompjuterom, kako bi Fabijan mogao znati sve o
samo proizvodi novac. Ako npr. u zemlji postoje samo dva vlasnika Nije im se sviala ideja da trae sve vie i vie novca od svog istinskih problema. svakome.
biznisa, a ostale ljude zaposlimo, pa onda ta dvojica od tebe pozajme po naroda, i na kraju nisu imali drugog izbora nego poeti U jednom gradu je kamatni
$100, i svojim radnicima isplate ukupno $90 na ime plata, a za sebe pozajmljivati novac od Fabijana i njegovih prijatelja. Nisu imali dug premaio iznos poreza
ostave $10 profita (kao njihovu platu), to znai da je ukupna kupovna pojma kako e taj novac moi vraati. Roditelji vie nisu mogli koji je bio prikupljen tokom
mo ($90+$10) x 2, dakle $200. Meutim, da bi isplatili tebe, oni bi priutiti da plaaju uitelje za svoju decu. Nisu mogli plaati poslednje godine dana. U "Kad se lepo upakovana gomila lai uspe da proda narodnim
morali prodati svoje proizvode po $210. Ako jedan od njih uspe prodati lekare. A prevoznici su ostajali bez posla. cijeloj zemlji se suma masama polako i sistematski tokom nekoliko hiljada godina - onda
sve svoje proizvode za $105, drugi ovek moe dobiti samo $95. Takoe, Vlast je bila prisiljena preuzimati ove delatnosti, jednu po jednu na neplaenog kamatnog novca se istina smatra totalnom besmislicom, a onaj koji je propoveda -
deo njihovih dobara se ne moe ni prodati jer vie nije preostalo novca sebe. Uitelji, lekari i mnogi drugi postali su dravne sluge, tj. slubenici. poveavala, a dodatna kamata totalnim ludakom"
kojim bi se kupili. Malo njih je bilo zadovoljno svojim poslom. Dobili su primerne plate, ali se zaraunavala i na neplaene
On ti jo uvek duguje $10 koje ti moe otplatiti jedino pozajmljujui su izgubili svoj identitet. Postali su siuni tokii u jednoj ogromnoj kamate. J. Dresden
vie. Taj sistem je nemogu. Sigurno, trebao bi izdavati $105, dakle $100 maini. Malo po malo, Fabijan i
meni, a $5 samom sebi, koje e moi da troi. Tada bi 105 dolara bilo u Nije bilo mesta za linu njegovi prijatelji postajali su U Nemakoj,
opticaju i dug bi mogao biti otplaen." inicijativu, a ni neko lino vlasnici velikog dela stvarnog prvo su doli po komuniste, ja se nisam protivio, jer nisam bio
komunista,
Fabijan ga je mirno sasluao i na kraju je rekao: "Finansijska ekonomija zalaganje se nije priznavalo, bogatstva zemlje. On je time
onda dooe po Jevreje, ja se nisam bunio, jer nisam bio Jevrej,
je jedna komplikovana stvar, mladiu. Za takve su stvari potrebne godine plata im je bila ograniena, a dobio i veu mogunost
prouavanja. Pusti mene da brinem o tim stvarima, a ti se brini o svojima. napredovalo se samo u nadzora nad ljudima. onda su doli po unioniste, ja nisam protestvovao, jer nisam bio
Mora biti efikasniji, produktivniji, ekonominiji i postae bolji poslovni sluaju penzionisanja ili smrti Meutim, taj nadzor je jo unionist,
onda su doli po Katolike, ja se nisam suprotstavio, jer sam bio
ovek. Ja sam uvek voljan da pomognem kad se o tim stvarima radi." njihovih pretpostavljenih. uvek bio nepotpun. Znali su
Protestant,
ovek je otiao neuveren. Bilo je neto pogreno u Fabijanovoj U oaju, neki lanovi vlade da situacija nee biti sigurna
delatnosti i on je oseao da je Fabijan veto izbegao da odgovori na su potraili Fabijanov dok svaka osoba ne bude Kad su doli po mene, niko vie nije ni ostao, ko bi mogao da se
njegova pitanja. savet. Smatrali su ga vrlo stavljena pod kontrolu. pobuni.
Ipak, veina ljudi je potovala Fabijanovu re - "On je strunjak , a mudrim, a liio je i na Veina onih ljudi koji su se protivili sistemu bili su uutkivani
Martin Niemoeller
ostali sigurno nisu u pravu. Pogledajmo samo kako nam se zemlja razvila, nekoga ko se razume u finansijskim pritiscima ili su trpeli javno omalovaavanje. Da bi to mogli
kako nam se proizvodnja poboljala - zasigurno napredujemo." pitanja novca. On je sasluao njihove probleme i na kraju im je raditi, Fabijan i njegovi prijatelji kupili su veinu novina, televizijskih i
Kako bi pokrili kamatu na novac koji su pozajmili, trgovci su bili odgovorio: "Jedini nain da se stvari usklade bio bi da se uzme viak radio stanica, a on je paljivo birao i ljude koji e njima upravljati. Mnogi
prisiljeni povisiti svoje cene. Radnici su se alili kako su im plate previe bogatstva od bogatih i da se on ustupi siromanima. Uvedite porezni od tih ljudi imali su iskrenu elju za poboljanjem sveta, ali nisu mogli
male. Poslodavci su odbijali davati vee plate tvrdei kako bi u sistem. to vie ovek ima, vie e morati da plati. Sakupljajte poreze od postati svesni da su iskoriavani. Njihova reenja su se uvek bavila Prikljui se borbi protiv sistema
suprotnom bili upropaeni. Farmeri nisu mogli dobiti pristojnu cenu za svake osobe zavisno od njene radne sposobnosti i dajte svakome prema posledicama problema a nikad uzrokom.
svoje proizvode. Domaice su se alile kako hrana postaje sve skuplja. njegovoj potrebi. kole i bolnice bi trebale biti besplatne za sve one koji Postojalo je nekoliko razliitih novina - jedne za desno krilo, druge za