ISUSOV ZLO^IN

Naslov originala: The Case for Christ by Lee Strobel

Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodjna~ke studije, Beograd

Prvo izdanje: 2004

Izdava~: Metaphysica, Beograd
Prevod: Sa{a Ivanovi}
Tehni~ko ure|enje: Metaphysica
Tira`: 1000
Li Strobel
[tampa: Finegraf, Beograd
Distribucija: Metaphysica, Beograd, tel. 063/307-3668

Isusov zlo~in

Metaphysica
 UVOD
Ponovno otvaranje istrage `ivota

@argonom tu`ilaca, slu~aj poku{aja ubistva protiv D`ejmsa Diksona

je bio “~ist slu~aj”. Otvoren i zaklju~en. ^ak je i povr{no ispitivanje
dokaza bilo dovoljno da se ustanovi da je Dikson ranio policijskog
narednika Ri~arda Skenlona pucnjem iz pi{tolja u stomak tokom
sva|e u ju`nom delu ^ikaga.
Deo po deo, stavka za stavkom, svedok za svedokom, dokazi su
zategli om~u oko Diksonovog vrata. Postojali su otisci prstiju i oru`je,
Izdava~ se zahvaljuje o~evici i motiv, ranjeni policajac i optu`enik sa krivi~nim dosijeom.
@arici Danilovu Sada je pravosudni sistem mogao bez ustezanja da ukloni Diksonu
koji je pomogao u tlo pod nogama i da ga ostavi da se koprca pod te`inom sopstvene
krivice.
izdavanju ove knjige. ^injenice su bile jednostavne. Narednik Skenlon je po`urio u 108.
zapadnu ulicu, po{to je jedan sused pozvao policiju da prijavi ~oveka
sa pi{toljem. Skenlon je stigao i prona{ao Diksona kako se bu~no
sva|a sa svojom prijateljicom kod prednjih vrata njene ku}e. Vide}i
Skenlona, pojavio se njen otac, misle}i da je bezbedno da iza|e.
Iznenada je izbila tu~a izme|u Diksona i oca. Narednik je brzo
reagovao u poku{aju da je prekine. Odjeknuo je pucanj; Skenlon se
odteturao, ranjen u predelu stomaka. Tada su stigla jo{ dvoje patrol-
nih kola i policajci su potr~ali da ga zaustave, vi~u}i Diksonu da
stane.
Pi{tolj kalibra 5,4 mm koji je pripadao Diksonu - prekriven nje-
govim otiscima prstiju i sa jednim ispaljenim metkom - prona|en je u
blizini, gde ga je, o~igledno, bacio posle pucanja. Otac je bio
nenaoru`an; Skenlonov pi{tolj je ostao u futroli. Opekotine od baruta
na Skenlonovoj ko`i su pokazale da je ranjen iz pi{tolja iz neposredne
blizine.
Na sre}u, povreda nije bila opasna po `ivot, iako je bila dovoljno
ozbiljna da mu donese medalju za hrabrost, koju je na njegove grudi
ponosno zaka~io li~no na~elnik policije. [to se Diksona ti~e, kada je
policija proverila njegov dosije, ustanovili su da je ranije bio osu|ivan
zbog napada oru`jem. O~igledno da je bio sklon nasilju.
I tu sam ja sedeo skoro godinu dana kasnije, hvataju}i bele{ke u
skoro praznoj ~ika{koj sudnici, dok je Dikson javno priznavao da jeste
kriv za pucanje na policijskog veterana sa petnaest godina slu`be.
Povrh svih drugih dokaza, priznanje je zape~atilo slu~aj. Sudija
5
okru`nog suda Frenk Mahala je odredio Diksonu zatvor i zatim lupio
svojim ~eki}em u znak da je slu~aj zaklju~en. Pravda je bila zadovo-
ljena.
Ubacio sam bele`nicu u unutra{nji d`ep svog sportskog sakoa i
lagano krenuo niz stepenice prema sobi za novinare. Ra~unao sam
da }e mi u najboljem slu~aju urednik dozvoliti tri odeljka za pri~u u
sutra{njem broju ~asopisa “^ikago Tribjun”. Svakako, to je sve {to je
ona zaslu`ila. To i nije bila neka naro~ita pri~a.
Ili sam tako mislio.
[APAT DOSTAVLJA^A
Javio sam se na telefon u sobi za novinare i odmah prepoznao
glas - bio je to dostavlja~ ~ije sam prijateljstvo stekao tokom godine
u kojoj sam izve{tavao iz zgrade okru`nog suda. Mogao sam da
procenim da ima ne{to za mene, jer {to je dojava bila ve}a, to bi on
govorio br`e i mek{e - a {aputao je sto na sat.
“Li, da li vam je poznat onaj slu~aj Dikson?”, upitao je.
“Da, naravno”, odgovorio sam. “Pratio sam ga pre dva dana.
Obi~na rutina.”
“Nemojte biti toliko sigurni. Pri~a se da je nekoliko nedelja pre
pucnjave, narednik Skenlon bio na zabavi, hvale}i se svojim pi{tolj-
penkalom”.
“Svojim {ta?”
“Pi{tolj-penkalom. To je pi{tolj kalibra 5,4 mm koji je na~injen da
izgleda kao penkalo. No{enje je zabranjeno za sve, uklju~uju}i i poli-
cajce”.
Kada sam mu rekao da ne vidim u tome nikakav zna~aj, njegov
glas je postao jo{ `ivlji. “Stvar je u slede}em: Dikson nije pucao u
Skenlona. Skenlon je ranjen kada je njegov sopstven pi{tolj-penkalo
slu~ajno opalio u d`epu njegove ko{ulje. Podmetnuo je Diksonu kako
ne bi imao problema zbog no{enja zabranjenog oru`ja. Zar ne
shvatate? Dikson je nevin!”
“Nemogu}e”, uzviknuo sam.
“Sami proverite dokaze”, ~uo se njegov odgovor. “Proverite na {ta
stvarno ukazuju.”
Spustio sam slu{alicu i pojurio uz stepenice do kancelarije tu`ioca,
zastaju}i na kratko da do|em do daha pre nego {to u{etam unutra.
“Poznat vam je slu~aj Dikson?”, pitao sam non{alantno, ne `ele}i da
prerano otkrijem karte. “Ako ne zamerate, `eleo bih da jo{ jedanput
pregledam pojedinosti.”
Boja je nestala sa njegovog lica. “Uh, ne mogu da govorim o
tome”, promucao je. “Nemam komentar.”
6 7
Ispostavilo se da je moj dostavlja~ ve} preneo svoje sumnje
kancelariji tu`ioca. Iza scene je sazvana velika porota da ponovo raz-
motri dokaze. Neverovatno, neo~ekivano, nekada neoboriv slu~aj pro-
tiv D`ejmsa Diksona je bio ponovo otvoren.
NOVE ^INJENICE ZA NOVU TEORIJU
U isto vreme, zapo~eo sam sopstvenu istragu, istra`uju}i mesto
zlo~ina, ispituju}i svedoke, razgovaraju}i sa Diksonom i pregledavaju}i
materijalne dokaze. Dok sam temeljno proveravao slu~aj, desila se
naj~udnija stvar: sve nove ~injenice koje sam otkrio - pa ~ak i stare
~injenice koje su nekada tako ubedljivo ukazivale na Diksonovu kri-
vicu - lepo su se uklapale u teoriju o pi{tolj-penkalu:
- Svedoci su rekli da je pre nego {to je Skenlon stigao na scenu,
Dikson udarao pi{toljem na ku}na vrata svoje devojke. Pi{tolj je
opalio nani`e; u betonu na tremu ku}e nalazio se odlomljeni deo
koji je nastao od udara metka. To bi objasnilo nedostatak metka
iz Diksonovog pi{tolja.
- Dikson je rekao da nije `eleo da bude uhva}en sa pi{toljem, pa
ga je sakro u travi na drugoj strani ulice pre nego {to je policija
stigla. Prona{ao sam svedoka koji je to potvrdio. To je objasnilo
za{to je pi{tolj prona|en na izvesnoj udaljenosti od mesta pucn-
jave iako niko nije video Diksona kako ga baca.
- Opekotine od baruta su bile koncentrisane u unutra{njosti - ali
ne iznad - levog d`epa Skenlonove ko{ulje. Rupa od metka je bila
na dnu d`epa. Zaklju~ak: oru`je je opalilo unutar d`epa.
- Suprotno od izjava u policijskom izve{taju, putanja metka je imala
silazni ugao. Ispod d`epa Skenlonove ko{ulje se nalazila krvava
posekotina na mestu na kome je metak iza{ao, po{to je pro{ao
kroz deo tela.
- Diksonov dosije nije ispri~ao celu pri~u o njemu. Iako je proveo
tri godine u zatvoru zbog ranije pucnjave, apelacioni sud ga je oslo-
bodio po{to je utvrdio da je bio pogre{no osu|en. Ispostavilo se
da je policija sakrila klju~nog svedoka odbrane i da je svedok
optu`be lagao. Toliko o Diksonovom kriminalnom dosijeu.
NEVIN ^OVEK JE OSLOBO\EN
Kona~no sam postavio su{tinsko pitanje Diksonu: “Ako ste bili
nevini, za{to ste, zaboga, izjavili da ste krivi?”
“Dikson je uzdahnuo. To je bila pogodba”, rekao je, govore}i o
praksi u kojoj tu`ioci preporu~uju smanjenu kaznu ako se optu`eni
izjasni krivim i tako svima u{tedi vreme i tro{kove su|enja.
 “Rekli su da ako se izjasnim krivim, da }e me osuditi na godinu
dana zatvora. Ve} sam proveo 362 dana u zatvoru ~ekaju}i na
su|enje. Sve {to je trebalo da u~inim je bilo da priznam krivicu i da
odem ku}i za nekoliko dana. Ali, da sam insistirao na su|enju i da
me je sudija proglasio krivim - osudili bi me na dugu kaznu. Dobio
bih 20 godina zbog pucanja u policajca. Nije bilo vredno rizika. @eleo
sam da idem ku}i....”
“I tako”, rekao sam, “priznali ste ne{to {to niste u~inili”.
Dikson je klimnuo glavom. “Ta~no.”
Na kraju je Diskon bio oslobo|en, i kasnije dobio tu`bu protiv poli-
cijskog odeljenja. Sklenlonu je oduzeta medalja, bio je optu`en pred
velikom porotom, izjasnio se krivim za nesavesno pona{anje i
otpu{ten je iz odseka.1 [to se mene ti~e, moja pri~a je preplavila
naslovne strane. [to je va`nije, nau~io sam veliku lekciju kao mlad
izve{tava~.
Jedna od najo~iglednijih lekcija je bila da se dokazi mogu usmeri-
ti tako da ukazuju na vi{e od jednog pravca. Na primer, bilo je
dovoljno dokaza da se Dikson osudi za pucanje na narednika. Ali, su
klju~na pitanja bila slede}a: Da li je prikupljanje dokaza stvarno bilo
temeljno? I koje obja{njenje najbolje odgovara svim ~injenicama?
Kada je ponu|ena teorija o pi{tolj-penkalu, postalo je jasno da je ovaj
scenario obja{njavao sve ~injenice na najbolji na~in.
Postojala je jo{ jedna lekcija. Jedan od razloga zbog koga su
~injenice prvobitno izgledale toliko ubedljive jeste taj {to su odgova-
rale mojim predube|enjima u to vreme. Dikson je o~igledno od rani-
je pravio probleme, bio nezaposleni proizvod rasturene porodice.
Policajci su bili dobri momci. Tu`ioci nisu pravili gre{ke.
Gledaju}i kroz ta so~iva, sve prvobitne ~injenice su se sasvim lepo
uklapale u mesto. Tamo gde su postojale nedoslednosti ili praznine,
ja sam ih naivno zanemarivao. Kada mi je policija rekla da je slu~aj
neoboriv, poverovao sam im na re~ i nisam dalje ni{ta ispitivao.
Ali, kada sam promenio pogled - menjaju}i svoje predrasude
poku{ajem da budem objektivan - video sam slu~aj u potpuno novom
svetlu. Kona~no sam dozvolio da me ~injenice dovedu do istine, bez
obzira da li se uklapaju u moja prvobitna predube|enja.
To je bilo pre vi{e od 20 godina. Moje najve}e lekcije su tek tre-
bale da do|u.
OD DIKSONA DO ISUSA
Razlog zbog koga sam ispri~ao ovaj neobi~an slu~aj jeste da je
moje duhovno putovanje bilo u velikoj meri nalik na iskustvo sa
D`ejmsom Diksonom.
8 9
Ve}i deo svog `ivota bio sam skeptik. U stvari, smatrao sam sebe
ateistom. Za mene je postojalo daleko vi{e dokaza da je Bog samo
proizvod `eljenog mi{ljenja, drevne mitologije ili primitivnog sujeverja.
Kako je mogao da postoji Bog ljubavi, ako je slao ljude u pakao samo
zato {to ne veruju u Njega? Kako ~uda mogu da budu u skladu sa
osnovnim prirodnim zakonima? Zar evolucija ne obja{njava na zado-
voljavaju}i na~in kako je `ivot nastao? Zar moderno nau~no
razmi{ljanje ne ru{i verovanje u natprirodno?
[to se Isusa ti~e, zar niste znali da nikada nije tvrdio da je Bog?
Bio je revolucionar, mudrac, Jevrejin reformista, ali Bog? Ne, ta misao
mu se nikada nije javila! Mogu da vam uka`em na veliki broj uni-
verzitetskih profesora koji su to rekli - a svakako im se mo`e verovati
- zar ne? Priznajmo: ~ak i povr{no pregledavanje dokaza ubedljivo
pokazuje da je Isus bio samo ljudsko bi}e kao i vi i ja, iako sa
neobi~nim darovima dobrote i mudrosti.
Ali, to je sve {to sam ikada davao dokazima: povr{an pregled.
Pro~itao sam onoliko filozofije i istorije koliko mi je trebalo da na|em
potvrdu za svoj skepticizam - ~injenica ovde, nau~na teorija tamo,
siroma{an navod, pametan argument. Svakako, mogao sam da
uvidim neke praznine i nedoslednosti, ali sam imao jaku motivaciju
da ih ignori{em - sebi~nost i nemoralan stil `ivota koji bih morao da
napustim, ako bih ikada promenio svoja gledi{ta i postao zastupnik
Isusovog koncepta.
[to se mene ti~e, slu~aj je bio zaklju~en. Bilo je dovoljno dokaza
da sam mogao da budem miran uz zaklju~ak da Isusova bo`anska
priroda nije bila ni{ta vi{e od ma{tovitog izmi{ljanja praznovernih ljudi.
Ili sam tako mislio.
ODGOVORI ZA ATEISTU
Telefonski poziv dostavlja~a nije bio taj koji me je pokrenuo na
ponovno ispitivanje Isusovog slu~aja. To je bila moja `ena.
Lesli me je zapanjila u jesen 1979. godine objavljuju}i da je posta-
la hri{}anka. Zakolutao sam o~ima i preprimio se za najgore,
ose}aju}i sa kao `rtva name{taljke. O`enio sam se jednom Lesli,
zabavnom Lesli, bezbri`nom Lesli, Lesli koja je bila spremna da riziku-
je - a sada sam se pla{io da }e se pretvoriti u neku vrstu osobe sa
preteranom ~edno{}u koja }e zameniti na{ dobar na~in `ivota za
celono}na molitvena bdenja i dobrovoljan rad u prljavim kuhinjama za
besku}nike.
Umesto toga, bio sam prijatno iznena|en - ~ak zadivljen - su{tin-
skim promenama njenog karaktera, integriteta i njene li~ne samou-
verenosti. Na kraju sam `eleo da proniknem u uzrok koji je izazvao
te jedva primetne, ali zna~ajne promene stavova moje `ene, tako da
sam zapo~eo temeljnu istragu ~injenica koje su okru`ivale slu~aj za na osnovu svog raspolo`enja ili predrasuda. Bili bi ste podstaknuti da
hri{}anstvo. temeljno razmotrite pouzadnost svedoka, da pa`ljivo saslu{ate
Odbacuju}i u stranu svoj interes i predrasude, {to sam vi{e svedo~enje i da dokaz strogo podvrgnete zdravom razumu i logici.
mogao, ~itao sam knjige, intervjuisao stu~njake, postavljao pitanja, Molim vas da to isto u~inite i dok ~itate ovu knjigu.
analizirao istoriju, istra`ivao arheologiju, prou~avao drevnu literaturu i Na kraju je odgovornost na porotnicima da donesu presudu. Na
po prvi put u svom `ivotu ~itao Bibliju stih po stih. su|enju, od porotnika se zahteva da procene dokaze i da do|u do
Zaronio sam u slu~aj sa vi{e energije nego u bilo koju drugu pri~u najboljeg mogu}eg zaklju~ka. Drugim re~ima, vra}aju}i se na slu~aj
koju sam ikad istra`ivao. Primenio sam obuku koju sam primio na D`ejmsa Diksona, u koji se scenario ~injenice najbolje uklapaju?
Pravnom fakultetu na Univerzitetu Jejl, kao i svoje iskustvo urednika To je va{ zadatak. Nadam se da }ete ga ozbiljno shvatiti, jer }e
rubrike za pravna de{avanja ~asopisa “^ikago Tribjun”. I vremenom ovo mo`da biti vi{e od samo jednostavne radoznalnosti. Ako treba
su ~injenice iz sveta istorije, nauke, filozofije, psihologije - po~ele da verovati Isusu - a shvatam da to mo`e da bude veliko “ako” za vas
ukazuju na nezamislivo. trenutno - onda ni{ta nije zna~ajnije od toga kakav odnos treba imati
To je bilo kao ponovno ispitivanje slu~aja D`ejmsa Diksona. prema onome {to on ka`e.
Ali, ko je on zaista bio? [ta je tvrdio da jeste? I da li postoje bilo
PROSUDITE SAMI kakvi pouzdani dokazi koji mogu da podr`e njegova tvr|enja? To }emo
poku{ati da odredimo kre}u}i na let do Denvera da bi obavili na{ prvi
Mo`da ste i vi zasnivali va{a duhovna gledi{ta na osnovu dokaza intervju.
koje ste opa`ali oko vas ili odavno prikupili iz knjiga, od univerzitet-
skih profesora, ~lanova porodice ili prijatelja. Ali, da li je va{ zaklju~ak
stvarno najbolje mogu}e obja{njenje ~injenica? Ako bi ste kopali
dublje - da bi se suo~ili sa svojim predube|enjima i sistemati~ki tra`ili
dokaz - {ta bi ste prona{li?
To je ono o ~emu govori ova knjiga. U stvari, ponovo }u razmotri-
ti i pro{iriti svoje duhovno putovanje na koje sam krenuo pre gotovo
dve godine. Pove{}u vas sa sobom dok intervjui{em trinaest vode}ih
nau~nika i autoriteta sa besprekornim akademskim znanjem.
Obi{ao sam celu zemlju - od Minesote do D`ord`ije - od Vird`inije
do Kalifornije - kako bih izmamio njihova stru~na mi{ljenja, da bih ih
izazvao zamerkama koje sam imao kada sam bio skeptik, kako bih
ih primorao da brane svoje stavove pouzdanim podacima i doslednim
argumentima, i da bih ih ispitao istim pitanjima koja bi ste vi mogli
da postavite ako bi ste imali priliku.
U ovoj potrazi za istinom, koristio sam svoje pravni~ko novinarsko
iskustvo u traganju za brojnim kategorijama dokaza - svedo~anstvima
o~evidaca, dokumentima, potvrdnim dokazima, pobijaju}im dokazima,
nau~nim dokazima, psiholo{kim dokazima, posrednim dokazima, i
~ak, i otiscima prstiju.
To su iste one klasifikacije na koje bi ste nai{li u sudnici. I mo`da
je posmatranje sa pravnog gledi{ta najbolji na~in za sagledavanje tog
procesa - sa vama u ulozi porotnika.
Da ste izabrani za porotu na stvarnom su|enju, od vas bi se
tra`ilo da unapred potvrdite da niste formirali bilo kakva predube|enja
o tom slu~aju. Od vas bi se tra`ilo da se zakunete da }ete bez pre-
drasuda i po{teno donositi zaklju~ke na osnovu te`ine ~injenica, a ne
10 11
 PRVI DEO
Ispitivanje izve{taja
 1

DOKAZ O^EVIDACA
Da li se mo`e verovati Isusovim biografijama?

Kada sam prvi put sreo stidljivog i smirenog Lea Kartera, on je

bio veteran u najsurovijem delu ^ikaga, `ive}i tamo ve} sedamnaest
godina. Njegovo svedo~enje je poslalo trojicu ubica u zatvor. On je jo{
uvek nosio zrno kalibra 0,9 mm u lobanji - jezivu uspomenu zas-
tra{uju}e pri~e koja je zapo~ela kada je prisustvovao ubistvu lokalnog
prodavca na koga je pucao Ilajd`a Baptist.
Leo i njegov prijatelj, Lesli Skot, igrali su ko{arku kada su ugledali
Ilajd`u, tada 16-godi{njeg prestupnika sa 30 hap{enja u policijskom
dosijeu, kako ubija Sema Blua ispred njegove prodavnice.
Leo je poznavao ovog prodavca od detinjstva. “Kada nismo imali
hrane, on bi nam davao”, tiho mi je objasnio Leo. “Tako da kada sam
oti{ao u bolnicu i kada su mi rekli da je umro, znao sam da moram
da svedo~im o onome {to sam video.”
Svedo~enje o~evidaca je mo}no. Jedan od najdramati~nijih trenu-
taka tokom su|enja je kada svedok detaljno opisuje zlo~in koji je
video, a zatim uvereno pokazuje prema optu`enom kao izvr{iocu.
Ilajd`a Baptist je znao da je jedini na~in da izbegne zatvor bio da
nekako spre~i Lea Kartera i Leslija Skota da u~ine upravo to.
Zbog toga su Ilajd`a i njegova dva prijatelja krenuli u lov. Uskoro
su prona{li Lea i Leslija, koji su hodali ulicom sa Leovim bratom
Henrijem, i svu trojicu su pod pretnjom oru`jem odvukli na obli`nje
pristani{te.
“Ti mi se svi|a{“, rekao je Ilajd`in ro|ak Leu, “ali ovo moram da
u~inim”. Uz to je pribli`io pi{tolj na Leovo ~elo i povukao obara~.
Pucanj je odjeknuo; metak je pro{ao kroz lobanju pod malim
uglom, oslepiv{i Leovo desno oko i zariv{i se u njegovu glavu. Kada
je pao na zemlju, ispaljen je jo{ jedan hitac, i on se zario oko 5 cen-
timetara od njegove ki~me.
Dok je Leo posmatrao iz svog zgr~enog polo`aja, pretvaraju}i se
da je mrtav, video je kako su njegov brat i prijatelj nemilosrdno

15
pogubljeni iz neposredne blizine. Kada je Ilajd`a sa svojom bandom
pobegao, Leo je otpuzao u sigurnost.
Nekako, nasuprot svim {ansama, Leo Karter je pre`iveo. Metak,
koga je bilo preopasno ukloniti, ostao je u njegovoj lobanji. Uprkos
sna`nim glavoboljama koje ni jaki lekovi nisu mogli da ubla`e, postao
je jedini o~evidac protiv Ilajd`e Baptista na njegovom su|enju za ubis-
tvo prodavca Sema Blua. Porotnici su poverovali Leu i Ilajd`a je
osu|en na osamdeset godina zatvora.
Leo je ponovo bio jedini o~evidac koji je svedo~io protiv Ilajd`e i
njegova dva druga za ubistvo Leovog brata i prijatelja. I ponovo je nje-
gova re~ bila dovoljna da osudi ovu trojicu na do`ivotni zatvor.
Leo Karter je jedan od mojih heroja. On se pobrinuo da pravda
bude zadovoljena, iako je zbog toga platio ogromnu cenu. Kada
razmi{ljam o svedo~anstvu o~evidaca, ~ak i danas - posle vi{e od 20
godina - njegovo lice mi se jo{ uvek javlja u svesti.1
SVEDO^ANSTVO IZ DAVNINA
Da, svedo~anstvo o~evidaca mo`e da bude ubedljivo i zadovolja-
vaju}e. Kada neki svedok ima jedinstvenu mogu}nost da posmatra
zlo~in, kada ne postoje predrasude ili prikriveni motivi, kada je sve-
dok istinoljubiv i po{ten, zavr{ni ~in pokazivanja na optu`enog mo`e
da bude dovoljan da osudi osobu na zatvor ili ne{to gore.
Svedo~enje o~evidaca je podjednako presudno u istra`ivanju istorij-
skih pitanja - ~ak i pitanja da li je Isus Hristos - Bog. Me|utim, koje
opise o~evidaca posedujemo: da li imamo svedo~astvo bilo koga ko
je li~no razgovarao sa Isusom, ko je slu{ao njegova u~enja, ko je
video njegova ~uda, ko je prisustvovao njegovoj smrti i ko je mo`da
~ak nai{ao na njega posle njegovog navodnog vaskrsenja? Da li
imamo bilo kakve zapise “novinara” iz prvog veka koji su intervjuisali
svedoke, postavljali te{ka pitanja i dosledno zapisivali ono za {to su
savesno istra`uju}i utvrdili kao ta~no? Podjednako je va`no koliko }e
dobro ti opisi izdr`ati proveru skeptika?
Znao sam da kao {to je svedo~enje Lea Kartera zaklju~ilo presudu
trojici surovih ubica, opisi svedoka iz maglina daleke pro{losti mogu
da nam pomognu da re{imo najzna~ajnije od svih duhovnih pitanja.
Da bi smo dobili uverljive odgovore, zakazao sam intervju sa istaknu-
tim nau~nikom koji je doslovno napisao knjigu o ovoj temi: dr Kreg
Blumberg (Craig Blomberg), autor “Istorijske pouzdanosti Jevan|elja”
(The Historical Reliability of the Gospels).
Znao sam da je Blumberg mudar ~ovek; u stvari, ~ak je i njegova
pojava odgovarala stereotipu. Visok (188 cm) i mr{av, sa kratkom
talasastom sme|om kosom, neformalno o~e{ljanom ka napred,
kovrd`avom bradom i debelim nao~arima bez okvira, izgledao je kao
16
tip ~oveka koji dr`i opro{tajni govor u srednjoj {koli ({to je i u~inio),
koji je nacionalno nagra|ivani nau~nik ({to je i bio), i najbolji diplo-
mac na presti`nom teolo{kom fakultetu ({to je i bio).
Ali, `eleo sam nekoga ko je bio vi{e od samo inteligentnog i obra-
zovanog nau~nika. Tragao sam za stru~njakom koji ne}e prikrivati
pojedinosti ili bezbri`no odbacivati izazove zapisima u hri{}anstvu.
@eleo sam nekoga sa integritetom, nekoga ko se izborio sa naj-
sna`nijom kritikom religije i ko govori sa autoritetom, ali bez re~itih
izjava koje vi{e prikrivaju nego {to se bave kriti~nim pitanjima.
Re~eno mi je da je Blumberg bio upravo ono {to sam tra`io, i zbog
toga sam odleteo u Denver pitaju}i se da li }e odgovarati. Priznajem
da sam imao odre|ene sumnje, naro~ito kada sam otkrio jednu
duboko uznemiruju}u ~injenicu za koju bi on verovatno vi{e voleo da
ostane prikrivena: Blumberg se jo{ uvek nada da }e njegovi voljeni
heroji iz detinjstva, ^ikago Kabsi, jo{ za njegovog `ivota osvojiti svet-
ski kup. Iskreno re~eno, to je bilo dovoljno da budem pomalo sum-
nji~av u njegovu razboritost.
PRVI INTERVJU: DR KREG L. BLUMBERG
Krega Blumberga nadaleko smatraju za jednog od najistaknutijih
autoriteta u zemlji po pitanju Isusovih biografija, koje se zovu ~etiri
Jevan|elja. Doktorirao je iz oblasti Novog zaveta na Univerzitetu u
Aberdinu u [kotskoj, a kasnije je radio ako stariji istra`iva~ za Institut
Tindejl na Kembrid`u u Engleskoj, gde je bio ~lan elitne grupe
me|unarodnih nau~nika koji su objavili niz cenjenih nau~nih radova o
Isusu. Poslednjih desetak godina radio je kao predava~ Novog zave-
ta na veoma uglednom Teolo{kom fakultetu u Denveru.
U Blumbergove knjige spadaju i “Isus i Jevan|elja” (Jesus ad the
Gospels), “Tuma~enje parabola” (Interpreting the Parables), “Koliko je
duboka podela?” (How Wide the Divide) i komentari o Jevan|elju po
Mateju i 1. Poslanici Korin}anima. Tako|e je pomogao izdavanje
{estog toma “Perspektiva Jevan|elja” (Gospel Perspectives), koji se
op{irno bavi Isusovim ~udima, i bio je koautor “Uvoda u tuma~enje
Biblije” (Introduction to Biblical Interpretation). Svojim poglavljima o
istorijskoj realnosti Jevan|elja doprineo je knjizi “Razumna vera”
(Reasonable Faith) i nagra|enoj knjizi “Isus pod paljbom” (Jesus
under Fire). U~lanjen je u Dru{tvo za prou~avanje Novog zaveta
(Society for the Study of the New Testament), Dru{tvo biblijske lite-
rature (Society of Biblical Literature) i Institut za biblijska istra`ivanja
(Institute for Biblical Research).
Kao {to sam o~ekivao, njegova kancelarija je bila prepuna nau~nih
knjiga naslaganih na police (~ak je nosio kravatu ukra{enu crte`ima
knjiga).
17
 Me|utim, ubrzo sam video da se na zidovima njegove kancelarije
nisu nalazili pra{njavi tomovi knjiga drevnih istori~ara, ve} umetni~ke
slike njegovih mladih }erki. Njihovi ma{toviti i {areni prikazi lama,
ku}a i cve}a nisu bili nasumi~no oka~eni; o~igledno su bili cenjeni
kao nagrade - pa`ljivo uramljene uz potpis Elizabete i Rej~el. Jasno
je, mislio sam, da ovaj ~ovek osim mozga ima i srce.
Blumberg govori sa precizno{}u matemati~ara (da, predavao je i
matematiku, ranije u karijeri), pa`ljivo procenjuju}i svaku re~ o~igled-
no ne `ele}i da izrekne ni jedno slovo izvan onoga {to ~injenice
dopu{taju. Upravo ono {to sam tra`io.
Dok se sme{tao u visokoj stolici, sa {oljom ~aja u ruci, ja sam
tako|e srkao ~aj da bih otklonio hladno}u Kolorada. Po{to sam ose-
tio da je Blumberg bio tip osobe koja odmah prelazi na stvar, odlu~io
sam da zapo~nem intervju ula`enjem u samu sr` problema.
O^EVICI ISTORIJE
“Recite mi slede}e”, rekao sam uz izazovnost u glasu, “da li je
stvarno mogu}e biti inteligenta osoba koja kriti~ki razmi{lja, a ipak
verovati da su sva ~etiri Jevan|elja napisali ljudi ~ija su im imena prip-
isana?”
Blumberg je stavio {olju ~aja na ivicu stola i pogledao u mene.
“Odgovor je da”, rekao je ube|eno.
Naslonio se i nastavio. “Va`no je uvideti da su, strogo govore}i,
Jevan|elja anonimna. Me|utim, jednoglasno svedo~anstvo rane crkve
je bilo da je Matej, tako|e poznat kao Levije, ubira~ poreza i jedan
od dvanaestorice u~enika, bio autor prvog Jevan|elja u Novom zave-
tu; da je Jovan Marko, Petrov prijatelj, bio autor Jevan|elja koje zove-
mo Jevan|elje po Marku; i da je Luka, poznat kao 'ljubazni lekar'
Pavla, napisao i Jevan|elje po Luci i Dela apostolska.”
“Koliko je jednoglasno bilo uverenje da su oni bili autori?” upitao
sam.
“Nema poznatih konkurenata za ova tri Jevan|elja”, odgovorio je.
“O~igledno to nije bilo sporno.”
^ak i pored toga, `eleo sam da dalje ispitam problem. “Oprostite
na mom skepticizmu”, rekao sam, “ali da li je neko imao motiv da
la`e tvrde}i da su ti ljudi napisali ta Jevan|elja, iako u stvari nisu?”
Blumberg je odmahnuo glavom. “Verovatno ne. Imajte na umu da
to nisu bili pogodne li~nosti”, rekao je, osmehuju}i se. “Marko i Luka
~ak ni nisu bili me|u 12 u~enika. Matej jeste, ali kao biv{i omra`eni
poreznik, bio bi najneslavnija osoba posle Jude Iskariotskog, koji je
izdao Isusa!”
“Postavite ovo nasuprot onome {to se odigralo kada su apokrifna
(la`na) Jevan|elja napisana mnogo kasnije. Ljudi su izabrali imena
18
dobro poznatih i primernih li~nosti za izmi{ljene autore - Filipa, Petra,
Mariju, Jakova. Ta imena su nosila mnogo vi{e te`ine od imena
Mateja, Marka i Luke. Prema tome, odgovor na va{e pitanje je da nije
bilo nikakvih razloga da neko pripi{e autorstvo ovoj trojci manje ugled-
nih ljudi.”
To je zvu~alo logi~no, ali je bilo o~igledno da je on zgodno izostavio
jednog od pisaca Jevan|elja. “A {ta je sa Jovanom?” zapitao sam.
“On je bio veoma istaknut; u stvari, on ne samo da je bio jedan od
dvanaestorice u~enika ve} je sa~injavao trojku blisku Isusu, pored
Jakova i Petra.”
“Da, on je predstavlja jedan izuzetak”, potvrdio je Blumberg uz kli-
manje glave. “I zanimljivo je da je Jevan|elje po Jovanu jedino kod
koga postoje neka pitanja o autorstvu.”
“[ta se ta~no osporava?”
“Ime autora nije sporno - to je svakako Jovan”, odgovorio je
Blumberg. “Pitanje je da li je to bio apostol Jovan ili neki drugi
Jovan.”
“Vidite, svedo~anstvo hri{}anskog pisca Papija, koje se datira na
oko 125. godinu, govori o apostolu Jovanu i stare{ini Jovanu, a iz
konteksta nije jasno da li govori o jednoj li~nosti sa dva gledi{ta ili o
dva razli~ita ~oveka. Me|utim, odobravaju}i taj izuzetak, ostatak
ranog svedo~anstva je jednoglasan da je apostol Jovan, sin
Zavedejev, napisao Jevan|elje.”
“I”, rekao sam u poku{aju da ga dalje pritisnem, “ube|eni ste da
on to jeste u~inio?”
“Da, verujem da zna~ajna ve}ina materijala vodi do ovog aposo-
tola”, odgovorio je. “Me|utim, ako pa`ljivo ~itate ovo Jevan|elje,
mo`ete da vidite neke naznake da je zavr{ne stihove mo`da napisao
urednik. Li~no, nemam problema da verujem da je neko blisko
povezan sa Jovanom mogao da ostvari tu ulogu, uobli~avaju}i posled-
nje stihove i potencijalno stvaraju}i stilisti~ko jedinstvo celokupnog
dokumenta.”
“Ali u svakom slu~aju”, naglasio je, “ovo Jevan|elje je o~igledno
zasnovano na materijalu o~evica, kao i ostala tri Jevan|elja”.
ULA@ENJE U POJEDINOSTI
Iako sam do sada cenio Blumbergove komentare, jo{ uvek nisam
bio spreman da krenem dalje. Pitanje o tome ko je napisao
Jevan|elja je od ogromnog zna~aja i `eleo sam da ispitam pojedinosti
- imena, datume, navode. Zavr{io sam sa ~ajem i ostavio {olju na
stolu. Uzeo sam penkalo i spremio se da dublje kopam.
“Vratimo se na Marka, Mateja i Luku”, rekao sam. “Koje poseb-
ne dokaze imate da su oni zaista autori Jevan|elja?”
19
 Blumberg se nagnuo napred. “Ponovo, najstarije i mo`da naj-
zna~ajnije svedo~anstvo poti~e od Papija, koji oko 125. godine
naro~ito potvr|uje da je Marko pa`ljivo i precizno zapisao Petrovo
svedo~anstvo kao o~evica. U stvari, rekao je da Marko 'nije na~inio
nijednu gre{ku' i da nije ubacivao 'bilo kakve la`ne izjave'. I Papije je
rekao da je Matej sa~uvao Isusova u~enja podjednako dobro.”
“Zatim je Irinej, pi{u}i oko 180. godine, potvrdio tradicionalno
autorstvo. U stvari, ovde...“, rekao je, pose`u}i za knjigom. Otvorio ju
je i pro~itao Irinejeve re~i:
Matej je objavio sopstveno Jevan|elje Jevrejima na njihovom
jeziku, dok su Petar i Pavle propovedali Jevan|elje u Rimu i tamo
osnovali crkvu. Posle njihovog odlaska, Marko - Petrov u~enik i
tuma~, nam je sam pismeno predao su{tinu Petrovog propovedan-
ja. Luka, sledbenik apostola Pavla, sastavio je knjigu na osnovu
Jevan|elja koje je propovedao njegov u~itelj. Zatim je Jovan,
Isusov u~enik, koji se tako|e naslanjao na njegove grudi, sam
napisao svoje Jevan|elje dok je `iveo u Efesu u Aziji.2
Pogledao sam bele{ke koje sam na~inio. “U redu, da razjasnimo”,
rekao sam. “Ako mo`emo da imamo poverenje da su Jevan|elja
napisali u~enici Matej i Jovan, Marko, prijatelj u~enika Petra, i Luka,
istori~ar, prijatelj apostola Pavla, i odre|ena vrsta novinara iz prvog
veka, mo`emo da budemo uvereni da su zapisani doga|aji zasnovni
bilo na direktnom ili indirektnom svedo~anstvu o~evidaca.”
Dok sam govorio, Blumberg je u glavi prosejavao moje re~i. Kada
sam zavr{io, klimnuo je glavom.
“Ta~no”, rekao je odlu~no.
DREVNE NASUPROT SAVREMENIM BIOGRAFIJAMA
Jo{ uvek su postojali izvesni problemati~ni aspekti Jevan|elja koja
sam morao da razjasnim. Naro~ito sam `eleo da bolje shvatim kojoj
vrsti knji`evnog dela su odgovarala.
“Kada odem u knji`aru i pogledam odeljak 'biografije', ne vidim
isti na~in pisanja koji vidim u Jevan|eljima”, rekao sam. “Kada neko
danas pi{e biografiju, on se temeljno bavi `ivotom li~nosti. Ali,
pogledajte Marka - on ne govori o Isusovom ro|enju niti o bilo ~emu
tokom Isusove mladosti. Umesto toga, koncentri{e se na trogodi{nji
period i tro{i polovinu svog Jevan|elja na doga|aje koji dovode do
poslednje Isusove sedmice. Kako to obja{njavate?”
Blumberg je podigao dva prsta. “Postoje dva razloga”, odgovorio
je. “Jedan je knji`evni, a drugi je teolo{ki.”
“Knji`evni razlog je da je u osnovi, to bio na~in na koji su ljudi
pisali biografije u drevnom svetu. Oni nisu imali ose}aj, kakav mi
20
imamo danas, da je potrebno da se podjednako opi{u svi periodi
ne~ijeg `ivota ili da je neophodno ispri~ati pri~u u strogo hronolo{kom
redosledu ili ~ak doslovno navoditi ljude, sve dok je su{tina onoga
{to su rekli sa~uvana. Starogr~ki i hebrejski jezik nisu ~ak ni imali
simbole za navodnike.”
“Jedini razlog zbog koga su smatrali da je vredno zapisati istoriju,
bio je da se na osnovu opisanih li~nosti mogu nau~iti neke lekcije.
Zbog toga je biograf `eleo da se du`e zadr`i na onim delovima `ivota
osobe koji su mogli da poslu`e kao primer, koji su bili ilustrativni, koji
bi mogli da pomognu drugim ljudima, koji su davali smisao
odre|enom istorijskom periodu.”
“A koji je teolo{ki razlog?” upitao sam.
“On proizilazi iz su{tine koju sam sada izneo. Hri{}ani veruju da
su, koliko god da su Isusov `ivot i u~enja i ~uda bili ~udesni, bili bi
besmisleni ako nije istorijski ta~no da je Isus umro i da je vaskrsao
iz mrtvih, i da je to obezbedilo iskupljenje, ili opro{taj grehova
~ove~anstva.”
“Zato Marko, naro~ito kao pisac verovatno najranijeg Jevan|elja,
posve}uje skoro polovinu svog pripovedanja doga|ajima koji vode do
perioda od jedne sedmice i koji kulminiraju Hristovom smr}u i
vaskrsenjem.”
“Imaju}i u vidu zna~aj raspe}a”, zaklju~io je, “to je potpuno
razumljivo u drevnoj literaturi”.
TAJNOVITO Q
Pored ~etiri Jevan|elja, nau~nici se ~esto pozivaju na ono {to nazi-
vaju Q, {to poti~e od nema~ke re~i Quelle, ili “izvor”.3 Zbog sli~nosti
u jeziku ili sadr`aju, tradicionalno se pretpostavljalo da su Matej i
Luka koristili Markovo ranije Jevan|elje pri pisanju sopstvenih. Pored
toga, nau~nici su rekli da su Matej i Luka tako|e ugradili deo mate-
rijala iz ovog tajanstvenog Q - materijal koji nedostaje kod Marka.
“[ta je ta~no to Q?”, zapitao sam Blumberga.
“Nije ni{ta vi{e od hipoteze”, odgovorio je, ponovo se udobno
naslanjuju}i u svojoj stolici. “Uz nekoliko izuzetaka, to su samo
Isusove izreke i u~enja, koje su nekada mo`da formirale nezavisan,
poseban dokument.”
“Vidite, postojao je ~est knji`evni vid skupljanja izreka uglednih
u~itelja, kao kada bi smo mi pravili kompilacije najbolje muzike
peva~a i stavljali je u album 'najbolje od'. Q mo`e da bude ne{to
nalik na to.”
Ali, ako je Q postojalo pre Mateja i Luke, ono bi sa~injavalo rani
materijal o Isusu. Mo`da to, razmi{ljao sam, mo`e da baci novo svet-
lo na to kakav je Isus stvarno bio.
21
 “Dopustite da vas pitam slede}e”, rekao sam “ako izdvojite samo
materijal Q, kakvu sliku o Isusu dobijate?”
Blumberg je pogladio svoju bradu i nakratko zurio u plafon dok je
razmi{ljao o pitanju. “Pa, morate da imate na umu da je Q bio skup
izreka, i prema tome nije imao pripoveda~ki materijal koji bi nam dao
potpuniju sliku o Isusu”, odgovorio je, govore}i sporo dok je pa`ljivo
odabirao svaku re~.
“^ak i pored toga, vidite kako Isus ~ini iste odlu~ne tvrdnje - na
primer, da je on otelotvorena mudrost i da je on taj preko koga }e
Bog suditi ~ove~anstvu, bez obzira da li ga priznaju ili ga se odri~u.
Jedna zna~ajna nau~na knjiga je nedavno tvrdila da ako izolujete sve
izreke iz materijala Q, dobijate istu vrstu slike o Isusu - o nekome ko
je davao smele izjave o sebi - kakvu uop{tenije pronalazite i u
Jevan|eljima.”
@eleo sam dalje da istra`im ovo pitanje. “Da li bi on bio smatran
za ~udotvorca?”, zapitao sam.
“Ponovo”, odgovorio je, “morate da zapamtite da ne bi ste dobili
puno pri~a o ~udima, jer se one obi~no nalaze u samoj pri~i, a Q
predstavlja prvenstveno listu izreka.”
Zastao je da bi sa stola podigao Bibliju u ko`nim koricama i po~eo
da lista njene izlizane strane.
“Ali, na primer, u Jevan|elju po Luci 7,18-23 i Jevan|elju po
Mateju 11,2-6 se ka`e da je Jovan Krstitelj poslao izaslanike da pita-
ju Isusa da li je on stvarno Hristos Mesija koga su o~ekivali. Isus je
u su{tini odgovorio: 'Recite mu da razmotri moja ~uda. Idite i ka`ite
Jovanu {to videste i ~uste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se
~iste, gluvi ~uju, mr tvi ustaju, siroma{nima se propoveda
Jevan|elje'.”
“Tako da ~ak i u Q”, zaklju~io je, “postoji jasna svesnost o
Isusovom ~injenju ~uda”.
Blumbergovo spominjanje Mateja me je podsetilo na jo{ jedno
pitanje u vezi sastavljanja Jevan|elja. “Za{to bi”, pitao sam, “Matej
- predstavljen kao o~evidac doga|aja - ugradio deo Jevan|elja koji je
napisao Marko za koga se svi sla`u da nije bio o~evidac? Ako je
Jevan|elje po Mateju stvarno pisao o~evidac, o~ekivali bi smo da se
oslanja na sopstvena opa`anja.”
Blumberg se nasme{io. “To ima smisla samo ako je Marko zaista
zasnivao svoj opis na se}anjima o~evica Petra”, odgovorio je. “Kao
{to ste i sami rekli, Petar je priradao Isusovom unutra{njem krugu i
mogao je da vidi i ~uje stvari koje drugi u~enici nisu. Zbog toga bi
imalo smisla da se Matej, iako je bio o~evidac, oslanja na Petrovu
verziju doga|aja iznesenu preko Marka.”
22
Da, razmi{ljao sam, to je imalo smisla. U mojoj glavi je po~elo da
se formira pore|enje na osnovu mnogo godina iskustva kao novin-
skog izve{ta~a. Se}am se da sam bio deo gomile novinara koja je
jednom saterala u }o{ak ~uvenog politi~kog zvani~nika u ^ikagu, pre-
minulog gradona~elnika Ri~arda D`. Dejlija, kako bi ga saletali pita-
njima o nekom skandalu u policijskom odseku. On je dobacio ne{to
usput be`e}i u svoju limuzinu.
Iako sam bio o~evidac onoga {to se odigralo, trenutno sam oti{ao
do izve{ta~a koji je bio bli`i Dejliju, i zamolio ga da ponovo pusti
kasetofon da bih ~uo {ta je Dejli upravo rekao. Na taj na~in sam
mogao da se uverim da sam ta~no zapisao njegove re~i.
To je, razmi{ljao sam, o~igledno ono {to je i Matej u~inio sa
Jevan|eljem po Marku - iako je Matej imao sopstvena se}anja kao
u~enik, njegova potreba za precizno{}u ga je navela da se oslanja na
materijal koji je do{ao direktno od Petra iz Isusovog unutra{njeg
kruga.
JEDINSTVENO GLEDI[TE APOSTOLA JOVANA
Po{to sam bio zadovoljan Blumbergovim po~etnim odgovorima u
vezi prva tri jevan|elja - koja se nazivaju sinopsisi, {to zna~i “videti
u isto vreme”, zbog svojih sli~nih okvira i me|usobnih odnosa4 - svoju
pa`nju sam usmerio na Jevan|elje po Jovanu. Svako ko ~ita sva ~etiri
Jevan|elja odmah }e uvideti da postoje o~igledne razlike izme|u
sinopti~kih Jevan|elja i Jevan|elja po Jovanu, pa sam `eleo da saz-
nam da li to zna~i da postoje nespojive protivre~nosti izme|u njih.
“Da li mo`ete da razjasnite razlike izme|u sinopti~kih jevan|elja i
Jevan|elja po Jovanu?” zapitao sam Blumberga.
Spustio je obrve. “Slo`eno pitanje!” uzviknuo je. “Nadam se da }u
napisati celu knigu o toj temi.”
Po{to sam ga uverio da me zaimaju samo osnovne stvari o ovom
pitanju, a ne iscrpna rasprava, on se smestio u stolici.
“Pa, ta~no je da je Jevan|elje po Jovanu razli~itije od sinopti~ki
Jevan|elja nego {to je sli~nije”, po~eo je. “Samo se mali broj glavnih
pri~a koje se javljaju u ostala tri jevan|elja ponovo javlja i u
Jevan|elju po Jovanu, iako se to zna~ajno menja kada se do|e do
Isusove poslednje sedmice. Od tada su paralele daleko bli`e.”
“Tako|e izgleda da postoji veoma razli~it jezi~ki stil. U Jevan|elju
po Jovanu, Isus koristi drugu terminologiju, izgovara duge propovedi,
a i hristologija izgleda uzvi{enija - to jest, direktnije su i otvorenije
izjave da je Isus jedno sa Ocem; da je on sam Bog; da je on Put,
Istina i `ivot; Vaskrsenje i `ivot.”
“[ta obja{njava razlike?”, upitao sam.
23
 “Godinama se pretpostavljalo da je Jovan znao sve {to su Matej,
Marko i Luka napisali, i da nije video potrebu da to ponavlja, pa je
svesno izabrao da ih dopuni. Od nedavno se pretpostavlja da je
Jevan|elje po Jovanu u velikoj meri nezavisno od ostala tri Jevan|elja,
{to bi moglo da objasni ne samo razli~ite izbore materijala, ve} i
razli~ita gledi{ta o Isusu.”
ISUSOVA NAJSMELIJA IZJAVA
“Postoje odre|ene teolo{ke razlike kod Jevan|elja po Jovanu”,
primetio sam.
“Nema sumnje, ali da li one zaslu`uju da se nazivaju protivre~nos-
tima? Mislim da je odgovor Ne, a evo i za{to: za skoro svaku glavnu
temu ili razliku u Jevan|elju po Jovanu, mo`ete da prona|ete para-
lele u Jevan|elju po Mateju, Marku i Luci, iako one nisu toliko broj-
ne.”
To je bila smela tvrdnja. Brzo sam odlu~io da je ispitam postav-
ljaju}i mo`da najzna~ajnije od svih pitanja u vezi sa razlikama izme|u
sinopti~kih Jevan|elja i Jevan|elja po Jovanu.
“Jovan daje veoma izri~ite tvrdnje da je Isus Bog, {to neki pripi-
suju ~injenici da je pisao kasnije od ostalih i po~eo da ukra{ava
stvari”, rekao sam. “Da li mo`ete da na|ete ovu temu o bo`anstvu i
u sinopti~kim Jevan|eljima?”
“Da, mogu”, odgovorio je. “U ve}oj meri je pre}utno
podrazumevana, ali se nalazi i tamo. Setite se pri~e o Isusovom
hodanju po vodi, koja se nalazi u Jevan|elju po Mateju 14,22-23 (25-
27) i Jevan|elju po Marku 6,45-52. Mnogi engleski prevodi prikrivaju
gr~ki, navode}i da Isus ka`e, “Ne bojte se, ja sam.” U stvari, na
gr~kom doslovno glasi: “Ne bojte se, ja jesam.” Te dve poslednje re~i
su istovetne sa onim {to je Isus rekao u Jevan|elju po Jovanu 8,58,
kada je uzeo bo`ansko ime “Ja sam”, {to predstavlja na~in na koji
se Bog otkrio Mojsiju u goru}em `bunu u 2. knjizi Mojsijevoj 3,14.
Prema tome, Isus se otkriva kao onaj koji ima istu bo`ansku mo} nad
prirodom kao Jahve, Bog u Starom zavetu.”
Klimnuo sam glavom. “To je jedan primer”, rekao sam. “Da li
imate neke druge?”
“Da, mogu da nastavim u tom stilu”, rekao je Blumberg. “Na
primer, Isusovo naj~e{}e ime za sebe u prva tri Jevan|elja je 'Sin
~ove~iji', i...”
Podigao sam ruku da ga zaustavim. “Pri~ekajte”, rekao sam. Iz
svoje ta{ne sam izvadio knjigu i prelistao je dok nisam prona{ao
navod koji sam tra`io. “Kerin Armstrong (Karen Armstrong), biv{a
kalu|erica koja je napisala bestseler 'Bo`ija istorija' (A history of
God), je rekla da izraz 'Sin ~ove~iji' 'samo isti~e slabost i smrtnost
24
ljudskog stanja', pa je, koriste}i ga, Isus jednostavno nagla{avao da
'je bio krhko ljudsko bi}e koje }e jednog dana patiti i umreti'.5 Ako
je to ta~no”, rekao sam, “onda to ba{ i ne zvu~i kao tvrdnja o
bo`anskoj prirodi”.
Blumbergov izraz lica je postao ozbiljan. “Vidite”, rekao je odlu~no,
“suprotno od popularnog verovanja, 'Sin ~ove~iji' se ne odnosi prven-
stveno na Isusovu ljudsku prirodu. Umesto toga, predstavlja direktnu
aluziju na Knjigu proroka Danila 7,13-14.”
Uz to je otvorio Stari zavet i pro~itao te re~i proroka Danila:
“Videh u utvarama no}nim, i gle, kao sin ~ove~iji i|a{e s oblacima
nebeskim, i do|e do starca i stade pred njim. I dade mu se vlast
i slava i carstvo da mu slu`e svi narodi i plemena i jezici; vlast je
njegova vlast ve~na, koja ne}e pro}i, i carstvo se njegovo ne}e
rasuti.”
Blumberg je zatvorio Bibliju. “Vidite onda {ta Isus radi koriste}i
izraz 'Sin ~ove~iji' za sebe”, nastavio je. “To je neko ko pristupa
samom Bogu na njegovom nebeskom prestolu i kome je data
sveop{ta mo} i vlast. Tako je 'Sin ~ove~iji' uzvi{ena titula, a ne ozna-
ka ljudske prirode.”
Kasnije sam nai{ao na komentar drugog nau~nika, koga sam
uskoro intervjuisao za ovu knjigu, Vilijema Lejn Krega (William Lane
Craig), koji je izrekao sli~no opa`anje:
“^esto se smatra da 'Sin ~ove~iji' ukazuje na Isusovu ljudsku
prirodu, kao {to refleksni izraz 'Sin Bo`iji' ukazuje na njegovu
bo`ansku prirodu. U stvari, istina je sasvim suprotna. Sin ~ove~iji
je bila bo`anska li~nost u starozavetnoj Knjizi proroka Danila koja
}e do}i na kraju sveta da sudi ~ove~anstu i vlada zauvek. Prema
tome, tvrdnja da je on Sin ~ove~iji, u stvari bi bila tvrdnja o nje-
govoj bo`anskoj prirodi.”6
Blumberg je nastavio: “Pored toga, Isus tvrdi da opra{ta grehe u
sinopti~kim Jevan|eljima, a to je ne{to {to samo Bog mo`e da ~ini.
Isus prihvata molitvu i obo`avanje. Isus ka`e: 'A koji god prizna mene
pred ljudima, prizna}u i ja }u njega pred ocem svojim koji je na
nebesima.' Stra{ni sud je zasnovan na ~ovekovoj reakciji prema -
kome? Prema ovom obi~nom ljudskom bi}u? Ne, to bi bila veoma
drska tvrdnja. Stra{ni sud je zasnovan na ~ovekovoj reakciji na Isusa
kao Boga.”
“Kao {to mo`ete da vidite, postoje razne vrste materijala u sinop-
ti~kim jevan|eljima o Isusovoj bo`anskoj prirodi, koje zatim postaju
samo izri~itije u Jevan|elju po Jovanu.”
25

TEOLO[KI PLAN JEVAN\ELJA
Prilikom pisanja poslednjeg Jevan|elja, Jovan je imao prednost jer
je imao vi{e vremena da razmi{lja o teolo{kim pitanjima. Zato sam
pitao Blumberga: “Zar ~injenica da je Jovan pisao sa vi{e teolo{kih
sklonosti ne zna~i da je ovaj istorijski materijal mogao da bude
preure|ivan i da je prema tome manje pouzdan?”
“Ne verujem da je Jovan pisao vi{e teolo{ki”, Blumberg je istakao.
“On samo ima druga~iju grupu teolo{kih nagla{avanja. Matej, Marko
i Luka imaju veoma osobene teolo{ke uglove koje `ele da naglase:
Luka - teolog siroma{nih i dru{tvene brige; Matej - teolog koji je
poku{avao da shvati odnos izme|u hri{}anstva i judaizma; Marko -
koji prikazuje Isusa kao slugu koji prolazi kroz patnje. Mo`ete da
napravite duga~ku listu osobenih teologija Matej, Marka i Luke.”
Prekinuo sam ga, jer sam se pla{io da je Blumberg propu{tao
moju {iru poentu. “U redu, ali zar te teolo{ke motivacije ne bacaju
sumnju na njihovu sposobnost i volju da precizno izveste o onome
{to se odigralo?” zapitao sam. “Zar nije verovatno da bi ih njihovi
teolo{ki pogledi naterali da oboje i izvrnu istoriju koju su zabele`ili?”
“To svakako zna~i, da kao i u slu~aju bilo kog ideolo{kog doku-
menta, moramo da razmatramo to kao mogu}nost”, priznao je.
“Postoje ljudi koji su skloni da iz li~nih razloga izvr}u istoriju kako bi
poslu`ila njihovim ideolo{kim ciljevima, ali su na `alost, ljudi zaklju~ili
da se to uvek odigrava, {to nije ta~no.”
“U drevnom svetu, ideja o nepristrasnom pisanju objektivne istori-
je, ~isto da bi se hronolo{ki zabele`ili doga|aji, bez ideolo{kog cilja,
je bila ne~uvena. Niko nije pisao istoriju, ako nije bilo razloga da se
iz nje ne{to nau~i.”
Nasme{io sam se. “Pretpostavljam da to mo`ete da ka`ete, ali to
sve ~ini sumnjivim”, rekao sam.
“Da, na odre|enom nivou tako izgleda”, odgovorio je. “Ali, ako
mo`emo razumno da rekonstrui{emo preciznu istoriju na osnovu
velikog broja razli~itih vrsta drevnih izvora, trebali bi smo da budemo
u mogu}nosti da to u~inimo i na osnovu Jevan|elja, iako su i ona
tako|e ideolo{ka.”
Blumberg se za trenutak zamislio, tra`e}i u glavi odgovaraju}e
pore|enje, kako bi dokazao svoje gledi{te. Kona~no je rekao: “Evo
jedne savremene paralele, iz iskustva jevrejske zajednice, koja mo`e
da razjasni {ta sam mislio.”
“Neki ljudi, obi~no u cilju antisemitizma, negiraju ili potcenjuju
u`ase holokausta. Ali, jevrejski nau~nici su bili ti koji su stvorili muze-
je, napisali knjige, sa~uvali predmete i dokumentovali svedo~enja
o~evidaca u vezi sa holokaustom.”
26
“Sve to ima u velikoj meri ideolo{ki cilj - naime, da se obezbedi
da se takvi u`asi nikada vi{e ne ponove - ali su tako|e bili najverni-
ji i najobjektivniji u izve{tavanju istorijske istine.”
“Hri{}anstvo je tako|e bilo zasnovano na odre|enim istorijskim
tvrdnjama da je Bog u li~nosti Isusa iz Nazareta jedinstveno u{ao u
prostor i vreme, tako da je sama ideologija koju su hri{}ani `eleli da
zastupaju zahtevala {to je mogu}e pa`ljiviji istorijski rad.”
Sa~ekao je da mi njegovo pore|enje u|e u glavu. Okre}u}i se da
me pogleda neposrednije, zapitao je: “Da li shvatate {ta `elim da
ka`em?”
Klimnuo sam glavom kako bih mu ukazao da shvatam.
VRU]E VESTI IZ ISTORIJE
Jedna je stvar re}i da su Jevan|elja ukorenjena u posrednom ili
neporednom svedo~enju o~evidaca, a drugo je tvrditi da je ta infor-
macija pouzdano sa~uvana dok nije kona~no godinama kasnije
zapisana. To je, znao sam, bila glavna sporna ta~ka, i `eleo sam da
izazovem Blumberga {to sam neposrednije mogao.
Ponovo sam uzeo popularnu knjigu Armstrongove “Bo`ja istorija”.
“Slu{ajte {ta je jo{ napisala”, rekao sam.
“Znamo vrlo malo o Isusu. Prvi potpuni izve{taj o njegovom `ivotu
je bilo Jevan|elje po Marku, koje nije napisano do oko sedamde-
sete godine, nekih 40 godina posle njegove smrti. Do tog vreme-
na, istorij-ske ~injenice su bile prekrivene mitskim elementima koji
su izra`avali smisao koji je Isus pru`io svojim sledbenicima. Marko
prvenstveno izra`ava ovaj smisao, a ne pouzdan direktan portret.”7
Stavljaju}i knjigu nazad u otvorenu torbu, okrenuo sam se
Blumbergu i nastavio. “Neki nau~nici ka`u da su Jevan|elja napisana
toliko posle doga|aja da se razvila legenda i izvrnula ono {to je na
kraju napisano, pretvaraju}i Isusa od jednostavno mudrog u~itelja u
mitolo{kog Bo`jeg sina. Da li je to razumna hipoteza, ili postoje ~vrsti
dokazi da su Jevan|elja napisana pre toga, pre nego {to je legenda
mogla u potpunosti da iskvari ono {to je kona~no zabele`eno?”
Blumbergove o~i su se skupile i njegov glas je poprimio nepo-
pustljiv ton. “Ovde postoje dva odvojena problema, i va`no je dr`ati
ih odvojeno”, rekao je. “Mislim da postoje ~vrsti dokazi za predlaganje
ranijeg datuma za pisanje Jevan|elja. Ali, ~ak i da ih nema, argument
Armstrongove nema nikakvu snagu.”
“Za{to ne?” upitao sam.
“Standardno nau~no datiranje, ~ak i u veoma liberlanim krugovi-
ma, je za Jevan|elje po Marku u 70-im, Jevan|elja po Mateju i Luci
u 80-im, Jevan|elja po Jovanu u 90-im godinama. Ali pazite, to je i
27
dalje za vreme `ivota razli~itih o~evidaca Isusovog `ivota, uklju~uju}i
i neprijateljski raspolo`ene o~evice koji bi slu`ili kao ispravlja~i ako bi
kru`ila la`na u~enja o Isusu.”
“Shodno tome, ti kasniji datumi za Jevan|elja uop{te nisu toliko
kasni. U stvari, mo`emo da na~inimo pore|enje koje je veoma
pou~no.”
“Dve najranije biografije Aleksandra Makedonskog su napisali
Arijan i Plutarh vi{e od 400 godina posle Aleksandrove smrti 323.
godine pre nove ere, a ipak ih istori~ari smatraju pouzdanim. Da, le-
gendarni materijal o Aleksandru se razvio tokom vremena, ali je to
bilo tek u vekovima koji su sledili posle ova dva pisca.”
“Drugim re~ima, prvih 500 godina je ~uvalo Aleksandrovu istoriju
u velikoj meri netaknutu; legendarni materijal je po~eo da se javlja
tokom slede}ih 500 godina. Prema tome, bez obzira da li su
Jevan|elja napisana 60 godina ili 30 godina posle Isusovog `ivota,
koli~ina vremena je srazmerno zanemarljiva. To je gotovo bespred-
metno.”
Mogao sam da shvatim {ta je Blumberg govorio. U isto vreme,
imao samo odre|ene rezerve prema tome. Intuitivno mi se ~inilo
o~igledno da {to je kra}a praznina izme|u odigravanja doga|aja i vre-
mena kada je pismeno zabele`en, manje je verovatno da }e ti spisi
biti `rtva legende ili pogre{nih se}anja.
“Dopustite mi da za trenutak priznam va{e gledi{te, ali vratimo se
na datiranje Jevan|elja”, rekao sam. “Ukazali ste da verujete da su
napisana pre spomenutih datuma.”
“Da, ranije,” rekao je. “I mo`emo to da podupremo ~itanjem Dela
apostolskih, koja je napisao Luka. Dela su naizgled nezavr{ena -
Pavle je centralna li~nost knjige, i on je u ku}nom pritvoru u Rimu.
Time se knjiga naglo zavr{ava. [ta se de{ava sa Pavlom? Ne saz-
najemo iz Dela apostolskih, verovatno zbog toga {to je knjiga
napisana pre nego {to je Pavle osu|en na smrt.”
Blumberg je postajao sve uzbu|eniji, dok je govorio. “To zna~i da
se Dela apostolska ne mogu datirati kasnije od 62. godine. Po{to
smo to ustanovili, mo`emo se odatle vratiti unazad. Po{to su Dela
apostolska drugi deo dvodelnog dela, znamo da mora da je prvi deo
- Jevan|elje po Luci - napisan pre toga. Po{to je Luka ugradio delove
Jevan|elja po Marku, to zna~i da je Jevan|elje po Marku jo{ ranije
napisano.”
“Ako dopustite, mo`da godinu za svaku od njih, zavr{i}ete sa
Jevan|eljem po Marku napisanim ne kasnije od 60. godine, mo`da
~ak i krajem pedesetih. Ako je Isus ubijen tridesete ili trideset i tre}e
godine, govorimo o maksimalnom razmaku od oko 30 godina.”
28
Seo je nazad u svoju stolicu sa pobedni~kim izrazom. “Istorijski
govore}i, naro~ito u pore|enju sa Aleksandrom Velikim”, rekao je, “to
je nalik na neke blic vesti!”
Zaista, to je bilo impresivno, premostiti jaz izme|u doga|aja
Isusovog `ivota i pisanja Jevan|elja do to mere da je postao zane-
marljiv po istorijskim standardima. Me|utim, i dalje sam hteo da nas-
tavim sa ovom temom. Moj cilj je bio da sat vratimo {to vi{e unazad
kako bi smo dobili samu najraniju informaciju o Isusu.
VRA}ANJE NA PO^ETAK
Ustao sam i pro{etao do police sa knjigama. “Da vidimo da li
mo`emo da se vratimo jo{ dalje”, rekao sam, okre}u}i se prema
Blumbergu. “Koliko rano mo`emo da datiramo osnovna verovanja u
Isusovo ispa{tanje, vaskrsenje i njegovu jedinstvenu vezu sa
Bogom?”
“Va`no je imati na umu da knjige Novog zaveta nisu hronolo{ki
pore|ane”, otpo~eo je. “Jevan|elja su napisana posle gotovo svih
poslanica apostola Pavla, ~ije je pisanje verovatno zapo~elo krajem
40-ih. Ve}ina njegovih glavnih poslanica se javilo tokom 50-ih. Da bi
se prona{la najranija informacija, treba se okrenuti poslanicama
apostola Pavla i zapitati se, 'da li postoje naznake da su kori{}eni
jo{ raniji izvori prilikom njihovog pisanja?”
“I”, po`urivao sam, “{ta nalazimo?”
“Nalazimo da je Pavle ugradio neka verovanja, ispovedanja vere,
ili himne iz najranije hri{}anske crkve. Ona idu unazad do osnivanja
crkve ubrzo posle vaskrsenja.”
“Me|u naj~uvanija verovanja spadaju ona izneta u Poslanici
Filibljanima 2,6-11 gde se ka`e da je Isus 'bio u obli~ju Bo`ijemu', i
u Poslanica Kolo{anima 1,15-20, gde se opisuje kao 'obli~je Boga
{to se ne vidi... kroz njega bi sazdano sve... kroz njega da primiri sve
sa sobom, umiriv{i krvlju krsta njegova”.
“Ona su svakako zna~ajna prilikom obja{njavanja u {ta su najrani-
ji hri{}ani verovali o Isusu. Ali je mo`da najzna~ajnije verovanje u vezi
sa Isusom kao istorijskom li~no{}u izneto u 1. Poslanici Korin}anima
15,3-7, u kojoj Pavle koristi tehni~ki jezik kako bi ukazao da prenosi
ovo usmeno predanje u relativno fiksiranom obliku.”
Blumberg je prona{ao odeljak u Bibliji i pro~itao mi ga:
“Jer vam najpre predadoh {to i primih, da Hristos umre za grehe
na{e, po Pismu. I da bi ukopan, i da usta tre}i dan, po Pismu. I
da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola. A potom ga vide{e
jednom vi{e od pet stotina bra}e, od kojih mnogi `ive i sad, a neki
i pomre{e. A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima.”8
29
 “I ovde je su{tina”, rekao je Blumberg. “Ako je raspe}e bilo ve}
30. godine, obra}anje apostola Pavla je bilo oko 32. godine. Pavle je
odmah po`urio u Damask, u kome se sreo sa hri{}aninom koji se
zvao Ananija i sa jo{ nekim u~enicima. Njegov prvi sastanak sa apos-
tolima u Jerusalimu bio bi oko 35. godine. Negde u tom periodu,
Pavlu je izneto to verovanje, koje je ve} bilo formulisano i kori{}eno
u ranoj crkvi.”
“Ovde se nalaze klju~ne ~injenice o Isusovoj smrti za na{e grehe,
pored detaljne liste onih kojima se javio posle vaskrsenja - {to se sve
datira u okviru dve do pet godina od samih doga|aja!”
“To nije mitologija, nastala kasnije od 40 ili vi{e godina, kako je
Armstrongova tvrdila. Mo`e se izgraditi ~vrst slu~aj za tvrdnju da se
hri{}ansko verovanje u vaskrsenje, iako jo{ uvek nije bilo zapisano,
mo`e datirati na dve godine od tog doga|aja.”
“To je od ogromnog zna~aja”, rekao je, podi`u}i glas da bi
naglasio. “Ovde ne poredite 30 do 60 godina sa 500 godina koji su
uop{teno prihvatljivi za druge podatke - govorite o dve!”
Nisam mogao da negiram zna~aj tog dokaza. Svakako je izgleda-
lo da pobija optu`be da je vaskrsenje - koje hri{}ani navode kao
glavnu potvrdu Isusove bo`anske prirode - bilo samo mitolo{ki kon-
cept koji se razvio tokom dugih perioda vremena, kako su legende
kvarile opise o~evidaca o Hristovom `ivotu. Za mene je ovo bilo vrlo
blisko - kao skeptik, to je bila jedna od mojih najve}ih zamerki
hri{}anstvu.
Nagnuo sam se nad policama za knjige. Pre{li smo dosta mate-
rijala, i Blumbergova odli~na odbrana je izgledala kao dobar trenutak
za pauzu.
Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
1. Koliko su va{a razmi{ljanja bila pod uticajem opisa o~evidaca nekog
doga|aja? Koje ~inioce obi~no koristite za procenu da li je neka pri~a istini-
ta i precizna? [ta mislite kako bi Jevan|elja izdr`ala takvu vrstu provere?
2. Da li verujete da Jevan|elja mogu da imaju teolo{ki cilj, a da u isto
vreme budu pouzdana u onome {to izve{tavaju? Za{to da ili za{to ne? Da li
smatrate da je Blumbergovo pore|enje sa holokaustom od pomo}i u
razmi{ljanju o ovom pitanju?
3. Kako i za{to Blumbergov opis prve pisane objave o Isusu uti~e na va{e
mi{ljenje o pouzdanosti Jevan|elja?
Za dalje dokaze
Jo{ izvora o ovoj temi
Barnett, Paul. Is the New Testament History? Ann Arbor, Mich.: Vine,
1986.
_____. Jesus and the Logic of History. Grand Rapids: Eerdmans, 1997.
Blomberg, Craig. The Historical Reliability of the Gospels. Downers Grove,
III.: InterVarsity Press, 1987.
Bruce, F. F. The New Testament Documents: Are They Reliable? Grand
Rapids: Eerdmans, 1960.
France, R. T. The Evidence for Jesus. Downers Grove, Ill.: InterVarsity
Press, 1986.

KRATAK PREDAH
Bilo je kasno popodne. Govorili smo ve} prili~no dugo, bez odmo-
ra. Me|utim, nisam `eleo da zavr{im na{ razgovor, a da ne stavimo
opise o~evidaca na istu vrstu testova kakvim bi ih advokat ili novinar
podvrgao. Morao sam da znam: da li bi izdr`ali proveru, ili bi se
pokazali sumnjivim - u najboljem slu~aju, ili nepouzdanim - u naj-
gorem?
Po{to je neophodan osnov postavljen, pozvao sam Blumberga da
ustane i protegne noge pre nego {to ponovo sednemo i nastavimo
na{ razgovor.

30 31

2 dok, devetogodi{nji de~ak po imenu Kejt, bio dovoljno star da mo`e
PROVERA DOKAZA O^EVIDACA
Da li Isusove biografije izdr`avaju proveru?
Re~i {esnaestogodi{njeg Majkla Mek Kulofa su bile toliko tihe da
porotnici nisu mogli da ih ~uju zbog blagog brujanja mehani~kog res-
piratora koji ga je odr`avao u `ivotu. ^ita~ sa usana je morao da se
nadvije nad Majklovim krevetom, da razazna {ta govori i da ponovi
njegovo svedo~enje u improvizovanoj sudnici.
Paralizovan od vrata nani`e metkom koji je presekao njegovu
ki~menu mo`dinu, Majkl je bio previ{e slab da bi bio prevezen do sud-
nice za su|enje dvojci mladi}a optu`enih da su ga napali. Umesto
toga, sudija, porota, tu`eni, advokati, reporteri i posmatra~i skupili su
se u Majklovoj bolni~koj sobi, koja je progla{ena privremenim
ogrankom Okru`nog suda oblasti Kuk.
Prilikom ispitivanja koja su vr{ili tu`ioci, Majkl se prisetio kako je
napustio svoj stan u ~ika{kom stambenom naselju sa dva dolara u
d`epu. Rekao je da su mu na stepeni{tu pri{la dvojica optu`enih, koji
su mu namerno pucala u lice u poku{aju da mu ukradu novac.
Njegovu pri~u su podr`ala jo{ dvojica mladi}a koji su sa u`asom pos-
matrala napad.
Optu`eni nikada nisu negirali pucnjavu; umesto toga, tvrdili su da
je pi{tolj slu~ajno opalio dok su mahali njime. Odbrana je znala da je
jedini na~in da svoje klijente provuku sa smanjenom kaznom taj, da
uspeju da ospore svedo~enje da je pucanje u ovog mladi}a bilo nasi-
lan ~in sa predumi{ljajem.
U~inili su sve {to su mogli da bace sumnju na opise o~evidaca.
Doveli su u pitanje sposobnost svedoka da vide {ta se odigralo, ali
nisu uspeli. Poku{ali su da iskoriste nedoslednosti u pri~ama, ali su
se opisi usaglasili po centralnim ta~kama. Zahtevali su vi{e dokaza,
ali bilo je jasno da je i to bilo dovoljno.
Izneli su sumnju u njihov karakter, ali su `rtva i svedoci bili mladi}i
koji su po{tovali zakon i nisu imali krivi~ni dosije. Nadali su se da }e
pokazati da postoje predrasude prema optu`enima, ali nisu mogli da
32
prona|u nijednu. Poku{ali su da dovedu u pitanje da li je jedan sve-
da shvati {ta zna~i govoriti istinu pod zakletvom, ali je svima bilo
jasno da mo`e.
Po{to advokati odbrane nisu mogli da ospore kredibilitet `rtve i
svedoka optu`be, dvojica optu`enih su osu|eni za poku{aj ubistva,
na pedeset godina zatvora. Osamnaest dana kasnije, Majkl je umro.1
Advokati odbrane imaju posao pun izazova: da postavljaju pitanja,
da izazivaju sumnje, da istra`e slaba i ranjiva mesta u iskazu svedo-
ka. Oni to ~ine podvrgavanjem svedo~enja raznim vrstama testova.
Ideja je da }e po{teno i ta~no svedo~enje odoleti proveri, dok }e
la`no, preuveli~avaju}e ili obmanjuju}e biti otkriveno.
U Majklovom slu~aju pravda je prevagnula jer je porota mogla da
vidi da su svedoci i `rtva bili iskreni i precizni u opisivanju onoga {to
su do`iveli.
Vratimo se sada na na{e istra`ivanje o istorijskim dokazima u vezi
sa Isusom. Do{lo je vreme da dr Blumbergovo svedo~enje pod-
vrgnemo testovima koji }e ili otkriti njegove slabosti ili }e pove}ati
snagu. Mnogi od njih }e biti isti oni testovi koje je koristila odbrana
u Majklovom slu~aju pre puno godina.
“Postoji 8 razli~itih testova koje bih `eleo da vam postavim”, rekao
sam Blumbergu, kada smo seli posle petnaestominutne pauze.
Blumberg je uzeo jo{ jednu {olju ~aja i zavalio se u stolicu. Nisam
bio siguran, ali je izgledalo da se radovao izazovu.
“Nastavite”, rekao je.
1. PROVERA NAMERE
Ovaj test poku{ava da utvrdi da li je postojala navedena ili
podrazumevana namera pisaca da precizno sa~uvaju istoriju. “Da li
su ti pisci iz prvog veka uop{te bili zainteresovani da zabele`e ono
{to se zaista dogodilo?” zapitao sam.
Blumberg je klimnuo glavom. “Da, bili su”, rekao je. “To mo`ete
videti na po~etku Jevan|elja po Luci, koji je veoma sli~an predgo-
vorima u drugim, uglavnom pouzdanim istorijskim i biografskim deli-
ma iz starih vremena.”
Uzimaju}i Bibliju, Blumberg je pro~itao po~etak Jevan|elja po Luci:
“Budu}i da mnogi po~e{e opisivati doga|aje koji se ispuni{e me|u
nama, kao {to nam preda{e koji isprva sami vide{e i sluge re~i
bi{e; namislih i ja, ispitav{i sve od po~etka, po redu pisati tebi,
~estiti Teofile, da pozna{ temelj onih re~i kojima si se nau~io.”2
33
 “Kao {to mo`ete da vidite”, nastavio je Blumberg, “Luka jasno
govori da je nameravao da precizno pi{e o stvarima koje je istra`io i
utvrdio da su dobro podr`ane od strane svedoka.”
“[ta je sa ostalim Jevan|eljima?” zapitao sam. “Ona ne po~inju
sli~nim izjavama; da li to zna~i da njihovi pisci nisu imali iste
namere?”
“Ta~no je da Jevan|elja po Marku i Mateju nemaju tu vrstu izri~ite
izjave”, odgovorio je Blumberg; me|utim, ona su bliska Jevan|elju po
Luci po `anru, i izgleda razumljivo da bi Lukina istorijska namena
blisko odra`avala njihove.”
“A Jevan|elje po Jovanu?” upitao sam.
“Jedina druga izjava o svrsi u Jevan|eljima nalazi se u Jevan|elju
po Jovanu 20,31: 'A ova se napisa{e, da verujete da Isus jest
Hristos, sin Bo`ji, i da veruju}i imate `ivot u ime njegovo.”
“To”, zamerio sam, “zvu~i vi{e kao teolo{ka izjava nego istorij-
ska.”
“Prihvati}u to”, odgovorio je Blumberg. “Ali, ako se morate
dovoljno ubediti - da poverujete, teologija mora da proisti~e iz pre-
cizne istorije. Pored toga, postoji va`an deo podrazumevanih dokaza
koji se ne mogu zanemariti. Razmotrite na~in na koji su Jevan|elja
napisana - na razborit i odgovoran na~in, sa preciznim sporednim
detaljima, uz o~iglednu pa`nju i ta~nost. Ne nalazite ~udnovata
ukra{avanja i otvoreno mitologiziranje kakvo mo`ete videti u velikom
broju drugih starih spisa.”
“Na {ta se sve to svodi?” pitao je. Zatim je odgovorio na sop-
stveno pitanje: “Izgleda sasvim o~igledno da je cilj pisaca Jevan|elja
bio da poku{ajaju da zapi{u ono {to se stvarno odigralo.”
Odgovaranje na zamerke
Ipak, da li je to ono {to se stvarno dogodilo? Postoji konkurent-
ski i protivre~an scenario koji su neki kriti~ari izneli.
Oni su rekli da su prvi hri{}ani bili ube|eni da }e se Isus vratiti
u toku njihovih `ivota da dovr{i istoriju, pa nisu smatrali da je bilo
neophodno sa~uvati bilo kakve istorijske zapise o njegovom `ivotu ili
u~enjima. Na kraju, za{to se truditi ako on treba svakog trenutka da
do|e i okon~a svet?
“Prema tome”, rekao sam, “kada je posle vi{e godina postalo
o~igledno da se Isus ne}e odmah vratiti, otkrili su da nisu imali
nikakve precizne istorijske materijale koje bi mogli da koriste pri
pisanju Jevan|elja. Ni{ta nije zadr`ano za istorijske potrebe. Zar nije
to ono {to se stvarno desilo?”
34
“Svakako su postojale odre|ene sekte i grupe, uklju~uju}i i reli-
giozne, tokom istorije, za koje taj argument va`i, ali ne za rano
hri{}anstvo”, odgovorio je Blumberg.
“Za{to ne?” izazvao sam ga - “{ta je bilo toliko druga~ije sa
hri{}anstvom?”
“Prvo, mislim da je premisa prenagla{ena. Istina je da ve}ina
Isusovih u~enja pretpostavlja zna~ajan vremenski raspon pre kraja
sveta”, rekao je. “Ali drugo, ~ak i da su neki Isusovi sledbenici zaista
mislili da bi se on mogao vratiti prili~no brzo, imajte na umu da je
hri{}anstvo ro|eno iz judaizma.”
“Tokom osam vekova Jevreji su `iveli u napetosti izme|u ponav-
ljanih izjava proroka da je dan Gospodnji nadohvat ruke kao i nas-
tavljanje istorije Izraela. A ipak su i dalje sledbenici ovih proroka
bele`ili, cenili i ~uvali njihove re~i. Po{to su Isusovi sledbenici gledali
na njega kao na ve}eg, ~ak i od proroka, izgleda veoma razumno da
su i oni ~inili isto.”
Dok je to zaista izgledalo razumno, neki nau~nici su tako|e izneli
drugu zamerku koju sam `eleo da postavim Blumbergu. “Oni ka`u da
su prvi hri{}ani ~esto verovali da im je fizi~ki udaljen Isus govorio
porukama, ili 'proro~anstvima', za njihovu crkvu”, rekao sam. “Po{to
su se ta proro~anstva smatrala podjednako merodavnim kao i same
Isusove re~i dok je bio na zemlji, prvi hri{}ani nisu pravili razliku
izme|u ovih novijih izreka i originalnih re~i Isusa kao istorijske
li~nosti. Kao rezultat toga, u Jevan|eljima se ova dva tipa materijala
pretapaju, tako da ne mo`emo stvarno da znamo {ta poti~e od Isusa
kao istorijske li~nosti, a {ta ne. To je zabrinjavaju}i napad za mnoge
ljude. Kako odgovarate na to?”
“Taj argument ima manju istorijsku potporu od prethodnog”, rekao
je sa osmehom. “U stvari, u samom Novom zavetu postoji dokaz koji
opovrgava tu hipotezu.”
“Postoje slu~ajevi kada se Novi zavet poziva i na rana hri{}anska
proro~anstva, ali se ona uvek razlikuju od onoga {to je Isus rekao.
Na primer, u 1. Poslanici Korin}anima, 7. poglavlju, Pavle jasno pravi
razliku kada iznosi re~ od Isusa i kada navodi istorijskog Isusa. U
knjizu Otkrivenje se jasno mo`e praviti razlika izme|u Isusovog
neposrednog govora ovom proroku - za koga se tradicionalno pret-
postavlja da je bio apostol Jovan - i Jovanovog ponovnog se}anja sop-
stvenih nadahnutih vizija.”
“A u 1. Poslanici Korin}anima. 14. poglavlju, kada Pavle razmatra
kriterijume za prava proro~anstva, govori o odgovornosti lokalne crkve
da ispituje proroke. Na osnovu njegovog jevrejskog porekla, znamo da
bi u kriterijume za pravo proro~anstvo spadala provera da li }e se
35
predvi|anje ispuniti i da li se te nove izjave sla`u sa ranije otkrive-
nim Bo`jim re~ima.”
“Ali, najja~i argument je ono {to nikada ne pronalazimo u
Jevan|eljima. Posle Isusovog vaznesenja je postojao veliki broj sporo-
va koji su ugro`avali ranu crkvu - da li vernici treba da se obrezuju,
kako treba regulisati govorenje stranih jezika, kako odr`ati Jevreje i
hri{}ane u jedinstvu, koje su odgovaraju}e uloge za `ene u slu`bi, da
li religiozni ljudi mogu da se razvedu od supru`nika koji nisu hri{}ani.”
“Ta pitanja su lako mogla da budu re{ena da su prvi hri{}ani jed-
nostavno pro~itali u Jevan|eljima {ta im je Isus rekao posle raspe}a
kroz proroke. Ali se to nikada nije desilo. Neprestano trajanje ovih
sporova pokazuje da su hri{}ani `eleli da prave razliku izme|u onoga
{to se odigralo tokom Isusovog `ivota i onoga o ~emu se govorilo
kasnije u crkvama.”
2. TEST SPOSOBNOSTI
^ak i ako su pisci imali nameru da pouzdano zabele`e istoriju, da
li su bili u stanju to da u~ine? Kako mo`emo da budemo sigurni da
su materijali o Isusovom `ivotu i u~enjima bili dobro o~uvani 30 godi-
na pre nego {to su kona~no zapisani u Jeva|eljima?
Upitao sam Blumberga: “Zar se ne}ete slo`iti da bi nesavr{eno
se}anje, subjektivne `elje i razvoj legendi nepopravljivo pokvarili
predanje o Isusu pre pisanja Jevan|elja?”
Zapo~eo je svoj odgovor utvr|uju}i kontekst. “Moramo imati na
umu da kada o ovome govorimo, nalazimo se u stranoj zemlji, u
dalekom vremenu u pro{losti, i na mestu i u kulturi koja jo{ uvek nije
izmislila kompjutere, ~ak ni {tamparsku ma{inu”, odgovorio je.
“Knjige - ili u stvari, svici papirusa - su bili relativno retki. Zbog toga
je obrazovanje, u~enje, bogoslu`enje, u~enje o verskim zajednicama -
sve vr{eno usmenim putem.”
“Rabini su postali ~uveni po tome {to su skoro ceo Stari zavet
znali napamet. Prema tome, bilo je sasvim u okviru sposobnosti
Isusovih u~enika da zapamte mnogo vi{e od onoga {to je zapisano
u sva ~etiri Jevan|elja zajedno - i da to dalje precizno prenose.”
“Samo trenutak”, uzviknuo sam. “Iskreno re~eno, takva vrsta
pam}enja izgleda neverovatna. Kako je to mogu}e?”
“Da, za nas je to danas te{ko zamislivo”, saglasio se, “ali je to
bila usmena kultura, u kojoj je veliki naglasak stavljan na u~enje
napamet. I imajte na umu da je 80-90% Isusovih re~i originalno bilo
u poetskom obliku. To ne zna~i da su se re~i rimovale, ali su imale
metri~ke, uravnote`ene stihove, paralelizam, i tako dalje - a to bi stvo-
rilo veliku pomo} za pam}enje.”
36
“Druga stvar koju treba re}i je da je definicija pam}enja tada bila
savitljivija. Prilikom prou~avanja kultura sa usmenim predanjima, pos-
tojala je sloboda variranja veli~ine izne{ene pri~e prilikom svake date
prilike - {ta je bilo obuhva}eno, {ta je izostavljeno, {ta parafrazirano,
{ta je bilo obja{njeno, i tako dalje.”
“Jedno istra`ivanje je ukazalo da je na drevnom Bliskom istoku,
od 10-40% bilo kakvog prepri~avanja svetih predanja moglo da varira
od jedne prilike do druge. Ipak, uvek su postojale utvr|ene ta~ke koje
su bile neizmenjive, i zajednica je imala pravo da reaguje i ispravi
pripoveda~a ako je pogre{io u tim zna~ajnim delovima pri~e.”
“Zanimljivo je” - zastao je, tra`e}i u glavi odgovaraju}u re~ - “podu-
daranje da je 10-40% prili~no postojana koli~ina variranja izme|u
sinopti~kih Jevan|elja u svakom datom odeljku.”
Blumberg je ne{to nagove{tavao; `eleo sam da bude odre|eniji.
“Objasnite mi”, rekao sam. “{ta ta~no ka`ete?”
“Ka`em da je verovatno da se veliki broj sli~nosti i razlika izme|u
sinopti~kih Jevan|elja mo`e objasniti pretpostavljaju}i da su u~enici i
drugi prvi hri{}ani nau~ili napamet mnogo onoga {to je Isus govorio
i ~inio, ali su se ose}ali slobodnim da iznesu tu informaciju u
razli~itim oblicima, uvek ~uvaju}i zna~aj Isusovih originalnih u~enja i
dela.”
Ipak sam jo{ uvek imao neka pitanja o sposobnosti prvih hri{}ana
da precizno sa~uvaju to usmeno predanje. Imao sam previ{e uspo-
mena o de~ijim igrama iz detinjstva u kojima bi se re~i izmenile u
toku nekoliko minuta.
Igra gluvih telefona
Verovatno ste se i sami igrali gluvih telefona: jedno dete {apne
ne{to na uvo drugom - na primer: “Ti si moj najbolji prijatelj”, i to se
dalje {apu}e drugima koji sede u velikom krugu dok na kraju ne
postane veoma iskrivljeno - mo`da: “Ti si grubi zlobnik.”
“Budimo iskreni”, rekao sam Blumbergu. “Zar nije to dobro
pore|enje za ono {to se odigralo sa usmenim predanjem o Isusu?”
Blumberg nije prihvatio ovo obja{njenje: “Ne, ne stvarno”, rekao
je. “Evo za{to: kada ne{to u~ite pa`ljivo napamet i pazite da ga ne
prenesete pogre{no dok niste sigurni da ste ga usvojili ta~no, ~inite
ne{to {to se veoma razlikuje od igre gluvih telefona.”
“U igri je pola zabave to da osoba mo`da nije ta~no zapamtila ili
~ak ~ula poruku, a ne mogu ni da pitaju osobu da je ponovi. Zatim
je odmah prenosite dalje, tako|e tihim glasom, {to ~ini verovatnijim
da }e naredna osoba ne{to zabrljati jo{ vi{e. Tako da, zaista, dok
poruka ne pro|e kroz prostoriju sa 30 osoba, rezultat mo`e da bude
sme{an.”
37
 “Za{to onda”, upitao sam, “to nije dobro pore|enje za preno{enje
drevnog usmenog predanja?” Blumberg je srknuo ~aj pre odgovora.
“Ako stvarno `elite da razvijete to pore|enje u vezi sa proveravanjem
i odmeravanjem u zajednici iz prvog veka, morali bi ste da ka`ete da
bi svaka tre}a osoba, naglas i vrlo jasnim glasom, morala da pita
prvu osobu, 'da li jo{ uvek govorim ta~no?' i da promeni nau~eno ako
postoji ne{to neispravno.”
“Zajednica bi neprestano nadgledala ono {to je re~eno i reagova-
la vr{e}i usput ispravke. To bi o~uvalo celovitost poruke”, rekao je.
“I rezultat bi bio veoma razli~it od de~ije igre gluvih telefona.”
3. TEST KARAKTERA
Ovaj test proverava da li je u karakteru pisaca postojala istinolju-
bivost. Da li su postojali bilo kakvi dokazi nepo{tenja ili nemoralnos-
ti koji bi mogli da ukaljaju njihovu sposobnost ili spremnost da pre-
cizno prenesu istoriju?
Blumberg je odmahnuo glavom: “Jednostavno nemamo nijedan
razuman dokaz koji bi ukazao da su oni bili bilo {ta osim ljudi velike
~estitosti”, rekao je.
“Vidimo kako oni izve{tavaju o re~ima ili delima ~oveka koji ih je
pozvao na tako visok nivo ~estitosti kakav nijedna druga religija nije
poznavala. Bili su voljni da `ive u skladu sa svojom verom do te mere
da je 10 od 11 preostalih u~enika umrlo surovom smr}u, {to pokazu-
je veliki karakter.”
“U pogledu po{tenja, istinoljubivosti, vrline i moralnosti, treba vide-
ti da su ovi ljudi ostavili dubok trag na kome im se mo`e zavideti.”
4. TEST DOSLEDNOSTI
Ovo je test za koji skeptici ~esto optu`uju Jevan|elja da ga ne pro-
laze. Na kraju, zar nisu ona beznade`no protivre~na jedna drugima?
Zar izme|u ranijih opisa Jevan|elja ne postoje nepomirljive razlike? A
ako postoje, kako mo`e bilo ko da veruje u bilo {ta {to ona ka`u?
Blumberg je priznao da postoje brojna mesta na kojima se
Jevan|elja naizgled ne sla`u. “To se kre}e od veoma sitnih razlika u
izboru re~i do naj~uvenijih navodnih protivre~nosti”, rekao je.
“Moje li~no ube|enje je da su, kada dopustite elemente o kojima
sam ranije govorio - parafraze, skra}ivanja, dodatna obja{njavanja,
izbor, izostavljanja - Jevan|elja krajnje dosledna jedna sa drugima po
drevnim standardima, koji predstavljaju jedine standarde na osnovu
kojih im mo`emo po{teno suditi.”
“Ironi~no je”, istakao sam, “da kada bi Jevan|elja bila identi~na
jedna drugima, od re~i do re~i, to bi pokrenulo optu`be da su se pisci
38
unapred dogovorili da usklade svoje pri~e, i to bi bacilo sumnju na
njih.”
“To je ta~no”, Blumberg se slo`io. “Da su Jevan|elja bila previ{e
dosledna, to bi ih samo po sebi obezvredilo kao nezavisne svedoke.
Ljudi bi onda rekli da imamo samo jedno svedo~anstvo koje svi ostali
samo ponavljaju kao papagaji.”
Istog trenutka su mi pale na pamet re~i Sajmona Grinlifa (Simon
Greenleaf) sa hardvarskog Pravnog fakulteta, jednog od najva`nijih
pravnika u istoriji i autora uticajne rasprave o dokazima. Posle
prou~avanje doslednosti izme|u ~etiri pisaca Jevan|elja, on je
ponudio slede}u procenu: “Postoji dovoljno neslaganja koja ukazuju
da nije moglo biti nikakvih dogovora izme|u njih; i u isto vreme takva
zna~ajna slaganja koja pokazuju da su oni bili nezavisni pripoveda~i
istog velikog doga|aja.”3
Iz perspektive klasni~nog istori~ara, nema~ki nau~nik Hans [tir
(Hans Stier), se slo`io da slaganje oko osnovnih podataka i razlike
oko detalja ukazuju na pouzdanost, jer preure|ivani opisi te`e da
budu u potpunosti saglasni i uskla|eni. “Svaki istori~ar”, pisao je, “je
naro~ito skepti~an u trenutku kada se neobi~ni doga|aj bele`i samo
u izve{tajima koji su bez bilo kakvih protivre~nosti.”4
Iako je to ta~no, nisam `eleo da zanemarujem pote{ko}e koje su
nastale navodnim razlikama izme|u Jevan|elja. Odlu~io sam da ispi-
tam stvar dalje, upornim ukazivanjem Blumbergu na neke vidljive pro-
tivre~nosti koje skeptici ~esto navode kao primere nepouzdanosti
Jevan|elja.
Savladavanje protivre~nosti
Zapo~eo sam sa dobro poznatom pri~om o isceljivanju. “U
Jevan|elju po Mateju se ka`e da neki kapetan sam dolazi i pita Isusa
da izle~i njegovog slugu”, istakao sam. “Me|utim, u Jevan|elju po
Luci se ka`e da je kapetan poslao stare{ine da to u~ine. To je
o~igledna protivre~nost, zar ne?”
“Ne, ne mislim da je tako”, Blumberg je odgovorio. “Razmislite o
tome ovako: U dana{njem svetu, mo`emo da ~ujemo izve{taj vesti
koji ka`e: 'Predsednik je danas objavio da...' kada je u stvari pisac
govora napisao govor, a odr`ao ga sekretar za {tampu - i uz malo
sre}e, predsednik je mo`da negde u me|uvremenu, bacio pogled na
njega. Pa ipak, niko ne optu`uje vesti za neta~nost.”
“Na sli~an na~in, u drevnom svetu je bilo potpuno razumljivo i pri-
hva}eno da su se dela ~esto pripisivala ljudima iako su ih u stvari
izvr{avali njihovi pot~injeni ili izaslanici - u ovom slu~aju, preko
stare{ina jevrejskog naroda.”
39
 “Zna~i ho}ete da ka`ete da i Matej i Luka mogu da budu u isto
vreme u pravu?”
“To je upravo ono {to ka`em”, odgovorio je.
To je izgledalo prihvatljivo, pa sam postavio naredni primer.
“[ta je sa Jevan|eljima po Marku i Luci u kojima se ka`e da je
Isus uputio demone u svinje u Gergesi, dok Matej ka`e da je to bilo
u Gadari. Ljudi to vide i ka`u da je to o~igledna protivre~nost koja se
ne mo`e pomiriti - to su dva razli~ita mesta. Slu~aj je zaklju~en.”
“Nemojte jo{ da zaklju~ujete slu~aj”, Blumberg se osmehivao.
“Evo jednog mogu}eg re{enja: jedno je bilo grad, a drugo je bilo
provincija.”
To mi je izgledalo previ{e lako. Izgledalo je kao da usput prelazi
preko pravih pote{ko}a koje su nastale u vezi sa ovim problemom.
“Pitanje je slo`enije od toga”, rekao sam. “Gergesa (ili Gerasa),
grad, nije bio ni blizu Galilejskog jezera, pa ipak su tu demoni, po{to
su u{li u svinje, navodno odveli krdo preko litice u smrt.”
“U redu, to je dobra opaska”, rekao je, “ali tamo su se nalazile
ru{evine grada koji je iskopan na ta~no pravom mestu na isto~noj
obali Galilejskog jezera. Engleski oblik imena grada se ~esto izgovara
'Kersa', ali ako se hebrejska re~ prevede ili transkribuje na gr~ki,
mo`e da zvu~i nalik na 'Gerasa'. Tako da je sasvim mogu}e da se to
odigralo u Kersi (Khersa) - ~iji je izgovor na gr~ki preure|en na Gerasa
- u provinciji Gadara.”
“Dobro izvedeno”, priznao sam uz osmeh. “Predajem se pred
time. Ali evo problema koji nije toliko lak: {ta je sa neslaganjima
izme|u Isusovih rodoslova u Jevan|eljima po Mateji i Luci? Skeptici
~esto isti~u da su oni beznade`no suprotstavljeni.”
“To je jo{ jedan slu~aj vi{estrukih mogu}nosti”, rekao je.
“Kao {to su?”
“Dve naj~e{}e iznete su da Matej odra`ava Josifovu liniju porekla,
jer je ve}ina prvih poglavlja ispri~ana iz Josifove perspektive, i Josif
bi, kao poo~im, bio zakoniti predak preko koga bi se utvrdila Isusova
kraljevska loza. To su teme koje su va`ne za Mateja.”
“Luka bi, onda, utvr|ivao rodoslov preko Marijine linije. A po{to
oboje po~inju iz Davidove loze, kada se dovoljno vratite unazad, lini-
je se preklapaju.”
“Drugo mi{ljenje je da oba rodoslova odr`avaju Josifovu lozu kako
bi stvorili potrebnu zakonitost. Ali jedna je Josifova ljudska linija - u
Jevan|elju po Luci - a druga je Josifova zakonita linija, sa dva razi-
la`enja na mestima u liniji na kojima neko nije imao direktnog potom-
ka. Oni su morali da uspostave zakonite naslednike primenjuju}i
razne oblike starozavetne prakse.”
40
“Problem postaje ve}i zato {to su neka imena izostavljena, {to je
po standardima drevnog sveta bilo potpuno prihvatljivo. Tako|e pos-
toje tekstualne razlike - imena su, pri prevo|enju sa jednog jezika na
drugi, ~esto izmenjena razli~itim izgovorom, a zatim su lako
pome{ana sa imenima drugih li~nosti.”
Blumberg je rekao {ta je imao: postoje bar neka racionalna
obja{njenja. Iako mo`da nisu neoboriva, bar obezbe|uju razumno
uskla|ivanje opisa Jevan|elja.
Ne `ele}i da se na{ razgovor pretvori u nau~no nadmudrivanje,
odlu~io sam da krenem dalje. U me|uvremenu smo se Blumberg i ja
slo`ili da bi najbolji sveukupni pristup bio istra`ivanje svakog pitanja
pojedina~no kako bi se utvrdilo da li postoji razuman na~in za
re{avanje prividnih sukoba izme|u Jevan|elja. Svakako da postoji
obilje merodavnih knjiga koje temeljno istra`uju, nekada do sitnih
pojedinosti, kako se te razlike mogu pomiriti.5
“I”, rekao je Blumberg, “postoje prilike kada je mo`da potrebno
da sa~ekamo sa procenom i da jednostavno ka`emo da po{to smo
prou~ili ve}inu tekstova i odredili da su pouzdani, mo`emo da im veru-
jemo i onda kada nismo sigurni u neke druge detalje.”
5. ISPITIVANJE PREDRASUDA
Ovaj test analizira da li su pisci Jevan|elja imali bilo kakve pre-
drasude koje bi obojile njihova dela. Da li su imali nekakve prikrivene
interese za menjanje materijala o kome su izve{tavali?
“Ne mo`emo da potcenimo ~injenicu da su ti ljudi voleli Isusa”,
istakao sam. “Oni nisu bili neutralni posmatra~i; bili su njegovi odani
sledbenici. Zar to ne ~ini verovatnim da bi menjali stvari kako bi on
izgedao dobro?”
“Pa, toliko priznajem”, Blumberg je odgovorio, “to stvara
mogu}nost da se to dogodi. Ali sa druge strane, ljudi mogu toliko da
po{tuju i cene nekoga da ih to nagoni da bele`e njegov `ivot sa
velikom precizno{}u. Na taj na~in bi pokazali svoju ljubav prema
njemu. Ja mislim da je to ono {to se ovde dogodilo.”
“Pored toga, ti u~enici nisu imali ni{ta da dobiju osim kritike, pro-
terivanja i mu~eni{tva. Svakako nisu imali ni{ta nov~ano da dobiju.
Ako su mogli da dobiju bilo {ta, to bi bio pritisak da }ute, da negi-
raju Isusa, da ga omalova`avaju, ~ak da zaborave da su ga ikada sreli
- ipak zbog svog po{tenja, objavili su ono {to su videli, ~ak i kada je
to zna~ilo patnju i smrt.”
41

6. ISPITIVANJE PRIKRIVANJA
Kada ljudi svedo~e o doga|ajima koje su videli, ~esto }e poku{ati
da za{tite sebe i druge zgodno zaboravljaju}i da spomenu pojedinos-
ti koje su neprijatne ili koje je te{ko objasniti. Kao rezultat, to stvara
nesigurnost u verodostojnost celokupnog svedo~enja.
Zbog toga sam pitao Blumberga: “Da li su pisci Jevan|elja uklju~ili
bilo kakav materijal koji bi mogao da bude neprijatan, ili da li su ga
prikrili kako bi sami izgledali dobri? Da li su izvestili o bilo ~emu {to
bi bilo nezgodno i te{ko objasniti?”
“U stvari, postoji puno takvih delova”, rekao je. “Postoji veliki deo
Isusovih u~enja nazvan 'Isusovo tvrdo u~enje'. Jedan deo toga je
veoma moralno zahtevan. Kada bih ja stvarao religiju tako da odgo-
vara mojoj `elji, verovatno ne bih rekao sebi da treba da budem tako
savr{en kao moj Otac nebeski, ili da defini{em preljubu tako da
podrazumeva i po`udu u mom srcu.”
“Ali”, usprotivio sam se, “zahtevne izjave postoje i u drugim religi-
jama.”
“Da, to je ta~no, zbog ~ega su najzahtevnija tvrda u~enja ta koja
bi mogla da budu neprijatna za ono {to je crkva `elela da u~i o
Isusu.”
Odgovor je izgledo nejasan. “Dajte mi neke primere”, rekao sam.
Blumberg je razmislio za trenutak, a zatim rekao: “Na primer, u
Jevan|elju po Marku 6,5 se ka`e da je Isus mogao da u~ini malo
~uda u Nazaretu, zato {to su ljudi tamo imali malo vere, {to izgleda
ograni~ava Isusovu mo}. Isus je u Jevan|elju po Marku 13,32 rekao
da ne zna dan ili ~as svog povratka, {to izgleda ograni~ava njegovu
svemo}nost.”
“Teologija nije imala na kraju problema sa ovim izjavama, zato {to
sam Pavle, u poslanici Filibljanima 2,5-8, govori o Bogu u Hristu koji
voljno i svesno ograni~ava nezavisno delovanje svojih bo`anskih
obele`ja.”
“Ali, ako bih bio slobodan da se brzo i slobodnije pozabavim istori-
jom Jevan|elja, daleko zgodnije bi bilo izostaviti taj materijal, pa onda
ne bih morao da prolazim kroz napore da ga obja{njavam.”
“Isusovo kr{tenje je jo{ jedan primer. Mo`ete li da objasnite za{to
je Isus, koji je bio bez greha, dopustio da bude kr{ten, i za{to nije
stvari u~inio lak{im - jednostavnim izostavljanjem obreda? Na krstu je
Isus uzviknuo: 'Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to si me ostavio.' U li~nom
interesu pisaca bi bilo da to izostave jer to postavlja previ{e pita-
nja.”
“Naravno”, dodao sam, “postoji puno neprijatnog materijala o
u~enicima.”
42
“Apsolutno”, rekao je Blumberg. “Markovo prikazivanje Petra
prili~no ~esto nije laskavo. A on je predvodnik! U~enici su ~esto
pogre{no razumeli Isusa. Jakov i Jovan su `eleli mesta sa Isusove
leve i desne strane, i on je morao da ih u~i te{kim lekcijama o
vo|stvu u slu`enju. Oni su puno puta izgledali kao gomila sebi~nih,
koristoljubivih ljudi slabog duha.”
“Sada ve} znamo da su pisci Jevan|elja bili selektivni; Jevan|elje
po Jovanu se zavr{ava iskazom, koji je donekle hiperboli~an, da
celokupan svet ne mo`e da obuhvati sve informacije koje su mogle
da budu napisane o Isusu. Zato je ne{to izostavljeno, {to samo po
sebi ne izgleda kao falsifikovanje pri~e.”
“Me|utim, su{tina je ovde: ako se oni nisu ose}ali slobodni da
izostave stvari kada je to bilo pogodno i od koristi, da li je stvarno
realno verovati da su otvoreno dodavali i izmi{ljali materijale bez bilo
kakve istorijske osnove?”
Blumberg je za trenutak ostavio pitanje bez odgovora, pre nego
{to je uverljivo zaklju~io: “Ja bih rekao da ne.”
7. TEST POTVR\IVANJA
Postavio sam slede}i test, pitaju}i Blumberga: “Da li se ispostav-
lja da su Jevan|elja ta~na kada spominju ljude, mesta i doga|aje u
slu~ajevima u kojima se mogu nezavisno potvrditi.” ^esto su takve
potvrde dragocene u utvr|ivanju pi{~eve posve}enosti u preciznosti.
“Da, ispostavlja se, i {to du`e ljudi to istra`uju, to se vi{e deta-
lja potvr|uje”, potvrdio je Blumberg. “U toku poslednjih 100 godina
arheologija je vi{e puta iskopavala otkri}a koja su potvrdila specifi~ne
navode u Jevan|eljima, naro~ito iz Jevan|elja po Jovanu - ironi~no,
onom koje je navodno toliko sumnjivo!”
“Da, postoje jo{ uvek neka nerazja{njena pitanja, i bilo je perioda
kada je arheologija stvarala nove probleme, ali oni predstavljaju nez-
natnu manjinu u pore|enju sa brojem potvrdnih slu~ajeva.”
“Pored toga, preko nehri{}anskih izvora mo`emo da nau~imo puno
o ~injenicama o Isusu koje potvr|uju klju~na u~enja i doga|aje iz nje-
govog `ivota. A ako imamo na umu da su se drevni istori~ari
uglavnom bavili samo politi~kim vo|ama, carevima, kraljevima, bitka-
ma, zvani~nim verskim poglavarima i glavnim filozofskim pokretima,
upe~atljivo je koliko mo`emo da nau~imo o Isusu i njegovim sled-
benicima, iako se oni, u vreme kada su ti istori~ari pisali, nisu ukla-
pali u te kategorije.”
To je bio sa`et i koristan odgovor. Iako nisam imao razloga da
sumnjam u Blumbergovu procenu, odlu~io sam da bi bilo korisno
izvr{iti dalja istra`ivanja po ovim pitanjima. Uzeo sam olovku i zapisao
43
na marginama svojih bele{ki podsetnik: tra`iti stru~no mi{ljenje od
arheologa i istori~ara.
8. TEST SUPROTSTAVLJENOG SVEDOKA
Ovaj test postavlja pitanje, da li su bili prisutni drugi ljudi koji bi
protivre~ili ili ispravljali Jevan|elja da su ona bila izvrnuta ili la`na?
Drugim re~ima, da li vidimo primere Isusovih savremenika koji se `ale
da su opisi u Jevan|eljima jednostavno pogre{ni?
“Mnogi ljudi su imali razloge za `elju da diskredituju ovaj pokret i
u~inili bi to samo da su mogli bolje da ispri~aju istoriju”, rekao je
Blumberg.
“A pogledajte {ta su njegovi protivnici stvarno rekli. U kasnijim
jevrejskim spisima Isus se naziva ~arobnjakom koji je zaveo Izrael -
{to potvr|uje da je stvarno ~inio divna ~uda, iako su pisci osporavali
izvor njegove mo}i.”
“To bi bila savr{ena prilika da se ka`e ne{to kao: 'Hri{}ani }e vam
re}i da je on ~inio ~uda, ali vam mi ka`emo da nije.' Me|utim, to je
ne{to {to nikada ne vidimo da njegovi protivnici ka`u. Umesto toga,
oni jasno priznaju da je ono {to je u Jevan|eljima napisano - da je
Isus ~inio ~uda - ta~no.”
Zapitao sam: “Da li bi hri{}anski pokret mogao da se ukoreni
upravo u Jerusalimu - u samoj oblasti u kojoj je Isus izvr{io veliki deo
svog propovedanja, bio razapet na krstu, sahranjen i vaskrsao - da
su ljudi koji su ga znali bili svesni da su u~enici preuveli~avali ili izvr-
tali stvari koje je u~inio?”
“Ne verujem da je tako”, Blumber je odgovorio. “Imamo sliku
onoga {to je prvobitno bilo veoma ranjivi i slab pokret koji je bio pod-
vrgnut gonjenju. Da su kriti~ari mogli da ga napadnu na osnovu toga
{to je bio pun neistina i izvrtanja, oni bi to i u~inili.”
“Ali”, naglasio je zaklju~uju}i, “to je upravo ono {to ne vidimo.”
VERA PODUPRTA ^INJENICAMA
Priznajem da sam bio impresioniran Blumbergom. Obave{ten i
jasan, nau~an i ubedljiv, izgradio je ~vrst slu~aj za pouzdanost
Jevan|elja. Njegovi dokazi o njihovom tradicionalnom autorstvu, nje-
gova analiza o veoma ranom datumu osnovnih verovanja o Isusu, nje-
gova razumna odbrana ta~nosti usmenog predanja, njegovo temeljno
istra`ivanje navodnih neslaganja - celokupno njegovo svedo~enje je
uspostavilo ~vrst temelj na kome mogu da nastavim da gradim.
Ipak, predstojao je jo{ uvek dug put do utvr|ivanja da li je Isus -
Bog. U stvari, posle razgovora sa Blumbergom, moj slede}i zadatak
je postao jasan: proceniti da li su ta Jevan|elja, za koja je Blumberg
44
pokazao da su tako pouzdana, bila toliko pouzdano predavana tokom
vekova dok nisu stigla do nas. Kako mo`emo da budemo sigurni da
tekstovi koje danas ~itamo imaju bilo kakve sli~nosti sa onim {to je
prvobitno napisano u prvom veku? [tavi{e, kako znamo da nam
Jevan|elja govore punu pri~u o Isusu?
Pogledao sam na sat. Ako saobra}aj ne bude preoptere}en,
mogao bih da stignem na avion nazad za ^ikago. Dok sam skupljao
bele{ke i isklju~ivao opemu za snimanje, slu~ajno sam jo{ jednom
bacio pogled na de~ije crte`e na Blumbergovom zidu - i odjednom
sam pomislio, za trenutak, o njemu ne kao o nau~niku, ne kao o
autoru, profesoru, ve} kao o ocu koji uve~e sedi na ivici kreveta svo-
jih }erki i tiho im govorio o onome {ta je stvarno va`no u `ivotu.
[ta im govori, pitao sam se - o Bibliji, o Bogu, o Isusu koji daje
takve smele tvrdnje o sebi?
Nisam mogao da odolim da ne postavim poslednje pitanje. “[ta
je sa va{om sopstvenom religijom?” upitao sam. “Kako su sva va{a
istra`ivanja uticala na va{a uverenja?”
Jedva sam stigao da izgovorim re~i, a on je odgovorio. “Ona su ih
poja~ala, nema sumnje. Znam iz sopstvenog istra`ivanja da postoje
veoma sna`ni dokazi za pouzdanost opisa u Jevan|eljima.”
Kratko je }utao, a zatim nastavio: “Znate, zvu~i ironi~no: Biblija
smatra da je vredno imati veru koja ne tra`i dokaze. Setite se kako
je Isus odgovorio nevernom Tomi: 'Po{to me vide, verovao si; blago
onima koji ne vide{e i verova{e.' I znam da dokazi nikada ne mogu
da zadovolje ili primoraju na veru. Ne mo`emo da zamenimo ulogu
Svetog Duha, {to ~esto izaziva zabrinutost hri{}ana kada ~uju
raspravu ovakve vrste.”
“Ali re}i}u vam slede}e: postoji puno pri~a nau~nka u oblasti
Novog zaveta koji nisu bili hri{}ani, a koji su ipak kroz istra`ivanje
ovih pitanja prona{li veru u Hrista. I bilo je bezbroj nau~nika, koji su
ve} bili vernici, ~ija je vera oja~ana, postala ~vr{}a, zasnovanija, zbog
dokaza - i ja spadam u tu kategoriju.”
[to se mene ti~e, ja sam prvobitno bio u prvoj kategoriji - ne
nau~nik, ve} skeptik, nevernik, tvrdoglavi izve{ta~ u potrazi za isti-
nom o Isusu koji je za sebe rekao da predstavlja put, istinu i `ivot.
Zatvorio sam ta{nu i ustao da zahvalim Blumbergu. Vrati}u se u
^ikago zadovoljan da je moja duhovna potraga dobro otpo~ela.
45
 Razmi{ljanja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
1. Gledano u celini, kako su Blumbergovi odgovori na ovih osam testova
dokaza uticali na va{e uverenje u pouzdanost Jevan|elja? Za{to?
2. Koji od ovih osam testova smatrate za najubedljiviji i za{to?
3. Kada ljudi kojima verujete daju donekle razli~ite pojedinosti o istom
doga|aju; da li trenutno sumnjate u njihovu pouzdanost, ili tra`ite razuman
na~in da pomirite njihove opise? Koliko su po vama ubedljive Blumbergove
analize navodnih protivre~nosti izme|u Jevan|elja?
Za jo{ dokaza
Jo{ izvora o ovoj temi
Archer, Gleason L. The Encyclopedia of Bible Difficulties. Grand Rapids:
Zondervan, 1982.
Blomberg, Craig. "The Historical Reliability of the New Testament." In
Reasonable Faith, by William Lane Craig, 193-231. Westchester, Ill.:
Crossway, 1994.
_____. "Where Do We Start Studying Jesus?" In Jesus under Fire, edited
bv Michael J. Wilkins and J. P. Moreland, 17-50. Grand Rapids:
Zondervan, 1995.
Dunn, James. The Living Word. Philadelphia: Fortress, 1988.
Marshall, I. Howard. I Believe in the Historical Jesus. Grand Rapids:
Eerdmans, 1977.
46
3
DOKUMENTARAN DOKAZ
Da li su Isusove biografije pouzdano
sa~uvane za nas?
Kao izve{ta~ ~asopisa ^ikago Tribjun, bio sam “knji{ki moljac” -
provodio sam bezbrojne sate pretra`uju}i sudsku arhivu u traganju za
zanimljivim vestima. To je bio naporan posao koji je oduzimao puno
vremena, ali su nagrade bile vredne toga. Uspevalo mi je da pre
konkurencije donesem izve{taje na naslovnu stranu.
Na primer, jednom sam nai{ao na neke zapise velike porote koji
su predstavljali vrhunsku tajnu koja je gre{kom stavljena u javnu
arhivu. Moji slede}i ~lanci su izneli na videlo veliku name{taljku
jednog od najve}ih ~ika{kih projekata javnih radova, uklju~uju}i kon-
struisanje glavnih brzih puteva.
Ali, najzanimljiviji dokumenti koje sam ikada otkrio bili su iz slu~aja
koji je predstavljao prekretnicu kada je Fordova kompanija bila
optu`ena za ubistvo bez predumi{ljaja, zbog smrti tri tinejd`era u pla-
menu u automobilu marke 'pinto'. To je bio prvi slu~aj da je neki
ameri~ki proizvo|a~ krivi~no optu`en za navodno reklamiranje opasnog
proizvoda.
Kada sam proverio sudski dosije u malom Vinamaku, u Indijani,
otkrio sam ve}i broj poverljivih izve{taja kompanije Ford koji otkrivaju
da je proizvo|a~ automobila unapred znao da je 'pinto' mogao da
eksplodira ako dobije udarac otpozadi pri brzini od 30 kilometara na
sat. Dokumenti su ukazivali da je proizvo|a~ automobila odlu~io da
ne popravi sigurnost automobila kako bi sa~uvao nekoliko dolara po
vozilu i pove}ao prtlja`ni prostor.
Fordov advokat, koji je slu~ajno {etao sudnicom, primetio me je
kako fotokopiram dokumenta. Po`urio je u sudnicu i dobio sudski
nalog da zape~ati dosijea i tako ih ukloni od razmatranja javnosti.
Ali, bilo je prekasno. Moja pri~a, pod nazivom “Ford je ignorisao
opasnost od po`ara u pintu, kako pokazuju tajni dopisi”, bila je objav-
ljena u Tribjunu, a zatim blesnula po ~itavoj zemlji.1
47
 POTVR\IVANJE DOKUMENATA
Pribavljanje tajnih korporacijskih dokaza je jedna stvar; utvr|ivanje
njihove autenti~nosti je druga. Pre nego {to novinar mo`e da objavi
svoj sadr`aj ili tu`ilac preda dokumente kao dokaz na su|enju, mora-
ju se preduzeti koraci kako bi se utvrdilo da su istiniti.
U vezi sa takozvanim 'pinto papirima', pitanje je: da li su papiri
sa pe~atom kompanije Ford, na kojima su dopisi napisani, mogli da
budu falsifikati? Da li su potpisi mogli da budu la`ni? Kako sam
mogao da budem siguran? I po{to su dopisi o~igledno bili fotokopi-
rani vi{e puta, kako mogu da budem siguran da neko nije menjao nji-
hov sadr`aj? Drugim re~ima, kako mogu da budem siguran da je svaki
kopirani dokument bio identi~an sa originalnim dopisom, koji nisam
posedovao?
[tavi{e, kako mogu da budem siguran da su ti dopisi govorili celu
pri~u? Na kraju, oni predstavljaju samo mali deo unutra{njeg dopisi-
vanja u Fordu. [ta ako postoje drugi dopisi, koji su jo{ uvek sakriveni
od o~iju javnosti, koji bi, kada bi se otkrili, bacili potpuno drugo svet-
lo o ovom pitanju?
To su zna~ajna pitanja, a ona su podjednako va`na u ispitivanju
Novog zaveta. Kada dr`im Bibliju u rukama, u su{tini dr`im kopije
drevnih istorijskih zapisa. Originalni zapisi Isusovih biografija -
Jevan|elja po Mateju, Marku, Luci i Jovanu - i sve druge originalne
knjige Starog i Novog zaveta odavno su se pretvorile u pra{inu. Kako
onda mogu da budem siguran da ove dana{nje verzije - krajnji proizvo-
di bezbrojnih prepisivanja tokom vekova - imaju bilo kakve sli~nosti
sa onim {to su autori prvobitno napisali?
Pored toga, kako mogu da znam da li te ~etiri biografije pri~aju
celokupnu pri~u? [ta ako su postojale druge Isusove biografije koje
su bile cenzurisane zato {to se ranoj crkvi nije svi|ao na~in na koje
su prikazivale Isusa? Kako mogu da budem ube|en da crkveni
zvani~nici nisu sakrili biografije o Isusu koje su bile podjednako pre-
cizne kao i ~etiri koje su na kraju uklju~ene u Novi zavet, a koje bi
bacile zna~ajno novo svetlo na re~i i dela ovog kontroverznog drvode-
lje iz Nazareta?
Ova dva pitanja - da li su Isusove biografije bile pouzdano
sa~uvane za nas i da li je podjednako precizne biografije crkva prikri-
la - tra`ila su pa`ljivo razmatranje. Znao sam da je postojao jedan
nau~nik koji je bio univerzalno priznat kao vode}i autoritet po ovim
pitanjima. Stigao sam avionom u Njuark i dovezao se iznajmljenim
kolima do Prinstona da bih ga posetio.
48
DRUGI INTERVJU: DR BRUS M. MECGER
Prona{ao sam 84-godi{njeg Brusa Mecgera (Bruce Metzger) u sub-
otu popodne na njegovom uobi~ajenom mestu boravka, u biblioteci
Teolo{kog fakulteta u Prinstonu, gde, ka`e uz osmeh, “voli da bri{e
pra{inu sa knjiga”.
U stvari, on je napisao neke od najboljih, naro~ito kada je tema
tekst Novog zaveta. Sve ukupno, bio je autor ili urednik 50 knjiga,
uklju~uju}i “Novi zavet: Njegova pozadina, rast i sadr`aj” (The New
Testament: Its Background, Growth, and Content); “Tekst Novog zave-
ta” (The Text of the New Testament); “Kanon Novog zaveta” (The
Canon of the New Testament); “Rukopisi gr~ke Biblije” (Manuscripts
of the Greek Bible); “Tekstualni komentar gr~kog Novog zaveta”
(Textual Commentary on the Greek New Testament); “Uvod u apokrife”
(Introduction to Apocrypha); i “Oksfordski biblijski priru~nik” (The
Oxford Companion to the Bible). Nekoliko knjiga je prevedeno na
nema~ki, kineski, japanski, korejski, mala{ki i druge jezike. On je
tako|e kourednik “Nove oksfordske Biblije sa obja{njenjima i apokri-
fima” (The New Oxford Annotated Bible with the Apocrypha) i glavni
urednik vi{e od 25 tomova u seriji “Sredstva i prou~avanje Novog
zaveta” (New Testament Tools and Studies).
Mecgerovo obrazovanje obuhvata magistarsku diplomu Teolo{kog
fakulteta u Prinstonu kao i magistraturu i doktorat sa Univerziteta u
Prinstonu. Progla{en je po~asnim doktorom na pet koled`a i uni-
verziteta, uklju~uju}i i Univerzitet Sent Endrjuz u [kotskoj, Univerzitet
u Minsteru, u Nema~koj, i Univerzitet Potefstrum u Ju`noj Africi.
Godine 1969, radio je kao stalni nau~nik u ku}i Tindejl, u
Kembrid`u, u Engleskoj. Bio je gostuju}i predava~ u Kler Holu,
Univerziteta u Kembrid`u, 1974. godine, i na Vulfson koled`u, u
Oksfordu, 1979. godine. Trenutno je penzionisani profesor prinston-
skog Teolo{kog fakulteta posle 46-godi{nje karijere predavanja Novog
zaveta.
Mecger je predsednik Komiteta za novu revidiranu standardnu ver-
ziju Biblije, dopisni ~lan Britanske Akademije i radi u upravnom odboru
insistuta Vetus Latina pri manastiru Boron, u Nema~koj. Biv{i je
predsednik Dru{tva biblijske literature, Me|unarodnog dru{tva za
prou~avanje Novog zaveta i Severnoameri~kog patristi~kog dru{tva.
Ako pregledate fusnote bilo koje zna~ajne knjige o tekstu Novog
zaveta, verovatno }ete vi{e puta nai}i na navode Mecgera. Njegove
knjige predstavljaju obaveznu literaturu na univerzitetima i teolo{kim
fakultetima {irom sveta. Nau~nici raznih teolo{kih uverenja veoma ga
cene.
49
 Na vi{e na~ina, Mecger, ro|en 1914. godine, predstavlja staru
generaciju. Izlaze}i iz sivog bjuika, koji naziva “moja benzinska buba”,
obu~en je u tamno-sivi sako sa plavom kravatom, {to predstavlja
najneformalnije odevanje tokom njegovih poseta biblioteci, ~ak i
vikendom. Njegova seda kosa je uredno o~e{ljana; njegove o~i, sjaj-
ne i podozrive, uokvirene su nao~arima bez okvira. Hoda sporije nego
ranije, ali nema problema da se strpljivo uspenje stepenicama do dru-
gog sprata, gde vr{i svoja istra`ivanja u maloj i jednostavnoj kance-
lariji.
Nije izgubio ni svoj smisao za humor. Pokazao mi je limenku koju
je nasledio kao predsednik Odbora za revidiranje standardne verzije
Biblije. Otvorio je poklopac i pokazao pepeo jedne revidirane stan-
dardne verzije Biblije koja je zapaljena 1952. godine tokom protesta
jednog fundamentalisti~kog sve{tenika.
“Izgleda da mu se nije svidelo kada je Odbor izmenio 'ljudi' iz King
D`ejms verzije u 'drugovi' u Poslanici Jevrejima 1,9”, objasnio je
Mecger osmehuju}i se. “Optu`io ih je da su komunisti!”
Iako je Mecgerov govor ponekad oklevaju}i, i iako je sklon da po-
navlja fraze kao {to je “upravo tako”, on i dalje ostaje vrhunski
nau~nik po pitanju Novog zaveta. Kada sam zatra`io neke statisti~ke
podatke, nije se oslanjao na brojeve iz svoje knjige o Novom zavetu
iz 1992. godine; preduzeo je novo istra`ivanje kako bi usaglasio bro-
jeve sa najnovijim otkri}ima. Njegov izo{treni um nije imao problema
da se prise}a ljudi i mesta, i sa lako}om govori sa svim stru~njaci-
ma koji trenutno u~estvuju u sporovima o Novom zavetu. U stvari, oni
nastavljaju da tra`e od njega mi{ljenje i re{enja.
Njegova kancelarija, veli~ine zatvorske }elije, nema prozora i obo-
jena je sivom bojom uobi~ajenom za takve ustanove. U njoj se nalaze
dve drvene stolice; zahtevao je da uzmem udobniju. To je bio deo nje-
govog {arma. Bio je veoma ljubazan, iznena|uju}e skroman i
povu~en, blagog duha, {to me je potaklo da po`elim da jednom
ostarim imaju}i istu vrstu blagosti.
Proveli smo izvesno vreme u upoznavanju, a onda sam se okre-
nuo prvom pitanju koje sam `eleo da uputim: kako mo`emo da bude-
mo sigurni da su Isusove biografije prenesene do nas na pouzdan
na~in?
KOPIJE KOPIJA KOPIJA
“Bi}u iskren”, rekao sam Mecgeru. “Kada sam prvi put saznao da
nema sa~uvanih originala Novog zaveta, bio sam stvarno skepti~an.
Pomislio sam, ako je sve {to imamo kopije kopija kopija, kako mogu
da imam bilo kakvo pouzdanje da Novi zavet, koji danas imamo, ima
50
bilo kakve sli~nosti sa onim {to je prvobitno napisano? Kako vi odgo-
varate na to?”
“To nije problem koji je jedinstven za Bibliju; to je pitanje koje
mo`emo da postavimo i za druga dokumenta koja su do{la do nas
iz starih vremena”, odgovorio je. “Ali, ono {to Novi zavet ima u svoju
korist, naro~ito u pore|enju sa drugim drevnim spisima, je nepre-
vazi|en broj kopija koje su ostale do danas.”
“Za{to je to zna~ajno?” upitao sam.
“[to ~e{}e imate kopije koje se me|usobno sla`u, naro~ito ako
dolaze iz razli~itih geografskih oblasti, to ih vi{e mo`ete unakrsno
proveravati kako bi ste utvrdili na{ta je li~io orginalni dokument.
Jedino bi se slagale vra}anjem geneaolo{ki unazad u porodi~nom sta-
blu koje predstavlja poreklo rukopisa.”
“U redu”, rekao sam, “mogu da razumem da posedovanje velikog
broja kopija sa razli~itih mesta mo`e da pomogne. Ali, {ta je sa
staro{}u dokumenata? Svakako je i to zna~ajno, zar ne?”
“Upravo tako”, odgovorio je. “I to je jo{ jedna stvar koja ide u
prilog Novog zaveta. Imamo kopije koje su nastale nekoliko generacija
od pisanja originala, dok je u slu~aju drugih drevnih tekstova, mo`da
pet, osam ili deset vekova pro{lo izme|u originala i najranije
sa~uvane kopije.”
Pored gr~kih rukopisa, tako|e imamo prevode Jevan|elja na druge
jezike iz relativno ranog vremena - na latinski, sirijski i koptski. I pored
toga, imamo ono {to bi se moglo zvati sekundarnim prevodima, koji
su na~injeni malo kasnije, kao {to su jermenski i gotski. I mno{tvo
drugih - gruzijski, etiopski, veliki broj.”
“Kako to poma`e?”
“Zato {to ~ak i kada danas ne bi smo imali gr~ke rukopise, spa-
janjem informacija na osnovu ovih prevoda relativno ranog datuma,
mogli bi u stvari da reprodukujemo sadr`aj Novog zaveta. Pored toga,
~ak i da smo izgubili sve gr~ke rukopise i prve prevode, i dalje bi smo
mogli da reprodukujemo sadr`aje Novog zaveta na osnovu velikog
broja navoda i komentara, propovedi, poslanica i ostalog, koji poti~u
od prvih crkvenih otaca.”
Iako je to izgledalo impresivno, bilo je te{ko proceniti taj dokaz
nezavisno. Bio mi je potreban neki kontekst kako bih bolje procenio
jedinstvenost Novog zaveta. Kakav je, pitao sam se, on u pore|enju
sa drugim dobro poznatim starim delima?
BRDO RUKOPISA
“Kada govorite o velikom broju rukopisa”, rekao sam, “kako je to
u suprotnosti sa drugim drevnim knjigama koje nau~nici rutinski pri-
51
hvataju kao pouzdane? Na primer, recite mi ne{to o spisima pisaca
iz Isusovog vremena.”
Po{to je o~ekivao pitanje, Mecger se pozvao na neke rukom
zapisane bele{ke koje je poneo sa sobom. “Razmotrimo Tacita, rim-
skog istori~ara koji je napisao “Anale carskog Rima” oko 116.
godine”, po~eo je. “Njegovih prvih 6 knjiga danas postoji u samo jed-
nom rukopisu, koji je prepisan oko 850. godine. Knjige od 11. do 16.
nalaze se u drugom rukopisu koji datira iz 11. veka. Knjige od 7. do
10. su izgubljene. Tako postoji velika praznina izme|u vremena kada
je Tacit pronalazio svoje informacije i zapisivao ih, i jedinih postoje}ih
kopija.”
“[to se ti~e istori~ara Josifa Flavija, iz prvog veka, imamo 9 gr~kih
rukopisa njegovog dela “Jevrejski rat”, a te kopije su napisane u 10,
11. i 12. veku. Postoji latinski prevod iz 4. veka i srednjovekovni ruski
materijal iz 11. ili 12. veka.”
Ti brojevi su bili iznena|uju}i. Postoji samo najtananija nit rukopisa
koja povezuje ta drevna dela sa savremenim svetom.
“Radi pore|enja”, upitao sam, “koliko novozavetnih gr~kih
rukopisa danas postoji?”
Mecgerove o~i su se ra{irile. “Vi{e od 5.000 je uneseno u kata-
log”, rekao je sa entuzijazmom, a glas mu se povisio za oktavu.
To je bilo brdo rukopisa u pore|enju sa mravinjacima Tacita i
Josifa Flavija! “Da li je to neobi~no u drevnom svetu? Koji mu se
rukopis pribli`ava po brojnosti?” upitao sam.
“Koli~ina novozavetnog materijala je skoro zbunjuju}a u pore|enju
sa drugim anti~kim delima”, rekao je. “Posle Novog zaveta, najve}i
broj rukopisnih svedo~anstava postoji za Homerovu “Ilijadu”, koja
predstavlja bibliju starih Grka. Danas postoji manje od 650 gr~kih
rukopisa. Neki su prili~no fragmentarni. Do{li su do nas iz 2. i 3.
veka nove ere i iz slede}ih vekova. Kada imate u vidu da je Homer
sastavio svoj ep oko 800. godine pre nove ere, mo`ete da vidite da
postoji veoma velika praznina.”
“Veoma velika” je bila preblaga izjava; to je bilo hiljadu godina! U
stvari, nije bilo pore|enja: rukopisni dokazi za Novi zavet su bili
nadmo}ni kada se postave pored drugih cenjenih starih spisa - dela
koja savremeni nau~nici bez problema prihvataju kao autenti~ne.
Moja znati`elja o rukopisima Novog zaveta je podstaknuta, pa sam
zamolio Mecgera da mi opi{e neke od njih.
“Najraniji su papirusni fragmenti, koji su predstavljali pisani materi-
jal na~injen od biljke papirusa koja je rasla u mo~varama delte Nila
u Egiptu”, rekao je. “Sada postoji 99 fragmentarnih delova papirusa
koji sadr`e jedan ili vi{e odeljaka ili knjiga Novog zaveta.”
52
“Najzna~ajniji rukopisi koji su iza{li na svetlost dana su “Biblijski
papirusi” ^estera Bitija, otkriveni oko 1930. godine. Me|u njima, bib-
lijski papirus Bitija broj 1 sadr`i delove ~etiri Jevan|elja i Dela apos-
tolskih, a datira se na 3. vek. Papirus broj 2, koji poti~e iz oko 200.
godine, sadr`i velike delove osam Pavlovih poslanica, kao i delove
Poslanice Jevrejima. Papirus broj 3. ima veliki deo Knjige Otkrivenja i
poti~e iz 3. veka.”
“Slede}u grupu zna~ajnih papirusnih rukopisa je kupio {vajcarski
bibliofil M. Martin Budmer. Najraniji me|u njima, koji poti~e otprilike
iz 200. godine, sadr`i oko dve tre}ine Jevan|elja po Jovanu. Drugi
papirus, koji sadr`i delove Jevan|elja po Luci i Jovanu, poti~e iz 3.
veka.”
Ovde je ve} praznina izme|u pisanja Isusovih biografija i najranijih
rukopisa bila krajnje mala. Ali, koji je najstariji rukopis koji poseduje-
mo? Koliko blizu se vremenski, pitao sam se, mo`emo pribli`iti prvo-
bitnim spisima, koje stru~njaci nazivaju “autografima”?
DELI] KOJI JE IZMENIO ISTORIJU
“Od celokupnog Novog zaveta”, rekao sam, “koji je najraniji deo
koji posedujemo danas?”
Mecger nije morao da razmi{lja o odgovoru. “To bi bio fragment
Jevan|elja po Jovanu, koji sadr`i materijal iz 11. poglavlja. Sadr`i pet
stihova - tri na jednoj strani, dva na drugoj - veli~ine je oko 6,5 sa 9
cm”, rekao je.
“Kako je otkriven?”
“Kupljen je u Egiptu jo{ 1920. godine, ali je godinama ostao
neprime}en me|u sli~nim fragmentima od papirusa. Tada je 1934.
godine, K. H. Roberts sa koled`a Sent D`on, sa Oksforda, razvrstavao
papiruse u biblioteci D`on Rajlends u Man~esteru u Engleskoj. Odmah
je prepoznao to kao o~uvani deo Jevan|elja po Jovanu. Mogao je da
ga datira na osnovu stila pisanja.”
“I kakav je bio njegov zaklju~ak?” upitao sam. “Koliko unazad se
kre}e?”
“Zaklju~io je da poti~e izme|u 100. i 150. godine. Mnogi drugi
~uvani paleografi, kao {to su ser Frederik Kenjon, ser Harold Bel,
Adolf Dajsman, V. H. P. He~, Urlih Vilken, i drugi, slo`ili su se sa nje-
govom procenom. Dajsman je bio ube|en da fragment poti~e u naj-
manju ruku iz vremena vladavine cara Hadrijana, koji je vladao od
117. do 138. godine, ili ~ak cara Trajana, koji je vladao od 98. do
117. godine.”
To je bilo zaprepa{}uju}e otkri}e. Razlog: skepti~ni nema~ki teolozi
u poslednjem veku su uporno tvrdili da ~etvrto Jevan|elje nije sas-
tavljeno u najmanju ruku pre 160. godine - predaleko od doga|aja
53
Isusovog `ivota da bi imalo ve}i istorijski zna~aj. Uticali su na ge-
neracije nau~nika koji su odbacivali pouzdanost ovog Jevan|elja.
“To svakako odbacuje ovo mi{ljenje”, komentarisao sam.
“Da, odbacuje”, rekao je. “Ovde imamo vrlo rani fragment kopije
Jevan|elja po Jovanu koji je bio u upotrebi {irom hri{}anske zajed-
nice du` Nila u Egiptu, daleko od Efesa u Maloj Aziji, gde je
Jevan|elje verovatno prvobitno sastavljeno.”
Nalazi su doslovno ponovo napisali popularnu istoriju, pomeraju}i
sastavljanje Jevan|elja po Jovanu daleko bli`e danima u kojima je
Isus hodao zemljom. U glavi sam memorisao da treba da proverim
sa arheologom da li bilo koji drugi nalazi podr`avaju poverenje koje
mo`emo da imamo u ~etiri Jevan|elja.
OBILJE DOKAZA
Dok papirusni rukopisi predstavljaju najranije kopije Novog zaveta,
tako|e postoje drevne kopije napisane na pergamentu, koji je bio
na~injen od ko`e ovaca, koza i antilopa.
“Imamo ono {to se naziva uncijalni rukopisi, koji su celokupni
napisani velikim gr~kim slovima”, objasnio je Mecger. “Danas imamo
306 takvih rukopisa, od kojih se neki mogu datirati unazad do 3.
veka. Najzna~ajniji od njih je 'Codex Sinaiticus', koji prestavlja jedini
potpuni Novi zavet napisan uncijalnim slovima, i 'Codex Vaticanus',
koji nije potpun. Oba poti~u iz oko 350. godine.”
“Novi stil pisanja, koji je vi{e kurziv po prirodi, javio se pribli`no
800. godine. On se naziva minuskulnim i imamo 2.856 takvih
rukopisa. Zatim postoje i lekcionari koji sadr`e novozavetni rukopis u
redosledu po kome se trebalo ~itati u prvim crkvama, u odre|eno
vreme tokom godine. Ukupno 2.403 njih je uvedeno u katalog. To ~ini
ukupan zbir gr~kih rukopisa od 5.664.”
Pored gr~kih dokumenata, rekao je, postoje hiljade drugih drevnih
rukopisa Novog zaveta na drugim jezicima. Postoji 8.000 do 10.000
rukopisa latinske Vulgate, plus ukupno 8.000 na etiopskom, sloven-
skom i jermenskom. Sve ukupno postoji oko 24.000 rukopisa.
“Kakvo je onda va{e mi{ljenje?” upitao sam, `ele}i da jasno
potvrdim ono {to sam mislio da ~ujem. “Na osnovu mno{tva rukopisa
i vremenske praznine izme|u originala i na{ih prvih kopija, kako Novi
zavet stoji u odnosu na druga dobro poznata dela iz drevnih vreme-
na?”
“Krajnje dobro”, odgovorio je. “Mo`emo da imamo veliko povere-
nje u verodostojnost sa kojom je ovaj materijal do{ao do nas,
naro~ito u pore|enju sa bilo kojim drugim drevnim knji`evnim delom.”
Takav zaklju~ak dele istaknuti nau~nici {irom sveta. Preminuli F. F.
Brus (F. F. Bruce), istaknuti profesor Univerziteta u Man~esteru, u
54
Engleskoj, i autor dela “Novozavetni dokumenti: Da li su pouzdani?”
(The New Testament Documents: Are They Reliable?), rekao je: “Ne
postoji nikakva drevna literatura u svetu koja ima tako obilnu i dobru
tekstualnu potvrdu kao Novi zavet.”2
Mecger je ve} spomenuo ime ser Frederika Kenjona, biv{eg direk-
tora Britanskog muzeja i autora dela “Paleografija gr~kih papirusa”
(The Paleography of Greek Papyri). Kenjon je rekao da “ni u jednom
drugom slu~aju interval izme|u sastavljanja knjige i datuma najranijih
rukopisa nije toliko kratak kao kod Novog zaveta.”3
Njegov zaklju~ak je bio: “Poslednja osnova za bilo kakvu sumnju
da su rukopisi do{li do nas onakvi kakvi su prvobitno napisani je
sada uklonjena.”4
Me|utim, {ta je sa neslaganjima izme|u razli~itih rukopisa? U da-
nima pre pojave brzih ma{ina za fotokopiranje, rukopise su marljivo
ru~no prepisivali pisari, slovo po slovo, re~ po re~, liniju po liniju, pro-
cesom koji je bio otvoren za gre{ke. Sada sam `eleo da se usred-
sredimo na to - da li su te gre{ke pri prepisivanju na~inile na{e
savremene Biblije nepopravljivo pro`ete neta~nostima.
ISPITIVANJE GRE[AKA
“Sa sli~nostima u na~inu na koji se gr~ka slova pi{u i sa primi-
tivnim uslovima pod kojima su pisari radili, izgledalo bi neizbe`no da
se gre{ke pri prepisivanju uvuku u tekst”, rekao sam.
“Upravo tako”, saglasio se Mecger.
“I u stvari, zar ne postoji desetine hiljada varijacija me|u drevnim
rukopisa koje imamo?”
“Upravo tako.”
“Zar to, dakle, ne zna~i da ne mo`emo imati poverenja u njih?”
upitao sam, zvu~e}i vi{e optu`uju}e nego istra`iva~ki.
“Ne gospodine, ne zna~i”, Mecger je odgovorio odlu~no.
“Dopustite mi da prvo ka`em slede}e: nao~are nisu otkrivene do
1373. godine u Veneciji, a siguran sam da je astigmatizam postojao
me|u drevnim pisarima. To je bilo dalje uslo`eno ~injenicom da je pod
bilo kakvim okolnostima bilo te{ko ~itati izbledele rukopise sa kojih
se deo mastila olju{tio. Postojale su i druge nezgode - nepa`nja pi-
sara, na primer. Tako da su se, iako je ve}ina pisara bila strogo
pa`ljiva, gre{ke provla~ile.”
“Ali”, brzo je dodao, “postoje faktori koji se suprotstavljaju tome.
Na primer, ponekad bi se pam}enje pisara poigravalo sa njim. Izme|u
vremena koje mu je bilo potrebno da pogleda tekst, a zatim da zapi{e
te re~i, redosled re~i je mogao da bude izmenjen u njegovoj glavi.
Mogao je da napi{e prave re~i, ali u pogre{nom redosledu. To nije
55
ni{ta alarmantno, po{to je gr~ki, za razliku od engleskog, nezavistan
od redosleda re~i.”
“[to zna~i...”, podstakao sam ga.
“[to zna~i da u engleskom predstavlja veliku razliku ako ka`ete,
'pas je ujeo ~oveka' ili '~ovek je ujeo psa' - redosled je va`an u
engleskom. Ali u gr~kom, to nije slu~aj. Jedna re~ funkcioni{e kao
subjekat re~enice bez obzira na kom mestu stoji u re~enici; zbog toga
zna~enje re~enice nije izmenjeno, ako su re~i van onoga {to sma-
tramo pravilnim redosledom. Tako da odre|ene varijacije me|u
rukopisima postoje, ali su generalno takve varijacije bez posledica.
Razlike u spelovanju bi bile drugi primer.”
Pa ipak, veliki broj “varijanti”, ili razlika izme|u rukopisa, je prob-
lemati~an. Video sam procene koje se kre}u i do 200.000 njih.5
Me|utim, Mecger je osporavao zna~aj te cifre.
“Broj zvu~i ogroman, ali je donekle obmanjuju}i zbog na~ina na koji
su varijante prebrojane”, rekao je. On je objasnio da ako je samo
jedna re~ pogre{no napisana u 2.000 rukopisa, to je brojano kao
2.000 varijanti.
Okrenuo sam se najzna~ajnijem pitanju. Koliki je broj crkvenih
u~enja ugro`en zbog ovakvih varijanti?
“Ne znam ni za jedno u~enje koje je ugro`eno”, odgovorio je
ube|eno.
“Ni za jedno?”
“Ni za jedno”, ponovio je. “Kada Jehovini svedoci do|u na va{a
vrata i ka`u: 'Va{a Biblija gre{i u King D`ejms verziji 1. Poslanice
Jovanove 5,7-8, u kojoj se ka`e: 'Otac, Re~ i Sveti Duh; i ovo je troje
jedno.' Oni }e re}i: 'To se ne nalazi u najranijim rukopisima.”
“I to je prili~no ta~no. Mislim da se te re~i nalaze u samo oko 7
ili 8 kopija, koje sve poti~u iz petnaestog ili {esnaestog veka.
Priznajem da to nije deo onoga {to je pisac 1. Poslanice Jovanove
nadahnuto napisao.”
“Ali, to ne odbacuje ~vrsto svedo~anstvo Biblije o doktrini o troj-
stvu. Prilikom Isusovog kr{tenja, Otac govori, njegov voljeni Sin se
kr{tava, a Sveti Duh se spu{ta na njega. Na kraju 2. Poslanice
Korin}anima, Pavle ka`e: 'Blagodat Gospoda na{ega Isusa Hrista i
ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha sa svima vama.' Postoje
mnoga mesta na kojima je trojstvo predstavljeno.”
“Tako da varijacije, kada se pojave, te`e da budu neznatne, a ne
su{tinske?”
“Da, da, to je ta~no, i nau~nici rade veoma pa`ljivo poku{avaju}i
da ih razre{e vra}aju}i se na originalno zna~enje. Zna~ajnije varijaci-
je ne obaraju nijedno u~enje crkve. Bilo koja dobra Biblija sadr`i
56
napomene koje }e obavestiti ~itaoce na razli~ita ~itanja re~i koje su
od bilo kakvog zna~aja. Ali ponovo, one su retke.”
Toliko retke da su nau~nici Norman Gajsler (Norman Geisler) i
Vilijem Niks (William Nix) zaklju~ili: “Ne samo da je Novi zavet
pre`iveo u vi{e rukopisa od bilo koje druge knjige iz drevnih vreme-
na, ve} je pre`iveo u ~istijem obliku od bilo koje druge velike knjige
- obliku koji je 99,5% ~ist.”6
Me|utim, ~ak iako je ta~no da je preno{enje Novog zaveta tokom
istorije bilo bez presedana po svojoj pouzdanosti, kako znamo da
imamo celokupnu sliku?
[ta je sa optu`bama da su crkveni sabori odstranili podjednako
zakonita dokumenta jer im se nije svi|ala slika Isusa kakvu su ta
dokumenta prikazivala? Kako znamo da 27 knjiga Novog zaveta pred-
stavlja najbolju i najpouzdaniju informaciju? Za{to na{e Biblije sadr`e
Jevan|elja po Mateju, Marku, Luci i Jovanu, ali su mnoga druga
drevna Jevan|elja - Jevan|elje po Filipu, Jevan|elje Egip}ana,
Jevan|elje istine, Jevan|elje o ro|enju Marije - isklju~ena?
Do{lo je vreme da se okrenemo pitanju o “kanonu”, izrazu koji
poti~e od gr~ke re~i koja zna~i “pravilo”, “norma”, ili “standard” i koji
opisuje knjige koje su postale prihva}ene kao zvani~ne u crkvi i
uklju~ene u Novi zavet.7
Mecger se smatra vode}im autoritetom u toj oblasti.
“VELIKI STEPEN SAGLASNOSTI”
“Kako su zvani~nici prve crkve odredili koje }e se knjige smatrati
autoritativnim, a koje }e biti odba~ene?” upitao sam. “Koje su kri-
terijume koristili prilikom odre|ivanja koje dokumente treba uklju~iti u
Novi zavet?”
“U osnovi, rana crkva je imala tri kriterijuma”, rekao je. “Prvo,
knjige moraju da imaju apostolski autoritet - to jest, ili su morali da
ih napi{u sami apostoli, koji su bili o~evici onoga o ~emu pi{e u
knjigama, ili sledbenici apostola. Tako da u slu~aju Marka i Luke, iako
oni nisu bili me|u 12 apostola, po ranom predanju Marko je bio
Petrov pomo}nik, a Luka prijatelj apostola Pavla.”
“Drugo, postojao je kriterijum saglasnosti sa onim {to se zvalo
'pravilo vere'. To jest, da li je dokument bio saglasan sa osnovnim
hri{}anskim predanjem koje je crkva priznavala kao normu. I tre}e,
postojao je kriterijum da li je dokument imao rasprostranjeno prih-
vatanje i upotrebu u crkvi.”
“Oni su samo primenili te kriterijume?” zapitao sam.
“Pa ne bi bilo ta~no re}i da su ti kriterijumi jednostavno prime-
njeni na mehani~ki na~in”, odgovorio je. “Svakako su postojala
razli~ita mi{ljenja kojem kriterijumu treba dati najve}u te`inu.”
57
 “Me|utim, ono {to je zadivljuju}e je da iako su granice kanona
ostale neizmenjene izvesno vreme, u stvari je postojao veliki stepen
saglasnosti u vezi ve}eg dela Novog zaveta u prva dva veka. To je
bilo ta~no za veoma razli~ite zajednice razbacane na {irokom pros-
toru.”
“Prema tome”, rekao sam, “~etiri Jevan|elja koja danas imamo u
Novom zavetu su ispunila te kriterijume, dok druga nisu?”
“Da”, rekao je. “To je bio, ako mogu tako da ka`em, primer 'op-
stanka najsposobnijih'. Govore}i o kanonu, Artur Derbi Nok (Arthur
Darby Nock) je obi~no govorio svojim studentima na Harvardu: 'Putevi
kojima se najvi{e putuje u Evropi su najbolji putevi; zbog toga su
toliko prometni.' To je dobro pore|enje. Britanski komentator Vilijem
Berkli (William Barclay) je rekao to na slede}i na~in: 'Jednostavna je
istina re}i da su knjige Novog zaveta postale kanonske jer niko nije
mogao da ih spre~i u tome'.”
“Mo`emo biti ube|eni da se nijedna druga knjiga ne mo`e
usporediti sa Novim zavetom u pogledu zna~aja za hri{}ansku istori-
ju ili u~enje. Kada se prou~ava rana istorija kanona postaje vidljivo
da Novi zavet sadr`i najbolje izbore Isusove istorije. Oni koji su utvrdili
granice kanona su imali jasnu i uravnote`enu perspektivu Jevan|elja
o Hristu.”
“Samo pro~itajte ta druga dokumenta. Ona su napisana kasnije
od ~etiri Jevan|elja, u drugom, tre}em, ~etvrtom, petom ~ak i {estom
veku, dugo posle Isusa, i prili~no su banalna. Oni nose imena - kao
{to je Jevan|elje po Petru i Jevan|elje po Mariji - koja nisu povezana
sa njihovim pravim autorstvom. Sa druge strane, ~etiri Jevan|elja u
Novom zavetu su uz zapanjuju}u jednoglasnost brzo prihva}ena kao
autenti~na u pri~i koju govore.”
Ipak, znam da neki liberalni nau~nici, najuva`eniji ~lanovi skupa
“Seminar o Isusu”, veruju da Jevan|elje po Tomi treba da se postavi
na jednak status sa ~etiri tradicionalna Jevan|elja. Da li je tajnovito
jevan|elje bilo `rtva politi~kih ratova unutar crkve, i na kraju bilo
izba~eno zbog svojih nepopularnih u~enja? Odlu~io sam da je najbo-
lje da ispitam Mecgera po ovom pitanju.
ISUSOVE “TAJNE RE^I”
“Dr Mecger, da vas pitam, Jevan|elje po Tomi, koje je bilo me|u
Nag Hamadi dokumentima prona|enim u Egiptu 1945. godine, tvrdi
da sadr`i 'tajne re~i koje je `ivi Isus izgovorio, a Didimus Juda Toma
zapisao'. Za{to ga je crkva izostavila?”
Mecger je temeljno bio upoznat sa ovim delom. “Jevan|elje po
Tomi je iza{lo na svetlost u kopiji iz 15. veka na koptskom, koju sam
ja preveo na engleski”, rekao je. “Ono sadr`i 114 izreka pripisanih
58
Isusu, ali bez pri~e onoga {to je ~inio, i izgleda da je napisano na
gr~kom u Siriji oko 140. godine. U nekim slu~ajevima mislim da ovo
Jevan|elje korektno izve{tava o onome {ta je Isus rekao, uz blage
izmene.”
To je svakako bila zanimljiva izjava. “Molim vas da to objasnite”,
rekao sam.
“Na primer, u Jevan|elju po Tomi Isus ka`e: 'Grad sazidan na
visokom brdu ne mo`e se sakriti.' Ovde je pridev 'visok' dodat, ali
ostalo glasi kao i u Jevan|elju po Mateji. Ili Isus ka`e: 'Dajte caru
carevo, dajte Bogu Bo`je, dajte meni {to je moje.' U ovom slu~aju je
poslednja fraza dodata.”
“Me|utim, postoje neke stvari u Jevan|elju po Tomi koje su pot-
puno strane kanonskim Jevan|eljima. Isus ka`e: 'Rascepite drvo, ja
sam tamo. Podignite kamen, i na}i}ete me.' To je panteizam - ideja
da je Isus svuda u materiji ovog sveta. To je suprotno od svega {to
se nalazi u kanonskim Jevan|eljima.”
“Jevan|elje po Tomi se zavr{ava izjavom: 'Neka Marija ide od nas,
jer `ene nisu dostojne da `ive.' Navedeno je da Isus ka`e: 'Gle, ja
}u je voditi da bih je na~inio mu{karcem, kako bi i ona mogla posta-
ti duh `ivi, li~e}i na vas mu{karce. Jer svaka `ena koja se na~ini
mu{karcem, u}i }e u carstvo nebesko.”
Mecgerove obrve su se podigle kao da je bio iznena|en onim {to
je upravo izgovorio. “To nije Isus koga znamo iz ~etiri kanonska
Jevan|elja!” rekao je nedvosmisleno.
Upitao sam: “[ta je sa optu`bom da je crkva namerno izbacila
Jevan|elje po Tomi u nekoj vrsti zavere da ga u}utka?”
“To jednostavno nije istorijski ta~no”, usledio je Mecgerov odgo-
vor. “Ono {to su sinodi i sabori radili u petom veku i posle je bila
potvrda onoga {to su ve} prihvatili i visoki zvani~nici i obi~ni hri{}ani.
Nije ta~no re}i da je Jevan|elje po Tomi izba~eno zbog predrasude
dela saveta; pravi na~in je da se ka`e da je Jevan|elje po Tomi
isklju~ilo samo sebe! Ono nije bilo uskla|eno sa drugim svedo~anstvi-
ma o Isusu koja su prvi hri{}ani prihvatili kao istinita.”
“Zna~i da se vi ne bi ste slo`ili sa bilo kim ko bi poku{ao da
izdigne Jevan|elje po Tomi na isti status kao i ~etiri Jevan|elja”,
rekao sam.
“Da, nikako se ne bih slo`io. Mislim da je rana crkva na~inila pra-
vilan ~in odbacuju}i ga. Prihvatiti ga sada, bilo bi, kako se meni ~ini,
kao prihvatiti ne{to {to je manje vredno od drugih Jevan|elja”, odgo-
vorio je, “nemojte me pogre{no shvatiti. Mislim da je Jevan|elje po
Tomi zanimljiv dokument, ali da je pome{an sa panteisti~kim i
antifeministi~kim izjavama koje svakako treba odbaciti”.
59
 “Treba da shvatite da kanon nije bio rezultat niza takmi~enja u
kojima je u~estvovala crkvena politika. Kanon pre predstavlja odabir
koji je nastao usled intuitivnog uvida odna{njih hri{}ana. Oni su mogli
da ~uju glas Bo`jeg Pastira u Jevan|elju po Jovanu; mogli su da ga
~uju samo na prigu{en i iskrivljen na~in u Jevan|elju po Tomi,
pome{an sa gomilom drugih stvari.”
“Kada je kanon progla{en, on je samo potvrdio ono {to je op{ta
osetljivost crkve ve} odredila. Vidite, kanon je pre spisak autoritativnih
knjiga nego autoritativni spisak knjiga. Ti dokumenti nisu izveli svoj
autoritet na osnovu toga {to su odabrani; svaki od njih je imao
autoritet pre nego {to ih je bilo ko skupio. Prva crkva je jednostavno
slu{ala i osetila da su to autoritativni opisi.”
“Re}i sada da su se kanoni javili tek po{to su sabori i sinodi izneli
te proglase, bilo bi kao re}i: 'Hajdemo da sakupimo nekoliko muzi~kih
akademija i da objavimo da je Bahova i Betovenova muzika divna.' Ja
bih rekao: 'Hvala vam! Znali smo to i pre nego {to ste to objavili.'
Znali smo to zbog ose}aja {ta je dobra muzika, a {ta nije. Isto je i
sa kanonom.”
^ak i pored toga, istakao sam da su neke novozavetne knjige,
naro~ito Poslanica Jakovljeva, Poslanica Jevrejima i Otkrivenje, bile
sporije prihva}ene u kanon od ostalih. ”Da li treba zbog toga da bude-
mo sumnji~avi prema njima?” upitao sam.
“Po mom mi{ljenju, to pokazuje samo koliko je crkva bila pa`ljiva”,
odgovorio je. “Oni nisu nesmotreno skupljali svaki dokument koji je
sadr`ao bilo {ta o Isusu. To pokazuje razmatranje i pa`ljivu analizu.”
“Naravno, ~ak i danas delovi sirijske crkve odbijaju da prihvate
knjigu Otkrivenje, pa ipak su ljudi koji pripadaju toj crkvi hri{}ani. Sa
moje ta~ke gledi{ta, ja prihvatam knjigu Otkrivenje kao veli~anstveni
deo Svetog Pisma.”
Odmahnuo je glavom. “Mislim da oni osiroma{uju sebe ne prih-
vataju}i je.”
“NENADMA[NI” NOVI ZAVET
Mecger je bio ubedljiv. Nisu ostale nikakve ozbiljne sumnje u
posledu toga da li je novozavetni tekst bio pouzdano sa~uvan tokom
vekova. Jedan od Mecgerovih istaknutih prethodnika na Teolo{kom
fakultetu u Prinstonu, Bend`amin Vorfild (Benjamin Warfield), koji je
imao ~etiri doktorata i koji je predavao sistematsku teologiju do svoje
smrti 1921. godine, rekao je to na slede}i na~in:
“Ako poredimo sada{nje stanje teksta Novog zaveta sa bilo kojim
drugim drevnim spisima, moramo... da objavimo da je zadivljuju}e
ta~an. Toliko je velika bila briga sa kojom je Novi zavet kopiran -
briga koja je bez sumnje nastala iz istinitog po{tovanja prema nje-
60
govim svetim re~ima.... Novi zavet je nenadma{an me|u drevnim
spisima po ~isto}i svog teksta preno{enog i odr`avanog u upotre-
bi.”8
U pogledu vrste dokumenata koji su uneseni u Novi zavet, gene-
ralno nisu postojali nikakvi ozbiljni sporovi o autoritativnoj prirodi 20
od 27 novozavetnih knjiga - od Jevan|elja po Mateju do Poslanice
Filimonu, plus 1. Poslanica Petrova i 1. Poslanica Jovanova. To na-
ravno uklju~uje ~etiri Jevan|elja koja predstavljaju Isusove biografije.9
Ostalih sedam knjiga, iako su proveravane izvesno vreme od strane
prvih crkvenih vo|a, “kona~no su i potpuno priznate od strane
crkve”.10
[to se ti~e “pseudoepigrafa”, umno`avanja Jevan|elja, poslanica
i apokalipsi u prvih nekoliko vekova posle Isusa - uklju~uju}i
Jevan|elja po Nikodimu, Varnavi, Vartolomeju, Andriji, Pavlove posla-
nice Laodikejcima, Stefanovo Otkrivenje, i druga - one su bile
“ma{tovite i jereti~ke... niti originalne, niti vredne u celini”, i “prak-
ti~no nijedan ortodoksni otac, kanon ili sabor” ih nije smatrao za
merodavne, niti da zaslu`uju uklju~ivanje u Novi zavet.11
U stvari, prihvatio sam Mecgerov izazov i pro~itao sam veliki broj
njih. U pore|enju sa pa`ljivim, razboritim, preciznim kvalitetom o~evi-
daca u Jevan|elju po Mateju, Marku, Luci i Jovanu, ova dela zaista
zaslu`uju opis koji im je dao Euzbije, istori~ar rane crkve: “Potpuno
apsurdna i bezbo`na.”12 Ona su bila predaleko od Isusovih propove-
di da bi doprinela bilo {ta zna~ajno mom istra`ivanju, po{to su
napisana tek u 5. i 6. veku, i njihove ~esto mitske osobine ih diskvali-
fikuju kao istorijski pouzdane.
Sa uspostavljanjem svega ovoga, do{lo je vreme da moje
istra`ivanje pre|e na slede}u fazu. Bio sam znati`eljan: koliko dokaza
postoji o ovom drvodelji ~udotvorcu iz prvog veka izvan Jevan|elja?
Da li drevni istori~ari potvr|uju ili opovrgavaju izjave Novog zaveta o
njegovom `ivotu, u~enjima i ~udima? Znao sam da je to zahtevalo put
do Ohaja i posetu jednom od vode}ih nau~nika iz ove oblasti.
Dok smo stajali, zahvalio sam se dr Mecgeru na njegovom vre-
menu i stru~noj proceni. On se toplo nasmejao i ponudio da me
otprati niz stepenice. Nisam hteo da mu dalje oduzimam njegovo su-
botnje popodne, ali mi moja znati`elja nije dozvolila da napustim
Prinston, a da ne razmotrim preostalo pitanje.
“Sve te decenije u~enja, istra`ivanja, pisanja ud`benika, bavljenja
sitnim pojedinostima teksta Novog zaveta - kako je sve to uticalo na
va{u li~nu veru?” upitao sam.
“O”, rekao je, zvu~e}i obradovano da mo`e da govori o toj temi,
“to je pove}alo osnovu moje li~ne vere, vide}i ~vrstinu sa kojom su
61
ti materijali do{li do nas, uz mno{tvo kopija, od kojih su neke veoma,
veoma drevne.”
“Zna~i”, krenuo sam da izustim, “nauka nije razbla`ila va{u
veru...”
Upao mi je u re~ pre nego {to sam mogao da zavr{im re~enicu.
“Naprotiv”, naglasio je, “to ju je izgradilo. Celog svog `ivota sam
postavljao pitanja, kopao po tekstovima, istra`ivao temeljno, i danas
sa sigurno{}u znam da je moja vera u Isusa dobro postavljena.”
Zastao je malo dok su mu o~i ispitivale moje lice. Zatim je dodao,
kako bi naglasio: “Veoma dobro postavljena.”
Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
1. Po{to ste pro~itali intervju sa dr Mecgerom, kako bi ste ocenili prouz-
danost procesa kojim je Novi zavet prenesen do nas? Koji su neki od razlo-
ga zbog kojih smatrate da je ovaj proces pouzdan ili ne?
2. Detaljno prou~ite kopiju Novog zaveta i ispitajte neke od napomena na
marginama koja govore o razli~itim na~inima ~itanja. Koji su neki od primera
koje nalazite? Kako prisustvo tih napomena uti~e na va{e shvatanje odeljka?
3. Da li kriterijumi za odre|ivanje - da li bi dokument trebao da bude
uklju~en u Novi zavet - izgledaju razumno? Za{to da ili za{to ne? Da li pos-
toje drugi kriterijumi za koje verujete da bi trebali biti dodati? Koje nedostatke
savremeni nau~nici imaju zbog posrednog odre|ivanja o odlukama rane crkve
o tome da li dokument treba biti uklju~en u Bibliju?
Za dalje dokaze
Jo{ izvora o ovoj temi
Bruce, F. F. The Canon of Scriptnre. Downers Grove, III.: InterVarsity
Press, 1988.
Geisler, Norman L., and William E. Nix. A General Introduction to the
Bible. 1968; reprint, Chicago: Moody Press, 1980.
Metzger, Bruce M. The Canon of the New Testament. Oxford: Clarendon
Press, 1987.
_____. The Text of the New Testament. New York: Oxford Univ. Press,
1992.
Patzia, Arthur G. The Making of the New Testament. Downers Grove, Ill.:
InterVarsity Press, 1995.
62
4
POTVRDNI DOKAZ
Da li postoji verodostojan dokaz o Isusu
izvan njegovih biografija?
Heri Aleman se okrenuo prema meni i uperio prst u mene. “Vi”,
rekao je, “za{to nastavljate da pi{ete te stvari o meni?” Zatim se
okrenuo i nestao sporednim stepeni{tem kako bi izbegao reportere
koji su ga pratili sudnicom.
U stvari, bilo je te{ko biti kriminalisti~ki reporter u ^ikagu tokom
1970-ih, a ne pisati o Heriju Alemanu. On je, ipak, bio ubica iz samog
vrha kriminalnog udru`enja. A stanovnici ^ikaga, na perverzan na~in,
vole da ~itaju o mafiji.
Tu`ioci su o~ajni~ki `eleli da Alemana smeste u zatvor zbog jednog
od niza hladnokrvnih ubistava za koja su pretpostavljali da je po~inio
za {efove mafije. Problem je, naravno, bila pote{ko}a pronala`enja
bilo koga voljnog da svedo~i protiv mafija{a Alemanove zastra{uju}e
reputacije.
Zatim je do{ao njihov veliki prelomni trenutak. Jedan od
Alemanovih biv{ih saradnika, Luis Almeida, uhap{en je na putu da
ubije slu`benika u Pensilvaniji. Optu`en je za no{enje oru`ja i osu|en
na 10 godina zatvora i Almeida se slo`io da svedo~i protiv Alemana
u slu~aju nere{enog ubistva upravnika prodavnice Timster Junion u
^ikagu - pod uslovom da se tu`ioci slo`e da budu blagi prema njemu.
To je zna~ilo da je Almieda imao motiv da sara|uje, {to bi svakako
u izvesnoj meri umanjilo njegovu verodostojnost. Tu`ioci su shvatili da
moraju da potkrepe njegovo svedo~anstvo kako bi obezbedili presudu,
pa su tra`ili nekog ko bi potvrdio Almeidov iskaz.
Vebsterov re~nik defini{e “potvrdu” na slede}i na~in: “U~initi izves-
nijim; potvrditi: on je potvrdio moj opis nesre}nog slu~aja.”1 Potvrdni
dokazi podupiru drugo svedo~anstvo; oni potkrepljuju ili podupiru
su{tinske elemente opisa o~evidaca. To mo`e biti javni izve{taj,
fotografija, ili dodatno svedo~enje druge ili tre}e osobe. Oni mogu da
potvrde celokupno svedo~enje osobe ili samo njegove klju~ne delove.
63
 U stvari, potvrdni dokazi deluju kao potporne `ice koje odr`avaju
visoku antenu uspravnom i nepomi~nom. [to ima vi{e potvrdnih
dokaza, slu~aj je ja~i i sigurniji.
Ali, gde }e tu`ioci na}i potvrdu Almeidinog iskaza? Ona je do{la iz
iznena|uju}eg izvora: mirnog gra|anina koji je po{tovao zakon, po
imenu Bobi Lou, koji je rekao istra`iteljima da je {etao psa kada je
video kako Aleman ubija upravnika udru`enja. Uprkos Alemanovoj zas-
tra{uju}oj ozlogla{enosti, Lou se slo`io da podr`i Almeidinu pri~u
svedo~enjem protiv ovog mafija{a.
MO] POTVRDE
Na su|enju Alemanu, Lou i Almeida su “hipnotisali” porotnike svo-
jim pri~ama. Almeidin opis vo`nje kola za bekstvo je bio dopunjen
Louovim jasnim opisom posmatranja kako Aleman ubija svoju `rtvu
na plo~niku, u no}i 27. septembra 1972. godine.
Tu`ioci su mislili da su izgradili neoboriv slu~aj protiv surovog
ubice, pa ipak su tokom su|enja osetili da je ne{to nedostajalo.
Njihov skepticizam se prvi put ispoljio kada je Aleman odbio da ima
su|enje s porotom, biraju}i, umesto toga, da samo sudija slu{a nje-
gov slu~aj.
Na kraju su|enja najgore sumnje tu`ioca su se ostvarile: uprkos
ubedljivih svedo~enja Loua i Almeide, sudija je na kraju proglasio
Alemana nevinim i pustio ga na slobodu.
[ta se dogodilo? Se}ate se, to se odigralo, u oblasti Kuk, u
Ilinoisu, gde korupcija tako ~esto vreba iz prikrajka. Vi{e godina kas-
nije se otkrilo da je sudiji dotureno 10.000 dolara za pu{tanje
Alemana na slobodu. Kada je dostavlja~ FBI-a razotkrio podmi}ivanje,
tada ve} penzionisani sudija je izvr{io samoubistvo - a tu`ioci su
ponovo pokrenuli tu`bu za ubistvo protiv Alemana.
Do vremena kada je odr`ano drugo su|enje, zakon je izmenjen
tako da su tu`ioci mogli da zahtevaju da porota saslu{a slu~aj. To je
i ono {to su u~inili - i kona~no, punih 25 godina posle ubistva,
Aleman je progla{en krivim i osu|en na od 100 do 300 godina zatvo-
ra.2
Uprkos odlaganja, pri~a o Alemanu pokazuje koliko mogu da budu
zna~ajni potvrdni dokazi. Isto je ta~no i pri bavljenju istorijskim pita-
njima. Ve} smo ~uli, preko svedo~enja dr Krega Blumberga, da u
Jevan|eljima postoje odli~ni dokazi o~evidaca o `ivotu, u~enjima,
smrti i Isusovom vaskrsenju. Me|utim, da li postoje drugi dokazi koji
to potvr|uju? Da li postoje spisi van Jevan|elja koji potvr|uju ili
podupiru bilo koje su{tinske stvari o Isusu ili ranom hri{}anstvu?
Drugim re~ima, da li postoje bilo kakvi dodatni dokumenti koji
mogu da pomognu zape~a}ivanju slu~aja za Hrista, kao {to je
64
svedo~enje Bobi Loua zape~atilo slu~aj protiv Herija Alemana?
Odgovor, po re~ima na{eg slede}eg svedoka, je DA - a koli~ina i
kvalitet tih dokaza }e vas mo`da veoma iznenaditi.
TRE]I INTERVJU: DR EDVIN M. JAMAU^I
Dok sam ulazio u impozantnu zgradu u kojoj se nalazi kancelarija
Edvina Jamau~ija na Univerzitetu u Majamiju, u `ivopisnom Oksfordu,
u Ohaju, pro{ao sam ispod kamenog luka na kome je bio urezan nat-
pis: “Pozna}ete istinu, i istina }e vas izbaviti.” Kao jedan od vode}ih
stru~njaka po pitanju drevne istorije u zemlji, Jamau~i je bio u potrazi
za istorijskom istinom ve}i deo svog `ivota.
Ro|en na Havajima 1937. godine, sin imigranata sa Okinave,
Jamau~i je krenuo od skromnih po~etaka. Njegov otac je umro
neposredno pre japanskog napada na Perl Harbur, ostavljaju}i njegovu
majku da zara|uje za bedan `ivot kao slu`avka bogatih porodica. Iako
joj je nedostajalo zvani~no obrazovanje, ohrabrivala je svog sina da
u~i i istra`uje, daju}i mu lepo ilustrovane knjige koje su ugradile u
njega do`ivotnu ljubav prema u~enju.
Njegova akademska dostignu}a su svakako impresivna. Po{to je
diplomirao hebrejski i helenistiku, Jamau~i je magistrirao i doktorirao
mediteranske sudije na Univerzitetu Brendis.
Stekao je osam ~lanstava, od Rudgerovog istra`iva~kog saveta,
Nacionalne zadu`bine za ~ove~anstvo, Ameri~kog filozofskog dru{tva
i drugih. Prou~avao je 22 jezika, uklju~uju}i arapski, kineski, egipat-
ski, ruski, sirijski, ugaritski, ~ak i jezik Koman~a.
Objavio je 71 rad pred nau~nim dru{tvima; predavao na vi{e od
100 teolo{kih fakulteta, univerziteta i koled`a, uklju~uju}i Jejl,
Prinston i Kornel; radio je kao predsedavaju}i, a zatim i predsednik
Instituta za biblijska istra`ivanja i kao predsednik Konferencije o veri
i istoriji; i objavio 80 radova u 37 nau~nih ~asopisa.
Godine 1968, u~estvovao je u prvim iskopavanjima Irodovog
hrama u Jerusalimu, otkrivaju}i ~injenice o razaranju hrama 70.
godine. Arheologija je tako|e bila tema nekoliko njegovih knjiga,
uklju~uju}i “Kamenje i Sveto Pismo” (The Stones and the Scriptures);
“Sveto Pismo i arheologija” (The Scriptures and Archaeology); i “Svet
prvih hri{}ana” (The World of the First Christians).
Iako je ro|en u budisti~kom okru`enju, Jamau~i je sledio Isusa od
1952. godine, kada sam ja ro|en. Naro~ito sam bio znati`eljan da
vidim da li je njegova dugoro~na posve}enost Isusu obojila njegove
procene istorijskih dokaza. Drugim re~ima, da li bi se strogo dr`ao
~injenica ili bi bio u isku{enju da izvla~i zaklju~ke koji su i{li izvan
onoga {to su dokazi dopu{tali?
65
 Utvrdio sam da je Jamau~i imao ljubazno i skromno pona{anje.
Iako uglavnom govori blago, veoma je skoncentrisan. Pru`a iscrpne i
detaljne odgovore na pitanja, ~esto zastaju}i kako bi dopunio svoj
odgovor fotokopijama nau~nih ~lanaka koje je napisao o odre|enoj
temi. Dobar nau~nik zna da nikada ne mo`ete imati previ{e podata-
ka.
Unutar njegove kancelarije zatrpane knjigama, u srcu koled`a
okru`enog mno{tvom drve}a u jesenjim bojama, seli smo kako bi
porazgovarali o temi koja jo{ uvek izaziva sjaj u njegovim o~ima, ~ak
i posle toliko godina istra`ivanja i predavanja.
POTVR\IVANJE JEVAN\ELJA
Zbog svog intervjua sa Blumbergom, nisam `eleo da ukazujem da
smo morali da idemo izvan Jevan|elja kako bi smo prona{li pouzdane
dokaze o Isusu. Zato sam po~eo, postavljaju}i Jamau~iju ovo pitanje:
“Kao istori~ar, da li mo`ete da mi date svoju procenu istorijske pouz-
danosti samih Jevan|elja?”
“U celini, Jevan|elja predstavljaju odli~ne izvore”, odgovorio je. U
stvari, ona predstavljaju najpouzdanije, najpotpunije i najverodostojni-
je izvore o Isusu. Sporedni izvori zaista ne dodaju ni{ta zna~ajno;
me|utim, oni su vredni kao potvrdni dokazi.”
“U redu, to je ono o ~emu `elim da razgovaramo - o potvrdnim
dokazima”, rekao sam. “Budimo po{teni: neki ljudi se pitaju koliko je
sve to istinito. Na primer, 1979. godine ^arls Templton (Charles
Templeton) je napisao novelu 'Vi{a sila' (Act of God), u kojoj izmi{ljeni
arheolog daje izjavu koja odra`ava verovanja mnogih ljudi.”
Izvadio sam knjigu i pro~itao odeljak koji govori o tome:
“Hri{}anska crkva zasniva svoje tvrdnje u najve}oj meri na u~enji-
ma mra~nog mladog Jevrejina sa mesijanskim pretenzijama koji,
suo~imo se sa tim, nije ostavio veliki utisak u toku svog `ivota.
Ne postoji nijedna re~ o njemu u svetovnoj istoriji. Nijedna jedina
re~. Rimljani ga uop{te ne spominju. Samo jedno spominjanje kod
Josifa Flavija.”3
“Sada”, rekao sam malo zajedljivo, “to ne zvu~i kao da postoji
puno potvrda o Isusovom `ivotu izvan Biblije.”
Jamau~i se nasme{io i odmahnuo glavom. “Templtonov arheolog
jednostavno gre{i”, odgovorio je negiraju}i, “zato {to imamo puno,
puno zna~ajnih referenci o Isusu kod Josifa Flavija i Tacita”.
“Sama Jevan|elja ka`u da mnogi koji su ga ~uli - ~ak i ~lanovi nje-
gove sopstvene porodice - nisu verovali u Isusa tokom njegovog
`ivota, pa ipak je on ostavio tako veliki utisak da se danas njegovo
ime svuda spominje, dok Irod Veliki, Pontije Pilat i drugi anti~ki vladari
66
nisu tako op{te poznati. Prema tome, svakako je ostavio utisak na
one koji su verovali u njega.”
Zastao je, a zatim dodao, “on, naravno, nije ostavio utisak me|u
onima koji nisu verovali u njega”.
SVEDO^ANSTVO IZDAJNIKA
I Templton i Jamau~i su spomenuli Josifa Flavija, istori~ara iz prvog
veka, koji je dobro poznat me|u nau~nicima, ali ~ije je ime danas
ve}ini ljudi nepoznato. “Dajte mi njegovu istoriju”, rekao sam, “i recite
mi kako njegovo svedo~anstvo obezbe|uje potvrdu o Isusu”.
“Da, naravno”, odgovorio je Jamau~i dok je prekr{taju}i noge udob-
nije se smestio u stolicu. “Josif je bio veoma zna~ajan jevrejski
istori~ar prvog veka. Ro|en je 37. godine, i napisao je najve}i deo
svoja ~etiri dela do kraja prvog veka.”
“U svojoj autobiografiji branio je svoje pona{anje u jevrejsko-rim-
skom ratu, koji se odigrao od 66. do 74. godine. Vidite, on se predao
rimskom generalu Vespazijanu tokom opsade Jotapate, iako je veliki
broj njegovih kolega izvr{io samoubistvo umesto predaje.”
Profesor se nasmejao i rekao: “Josif je odlu~io da nije bila Bo`ija
volja da izvr{i samoubistvo. On je tada postao branilac Rimljana.”
Josif je izgledao kao zanimljiva li~nost; `eleo sam da saznam vi{e
pojedinosti o njemu kako bih mogao bolje da shvatim njegove motive
i predrasude. “Napravite mi njegov portret”, rekao sam.
“On je bio sve{tenik, farisej, i bio je donekle egoisti~an. Njegovo
najambicioznije delo se zvalo “Starine” (The Antiquities), i predstav-
ljalo je istoriju jevrejskog naroda od stvaranja do njegovog vremena.
Verovatno ga je zavr{io negde oko 93. godine.
“Kao {to mo`ete da zamislite iz njegove saradnje sa omra`enim
Rimljanima, Josifa su mrzeli njegovi sunarodnici Jevreji. Me|utim, on
je postao veoma popularan me|u hri{anima, zbog svojih popularnih
radova u kojima se poziva na Jakova, Isusovog brata, i na samog
Isusa.”
Ovde se pojavio prvi primer potvrde o Isusu van Jevan|elja.
“Recite mi ne{to o tim podacima”, rekao sam.
Jamau~i je odgovorio: “U “Starinama” on opisuje kako je visoki
sve{tenik, zvani Ananija, iskoristio smrt rimskog guvernera Festa - koji
se tako|e spominje u Novom zavetu - da bi ubio Jakova.”
Nagnuo se nad policu sa knjigama, izvukao debelu knjigu i okre-
nuo stranu ~ije je mesto izgleda znao napamet. “A da, evo je”, rekao
je. “'sazvao je sastanak Sinedriona i izveo pred njega ~oveka zvanog
Jakov, Isusovog brata, koji je zvan Hrist, i odre|ene druge ljude.
Optu`io ga je da je prekr{io zakon i predao ih da budu kamenovani”'.4
67
 “Ne znam nijednog nau~nika”, Jamau~i je ubedljivo tvrdio, “koji je
uspe{no opovrgao ovaj odeljak. L. H. Feldman je zabele`io da bi, da
je ovo bilo kasnije hri{}ansko dodavanje tekstu, verovatno pohvalnije
govorilo o Jakovu. Tako da ovde imate pozivanje na Isusovog brata -
koji je o~igledno bio preobra}en pojavom vaskrslog Hrista, ako
uporedite Jevan|elje po Jovanu 7,5 i 1. Poslanicu Korin}anima 15,7
- i potvrdu ~injenice da su neki ljudi smatrali Isusa Hristom, {to zna~i
'Pomazanik' ili 'Mesija'.”
“TAMO JE @IVEO ISUS...”
Znao sam da je Josif Flavije napisao jo{ du`i odeljak o Isusu, koji
se naziva “Svedo~anstva Flavijeva” (Testimonium Flavianum). Tako|e
sam znao da je ovaj odeljak bio me|u najosporavanijim u drevnoj lite-
raturi jer izgleda kao da obezbe|uje potvrdu o Isusovom `ivotu,
~udima, smrti i vaskrsenju. Ali, da li je autenti~an? Ili su ga tokom
godina preure|ivali ljudi koji su bili naklonjeni Isusu?
Upitao sam Jamau~ija za njegovo mi{ljenje, i odmah je bilo jasno
da sam za{ao u oblast koja ga je veoma interesovala. Uspravio se u
stolici. “To je fascinantan odeljak”, rekao je sa odu{evljenjem, nagi-
njaju}i se napred, sa knjigom u ruci. “Ali da, on jeste sporan.” Onda
ga je pro~itao:
“Negde u to vreme tamo je `iveo Isus, mudar ~ovek, ako zaista
neko mo`e da ga nazove ~ovekom. Jer je on bio onaj koji je ~inio
zadivljuju}a ~uda i bio u~itelj ljudi koji su rado prihvatali istinu. On
je pridobio mnoge Jevreje i puno Grka. On je bio Hrist. Kada ga
je Pilat, posle saslu{anja, optu`en od ljudi najvi{ih polo`aja me|u
nama, osudio na razapinjanje na krst, oni koji su mu isprva do{li
nisu se odrekli svoje ljubavi prema njemu. Tre}eg dana pokazao
im se ponovo o`ivev{i, jer su Bo`ji proroci prorokovali ove i bez-
brojne druge ~udesne stvari o njemu. A pleme hri{}ana, tako naz-
vanih po njemu, jo{ uvek do ovog dana nije i{~ezlo.”5
Obilje potvrda o Isusu je bilo o~igledno. “Slo`ili ste se da je ovo
bilo sporno - {ta su nau~nici zaklju~ili o ovom odeljku?” upitao sam.
“Nauka je pro{la kroz tri trenda o tome”, rekao je. “Iz o~iglednih
razloga, prvi hri{}ani su smatrali da je to bila divna i potpuno auten-
ti~na potvrda o Isusu i njegovom vaskrsenju. Oni su voleli ovaj
izve{taj. Zatim je celokupan odeljak doveden u pitanje od strane bar
nekih nau~nika tokom Doba prosvetiteljstva.”
“Ali i danas postoji upe~atljiva saglasnost i me|u jevrejskim i
hri{}anskim nau~nicima da je odeljak kao celina autenti~an, iako je
mogu}e da postoje neka preure|ivanja.”
68
Podigao sam obrvu. “Preure|ivanja - da li mo`ete da defini{ete {ta
podrazumevate pod time?”
“To zna~i da su prvi hri{}anski prepisiva~i ubacili neke fraze koje
jevrejski pisac, kao {to je bio Josif Flavije, ne bi napisao”, rekao je
Jamau~i.
Ukazao je na re~enicu u knjizi. “Na primer, u prvom redu se ka`e:
'Negde u to vreme tamo je `iveo Isus, mudar ~ovek.' Ovu frazu o
Isusu normalno ne koriste hri{}ani, tako da izgleda kao autenti~na
Josifova. Ali slede}a fraza ka`e: 'Ako zaista neko mo`e da ga nazove
~ovekom.' To ukazuje da je Isus bio vi{e od ~oveka, {to izgleda kao
preure|ivanje.”
Klimnuo sam glavom da bih mu dao do znanja da ga pratim.
“Dalje se nastavlja: 'Jer je on bio onaj koji je ~inio zadivljuju}a
~uda i bio u~itelj ljudi koji su rado prihvatali istinu. Pridobio je mnogo
Jevreja i puno Grka.' To izgleda sasvim u skladu sa Josifovim
re~nikom koji koristi i na drugim mestima, i uop{teno se smatra au-
tenti~nim.”
“Ali, zatim dolazi nedvosmislena tvrdnja: 'On je bio Hrist.' To izgle-
da kao preure|ivanje...“
“Zato {to”, prekinuo sam ga, “Josif ka`e u svom pozivanju na
Jakova da su Isusa 'zvali Hrist'.”
“Ta~no”, rekao je Jamau~i. “Malo je verovatno da bi Josif ovde jed-
nostavno rekao da je Isus bio Mesija, dok na drugom mestu samo
ka`e da su njegovi sledbenici smatrali da je Mesija.”
“Slede}i deo odeljka - koji govori o Isusovom su|enju i raspe}u i
~injenica da su ga njegovi sledbenici i dalje voleli - ne predstavlja
izuzetak i smatra se orginalnim. Zatim sledi ova fraza: 'Tre}eg dana
on im se pojavio vrativ{i se u `ivot'.”
“Ponovo, to je jasna izjava verovanja u vaskrsenje, pa je zbog toga
malo verovatno da ju je Josif napisao. Tako su ova tri elementa izgle-
da preure|ena.”
“[ta je zaklju~ak?” upitao sam.
“Da je odeljak Josifa Flavija verovatno prvobitno napisan o Isusu,
iako bez ta tri mesta koja sam spomenuo. Ali, ~ak i pored toga, Josif
potvr|uje zna~ajnu informaciju o Isusu: da je bio vo|a i mu~enik crkve
u Jerusalimu i da je bio mudar u~itelj koji je stekao {iroke i trajne
sledbenike, uprkos ~injenice da je razapet na krst u vreme Pontija
Pilata na podsticaj nekih jevrejskih vo|a.
ZNA^AJ JOSIFA FLAVIJA
Iako ovi podaci pru`aju neke zna~ajne nezavisne potvrde o Isusu,
pitao sam se za{to istori~ar kao {to je Josif Flavije nije rekao ni{ta
vi{e o tako va`noj li~nosti prvog veka. Znao sam da su neki skepti-
69
ci, kao {to je filozof Majkl Martin (Michael Martin) sa Univerziteta u
Bostonu, na~inili iste kritike.
Zato sam zatra`io Jamau~ijevu reakciju na ovu Martinovu izjavu,
koji ne veruje da je Isus ikada `iveo: “Ako je Isus stvarno postojao,
o~ekivalo bi se da Josif Flavije govori vi{e o njemu... neo~ekivano je
da ga Josif spominje... usput, dok sa vi{e pojedinosti spominje druge
mesijanske li~nosti i Jovana Krstitelja.”6
Jamau~ijev odgovor je izgledao neobi~no strog. “S vremena na
vreme neki ljudi su poku{ali da negiraju Isusovo postojanje, ali je to
stvarno uzaludan poku{aj”, rekao je uz prizvuk ogor~enosti. “Postoji
obilje dokaza da je Isus stvarno postojao, i ta hipoteti~ka pitanja su
stvarno isprazna i besmislena.”
“Ali bih odgovorio na slede}i na~in: Josif je bio zainteresovan za
politi~ka pitanja i borbu protiv Rima, pa je zbog toga Jovan Krstitelj
bio za njega zna~ajniji jer je izgledalo da predstavlja ve}u politi~ku
pretnju od Isusa.”
Upao sam u re~. “Stanite za trenutak. Zar ne postoje neki nau~nici
koji su prikazali Isusa kao zelota ili bar kao nekoga ko je bio naklo-
njen zelotima?” upitao sam, govore}i o revolucionarnoj grupi iz prvog
veka koja se protivila rimskoj politici.
Jamau~i je odbacio tu zamerku odmahuju}i rukom. “To je tvrdnja
koju sama Jevan|elja ne podr`avaju, jer setite se, Isus se ~ak nije
protivio ni pla}anju poreza Rimljanima.”
“Prema tome, po{to Isus i njegovi sledbenici nisu predstavljali
neposrednu politi~ku pretnju, svakako je razumljivo da Josif nije
mnogo zainteresovan sa ovu religioznu grupu - iako se, gledaju}i iz
ovog vremena unazad, ispostavilo da je bila zaista zna~ajna.”
“Onda po va{em mi{ljenju, koliko su zna~ajna ta dva Josifova
podatka?”
“Veoma su zna~ajna”, Jamau~i je odgovorio, “naro~ito po{to su se
njegovi opisi jevrejskog rata pokazali veoma preciznim; na primer, oni
su potvr|eni arheolo{kim iskopavanjima kod Masade, kao i
istori~arima kao {to je bio Tacit. On se smatra za prili~no puzdanog
istori~ara, pa se i njegovo spominjanje Isusa smatra veoma
zna~ajnim.”
“NAJ[TETNIJE PRAZNOVERJE”
Jamau~i je upravo spomenuo najzna~ajnijeg rimskog istori~ara iz
prvog veka i ja sam `eleo da govorim o onome {ta je Tacit imao da
ka`e o Isusu i hri{}anstvu. “Da li mo`ete da ka`ete {ta on
potvr|uje?” upitao sam.
Jamau~i je klimnuo glavom. “Tacit je zabele`io mo`da najva`niji
podatak o Isusu van Novog zaveta”, rekao je. “Godine 115. on izri~ito
70
izjavljuje da je Neron progonio hri{}ane kao `rtvene jarce da bi skre-
nuo sumnju sa sebe za veliki po`ar koji je opusto{io Rim 64. godine.”
Jamau~i je ustao i pri{ao polici za knjige, tra`e}i odre|enu knjigu.
“Ah da, evo je”, rekao je, izvla~e}i debelu knjigu i listaju}i je dok nije
prona{ao odgovaraju}i odeljak, koji mi je zatim pro~itao:
“Neron je utvrdio krivicu i naneo najte`a mu~enja klasi omra`enoj
zbog svojih gnusnih dela, koju je narod zvao hri{}ani. Hrist, od
koga ime poti~e, je pretrpeo strogu kaznu tokom vladavine Tiberija
od ruke jednog od na{ih prokuratora, Pontija Pilata, i jedno naj{tet-
nije praznoverje, za trenutak prekinuto time, se ponovo pojavilo ne
samo u Judeji, prvom izvoru zla, ve} ~ak i u Rimu.... Shodno tome,
prvo su svi koji su priznali krivicu ba~eni u zatvor: zatim je na
osnovu njihove informacije, veliki broj ljudi osu|en, ne toliko zbog
zlo~ina paljenja grada, koliko zbog mr`nje prema ljudskom rodu.”7
Ve} sam bio upoznat sa ovim odeljkom, pa sam se pitao kako bi
Jamau~i reagovao na opa`anje vode}eg nau~nika D`. N. D. Andersona
(J. N. D. Anderson). “On pretpostavlja da kada Tacit ka`e da je to
'{tetno praznoverje' bilo 'za trenutak prekinuto', ali kasnije 'se pono-
vo pojavilo', da je on nesvesno svedo~io o verovanju prvih hri{}ana
da je Isus razapet na krst, ali da je zatim ustao iz groba”, rekao sam.
“Da li se sla`ete sa tim?”
Jamau~i je za trenutak razmislio. “To je svakako bilo tuma~enje
nekih nau~nika”, odgovorio je, izgledaju}i kao da `eli da izbegne moje
pitanje o njegovom mi{ljenju. Ali je zatim izrekao presudnu stvar: “Bez
obzira {ta je odeljak ta~no imao na umu, on obezbe|uje veoma
zna~ajnu ~injenicu, koja glasi: razapinjanje na krst je bila najsurovija
sudbina kojoj je neko mogao da podlegne, a ~injenica da je i dalje
postojao pokret zasnovan na razapetom ~oveku se mora objasniti.”
“Kako mo`ete da objasnite {irenje religije zasnovane na obo`ava-
nju ~oveka koji je pro{ao kroz najsramniju mogu}u smrt? Naravno,
hri{}anski odgovor je da je on vaskrsao. Drugi moraju da na|u neku
alternativnu teoriju, ako ne veruju u to. Ali, nijedno od alternativnih
gledi{ta, po mom mi{ljenju, nije veoma ubedljivo.”
Zamolio sam ga da okarakteri{e te`inu Tacitovih spisa u kojima
se spominje Isus.
“To je zna~ajno svedo~enje svedoka koji nije imao simpatija prema
uspehu i {irenju hri{}anstva, zasnovanom na istorijskoj li~nosti -
Isusu - koji je bio razapet u vreme Pontija Pilata”, rekao je. “Tako|e
je zna~ajno da je Tacit izvestio da je 'veliki broj' ljudi toliko ~vrsto
dr`ao svoju veru da su bili spremni pre da umru nego da se odreknu
vere.”
71

PEVALI SU “KAO BOGU”
Znao sam da je jo{ jedan Rimljanin, Plinije Mla|i, tako|e spomi-
njao hri{}anstvo u svojim spisima. “On je tako|e potvrdio neke
zna~ajne stvari, zar ne?” upitao sam.
“Ta~no. On je bio ne}ak Plinija Starijeg, ~uvenog enciklopediste
koji je nastradao prilikom erupcije Vezuva 79. godine. Plinije Mla|i je
postao guverner Bitinije na severozapadu Turske. Veliki deo njegove
prepiske sa prijateljem, carom Trajanom, je o~uvan do danas.”
Jamau~i je izvadio fotokopiju stranice iz knjige, govore}i: “U knjizi
broj 10 ovih pisama on posebno govori o hri{}anima koje je utam-
ni~io”:
“Upitao sam ih da li su hri{}ani, i ako bi priznali, ponovio sam
pitanje drugi i tre}i put, uz upozorenje na kaznu koja ih ~eka. Ako
su bili uporni, naredio sam da se odvedu na pogubljenje; jer, bez
obzira na prirodu njihovog priznanja, ube|en sam da njihova tvr-
doglavost i nepokolebljiva upornost ne trebaju da pro|u
neka`njeno....
Oni su tako|e izjavljivali da se njihova ukupna krivica ili gre{ka
svodi samo na slede}e: oni su se redovno sastajali pre zore,
utvr|enog dana, kako bi pevali naizmeni~no izme|u sebe Hristu u
~ast, kao da je Bog, kao i da bi se obavezali zakletvom, ne sa
bilo kakvim zlo~ina~kim ciljem, ve} kako bi se uzdr`avali od kra|e,
plja~ke i preljube....
To me je navelo da odlu~im da je utoliko bilo potrebnije da
izvu~em istinu mu~enjem dve robinje, koje su oni nazivali |akoni-
cama. Nisam otkrio ni{ta, sem izopa~ene vrste kulta koji je
dosegao neobi~no velike razmere.”8
“Koliko je zna~ajno ovo pozivanje?” upitao sam.
“Veoma zna~ajno. Napisano je verovatno oko 111. godine i
svedo~i o brzom {irenju hri{}anstva - i u gradovima i u seoskim
podru~jima, me|u ljudima svih klasa - me|u robinjama kao i rimskim
gra|anima, po{to on tako|e ka`e da je slao hri{}ane koji su bili rim-
ski gra|ani u Rim na su|enje.”
“I tu se govori o obo`avanju Isusa kao Boga, da su se hri{}ani
dr`ali svojih visokih moralnih na~ela, i da ih nije bilo lako odvratiti od
svojih uverenja.”
DAN KADA SE ZEMLJA POMRA^ILA
Za mene je jedan od najproblemati~nijih podataka u Novom zave-
tu onaj kada pisci Jevan|elja tvrde da je na zemlji nastao mrak tokom
perioda vremena dok je Isus visio na krstu. Zar to nije bilo samo
72
knji`evno sredstvo za nagla{avanje znakova raspre}a, a ne pozivanje
na stvarni istorijski doga|aj? Na kraju, ako se tama nadvila na
zemljom, zar ne bi bilo bar nekog spominjanja tog neobi~nog doga|aja
van Biblije?
Me|utim, dr Geri Habermas (Gary Habermas) je pisao o istori~aru
Talusu koji je 52. godine napisao istoriju isto~nog Mediterana od
Trojanskog rata. Iako je Talusov rad izgubljen, navodi ga Julije
Afrikanus oko 221. godine - a spominje i tamu o kojoj se govori u
Jevan|eljima!9
“Da li to mo`e”, upitao sam, “da bude nezavisna potvrda ove bib-
lijske tvrdnje?”
Jamau~i je objasnio, “u ovom odeljku Julije Afrikanus ka`e: 'Talus,
u tre}oj knjizi svojih istorija, usput obja{njava tamu kao pomra~enje
Sunca - nerazumno, kako se meni ~ini'.”
“Tako je Talus izgleda rekao da se u vreme raspe}a javila tama,
i on je pretpostavio da je pruzrokovana pomra~enjem. Afrikanus zatim
tvrdi da to nije moglo biti pomra~enje Sunca, imaju}i u vidu vreme
kada se raspe}e odigralo.”
Jamau~i je sa stola uzeo komad papira. “Dopustite mi da nave-
dem {ta je nau~nik Pol Mejer (Paul Maier) rekao o ovoj tami u fus-
noti svoje knjige iz 1968. godine “Pontije Pilat” (Pontius Pilate)”,
rekao je, ~itaju}i slede}e re~i:
“Ovaj fenomen je o~igledno bio vidljiv u Rimu, Atini i drugim medi-
teranskim gradovima. Po Tertulijanu... to je bio 'kosmi~ki' ili 'svet-
ski' doga|aj. Flegon, gr~ki pisac iz Karije, pi{u}i hronologiju ubrzo
posle 137. godine, izvestio je da se ~etvrte godine 202 olimpijade
(tj. 33. godine) odigralo “najve}e pomra~enje Sunca” i da je “nas-
tupila no} {estog sata dana (to jest, u podne) tako da su se i
zvezde pojavile na nebu. U Bitiniji se odigrao veliki zemljotres, i
mnogo toga je sru{eno u Nikeji.”10
Jamau~i je zaklju~io: “Prema tome postoji, kao {to to Pol Mejer
isti~e, nebiblijska potvrda o tami koja se javila u vreme Isusovog
raspe}a. O~igledno je da su neki ljudi poku{ali da daju prirodno
obja{njenje ovoj pojavi govore}i da je to bilo pomra~enje Sunca.”
PILATOV POTRET
Jamau~i me je podsetio spominju}i Pilata na to kako su neki
kriti~ari doveli u pitanje ta~nost Jevan|elja zbog na~ina na koji
prikazuju rimskog vo|u. Dok ga Novi zavet prikazuje kao kolebljivog i
spremnog da popusti pred pritiskom grupe ljudi osu|uju}i Isusa, drugi
istorijski izve{taji ga opisuju kao tvrdoglavog i nesavitljivog.
73
 “Zar to ne predstavlja protivre~nost izme|u Biblije i svetovnih
istori~ara?” upitao sam.
“Ne, zaista ne predstavlja”, rekao je Jamau~i. “Majerova studija
Pilata pokazuje da je njegov za{titnik ili patron bio Sejan, a taj Sejan
je pao sa vlasti 31. godine jer je kovao zaveru potiv imperatora.”
Bio sam zbunjen. “Kakve to ima veze sa ovim?” upitao sam.
“Pa, taj gubitak bi na~inio Pilatov polo`aj veoma slabim 33.
godine, {to predstavlja najverovatnije vreme kada je Isus razapet na
krst”, odgovorio je profesor. “Prema tome, bilo bi svakako razumljivo
da Pilat nije `eleo da uvredi jevrejske sve{tenike u to vreme i da ima
jo{ vi{e problema sa imperatorom. To zna~i da je biblijski opis
najverovatnije ta~an.”11
DRUGI JEVREJSKI OPISI
Po{to smo govorili prvenstveno o rimskim potvrdama o Isusu,
`eleo sam da se okrenemo drugoj temi i da raspravljamo da li bilo
kakvi drugi jevrejski opisi, osim Josifovog, potvr|uju bilo {ta o Isusu.
Zapitao sam Jamau~ija o podacima o Isusu u Talmudu, va`nom rabin-
skom delu zavr{enom oko 500. godine koje sadr`i i Mi{nu, sastav-
ljenu oko 200. godine.
“Mnogi rabini ne govore detaljno o jereticima”, odgovorio je.
“Postoji nekoliko odeljaka u Talmudu koji spominju Isusa, nazivaju}i
ga la`nim Mesijom koji se bavio magijom i koji je pravedno osu|en
na smrt. Oni tako|e ponavljaju glasine da je Isus sin rimskog vojni-
ka i Marije, ukazuju}u da je postojalo ne{to neobi~no u vezi njegov-
og ro|enja.”
“Prema tome”, rekao sam, “neki rabinski podaci na negativan
na~in potvr|uju neke stvari o Isusu”.
“Da, tako je”, rekao je. “Profesor M. Vilkoks je to rekao na slede}i
na~in, u ~lanku koji se pojavio u jednom nau~nom delu”:
“Jevrejska tradicionalna literatura, iako spominje Isusa samo
oskudno (i mora se u svakom slu~aju koristiti uz oprez) podr`ava
tvrdnju Jevan|elja da je bio iscelitelj i ~udotvorac, iako pripisuje te
aktivnosti magiji. Pored toga, ona ~uva se}anje da je on bio u~itelj,
i da je imao u~enike (petoricu) i da bar u najranijem rabinskom
periodu nisu svi mudraci ~vrsto odlu~ili da je bio 'jeretik' ili 'ob-
manjiva~'.”12
DOKAZI IZVAN BIBLIJE
Iako smo nalazili prili~no podataka o Isusu izvan Jevan|elja, pitao
sam se za{to ih nema jo{ vi{e. Znaju}i da je opstalo samo nekoliko
istorij-skih dokumenata iz prvog veka, zapitao sam: “Zar ne bi smo,
74
sveukupno gledano, o~ekivali da prona|emo vi{e podataka o Isusu u
drevnim spisima izvan Biblije?”
“Kada ljudi zapo~inju religiozne pokrete, ~esto se doga|a da tek
posle vi{e generacija ljudi bele`e podatke o njima”, rekao je Jamau~i.
“Ali, ~injenica je da imamo bolju istorijsku dokumentaciju o Isusu
nego o osniva~u bilo koje druge stare religije.”
To me je uhvatilo nespremnog. “Stvarno?”, rekao sam. “Da li
mo`ete ne{to detaljnije da ka`ete o tome?”
“Na primer, iako su spisi o Zaratustri, oko 1.000 godina pre n.e,
smatrani autenti~nim, ve}ina ovih spisa je zapisana tek posle tre}eg
veka nove ere. Najpopularnija biografija Zaratruste je napisana 1278.
godine.”
“Knjige o Budi, koji je `iveo u 6. veku pre Hrista, zapisane su tek
posle hri{}anske ere, a prva biografija Bude je napisana u prvom
veku. Iako imamo Muhamedove izreke, koji je `iveo od 570. do 632.
godine, u Kuranu, njegova biografija nije napisana do 767. godine -
vi{e od jednog veka posle njegove smrti.”
“Tako je situacija sa Isusom jedinstvena - i sasvim impresivna,
imaju}i u vidu koliko mo`emo da nau~imo o njemu nezavisno od
Novog zaveta.”
@eleo sam da nastavimo sa tom temom i da rezimiramo {ta smo
do sada videli o Isusu na osnovu nebiblijskih izvora. “Recimo da
nismo imali nijedan spis Novog zaveta ili drugih hri{}anskih
rukopisa”, rekao sam, “~ak i bez njih, {ta bi smo mogli da zaklju~imo
o Isusu na osnovu drevnih nehri{}anskih izvora, kao {to su Josif
Flavije, Talmud, Tacit, Plinije Mla|i i drugi?”
Jamau~i se nasme{io. “I dalje bi smo imali zna~ajnu koli~inu
va`nih istorijskih dokaza; u stvari, to bi obezbedilo odre|enu vrstu
okvira Isusovog `ivota”, rekao je.
Zatim je nastavio, podi`u}i prst da naglasi svaku stvar. “Znali bi
smo da je, prvo, Isus bio jevrejski u~itelj; drugo, mnogi ljudi su
verovali da je vr{io isceljenja i isterivanje duhova; tre}e, neki ljudi su
verovali da je bio Mesija; ~etvrto, da je bio odba~en od strane jevrej-
skih vo|a; peto, bio je razapet na krst pod vladavinom Pontija Pilata
u vreme Tiberija; {esto, uprkos ovoj sramnoj smrti, njegovi sledbeni-
ci, koji su verovali da je jo{ uvek bio `iv, ra{ili su se izvan Izraela
tako da se veliki broj njih nalazio u Rimu do 64. godine; i sedmo,
razni ljudi iz gradova i sa sela - mu{karci i `ene, robovi i slobodnjaci
- obo`avali su ga kao Boga.”
To je zaista bila impresivna koli~ina nezavisne potvrde, i ne samo
da se konture Isusovog `ivota mogu konstruisati nezavisno od Biblije,
ve} se jo{ vi{e mo`e saznati o njemu iz materijala koji je toliko star
da u stvari prethodi samim Jevan|eljima.
75

POTVR\UJU]I RANI DETALJI
Apostol Pavle nikada nije sreo Isusa pre njegove smrti, ali je rekao
da je sreo vaskrslog Hrista i kasnije se savetovao sa nekima od
o~evidaca kako bi bio siguran da propoveda istu poruku kao i oni.
Po{to je po~eo sa pisanjem svojih novozavetnih poslanica pre nego
{to su Jevan|elja zapisana, one sadr`e veoma rane izve{taje o Isusu
- toliko rane da niko ne mo`e da iznese pouzdanu tvrdnju da su
ozbiljno iskrivljene razvojem legendi.
“Luk Timoti D`onson (Luke Timothy Johnson), nau~nik sa Emori
Univerziteta, tvrdi da poslanice apostola Pavla predstavljaju 'vrednu
spoljnu potvrdu' 'drevnosti i sveprisutnosti' predanja o Isusu”,13
rekao sam Jamau~iju. “Da li se sla`ete sa njim?”
Govorili smo ve} izvesno vreme. Jamau~i je na kratko ustao da
protegne noge pre nego {to je ponovo seo. “Nema sumnje da su
Pavlove poslanice najraniji spisi u Novom zavetu”, rekao je, “i da daju
neke veoma zna~ajne podatke o Isusovom `ivotu”.
“Da li mo`ete da ka`ete koje?” upitao sam.
“Pa, on se poziva na ~injenicu da je Isus bio Davidov potomak,
da je bio Mesija, da je bio izdan, da mu je su|eno, da je razapet na
krst za na{e grehe, i sahranjen, i da je ponovo ustao tre}eg dana i
da su ga mnogi ljudi videli - uklju~uju}i i Jakova, Isusovog brata koji
nije verovao u njega pre njegovog raspe}a.”
“Tako|e je zanimljivo da apostol Pavle ne spominje neke stvari
koje su veoma zna~ajne u Jevan|eljima - na primer, Isusove pri~e i
~uda - ve} se koncentri{e na Isusovu smrt i vaskrsenje. To su, za
Pavla, bile najzna~ajnije stvari o Isusu - i zaista one su preobratile
Pavla od progonioca hri{}ana u najistaknutijeg hri{}anskog misionara
u istoriji, koji je bio spreman da pro|e kroz sve vrste nevolja i li{ava-
nja za svoju veru.”
“Pavle tako|e potvr|uje neke zna~ajne aspekte Isusovog karaktera
- njegovu poslu{nost, poniznost, ljubav prema gre{nicima i tako dalje.
U drugom poglavlju Poslanice Filibljanima poziva hri{}ane da imaju
'Hristov um'. To je ~uveni odeljak u kome Pavle verovatno navodi deo
iz rane hri{}anske himne o Hristovom odricanju, koji je bio jednak
Bogu, ali koji je ipak preuzeo ljudsko obli~je, obli~je sluge i podneo
stra{nu kaznu, raspe}e. Tako su Pavlove poslanice zna~ajan svedok
Isusove bo`anske prirode - on naziva Isusa 'Sinom Bo`jim' i 'u obli~ju
Bo`jemu'.”
Prekinuo sam ga govore}i: “^injenica da je Pavle, koji je potekao
iz monoteisti~ke jevrejske sredine, obo`avao Isusa kao Boga, veoma
je zna~ajna, zar ne?”
76
“Da”, rekao je, “i to podriva popularnu teoriju da su hri{}ani kas-
nije uneli u hri{}anstvo tvrdnju o bo`anskoj prirodi Isusa Hrista. To
jednostavno nije ta~no. ^ak je i Pavle u tom ranom vremenu obo`avao
Isusa kao Boga”.
“Moram da ka`em da su sve te Pavlove potvrde od najve}eg
zna~aja. A mi imamo, tako|e, i druge rane poslanice o~evidaca
Jakova i Petra. Jakov se, na primer, se}a Isusove propovedi na gori.”
ISTINSKI VASKRSAO IZ MRTVIH
Tako|e imamo ~itave tomove spisa “apostolskih otaca”, koji su
bili najraniji hri{}anski pisci posle Novog zaveta. Od njih poti~u
Poslanica Klimenta iz Rima, Poslanice Ignacija, Poslanica Polikarpa,
Poslanica Varnave i druge. Na puno mesta ti spisi potvr|uju osnovne
~injenice o Isusu, naro~ito njegova u~enja, raspe}e, vaskrsenje i nje-
govu bo`ansku prirodu.
“Koje od ovih spisa smatrate najzna~ajnijim?” upitao sam.
Jamau~i je razmi{ljao o ovom pitanju. Iako nije imenovao onu za
koju je smatrao da je najzna~janija, naveo je sedam poslanica Ignacija
kao jedne od najzna~ajnijih spisa apostolskih otaca. Ignacije, biskup
Antiohije u Siriji, mu~eni~ki je ubijen tokom Trajanove vladavine pre
117. godine.
“Ono {to je zna~ajno u vezi sa Ignacijem”, rekao je Jamau~i,
“jeste da je on nagla{avao i bo`ansku i ljudsku Isusovu prirodu,
nasuprot doseti~ke jeresi, koja je negirala da je Isus stvarno bio
~ovek. On je tako|e naglasio istorijsku opravdanost hri{}anstva;
napisao je u jednoj poslanici, na putu za izvr{enje pogubljenja, da je
Isus zaista bio progonjen pod Pilatom, zaista bio raspet na krst,
zaista vaskrsao iz mrtvih, i da }e oni koji veruju u njega tako|e
vaskrsnuti.”14
Sastavite sve to - Josif Flavije, rimski istori~ari i zvani~nici, jevrej-
ski spisi, Poslanice apostola Pavla i apostolskih otaca - i imate
ubedljive dokaze koji potvr|uju sve su{tinske stvari koje se pronalaze
u Isusovim biografijama. ^ak i kada bi ste bacili i poslednju kopiju
Jevan|elja i dalje bi ste imali Isusovu sliku koja je krajnje zadivljuju}a
- u stvari, portret Sina Bo`jeg.
Ustao sam i zahvalio Jamau~iju na vremenu i stru~noj proceni.
“Znam da postoji jo{ puno toga o ~emu bi smo mogli da razgo-
varamo, po{to je veliki broj knjiga napisan na ovu temu”, rekao sam.
“Ali pre nego {to zavr{imo `eleo bih da vam postavim poslednje pita-
nje. Li~no, ako je to u redu.”
Profesor je ustao. “Da, u redu je”, rekao je.
Pogledom sam obuhvatio njegovu skromnu kancelariju, koja je bila
ispunjena knjigama i rukopisima, zabele{kama i ~asopisima, kom-
77
pjuterskim diskovima i radovima, i sve to je predstavljalo proizvode
`ivotnog nau~nog istra`ivanja o svetu iz davnog vremena.
“Potro{ili ste 40 godina prou~avaju}i drevnu istoriju i arheologiju”,
rekao sam. “Kakav je bio rezultat u va{em sopstvenom duhovnom
`ivotu? Da li su va{a istra`ivanja oja~ala ili oslabila va{u veru u Isusa
Hrista?”
Pogledao je za trenutak u pod, a zatim podigao o~i i pogledao
pravo u moje. Rekao je ~vrstim, ali iskrenim glasom: “Nema sumnje
- moja istra`ivanja su u velikoj meri oja~ala i obogatila moj duhovni
`ivot. Dala su mi bolja shvatanja kulture i istorijskog konteksta
doga|aja.”
“To ne zna~i da ne priznajem da ne postoje neka pitanja koja jo{
uvek ostaju nerazja{njena; u toku ovog `ivota ne}emo imati puno saz-
nanje. Ali, ta pitanja ni ne po~inju da podrivaju moju veru u su{tin-
sku pouzdanost Jevan|elja i ostatka Novog zaveta.”
“Mislim da su alternativna obja{njenja, koja poku{avaju da
objasne {irenje hri{}anstva sociolo{kim ili psiholo{kim razlozima,
veoma slaba.” Odmahnuo je glavom. “Veoma slaba.”
Zatim je dodao: “Za mene, istorijski dokazi su oja~ali moju
posve}enost Isusu Hristu kao Sinu Bo`jem koji nas voli i koji je umro
za nas i koji je vaskrsao iz mrtvih. To je tako jednostavno.”
To je zapanjuju}a potvrda za najva`niju tvrdnju od strane najutica-
jnije osobe koja je ikada `ivela.
Zakop~ao sam jaknu i krenuo ka kolima. Bacaju}i jo{ jednom
pogled unazad, video sam oktobarsko sunce kako osvetljava kameni
natpis koji sam prvo spazio kada sam u{ao u koled` ovog, u pot-
punosti svetovnog, univerziteta: “Pozna}ete istinu, i istina }e vas
izbaviti.”
Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
1. Da li u va{em `ivotu postoji neki slu~aj u kome ste sumnjali u ne~iju
pri~u dok on ili ona nisu pru`ili neke potvrdne dokaze? Koliko je to iskustvo
bilo sli~no upoznavanju sa vrstom potvrdnih dokaza koje je Jamau~i pred-
stavio?
2. [ta smatrate najubedljivijom potvrdom o kojoj je Jamau~i govorio?
Za{to?
3. Drevni izvori ka`u da su se prvi hri{}ani dr`ali svojih verovanja i da ih
se nisu odricali suo~eni sa mukama. [ta mislite, za{to su imali tako ~vrsta
ube|enja?

ISTINA KOJA NAS OSLOBA\A Za dalje dokaze

Dok sam izlazio iz Jamau~ijeve zgrade u more studenata koji su Jo{ izvora o ovoj temi
{etali od mesta do mesta tra`e}i naredna predavanja, razmi{ljao sam
koliko je bio ispunjen moj put do malog Oksforda, u Ohaju. Do{ao Bruce, F. F. Jesus and Christian Origins outside the New Testament.
sam tra`e}i potvrdu za Isusa, a oti{ao sa bogatim rezervoarom mate- Grand Rapids: Eerdmans, 1974.
rijala koji potvr|uje svaki glavni aspekt njegovog `ivota, ~uda, Habermas, Gary. The Historical Jesus. Joplin, Mo.: College Press, 1996.
McDowell, Josh, and Bill Wilson. He Whlked among Us. Nashville: Nelson.
bo`ansku prirodu i pobedu nad smr}u. 1994.
Znao sam da je na{ kratak razgovor samo zagrebao povr{inu. Pod
rukom sam nosio knjigu “Presuda istorije” (The Verdict of History),
koju sam ponovo pro~itao pripremaju}i se za intervju. U njoj istori~ar
Geri Habermas detaljno govori o ukupno 39 drevnih izvora koji
potvr|uju Isusov `ivot, iz kojih izdvaja vi{e od 100 zabele`enih ~injeni-
ca u vezi Isusovog `ivota, u~enja, raspe}a i vaskrsenja.15
Pored toga, tu su 24 izvora koje navodi Habermas, uklju~uju}i 7
svetovnih izvora i nekoliko najranijih verovanja crkve, koja naro~ito
govore o Isusovoj bo`anskoj prirodi. “Ta verovanja otkrivaju da crkva
jednostavno nije u~ila o Isusovoj bo`anskoj prirodi tek generaciju
posle, kako se ~esto ponavlja u savremenoj teologiji, jer je to u~enje
jasno prisutno i u najranijoj crkvi”, pi{e Habermas. Njegov zaklju~ak
je: “Najbolje obja{njenje za ove izreke je da one pravilno predstavlja-
ju Isusova sopstvena u~enja.”16
78 79

5 pru`i detaljne opise svojih napada~a iako nije nosio nao~are.
NAU^NI DOKAZ
Da li arheologija potvr|uje ili protivre~i
Isusovim biografijama?
Bilo je ne~eg nadrealnog za vreme mog ru~ka sa dr D`efri
Mekdonaldom. Tu je bio on, nehatno `vakaju}i sendvi~ od tunjevine i
pomfrit u sali za konferencije, sudnice u Severnoj Karolini, daju}i
vesele komentare i u`ivaju}i. U susednoj prostoriji je 12 porotnika
imalo pauzu posle slu{anja neprijatnog iskaza da je Mekdonalnd bru-
talno ubio svoju `enu i dve mlade }erke.
Dok smo zavr{avali obrok, nisam mogao da se suzdr`im da ne
postavim Mekdonaldu o~igledna pitanja. “Kako mo`ete da se
pona{ate kao da se ni{ta nije desilo?” rekao sam, pri ~emu je moj
glas bio pome{an sa ~u|enjem i gnevom. “Zar niste bar malo zabrinu-
ti da }e vas porotnici proglasiti krivim?”
Mekdonald je nehatno odmahnuo polupojedenim sendvi~em u
pravcu sobe za porotnike. “Oni?” likovao je. “Oni me ne}e nikada
osuditi!”
Zatim, o~igledno shvataju}i koliko su cini~no te re~i zvu~ale, brzo
je dodao: “Znate, ja sam nevin.”
To je bio poslednji put da sam ga ~uo da se smeje. U toku neko-
liko dana, biv{i pripadnik diverzantskog odreda i lekar hitne pomo}i
progla{en je krivim za ubistvo no`em svoje `ene, Kolet, i svojih k}erki,
Kimberli, stare pet godina, i Kristin, stare dve godine. Odmah je
osu|en na do`ivotnu robiju i odveden sa lisicama na rukama.
Mekdnonald, ~iju je pri~u odli~no ispri~ao D`o Mek Ginis u best-
seleru i televizijskom filmu “Fatalna vizija”, bio je toliko ube|en da je
mislio da }e mu njegov alibi pomo}i da se provu~e sa ubistvom.
Istra`iteljima je rekao da je spavao na kau~u kada su ga drogirani
hipici probudili usred no}i. Rekao je da se tukao sa njima, da je dobio
ubod no`em i da se u toku borbe onesvestio. Kada se probudio,
na{ao je svoju porodicu izmasakriranu.
Detektivi su bili sumnji~avi od samog po~etka. Dnevna soba je
pokazivala malo znakova borbe na `ivot i smrt. Mekdonaldove rane
80
su bile povr{inske. Iako je imao slab vid, nekako je bio u stanju da
Me|utim, sumnji~avost sama po sebi nije dovoljna za presudu; za
to su potrebni ~vrsti dokazi. U Mekdonaldovom slu~aju detektivi su
se oslonili na nau~ni dokaz kako bi razmrsili mre`u njegovih la`i i
osudili ga za ubistvo.
Postoji ~itav niz nau~nih dokaza koji se ~esto koriste na su|enji-
ma, od DNK analize do sudske antropologije i toksikologije. U
Mekdonaldovom slu~aju, serologija (krvni dokazi) ga je dovela do
zatvora.
U neobi~nom - i za tu`ioce, sre}nom - spletu okolnosti, svaki ~lan
Mekdonaldove porodice je imao razli~itu krvnu grupu. Analiziraju}i
mesta na kojima su krvne mrlje prona|ene, istra`iva~i su mogli da
rekonstrui{u redosled doga|aja te smrtonosne ve~eri - i to je direkt-
no protivre~ilo Mekdonaldovoj verziji onoga {to se desilo.
Nau~no istra`ivanje tankih niti male plave pid`ame, koje su
prona|ene razbacane na razli~itim mestima, tako|e su pobijale nje-
gov alibi. A mikroskopska analiza je pokazala da rupe u njegovoj
pid`ami nisu mogle da nastanu, kako je tvrdio, {ilom za led koje su
koristili napada~i. Ukratko, FBI tehni~ari, u belim laboratorijskim man-
tilima, bili su oni koji su se zaista nalazili iza Mekdonaldove osude.1
Nau~ni dokazi tako|e mogu da daju zna~ajne potvrde na pitanje
da li su opisi Novog zaveta o Isusu precizni. Dok serologija i tok-
sikologija ne mogu da osvetle ovo pitanje, druga kategorija nau~nog
dokaza - disciplina arheologije - ima veliki uticaj na pouzdanost
Jevan|elja.
Ponekad nazivana “istra`ivanje dugotrajnog sme}a”, arheologija se
bavi otkrivanjem rukotvorina, arhitekture, kovanog novca, spomenika,
dokumenata i drugih ostataka drevnih kultura. Stru~njaci istra`uju te
relikvije kako bi shvatili kako je `ivot izgledao u vreme kada je Isus
i{ao pra{njavim putevima drevnog Izraela.
Iskopano je na stotine arheolo{kih nalaza iz prvog veka, i ja sam
bio znati`eljan: da li su oni podrivali ili nadogra|ivali pri~e o~evidaca
o Isusu? U isto vreme, moja znati`elja je bila pod uticajem skepti-
cizma. ^uo sam previ{e hri{}ana koji iznose preterane tvrdnje da
arheologija mo`e da doka`e mnogo vi{e nego {to to zaista ~ini.
Nisam bio zainteresovan za to “vi{e” o njoj.
Zbog toga sam krenuo u potragu za priznatim autoritetom koji je
li~no kopao ru{evine na Bliskom istoku, koji je imao enciklopedijsko
znanje o drevnim nalazi{tima i koji poseduje dovoljno nau~ne
odmerenosti da prizna granice arheologije, u isto vreme obja{njava-
ju}i kako ona mo`e da osvetli `ivot u prvom veku.
81

^ETVRTI INTERVJU: DR D@ON MEKREJ
Kada nau~nici i sudenti prou~avaju arheologiju, mnogi se okre}u
D`on Mekrejevom temeljnom i nepristrasnom ud`beniku “Arheologija
i Novi zavet” (Archaeology and the New Testament) od 432 strane.
Kada je televizijska stanica “Umetnost i zabava” `elela da potvrdi
ta~nost svog programa “Misterije Biblije”, oni su tako|e pozvali
Mekreja. A kada je ~asopis “National Geographic” `eleo nau~nika koji
bi objasnio slo`enosti biblijskog sveta, ponovo je zazvonio telefon u
Mekrejevoj kancelariji na uglednom Viton koled`u u predgra|u ^ikaga.
Po{to je studirao na Hebrejskom univerzitetu, Ecole Biblique et
Archeologique Francaise u Jerusalimu, Teolo{kom fakultetu Vanderbilt
Univerziteta i na Univerzitetu u ^ikagu (gde je doktorirao 1967.
godine), Mekrej je bio profesor Novog zaveta i arheologije na Vitonu
vi{e od 15 godina. Njegovi ~lanci su se pojavili u 17 enciklopedija i
re~nika, njegovo istra`ivanje je predstavljeno u ~asopisu Udru`enja
bliskoisto~ne arheologije i u drugim akademskim ~asopisima, a pred-
stavio je i 29 nau~nih radova na stru~nim skupovima.
Mekrej je tako|e biv{i istra`iva~ saradnik i nadzornik V. F. Olbrajt
Instituta za arheolo{ka istra`ivanja u Jerusalimu; biv{i nadzornik
Ameri~kog fakulteta za orijentalna istra`ivanja; sada{nji nadzornik
Dru{tva za prou~avanje arheologije Bliskog istoka; i ~lan uredni~kih
odbora Arheologije u biblijskom svetu i ^asopisa za biblijska
istra`ivanja, koji objavljuje Institut za biblijska istra`ivanja.
Koliko god Mekrej u`iva da pi{e i predaje o drevnom svetu, isto
toliko ~eka priliku da li~no istra`i arheolo{ke iskopine. On je nad-
gledao timove za iskopavanja u Cezareji, Sepforisu i Herodijumu, koji
su se nalazili u Izraelu, tokom osmogodi{njeg perioda. On je
prou~avao rimska arheolo{ka nalazi{ta u Engleskoj i Velsu, analizirao
iskopine u Gr~koj i pratio trag ve}ine putovanja apostola Pavla.
Sa 66 godina, Mekrejova kosa postaje srebrnkasta i njegove
nao~are su postale deblje, ali on i dalje ispoljava istra`iva~ki duh.
Preko stola u njegovoj kancelariji - i u stvari iznad kreveta u njegovoj
ku}i - nalazi se detaljna horizontalna fotografija Jerusalima. “@ivim u
njegovoj senci”, napomenuo je, sa prizvukom ~e`nje u glasu, dok je
ukazivao na specifi~na mesta iskopavanja i zna~ajne nalaze.
Njegova kancelarija predstavlja neku vrstu ugodnog kau~a kakav
mo`ete na}i na tremu seoske ku}e. Seo sam na njega dok se
Mekrej, nehatno obu~en u otkop~anu ko{ulju i sportski sako, koji je
izgledao udobno izlizan, naslonio u svojoj radnoj stolici.
Poku{avaju}i da testiram da li }e prenaglasiti uticaj arheologije,
odlu~io sam da otpo~enem na{ intervju pitaju}i ga {ta nam ona ne
mo`e re}i o pouzdanosti Novog zaveta. Na kraju, kako Mekrej
82
nagla{ava u svom ud`beniku, ~ak i ako arheologija mo`e da ustanovi
da su gradovi Medina i Meka postojali u zapadnoj Arabiji tokom 6. i
7. veka, to ne dokazuje da je Muhamed `iveo tamo ili da je Kuran
istinit.
“Arheologija je dala neke zna~ajne doprinose”, otpo~eo je, govo-
re}i otegnuto, {to je usvojio jo{ kao dete u jugoisto~noj Oklahomi,
“ali svakako ne mo`e da doka`e da li je Novi zavet Bo`ja re~. Ako
kopamo u Izraelu i prona|emo drevna mesta koja su dosledna sa
onim {to je Biblija rekla o tome gde }emo ih na}i, to zna~i da je ona
istorijski i geografski ta~na. Me|utim, to ne potvr|uje da je ono {to
je Isus Hrist rekao ta~no. Duhovne istine se ne mogu dokazati ili
pore}i arheolo{kim otkri}ima.”
Kao pore|enje, on je pru`io pri~u o Hajnrihu [limanu (Heinrich
Schliemann), koji je tragao za Trojom u naporu da doka`e istorijsku
pouzdanost Homerove Ilijade. “On jeste prona{ao Troju”, zapazio je
Mekrej sa blagim osmehom, “ali nije dokazao da je Ilijada istinita.
Ona je jednostavno bila ta~na u tom posebnom geografskom
obave{tenju.”
Kada smo jednom postavili granice onoga {ta arheologija ne mo`e
da utvrdi, bio sam nestrpljiv da po~nem sa istra`ivanjem onoga {to
nam mo`e re}i o Novom zavetu. Odlu~io sam da krenemo u ovu temu
iznose}i opa`anje koje je proisteklo iz mog iskustva kao izve{ta~a i
istra`itelja uz pravni~ku pozadinu.
KOPAJU]I ZA ISTINOM
Poku{avaju}i da odrede da li su svedoci iskreni, novinari i pravni-
ci }e testirati sve elemente njegovog ili njenog svedo~enja koji se
mogu testirati. Ako ovo istra`ivanje otkrije da je osoba gre{ila u tim
detaljima, to baca zna~ajnu sumnju na istinitost njegove ili njene
celokupne pri~e. Me|utim, ako se sitnice poka`u ispravnim, to je
neka vrsta indikacije - ne zaklju~an dokaz, ali donekle potvr|ivanje -
da je mo`da svedok pouzdan u celokupnom opisu.
Na primer, ako ~ovek pri~a o svom putu od Sent Luisa do ^ikaga,
i spomene da se zaustavio u Springfildu, u Ilinoisu, kako bi video film
“Titanik” u bioskopu Odeon i da je pojeo veliki sendvi~ sa sojom koji
je kupio u prodavnici na ulazu, istra`iva~i bi mogli da utvrde da li
takav bioskop postoji u Springfildu kao i da li je prikazivao taj
odre|eni film i prodavao tu specifi~nu vrstu i veli~inu hrane u vreme
kada je rekao da se nalazio tamo. Ako njihovi nalazi protivre~e onome
{to je osoba tvrdila, onda to ozbiljno umanjuje njegovu pouzdanost.
Ako se detalji poklapaju, to ne dokazuje da je celokupna pri~a istini-
ta, ali oja~ava njegovu reputaciju kao preciznog svedoka.
83
 U izvesnom smislu, to je ono {to arheologija ostvaruje. Premisa
je da ako se drevni sporedni istorijski detalji poklapaju i pokazuju pre-
ciznim jedni za drugima, to pove}ava na{e poverenje u drugi materi-
jal koji je istori~ar napisao, ali koji se ne mo`e tako lako proveriti.
Zbog toga sam upitao Mekreja za njegovo profesionalno mi{ljenje.
“Da li arheologija potvr|uje ili potkopava Novi zavet kada proverava
pojedinosti ovih opisa?”
Mekrej je brzo odgovorio. “Oh, nema sumnje da je pouzdanost
Novog zaveta oja~ana”, rekao je, “kao {to je pouzdanost bilo kog
drevnog dokumenta poja~ana kada iskopate i prona|ete da je autor
bio precizan govore}i o naro~itom mestu ili doga|aju.”
Kao primer, spomenuo je sopstvena iskopavanja u Cezareji na
izraelskoj obali, gde su on i drugi istra`iva~i iskopali luku Iroda
Velikog.
“Dugo vremena su ljudi sumnjali u ispravnost izjave Josifa Flavija,
istori~ara iz prvog veka, da je ta luka bila velika kao i luka u Pireji,
koja je predstavljala glavnu luku Atine. Ljudi su smatrali da je Josif
pogre{io, zato {to kada vidite kamenje iznad povr{ine vode u savre-
menoj luci, ono nije veoma veliko.”
“Ali, kada smo po~eli da kopamo pod vodom, prona{li smo da se
luka prostirala daleko du` obale pod vodom, da se sru{ila, i da su
njene ukupne dimenzije bile zaista srazmerne luci u Pireji. Tako se
ispostavlja da je Josif ipak bio u pravu. To je bio jo{ jedan deo dokaza
da je Josif Flavije znao o ~emu govori.”
[ta je onda sa piscima Novog zaveta? Da li su oni zaista znali o
~emu govore? @eleo sam da stavim tu temu na test mojim novim
pitanjima.
PRECIZNOST LUKE KAO ISTORI^ARA
Lekar i istori~ar Luka je bio autor i Jevan|elja koje nosi njegovo
ime, kao i Dela apostolskih, koja zajedno sa~injavaju oko jedne ~etvr-
tine celog Novog zaveta. Shodno tome, kriti~no pitanje jeste da li je
Luka bio istori~ar kome se mo`e verovati da je ta~no prikazivao stvari.
“Kada arheolozi proveravaju pojedinosti o onome {to je pisao”, rekao
sam, “da li pronalaze da je bio pa`ljiv ili nesmotren?”
“Op{te slaganje i liberalnih i konzervativnih nau~nika jeste da je
Luka bio veoma precizan kao istori~ar”, odgovorio je Mekrej. “On je
jasan, njegov gr~ki se pribli`ava klasi~nom kvalitetu, pi{e kao obra-
zovan ~ovek, a arheolo{ka otkri}a iznova pokazuju da je Luka precizan
u onome o ~emu govori.”
Ustvari, dodao je, bilo je nekoliko primera, sli~no pri~i o luci, u
kojima su nau~nici prvobitno smatrali da je Luka gre{io u tom
84
primeru, da bi tek kasnija otkri}a potvrdila da je bio ta~an u onome
o ~emu pi{e.
Na primer, u Jevan|elju po Luci 3,1 on se poziva na Lisanija i pi{e
da je on bio tetrarh (~etverovlasnik) u Avilini oko 27 godine.
Godinama su nau~nici ukazivali na to kao na dokaz da Luka nije znao
o ~emu pri~a, po{to su svi znali da Lisanija nije bio tetrarh ve} vladar
Kalcisa, pola veka ranije. Ako Luka ne mo`e pravilno da napi{e
osnovne ~injenice, govore oni, ne mo`e se imati poverenja u ni{ta {to
je on napisao.
Tada je arheologija stupila na scenu. “Kasnije je prona|en natpis
iz vremena Tiberija od 14 do 37 godine, koji spominje Lisanija kao
tetrarha u Avili blizu Damaska - upravo kako je Luka napisao”, objas-
nio je Mekrej. “Ispostavilo se da su postojala dva dr`avna zvani~nika
sa imenom Lisanija! Jo{ jednom se pokazalo da je Luka bio pre-
cizan.”
Drugi primer je Lukino spominjanje “politarha” u Delima apostol-
skim 17,6, {to se prevodi kao “stare{ine gradske”, u gradu Solunu.
“Dugo vremena su ljudi smatrali da je Luka gre{io, po{to nisu pos-
tojali dokazi da je izraz 'politarsi' prona|en u bilo kom drevnom rim-
skom dokumentu”, rekao je Mekrej.
“Me|utim, kasnije je prona|en natpis na jednom luku iz prvog
veka koji po~inje, 'u vreme politarha...' Mo`ete da odete do
Britanskog muzeja i da se sami uverite. A zatim, gle ~uda, arheolozi
su prona{li vi{e od 35 natpisa koji spominju politarhe, nekoliko od
njih u Solunu, iz istog perioda o kome je Luka govorio. Ponovo su
kriti~ari gre{ili, a Luka bio u pravu.”
Pala mi je na pamet zamerka. “Da, ali u Jevan|elju po Luci se
ka`e da je Isus u{ao u Jerihon gde je iscelio slepog ~oveka Vartimeja,
dok se u Jevan|elju po Marku ka`e da je on izlazio iz Jerihona.2 Zar
to nije jasna protivre~nost koja baca sumnju na pouzdanost Novog
zaveta?”
Mek Rej nije bio zate~en neposredno{}u mog pitanja. “Ne,
uop{te”, do{ao je odgovor. “To samo izgleda kao protivre~nost jer vi
razmi{ljate u savremenim izrazima, u kojima su gradovi izgra|eni i
stoje na mestu. Ali, to nije neizbe`no bio slu~aj u davna vremena.”
“Jerihon se nalazio najmanje na ~etiri lokaliteta koja su bila i do
400 metara udaljena u drevnim vremenima. Grad je bio uni{ten i
ponovo naseljen blizu drugog izvora vode ili novog puta ili bli`e plani-
ni ili ne~eg drugog. Su{tina je da mo`ete da izlazite iz jednog mesta
na kome je Jerihon postojao i da ulazite u drugo, isto kao da se
kre}ete iz jednog dela predgra|a ^ikaga u drugo ~ika{ko predgra|e.”
“Ono {to `elite da ka`ete je da su i Luka i Marko mogli da budu
u pravu?” upitao sam.
85
 “Ta~no. Isus je mogao da izlazi iz jedne oblasti Jerihona i da u
isto vreme ulazi u drugu.”
Ponovo je arheologija odgovorila na drugi izazov upu}en Luci.
Uzimaju}i u obzir veliki deo Novog zaveta koji je on napisao, krajnje
je zna~ajno da je utvr|eno da je Luka bio savestan i precizan
istori~ar, ~ak i u najmanjim detaljima. Jedan istaknuti arheolog je
pa`ljivo ispitao podatke koje je Luka dao o 32 zemlje, 54 grada i 9
ostrva, i nije prona{ao nijednu gre{ku.3
Ovde je su{tina: “Ako je Luka bio toliko precizan u svom istorij-
skom izve{tavanju”, rekla je jedna knjiga o ovoj temi, “na kakvoj
logi~koj osnovi mo`emo da pretpostavimo da je bio lakoveran i nepre-
cizan u svom izve{tavanju o pitanjima koja su bila mnogo zna~ajnija,
ne samo za njega, ve} i za druge?”
Na primer, doga|aji kao {to je Isusovo vaskrsenje, predstavlja
najuticajniji dokaz njegove bo`anske prirode, za koje Luka ka`e da je
~vrsto ustanovljeno “mnogim i istinitim znacima” (Dela 1,3).
POUZDANOST JEVAN\ELJA PO JOVANU I MARKU
Arheologija mo`da podupire pouzdanost Jevan|elja po Luci, ali on
nije jedini autor Novog zaveta. Pitao sam se {ta su nau~nici imali da
ka`u o Jovanu, ~ije je Jevan|elje ponekad smatrano sumnjivim zato
{to je on govorio o mestima koja nisu mogla biti potvr|ena. Neki
nau~nici su ga optu`ili da po{to nije mogao jasno da iznese osnovne
detalje, Jovan nije mogao da bude blizu doga|aja Isusovog `ivota.
Me|utim, taj zaklju~ak je potpuno preokrenut poslednjih godina.
“Bilo je nekoliko otkri}a koja su pokazala da je Jovan bio veoma pre-
cizan”, istakao je Mekrej. “Na primer, u Jevan|elju po Jovanu 5,1-15
zapisano je kako je Isus iscelio bolesnika kod banje Vitezde. Jovan
daje detalj da je banja imala pet tremova. Dugo vremena se to navodi-
lo kao primer Jovanove nepreciznosti, po{to takvo mesto nikada nije
prona|eno.”
“Ali, nedavno je iskopana banja Vitezda - nalazi se mo`da 12
metara ispod zemlje - i sasvim je sigurno da je postojalo pet tremo-
va, to jest tremova sa kolonadom ili {etali{tem, upravo onako kako
je to Jovan opisao. Imate i druga otkri}a - Siloamska banja iz
Jevan|elja po Jovanu 9,7, Jakovljev bunar iz Jevan|elja po Jovanu
4,12, verovatna lokacija kaldrme blizu kapije Jafe gde se Isus pojavio
pred Pilatom, kako je zapisano u Jevan|elju po Jovanu 9,13, ~ak i
Pilatov identitet - sve je to dalo istorijsku verodostojnost Jevan|elja
po Jovanu.”
“To, zna~i, osporava optu`be da je Jevan|elje po Jovanu napisano
dugo vremena posle Isusa i da zbog toga ne mo`e biti precizno”,
rekao sam.
86
“Sasvim je tako”, odgovorio je.
U stvari, Mekrej je ponovio ono {to mi je dr Brus Mecger rekao o
arheolozima koji su prona{li fragment kopije Jevan|elja po Jovanu 18.
poglavlja, koji su vode}i stru~njaci papirolozi datirali na oko 125. godi-
nu. Prikazuju}i da su kopije Jevan|elja po Jovanu postojale ovako
rano, i ~ak u Egiptu, arheologija je uspe{no odbacila pretpostavke da
je Jevan|elje po Jovanu sastavljeno u poodmaklom drugom veku, pre-
dugo posle Isusovog `ivota da bi bilo pouzdano.
Drugi nau~nici su napali Jevan|elje po Marku, za koje se uop{teno
smatra da predstavlja prvi napisani opis Isusovog `ivota. Ateista Majkl
Martin optu`uje Marka da nije poznavao geografiju Palestine, {to
pokazuje, kako on ka`e, da nije mogao da `ivi u tom regionu u vreme
Isusa. On posebno navodi Jevan|elje po Marku 7,31: “I opet izi|e
Isus iz krajeva Tirskih i Sidonskih, i do|e na more Galilejsko u kra-
jeve Desetogradske.”
“Istaknuto je”, rekao je Martin, “da bi se na osnovu tih uputsta-
va Isus udaljavao od Galilejskog jezera.”5
Kada sam izneo Martinovu kritiku Mekreju, on je namr{tio obrve i
nervozno uzeo sa police gr~ku verziju Jevan|elja po Marku, uzimaju}i
knjige sa podacima i otvaraju}i velike mape drevnog Izraela.
“Ono {to ti kriti~ari izgleda pretpostavljaju jeste da je Isus u{ao u
svoja kola i kru`io uokolo, ali on to o~igledno nije ~inio”, rekao je.
^itao je tekst na originalnom jeziku, uzimaju}i u obzir planinski
teren i verovatne puteve u regionu, i uzimaju}i u obzir slobodan na~in
na koji se re~ “desetogradske” koristila za opisivanje konfederacije
deset gradova koja je varirala s vremena na vreme. Mekrej je odredio
logi~nu putanju na mapi koja je precizno odgovarala Markovom opisu.
“Kada se sve stavi u odgovaraju}i opis”, zaklju~io je, “nema prob-
lema sa Markovim opisom”.
Ponovo su arheolo{ki uvidi pomogli da se objasni ono {to je prvo-
bitno izgledalo kao gre{ka u Novom zavetu. Postavio sam Mekreju
op{irno pitanje o tome: da li je ikada nai{ao na arheolo{ke nalaze
koji su otvoreno protivre~ili podacima Novog zaveta? On je odmah-
nuo glavom. “Arheologija nije dala ni{ta {to jednoglasno protivre~i
Bibliji”, odgovorio je sa ube|enjem. “Sasvim suprotno, kao {to smo
videli, postojao je veliki broj mi{ljenja skepti~nih nau~nika koja su
tokom godina pretvorena u '~injenicu', ali je arheologija pokazala da
su bila pogre{na.”
Ipak su i dalje postojale neke stvari koje sam morao da razre{im.
Izvadio sam bele{ke i spremio se da izazovem Mekreja sa tri dugo-
trajne zagonetke za koje sam smatrao da bi arheologija donekle te{ko
mogla da ih objasni.
87

PRVA ZAGONETKA: POPIS STANOVNI[TVA
Pri~e o Isusom ro|enju tvrde da su Marija i Josif morali zbog
popisa da se vrate u Josifov rodni grad Vitlejem. “Dozvolite mi da
budem otvoren: to izgleda apsurdno na prvi pogled”, rekao sam.
“Kako je vlast mogla da natera sve gra|ane da se vrate u svoje rodno
mesto? Da li postoje bilo kakvi arheolo{ki dokazi da se ovakva vrsta
popisa ikada odigrala?”
Mekrej je mirno izvukao primerak svoje knjige. “U stvari, otkri}e
formulara drevnih popisa je bacilo prili~no svetlosti na ovu praksu”,
rekao je dok je prelistavao knjigu. Po{to je prona{ao podatak koji je
tra`io, naveo je zvani~nu naredbu vlasti datiranu na 104. godinu.
“Gaj Vibije Maksimus, upravnik Egipta ka`e: Vide}i da je do{lo
vreme za popis od ku}e do ku}e, neophodno je primorati sve one
koji su iz bilo kog razloga izvan svojih provincija da se vrate u
svoje domove, kako bi mogli da sprovedu redovnu naredbu o
popisu i kako bi mogli marljivo da prionu na obra|ivanje svojih
parcela.”6
“Kao {to mo`ete da vidite”, rekao je dok je zatvarao knjigu, “ta
praksa je potvr|ena ovim dokumentom, iako bi vam taj naro~iti na~in
prebrojavanja ljudi mogao izgledati ~udan. A drugi papirus, iz 48.
godine, ukazuje da je celokupna porodica bila uklju~ena u popis.”
Me|utim, ovo nije potpuno re{ilo problem. Luka je rekao da je
popis koji je doveo Josifa i Mariju u Vitlejem, izvr{en u vreme kada
je Kvirnije upravljao Sirijom i za vreme vladavine Iroda Velikog.
“To predstavlja zna~ajan problem”, istakao sam, “zato {to je Irod
umro 4. godine pre n.e, a Kvirnije nije po~eo da upravlja Sirijom pre
6. godine nove ere, sprovode}i popis ubrzo posle toga. Tu postoji veli-
ka praznina; kako mo`ete da re{ite tako veliko neslaganje u datumi-
ma?”
Mekrej je znao da sam pokrenuo sporno pitanje oko koga su se
arheolozi borili godinama. Odgovorio je na slede}i na~in: “Istaknuti
arheolog D`eri Verdeman (Jerry Vardaman) je uradio dosta u ovoj
oblasti. Prona{ao je nov~i} sa Kvirinijevim imenom napisan malim
slovima, ili onim {to bi mi nazvali 'mikrografskim'. To ga postavlja kao
prokonzula Sirije i Kilikije od 11 godine pre nove ere do posle Irodove
smrti.”
Bio sam zbunjen. “[ta to zna~i?” upitao sam.
“To zna~i da su izgleda postojala dva Kvirinija”, odgovorio je. “Nije
neobi~no da imate puno ljudi sa istim rimskim imenima, tako da
nema razloga za sumnju da su postojala dva ~oveka sa imenom
Kvirinije. Popis bi se odigrao pod vladavinom ranijeg Kvirinija.
88
Uzimaju}i u obzir da je ciklus popisa bio na svakih 14 godina, to bi
se sasvim dobro slagalo.”
To mi je zvu~alo pomalo naga|aju}e, ali umesto da se zaglibimo
u ovoj raspravi, odlu~io sam da u glavi odlo`im to pitanje za kasniju
detaljnu analizu.
Dok sam vr{io dodatno istra`ivanje, prona{ao sam da je Vilijem
Remsi (William Ramsay), preminuli arheolog i profesor i na Oksfordu
i na Kembrid`u u Engleskoj, do{ao do sli~ne teorije. Zaklju~io je, na
osnovu raznih zapisa, da iako je postojao samo jedan Kvirinije, on je
upravljao Sirijom u dve razli~ite prilike, {to bi pokrilo vremenski peri-
od najranijeg popisa.7
Drugi nau~nici su istakli da se tekst Jevan|elja po Luci mo`e pre-
vesti: “Ovaj popis stanovni{tva se odigrao pre nego {to je Kvirinije
upravljao Sirijom”, {to bi tako|e re{ilo problem.8
Ova stvar nije bila re{ena toliko precizno koliko sam `eleo.
Me|utim, morao sam da priznam da su Mekrej i drugi pru`ili neka
mogu}a obja{njenja. Mogao sam sa uvereno{}u da zaklju~im da je
popis odr`an tokom vremenskog okvira Isusovog ro|enja i da posto-
je dokazi da je zaista tra`eno od ljudi da se vrate u svoje rodne
gradove - {to sam ja i dalje smatrao neobi~nim!
DRUGA ZAGONETKA: POSTOJANJE NAZARETA
Mnogi hri{}ani nisu svesni da su skeptici dugo vremena tvrdili da
Nazaret nikada nije postojao tokom vremena za koje Novi zavet ka`e
da je Isus tamo proveo svoje detinjstvo.
U ~lanku zvanom “Kuda Isus nikada nije hodao”, ateista Frenk
Zindler (Frank Zindler) napomenuo je da se Nazaret ne spominje u
Starom zavetu, da ga ne spominje apostol Pavle, ni Talmud (iako se
63 druga galilejska grada navode), niti Josif (koji je naveo 45 drugih
gradova i sela Galileje, uklju~uju}i Jafu, koja je od sada{njeg Nazareta
bila udaljena ne{to preko kilometar i po). Nijedan drevni istori~ar ili
geograf ne spominje Nazaret pre po~etka ~etvrtog veka.9 Ime se prvi
put javlja u jevrejskoj knji`evnosti, u poemi napisanoj oko 7. veka.10
Ovo odsustvo dokaza stvara sumnjivu sliku. Zbog toga sam stvari
izneo direktno Mekreju: “Da li postoji bilo kakva arheolo{ka potvrda
da je Nazaret postojao tokom prvog veka?”
Ova stvar nije bila nova Mekreju. “Dr D`ejms Strejnd` (James
Strange) sa Univerziteta u Ju`noj Floridi je stru~njak u ovoj oblasti, i
opisuje Nazaret kao veoma malo mesto, veli~ine oko 60 jutara, sa
maksimalnom populacijom od oko 480 ljudi, na po~etku prvog veka”,
odgovorio je Mekrej.
Me|utim, to je bio zaklju~ak; `eleo sam dokaze. “A kako je on to
znao?” upitao sam.
89
 “Pa, Strejnd` napominje da kada je Jerusalim pao 70. godine,
sve{tenici vi{e nisu bili potrebni u hramu po{to je bio uni{ten, tako
da su poslati na razli~ite druge lokacije, ~ak i u Galileju. Arheolozi su
prona{li listu na jermenskom koja opisuje 24 porodice sve{tenika koji
su bili preme{teni, i registrovano je da je jedna od njih preseljena u
Nazaret. To pokazuje da je to malo selo moralo da postoji tu u to
vreme.”
Pored toga, rekao je da postoje arheolo{ke iskopine koje su otkrile
grobove iz prvog veka u blizini Nazareta, {to bi uspostavilo granice
sela, po{to su po jevrejskom zakonu grobovi morali da se postavlja-
ju van gradskog naselja. Dve grobnice su sadr`ale objekte kao {to su
lampe od gline, stakleni sudovi i vaze iz prvog, tre}eg ili ~etvrtog
veka.
Mek Rej je pokupio kopiju knjige istaknutog arheologa D`eka
Finegana, koju je objavila {tamparija pristonskog univerziteta.
Prelistao je knjigu, a zatim pro~itao Fineganovu analizu: “Iz grobnica...
mo`e se zaklju~iti da je Nazaret predstavljao jako jevrejsko naselje u
rimskom periodu.”11
Mekrej me je pogledao. “Raspravljalo se o lokaciji nekih mesta iz
prvog veka, kao na primer gde se ta~no nalazi Isusov grob, ali me|u
arheolozima nikada nisu postojale velike sumnje oko lokacije
Nazareta. Teret dokaza treba da bude na onima koji negiraju njegovo
postojanje.”
To je izgledalo razumno. ^ak i obi~no skepti~ni Jang Vilson,
navode}i prehri{anske ostatke koji su prona|eni 1955. godine ispod
crkve Blagovesti u sada{njem Nazaretu, uspeo je da prizna: “Takvi
nalazi ukazuju da je Nazaret mogao da postoji u Isusovo vreme, ali
nema sumnje da je morao da bude veoma malo i nezna~ajno
mesto.”12
Toliko nezna~ajno da Natanailovo razmi{ljanje iz Jevan|elja po
Jovanu 1,46 sada ima vi{e smisla: “Iz Nazareta”, rekao je, “mo`e li
biti {to dobro?”
TRE]A ZAGONETKA: MASAKR U VITLEJEMU
Jevan|elje po Mateju prikazuje tragi~nu scenu: Irod Veliki, car
Judeje, ose}aju}i se ugro`enim ro|enjem bebe od koje se bojao da
}e mu jednom preuzeti presto, {alje svoje trupe da ubiju svu decu
ispod dve godine starosti u Vitlejemu. Me|utim, upozoren od an|ela,
Josif be`i u Egipat sa Marijom i Isusom. Tek posle Irodove smrti, oni
se vra}aju i nastanjuju u Nazaretu, i tako celokupan doga|aj ispu-
njava tri drevna proro~anstva o Mesiji (videti Jevan|elje po Mateju
2,13-23).
90
Problem je slede}i: ne postoji nezavisna potvrda da se to masovno
ubistvo ikada odigralo. Ne postoji ni{ta o tome u spisima Josifa
Flavija i drugih istori~ara. Ne postoji arheolo{ka potpora. Ne postoje
zapisi ili dokumenti.
“Svakako bi doga|aj ove veli~ine zabele`io i neko drugi pored
Mateja”, insistirao sam. “Uz potpuno odsustvo bilo kakve istorijske ili
arheolo{ke potvrde, zar nije logi~no zaklju~iti da se taj masakr nika-
da nije odigrao?”
“Mogu da vidim za{to bi ste to rekli”, Mekrej je odgovorio, “po{to
bi danas takav doga|aj verovatno brzo bio objavljen preko CNN-a i
ostalih medija.”
Slo`io sam se. U stvari, 1997. i 1998. godine stalno su pristiza-
le vesti koje opisuju muslimanske ekstremiste koji stalno vr{e napade
i ubijaju doslovno celokupna sela, uklju~uju}i i `ene i decu, u Al`iru.
Celom svetu je skrenuta pa`nja na to.
“Ali”, dodao je Mekrej, “morate da se postavite u situaciju prvog
veka i da imate nekoliko stvari na umu. Prvo, Vitlejem verovatno nije
bio ve}i od Nazareta, pa onda zaklju~ite koliko bi beba te starosti bilo
u selu od 500 ili 600 ljudi. Ne hiljade, ne stotine, ali svakako neko-
liko.”
“Drugo, Irod Veliki je bio krvo`edni car: ubio je ~lanove sopstvene
porodice; pogubio je veliki broj ljudi za koje je mislio da mogu da mu
se suprotstave. Tako da ~injenica da je ubio nekoliko beba u
Vitlejemu ne}e skrenuti pa`nju ljudi u rimskom svetu.”
“Tre}e, nije bilo televizije, radija niti novina. Bilo bi potrebno puno
vremena da se novost ra{iri, naro~ito iz tako malog sela daleko u
brdima, a istori~ari su imali daleko ve}e pri~e o kojima bi pisali.”
Kao novinar, to mi je i dalje bilo te{ko da shvatim. “To jednos-
tavno nije bila neka pri~a?” upitao sam, sa nevericom.
“Ne mislim da je bila, bar ne u to vreme”, rekao je. “Ludak koji
je ubijao svakog koji je izgledao kao potencijalna pretnja po njega -
to je bila obi~na stvar za Iroda. Kasnije, naravno, kako se hri{}ans-
tvo razvijalo, taj doga|aj je postao zna~ajniji, ali bih bio iznena|en ako
bi to predstavljalo veliku novost u to vreme.”
Mo`da je tako, ali je to bilo te{ko zamisliti za novinara koji je bio
uve`ban da nanju{i vesti u visokotehnolo{kom dobu brzih i svetskih
komunikacija. U isto vreme, morao sam da priznam da na osnovu
onoga {to sam znao o krvavim doga|ajima u drevnom Izraelu,
Mekrejevo obja{njenje je izgledalo razumno.
To je ostavilo jo{ jednu oblast koju sam `eleo da ispitam. I za
mene, ona je bila najfascinantnija od svih.
91

ZAGONETKA SVITAKA SA MRTVOG MORA
Arheologija je privla~na nauka. Drevne grobnice, natpisi uklesani u
kamenu ili iscrtani na papirusu, deli}i razbijene grn~arije, izlizani
nov~i}i - predstavljaju mu~ne putokaze za istra`iva~e. Me|utim, malo
ostataka iz pro{losti je stvorilo toliko nejasno}a kao svici sa Mrtvog
mora, koji predstavljaju stotine rukopisa od 250. godine pre nove ere
do 68. godine nove ere koji su prona|eni u pe}inama 30 kilometara
isto~no od Jerusalima 1947. godine. Izgleda da ih je stroga jevrej-
ska religiozna grupa, zvana Eseni, sakrila pre nego {to su Rimljani
razorili njihovo naselje.
O ovim svicima su date neke bizarne tvrdnje, uklju~uju}i apsurdnu
knjigu D`ona Marka Alegre (John Marco Allegro) u kojoj pretpostavlja
da se hri{}anstvo pojavilo iz kulta plodnosti ~iji su pripadnici koristili
halucinogene pe~urke!13 U doslednijoj, ali svejedno veoma sumnjivoj
tvrdnji, stru~njak za papiruse @oze O'Kalahan (Jose O'Callaghan) je
rekao da je jedan fragment sa Mrtvog mora deo najranijeg rukopisa
ikada prona|enog Jevan|elja po Marku, datiraju}i unazad na 17 do
20 godina posle Isusovog raspe}a. Me|utim, mnogi nau~nici nas-
tavljaju da budu skepti~ni prema njegovom tuma~enju.14
U svakom slu~aju, nikakvo istra`ivanje arheologije prvog veka ne
bi bilo potpuno bez postavljanja pitanja o svicima. “Da li nam oni ka`u
bilo {ta direktno o Isusu?” upitao sam Mekreja.
“Pa ne, Isus se ne spominje specifi~no u bilo kom svitku”, odgo-
vorio je. “Ti dokumenti nam prvenstveno daju uvide u `ivot Jevreja i
obi~aje.” Zatim je izvadio neke papire i istakao na ~lanak koji je
objavljen krajem 1997. godine. “Iako”, dodao je, “postoji veoma zani-
mljiv razvoj povezan sa rukopisom zvanim 4Q521, {to bi nam moglo
re}i ne{to o onome {ta je Isus tvrdio da jeste.”
To je podstaklo moj apetit. “Recite mi ne{to o tome”, rekao sam
sa u`urbano{}u u glasu.
Mekrej je otkrio misteriju. Jevan|elje po Mateju opisuje kako je
Jovan Krstitelj, borave}i u zatvoru i bore}i se sa sumnjama o
Isusovom identitetu, poslao svoje sledbenike da postave Isusu
zna~ajno pitanje: “Jesi li ti onaj {to }e do}i, ili drugoga da ~ekamo?”
(Matej 11,3). On je tra`io direktan odgovor da li je Isus stvarno bio
dugo o~ekivani Mesija.
Kroz vekove, hri{}ani su se ~udili Isusovom prili~no zagonetnom
odgovoru. Umesto da otvoreno ka`e da ili ne, Isus je odgovorio: “Idite
i ka`ite Jovanu {to ~ujete i vidite: slepi progledaju i hromi hode,
gubavi ~iste se i gluvi ~uju, mrtvi ustaju i siroma{nima propoveda se
jevan|elje” (Matej 11,4-5).
92
Isusov odgovor je predstavljao aluziju na deo iz Knjige proroka
Isaije 61. Ali je iz nekog razloga Isus uklju~io i izraz “mrtvi ustaju”,
koji upadljivo nedostaje u starozavetnom tekstu.
Ovde na scenu stupa 4Q521. Ovaj nebiblijski rukopis iz kolekcije
Svitaka sa Mrtvog mora, napisan na hebrejskom, je datiran na 30
godina pre Isusovog ro|enja. Sadr`i verziju Knjige proroka Isaije 61
koji uklju~uje nedostaju}i izraz “mrtvi ustaju”.
“(Nau~nik koji prou~ava svitke Kreg) Evans je istakao da je ovaj
izraz u 4Q521 nesumnjivo uklopljen u mesijanski kontekst”, rekao je
Mekrej. “On se odnosi na ~uda koja }e Mesija u~initi kada do|e i
kada }e mu se nebo i zemlja pokoriti. Tako, kada je Isus dao svoj
odgovor Jovanu, on uop{te nije bio dvosmislen. Jovan bi trenutno pre-
poznao njegove re~i kao jasnu tvrdnju da je Isus bio Mesija.”
Mekrej mi je dodao ~lanak u kome je Evans naveden kako ka`e:
“4Q521 ~ini jasnim da je (Isusovo) pozivanje na Knjigu proroka Isaije
61 zaista mesijansko. U su{tini, Isus je rekao Jovanu preko njego-
vih poslanika da se mesijanske stvari odigravaju. Tako da je odgovor
na (Jovanovo) pitanje bilo: Da, on je onaj {to }e do}i.”15
Zavalio sam se u stolicu. Za mene je Evansovo otkri}e bila
upe~atljiva potvrda Isusovog identiteta. Bio sam zadivljen kako je
savremena arheologija mogla kona~no da razre{i zna~aj izjave u kojoj
je Isus smelo tvrdio, pre skoro dve hiljade godina, da je zaista bio
Bo`ji pomazanik.
“IZVANREDNO PRECIZNA KNJIGA”
Stalne arheolo{ke potvrde o preciznosti Novog zaveta obezbe|uju
zna~ajnu potvrdu za njegovu pouzdanost. To je veliki kontrast sa onim
kako se arheologija pokazala kao razaraju}a za veru mormona.
Iako je D`ozef Smit, osniva~ Mormonske crkve, tvrdio da je nje-
gova “Knjiga mormona” “najta~nija od svih knjiga na zemlji”,16 arhe-
ologija nikako nije mogla da potvrdi njene tvrdnje o doga|ajima koji
su se navodno pre puno vremena odigrali u Americi.
Se}am se da sam pisao Institutu Smitsonijan `ele}i da se raspi-
tam o tome da li postoje bilo kakvi dokazi koji podupiru tvrdnje
Mormona, samo da bih dobio jednoglasnu tvrdnju da arheologija “ne
vidi direktnu vezu izme|u arheologije Novog sveta i sadr`ine knjige”.
Kao {to su autori D`on Enkerberg (John Ankerberg) i D`on Veldon
(John Veldon) zaklju~ili u knjizi o ovoj temi: “Drugim re~ima, nijedan
grad iz Knjige Mormona nikada nije prona|en, nijedna osoba, mesto,
nacija, ili ime iz Knjige Mormona nikada nisu na|eni, nikakve
rukotvorine, svici, zapisi iz Knjige Mormona... ni{ta {to bi prikazalo
da je Knjiga Mormona bilo {ta osim mita ili ma{te, nikada nije
prona|eno.”17
93
 Me|utim, pri~a je potpuno druga~ija za Novi zavet. Mekrejove McRay, John. Archaeology and the New Testament. Grand Rapids: Baker.
zaklju~ke su ponavljali mnogi drugi nau~nici, uklju~uju}i istaknutog 1991.
australijskog arheologa Kliforda Vilsona (Clifford Wilson), koji je Thompson, J. A. The Bible and Archaeology. Grand Rapids: Eerdmans,
napisao: “Oni koji znaju ~injenice sada uvi|aju da se Novi zavet mora 1975.
Yamauchi, Edwin. The Stones and the Scriptures. New York: J. B.
prihvatiti kao izvanredno precizna knjiga puna informacija.”18
Lippencott, 1972.
Po{to je Kreg Blumberg uspostavio su{tinsku pouzdanost novoza-
vetnih dokumenata, Brus Mecger potvrdio njihovo precizno preno{enje
kroz istoriju, Edvin Jamau~i demonstrirao {iroku potvrdu drevnih
istori~ara i drugih, i po{to je sada D`on Mekrej pokazao koliko arhe-
ologija nagla{ava njihovu pouzdanost, morao sam da se slo`im sa
Vilsonom. Slu~aj za Hrista je, iako daleko od zavr{enog, bio izgra|en
na ~vrstim osnovama.
U isto vreme, znao sam da su postojali neki istaknuti profesori
koji se ne bi slo`ili sa ovom procenom. Videli ste ih navedene u
~asopisu “Njuzvik” (Newsweek) i intervjuisane u ve~ernjim vestima,
kako govore o svojim radikalnim procenama o Isusu. Do{lo je vreme
da se suo~im sa njihovim kritikama pre nego {to nastavim dalje sa
svojim istra`ivanjima. To je zna~ilo put u Minesotu kako bih inter-
vjuisao nau~nika obrazovanog na Univerzitetu Jejl, dr Gregori Bojda
(Gregory Boyd).

Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. [ta vidite kao nedostatke i koristi primene arheologije za potporu

Novog zaveta?
2. Ako je pokazano da su Luka i drugi pisci Novog zaveta bili precizni u
izve{tavanju sporednih pojedinosti, da li to pove}ava va{e po-verenje da bi
bili sli~no pa`ljivi i u bele`enju va`nih doga|aja? Za{to da ili za{to ne?
3. Za{to smatrate da je dr Mekrejeva analiza zagonetki u vezi popisa,
postojanja Nazareta, masakra u Vitlejemu, verovatna ili neverovatna?
4. Po{to ste razmotrili svedo~enje o~evidaca, dokumente, potvrdne i
nau~ne dokaze u Hristovom slu~aju, zastanite i procenite svoje zaklju~ke do
sada. Na skali od 0 do 10, pri ~emu 0 ozna~ava “bez poverenja” u su{tin-
sku pouzdanost Jevan|elja, a 10 “potpuno pove-renje”, kako bi ste ocenili
sebe na ovom mestu? Koji su neki od razloga zbog kojih ste izabrali taj broj.

Za dalje dokaze
Jo{ izvora o ovoj temi

Finegan, Jack. The Archaeology of the New Testament. Princeton:

Princeton Univ. Press, 1992.

94 95

6 nije bilo sumnje da je Mos izvr{io ubistvo. Na osnovu tih i drugih
POBIJAJU]I DOKAZ
Da li je istorijski Isus isti kao i Isus vere?
To se de{ava stalno prilikom repriza Peri Mejsona i u d`epnim
romanima, ali je krajnje retko u pravni~kim dramama iz stvarnog
`ivota, tako da kada je o~evidac na su|enju za ubistvo odbio da
poka`e na optu`enog kao na ubicu i umesto toga priznao da je on
ubica, celokupna sudnica je bila zapanjena - i ja sam imao neverovatu
pri~u za ~asopis ^ikago Tribjun.
Ri~ard Mos je bio optu`en za ubistvo 19-godi{njaka iz ^ikaga,
ispred kafi}a u severozapadnom delu. Mosov prijatelj iz detinjstva, Ed
Peseri, je pozvan da svedo~i i da opi{e prepirku koja je dovela do
ubistva.
Peseri je opisao scenu koja se odigrala ispred kafane Rasti Nejl,
a zatim ga je advokat odbrane upitao {ta se desilo sa `rtvom.
Ne trepnuv{i, Peseri je odgovorio da, po{to ga je `rtva ubola
makazama: “Pucao sam u njega.”
Sudski zapisni~ar se zgranuo. Tu`ioci su podigli ruke. Sudija je
odmah prekinuo postupak kako bi upoznao Peserija sa njegovim
zakonskim pravom protiv optu`ivanja samog sebe. Tada je optu`eni
iza{ao na mesto za svedoke i potvrdio, da je to ta~no - da je Peseri
izvr{io zlo~in.
“Ono {to je Peseri u~inio (priznaju}i) je bio ~in sirove hrabrosti”,
likovao je advokat odbrane.
Ali, tu`ioci nisu bili ube|eni. “Kakva hrabrost?” upitao je jedan od
njih. “Peseri zna da nije izlo`en riziku od gonjenja, po{to jedini dokazi
koje dr`ava ima ukazuju na Ri~arda Mosa!”
Jo{ uvek u velikoj meri ube|eni u Mosovu krivicu, tu`ioci su znali
da su morali da predstave ~vrsto svedo~enje kako bi pobili Peserijevu
tvrdnju. Pravni~kim izrazom, trebao im je “pobijaju}i dokaz”, definisan
kao bilo koji dokaz koji je pru`en za “obja{njenje, suprotstavljanje ili
pobijanje” opisa svedoka.1
96
Slede}eg dana, tu`ioci su ispitali tri druga o~evica koji su rekli da
dokaza, porota je proglasila Mosa krivim.2
Tu`ioci su u~inili pravu stvar. Kada su nadmo}ni dokazi jasno
ukazivali na krivicu optu`enog, bilo je mudro {to su bili skepti~ni na
u su{tini nepotvr|enu izjavu koju je dao neko sa odre|enim intere-
som da pomogne svom prijatelju.
DA LI SE MO@E OPOVRGNUTI SKUP “SEMINAR O ISUSU”?
Kako se ovaj pravni koncept o pobijaju}im konceptima uklapa u
moje istra`ivanje o Isusu?
Sada kada sam ~uo mo}ne, ubedljive i razumne dokaze od
nau~nika koje sam ispitao za ovu knjigu, morao sam da skrenem
pa`nju na suprotna mi{ljenja male grupe akademika koji su bili pred-
met vihora informativnih vesti.
Siguran sam da ste videli te ~lanke. Poslednjih godina mediji su
bili zasi}eni nekriti~kim izve{tajima o skupu “Seminar o Isusu”, samo-
prozvanoj grupi koja predstavlja mali procenat nau~nika koji
prou~avaju Novi zavet, ali koja proizvodi udarne vesti u velikoj meri
van proporcija uticaja grupe.
U~esnici Seminara su privukli pa`nju novinara glasaju}i obojenim
perlama da li su smatrali da je Isus rekao ono {to Jevan|elja navode
da ka`e. Crvena perla je zna~ila da je Isus nesumnjivo rekao to ili
ne{to nalik na to; ru`i~asta perla je zna~ila da je verovatno rekao;
siva perla je ozna~avala da on to nije rekao, ali da su ideje sli~ne
njegovim; a crna perla je ozna~avala da uop{te nije izgovorio te re~i.
Na kraju su zaklju~ili da Isus nije izrekao 82% onoga {to mu
Jevan|elja pripisuju. Ve}ina od preostalih 18% je smatrana za donek-
le sumnjive, uz samo 2% Isusovih izreka pouzdano odre|enih kao au-
tenti~ne.3 Bez stru~ne procene kojima bi se proverila metodologija
Seminara, novinari su posvetili pri~i ~itave bunare mastila.
Zatim je Seminar objavio “Pet Jevan|elja” (The Five Gospels), koja
sadr`e ~etiri tradicionalna Jevan|elja, plus sumnjivo Jevan|elje po
Tomi, sa Isusovim re~ima obojenim raznim bojama u skladu sa nala-
zima grupe. Prelistajte ih i prona}i}ete mno{tvo crne boje, ali malo
dragocene crvene. Na primer, jedine re~i iz Gospodnje molitve, za koje
je Seminar ube|en da ih je Isus izrekao, jesu: “O~e na{.”
Ali, ja sam `eleo da odem izvan naslovnih strana i da otkopam,
kao {to to komentator Pol Harvi voli da ka`e, “ostatak pri~e”. Morao
sam da znam da li postoje bilo kakvi pouzdani pobijaju}i dokazi za
negiranje tih problemati~nih i na{iroko objavljenih mi{ljenja. Da li su
nalazi Seminara o Isusu ~vrsto zasnovani na nau~nim istra`ivanjima
97
bez predrasuda, ili su ona bila kao zlosre}no Peserijevo svedo~an-
stvo: dobro smi{ljeno, ali na kraju bez potpore?
Da bih dobio odgovore, krenuo sam na {esto~asovnu vo`nju do
Sent Pola, u Minesoti, kako bih se posavetovao sa dr Gregori
Bojdom, obrazovanim profesorom teologije ~ije su knjige i ~lanci ospo-
ravali skup “Seminar o Isusu”.
PETI INTERVJU: DR GREGORI A. BOJD
Bojd se prvi put sukobio sa Seminarom o Isusu 1996. godine,
kada je napisao razaraju}u kritiku liberalnih gledi{ta o Isusu, zvanu
“Cini~na saga ili Sin Bo`ji? Povratiti stvarnog Isusa u doba revizioni-
sti~kih odgovora” (Cynic Sage or Son of God? Recovering the Real
Jesus in an Age of Revisionist Replies). Prepuna fusnota, ova knjiga
od 416 strana je od strane ~itaoca ~asopisa “Hri{}anstvo” danas
progla{ena kao jedna od njihovih najomiljenijih knjiga godine. Njegovo
popularno d`epno izdanje “Isus pod opsadom” (Jesus under Siege)
nastavlja sa istim temama na po~etnom nivou.
Me|u Bojdove druge knjige spadaju nagra|ivana “Pisma skeptika”
(Letters from a Skeptic), u kojoj se on i njegov tada sumnji~avi otac
raspravljaju oko te{kih tema u vezi sa hri{}anstvom (koja zavr{ava
tako {to njegov otac postaje posve}eni hri{}anin), i “Bog u ratu:
Biblija i duhovni sukob” (God at War: The Bible and Spiritual Conflict).
Pored toga, bio je saradnik na knjizi “Studija istra`ivanja Biblije” (The
Quest Study Bible), koja je bila namenjena ljudima koji postavljaju
intelektualna pitanja o hri{}anskoj veri.
Po{to je diplomirao filozofiju na Univerzitetu u Minesoti, Bojd je
postao magistar teologije (cum laude) na Teolo{kom fakultetu Jejla i
doktorirao je (magna cum laude) na Teolo{kom fakultetu na Pristonu.
Me|utim, on nije stereotipski intelektualac. Talasaste crne kose,
krupne gra|e i uz osmeh, Bojd izgleda kao akademski duplikat
komi~ara Hauija Mendela. I kao i Mendel, predstavlja ~istu kineti~ku
energiju.
Re~i kuljaju iz njega kao voda iz naprsle cevi. On razvija prefinjene
ideje i teolo{ke koncepte zapanjuju}om brzinom. Pokazuje prstima,
gestikulira, vrpolji se na stolici. Nema vremena da name{ta svoju
ko{ulju, da uredi papire razbacane po kancelariji ili da postavi na
policu knjige koje stoje u neurednim gomilama na podu. Previ{e je
zauzet razmi{ljanjem, raspravljanjem, postavljanjem pitanja, divlje-
njem, sanjarenjem, otkrivanjem - i re{avanjem jednog projekta za
drugim.
U stvari, ne mo`e da se bavi samo jednim poslom. Pored mesta
profesora teologije na Betel koled`u, on je tako|e pastor crkve
Vudlend Hils, u kojoj je njegovo strastveno propovedanje doprinelo
98
porastu prisustvovanja sa 42 ~oveka u 1992. godini, na 2.500 ljudi
danas. Ovo okru`enje stvarnog sveta mu poma`e da se u~vrsti u real-
nosti svakodnevnog `ivota.
Sa ateistima vodi rasprave iz zabave. Uhvatio se u ko{tac sa pre-
minulim Gordonom Stejnom po pitanju “Da li postoji Bog?” On i pas-
tor Den Bejker, koji je postao skeptik, raspravljali su oko teme “Da
li je Isus vaskrsao iz mrtvih?” A u programu koji je sponzorisao
Islamski centar Minesote, izazvao je jednog Muslimana po pitanju “Da
li je Bog trojstvo?” Bojdov o{tri um, hitra domi{ljatost, nedvosmis-
lenost pri razgovoru sa ljudima, i veliko biblijsko i filozofsko znanje,
~ine ga protivnikom za po{tovanje.
[tavi{e, on odli~no spaja op{tu kulturu i ozbiljnu nauku. Poznaje
fudbal koliko i fusnote. Mo`e da zapo~ne re~enicu usputnim
opa`anjem o novom filmu i da je zavr{i stratosferskim ukazivanjem
na duboki filozofski problem. Podjednako mu je prijatno da ~ita
Dilberta ili da gleda Sajnfelda, kao i da pi{e svoju impresivnu knjigu
“Trojstvo i proces: Kriti~na procena i rekonstrukcija Hart{ornovog
dipolarnog teizma prema metafizi~kom u~enju o trojstvu” (Trinity and
Proces: A Critical Evaluation and Reconstruction of Hartshorne's Di-
Polar Theism towards a Trinitarian Metaphysics).
Njegov nemaran i familijaran stil je brzo doprineo da se ose}am
kao kod svoje ku}e dok smo se sme{tali u njegovu kancelariju na
drugom spratu. Ubrzo je bilo jasno da je Bojd bio spreman da po~ne.
SPISI RADIKALNE GRUPE
Odlu~io sam da zapo~nem sa gledi{ta prose~nog potro{a~a vesti.
“Ljudi uzimaju ~asopis ili novine, ~itaju zaklju~ke o Seminaru o Isusu
i pretpostavljaju da to predstavlja prihva}eno gledi{te o nauci Novog
zaveta”, rekao sam. “Ali, da li je to stvarno slu~aj?”
“Ne”, rekao je, izgledaju}i kao da je zagrizao ne{to kiselo. “Ne,
ne, to nije slu~aj. Ali vi ste u pravu - ljudi dobijaju takav utisak.”
Ljuljao se u svojoj stolici dok se nije smestio dovoljno udobno
kako bi ispri~ao pri~u. “Kada je ~asopis 'Tajm' iza{ao sa svojim prvim
velikim ~lankom o Seminaru o Isusu”, rekao je, “ja sam u to vreme
govorio o hri{}anstvu sa jednim ~ovekom. On je bio veoma skepti~an
po prirodi, i prili~no opijen idejama Nju ejd`a.”
“Imali smo zajedni~kog prijatelja koji je bio u bolnici i kada sam
oti{ao da ga posetim, taj drugi ~ovek je ve} bio tu, ~itaju}i ~asopis
'Tajm'. Dok sam ulazio u sobu, rekao mi je: 'Pa, Greg, izgleda da se
nau~nici ne sla`u sa vama', i dobacio mi ~asopis!”
Bojd je odmahnuo glavom sa izrazom tuge i neverice. “Vidite, taj
~lanak mu je dao razlog da prestane da me shvata ozbiljno. Iako je
znao da sam nau~nik, on je protuma~io taj ~lanak kao da govori da
99
ve}ina nau~nika - ili bar, oni koji nisu uvrnuti fundamentalisti - prih-
vata to gledi{te.”
Mogao sam da saose}am sa Bojdovom pri~om, po{to sam ~uo
previ{e ljudi koji izjedna~avaju Seminar o Isusu sa svim nau~nicima.
“Da li smatrate da je takav utisak slu~ajnost?” upitao sam.
“Pa, Seminar o Isusu svakako prikazuje sebe na taj na~in”, Bojd
je odgovorio. “U stvari, to je jedna od njegovih strana koja najvi{e iri-
tira, ne samo teologe, ve} i druge nau~nike.”
“Ako pogledate njihovu knjigu 'Pet Jevan|elja' ona daje 'sedam
stubova nau~ne mudrosti', kao da morate da sledite njihovu
metodologiju ako `elite da postanete pravi nau~nik. Ali puno
nau~nika, {irokog spektra obrazovanja, imali bi ozbiljne rezerve o jed-
nom ili ~ak ve}ini tih stubova. A Seminar o Isusu naziva svoj prevod
Biblije 'nau~nom verzijom' - pa, na {ta to ukazuje? Da druge verzije
nisu nau~ne?”
Zastao je za trenutak, zatim u{ao u samu sr` problema. “Evo
istine”, rekao je. “Seminar o Isusu predstavlja krajnje mali broj
radikalne grupe nau~nika koji su na krajnjem, krajnjem levom krilu
novozavetnog mi{ljenja. To ne predstavlja op{te prihva}enu nauku.”
“Ironi~no je da imaju sopstvenu vrstu fundamentalizma. Oni ka`u
da imaju pravilan na~in postupanja, i ta~ka.” Nasmejao se. “U ime
raznovrsnosti”, dodao je uz smeh, “oni mogu da budu u stvari prili~no
ograni~eni.”
OTKRIVANJE “PRAVOG” ISUSA
“Bar su”, rekao sam, “u~esnici Seminara o Isusu bili veoma
otvoreni o svojim ciljevima, zar ne?”
“Da, to je ta~no. Oni su izri~iti kada ka`u da `ele da spasu Bibliju
od fundamentalizma i da oslobode Amerikance od 'naivnog' verova-
nja da je Isus iz Biblije 'pravi' Isus. Ka`u da `ele Isusa koji je od
zna~aja za dana{nje vreme. Jedan od njih je rekao da tradicionalni
Isus ne govori o potrebama ekolo{ke krize, nuklearne krize, femi-
nisti~ke krize, tako da nam treba nova slika o Isusu. Kao {to je jedan
drugi rekao, potrebna nam je 'nova fikcija'.”
“Jedno izokretanje je da se oni obra}aju direktno na mase umesto
na druge nau~nike. @ele da iznesu svoje nalaze na tr`i{te kako bi uti-
cali na javno mi{ljenje. I ono {to imaju na umu je potpuno novi oblik
hri{}anstva.”
Ideja o novom Isusu, novoj veri, novom hri{}anstvu, bila je za-
nimljiva. “Recite mi ne{to o tom Isusu koga su ljudi iz Seminara o
Isusu otkrili”, rekao sam. “Kakav je on?”
“U su{tini, oni su otkrili ono {to su `eleli da otkriju. Neki misle
da je bio politi~ki revolucionar, neki da je bio religiozni fanatik, neki
100
da je bio ~udotvorac, feminist, borac za ljudska prava, neki da je bio
subverzivan - postoji puno razli~itih gledi{ta”, rekao je.
Zatim se skoncentrisao na klju~no pitanje. “Ali postoji jedna slika
sa kojom }e se svi oni slo`iti: Isus pre svega mora da bude natu-
ralisti~ki Isus.”
“Drugim re~ima, {ta god da je drugo re~eno o njemu, Isus je bio
~ovek kao vi ili ja. Mo`da je bio neobi~an ~ovek, mo`da je pronikao
u na{e uro|ene potencijale kao niko drugi, ali nije bio natprirodan.”
“Zna~i da oni ka`u da Isus i njegovi prvi sledbenici nisu videli
njega kao Boga ili Mesiju i nisu smatrali da je njegova smrt imala
bilo kakav poseban zna~aj. Njegovo raspe}e je bilo nesre}no i pre-
vremeno, a pri~e o njegovom vaskrsenju su do{le kasnije kao
poku{aji da se re{i tu`na stvarnost.”
PO[TENO SASLU[AVANJE DOKAZA
Ustao sam i krenuo prema njegovoj polici sa knjigama dok sam
formulisao svoje slede}e pitanje. “U redu, ali vi li~no verujete da je
Isus vaskrsao, pa mo`da va{a vera previ{e uti~e na va{e gledi{te”,
rekao sam. “Seminar o Isusu prikazuje sebe kao da je u potrazi za
istinom bez predrasuda, u pore|enju sa religiozno posve}enim ljudi-
ma - ljudima kao {to ste vi - koji imaju teolo{ki plan rada.”
Bojd se okrenuo u stolici da bi me pogledao. “Ali to nije ono {to
se stvarno de{ava”, insistirao je. “U~esnici Seminara o Isusu su sa
predrasudama najmanje isto toliko koliko i teolozi - a ja bih rekao i
jo{ vi{e. Oni uvode ~itav niz pretpostavki u svoju nauku, {to naravno
svi mi do izvesne mere ~inimo.”
“Njihova glavna pretpostavka - koja, slu~ajno, nije proizvod
nau~nog istra`ivanja bez predrasuda - je da Jevan|elja nisu ~ak ni
uop{teno pouzdana. Oni to zaklju~uju na samom po~etku po{to
Jevan|elja sadr`e stvari koje izgledaju istorijski neverovatno, kao {to
su ~uda - hodanje po vodi, vaskrsavanje mrtvih. Te stvari se, ka`u
oni, jednostavno ne de{avaju. To je naturalizam, koji tvrdi da za svaki
efekat u prirodnom ili fizi~kom svetu, postoji prirodan uzrok.”
“Da, ali zar to nije na~in na koji ljudi tipi~no `ive svoje `ivote?”
upitao sam. “Da li vi ka`ete da bi smo trebali da tra`imo natprirod-
na obja{njenja za sve {to se odigrava?”
“Svi bi se slo`ili da se ne treba pozivati na natprirodne uzroke ako
ne morate”, rekao je Bojd. “Ali ovi nau~nici idu dalje i ka`u da nika-
da ne morate to da ~inite. Oni rade pod pretpostavkom da se sve u
istoriji odigralo u skladu sa njihovim sopstvenim iskustvima, a po{to
nikada nisu videli natprirodno, pretpostavljaju da se ~uda nikada nisu
odigrala u istoriji.”
101
 “Evo {ta oni ~ine: oni odbacuju mogu}nost natprirodnog od samog
po~etka, a zatim ka`u: 'Sada dajte dokaze o Isusu.' Nije ~udo da
dobijaju rezultate koje dobijaju!”
@eleo sam malo da okrenem stvari. “U redu, kako bi ste onda vi
nastavili?” upitao sam.
“Slo`io bih se da se ne pozivate na natprirodno sve dok ne
morate. Da, prvo potra`ite prirodno obja{njenje. To ~inimo u sop-
stvenom `ivotu. Drvo pada - u redu, mo`da su u njemu bili termiti.
Sada, da li je neki an|eo mogao da ga obori? Pa, ne bih do{ao do
tog zaklju~ka dok ne bi bilo definitivnih dokaza za to.”
“Tako da to odobravam. Ali ono {to ne mogu da odobrim je preve-
lika pretpostavka da znamo dovoljno o svemiru da ka`emo da Bog -
ako Bog postoji - nikada ne mo`e da u|e u na{ svet na natprirodan
na~in. To je veoma pretenciozna pretpostavka. To nije pretpostavka
zasnovana na istoriji; sada se bavite metafizikom.”
“Mislim da bi morala da postoji odre|ena mera poniznosti u istorij-
skom istra`ivanju, kako bi se reklo: 'Znate {ta? Sasvim je mogu}e
da je Isus Hrist zaista vaskrsao iz mrtvih. Sasvim je mogu}e da su
njegovi u~enici zaista videli ono {to Jevan|elja ka`u da su videli'. I
ako nema drugog na~ina za odgovaraju}e obja{njenje dokaza,
istra`imo tu mogu}nost'.”
“To je, mislim, jedini na~in da dokaz dobije pravilno mesto.”
KRITIKOVANJE KRITERIJUMA
Kako bi do{li do svog zaklju~ka da Isus nikada nije izgovorio
ve}inu re~i iz Jevan|elja, ~lanovi Seminara o Isusu su koristili sop-
stveni niz pretpostavki i kriterijuma. Ali, da li su ti standardi razumni
i odgovaraju}i, ili su pripremljeni od po~etka, kao obele`ene kockice
za dobijanje `eljenog rezultata?
“Postoji vi{e problema sa njihovim pretpostakama i kriterijumima”,
zapo~eo je Bojd analiziraju}i pristup ove grupe. “Na primer, oni pret-
postavljaju da je crkva kasnije unela te izreke u Isusova usta, osim
ako nemaju dobre dokaze da misle druga~ije. Ta pretpostavka je uko-
renjena u njihovu sumnju u Jevan|elja, a to dolazi od pretpostavke
da se natprirodno ne mo`e odigrati.”
“Istori~ari obi~no rade sa teretom dokaza na istori~aru koji treba
da doka`e neta~nost ili nepouzdanost, po{to ljudi generalno nisu
la`ovi. Bez te pretpostavke bi smo znali veoma malo o drevnoj istori-
ji.”
“Seminar o Isusu preokre}e to naglava~ke i ka`e da morate da
imate potvrdan dokaz da te izreke dolaze od Isusa. Oni zatim iznose
sumnjive kriterijume da to ~ine. Za nau~nike je sasvim normalno da
koriste odgovaraju}e kriterijume u razmatranju da li je Isus ne{to
102
rekao. Ali, ja sam protiv ideje da ako Isus ne zadovoljava te kriteri-
jume, onda mora da to nije rekao. Takva vrsta negativnog zaklju~iva-
nja mo`e da bude problem.”
Bavljenje ovom teorijskom obla{}u je po~elo da mi donosi vi{e
nejasno}a nego obja{njenja. Bili su mi potrebni neki konkretni primeri
kako bih mogao da pratim Bojdovo izlaganje. “Ka`ite ne{to o nekim
posebnim kriterijumima koje su koristili”, rekao sam.
“Jedan se zove 'dvostruka razli~nost'”, odgovorio je. “To zna~i da
oni mogu da veruju da je Isus rekao ne{to ako to ne li~i na ne{to
{to bi rekao rabin ili kasnija crkva. U suprotnom, oni pretpostavljaju
da je to u{lo u Jevan|elja iz jevrejskog ili hri{}anskog izvora.”
“O~igledan problem je da je Isus bio Jevrejin i da je osnovao
hri{}ansku crkvu, pa ne treba da bude iznena|uju}e ako zvu~i kao
Jevrejin i hri{}anin! Ipak, oni su primenili taj kriterijum kako bi do{li
do negativnog zaklju~ka, da Isus nije rekao puno toga.”
“Zatim postoji kriterijum 'vi{estruke potvrde', {to zna~i da jedino
mo`emo da budemo sigurni da je Isus ne{to rekao ako se nalazi u
vi{e od jednog izvora. To mo`e da bude od pomo}i u potvr|ivanju
izreke. Me|utim, za{to tvrditi u suprotnom smeru - ako se nalazi
samo u jednom izvoru, zar onda nije verodostojno? U stvari, ve}i deo
drevne istorije je zasnovan samo na jednom izvoru. Uop{teno
gledano, ako se izvor smatra pouzdanim - ja bih tvrdio da postoji puno
razloga za verovanje da su Jevan|elja pouzdana - treba ih smatrati
pouzdanim - i da se ne mogu potvrditi drugim izvorima.”
“^ak i kada se Isusove izreke nalaze u dva ili tri Jevan|elja, oni
ne smatraju da to prolazi kriterijum 'vi{estruke potvrde'. Ako se izre-
ka nalazi u Jevan|elju po Mateju, Marku ili Luci, oni to smatraju samo
jednim izvorom, po{to pretpostavljaju da su Matej i Luka koristili
Jevan|elje po Marku prilikom pisanja svojih Jevan|elja. Oni ne uvi|aju
da sve ve}i broj nau~nika ima ozbiljne rezerve prema teoriji da su
Matej i Luka koristili Jevan|elje po Marku. Uz ovakvo razmi{ljanje,
mo`ete da vidite za{to je krajnje te{ko dokazati vi{estruku potvrdu.”
Bojd je `eleo da nastavi, ali sam mu ja rekao da je ve} izneo svoj
stav: doterani kriterijumi, kao obele`ene kockice, neizbe`no daju rezul-
tate koji su bili `eljeni od samog po~etka.
ISUS ^UDOTVORAC
Jedan pristup koji uzimaju naturalisti~ki nau~nici je tra`enje para-
lela izme|u Isusa i drugih ljudi iz drevne istorije kao na~in prikazi-
vanja da njegove tvrdnje i dela nisu bila potpuno jedinstvena. Njihov
cilj je da uzgred objasne gledi{te da je Isus bio jedinstven.
“Kako vi odgovarate na to?” upitao sam Bojda. “Na primer, pos-
tojali su drevni rabini koji su isterivali duhove ili koji su se molili
103
prizivaju}i ki{u i ona je pala, tako da su neki nau~nici rekli da je Isus
bio jo{ samo jedan primer jevrejskog ~udotvorca. Da li ova pore|enja
mogu opstati?”
Bio sam spreman da vidim Bojda na delu kao govornika dok je
odgovarao ta~ku po ta~ku na slo`eno pitanje bez upotrebe bele{ki.
Bilo mi je drago da sam snimao na{ razgovor, jer moje bele`enje nika-
da ne bi moglo da dr`i korak sa njegovim brzim izlaganjem.
“U stvari, paralele se brzo ru{e kada bli`e pogledate”, po~eo je
govore}i sve br`e. “Kao prvo, sama centralna uloga natprirodnog u
Isusovom `ivotu nema nikakvih paralela u jevrejskoj istoriji.”
“Drugo, radikalna priroda ~uda ga izdvaja. Nije samo padala ki{a
kada se molio za nju; govorimo o slepilu, gluvo}i, gubi i skoliozi koje
su izle~ene, o olujama koje su zaustavljene, hlebu i ribi koji su
umno`eni, sinovima i }erkama koji su podignuti iz mrtvih. To nema
nikakavih paralela.”
“Tre}e, Isusova najve}a razlika je u tome kako je on ~inio ~uda
po sopstvenom autoritetu. On je jedini koji ka`e: 'A ako li ja Duhom
Bo`jim izgonim |avole, dakle je do{lo k vama carstvo nebesko', i tako
se poziva na samog sebe. On pripisuje Bogu Ocu zaslugu za sve {to
~ini, ali nigde ne}ete prona}i da on moli Boga Oca da to u~ini - on
to ~ini silom Boga Oca. A za to jednostavno nema paralelu.”
“To se sla`e sa razli~itim na~inima na koje je Isus govorio o sebi
- 'dade mi se svaka vlast', 'da svi po{tuju Sina kao {to Oca po{tuju',
'nebo i zemlja pro}i }e, ali re~i moje ne}e pro}i'. Nigde ne nalazite
da rabini govore na taj na~in.”
Po{to sam jedva pratio brzu eksploziju argumenata, rekao sam sa
osmehom: “Koji je va{ zaklju~ak?”
Bojd se nasmejao. “Bilo koje pore|enje sa rabinima ~udotvorci-
ma”, rekao je, “bi}e veoma, veoma nategnuto.”
ISUS I ^UDESNI APOLONIJE
Nisam `eleo da dopustim da me Bojdove ve{tine govorni{tva zas-
tra{e. Odlu~io sam da postavim te`e pitanje, vezano za naizgled
sna`nije paralele izme|u Isusa i istorijske li~nosti Apolonija iz Tijane.
“Znate ~injenice kao i ja”, rekao je Bojd. “Aha! Ovde imamo nekog
iz prvog veka za koga je govoreno da je isceljivao ljude i da je
isterivao |avole; koji je mo`da vaskrsao mladu devojku iz mrtvih; i
koji se javio nekim svojim sledbenicima posle smrti. Ljudi ukazuju na
to i ka`u: 'Ako priznajete da je pri~a o Apoloniju legenda, za{to ne
ka`ete isto i o pri~i o Isusu?'”
Bojd je klimao glavom da uka`e da me je pratio. “Prizna}u da na
prvi pogled to izgleda impresivno”, rekao je. “Kada sam prvi put ~uo
o Apoloniju kao student, bio sam zapanjen. Ali ako istra`ite istoriju
104
smireno i objektivno, prona}i}ete da navodna pore|enja ne mogu da
se odr`e.”
Bili su mi potrebni detalji, a ne op{te stvari. “Nastavite”, rekao
sam. “Dajte sve od sebe da ih oborite.”
“U redu. Prvo, njegov biograf, Filostrat, je pisao vek i po posle
Apolonijeve smrti, dok su Jevan|elja napisana u toku Isusove gene-
racije. [to je udaljenost od doga|aja manja, postoje manje {anse za
razvoj legendi, za gre{ke, ili da se se}anja pome{aju.”
“Druga stvar je da imamo ~etiri Jevan|elja, koja potvr|uje i Pavle,
koja se do izvesne mere mogu proveriti nebiblijskim autorima, kao {to
su bili Josif Flavije i drugi. Kod Apolonija imamo samo jedan izvor.
Tako|e, Jevan|elja prolaze standardne testove koji se koriste za
potvr|ivanje istorijske pouzdanosti, ali ne mo`emo da ka`emo to isto
za pri~e o Apoloniju.”
“Pored toga, Filostrat je dobio nalog od carice da napi{e biografi-
ju kako bi je posvetio Apolonijevom hramu. Ona je bila sledbenik
Apolonija, tako da je Filostrat imao finansijski motiv da uobli~i pri~u
i pru`i carici ono {to `eli. Sa druge strane, pisci Jevan|elja nisu imali
ni{ta da dobiju - a puno toga da izgube - pi{u}i Isusovu pri~u, i nisu
imali prikrivene motive kao {to je finansijska dobit.”
“Tako|e, na~in na koji Filistrat pi{e je veoma razli~it od na~ina
pisanja Jevan|elja. Jevan|elja imaju stil pisanja veoma uverenih o~evi-
daca, kao da su sa sobom imali kameru, ali kod Filostrata postoji
puno nategnutih izjava, kao 'navedeno je da...' ili 'neki ka`u da je ta
mlada devojka umrla; drugi ka`u da je samo bila bolesna'. Njemu u
prilog, on se bavi pri~ama kao pri~ama.”
“Ovde je zna~ajno slede}e: Filostrat je pisao po~etkom tre}eg veka
u Kapadokiji, dok je hri{}anstvo ve} bilo prisutno izvesno vreme. Tako
bi bilo kakvo pozajmljivanje ~inio on, a ne hri{}ani. Mo`ete da zamis-
lite sledbenike Apolonija kako vide}i hri{}anstvo kao konkurenciju
ka`u: 'O, da? Pa, Apolonije je ~inio iste stvari kao i Isus!' ne{to kao,
'moj tata mo`e da uradi to bolje od tvog!'”
“I kona~no, voljan sam da priznam da je Apolonije mo`da zaista
~inio neke zapanjuju}e stvari ili je bar obmanuo ljude kako bi mu
poverovali. Ali to ni na koji na~in ne ugro`ava dokaz o Isusu. ^ak ako
i dopustite dokaze za Apolonija, i dalje se morate pozabaviti dokazi-
ma za Hrista.”
ISUS I “TAJANSTVENE RELIGIJE”
U redu, pomislio sam u sebi, ispitajmo ovo jo{ jednom. Puno stu-
denata u~i da mnogobrojne teme koje se vide u `ivotu o Isusu pred-
stavljaju jednostavno odlike drevnih “tajanstvenih religija”, u kojima
105
postoje pri~e o bogovima koji umiru i vaskrsavaju, i rituali kr{tenja i
pri~e{}a. “[ta je sa tim paralelama?” upitao sam.
“To je bio veoma popularan argument na po~etku veka, ali je
uop{teno govore}i i{~ezao jer je bio potpuno oboren. Kao prvo, uzi-
maju}i u obzir vreme o kome se radi, ako }ete davati tvrdnje o pozaj-
mljivanju, to treba ~initi iz smera hri{}anstva prema tajanstvenim
religijama, a ne obrnuto.”
“Tako|e, tajanstvene religije su nastale na svojstven na~in tako
{to su slobodno pozajmljivale ideje sa raznih mesta. Me|utim, Jevreji
su pa`ljivo ~uvali svoja verovanja od spolja{njih uticaja. Oni su videli
sebe kao posebne ljude i sna`no su se odupirali paganskim idejama
i ritualima.”
Za mene, najzanimljivija mogu}a paralela su bile mitolo{ke pri~e
o bogovima koji su umirali i vaskrsavali. “Zar te pri~e nisu sli~ne
hri{}anskim verovanjima?” upitao sam.
“Iako je ta~no da su neke tajanstvene religije imale pri~e o bogo-
vima koji umiru i vaskrsavaju, te pri~e su se uvek vrtele oko prirodnog
`ivotnog ciklusa smrti i ponovnog ra|anja”, rekao je Bojd. “Biljni pri-
nosi umiru na jesen i ponovno o`ivljavaju u prole}e. Ljudi izra`avaju
svoje ~u|enje ovog neprestanog fenomena kroz mitolo{ke pri~e o
bogovima koji umiru i vaskrsavaju. Pri~e su uvek uobli~ene u legen-
darnom obliku. One su prikazivale doga|aje koji su se odigrali 'u
davna vremena'.”
“Stavite to nasuprot opisu Isusa Hrista u Jevan|eljima. Ona govo-
re o nekom ko je u stvari `iveo nekoliko decenija ranije, i navode
imena - da je razapet u vreme vladavine Pontija Pilata kada je Kajafa
bio prvosve{tenik, i kada je otac Aleksandra i Rufusa nosio njegov
krst, na primer. To je konkretan istorijski materijal. Nema ni{ta zajed-
ni~ko sa pri~ama o onome {ta se navodno desilo 'u davna vreme-
na'.”
“Tako|e, hri{}anstvo nije imalo ni{ta sa `ivotnim ciklusima ili sa
`etvom. Ono ima veze sa jevrejskim verovanjem - koje je odsutno u
tajanstvenim religijama - o vaskrsenju mrtvih i o ve~nom `ivotu i
pomirenju sa Bogom.”
“[to se ti~e predloga da su u~enja Novog zaveta o kr{tenju ili
pri~e{}u do{la iz tajanstvenih religija, to je jednostavno besmisleno.
Kao prvo, dokazi za te navodne paralele dolaze posle drugog veka,
tako da bi bilo kakvo pozajmljivanje do{lo od hri{}anstva, a ne obr-
nuto.”
“A kada pa`ljivo posmatrate, sli~nosti nestaju. Na primer, da bi
stigli na vi{i nivo u kultu Boga Mitre, sledbenici moraju da se nalaze
ispod bika dok ga ubijaju, kako bi mogli da budu okupani njegovom
krvlju i utrobom. Zatim bi se pridru`ili ostalima u jedenju mesa bika.”
106
“To ukazuje da je krajnje neverovatno da bi Jevreji prona{li u
ovome ne{to privla~no i `eleli da oblikuju kr{tenje i pri~e{}e po ovoj
varvarskoj praksi, zbog ~ega se ve}ina nau~nika ne poziva na to.”
TAJNA JEVAN\ELJA I KRSTOVI KOJI GOVORE
Koliko god da je njegova kancelarija bila neuredna i neorganizo-
vana, Bojdov um je bio isto toliko o{tar i sistemati~an. Njegova ana-
liza ovih veoma navo|enih paralela je ostavila malo prostora za sum-
nju. Tako sam ja odlu~io da ispitam drugu oblast o kojoj mediji ~esto
pi{u: o “novim otkri}ima” koja su ~esto predmet knjiga u~esnika
Seminara o Isusu.
“Dosta toga je napisano u popularnoj {tampi o Jevan|elju po
Tomi, Tajnom jevan|elju po Marku, Jevan|elju krsta i dokumentu Q”,
rekao sam. “Da li je zaista bilo nekih novih otkri}a koji su promenili
na~in na koji treba da mislimo o Isusu?”
Bojd je ogor~eno uzdahnuo. “Ne, nema novih otkri}a koja nam
ka`u bilo {ta novo o Isusu. Jevan|elje po Tomi je davno otkriveno, ali
tek sada po~inje da se koristi za stvaranje alternativnog Isusa. Neke
teorije o Jevan|elju po Tomi su mo`da nove, ali samo Jevan|elje
nije.”
“[to se ti~e dokumenta Q, to nije otkri}e ve} teorija koja postoji
oko vek i po, koja poku{ava da objasni materijal koji je zajedni~ki za
Jevan|elje po Luci i Mateju. Ono {to je novo jeste veoma sumnjiv
na~in koji koriste levo orijentisani nau~nici u svojim pretpostavkama
kako bi razdvojili ovo hipoteti~ko Q na razli~ite slojeve legendarnog
razvoja i dali potporu svojim unapred smi{ljenim teorijama.”
Znao sam da je D`on Dominik Krosan (John Dominic Crossan),
mo`da najuticajniji nau~nik u Seminaru o Isusu, izneo neke velike
tvrdnje o Jevan|elju zvanom Tajno jevan|elje po Marku. U stvari, on
tvrdi da bi Tajno jevan|elje po Marku moglo u stvari da bude necen-
zurisana verzija Jevan|elja po Marku, koja sadr`i poverljive stvari za
duhovno upu}ene.4 Neki su to koristili za tvrdnju da je Isus u stvari
bio ~arobnjak, ili da je veliki broj prvih hri{}ana upra`njavao homosek-
sualnost. Ovaj scenario je zaokupio ma{tu medija.
“Kakvi dokazi postoje za to?” upitao sam Bojda.
Njegov odgovor je brzo do{ao. “Nikakvi”, rekao je.
Iako o~igledno nije video potrebu da to dalje obrazlo`i, upitao sam
ga da objasni {ta je mislio pod tim.
“Vidite, nemamo Tajno jevan|elje po Marku”, rekao je “Ono {to
imamo je jedan nau~nik koji je prona{ao navod Klementa
Aleksandrijskog, iz kraja drugog veka, koji navodno dolazi iz ovog
Jevan|elja. A sada je, tajanstveno, ~ak i to nestalo.”
107
 “Mi ga nemamo, nemamo nikakav citat iz njega, a ~ak i kada bi
smo imali citat, ne bi smo imali nikakvih razloga da verujemo da nam
daje bilo kakvu verodostojnu informaciju o istorijskom Isusu ili o
onome {to su prvi hri{}ani mislili o njemu. Pored toga, ve} znamo da
je Klement poznat kao veoma lakoveran u prihvatanju neproverenih
spisa.”
“Prema tome, Tajno jevan|elje po Marku je nepostoje}e delo koje
je naveo sada nepostoje}i tekst pisca sa kraja drugog veka koji je
poznat kao naivan u tim stvarima. Velika ve}ina nau~nika ne pridaje
tome nikakav zna~aj. Na `alost, oni koji to ~ine dobijaju veliki pub-
licitet, jer mediji vole senzacije.”
Krosan tako|e smatra da je ono {to on naziva Jevan|elje krsta
verodostojno. “Da li to prolazi imalo bolje?” upitao sam.
“Ne, ve}ina nau~nika ga ne smatra pouzdanim, po{to sadr`i tako
neobi~an legendarni materijal. Na primer, Isus izlazi iz svog groba i
on je ogroman - podi`e se na nebo - a krst izazi iz groba i stvarno
govori! O~igledno, daleko razboritija Jevan|elja su pouzdanija od bilo
~ega {to se nalazi u ovom opisu. On se bolje uklapa u kasnije
apokrifne spise. U stvari, on je zavistan od biblijskog materijala, pa
bi se morao datirati na kasniji datum.”
Za razliku od velike ve}ine biblijskih stru~njaka, Seminar o Isusu
je pridao krajnje visok status Jevan|elju po Tomi, uzdi`u}i ga na
mesto pored ~etiri tradicionalna Jevan|elja. U tre}em poglavlju dr
Brus Mecger izri~ito kritikuje tu poziciju kao neopravdanu.
Upitao sam Bojda za njegovo mi{ljenje. “Za{to se Jevan|elju po
Tomi ne treba pridati takva ~ast?”
“Svi se sla`u da je ovo Jevan|elje bilo pod zna~ajnim uticajem
gnosticizma, koji je predstavljao religiozni pokret u drugom, tre}em, i
~etvrtom veku koji je navodno imao tajne uvide, saznanja ili otkrive-
nja koja bi dozvolila ljudima da saznaju klju~ za tajnu svemira.
Spasenje je bilo po onome {to znate - gnosis je gr~ka re~ za 'znati',”
rekao je.
“Zbog toga ve}ina nau~nika datira Jevan|elje po Tomi na sredinu
drugog veka, u kome se dobro uklapa u kulturnu sredinu. Dopustite
mi da vam dam primer: Isus je naveden kako ka`e: 'Svaka `ena koja
se na~ini mu{karcem u}i}e u carstvo nebesko.' To protivre~i stavu za
koji znamo da je Isus imao prema `enama, ali se dobro uklapa u
gnosti~ki na~in mi{ljenja.”
“Me|utim, Seminar o Isusu je proizvoljno uzeo neke odre|ene
odeljke Jevan|elja po Tomi i tvrdio da ti odeljci predstavljaju ranu nit
predanja o Isusu, raniju ~ak i od kanonskih Jevan|elja.”
“Po{to nijedan od ovih odeljaka ne sadr`i Isusove izjave u kojima
on uzvi{uje sebe ili ~ini natprirodna dela, oni tvrde da su najranija
108
gledi{ta o Isusu bila da je on bio samo veliki u~itelj. Ali, ceo niz
razmi{ljanja je kru`an. Jedini razlog za smatranje da su ti odeljci u
Jevan|elju po Tomi rani, je na prvom mestu zbog toga {to sadr`e
gledi{te o Isusu za koje su ti nau~nici ve} verovali da je predstavlja-
lo originalnog Isusa. U su{tini, ne postoji nijedan dobar razlog za
davanje prednosti Jevan|elju po Tomi iz drugog veka, nad Jevan|elji-
ma iz Novog zaveta iz prvog veka.
ISTORIJA NASUPROT VERE
Istorijski Isus i Isus vere; Seminar o Isusu veruje da postoji veli-
ka praznina izme|u ove dvojice. Po ovom gledi{tu istorijski Isus je bio
o{trouman, domi{ljat, ~ovek protiv dru{tvenih normi i tradicija, koji
nikada nije tvrdio da je Bo`ji sin, dok je Isus vere skup ideja koje
~ine ljude sre}nim i koje poma`u ljudima da `ive pravilno, ali koje su
u su{tini zasnovane na `eljama.
“Ne postoji samo provalija izme|u istorijskog Isusa i Isusa vere”,
rekao je Bojd kada sam pokrenuo ovo pitanje. “Ako omalova`avate
sve ono {to govori o tome da je Isus bo`anske prirode i da pomiru-
je ljude sa Bogom, onda postoji otvorena protivre~nost izme|u ove
dvojce.”
“Uop{teno govore}i, oni defini{u Isusa vere na slede}i na~in: pos-
toje religijski simboli koji su sasvim smisleni ljudima - simbol Isusa
kao bo`anskog bi}a, simbol krsta, samopo`rtvovane ljubavi, vaskrse-
nja. Iako ljudi stvarno ne veruju da su se te stvari zaista odigrale,
one, svejedno mogu da inspiri{u ljude da `ive dobrim `ivotom, da pre-
vazi|u egzistencijalni strah, da uvide nove mogu}nosti, da vaskrsnu
nadu usled o~ajanja - bla, bla, bla.”
Slegao je ramenima. “Izvinite”, rekao je, “~uo sam ove stvari
toliko puta, da su mi pre{le preko glave!”
“Prema tome, ti liberali ka`u da istorijsko istra`ivanje nikako ne
mo`e da otkrije Isusa vere, po{to Isus vere nije zasnovan na istoriji.
On je samo simbol”, nastavio je Bojd. “Ali ~ujte: Isus nije simbol
ni~ega, ako nije zasnovan na istorijskoj stvarnosti. Izreka iz Nikeje ne
glasi: '@elimo da ove stvari budu istinite.' Ona glasi: 'Verujem u Isusa
Hrista koji je raspet za vreme Pontija Pilata, i koji je vaskrsao u tre}i
dan' i nastavlja dalje.”
“Teolo{ka istina je zasnovana na istorijskoj istini. To je na~in na
koji Novi zavet govori. Pogledajte propoved apostola Petra iz drugog
poglavlja Dela apostolskih. On ustaje i ka`e: 'Vi ljudi, svedoci ste ovih
stvari; one nisu izvr{ene u tajnosti. Davidov grob je jo{ uvek me|u
nama, ali Bog je vaskrsao Isusa iz mrtvih. Zato ga mi objavljujemo
kao sina Bo`jeg.” “Oduzmite ~uda i oduzimate vaskrsenje, i onda
109
nemate ni{ta da objavite. Pavle je rekao da ako Isus nije vaskrsao iz
mrtvih, uzaludna je na{a vera, beskorisna, prazna.”
Bojd je zastao za trenutak. Njegov glas se sti{ao, od propove-
da~kog do sna`nog izraza li~nog ube|enja.
“Ne `elim da zasnujem svoj `ivot na simbolu”, odlu~no je rekao.
“@elim stvarnost, a hri{}anska vera je oduvek bila ukorenjena u
stvarnosti. Ono {to nije ukorenjeno u stvarnosti je vera liberalnih
nau~nika. Oni su ti koji slede pustu `elju, ali hri{}anstvo nije neos-
tvariv san.”
KOMBINOVANJE ISTORIJE I VERE
Potro{ili smo puno vremena govore}i o Isusu po predstavi
Seminara o Isusu - simboli~nom Isusu, onom koji ne mo`e da pru`i
svetu ni{ta osim iluzije o nadi. Ali pre nego {to to ostavimo, `eleo
sam da ~ujem o Isusu sa aspekta Gregorija Bojda. Morao sam da
znam da li je Isus koga istra`uje, i o kom pi{e nau~ne knjige kao pro-
fesor teologije, isti Isus o kome jednom sedmi~no propoveda u crkvi.
“Dozvolite mi da budem otvoren”, rekao sam. “Va{ Isus - Isus o
kome govorite - je ujedno Isus istorije i Isus vere.”
Bojd je stegnuo pesnicu kako bi naglasio, kao da sam upravo
postigao gol. “Da, to je ta~no, Li!” uzviknuo je. Pomeraju}i se na
samu ivicu stolice, izrekao je {ta su ga ta~no, nauka - i njegovo crce
- naveli da veruje.
“To je ovako: ako volite osobu, va{a ljubav ide iznad ~injenica o
toj osobi, ali je ukorenjena u ~injenicama o osobi. Na primer, volite
va{u `enu zato {to je divna, ljupka, dobra, ne`na. Sve te stvari su
~injenice o va{oj `eni i zbog toga je volite.”
“Ali va{a ljubav ide iznad toga. Mo`ete da znate sve te stvari o
va{oj `eni i da ne budete zaljubljeni u nju i da nemate poverenja u
nju, ali vi to ipak ~inite. Prema tome, odluka ide iznad dokaza, a ipak
je tu tako|e na osnovu dokaza.”
“Isto je tako i sa ljubavlju prema Isusu. Uspostavljanje odnosa
prema Isusu Hristu pretpostavlja prevazila`enje jednostavnog prepoz-
navanja istorijskih ~injenica o njemu, pa ipak je ukorenjeno u istorij-
skim ~injenicama o njemu. Verujem u Isusa na osnovu istorijskih
dokaza, ali moj odnos prema Isusu prevazilazi dokaze. Imam pove-
renje u njega i svakodnevno hodam sa njim.”
Prekinuo sam ga kako bih rekao: “Da, ali }ete priznati da hri{}ani
daju neke izjave o Isusu u koje je jednostvano te{ko poverovati?”
“Da, naravno da priznajem”, odgovorio je, “zbog toga mi je drago
da imamo tako neverovatno sna`ne dokaze koji nam pokazuju da su
one ta~ne”.
110
“Za mene”, dodao je, “to se svodi na slede}e: ne postoji
konkurencija. Dokazi da je Isus bio ono {to su u~enici rekli da je bio
- da je ~inio ~uda koja je ~inio, da je vaskrsao iz mrtvih, za izjave
koje je davao - su jednostavno daleko iznad mojih razloga za sma-
tranje da su nau~nici levog krila Seminara o Isusu u pravu.”
“[ta ti nau~nici imaju? Pa, postoji kratka aluzija na izgubljeno 'ta-
jno' Jevan|elje u pismu sa kraja drugog veka koje je na `alost videla
samo jedna osoba i koje je i samo sada izgubljeno. Postoji opis iz
tre}eg veka raspe}a i vaskrsenja koje opisuje krst koji govori i za koji
manje od {a~ice nau~nika veruje da poti~e pre pisanja Jevan|elja.
Postoji gnosti~ki dokument iz drugog veka, ~ije delove sada nau~nici
`ele da datiraju na raniji datum kako bi podupreli sopstvena pre-
dube|enja. Postoji i hipoteti~ni dokument izgra|en na klimavim pret-
postavkama koji se kru`nim rezonovanjem deli na sve tanje i tanje
delove.”
Bojd se naslonio u stolici. “Ne, `ao mi je”, rekao je, odmahuju}i
glavom. “Ne verujem. Daleko je razumnije pouzdati se u Jevan|elja -
koja prolaze testove istorijskog proveravanja sa najboljim uspehom -
nego predati svoje nade u ono {to govori Seminar o Isusu.”
HOR KRITIKE
Nazad u hotelu, u mislima sam ponovio intervju sa Bojdom. Osetio
sam kao i on: ako Isus vere nije tako|e i istorijski Isus, on je
bezmo}an i bezna~ajan. Ako nije utemeljen u stvarnosti, ako nije utvr-
dio svoju bo`ansku prirodu vaskrsenjem iz mrtvih, on je samo simbol
dobrog ose}anja koji je bezna~ajan koliko i Deda Mraz.
Ali, postoje dobri dokazi da je on vi{e od toga. Ve} sam ~uo dobro
potvr|enje o~evice, dokumenta, potpore i nau~ne dokaze koji
potvr|uju novozavetnu tvrdnju da je on otelotvoreni Bog, i bio sam
spreman da ponovo krenem na put kako bih iskopao jo{ vi{e istorij-
skog materijala o njegovom karakteru i vaskrsenju.
U me|uvremenu, Greg Bojd ne predstavlja usamljeni glas koji se
di`e protiv Seminara o Isusu. On je deo rastu}eg kre{enda kritike koja
dolazi ne samo od istaknutih konzervativnih teologa, ve} i od drugih
uglednih nau~nika koji su predstavljeni raznovrsnim teolo{kim pripad-
nostima.
Jedan primer je bio na mom stolu, i ja sam uzeo knjigu zvanu
“Istinski Isus” (The Real Jesus) koju sam nedavno kupio. Njen autor
je dr Luk Timoti D`onson, veoma ugledni profesor Novog zaveta i
porekla hri{}anstva na Teolo{kom fakultetu Kendler na Emori
Univerzitetu.
D`onson sistematski opovrgava tvrdnje Seminara o Isusu, govore}i
da, on “ni na koji na~in ne predstavlja vrh novozavetne nauke”, da
111
primenjuje proces koji je “sa predrasudama prema autenti~nosti
predanja Jevan|elja”, i njegov rezultat je “od po~etka odre|en”.5 On
zaklju~uje: “To nije odgovorna, ili ~ak kriti~na nauka. To je samozado-
voljna {arada.”6
On nastavlja navode}i druge istaknute nau~nike sa sli~nim mi{lje-
njima, uklju~uju}i dr Hauarda Klark Kija (Howard Clark Kee), koji je
nazvao Seminar “akademskom sramotom”, i Ri~arda Hejza (Richard
Hayes) sa Djuk univerziteta, ~iji pregled Pet Jevan|elja tvrdi da se
“slu~aj iznesen u ovoj knjizi ne bi odr`ao ni na jednom sudu.”7
Zatvorio sam knjigu i ugasio svetlo. Sutra }u nastaviti lov na
dokaze koji se mogu odr`ati.

Razmatranja
DRUGI DEO
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
Prou~avanje Isusove li~nosti
1. Da li ste pro~itali novinske opise mi{ljenja Seminara o Isusu? Koji je
bio va{ odgovor na ono {to je izve{teno? Da li ~lanci daju utisak da nalazi
Seminara predstavljaju mi{ljenje ve}ine nau~nika? Kakve opasnosti vidite u
oslanjanju na vesti medija koje izve{tavaju o ovakvim pitanjima?
2. Dok vr{ite sopstvenu istragu o Isusu, da li bi ste trebali da isklju~ite
bilo kakvu mogu}nost natprirodnog od samog po~etka, ili bi ste trebali da
dozvolite razmatranje svih dokaza istorije, ~ak ako i oni ukazuju da se ne{to
~udesno odigralo? Za{to?
3. Bojd je rekao: “Ne `elim da zasnujem svoj `ivot na simbolu. @elim real-
nost....” Za{to se sla`ete ili ne sla`ete sa ovom tvrdnjom? Da li je dovoljno
da je Isus simbol nade, ili vam je va`no da budete uvereni da su njegov `ivot,
u~enja i vaskrsenje utemeljeni u istoriji? Za{to?

Za dalje dokaze
Vi{e izvora o ovoj temi

Boyd, Gregory A. Cynic Sage or Son of Cod? Recovering the Real Jesus
in an Age of 'Revisionist Replies. Wheaton, Ill.: BridgePoint, 1995.
_____. Jesus under Siege. Wheaton, Ill.: Victor, 1995.
Johnson, Luke Timothy. The Real Jesus. San Francisco: HarperSan-
Francisco, 1996.
Wilkins, Michael J., and J. P. Moreland, eds. Jesus under Fire. Grand
Rapids: Zondervan, 1995.

112
 7

DOKAZ IDENTITETA
Da li je Isus stvarno bio ube|en
da je Bo`ji sin?

D`on Daglas ima neobja{njivu sposobnost da pronikne u um ljudi

koje nikada nije sreo.
Kao pravi “psiholo{ki profilista” FBI-a, Daglas bi skupljao informa-
cije sa mesta zlo~ina i zatim koristio uvide kako bi proniknuo u li~nost
izvr{ioca koji je jo{ uvek na slobodi.
Evo jednog slu~aja: Daglas je predvideo da }e “ubica pored
pruge”, serijski ubica koji se krio u {umovitim predelima blizu San
Franciska od 1979. do 1981. godine, biti neko sa govornim smet-
njama kao i sa te`njama prema `ivotinjskoj surovosti, mokrenju u
krevetu i podmetanju po`ara. I stvarno, osoba koja je na kraju
uhap{ena i osu|ena u ovom slu~aju, savr{eno odgovara tom opisu.7
Sa doktoratom iz psihologije, sa godinama iskustva kao detektiv i
prirodnim talentom za shvatanje ljudskog pona{anja, Daglas je postao
~uven po svojim sposobnostima kao profilista. Bio je koautor neko-
liko bestselera po ovom pitanju, a kada je D`odi Foster dobila Oskara
za ulogu u filmu “Kada jaganjci utihnu”, ona se javno zahvalila
Daglasu jer je bio li~nost iz stvarnog `ivota iza lika njenog FBI men-
tora.
Kako je Daglas sposoban da razume proces razmi{ljanja osoba sa
kojima nikada nije ni razgovarao? “Pona{anje odra`ava li~nost”, objas-
nio je Daglas u ~asopisu “Biography”.2
Drugim re~ima, Daglas temeljno ispituje dokaze koji su ostali na
mestu zlo~ina i gde god je mogu}e intervjui{e `rtve kako bi ta~no
utvrdio {ta je kriminalac rekao i u~inio. Na osnovu tih tragova - koji
su zaostali proizvodi pona{anja osobe - on zaklju~uje o psiholo{koj
li~nosti osobe.
Da se sada okrenemo Isusu: kako mo`emo bez razgovora sa njim
da prodremo u njegov um kako bi smo odredili koji su njegovi motivi,
namere i samoshvatanje? Kako znamo {ta je on mislio da jeste i {ta
je razumeo kao svoju misiju?

115
 “Posmatraju}i njegovo pona{anje”, rekao bi Daglas. Ako `elimo da
ocenimo da li je Isus smatrao da je bio Mesija ili Bo`iji sin - ili je
samo smatrao sebe za rabina ili proroka - moramo da pogledamo ono
{to je ~inio, {ta je govorio i kako se odnosio prema drugima.
Pitanje o onome {ta je Isus mislio o sebi je kriti~no. Neki profe-
sori tvrde da je mit o Isusovoj bo`anskoj prirodi bio nametnut preda-
nju o Isusu od strane previ{e revnosnih sledbenika, vi{e godina posle
njegove smrti. Istinski Isus, veruju profesori, bi se prevrnuo u grobu,
da zna da ga ljudi obo`avaju. Ako uklonite legende i vratite se na
najraniji materijal o njemu, re}i}e isti, na}i}ete da on nikad nije tvr-
dio da je ni{ta vi{e od putuju}eg u~itelja koji je povremeno razdr-
mavao mase ljudi.
Ali, da li su istorijski dokazi na njihovoj strani? Kako bih to utvr-
dio, odleteo sam u Leksington, u Kentakiju, i putovao pra{njavim
putevima du` niza `ivopisnih farmi konja kako bih do{ao do nau~nika
~ija istaknuta knjiga “Hristologija Isusa” (The Christology of Jesus)
govori ba{ o ovom pitanju.
[ESTI INTERVJU: DR BEN VITERINGTON III
Nema puno toga u malom Vilmoru, u Kentakiju, osim Asburijevog
teolo{kog fakulteta, gde sam prona{ao kancelariju Bena Viteringtona
(Ben Witherington), na ~etvrtom spratu zgrade u kolonijalnom stilu, na
glavnom putu seoske zajednice. Uz otmenu gostoljubivost ju`nja~kog
d`entlmena, rodom iz Severne Karoline, ponudio mi je udobnu stolicu
i ~aj, kada smo seli, kako bi smo razgovarali o tome {ta je Isus iz
Nazareta mislio da je bio.
Ova tema je poznata oblast Viteringtonu, u ~ije knjige spadaju
“Isus mudrac” (Jesus the Sage); “Vi{e lica Hrista” (The Many Faces
of the Christ); “Isusova potraga” (The Jesus Quest); “Isus, Pavle i
kraj sveta” (Jesus, Paul, and the End of the World); i “@ene u slu`bi
Isusovoj” (Women in the Ministry of Jesus) i ~iji su se ~lanci o Isusu
pojavili u specijalizovanim re~nicima i akademskim ~asopisima.
Obrazovan na Gordon-Konvel teolo{kom fakultetu (magistar teologi-
je, summa cum laude) i na Univerzitetu u Duramu u Engleskoj (dok-
torat iz teologije sa koncentrisanjem na Novi zavet), Viterington je pre-
davao na Azburiju, Teolo{kom fakultetu E{land, na Teolo{kom fakul-
tetu Djuk univerziteta i na Gordon-Konvelu. ^lan je, izme|u ostalog,
Dru{tva za prou~avanje Novog zaveta, Dru{tva biblijske literature i
Instituta za prou~avanje Biblije.
Govore}i jasno i odmereno, bri`ljivo procenjuju}i re~i, Viterington je
definitivno zvu~ao kao nau~nik, pa ipak je njegov glas odavao skriveno
usih}enje - ~ak strahopo{tovanje - za ovaj predmet. Ovaj stav se
ispoljio jo{ vi{e kada me je poveo u razgledanje visoko tehni~ki
116
opremljenog studija gde je spajao slike Isusa sa pesmama ~iji stihovi
osvetljavaju sa`aljenje, `rtvu, ~ovekoljublje i veli~anstvenost njegovog
`ivota i slu`be.
Za nau~nika koji pi{e knjige sa puno fusnota, i akademski pre-
ciznu prozu o tehni~kim pitanjima u vezi Isusa, ovaj umetni~ki spoj
vizuelnog i muzi~kog predstavlja poetski izlet za istra`ivanje one
strane Isusovog `ivota kojoj samo kreativna umetnost mo`e da se pri-
bli`i.
Vrativ{i se u Viteringtonovu kancelariju, odlu~io sam da po~nem
ispitivanje Isusovog samoshvatanja pitanjem koje ~esto pada na
pamet ~itaocima kada se prvi put susretnu sa Jevan|eljima.
“Istina je da je Isus bio donekle tajanstven u pogledu svoje
li~nosti, zar ne?” upitao sam dok je Viterington pribli`avao stolicu.
“Te`io je da izbegava direktne objave o sebi kao Mesiji ili Bo`jem
sinu. Da li je to bilo zbog toga {to nije sebe gledao na taj na~in ili
je imao druge razloge?”
“Ne, to nije zbog toga {to nije mislio o sebi na taj na~in”, rekao
je Viterington dok se sme{tao u svoju stolicu i prekrstio noge. “Da
je jednostavno objavio: 'Narode, ja sam Bog', to bi zvu~alo kao 'Ja
sam Jahve', po{to Jevreji u njegovo vreme nisu imali nikakav pojam
o trojstvu. Oni su samo znali za Boga Oca - koga su nazivali Jahve -
a ne za Boga Sina ili Svetog Duha.”
“Tako da ako bi neko rekao da je Bog, to njima ne bi imalo
nikakvog smisla i smatralo bi se za direktno bogohuljenje. To bi
tako|e bilo kontraproduktivno za Isusa u njegovim naporima da pri-
voli ljude da saslu{aju njegovu poruku.”
“Pored toga, ve} je postojao veliki broj o~ekivanja o tome kako }e
Mesija izgledati, i Isus nije `eleo da bude stavljen u ne~iju drugu ka-
tegoriju. Zbog toga, bio je veoma pa`ljiv u vezi onoga {to govori javno.
Kada je bio sam sa u~enicima - to je bila druga pri~a, ali nam
Jevan|elja prvenstveno govore o onome {to je govorio u javnosti.”
ISTRA@IVANJE NAJRANIJIH PREDANJA
Knjiga britanskog teologa D`ona Hika (John Hick) iz 1977. godine
i pola desetine njegovih istomi{ljenika bili su ti koji su rasplamsali
spor tvrde}i da Isus nikada nije mislio o sebi kao o otelotvorenom
Bogu ili o Mesiji. Ti koncepti, pisali su, razvili su se kasnije i upisani
su u Jevan|elja kako bi izgledalo da je sam Isus iznosio takve tvrd-
nje o sebi.
Kako bi istra`io tu optu`bu, Viterington se vratio na sama najrani-
ja predanja o Isusu - najstariji materijal, nesumnjivo siguran od razvo-
ja legendi - i otkrio ubedljive dokaze u vezi toga {ta je Isus stvarno
mislio o sebi.
117
 @eleo sam da dublje ispitam to istra`ivanje, zapo~inju}i pitanjem:
“Kakve tragove mo`emo da na|emo o Isusovom shvatanju samog
sebe na osnovu na~ina na koji se odnosio prema drugima?”
Viterington je razmislio za trenutak, a zatim odgovorio: “Pogledajte
njegov odnos prema u~enicima. Isus je imao 12 u~enika, ali zapazite
da on nije jedan od dvanaestorice.”
Iako to mo`e da zvu~i kao bezna~ajan detalj, Viterington je rekao
da je to veoma zna~ajno.
“Ako dvanestorica predstavljaju obnovljeni Izrael, gde se tu uklapa
Isus?” upitao je. “On nije samo deo Izraela, nije samo deo otkupljene
grupe, on formira grupu - kao {to je Bog u Starom zavetu formirao
svoj narod i postavio dvanaest plemena Izrailjevih. To je trag o onome
{to je Isus mislio o sebi.”
Viterington je nastavio da opisuje trag koji se mo`e prona}i u
Isusovom odnosu prema Jovanu Krstitelju. “Isus ka`e: 'Nijedan ro|en
od `ene nije na zemlji ve}i od Jovana Krstitelja.' Po{to je to rekao,
oti{ao je u svojoj slu`bi jo{ dalje od Jovana Krstitelja - ~ine}i ~uda,
na primer. [ta to govori o onome {to misli o sebi?”
“A njegov odnos prema religioznim vo|ama mo`da najvi{e otkriva.
Isus daje zaista radikalne izjave koje u skladu sa Bo`jim zapovestima
u Mojsijevim knjigama, a u suprotnosti sa mnogim dodacima koje su
uveli jevrejski sve{tenici.”
“Farisejima se nije svidela ta poruka. Oni su `eleli da stvari ostanu
onakve kakve su bile uspostavljene od strane ljudi, ali je Isus rekao
da on ima autoritet da brani jevrejsko Sveto Pismo. Moramo da se
zapitamo, kakva vrsta osobe misli da ima autoritet da svojim u~enjem
brani jevrejsko Sveto Pismo?”
“A {ta je sa njegovim odnosom - ako ga mo`emo nazvati tako -
prema rimskim vlastima? Moramo da se zapitamo za{to su ga raza-
peli na krst. Ako je bio samo bezazleni mudrac koji je pri~ao lepa
pore|enja, kako je zavr{io na krstu, naro~ito u vreme Pashe, kada
nijedan Jevrejin ne `eli da bilo koji Jevrejin bude osu|en? Morao je
da postoji razloz zbog koga je znak iznad njegove glave glasio: 'Ovo
je jevrejski car'.”
Viterington je ostavio vremena da se ovaj komentar slegne, pre
nego {to je sam dao obja{njenje: “Ili je Isus izgovorio tu tvrdnju”,
rekao je “ili je neko o~igledno mislio da je on to u~inio.”
PRSTOM BO@JIM
Dok Isusov odnos prema drugim ljudima obezbe|uje jedan pogled
u njegovo samoshvatanje, Viterington je rekao da Isusova dela -
naro~ito njegova ~uda - nude dodatne uvide. Me|utim, podigao sam
ruku da ga zaustavim.
118
“Svakako ne mo`ete da ka`ete da Isusova ~uda potvr|uju da je
on smatrao da je Bog”, rekao sam, “po{to su kasnije njegovi sop-
stveni u~enici ~inili iste stvari - a oni svakako nisu iznosili tvrdnje o
bo`anskoj prirodi”.
“Ne, nije ~injenica da je Isus ~inio ~uda ta koja osvetljava njego-
vo shvatanje samog sebe”, odgovorio je Viterington. “Ono {to je
va`no jeste kako on tuma~i svoja ~uda.”
“Kako to mislite?” upitao sam.
“Isus ka`e: 'A ako li ja prstom Bo`jim izgonim |avole, dakle je
do{lo k vama carstvo Bo`je.' On nije kao drugi ~udotvorci koji ~ine
zapanjuju}e stvari, a zatim se `ivot nastavlja kao i uvek. Ne - za
Isusa, njegova ~uda su znak koji ukazuje na dolazak carstva
nebeskog. Ona predstavljaju predukus carstva. I to je ono {to odva-
ja Isusa.”
Ponovo sam ga prekinuo. “Izlo`ite to malo detaljnije”, rekao sam.
“Kako ga to izdvaja?”
“Isus vidi svoja ~uda kao ne{to {to donosi ne{to jedinstveno -
dolazak Bo`je vladavine”, odgovorio je Viterington. “On sebe ne sma-
tra samo ~udotvorcem; on sebe vidi kao onoga u kome se i kroz koga
se ostvaruju Bo`ja obe}anja. A to nije samo providna transcenden-
talna tvrdnja.”
Klimnuo sam glavom. Sada je njegovo obja{njenje imalo smisla.
Sa tim sam se okrenuo Isusovim re~ima, u potrazi za jo{ vi{e naz-
naka u vezi njegovog shvatanja samog sebe.
“Njega su njegovi sledbenici nazivali Ravuni, ili 'Ravi',” rekao sam.
“Zar to ne ukazuje da je on smatrao da je bio kao i drugi rabini u
njegovo vreme?”
Viterington se nasme{io. “U stvari”, rekao je, “Isus je propovedao
na radikalno nov na~in. On zapo~inje svoja u~enja frazom 'zaista vam
ka`em', {to zna~i, 'zaklinjem se u istinitost onoga {to }u re}i'. To je
bilo potpuno revolucionarno.”
“Kako to?” upitao sam.
Odgovorio je: “U judaizmu vam je bilo potrebno svedo~enje dva
svedoka, kako bi svedok A mogao da posvedo~i istinitost tvrdnje sve-
doka B i obrnuto. Ali Isus sam svedo~i o istinitosti sopstvenih izre-
ka. Umesto da zasniva svoje u~enje na autoritetu drugih, on govori o
sopstvenom autoritetu.”
“Zna~i, ovde imamo nekoga ko je smatrao da ima autoritet iznad
i izvan onoga koji su proroci iz Starog zaveta imali. Verovao je da je
posedovao ne samo bo`ansko nadahnu}e, kakvo je imao car David,
ve} tako|e i bo`anski autoritet i mo} direktnog izlaganja bo`anskih
namera.”
119
 Pored primenjivanja fraze “zaista” (amin) u svojim u~enjima, Isus
je koristio izraz “ava” kada se obra}ao Bogu. “[ta nam to govori o
onome {ta je mislio o sebi?” upitao sam.
“'Ava' ozna~ava prisnu vezu izme|u deteta i oca”, objasnio je
Viterington. “Zanimljivo je da je to tako|e izraz koji u~enici koriste za
voljenog u~itelja u ranom judaizmu. Ali je Isus to upotrebio za Boga -
i koliko je meni poznato, on i njegovi sledbenici su bili jedini koji su
se molili Bogu na taj na~in.”
Kada sam upitao Viteringtona da pro{iri taj zna~aj, rekao je: “U
kontekstu u kome je Isus radio, bilo je uobi~ajeno za Jevreje da izbe-
gavaju izgovaranje Bo`jeg imena. Njegovo ime je bila najsvetija re~
koju ste mogli da izgovorite, i oni su se ~ak bojali da ga ne izgovore
pogre{no. Kada bi se obra}ali Bogu, oni su izgovarali ne{to kao,
'sveti, neka je blagosloven', ali nikada ne bi koristili njegovo li~no
ime.”
“A 'Ava' je li~ni izraz”, rekao sam.
“Veoma li~an”, odgovorio je. “To je izraz iz milo{ta kojim bi dete
reklo roditelju, 'najdra`i o~e, {ta `eli{ da u~inim?'”
Me|utim, zapazio sam o~iglednu nedoslednost. “Sa~ekajte”, preki-
nuo sam ga. “Molitva 'ava' ne mora da ukazuje da je Isus smatrao
da je Bog, po{to je u~io svoje u~enike da koriste isti izraz u sop-
stvenim molitvama, a oni nisu Bog.”
“U stvari”, do{ao je Viteringtonov odgovor, “zna~aj izraza 'ava' je
da je Isus za~etnik prisnog odnosa koji ranije nije bio dostupan.
Pitanje je, kakva vrsta osobe mo`e da promeni izraze odnosa prema
Bogu? Kakva vrsta osobe mo`e da zapo~ne novozavetni odnos sa
Bogom?”
Njegovo pravljenje razlike je imalo smisla. “Koliko je po va{em
mi{ljenju zna~ajna upotreba izraza 'ava'?” upitao sam.
“Veoma zna~ajna”, odgovorio je. “To ukazuje da je Isus imao ste-
pen intimnosti sa Bogom koji nema pore|enja u judaizmu u njegovo
vreme. I pazite, ovde je su{tina: Isus ka`e da samo kroz vezu sa njim
ova vrsta molitve - vrsta 'ava' odnosa sa Bogom - postaje mogu}a.
To veoma puno govori o tome za koga je sebe smatrao.”
Viterington je zapo~eo da dodaje jo{ jedan zna~ajan putokaz -
Isusovo stalno ozna~avanje sebe kao “Sina ~ove~ijeg” - ali sam mu
rekao da je prethodni stru~njak, Kreg Blumberg, ve} objasnio da se
to odnosi na Knjigu proroka Danila 7. Ovaj izraz, slo`io se Viterington,
je krajnje zna~ajan u otkrivanju Isusovog mesijanskog ili transceden-
talnog shvatanja samog sebe.
Ovde sam zastao da bih razmislio o onome {ta je Viterington
rekao do sada. Kada sam sakupio tragove na osnovu Isusovih
120
odnosa, ~uda i re~i, njegovo shvatanje sopstvene li~nosti je do{lo u
`i`u.
Izgledalo je da nije bilo sumnje, na osnovu najranijih dokaza, da
je Isus smatrao da je on vi{e od vr{ioca velikih dela, vi{e od u~ite-
lja, vi{e od bilo kog drugog proroka u dugom nizu proroka. Postojali
su obimni dokazi za zaklju~ak da je o sebi razmi{ljao na jedinstven i
uzvi{en na~in - ali koliko je sveobuhvatno bilo to shvatanje samog
sebe?
JOVANOVA SLIKA ISUSA
U svojoj uvodnoj sceni, Jevan|elje po Jovanu koristi veli~anstven i
nedvosmislen jezik kako bi smelo isticalo Isusovu bo`ansku prirodu:
“U po~etku be{e re~, i re~ be{e u Boga, i Bog be{e re~. Ona be{e
u po~etku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ni{ta nije
postalo {to je postalo... I re~ postade telo i useli se u nas puno
blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedi-
norodnoga od oca.” (Jovan 1,1-3,14)
Se}am se da sam pro~itao taj uvod kada sam prvi put pro~itao
Jevan|elje po Jovanu. Se}am se da sam se zapitao, kako bi Isus
reagovao kada bi pro~itao Jovanove re~i o sebi? Da li bi ustuknuo i
rekao: “Stanite, Jovan me je pogre{no predstavio! Ulep{ao me je i
pretvorio u mit da ne mogu ni sam sebe da prepoznam?” Ili bi klim-
nuo glavom potvrdno i rekao: “Da ja sam sve to - i vi{e.”
Kasnije sam nai{ao na re~i nau~nika Rejmonda Brauna (Raymond
Brown), koji je do{ao do sopstvenog zaklju~ka: “Nemam nikakvih
problema sa tezom da kada bi Isus... mogao da pro~ita Jevan|elje
po Jovanu da bi utvrdio da Jevan|elje predstavlja podesan izraz nje-
gove li~nosti.”3
Sada sam imao priliku da ~ujem neposredno od Viteringtona, koji
je potro{io ceo `ivot analiziraju}i nau~ne detalje o Isusovom shvata-
nju samog sebe, da li se on sla`e sa Braunovom tvrdnjom.
Nije bilo oklevanja niti okoli{anja. “Da, sla`em se”, rekao je.
“Nemam nikakav problem sa tim. Kada razmatrate Jevan|elje po
Jovanu, bavite se sa donekle protuma~enom slikom Isusa, ali tako|e
verujem da je to logi~an crte` na osnovu onoga {to je bilo svojstveno
istorijskom Isusu.”
“Ja bih dodao i ovo: ~ak i ako odstranite Jevan|elje po Jovanu, i
dalje nema nemesijanskog Isusa koji bi se mogao izvesti iz materi-
jala u tri ostala Jevan|elja. On jednostavno tamo ne postoji.”
Odmah sam pomislio na ~uvani tekst iz Jevan|elja po Mateju,
kada je Isus upitao svoje u~enike na privatnom skupu: “A vi {ta mis-
lite, ko sam ja?” Petar je jasno odgovorio: “Ti si Hristos, sin Boga
121
`ivoga.” Umesto da zata{kava to pitanje, Isus je pohvalio Petra na
njegovom opa`anju. “Blago tebi”, rekao je, “jer telo i krv nisu tebi to
javili, nego otac moj koji je na nebesima.” (videti Matej 16,15-17)
^ak i pored toga, neki popularni opisi Isusa, kao na primer u filmu
“Poslednje Hristovo isku{enje”, prikazuju ga u osnovi nesigurnog u
svoj identitet i misiju. Optere}en je dvosmi{ljeno{}u i zabrinuto{}u.
“Da li postoje bilo kakvi dokazi”, upitao sam Viteringtona, “da je
Isus ikada imao krizu identiteta?”
“Ne krizu identiteta, iako verujem da je imao trenutke potvrde
identiteta”, odgovorio je profesor. “Prilikom svog kr{tenja, svog
isku{enja, preobra`enja, u Getsimaniji - to su krizni trenuci u kojima
mu je Bog potvrdio ko je on i koju misiju ima.”
“Na primer, ne mislim da je slu~ajno to {to njegova slu`ba ne
po~inje ozbiljno pre njegovog kr{tenja, kada ~uje glas koji ka`e: 'Ovo
je sin moj ljubazni'.”
“[ta je smatrao za svoju misiju?”
“On je video svoj zadatak kao dolazak da oslobodi Bo`ji narod, pa
je njegova misija bila usmerena na Izrael.”
“Naro~ito na Izrael”, istakao sam.
“Da, to je ta~no”, rekao je Viterington. “Postoji veoma malo
dokaza da je za vreme svoje slu`be tra`io ne-Jevreje - to je bila mi-
sija za kasniju crkvu. Vidite, obe}anja proroka su data Izraelu - i on
je morao da ide u Izrael.”
“JA I OTAC JEDNO SMO“
U svojoj knjizi “Razumna vera” (Reasonable Faith) Vilijem Lejn Kreg
(William Lane Craig) isti~e na zna~ajnu koli~inu dokaza da je u toku
20 godina posle raspe}a postojala potpuno razvijena hristologija koja
je progla{avala Isusa kao otelotvorenog Boga.
Crkveni istori~ar Jaroslav Pelikan (Jaroslav Pelikan) je istakao da
najstarija hri{}anska propoved, najstariji opis hri{}anskog mu~enika,
najstariji paganski izve{taj o crkvi i najstarija liturgijska molitva (1.
Korin}anima 16,22) govore o Isusu kao o Gospodu i Bogu. Pelikan
je rekao: “O~igledno, to je bila poruka onoga u {ta je crkva verovala
i smatrala da je 'Bog' bilo odgovaraju}e ime za Isusa Hrista.”4
U svetlu ovoga, upitao sam Viteringtona: “Da li vidite bilo kakav
mogu}i na~in na koji se ovo moglo razviti - naro~ito tako brzo - ako
Isus nikada nije davao transcedentalne i mesijanske tvrdnje o sebi?”
Viterington je bio nepokolebljiv. “Ne, osim ako ste spremni da
tvrdite da su u~enici potpuno zaboravili kakav je istorijski Isus stvarno
bio i da on nije imao nikakave veze sa tradicijama koje su zapo~ele
20 godina posle njegove smrti”, rekao je. “Iskreno, kao istori~ar, mis-
lim da to nema nikakvog smisla.”
122
U prou~avanju istorije, dodao je, sve stvari su mogu}e, ali nisu
sve mogu}e stvari podjednako verovatne.
“Da li je verovatno”, upitao je, “da je sve ovo nastalo iz ni~ega
20 godina posle Isusove smrti, dok je jo{ uvek bilo `ivih svedoka o
tome kakav je Isus bio kao istorijska li~nost? Smatram da je to naj-
neverovatnija istorijska hipoteza koju mo`ete da postavite.”
Pravo pitanje jeste: [ta se desilo posle Isusovog raspe}a {to je
promenilo umove u~enika, koji su negirali, napustili Isusa? Veoma jed-
nostavno, desilo im se ne{to {to je bilo sli~no onome {to je Isus
iskusio prilikom svog kr{tenja - bilo im je potvr|eno da je ono za {ta
su se nadali da je Isus bio, on stvarno to i bio.”
A {ta je on u stvari bio? Dok sam zavr{avao razgovor sa
Viteringtonom, `eleo sam da rezimira. Uzimaju}i celokupno njegovo
istra`ivanje u obzir, {ta je bio njegov li~ni zaklju~ak o tome {ta je Isus
smatrao da jeste? Postavio sam pitanje, ponovno seo, i pustio ga da
iska`e, {to je on i u~inio, re~ito i ubedljivo.
“Isus je smatrao da je bio li~nost koju je Bog postavio da donese
krajnji ~in spasenja u ljudskoj istoriji. On je verovao da je bio Bo`ji
poslanik koji je trebao to da izvr{i - da ga je Bog ovlastio,
opunomo}io, govorio za Boga i da ga je Bog vodio da izvr{i taj
zadatak. Prema tome, ono {to je Isus rekao, rekao je i Bog. Ono {to
je Isus ~inio bio je Bo`ji posao.”
“Po jevrejskom poimanju zastupni{tva, 'zastupnik ~oveka je sam
taj ~ovek'. Setite se kako je Isus poslao svoje apostole i rekao: '[to
u~ine vama, meni su u~inili.' Postojala je sna`na veza izme|u ~oveka
i njegovog zastupnika koga je slao u misiju.”
“Dakle, Isus je verovao da je bio na bo`anskoj misiji, a misija je
bila otkupljenje Bo`jeg naroda. To je ukazivalo da je Bo`ji narod bio
izgubljen i da je Bog `eleo ne{to da u~ini - kao {to je i uvek ~inio -
da reaguje i da ih povrati na pravi put. Ali ovog puta je postojala raz-
lika. Ovo je bio poslednji put. To je bila poslednja {ansa.”
“Da li je Isus verovao da je Bo`ji sin, Bo`ji pomazanik? Odgovor
je 'da'. Da li je video sebe kao Sina ~ove~ijeg? Odgovor je 'da'. Da
li je video sebe kao kona~nog Mesiju? 'Da', to je na~in na koji je
sagledavao sebe. Da li je verovao da je bilo ko ni`i od Boga mogao
da spase svet? Ne, ne verujem da je smatrao.”
“I ovde paradoks postaje najneobi~ajniji: na~in na koji je Bog re{io
da spasi svet je preko smrti svog sina - najljudskijim od svih ljudskih
dela - smr}u.”
“Bog po svojoj bo`anskoj prirodi ne umire. Kako }e onda to Bog
izvr{iti? Kako }e Bog biti spasitelj ljudskog roda? Morao je da se
pojavi kao ljudsko bi}e kako bi ostvario taj zadatak. I Isus je verovao
da je on bio taj koji }e to uraditi.”
123
 “Isus je rekao u Jevan|elju po Marku 10,45: 'Jer sin ~ove~iji nije
do{ao da mu slu`e nego da slu`i, i da da du{u svoju u otkup za Razmatranja
mnoge.' To je ili najve}i oblik megalomanije ili primer nekoga ko Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
stvarno veruje, kao {to je rekao: 'Ja i Otac jedno smo.' Drugim
re~ima: “Ja imam autoritet da govorim u ime Oca; imam mo} da delu- 1. [ta mislite, koji su neki od razloga zbog kojih je Isus izbegavao da
jem za Oca; ako me odbacite, odbacili ste Oca'.” javno otkrije ko je on? Da li mo`ete da zamislite neke na~ine na koje bi pre-
“^ak i kada bi ste odstranili ~etvrto Jevan|elje i pro~itali samo rana objava njegove bo`anske prirode mogla da nanese {tetu njegovoj misi-
sinopti~ka Jevan|elja, to bi i dalje bio zaklju~ak do koga bi ste do{li. ji?
I to je zaklju~ak na koji bi nas Isus naveo, ako bi smo prou~avali 2. Koje su neke od pote{ko}a sa kojima se suo~avamo prilikom
odre|ivanja {ta su istorijske li~nosti mislile o sebi? Kakve bi ste tragove na{li
Bibliju sa njim i postavili mu to pitanje.”
kao najkorisnije pri poku{aju da se to odredi? Za{to su vas smernice koje je
“Moramo da se upitamo, za{to ne postoji nijedan drugi Jevrejin iz ponudio Viterington ubedile ili nisu uspele da vas ubede da je Isus smatrao
prvog veka koji danas ima milione sledbenika? Za{to ne postoji da je Bog i Mesija?
pokret Jovana Krstitelja? Za{to se od svih li~nosti iz prvog veka, 3. Isus je u~io svoje u~enike da koriste izraz “ava” ili “najdra`i O~e”, kada
uklju~uju}i rimske imperatore, Isus i dalje obo`ava, dok su se drugi se obra}aju Bogu. [ta vam to govori o Isusovom odnosu prema Ocu? Da li
pretvorili u prah istorije?” je ovakva vrsta odnosa privla~na za vas? Za{to jeste ili za{to nije?
“To je zato {to je taj Isus - istorijski Isus - tako|e i `ivi Gospod.
Eto zbog toga. To je zato {to je jo{ uvek tu, a drugi su odavno mrtvi.”
Za dalje dokaze
NA MESTU SAMOG BOGA Vi{e izvora o ovoj temi
Kao i Viterington, mnogi drugi nau~nici su temeljno razdvajali
Craig, William Lane. "The Self-Understanding of Jesus." In Reasonable
najranije dokaze za Isusa i do{li do istih zaklju~aka. Faith, by William Lane Craig, 233-54. Westchester, Ill.: Cross-way,
Kreg je napisao: “Evo ~oveka koji je sebe smatrao za Sina Bo`jeg 1994.
u jedinstvenom smislu, koji je tvrdio da deluje i govori sa bo`anskim Marshall, I. Howard. The Origins of New Testament Christology. Downers
autoritetom, koji je smatrao sebe ~udotvorcem i koji je verovao da Grove, Ill.: InterVarsity Press, 1976.
~ovekova ve~na sudbina zavisi od toga da li veruje u njega ili ne.”5 Moule, C. F. D. The Origins of Christology. Cambridge: Cambridge Univ.
Zatim je dodao napomenu koja je naro~ito zadivljuju}a: “Tragovi Press, 1977.
dovoljni za visoko hristolo{ko samorazumevanje Isusa su prisutni ~ak Witherington, Ben, III. The Christology of Jesus. Minneapolis: Fortress,
i u umanjenom broju Isusovih iskaza od 20% koje priznaju ~lanovi 1990.
Seminara o Isusu za autenti~ne.”6
Dokazi za zaklju~ak da je Isus nameravao da stane na mesto
samog Boga su “potpuno ubedljivi”, saglasio se teolog Rojs Gordon
Grenler (Royce Gordon Gruenler).7
Toliko je to neobi~na Isusova tvrdnja, rekao je Kreg, da je
neizbe`no moralo da se postavi pitanje njegovog razuma. On je
napomenuo da kada je D`ejms Dan (James Dunn) zavr{io svoje epsko
istra`ivanje o ovom pitanju, bio je primoran da postavi pitanje: “Da li
je Isus bio lud?”8
Na aerodromu u Leksingtonu, ~ekaju}i let za ^ikago, ubacio sam
nov~i}e i telefonirao da ugovorim intervju sa jednim od vode}ih
stru~njaka iz psihologije u zemlji.
Bilo je vreme da otkrijemo odgovor na to pitanje.

124 125

8 ci nije sumnjao da je bila potpuno van dodira sa stvarno{}u. Sudija
PSIHOLO[KI DOKAZ
Da li je Isus bio lud kada je tvrdio
da je Sin Bo`ji?
“Kada psiholog ili psihijatar svedo~i, nosi}e kupast {e{ir koji nije
manje od 60 centimentara visok. Povr{ina {e{ira }e biti pokrive-
na zvezdama i munjama. Pored toga, bi}e potrebno da nosi belu
bradu koja nije manja od 45 centimetara duga~ka i naglasi}e
najva`nije elemente svog svedo~enja udaraju}i palicom po vaz-
duhu. Kada god psiholog ili psihijatar obezbe|uje svedo~enje,
slu`benik }e privremeno prigu{iti svetlo u sudnici i dva puta uda-
riti u kineski gong. “
Predla`u}i ovaj amadman na Ustav dr`ave 1997. godine, senator
Novog Meksika Dankan Skot nije ostavio nikakvu sumnju u vezi svog
stava prema stru~njacima koji svedo~e da su optu`eni umobolni i da
zbog toga zakonski nisu odgovorni za svoje zlo~ine. O~igledno, Skotov
cinizam je prihvatila ve}ina njegovih kolega - oni su izglasali da odobre
ovaj ironi~ni predlog! [ala je stigla do Predstavni~kog doma koji ju je
blokirao i tako onemogu}io da postane zakon.1
Kao {to je poznato, u sudnicama postoji skepticizam prema psi-
hijatrima i psiholozima koji svedo~e u vezi mentalnog stanja
optu`enih, njihove sposobnosti da sara|uju sa advokatom u pripremi
odbrane, i da li su bili zakonski neura~unljivi u vreme kada su po~inili
zlo~in. ^ak i pored toga, ve}ina advokata uvi|a da psiholozi i psihi-
jatri pru`aju zna~ajne uvide za kriminalni krivi~ni sistem.
Se}am se slu~aja kada je jedna doma}ica blage naravi bila
optu`ena za ubistvo svog mu`a. Na prvi pogled nije izgledala druga~ije
od bilo ~ije majke - dobro obu~ena, prijatna, ljubazna, izgledaju}i kao
da je iza{la iz kuhinje u kojoj je pekla kola~i}e za kom{ijsku decu.
Za~udio sam se kada je psiholog svedo~io da je bila mentalno nes-
posobna da bude saslu{ana.
Zatim ju je njen adovkat stavio na klupu za svedo~enje. Prvobitno
je njeno svedo~enje bilo jasno, razumno i razumljivo. Me|utim, poste-
peno je postajalo sve bizarnije dok je opisivala, smireno i sa velikom
ozbiljno{}u, kako su je napadali ~itav niz poznatih li~nosti, uklju~uju}i
126
Dvajta Ajzenhauera i Napoleonov duh. Kada je zavr{ila, niko u sudni-
ju je smestio u mentalnu ustanovu dok joj se zdravlje ne popravi
dovoljno da mo`e da se suo~i sa optu`bom.
Izgled mo`e da obmanjuje. Posao psihologa je da prodre u du{u
optu`enog i da izvede zaklju~ke u vezi njegovog ili njenog mentalnog
stanja. To nije egzaktna nauka, {to zna~i da se mogu desiti pogre{ke
ili ~ak i zloupotrebe, ali ukupno gledano, svedo~enje psihologa
obezbe|uje zna~ajnu za{titu za optu`ene.
Kakve to veze ima sa Isusom? U prethodnom poglavlju dr Ben
Vinterington III je ponudio ubedljive dokaze da ~ak i najraniji dokazi o
Isusu pokazuju da je on tvrdio da je otelotvoreni Bog. To prirodno
postavlja pitanje, da li je Isus bio lud kada je davao takva tvr|enja.
U potrazi za stru~nom procenom Isusovog du{evnog stanja,
odvezao sam se u kancelariju u predgra|u ^ikaga kako bih izmamio
svedo~enje jednog od vode}ih autoriteta u zemlji po psiholo{kim
pitanjima.
SEDMI INTERVJU: DR GERI R. KOLINS
Sa magistraturom iz psihologije sa Univerziteta u Torontu i dok-
toratom iz klini~ke psihologije sa Univerziteta Pjurdu, Kolins je
prou~avao, predavao i pisao o ljudskom pona{anju poslednjih 35 go-
dina. Bio je profesor psihologije na Teolo{kom fakultetu Sveto trojst-
vo poslednje dve decenije, pri ~emu je ve}inu vremena proveo kao
predsednik Odseka za psihologiju.
Kao `iva vatra sa neograni~enom energijom i entuzijazmom, Kolins
je plodan pisac. Napisao je skoro 150 ~lanaka za ~asopise i druge
periodi~ne novine i trenutno je urednik ~asopisa “Hri{}ansko saveto-
vanje danas” i saradnik urednik “@urnala za psihologiju i teologiju”.
Tako|e je napisao neverovatnih 45 knjiga o temama povezanim sa
psihologijom, uklju~uju}i “Veli~anstveni um” (The Magnificient Mind);
“Porodi~ni {ok” (Family Shock); “Da li mo`ete verovati psihologiji?”
(Can You Trust Psychology?); i klasi~ni ud`benik “Hri{}ansko saveto-
vanje: Opse`an vodi~” (Christian Counseling: A Comprehensive
Guide). Pored toga, bio je glavni urednik serije od 30 knjiga “Izvori za
hri{}ansko savetovanje” (Resources for Christian Counseling) za men-
talno zdravlje profesionalaca.
Prona{ao sam Kolinsa u njegovoj svetloj i provetrenoj kancelariji
pri Ameri~kom udru`enju hri{}anskih savetnika, dru{tva od 15 hiljada
~lanova ~iji je on predsednik. Prosede kose i sa nao~arima sa sre-
brnastim okvirom, izgledao je lepo i `ivahno u mrkom d`emperu i
sivim pantalonama (ali, `ao mi je, bez {iljatog {e{ira ili bele brade).
127
 Zapo~eo sam na{ intervju pokazuju}i na sneg koji je blago padao
na zimzeleno drve}e napolju. “Nekoliko kilometara u tom smeru se
nalazi dr`avna mentalna ustanova”, rekao sam. “Ako bi smo oti{li
tamo, siguran sam da bi smo prona{li neke ljude koji tvrde da su
Bog. Rekli bi smo da su ludi. Isus je rekao da je Bog - da li je i on
bio lud?”
“Ako `elite kratak odgovor”, Kolins je rekao sa osmehom, “nije”.
Me|utim, insistirao sam, to je zakonita tema koja zaslu`uje dalju
analizu. Stru~njaci ka`u da ljudi koji pate od psihoza mogu ve}i deo
vremena da izgledaju razumno pa da ipak imaju grandiozna uverenja
da su nadmo}ne osobe. Neke ~ak mogu i da steknu sledbenike koji
veruju da su oni geniji. Mo`da je to ono {to se desilo sa Isusom,
predlo`io sam.
“Pa, ta~no je da ljudi sa psiholo{kim problemima mogu ~esto da
tvrde da su neko ko u stvari nisu”, odgovorio je Kolins dok je stav-
ljao ruke na potiljak. “Oni }e nekada tvrditi da su sam Isus ili
predsednik Sjedinjenih Dr`ava ili neka druga poznata li~nost - kao {to
je na primer Li Strobel”, na{alio se.
“Me|utim”, nastavio je, “psiholozi ne posmatraju samo ono {to
osoba ka`e. Oni }e i}i daleko dublje od toga. Razmatra}e emocije
osobe, po{to poreme}ene osobe ~esto pokazuju neodgovaraju}u
depresiju, ili mogu biti prekomerno agresivni, ili mo`da previ{e ner-
vozni. Ali, pogledajte Isusa: on nikada nije pokazivao neodgovaraju}e
emocije. Na primer, plakao je prilikom smrti svog prijatelja Lazara -
to je prirodno za emocionalno zdravu osobu.”
“Svakako je ponekad bio ljut”, tvrdio sam.
“Da, jeste, ali je to bila zdrava vrsta ljutnje na ljude koji su isko-
ri{}avali potla~ene, pune}i svoje d`epove. On nije jednostavno ne-
razumno ukoravao druge zato {to ga je neko iznervirao; to je bila
pravedna reakcija protiv nepravde i otvorenog lo{eg pona{anja prema
ljudima.”
“Drugi poreme}eni ljudi }e imati pogre{no sagledavanje stvarnos-
ti”, dodao je. “Oni }e smatrati da ih ljudi posmatraju ili da poku{avaju
da ih uhvate, iako oni to stvarno ne ~ine. Oni su van dodira sa
stvarno{}u. Oni pogre{no shvataju delovanje drugih ljudi i optu`uju ih
da ~ine ne{to {to nikada nisu imali ni nameru da u~ine. Ponovo, ovo
ne vidimo kod Isusa. On je o~igledno bio u dodiru sa stvarno{}u. Nije
bio paranoi~an, iako je potpuno opravdano shvatio da oko njega pos-
toje neke veoma stvarne opasnosti.”
“Ili, ljudi sa psiholo{kim problemima mogu da imaju poreme}aje
mi{ljenja - mogu da vode logi~an razgovor, ali }e do}i do pogre{nih
zaklju~aka, i iracionalni su. To ne vidimo kod Isusa. On je govorio
128
jasno, sna`no i re~ito. Bio je o{trouman i imao je apsolutno zapa-
njuju}e uvide u ljudsku prirodu.”
“Drugi znak mentalnih poreme}aja je neprikladno pona{anje, kao
{to je ~udno obla~enje, ili nemogu}nost uspostavljanja dru{tvenih
odnosa sa drugima. Isusovo pona{anje je bilo sasvim u skladu sa
onim {to bi se o~ekivalo, i on je imao duboke i bliske odnose sa
veoma raznovrsnim ljudima razli~itih `ivotnih poziva.”
Zastao je, iako sam osetio da jo{ uvek nije zavr{io. Podstakao
sam ga da nastavi: “[ta jo{ opa`ate kod njega?”
Kolins je posmatrao kroz prozor divan i miran predeo pokriven sne-
gom. Kada je zavr{io, izgledao je kao da se prise}a starog prijatelja.
“On je bio ljubazan, ali nije dozvolio da ga njegovo saose}anje
onemogu}i da uradi bilo {ta; nije bio gord, iako je ~esto bio okru`en
gomilom koja ga je obo`avala; odr`avao je ravnote`u uprkos ~esto
zahtevnom na~inu `ivota; uvek je znao {ta radi i gde ide; brinuo se
o ljudima, uklju~uju}i `ene i decu, koji tada nisu smatrani va`nima;
bio je sposoban da prihvati ljude, iako nije zatvarao o~i pred njihovim
gresima; odgovarao je osobama i pomagao im u onome {to im je bilo
neophodno.”
“Pa, doktore - koja je va{a dijagnoza?” upitao sam.
“Sve u svemu, jednostavno ne vidim bilo kakve znake da je Isus
patio od bilo koje poznate mentalne bolesti”, zaklju~io je, dodaju}i uz
osmeh, “bio je mnogo zdraviji od bilo koga koga poznajem -
uklju~uju}i i sebe!”
“POLUDIO JE”
Dok posmatramo unazad kroz istoriju, ne vidimo o~igledne znake
obmane kod Isusa. Ali {ta je sa ljudima koji su direktno delovali sa
njim? [ta su oni videli sa svog mnogo bli`eg mesta?
“Neki ljudi koji su delovali u prvom veku nikako se ne bi slo`ili sa
vama”, istakao sam Kolinsu. “Oni su zaklju~ili da je Isus bio lud. U
Jevan|elju po Jovanu 10,20 ka`e nam se da su mnogi ljudi smatrali
da: 'U njemu je \avo' i 'Poludeo je'. To su te{ke re~i!”
“Da, ali te{ko da je to dijagnoza obu~enih zdravstvenih radnika za
du{evno zdravlje”, uzvratio je Kolins. “Pogledajte {ta je podstaklo te
re~i - Isusovo dirljivo i duboko u~enje da je on Dobri pastir. Oni su
reagovali jer su njegove tvrdnje o sebi bile daleko izvan njihovog
shvatanja normi, a ne zato {to je Isus navodno bio stvarno mental-
no neuravnote`en.”
“Zapazite da su njihovi komentari odmah bili osporeni drugima,
koji su rekli u stihu 21: 'Ove re~i nisu ludoga: zar mo`e \avo slepi-
ma o~i otvarati?”
“Za{to je to zna~ajno?” upitao sam.
129
 “Zato {to Isus nije samo davao ne~uvene tvrdnje o sebi. On ih je
podupirao ~udesnim delima saose}anja, kao {to je isceljivanje slepog
~oveka.”
“Vidite, ako bih ja tvrdio da sam predsednik Sjedinjenih Dr`ava, to
bi bilo ludo. Pogledali bi ste u mene i ne bi ste videli nijedan spoljni
znak predsedni~kog zvanja. Ja ne bih izgledao kao predsednik. Ljudi
ne bi prihvatili moj autoritet kao predsednika. Ne bi me ~uvao nijedan
agent tajne slu`be. Ali, ako bi pravi predsednik tvrdio da je predsed-
nik, to ne bi bilo ludo, po{to on jeste predsednik i bilo bi puno potvrd-
nih dokaza za to.”
“Isto tako, Isus nije jednostavno tvrdio da je Bog - on je to podupi-
rao zadivljuju}im delima isceljivanja, sa zapanjuju}im prikazivanjem
mo}i nad prirodom, sa trancedentalnim neprevazi|enim u~enjem, sa
bo`anskim sagledavanjem u li~nost ljudi i na kraju svojim vaskrse-
njem iz mrtvih, koje apsolutno niko drugi nije bio u stanju da ponovi.
Tako da kada je Isus tvrdio da je Bog, to nije bilo ludo. To je bila isti-
na.”
Me|utim, Kolinsovo pozivanje na Isusova ~uda je otvorilo vrata
drugim zamerkama. “Neki ljudi su poku{ali da obore ta ~uda koja su
pomogla potvr|ivanju Isusove tvrdnje da je Sin Bo`ji”, rekao sam,
vade}i knjigu iz torbe. Pro~itao sam mu re~i skeptika ^arlsa
Templtona.
“Mnoge bolesti, kao i sada, bile su psihosomatske i mogle su da
se 'izle~e' kada se shvatanje bolesnika promeni. Kao i danas,
la`ni lek koji prepi{e lekar i u koji pacijent ima poverenje, mo`e
da ima efekat kao i lek, tako isto, u davna vremena, vera u
iscelitelja je mogla da otkloni kobne simptome. Sa svakim uspe-
hom, reputacija iscelitelja je rasla i njegove mo}i su, kao posle-
dica toga, postajale efikasnije.”2
“Da li ovo”, upitao sam, “obja{njava ~uda koja navodno podupiru
Isusovu tvrdnju da je Sin Bo`ji?”
Kolinsova reakcija me je iznenadila. “Ne bih se mnogo protivio s
onim {to je Templton napisao”, odgovorio je Kolins.
“Ne bi ste?”
“Ne stvarno. Da li je mo`da Isus nekada le~io sugestijom?
Nemam problema sa tim. Ponekad su ljudi mogli da imaju psiholo{ki
izazvane bolesti, i ako bi dobili novu svrhu za `ivot, novi smer, vi{e
im bolest nije bila neophodna.”
“Placebo efekat (psiholo{ki efekat la`nog leka)? Ako mislite da }e
vam biti bolje, ~esto vam stvarno i bude bolje. To je dobro utvr|ena
medicinska ~injenica. I kada su ljudi dolazili Isusu, verovali su da ih
on mo`e isceliti, pa je on to i u~inio. Ali ~injenica ostaje: bez obzira
kako je to uradio, Isus ih jeste iscelio.”
130
“Naravno”, brzo je dodao, “to ne obja{njava sva Isusova iscelje-
nja. ^esto je za le~enje psihosomatskih problema potrebno vreme;
Isusova isceljenja su bila trenutna. Puno puta ljudi koji su se psiho-
lo{ki izle~ili povratili su svoje simptome posle nekoliko dana, ali ne
vidimo nikakve dokaze za to. A Isus je tako|e isceljivao takva stanja
kao {to su slepilo ili guba, za koje je psihosomatsko obja{njenje malo
verovatno.”
“Pored toga, dizao je ljude iz mrtvih - a smrt nije psiholo{ki izaz-
vano stanje! Pored toga, imate sva njegova ~uda nad prirodom - umi-
ravanje mora, pretvaranje vode u vino. To prkosi naturalisti~kim odgo-
vorima.”
Pa... mo`da. Me|utim, Kolinsovo spominjanje ~uda pretvaranja
vode u vino je iznelo jo{ jedno mogu}e obja{njenje Isusovih zadivlju-
ju}ih dela.
ISUS HIPNOTIZER
Da li ste ikada videli kako hipnotizer daje vodu nekom koga je
uveo u trans i zatim mu ukazivao da pije vino? Hipnotisani ljudi bi
mljackali, dobijali vrtoglavicu, ose}ali se opijeni kao da piju jeftini
bordo.
Britanski pisac Jan Vilson (Ian Wilson) je postavio pitanje, da li je
na taj na~in Isus ubedio goste na svadbi u Kani da je pretvorio kr~age
sa vodom u najfinije vino.
U stvari, Vilson govori o mogu}nosti da je Isus mo`da bio majstor
hipnoze, {to bi moglo da objasni navodne natprirodne aspekte nje-
govog `ivota. Na primer, hipnoza bi mogla da objasni njegovo
isterivanje duhova; njegov preobra`aj, kada su trojica njegovih sled-
benika videla kako njegovo lice sija i kako njegova ode}a postaje sjaj-
na i bela kao svetlost; i ~ak njegova isceljenja. Kao dokaz, Vilson
navodi savremeni primer 16-godi{njeg de~aka ~iji je ozbiljni poreme}aj
na ko`i neobja{njivo izle~en hipnoti~kom sugestijom.
Mo`da Lazar nije stvarno vra}en iz mrtvih. Zar nije mogao da bude
u stanju sli~nom smrti koje je izazvano hipnozom? [to se ti~e
vaskrsenja, Isus “je mogao efikasno da podstakne (u~enike) da halu-
ciniraju vide}i njegovu pojavu kao odgovor na odre|ene unapred
pripremljene znakove (mo`da lomljenje hleba) za unapred odre|eni
period posle njegove smrti”, pretpostavljao je Vilson.3
To bi ~ak objasnilo i zagonetan podatak u Jevan|eljima o Isusovoj
nemogu}nosti da izvr{i veliki broj ~uda u sopstvenom rodnom gradu
Nazaretu. Vilson je rekao:
“Isus nije uspeo ta~no tamo gde bi smo o~ekivali da kao hipno-
tizer ne uspe, me|u onima koji su ga znali najbolje, onima koji su
ga videli kako odrasta kao obi~no dete. Za bilo koji uspeh hipno-
131
 tizera su u velikoj meri odgovorni strahopo{ovanje i tajnovitost koji-
ma se on okru`uje, a ti neophodni faktori bi u potpunosti nedosta-
jali u Isusovom rodnom gradu.”4
“Morate da priznate”, rekao sam Kolinsu, “da je to prili~no zani-
mljiv na~in poku{avanja da se objasne Isusova ~uda.”
Na njegovom licu se pojavio izraz neverice. “Taj momak ima mnogo
vi{e vere u hipnozu od mene!” uzviknuo je. “Iako je to pametan argu-
ment, jednostavno ne mo`e da pro|e analizu. Pun je rupa.”
Jednu po jednu, Kolins je po~eo da ih nabraja. “Prvo, postoji prob-
lem da se veliki broj ljudi hipnoti{e istovremeno. Nisu svi podjednako
podlo`ni.”
“Hipnotizer }e govoriti odre|enim umiruju}im glasom publici i pos-
matrati ljude koji reaguju na to, i odabra}e te ljude kao dobrovoljce,
po{to su o~ito podlo`ni za hipnozu. U velikoj grupi, puno ljudi je
otporno na hipnozu. Kada je Isus umno`io hleb i ribu, bilo je pet hi-
ljada svedoka. Kako je mogao da ih sve hipnoti{e?”
“Drugo, hipnotizer uop{teno ne radi na ljudima koji su skeptici.
Kako je onda Isus hipnotisao svog brata Jakova, koji je sumnjao u
njega, ali je kasnije video vaskrslog Hrista? Kako je hipnotisao Savla
iz Tarsa, protivnika hri{}anstva koji nikada nije sreo Isusa dok ga nije
video posle vaskrsenja? Kako je hipnotisao Tomu, koji je bio toliko
skepti~an da nije verovao u vaskrsenje dok nije stavio svoje prste na
rupe od klinova na Isusovim rukama?”
“Tre}e, u vezi sa vaskrsenjem, hipnoza na bi objasnila praznu
grobnicu.”
Tu sam se ubacio. “Pretpostavljam da bi neko mogao da tvrdi da
su u~enici hipnotisani kako bi umislili da je grob bio prazan”, prime-
tio sam.
“^ak i da je to bilo mogu}e”, odgovorio je Kolins, “Isus svakako
nije mogao da hipnoti{e fariseje i rimske vlasti, a oni bi rado izvadili
njegovo telo da je ostalo u grobu. ^injenica da to nisu u~inili govori
nam da je grob stvarno bio prazan.”
“^etvrto, pogledajte ~udo pretvaranja vode u vino. Isus se nikada
nije obratio gostima na svadbi. ^ak nije ni slugama ukazivao da je
voda pretvorena u vino - on im je samo rekao da odnesu vodu kumu
na svadbi. On je taj koji je probao i rekao da je to vino, bez bilo
kakvog prethodnog dogovora.”
“Peto, izle~enje ko`e o kojem govori Vilson nije bilo trenutno, zar
ne?”
“U stvari”, rekao sam, “~asopis 'British Medical Journal' ka`e da
je bilo potrebno pet dana posle hipnoze da krlju{tasta ko`a,
prouzrokovana bole{}u zvanom ihtioza, otpadne sa leve ruke tine-
jd`era, i jo{ nekoliko dana da ko`a povrati normalan izgled. Uspeh
132
hipnoze u le~enju drugih delova tela, tokom perioda od nekoliko
nedelja, bio je od 50 do 95%.”5
“Usporedite to”, rekao je Kolins, “sa Isusovim isceljenjem deset
gubavaca u Jevan|elju po Luci, 17. poglavlje. Oni su trenutno izle~eni
- i to 100%. To nije obja{njivo samo hipnozom. Niti je njegovo isce-
ljenje ~oveka sa usahlom rukom u Jevan|elju po Marku, 3. poglavlju.
^ak i da su ljudi bili u transu i samo smatrali da je njegova ruka
izle~ena, na kraju bi saznali istinu. Hipnoza ne traje dugo vremena.”
“I kona~no, Jevan|elja zapisuju raznovrsne detalje o onome {to je
Isus rekao i ~inio, ali nikada ga ne prikazuju kako govori ili ~ini bilo
{ta {to bi ukazivalo da hipnoti{e ljude. Mogao bih tako da nastavim
dalje i dalje.”
Nasmejao sam se. “Rekao sam vam da je to zanimljivo obja{nje-
nje; nisam rekao da je ubedljivo!” rekao sam. “Pa ipak je puno knji-
ga napisano u kojima se podsti~u ovakve ideje.”
“To je jednostavno zapanjuju}e”, odgovorio je Kolins, “kako }e se
ljudi prihvatiti bilo ~ega kako bi poku{ali da opovrgnu Isusova ~uda”.
ISUS ISTERIVA^ DUHOVA
Pre nego {to zavr{imo intervju, `eleo sam da za|em u Kolinsovu
psiholo{ku procenu u jo{ jednoj oblasti koja je problemati~na za skep-
tike.
“Isus je bio isteriva~ duhova”, zapazio sam. “On je razgovarao sa
demonima i isterivao ih iz ljudi koje su oni navodno zaposeli. Ali, da
li je stvarno racionalno verovati da su zli duhovi odgovorni za neke
bolesti i neobi~na pona{anja?”
Kolinsa nije uznemirilo pitanje. “Na osnovu mojih teolo{kih uvere-
nja, prihvatam da demoni postoje”, odgovorio je. “@ivimo u dru{tvu u
kome puno ljudi veruje u an|ele. Oni znaju da postoje duhovne sile,
i nije previ{e te{ko zaklju~iti da neke mogu da budu zlonamerne.
Tamo gde zapazite da Bog deluje, ponekad su te sile jo{ aktivnije i
to je ono {to se verovatno odigravalo u Isusovo vreme.”
Zapazio sam da se Kolins pozvao na svoja teolo{ka uverenja, a
ne na klini~ko iskustvo. “Da li ste, kao psiholog, ikada videli jasan
dokaz o ~oveku opsednutom demonom?” upitao sam.
“Nisam li~no, ali opet nisam proveo celokupnu svoju karijeru u
klini~kom okru`enju”, rekao je. “Moji prijatelji u klini~kom poslu su
rekli da su ponekad to videli, a to nisu ljudi koji su skloni da vide
demona iza svakog problema. Oni te`e skepticizmu. Jedan psihijatar
je napisao ne{to o ovakvoj vrsti stvari u jednoj svojoj knjizi.”6
Istakao sam da je Jan Vilson, ukazuju}i da je Isus mo`da koristio
hipnozu kako bi le~io ljude koji su samo verovali da su opsednuti,
133
rekao odlu~no da nijedna “razumna osoba” ne bi objasnila stanje
opsednutosti “kao delo stvarnih demona”.7
“U izvesnoj meri, nalazite ono {to ste re{ili da na|ete”, rekao je
Kolins u odgovoru. “Ljudi koji negiraju postojanje natprirodnog prona}i
}e neki na~in, bez obzira koliko je nategnut, kako bi objasnili situaci-
ju bez uplitanja demona. Oni }e nastaviti da daju lekove, da le~e
osobu lekovima, ali njemu ili njoj ne}e biti bolje. Postoje slu~ajevi koji
ne reaguju na normalno medicinsko ili psihijatrijsko le~enje.”
“Da li je Isusovo isterivanje duhova stvarno moglo da predstavlja
psihosomatsko isceljenje?” upitao sam.
“Da, u nekim slu~ajevima, ali ponovo morate da posmatrate ceo
kontekst. [ta je sa ~ovekom koji je bio opsednut, a Isus je poslao
demone u svinje, a svinje su sko~ile sa litice? [ta se odigravalo ako
je to bila psihosomatska situacija? Ja mislim da je Isus stvarno
isterao demone, i mislim da neki ljudi isto to ~ine danas.”
“U isto vreme, ne bi smo trebali preterano brzo da ska~emo na
zaklju~ak o ume{anosti demona kada se suo~imo sa upornim prob-
lemom. Kao {to je to K. S. Luis (C. S. Lewis) izneo, postoje dve jed-
nake i podjednako suprotne gre{ke u koje mo`emo da upadnemo u
vezi sa demonima: 'jedna je neverovanje u njihovo postojanje. Druga
je verovanje, ali i ose}anje prekomernog i nezdravog interesovanja za
njih. Oni sami su podjednako zadovoljni sa obe gre{ke'.”8
“Znate, Geri, ta ideja mo`e da pro|e u Ameri~kom udru`enju
hri{}anskih savetnika, ali da li bi svetovni psiholozi smatrali racional-
nim verovanje u demone?” upitao sam.
Mislio sam da bi Kolinsa ovo pitanje moglo da uvredi, koje je
zvu~alo nametljivije nego {to sam nameravao, ali nije.
“Zanimljivo je kako se stvari menjaju”, razmi{ljao je. “Na{e
dru{tvo je danas uhva}eno u 'spiritualnost'. To je izraz koji mo`e da
zna~i skoro sve, ali priznaje natprirodno. Veoma je zanimljivo u {ta
psiholozi veruju u ovo vreme. Neki se bave isto~nja~kim misticizmom,
drugi govore o mo}i {amana da uti~u na `ivote ljudi.”
“Dok bi pre dvedeset i pet godina predlog o delovanju demona bio
trenutno odba~en, mnogi psiholozi po~inju da uvi|aju da mo`da pos-
toji vi{e stvari na nebu i zemlji nego {to na{e filozofije mogu da
objasne.”
“BESMISLENA IMAGINACIJA!”
Kolins i ja smo se donekle udaljili od prvobitne stavke na{eg inter-
vjua. Dok sam razmi{ljao o na{em razgovoru voze}i se ku}i, vratio
sam se na centralno pitanje koje me je dovelo do njega: Isus je tvr-
dio da je Bog. Niko ne predla`e da je namerno obmanjivao ljude. A
134
sada je Kolins zaklju~io, na osnovu 35 godina psiholo{kog iskustva,
da nije bio umno poreme}en.
Me|utim, to me je ostavilo sa novim pitanjem: da li je Isus ispunio
atribute Boga? Na kraju, jedna stvar je davati tvrdnje o posedovanju
bo`anske prirode; sasvim druga je posedovati karakteristike koje ~ine
Boga Bogom.
Kod semafora, izvadio sam bele`nicu iz torbe i zabele`io sam za
sebe: prona}i D. A. Karsona. Znao sam da `elim da razgovaram sa
jednim od vode}ih teologa u zemlji po ovom pitanju.
U me|uvremenu, moj razgovor sa Gerijem Kolinsom me je pod-
stakao da te no}i iskoristim vreme pa`ljivo ~itaju}i Isusove govore.
Nisam mogao da prona|em nijedan znak poreme}aja, obmanjivanja ili
paranoje. Naprotiv, jo{ jednom sam bio dirnut njegovom dubokom
mudro{}u, uvidima, poeti~nom re~ito{}u i njegovim dubokim
saose}anjem. A istori~ar Filip [aft (Philip Schaff) je rekao to bolje od
mene:
“Da li je takav intelekt - jasan kao nebo, okrepljuju} kao planins-
ki vazduh, o{tar i prodoran kao ma~, potpuno zdrav i sna`an, uvek
spreman i uvek samosvestan - podlo`an korenitoj i najozbiljnijoj
obmani u vezi sopstvenog karaktera i misije? Besmislena imagi-
nacija!”9
Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
1. Koje su neke od razlika izme|u pacijenata u du{evnoj bolnici koji tvrde
da su Bog i Isusa koji daje istu tvrdnju o sebi?
2. Pro~itajte Isusovo u~enje zvano “bla`enstva” iz Jevan|elja po Mateju
5,1-12. Kakva opa`anja mo`ete na~initi o njegovom intelektu, re~itosti,
saose}anju, uvidu u ljudsku prirodu, sposobnosti da podu~ava duboke istine
i o njegovom ukupnom psiholo{kom zdravlju?
3. Po{to ste pro~itali Kolinsov odgovor na teoriju da hipnoza mo`e da
objasni Isusova ~uda, da li verujete da je to odr`iva hipoteza? Za{to da ili
za{to ne?
Za dalje dokaze
Vi{e izvora o ovoj temi
Collins, Gary R. Can You Trust Psychology? Downers Grove, Ill.:
InterVarsity Press, 1988.
_____. Christian Counseling: A Comprehensive Guide. Waco, Tex.: Word,
1988.
135
 _____. The Soul Search. Nashville: Nelson, 1998.
Lewis, C. S. The Screwtape Letters. London: Collins-Fontana, 1942.
9

DOKAZ PROFILA
Da li je Isus posedovao Bo`je osobine?

Ubrzo posle ubistva osam studentkinja bolni~arki u jednom

~ika{kom stanu, jedina pre`ivela devojka je uzbu|ena stajala pored
policijskog crta~a i detaljno opisala ubicu koga je videla iz svog
skrovi{ta ispod kreveta.
Uskoro je crte` razdeljen po celom gradu - policijskim slu`benici-
ma, bolnicama, putni~kim stanicama, aerodromima. Uskoro je lekar
hitne pomo}i pozvao dektektive i rekao da le~i ~oveka koji je izgledao
sumnjivo, nalik na begunca svirepih o~iju prikazan na skici.
Tako je policija uhapsila begunca Ri~arda Speka, koji je brzo bio
osu|en za gnusno ubistvo i koji je umro trideset godina kasnije u
zatvoru.1
Otkako je Skotland Jard prvi put pretvorio se}anja svedoka u skicu
osobe osumnji~ene za ubistvo 1889. godine, sudski crta~i su imali
zna~ajnu ulogu u primeni zakona. Danas vi{e od tri stotine policijskih
crta~a radi u ameri~kim policijskim stanicama i sve ve}i broj odeljenja
se oslanja na kompjuterski sistem zvani EFIT (Electronic Facial
Identification Technique - elektronska tehnika za prepoznavanje lica).
Ova nedavno razvijena tehnologija je uspe{no kori{}ena za
re{avanje kidnapovanja 1997. godine koje se odigralo u tr`nom cen-
tru nekoliko kilometara od moje ku}e u predgra|u ^ikaga. @rtva je
obezbedila tehni~aru detalje o izgledu kidnapera, koji je koristio kom-
pjuter kako bih stvorio elektronsku sliku napada~a odabiraju}i razli~ite
oblike noseva, usta, kose i tako dalje.
Samo nekoliko trenutaka po{to je slika poslata faksom policijskim
stanicama u celoj oblasti, inspektor u drugom predgra|u je prepoz-
nao sliku, kao kriminalca koga je ranije sreo. Na sre}u, to je dovelo
do brzog hap{enja osumnji~enog za kidnapovanje.2
Neobi~no je da koncept obi~nog crte`a mo`e da pru`i grubo
pore|enje koje nam mo`e pomo}i u na{oj potrazi za istinom o Isusu.
Evo kako: Stari zavet obezbe|uje brojne pojedinosti o Bogu koje ga
detaljno oslikavaju. Na primer, Bog je opisan kao sveprisutan, ili da

136 137
postoji svuda u svemiru; kao sveznaju}, ili da zna sve {to se mo`e
znati kroz ve~nost; kao svemo}an; kao ve~an, ili kao izvan vremena
i kao izvor sveg vremena; kao nepromenljiv, ili koji se ne menja po
svojim osobinama. On je pun ljubavi, svet, pravedan, mudar, nepris-
trasan.
Isus tvrdi da je Bog. Ali da li ispunjava te osobine bo`anstva?
Drugim re~ima, ako pa`ljivo prou~imo Isusovu li~nost, da li se nje-
gove osobine bilisko poklapaju sa slikom Boga koju nalazimo na
drugim mestima u Bibliji? Ako ne, mo`emo da zaklju~imo da je nje-
gova tvrdnja da je Bog - la`na.
To je veoma slo`eno i zahtevno pitanje. Na primer, kada je Isus
odr`avao besedu na gori, na obronku izvan Kapernauma, Isus nije
istovremeno stajao na glavnoj ulici Jerihona. U kom smislu onda
mo`emo da ga nazivamo sveprisutnim? Kako se on mo`e nazivati
sveznaju}im ako otvoreno priznaje u Jevan|elju po Marku 13,2 da ne
zna sve o budu}nosti? Ako je ve~an, za{to ga Poslanica Kolo{anima
1,15 naziva “koji je ro|en pre svake tvari”?
Na prvi pogled, ova pitanja izgleda da ukazuju da Isus ne li~i na
sliku Boga. Svejedno, tokom godina sam nau~io da prvobitan utisak
mo`e da prevari. Zbog toga mi je bilo drago da }u mo}i da razgo-
varam o tim pitanjima sa dr D. A. Karsonom, teologom koji se posled-
njih godina pokazao kao jedan od najistaknutijih mislilaca u
hri{}anstvu.
OSMI INTERVJU: DR DONALD A. KARSON
Dr Donald Karson, profesor istra`iva~ Novog zaveta na Teolo{kom
Univerzitetu Sveto trojstvo, napisao je ili uredio vi{e od ~etrdeset knji-
ga, uklju~uju}i “Besedu na gori” (The Sermon on the Mount);
“Egzegetske gre{ke” (Exegetical Fallacies); “Jevan|elje po Jovanu”
(The Gospel According to John); i nagra|enu knjigu “U}utkivanje
Boga” (The Gagging of God).
On mo`e da ~ita literaturu na vi{e jezika i ~lan je Tindejl udru`enja
za biblijsko istra`ivanje, Dru{tva za biblijsku literaturu i Instituta za
prou~avanje Biblije. Me|u njegove stru~ne oblasti spadaju istorijski
Isus, postmodernizam, gr~ka gramatika i teologija apostola Pavla i
Jovana.
Po{to je prvobitno strudirao hemiju (diplomirao na Mek Gil
Univerzitetu), Karson je nastavio i postao magistar pre nego {to je
oti{ao u Englesku, gde je stekao doktorat iz Novog zaveta na
presti`nom Kembrid`u. Predavao je na tri druga koled`a i teolo{ka
fakulteta pre nego {to se pridru`io fakultetu Sveto trojstvo 1978.
godine.
138
Pre nego {to sam se dovezao u Dirfild, u Ilinoisu, na kampus
fakulteta Svetog trojstva radi intervjua, nikada ranije nisam sreo
Karsona. Iskreno, o~ekivao sam ukru}enog akademika. Ali, iako sam
utvrdio da je Karson upravo onakav nau~nik kakvog sam o~ekivao,
iznenadio me je njegov srda~an, iskren i pastirski ton dok je odgo-
varao na ono {to se ispostavilo kao, u nekim slu~ajevima, prili~no
zajedljiva pitanja.
Na{ razgovor se odr`ao u ina~e napu{tenoj prostoriji fakulteta
tokom bo`i}nih praznika. Karson je nosio belu vetrovku preko ko{ulje,
plave farmerice i adidas patike. Posle kratkog uvodnog razgovora,
izvadio sam bele`nicu, uklju~io kasetofon i postavio po~etno pitanje
koje }e nam pomo}i da odredimo da li je Isus imao “ono {to treba”
da bude Bog.
@IVETI I PRA[TATI KAO BOG
Moje po~etno pitanje je bilo usmereno na to zbog ~ega Karson
misli da je Isus Bog. “[ta je on rekao ili u~inio”, upitao sam, “{to
vas ube|uje da je on bo`anske prirode?” Nisam bio siguran kako }e
reagovati, iako samo o~ekivao da }e se koncentrisati na Isusova nat-
prirodna dela. Pogre{io sam.
“Neko bi mogao da uka`e na takve stvari kao {to su njegova
~uda”, rekao je Karson dok se naslanjao u udobnu tapaciranu stolicu,
“ali i drugi ljudi su ~inili ~uda, tako da iako to mo`e da ukazuje, nije
odlu~uju}e. Naravno, vaskrsenje je bilo krajnja potvrda njegovog iden-
titeta. Ali, od mnogih stvari koje je ~inio, jedna od najupe~atljivijih za
mene je opra{tanje grehova”.
“Zaista?” rekao sam, pomeraju}i se u stolici, koja je bila pod pra-
vim uglom u odnosu na njegovu, kako bih bio neoposrednije okrenut
prema njemu. “Kako to?”
“Zna~i su{tina je, ako u~inite ne{to protiv mene, imam pravo da
vam oprostim. Me|utim, ako u~inite ne{to protiv mene i neko drugi
do|e i ka`e: 'Opra{tam vam', kakva je to smelost? Jedina osoba koja
mo`e da ka`e tako ne{to, a da ima zna~aj, je sam Bog, po{to je
greh, ~ak i ako je u~injen prema drugim ljudima, prvi i najistaknutiji
oblik prkosa Bogu i njegovim zakonima.”
“Kada je David zgre{io u~iniv{i preljubu i planiraju}i smrt mu`a te
`ene, on na kraju ka`e Bogu u 51. psalmu: 'Samome tebi zgre{ih, i
na tvoje o~i zlo u~inih.' On je uvideo da je iako je naneo zlo ljudima,
na kraju zgre{io protiv Boga koji ga je na~inio po svom obli~ju, pa je
Bog morao da mu oprosti.”
“Tako dolazi Isus i ka`e gre{nicima: 'Opra{tam vam.' Jevreji su u
tome odmah videli bogohuljenje. Reagovali su govore}i: 'Ko mo`e da
139
opra{ta grehe osim Boga?' Po mom mi{ljenju, to je jedna od
najupe~atljivih stvari koje je Isus u~inio.”
“Isus ne samo da je pra{tao grehove”, primetio sam, “ve} je tvr-
dio da je sam bez greha. A svakako da je bezgre{nost osobina
bo`anstva.”
“Da”, odgovorio je. “U istoriji na zapadu, ljudi koji su smatrani
najsvetijima, su tako|e najsvesniji sopstvenih pogre{aka i grehova. To
su ljudi koji su svesni svojih nedostataka, strasti i mr`nje, i oni se
Bo`jom milo{}u bore sa njima. U stvari, bore se sa njima toliko dobro
da drugi ljudi to zapa`aju i ka`u: 'To je sveti ~ovek ili `ena.'”
“Me|utim, zatim dolazi Isus, ko mo`e ozbiljnog lica da ka`e: 'Koji
od vas me mo`e optu`iti za greh?' Kada bih ja to rekao, moja `ena
i deca, i svi koji me znaju mogli bi da ustanu i da svedo~e protiv
mene, dok to niko nije mogao da u~ini u odnosu na Hrista.”
Iako je moralno savr{enstvo i opra{tanje greha nesumnjivo odlika
bo`anstva, postoje jo{ neke dodatne osobine koje Isus mora da
ispuni, ako `eli da se poklopi sa slikom Boga. Bilo je vreme da
pre|emo na njih. Po{to sam zapo~eo jednostavnim pitanjima, bio
sam spreman da pre|em na te`a.
TAJNA OTELOTVORENJA
Koriste}i neke bele{ke koje sam poneo sa sobom, po~eo sam da
postavljam Karsonu brza pitanja u vezi sa nekim od najve}ih prepre-
ka Isusovoj tvrdnji o bo`anskoj prirodi.
“Dr Karson, kako je Isus mogao da bude sveprisutan, ako nije
mogao da bude na dva mesta u isto vreme?” upitao sam. “Kako je
mogao da bude sveznaju} kada ka`e: '^ak ni sin ~ove~iji ne zna ~as
svog dolaska?' Kako mo`e da bude svemo}an kada Jevan|elja jasno
govore da nije mogao da ~ini ~uda u svom rodnom gradu?”
Uperuju}i penkalo ka njemu radi nagla{avanja, zaklju~io sam
rekav{i: “Priznajmo: izgleda da sama Biblija daje iskaze protiv Isusa
kao Boga.”
Iako Karson nije ustuknuo, priznao je da na ta pitanja poga|aju u
samo srce otelotvorenja - da Bog postaje ~ovek, da duh uzima telo,
da beskona~no postaje kona~no, da ve~no postaje ograni~eno vre-
menom. To je u~enje koje je vekovima odr`avalo teologe zaokuplje-
nim. I to je bilo mesto odakle je Karson odlu~io da zapo~ne svoj
odgovor - vra}aju}i se unazad na na~in na koji su nau~nici poku{avali
da odgovore na ta pitanja tokom godina.
“U istoriji, postojala su dva ili tri prilaza ovom problemu”, po~eo
je, zvu~e}i pomalo kao da je otpo~eo predavanje u u~ionici.
“Na primer, pred kraj pro{log veka, veliki teolog Bend`amin Vorfild
(Benjamin Warfield) je prou~avao Jevan|elja i pripisao razli~ite delove
140
ili Hristovoj ljudskoj prirodi ili njegovoj bo`anskoj prirodi. Kada Isus
uradi ne{to {to ga odra`ava kao Boga, to je pripisivao Hristovoj
bo`anskoj prirodi. Kada se javlja ne{to {to odra`ava njegova
ograni~enja ili kona~nost ili njegovu ljudskost - na primer, suze; da li
Bog pla~e? - to je pripisivao njegovoj ljudskoj prirodi.”
To obja{njenje je bilo puno problema, bar mi se tako ~inilo. “Ako
uradite tako, zar ne}ete zavr{iti sa {izofreni~nim Isusom?” upitao
sam.
“Lako je nenamerno upasti u to”, odgovorio je. “Sva priznanja su
insistirala da su i Isusova ljudska i bo`anska priroda ostale odvojene
- a ipak su se spojile u jednu osobu. Tako da kao da `elite da izbeg-
nete re{enje u kome u su{tini imate dva uma - vrstu Isusovog ljud-
skog uma i Hristovog nebeskog uma. Me|utim, to je jedna vrsta
re{enja, i mo`e da ima ne~ega u tome.”
“Druga vrsta re{enja je neki oblik onoga {to Biblija naziva keno-
sis, {to zna~i 'pra`njenje'. To se javlja u Poslanici Filibljanima, 2.
poglavlju, gde nam Pavle ka`e da Isus, 'ako je i bio u obli~ju Bo`jemu,
nije se otimao da se isporedi sa Bogom' - to je na~in na koji treba
prevesti - 'nego je ispraznio (ponizio) sam sebe'. Postao je niko i
ni{ta.”
To mi je izgledalo malo nejasno. “Da li mo`ete biti precizniji?” upi-
tao sam. “Od ~ega se ta~no ispraznio?”
O~igledno, pogodio sam problem. “Ah, to je pitanje”, odgovorio je
Karson klimaju}i glavom. “Kroz vekove ljudi su davali razli~ite odgo-
vore na to. Na primer, da li je ispraznio sebe od svoje bo`anske
prirode? Pa, onda ne bi vi{e bio Bog.”
“Da li je ispraznio sebe od odlika svoje bo`anske prirode? I ja
imam problem sa tim, jer je te{ko odvojiti odlike od stvarnosti. Ako
imate `ivotinju koja li~i na jagnje, miri{e kao jagnje, hoda kao jagnje,
i ima sve odlike jagnjeta, onda imate jagnje. Prema tome, ne znam
{ta zna~i da je ispraznio svoje odlike i da je jo{ uvek Bog.”
“Neki su rekli, 'on se nije ispraznio od svojih odlika, ve} se
ispraznio od upotrebe tih odlika' - {to je samoograni~avaju}a vrsta
stvari. To je ve} bli`e, iako je bilo trenutaka kada to nije bilo ono {to
je ~inio - on je opra{tao grehe na na~in na koji samo Bog mo`e, {to
je odlika bo`anske prirode.”
“Drugi nastavljaju govore}i: 'On je ispraznio sebe od nezavisne
upotrebe svojih odlika.' To jest, delovao je kao Bog kada mu je nje-
gov nebeski otac dao izri~ito odobrenje da tako ~ini. To je ve} puno
bli`e. Pote{ko}a je da postoji ose}aj da je ve~ni sin oduvek delovao
u skladu sa zapovestima svog oca. Ne `elite to da izgubite, ~ak ni u
pro{loj ve~nosti. Ali nas to sve dovodi sve bli`e.”
141
 Osetio sam da smo bili u blizini centra mete, ali nisam bio sigu-
ran da li }emo se jo{ vi{e pribli`iti. To je izgleda tako|e bilo i
Karsonovo ose}anje.
“Strogo govore}i”, rekao je, “u Poslanici Filibljanima, 2. poglavlju,
ne govori se precizno od ~ega se ve~ni sin ispraznio. On je ispraznio
sebe; postao je niko. Neka vrsta pra`njenja je u pitanju, ali budimo
iskreni - govorimo o otelotvorenju, jednoj od centralnih tajni
hri{}anske religije”.
“Imate posla sa bezobli~nim, bestelesnim, sveznaju}im, sveprisut-
nim, svemogu}im duhom i kona~nim, opipljivim, telesnim stvorenjem
ograni~enim vremenom. Pretvaranje jednog u drugo neizbe`no uvodi
tajne.”
“Zbog toga je deo hri{}anske teologije bio okrenut ne 'usputnom
obja{njavanju', ve} poku{avaju da se prihvate biblijske ~injenice i u
celini sa~uvaju, prona|u na~ini za sintezu koji su razumno dosledni,
~ak iako nisu iscrpno obja{njavaju}i.”
To je bio prefinjen na~in da se ka`e da teolozi mogu da daju
obja{njenja koja izgledaju kao da imaju smisla, ~ak i ako mo`da ne
mogu da objasne svaku pojedinost o otelotvorenju. Na neki na~in, to
je izgledalo logi~no. Ako je otelotvorenje istinito, nije iznena|uju}e da
ograni~eni umovi ne mogu u potpunosti da ga svhate.
^inilo mi se da je neka vrsta dobrovoljnog “pra`njenja” Isusove
nezavisne upotrebe svojih odlika bilo razumno obja{njenje za{to on
nije uop{teno ispoljavao svoje “sve” - sveznanje, svemo} i sveprisut-
nost - u vreme svog postojanja na zemlji, iako Novi zavet jasno navo-
di da su sve ove osobine istinski njegove.
To je, me|utim, bio samo deo problema. Okrenuo sam slede}u
stranu svojih bele{ki i po~eo sa drugim nizom pitanja o nekim poseb-
nim biblijskim odeljcima koji su naizgled direktno protivre~ili Isusovoj
tvrdnji da je Bog.
TVORAC ILI STVOREN?
Deo slike sa kojom Isus mora da se poklopi jeste da je Bog
nestvoreno bi}e koje postoji od ve~nosti. Knjiga proroka Isaije 57,15
opisuje Boga kao onog “koji `ivi u vje~nosti” ali, rekao sam Karsonu,
postoje neki stihovi koji naizgled ~vrsto ukazuju da je Isus bio
stvoreno bi}e.
“Na primer”, rekao sam, “u Jevan|elju po Jovanu 3,16 Isus se
naziva 'jedinorodnim' Sinom Bo`jim, a u Poslanici Kolo{anima 1,15
se ka`e da je bio 'ro|en pre svake tvari'. Zar to ne ukazuje jasno da
je Isus bio stvoren, a ne da je Tvorac?”
Jedna od Karsonovih stru~nih oblasti bila je gr~ka gramatika, na
koju se pozvao odgovaraju}i na oba ova stiha.
142
“Uzmimo Jevan|elje po Jovanu 3,16”, rekao je. “King D`ejms ver-
zija je ta koja prevodi gr~ke re~i kao 'jedinorodni sin'. Oni koji sma-
traju da je to ta~no, obi~no to povezuju sa samim otelotvorenjem - to
jest, ro|enjem od device Marije. Ali u stvari, to nije ono {to re~ na
gr~kom zna~i.”
“To u stvari zna~i 'jedinstveni'. Na~in na koji se ova re~ uobi~ajeno
koristila u prvom veku je 'jedinstveni i voljeni'. Prema tome,
Jevan|elje po Jovanu 3,16 jednostavno ka`e da je Isus jedinstveni i
voljeni sin - ili kako to nova me|unarodna verzija prevodi, 'jedan jedi-
ni sin' - umesto da ka`e da je on ontolo{ki ro|en na vreme.”
“To obja{njava samo taj odeljak”, istakao sam.
“U redu, pogledajmo stih iz Poslanice Kolo{anima, koji koristi izraz
'ro|en pre svake tvari'. Ve}ina komentatora, bilo konzervativnih ili li-
beralnih, priznaju da je u Starom zavetu prvoro|eni sin, po zakonu o
nasledstvu, normalno dobijao veliki deo imanja, ili bi u slu~aju carske
porodice postao car. Prvenac je, prema tome, jedini imao sva o~eva
prava.”
“Do drugog veka pre Hrista, postojala su mesta u kojima ta re~
vi{e nije imala zna~enje ra|anja ili ra|anja kao prvi, ve} je nosila ideju
o autoritetu koji dolazi sa tom pozicijom zakonitog naslednika. To je
na~in koji se odnosi na Isusa, kako prakti~no svi nau~nici priznaju. U
svetlosti toga, sam izraz 'jedinorodni' je neznatno obmanjuju}i.”
“[ta bi bio bolji prevod?” upitao sam.
“Mislim da bi 'uzvi{eni naslednik' bilo mnogo podesnije”, odgovo-
rio je.
Iako bi to objasnilo navod iz Poslanice Kolo{anima, Karson je nas-
tavio sa poslednjim stavom.
“Ako }ete navoditi Poslanicu Kolo{anima 1,15, morate se dr`ati
konteksta ~itaju}i poslanicu Kolo{anima 2,9, gde isti autor nagla{ava:
'Jer u njemu `ivi svaka punina Bo`anstva telesno.' Autor ne bi pro-
tivre~io samom sebi. Prema tome, izraz 'jedinorodni' ne mo`e da
isklju~i Isusovu ve~nost po{to je to deo onoga {to zna~i posedovati
puninu bo`anske prirode.”
[to se mene ti~e, to je zatvorilo problem. Me|utim, postojali su
drugi problemati~ni odeljci. U Jevan|elju po Marku 10 neko se obra}a
Isusu sa “u~itelju blagi”, podstakav{i ga da odgovori: ”...{to me
zove{ blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.”
“Zar nije negirao svoju bo`ansku prirodu kada je to rekao?” upi-
tao sam.
“Ne, mislim da je hteo da navede ~oveka da zastane i razmisli o
onome {to govori”, objasnio je Karson. “Uporedni odeljak u
Jevan|elju po Mateju je op{irniji i tu uop{te ne nalazimo da Isus
umanjuje svoju bo`ansku prirodu.”
143
 “Mislim da sve {to ka`e jeste: 'Stani; za{to me naziva{ blagim?
Da li je to samo uljudnost, kao kada bi rekao, 'dobar dan?' [ta misli{
pod blagim? Naziva{ me blagim u~iteljem - da li je to zato {to
poku{ava{ da mi se umili{?'”
“U su{tinskom smislu postoji samo jedan koji je blag, a to je Bog.
Ali Isus nije izri~ito rekao, 'nemoj da me zove{ tako'. On ka`e: 'Da li
stvarno shvata{ {ta si rekao kada to ka`e{? Da li mi stvarno pripi-
suje{ ono {to treba pripisati jedino Bogu?”'
“To bi se moglo objasniti da zna~i: 'Ja sam zaista ono {to ka`e{;
govori{ bolje nego {to razume{' ili 'Nemoj se usu|ivati da me nazi-
va{ tako; slede}i put me zovi 'gre{ni Isuse' kao {to i svi drugi tako
~ine'. A na osnovu svega onoga {to Isus ka`e i ~ini, {ta ima vi{e
smisla prihvatiti?”
Uz toliko puno stihova koji nazivaju Isusa “bezgre{nim”, “svetim”,
“pravednim”, “nevinim”, “neuprljanim” i “odvojenim od gre{nika”,
odgovor je bio prili~no o~igledan.
DA LI JE ISUS MANJI BOG?
Ako je Isus bio Bog, kakva vrsta Boga je bio? Da li je bio jednak
sa Ocem, ili je bio neka vrsta mladog Boga, poseduju}i odlike
bo`anstva, a ipak ne uspevaju}i da se poklopi sa celom slikom koju
Stari zavet daje o Bogu?
To pitanje dolazi iz jednog drugog odeljka koji sam istakao
Karsonu. “Isus je rekao u Jevan|elju po Jovanu 14,28: 'Jer je otac
moj ve}i od mene.' Neki ljudi to razmatraju i zaklju~uju da je Isus
morao da bude manji Bog. Da li su u pravu?” upitao sam.
Karson je uzdahnuo. “Moj otac je bio propovednik”, odgovorio je,
“i na~elo u na{em domu, dok sam odrastao, bilo je: 'Tekst bez kon-
teksta postaje izgovor za sumnju.' Veoma je zna~ajno videti taj ode-
ljak u tom kontekstu.”
“U~enici tuguju jer je Isus rekao da odlazi. Isus ka`e: 'Kad bi ste
imali ljubav k meni, onda bi ste se obradovali {to rekoh: idem k ocu,
jer je otac moj ve}i od mene.' To zna~i da se Isus vra}a slavi koja
mu pripada. Tako da kada bi stvarno znali ko je on i kada bi ga
iskreno voleli, bilo bi im drago da se on vra}a u carstvo u kome je
stvarno ve}i. Isus je rekao u Jevan|elju po Jovanu 17,5: 'I sad
proslavi ti mene, o~e, slavom koju imah sa tobom pre nego svet
postade' - to jest, 'jer je otac moj ve}i od mene'.”
“Kada koristite kategoriju kao {to je 've}i', to ne mora da zna~i
ontolo{ki ve}i. Ako ka`em, na primer, da je predsednik Sjedinjenih
Dr`ava ve}i od mene, ne ka`em da je on ontolo{ki superiornije bi}e.
On je ve}i po svojim vojnim sposobnostima, politi~koj mo}i i javnom
144
odobravanju, ali on nije ni{ta vi{e ~ovek nego ja. On je ljudsko bi}e
i ja sam ljudsko bi}e.”
“Prema tome, kada Isus ka`e: 'Jer je otac moj ve}i od mene',
mora se sagledati kontekst i upitati da li Isus ka`e: 'Otac je ve}i od
mene zato {to je on Bog, a ja nisam.' Iskreno, bilo bi prili~no sme{no
to re}i. Pretpostavimo da se popnem na neku govornicu da bih
propovedao i ka`em: 'Sve~ano izjavljujem da je Bog ve}i od mene' to
bi bilo prili~no beskorisno opa`anje.”
“Pore|enje ima smisla samo ako su oni ve} na istoj ravni i ako
postoje neke granice. Isus je u granicama otelotvorenja - ide na krst;
umre}e - ali }e se vratiti ocu i slavi koju je imao sa ocem pre nego
{to je svet stvoren.”
“On ka`e: 'Vi ljudi tugujete zbog mene; trebali bi ste da se radu-
jete jer se vra}am ku}i.' U tom smislu je re~eno: 'Jer je otac moj ve}i
od mene.'”
“Prema tome”, rekao sam, “to nije izri~ito negiranje njegove
bo`anske prirode”.
“Ne”, zaklju~io je, “zaista ne. Kontekst sve razja{njava”.
Iako sam bio spreman da prihvatim ~injenicu da Isus nije bio manji
Bog, imao sam druga~ije i osetljivije pitanje koje sam `eleo da
postavim: kako je Isus mogao da bude milostivi Bog, a ipak da usvo-
ji ideju o ve~noj patnji za one koji ga odbacuju?
UZNEMIRUJU]E PITANJE PAKLA
Biblija ka`e da je Bog pun ljubavi. Novi zavet tvrdi isto o Isusu.
Ali, da li oni zaista mogu da budu puni ljubavi dok u isto vreme {alju
ljude u pakao? Ipak, Isus u~i o paklu vi{e od bilo koga drugog u celoj
Bibliji. Zar to ne protivre~i njegovom ne`nom i saose}ajnom karak-
teru?
Postavljaju}i to pitanje Karsonu, naveo sam o{tre re~i agnostika
^arlsa Templtona: “Kako je nebeski otac pun ljubavi mogao da stvori
pakao, i da }e milione ljudi da po{alje u pakao zato {to oni ne prih-
vataju ili ne mogu ili ne}e da prihvate odre|ena religiozna verova-
nja?”3
Ovo pitanje, iako sa namerom maksimalnog uticaja, nije naljutilo
Karsona. Po~eo je da razja{njava. “Kao prvo”, rekao je, “nisam si-
guran da }e Bog jednostavno da {alje ljude u pakao jer ne prihvata-
ju odre|ena verovanja”.
Razmislio je za trenutak, zatim se povukao kako bi uzeo zalet za
potpuniji odgovor, govore}i o pitanju koje mnogi savremeni ljudi sma-
traju staromodnim anahronizmom, a to je greh.
“Zamislite Boga na po~etku stvaranja sa mu{karcem i `enom
na~injenim prema njegovom obli~ju”, rekao je Karson. “Oni se
145
probude ujutru i misle o Bogu. Vole ga iskreno. Odu{evljeni su da
~ine ono {to on `eli; to je njihovo celokupno zadovoljstvo. Istinski su
povezani sa njim i istinski su povezani jedno sa drugim.”
“Zatim sa ulaskom greha i pobune u svet, ti nosioci obli~ja po~inju
da misle da su u sredi{tu svemira. Ne doslovno, ali to je na~in na
koji razmi{ljaju. A to je na~in na koji i mi mislimo. Sve stvari koje
nazivamo 'socijalnom patologijom' - rat, silovanje, ogor~enost, zavist,
tajne ljubomore, ponos, kompleks inferiornosti - su u vezi sa ~injeni-
com da nismo istinski povezani sa Bogom. Posledica je da ljudi biva-
ju povre|eni.”
“Sa Bo`jeg gledi{ta, to je {okantno gnusno. [ta bi onda Bog tre-
bao da u~ini sa tim? Ako ka`e: 'Pa, nije me briga', onda On ka`e da
ga se zlo ne ti~e. To je ne{to kao re}i: 'O da, holokaust - ne ti~e me
se.' Zar ne bi smo bili {okirani da Bog nema vi{e moralne standarde
o takvim pitanjima?”
“Ali u principu, ako je On vrsta Boga koja moralno prosu|uje o tim
stvarima, mora da ima moralni sud o ovom velikom problemu svih
onih koji nose bo`ansko obli~je i koji ma{u svojim slaba{nim pesni-
cama njemu u lice i pevaju sa Frenkom Sinatrom: 'Radio sam na svoj
na~in.' To je prava priroda greha.”
“Po{to smo to utvrdili, pakao nije mesto gde }e ljudi biti poslati
zato {to su prili~no dobri, ali jednostavno nisu verovali u prave stvari.
Oni }e biti tamo poslati, pre svega, zato {to prkose svom Tvorcu i
`ele da budu u sredi{tu svemira. Pakao ne}e biti ispunjen ljudima koji
su se ve} pokajali, ali Bog nije dovoljno milostiv ili dovoljno dobar da
bi pustio i njih kod sebe. Bi}e pun ljudi koji `ele, kroz celu ve~nost,
da i dalje budu u sredi{tu svemira i koji istraju u svojoj pobuni pro-
tiv Boga.”
“[ta Bog treba da u~ini? Ako ka`e da ga to ne zanima, Bog vi{e
nije Bog kome se treba diviti. Ili je nemoralan ili surov. Kada bi delo-
vao na bilo koji drugi na~in na tako otvorenu pobunu, to bi zna~ilo
umanjivanje samog Boga.”
Ubacio sam se: “Da, ali ono {to izgleda da najvi{e smeta ljudima
je ideja da }e Bog uni{titi te ljude. To izgleda opako, zar ne?”
Karson je odgovorio, “Kao prvo, Biblija ka`e da postoje razli~iti ste-
peni kazne, tako da nisam siguran da postoji isti nivo intenziteta za
sve ljude.”
“Kao drugo, kada bi Bog digao ruke od ovog palog sveta tako da
ne bi postojalo ograni~enja ljudskoj pokvarenosti, sami bi smo na~inili
pakao. Tako da ako dozvolite da veliki broj gre{nika `ivi negde na
nekom ograni~enom mestu gde ne bi mogli nikome da nanose {tetu
sem sebi, {ta dobijate nego pakao? Su{tina je u onome {to oni ~ine
146
sebi, a to je ono {to `ele, jer jo{ uvek nisu odbacili greh i pokajali
se.”
Mislio sam da je Karson zavr{io odgovor, jer je za trenutak okle-
vao. Me|utim, imao je jo{ jednu zna~ajniju stvar. “Jedna od stvari na
kojima Biblija insistira je da na kraju ne samo da }e pravda biti
izvr{ena, ve} }e se videti da je pravda izvr{ena tako da }e se sva
usta zatvoriti.”
Uhvatio sam se za tu poslednju izjavu. “Drugim re~ima”, rekao
sam, “u vreme stra{nog suda ne}e biti nikog na svetu ko bi pobe-
gao od tog iskustva govore}i da Bog prema njemu nije po{teno pos-
tupio. Svi }e uvideti su{tinsku pravdu u na~inu na koji Bog sudi njima
i svetu.”
“Ta~no”, rekao je Karson odlu~no. “Pravda se ne sprovodi uvek u
ovom svetu; to vidimo svakog dana. Ali poslednjeg dana ona }e se
izvr{iti tako da je svi vide. I niko ne}e mo}i da se `ali govore}i: 'To
nije po{teno.'”
ISUS I ROPSTVO
Postojao je jo{ jedan problem koji sam `eleo da postavim
Karsonu. Pogledao sam na sat. “Da li imate jo{ nekoliko minuta?”
upitao sam. Kada je odgovorio da ima, po~eo sam da iznosim jo{
jednu spornu temu.
Da bi bio Bog, Isus je morao da bude eti~ki savr{en. Me|utim,
neki kriti~ari hri{}anstva su izneli optu`be da on to nije ostvario, kako
ka`u, jer je pre}utno odobravao moralno u`asnu praksu ropstva. Kao
{to je Morton Smit (Morton Smit) napisao:
“Postojalo je bezbroj robova za cara i rimsku dr`avu; jerusalimski
hram je posedovao robove; prvosve{tenik je posedovao robove
(jedan od njih je izgubio uvo prilikom Isusovog hvatanja); skoro svi
bogata{i i gotovo cela srednja klasa je posedovala robove. Koliko
nam je re~eno, Isus nikada nije osu|ivao tu praksu.... Izgleda da
je bilo pobuna robova u Izraelu i Jordanu u Isusovoj mladosti;
~udotvorac koji bi vodio takvu pobunu privukao bi veliki broj sled-
benika. Da je Isus osu|ivao ropstvo ili obe}avao osloba|anje?
Skoro sigurno bi ~uli da je to ~inio. Me|utim, ne ~ujemo ni{ta,
tako da je najverovatnija pretpostavka da ni{ta nije rekao.”4
Kako Isusov propust da podstakne ukidanje ropstva mo`e da se
uskladi sa Bo`jom ljubavi prema svim ljudima? “Za{to Isus nije ustao
i uzviknuo: 'Ropstvo je pogre{no'?” upitao sam. “Da li je bio manje
moralan jer nije radio na ukidanju institucije koja je poni`avala ljude
koji su na~injeni po obli~ju Bo`jem?”
147
 Karson se uspravio na stolici. “Stvarno mislim da ljudi koji stav-
ljaju takve zamerke ne uvi|aju su{tinu”, rekao je. “Ako mi dopustite,
zapo~eo bih govore}i o ropstvu, drevnom i savremenom, jer je u na{oj
kulturi ovaj problem razumljivo pun ose}anja koja nisu postojala u
drevnom svetu.”
Dao sam mu znak da nastavi. “Molim vas, nastavite”, rekao sam.
ZBACIVANJE UGNJETAVANJA
“U svojoj knjizi 'Rasa i kultura' (Race and Culture),5 ameri~ki
crnac, nau~nik Tomas Sovel (Thomas Sowell) isti~e da je svaka veli-
ka svetska kultura do savremenog perioda, bez izuzetka, imala rop-
stvo”, objasnio je Karson. “Iako je moglo biti povezano sa vojnim
osvajanjima, obi~no je ropstvo slu`ilo ekonomskoj funkciji. Oni nisu
imali zakone o bankrotu, tako da ako bi ste dospeli u veliki materi-
jalni {kripac, prodali bi ste sebe i/ili va{u porodicu u ropstvo. Dok je
namirivalo dug, ropstvo je tako|e obezbe|ivalo posao. Nije uvek bilo
lo{e; bar je postojalo kao opcija za pre`ivljavanje.”
“Molim vas da me razumete: ne poku{avam da ulep{am ropstvo
na bilo koji na~in. Me|utim, u rimsko doba postojale su sluge koji su
bili robovi, a bilo je i drugih slugu, koji su bili ekvivalenti istaknutim
doktorima, koji su podu~avali porodice. I nije bilo povezanosti
odre|ene rase sa ropstvom.”
“Ipak, u ameri~kom ropstvu, svi crnci, i samo crnci su bili robovi.
To je bio jedan od naro~itih u`asa tog ropstva i proizveo je nepo{ten
ose}aj inferiornosti crnaca sa kojim mnogi od nas i dalje nastavljaju
da se bore.”
“Pogledajmo sada Bibliju. U jevrejskom dru{tvu, po zakonu, svako
je morao biti oslobo|en svake jubilarne godine. Drugim re~ima, svake
sedme godine ropstvo je bilo zabranjeno. Da li su se stvarno stvari
tako i odigravale, to je u svakom slu~aju bilo ono {to je Bog rekao i
to je bio okvir u kome je Isus odrastao.”
“Ali morate da imate na umu Isusovu misiju. U su{tini, on nije
do{ao da zbaci rimski i uop{te ekonomski sistem, koji je uklju~ivao
robove. On je do{ao da oslobodi ljude i `ene od greha. Ovde je moja
su{tina: njegova poruka preobra`ava ljude tako da oni po~inju da vole
Boga svim svojim srcem, du{om, umom i snagom, i da tako|e vole
svoje susede kao sebe same. Prirodno, to je uticalo i na ideju o rop-
stvu.”
“Pogledajte {ta apostol Pavle ka`e u svojoj Poslanici Filimonu u
vezi sa odbeglim robom Onisimom. Pavle ne ka`e da se ropstvo
ukine, jer bi to samo proizvelo njegovo pogubljenje. Umesto toga, on
ka`e Filimonu da je bolje da se pona{a prema Onisimu kao prema
bratu u Hristu, kao {to bi se pona{ao prema samom Pavlu. A zatim,
148
da bi na~inio stvari savr{eno jasnim, Pavle nagla{ava: '...da ti ne
ka`em da si i sam sebe meni du`an.'”
“Zbacivanje ropstva se, prema tome, ostvaruje kroz preobra`aj
ljudi i `ena preko Jevan|elja, a ne jednostavno promenom ekonom-
skog sistema. Svi smo videli {ta se mo`e desiti kada jednostavno
zamenite ekonomski sistem i nametnete novi poredak. Ceo komu-
nisti~ki san je bio stvaranje 'revolucionara' za kojim }e uslediti 'novi
~ovek'. Problem je da nikada nisu prona{li 'novog ~oveka'. Re{ili su
se ugnjeta~a seljaka, ali to nije zna~ilo da su seljaci odjednom postali
slobodni - jednostavno su bili pod novim re`imom. Na kraju, ako `elite
trajnu promenu, morate da preobrazite srca ljudi. A to je bila Isusova
misija.”
“Tako|e je vredno postaviti pitanje koje je Sovel postavio: kako je
ropstvo prestalo? On isti~e da je pokreta~ka snaga za ukidanje rop-
stva bilo evan|eosko bu|enje u Engleskoj. Hri{}ani su po~etkom 19.
veka preko parlamenta progurali ukidanje ropstva i zatim su koristili
britanske vojne brodove da zaustave trgovinu robljem preko
Atlantika.”
“Dok je bilo oko 11 miliona Afrikanaca koji su preba~eni u Ameriku
- a mnogi nisu uspeli da stignu - bilo je oko 13 miliona Afrikanaca
koji su otpremljeni brodovima kako bi postali robovi u arapskom
svetu. Ponovo su Britanci bili ti koji su, podstaknuti ljudima ~ija su
srca promenjena Hristom, poslali vojne brodove u Persijski zaliv kako
bi se tome usprotivili.”
Karsonov odgovor je imao smisla ne samo istorijski, ve} i po mom
iskustvu. Na primer, pre vi{e godina poznavao sam biznismena koji
je bio zagri`eni rasista sa nadmo}nim i oholim stavom prema bilo
kome druge boje ko`e. Nije ~inio nikakve napore kako bi prikrio svoj
prezir prema ameri~kim crncima, dopu{taju}i da se njegove predra-
sude razliju u grube {ale i zajedljive primedbe. Nikakvi argumenti nisu
mogli da ga odvrate od njegovih odvratnih ube|enja.
Zatim je postao Isusov sledbenik. Dok sam zapanjeno gledao, nje-
govi stavovi, gledi{ta i vrednosti su se vremenom promenili kako je
Bog obnovio njegovo srce. Uvideo je da ne mo`e vi{e gajiti zlu volju
prema bilo kojoj osobi, po{to Biblija u~i da su svi ljudi na~injeni po
obli~ju Bo`jem. Sada iskreno mogu da ka`em da se on danas stara
za druge i prihvata ih, uklju~uju}i i one koji su razli~iti od njega.
Nisu ga promenili zakoni. Razmi{ljanje ga nije promenilo. Pozivi na
ose}anja ga nisu promenili. On }e vam re}i da ga je Bog promenio
iznutra - presudno, potpuno i trajno. To je jedan od velikog broja
primera koje sam video o mo}i Jevan|elja o kojoj je govorio Karson
- mo}i da preobrazi osvetoljubive osobe u ~ovekoljubce, sebi~njake
kamenog srca u davaoce mekog srca, silnike u sluge, i ljude koji isko-
149
ri{}avaju druge - kroz ropstvo ili neki drugi oblik ugnjetavanja - u ljude su neki mogu}i motivi da Isus to uradi. Zatim pro~itajte stihove 9-11. {ta se
koji prihvataju sve druge. de{ava kao rezultat Isusove misije? [ta bi moglo da podstakne svakoga da
To se uklapa sa onim {to je apostol Pavle rekao u Poslanici jednog dana zaklju~i da je Isus Bog?
Galatima 3,28: “Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, 2. Da li je ideja pakla predstavljala prepreku na va{em duhovnom puto-
vanju? Kako reagujete na Karsonovo obja{njenje ovog pitanja?
nema mu{koga roda ni `enskoga, jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.”
3. Karson je govorio o nekim stihovima koji na prvi pogled izgledaju kao
da ukazuju da je Isus bio stvoreno bi}e ili manji Bog. Da li smatrate da je
POKLAPANJE SA BO@JOM SLIKOM njegovo razmi{ljanje ubedljivo? Za{to da ili za{to ne? [ta vas je njegova anal-
Karson i ja smo razgovarali, ponekad vrlo `ivo, dva sata, ispuniv{i iza ovih pitanja nau~ila u vezi sa potrebom za odgovaraju}om pozadinskom
informacijom u tuma~enju Svetog pisma?
vi{e kaseta nego {to bi stalo u ovo poglavlje. Uvideo sam da su nje-
govi odgovori dobro promi{ljeni i teolo{ki zasnovani. Me|utim, na
kraju je ostalo neobja{njeno kako otelotvorenje deluje - kako duh
preuzima telo.
Za dalje dokaze
^ak i pored toga, po Bibliji, ~injenica da se to odigralo ne dovodi Vi{e izvora o ovoj temi
se u sumnju. Svaka Bo`ja osobina, ka`e se u Novom zavetu, nalazi
se u Isus Hristu: Harris, Murray J. Jesus As Cod. Grand Rapids: Baker, 1993.
Martin, W J. The Deity of Christ. Chicago: Moody Press, 1964.
- Sveznanje? U Jevan|elju po Jovanu 16,30 apostol Jovan tvrdi za McDowell, Josh, and Bart Larson. Jesus: A Biblical Defense a His Deity.
Isusa: “Sad znamo da sve zna{.” San Bernardino, Calif.: Here's Life, 1983.
- Sveprisutnost? Isus je rekao u Jevan|elju po Mateju 28,20: “I Stott, John. Basic Christianity. Grand Rapids: Eerdmans, 1986.
evo ja sam s vama u sve dane do svr{etka veka”, a u Jevan|elju Zodhiates, Spiros. Was Christ God? Grand Rapids: Eerdmans, 1966.
po Mateju 18,20: “Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje, onde
sam ja me|u njima.”
- Svemo}nost? “Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji”,
rekao je Isus u Jevan|elju po Mateju 28,18.
- Ve~nost? U Jevan|elju po Jovanu 1,1 se objavljuje o Isusu: “U
po~etku be{e re~, i re~ be{e u Boga, i Bog be{e re~.”
- Nepromenljivost? U Poslanici Jevrejima 13,8 se ka`e: “Isus
Hristos ju~e je, i danas onaj isti, i vavijek.”
Tako|e, Stari zavet stvara sliku Boga kori{}enjem titula i opisa kao
{to su Alfa i Omega, Gospod, Spasitelj, Car, Sudija, Videlo, Stena,
Otkupitelj, Pastir, Tvorac, @ivotodavac, Onaj koji pra{ta grehe.
Zadivljuju}e je zapaziti da se u Novom zavetu svaki od ovih naziva pri-
menjuje na Isusa.6
Isus je sve to rekao u Jevan|elju po Jovanu 14,7: “Kada bi ste
mene znali onda bi ste znali i oca mojega.” Slobodan prevod: “Kada
posmatrate sliku Boga iz Starog zaveta, vide}ete sli~nost sa mnom.”

Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Pro~itajte Poslanicu Filibljanima, koja govori o Isusu koji se ponizio, i

ra|anju pod skromnim okolnostima, sa krstom kao svojim odredi{tem. Koji

150 151

10
DOKAZ OTISAKA PRSTIJU
Da li se Isus - i samo Isus - poklapa
sa identitetom Mesije?
Bila je subota bez naro~itih doga|aja u domu Hilerovih u ^ikagu.
Klarens Hiler je potro{io popodne boje}i trem svoje dvospratne ku}e
u Zapadnoj ulici 104. Do ve~eri, on i njegova porodica su se povuk-
li u krevet. Me|utim, ono {to se zatim dogodilo zauvek }e promeniti
Krivi~ni zakon u Americi.
Hilerovi su se probudili rano ujutru 19. septembra 1910. godine i
posumnjali su da se ugasila gasna lampa blizu spava}e sobe njihove
}erke. Klarens je oti{ao da to istra`i. Njegova `ena je ~ula niz zvuko-
va: kome{anje, dva ~oveka koja su se kotrljala niz stepenice, dva puc-
nja i lupanje prednjih vrata. Iza{la je i prona{la Klarensa mrtvog na
dnu stepeni{ta.
Policija je uhapsila Tomasa D`eningsa, osu|ivanog provalnika, na
manje od dva kilometra od mesta zlo~ina. Na njegovoj ode}i se nalazi-
la krv, a njegova leva ruka je bila povre|ena. Oboje, kako je on rekao,
od pada na tramvaj. U d`epu su prona{li istu vrstu pi{tolja koji je
kori{}en za ubistvo Klarensa Hilera, ali nisu mogli da utvrde da li je
to bilo oru`ije kojim je po~injeno ubistvo.
Znaju}i da im je potrebno vi{e od toga za osudu D`eningsa, detek-
tivi su istra`ili Hilerovu ku}u u potrazi za dodatnim tragovima. Jedna
~injenica je ubrzo postala o~igledna: ubica je u{ao kroz zadnji kuhinj-
ski prozor. Detektivi su iza{li - i tu su, neposredno pored prozora, zau-
vek utisnuti u belu boju, koju je sama `rtva tako bri`ljivo nanosila na
ogradu samo nekoliko ~asova pre svoje smrti, prona{li jasne otiske
prstiju ne~ije leve ruke.
Dokazi na osnovu otisaka prstiju su bili nov koncept u to vreme,
po{to su tek nedavno prikazani na me|unarodnoj policijskoj izlo`bi u
Sent Luisu. Do tada otisci prstiju nikada nisu kori{}eni za osu|iva-
nje bilo koga za ubistvo u Sjedinjenim Dr`avama.
Uprkos sna`nim prigovorima advokata odbrane da su takvi dokazi
nenau~ni i neprihvatljivi, ~etiri policajca je svedo~ilo da su se otisci
prstiju na boji savr{eno uklapali sa otiscima Tomasa D`eningsa - i
152
samo sa njegovim. Porota je proglasila D`eningsa krivim, Vrhovni sud
Ilinoisa je podr`ao njegovo osu|ivanje na ovom istorijskom su|enju, i
on je kasnije obe{en.1
Pretpostavka na kojoj se zasnivaju dokazi na osnovu otisaka prsti-
ju je jednostavna: svaka osoba ima jedinstvene brazde na prstima.
Kada se otisak, prona|en na predmetu, poklapa sa obracem brazdi
na prstu osobe, istra`itelji mogu da zaklju~e sa nau~nom pouz-
dano{}u da je ta odre|ena osoba dodirnula predmet.
U mnogim kriminalnim slu~ajevima, prepoznavanje otisaka prstiju
je glavni dokaz. Se}am se da sam izve{tavao o su|enju na kome je
samo jedan otisak palca, prona|en na celofanskom omotu kutije ci-
gareta, bio odre|uju}i faktor u osu|ivanju 20-godi{njeg provalnika za
ubistvo kolege sa koled`a.2 Dokazi na osnovu otisaka prstiju mogu
da budu toliko odlu~uju}i.
U redu, ali kakve to veze ima sa Isusom Hristom? Jednostavno:
postoji druga vrsta dokaza koja se mo`e usporediti sa otiscima prsti-
ju i koja uspostavlja sa zapanjuju}im stepenom izvesnosti da je Isus
zaista Mesija Izraela i celog sveta.
U jevrejskom Svetom pismu, koje hri{}ani nazivaju Stari zavet,
postoji nekoliko desetina glavnih proro~anstava o dolasku Mesije,
koga }e poslati Bog da spase svoj narod. U odre|enom smislu, ta
predvi|anja su formirala figurativne otiske prstiju kojima mo`e da
odgovara samo Pomazanik. Na taj na~in, Izraelci su mogli da isklju~e
svakog varalicu i da potvrde da li je neko autenti~ni Mesija.
Gr~ka re~ za “Mesiju” je Hristos. Ali, da li je Isus stvarno bio
Hristos? Da li je na ~udesan na~in ispunio ta proro~anstva koja su
napisana stotinama godina pre njegovog ro|enja? Kako mo`emo da
znamo da je on bio jedina osoba tokom istorije koja se poklapala sa
proro~kim otiscima prstiju?
Postoji puno nau~nika sa dugim nizom akademskih zvanja ispred
svog imena koje sam mogao da upitam u vezi sa ovim. Me|utim,
`eleo sam da intervjui{em nekoga za koga je to bilo vi{e od apstrak-
tne akademske ve`be, i to me je dovelo do veoma neobi~nog mesta
u Ju`noj Kaliforniji.
DEVETI INTERVJU: MR LUIS S. LAPID
Obi~no bi crkva bila prirodno mesto gde se nekom postavljaju
pitanja o biblijskim stvarima. Ali, bilo je ne~eg druga~ijeg u sedenju
sa pastorom Luisom Lapidom, u crkvi ujutru, posle slu`be. Ovi redovi
klupa i vitra`a nisu bili mesto gde bi ste o~ekivali da prona|ete pri-
jatnog Jevrejina iz Njuarka, u Nju D`erziju.
Pa ipak, to je Lapidovo poreklo. Za nekoga sa njegovim poreklom,
pitanje da li je Isus dugo o~ekivani Mesija prevazilazi teoriju. To je
153
duboko li~no pitanje i ja sam potra`io Lapida kako bih mogao da
~ujem pri~u o njegovom sopstvenom istra`ivanju ovog kriti~nog pita-
nja.
Lapid je diplomirao teologiju na Univerzitetu u Dalasu i magistrirao
teologiju iz oblasti Starog zaveta i semitistike na Teolo{kom fakulte-
tu Talbot. Radio je deset godina u “Slu`bi odabranog naroda”, gov-
ore}i o Isusu studentima Jevrejima na tom koled`u. Predavao je na
odeljenju za Bibliju Bajolo Univerziteta i radio sedam godina kao
instruktor na seminarima “Kurs kroz Bibiliju”. Tako|e je biv{i predsed-
nik nacionalne mre`e 15 mesijanskih zajednica.
Vitak i sa nao~arima, Lapid govori blago, ali uvek uz osmeh i uvek
je spreman za {alu. Bio je ljubazan dok me je dovodio do stolice
ispred udru`enja Bet Arijal u [erman Ouksu, u Kaliforniji. Nisam `eleo
da po~nem razgovor raspravljaju}i o biblijskim sporovima oko nijansi;
umesto toga, zapo~eo sam pozivaju}i Lapida da mi ispri~a pri~u o
svom duhovnom putovanju.
Sklopio je ruke i stavio ih na krilo, pogledao u tamne drvene
zidove dok je odlu~ivao odakle da zapo~ne, a zatim po~eo otkrivaju}i
izvanrednu pri~u koja nas je odvela iz Njuarka do Grinvi~ Vilid`a, pa
do Vijetnama i Los An|elesa, od skepticizma do vere, od judaizma ka
hri{}anstvu, od Isusa kao neva`nog, do Isusa kao Mesije.
“Kao {to znate, poti~em iz jevrejske porodice”, po~eo je.
“Poha|ao sam sedam godina {kolu u konzervativnoj jevrejskog sina-
gogi, pripremaju}i se za Bar micvu. Iako smo smatrali da je to bilo
veoma zna~ajno, vera na{e porodice nije u velikoj meri uticala na na{
svakodnevni `ivot. Nismo prestajali da radimo u subotu; nismo se
hranili onako kako pi{e u Bibliji.”
Nasme{io se. “Me|utim, na velike praznike i{li smo u stro`iju
ortodoksnu sinagogu, po{to je nekako moj otac ose}ao da tamo
treba da idemo ako stvarno `elimo da ozbiljno budemo sa Bogom!”
Kada sam ga prekinuo kako bih ga upitao {ta su ga njegovi
roditelji u~ili o Mesiji, Lapidov odgovor je bio jasan. “To nikada nije
spomenuto”, rekao je odlu~no.
Nisam poverovao. U stvari, mislio sam da sam ga pogre{no
razumeo. “Ka`ete da nikada niste razgovarali o tome?” upitao sam.
“Nikada”, ponovio je. “^ak se ne se}am da je o tome govoreno
u na{oj {koli.”
To je za mene bilo iznena|uju}e. “[ta je sa Isusom?” upitao sam.
“Da li se o njemu ikada govorilo? Da li je njegovo ime kori{}eno?”
“Veoma retko”, odgovorio je Lapid. “U osnovi, o njemu se nikada
nije raspravljalo. Moji utisci o Isusu su nastali razgledanjem
hri{}anskih crkava: tu je bio krst, trnov venac, probodeno rebro, krv
154
koja je tekla sa njegove glave. Meni to nije imalo nikakvog smisla.
Za{to obo`avati ~oveka na krstu, sa klinovima na rukama i nogama?”
Pretpostavljao sam da je Lapidov stav prema hri{}anstvu bio takav
i iz drugih razloga, pored zabune oko njihovih uverenja. “Da li ste
verovali da su hri{}ani bili u osnovi problema antisemitizma?” upitao
sam.
“Ne-Jevreji su smatrani sinonimom za hri{}anje, i mi smo u~eni
da budemo obazrivi, jer je me|u ne-Jevrejima moglo biti antisemitiz-
ma”, rekao je, zvu~e}i po malo diplomatski.
Nastavio sam dalje sa pitanjem. “Da li bi ste rekli da ste razvili
neke negativne stavove prema hri{}anima?”
Ovog puta nije oklevao. “Da, delimi~no jesam”, rekao je. “U stvari,
kada mi je kasnije Novi zavet prvi put predstavljen, iskreno sam mis-
lio da }e u osnovi predstavljati ud`benik o antisemintizmu.”
Klimnuo sam glavom, o`alo}en mi{lju koliko mnogo ljudi ima
pogre{no mi{ljenje o hri{}anstvu.
PO^INJE DUHOVNA POTRAGA
Lapid je rekao da je nekoliko doga|aja umanjilo njegovu
privr`enost religiji dok je odrastao. Po{to su me zanimali detalji,
zamolio sam ga da to obrazlo`i i odmah je po~eo da govori o onome
{to je o~igledno bila najte`a epizoda u njegovom `ivotu.
“Moji roditelji su se razveli kada sam imao 17 godina”, rekao je,
i bilo je iznena|uju}e, da sam ~ak i posle svih tih godina mogao da
osetim povre|enost u njegovom glasu. “To je zaista zarilo kolac u
moje religiozno srce koje sam mo`da imao. Pitao sam se, gde je tu
Bog? Za{to nisu oti{li do rabina da se posavetuju? Kakva je korist
od religije, ako ne mo`e da pomogne ljudima na prakti~an na~in?
Svakako je mogla da zadr`i moje roditelje zajedno. Kada su se raz-
dvojili i deo mene se tako|e razdvojio.”
“Pored toga, u religiji nisam ose}ao kao da imam li~an odnos sa
Bogom. U~estvovao sam u obilju ceremonija i odr`avanju tradicija, ali
to je bio udaljen i odvojen Bog sa brda Sinaja koji je rekao: 'Evo pravi-
la, `ivite po njima, bi}e sve u redu. Vide}emo se kasnije.' I tu sam
bio ja, adolescent sa pobesnelim hormonima, pitaju}i se, da li Bog
vidi moju borbu? Da li brine za mene kao osobu? Pa, ne na bilo koji
na~in koji sam ja mogao da vidim.”
Razvod je pokrenuo razdoblje pobune. Uni{tavan muzikom i pod
uticajem knjiga D`eka Keruaka i Timotija Lirija, tro{io je previ{e vre-
mena u kafi}ima Grinvi~ Vilid`a da bi i{ao na koled` - tako da je
mogao da dobije poziv za vojsku. Godine 1967, obreo se na drugom
kraju sveta, na teretnom brodu ~iji je teret - municija, bombe, rakete
i drugi sna`ni eksplozivi - predstavljao izazovnu metu za Vijetkong.
155
 “Se}am se da mi je re~eno o na{im izgledima u Vijetnamu: '20%
vas }e verovatno poginuti, drugih 80% }e verovatno dobiti veneri~nu
bolest ili postati alkoholi~ar ili postati zavistan od droge. Mislio sam,
nemam nijedan procenat {anse da iza|em normalan!.”
“To je bio veoma mra~an period. Bio sam svedok patnje. Video
sam mrtva~ke vre}e; video sam ratna razaranja. Sreo sam se sa anti-
semintizmom me|u nekim vojnicima ameri~ke vojske. Nekoliko njih sa
juga je ~ak zapalilo krst jedne no}i. Verovatno sam `eleo da se odvo-
jim od svog identiteta - mo`da sam i zbog toga zapo~eo da
prou~avam isto~nja~ke religije.”
Lapid je ~itao knjige o isto~nja~koj filozofiji i pose}ivao budisti~ke
hramove dok je bio u Japanu. “Bio sam veoma uznemiren zlom koje
sam video i poku{avao sam da procenim kako vera mo`e sa tim da
se izbori”, rekao mi je. “Imao sam obi~aj da ka`em: 'Ako Bog pos-
toji, nije va`no da li }u ga na}i na Sinaju ili na planini Fid`i. Prihvati}u
ga na bilo koji na~in.'”
Pre`iveo je Vijetnam, vra}aju}i se ku}i sa novootkrivenom
sklono{}u ka marihuani i planovima da postane budisti~ki sve{tenik.
Trudio se da `ivi asketskim na~inom `ivota samoodricanja u poku{aju
da otkloni lo{u karmu za nedela u pro{losti, ali je ubrzo shvatio da
nikada ne}e uspeti da nadoknadi sve svoje prestupe.
Lapid je }utao jedan trenutak. “Postao sam depresivan”, rekao je.
“Se}am se da sam u{ao u podzemnu `eleznicu i razmi{ljao, mo`da
je odgovor skakanje pod voz. Mogao sam da se oslobodim tela i da
se jednostavno spojim sa Bogom. Bio sam veoma zbunjen. Da bi
stvari bile jo{ gore, po~eo sam da eksperimenti{em sa LSD-em.”
Tra`e}i novi po~etak, odlu~io je da se preseli u Kaliforniju, gde se
njegovo duhovno putovanje nastavilo. “I{ao sam na budisti~ke sas-
tanke, ali je to bilo prazno”, rekao je. “Kineski budizam je bio
ateisti~ki, japanski budizam je obo`avao Budine kipove, zenbudizam
je bio previ{e nejasan. I{ao sam na sastanke sajentologa, ali su oni
previ{e manipulativni i poku{avali su sve da kontroli{u. Hiduizam je
verovao u sve te nerazumne orgije koje su bogovi vr{ili i u bogove
koji su bili plavi slonovi. Nijedna od njih nije imala smisao; nijedna
nije zadovoljavala.”
^ak je pratio prijatelje na sastanke koji su u osnovi bili
satanisti~ki. “Posmatrao bih i razmi{ljao, ne{to se ovde de{ava, ali
nije dobro”, rekao je. “U magli svog sveta zamu}enog drogom, rekao
sam prijateljima da sam verovao da postoji zla sila koja je iznad
mene, koja mo`e da radi u meni, koja postoji kao entitet. Video sam
dovoljno zla u svom `ivotu da poverujem u to.”
156
Pogledao me je ironi~nim osmehom. “Pretpostavljam da sam pri-
hvatio postojanje Sotone”, rekao je, “pre nego {to sam prihvatio
Bo`je.”
“NE MOGU DA VERUJEM U ISUSA”
Bila je 1969. godina. Lapidova znati`elja ga je podstakla da poseti
Sanset Strip kako bi slu{ao jednog evan|elistu koji se lancem vezao
za krst visok dva i po metra kako bi protestvovao zbog na~ina na koji
su lokalni vlasnici kafana uspeli da ga udalje od ulaza svojih radnji.
Tamo je Lapid sreo neke hri{}ane, koji su ga uvukli u duhovnu
raspravu.
Pomalo razmetljivo, po~eo je da se razbacuje isto~nja~kom filo-
zofijom. “Nema Boga tamo negde”, rekao je, ukazuju}i na nebo. “Mi
smo Bog, ja sam Bog. Vi ste Bog, samo treba to da shvatite.”
“Pa, ako ste Bog za{to ne stvorite stenu?” odgovorila je na to
jedna osoba. “U~inite da se ne{to pojavi. To je ono {to Bog ~ini.”
U svom umu, zamagljenom drogom, Lapid je zamislio da dr`i
stenu. “Dobro, evo stene”, rekao je, pru`aju}i svoju praznu ruku.
Hri{}anin se nasmejao. “To je razlika izme|u vas i pravog Boga”,
rekao je. “Kada Bog ne{to stvori, to mo`e svako da vidi. To je objek-
tivno, a ne subjektivno.”
Lapid je to zapamtio. Razmi{ljaju}i malo o tome, rekao je sebi:
“Ako prona|em Boga, on mora da bude objektivan. Zavr{io sam sa
ovom isto~nja~kom filozofijom koja ka`e da je to sve u mom umu i
da mogu da stvorim sopstvenu realnost. Bog mora da bude objektiv-
na stvarnost, ako treba da ima bilo kakvo zna~enje van moje sop-
stvene ma{te.”
Kada je jedan od hri{}ana spomenuo Isusovo ime, Lapid je
poku{ao da ga odbije svojim spremnim odgovorom. “Ne mogu da
verujem u Isusa”, rekao je.
Sve{tenik je tada rekao: “Da li znate o proro~anstvima o Mesiji?”
upitao je.
Lapid je bio nespreman. “Proro~anstva?” rekao je. “Nikada nisam
~uo o njima.”
Sve{tenik je zabrinuo Lapida govore}i o nekim starozavetnim
proro~anstvima. Sa~ekajte malo! Lapid je razmi{ljao. To je moje jevre-
jsko Sveto pismo koje on sada navodi! Kako je Isus mogao tu da se
nalazi?
Kada mu je sve{tenik ponudio Bibliju, Lapid je bio skepti~an. “Da
li je tu Novi zavet?” upitao je. Sve{tenik je potvrdno klimnuo glavom.
“Pro~ita}u samo Stari zavet”, rekao mu je Lapid.
Bio je iznena|en odgovorom sve{tenika. “U redu”, rekao je pas-
tor. “Pro~itajte samo Stari zavet i upitajte Boga Avrama, Isaka i
157
Jakova - Boga Izraela - da vam poka`e da li je Isus Mesija. Po{to on
jeste va{ Mesija. On je prvobitno do{ao jevrejskom narodu, a zatim
je bio i spasitelj celog sveta.”
Za Lapida je to bila nova informacija, informacija koja je podstak-
la njegovu znati`elju. Zapanjuju}a informacija. Zato se vratio u stan,
otvorio Stari zavet od njegove prve knjige, 1. Knjige Mojsijeve, i po{ao
u potragu za Isusom u re~ima koje su bile napisane stotinama godi-
na pre nego {to se drvodelja iz Nazareta uop{te rodio.
“RANJEN ZA NA[E PRESTUPE”
“Ubrzo”, rekao mi je Lapid, “~itao sam Stari zavet svakog dana i
razmatrao jedno proro~anstvo za drugim. Na primer, 4. Knjiga
Mojsijeva je govorila o proroku ve}em od Mojsija, koji }e do}i i koga
treba da slu{amo. Razmi{ljao sam, ko mo`e da bude ve}i od Mojsija?
To je zvu~alo kao Mesija - neko ko je podjednako velik i po{tovan kao
Mojsije, ali ve}i u~itelj i ve}i autoritet. Uhvatio sam se za to i nas-
tavio potragu za njim.”
Kako je Lapid nastavio sa ~itanjem Svetog Pisma, zastao je kod
dela iz Knjige proroka Isaije, 53. poglavlje. Sa jasno{}u i osobeno{}u,
u proro~anstvu koje je u izuzetnom pesni~kom obliku, nalazimo sliku
Mesije koji }e patiti i umreti za grehe Izraela i celog sveta - sve to
je napisano vi{e od sedam stotina godina pre nego {to je Isus hodao
zemljom.
“Prezren be{e i odba~en izme|u ljudi, bolnik i vi~an bolestima, i
kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za {to ne
uzimasmo. A on bolesti na{e nosi i nemo}i na{e uze na se, a mi
mi{ljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i mu~i. Ali on bi ranjen za
na{e prestupe, izbijen za na{a bezakonja; kar be{e na njemu
na{ega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao
ovce za|osmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti
na nj bezakonje svih nas. Mu~en bi i zlostavljen, ali ne otvori usta
svojih; kao jagnje na zaklanje vo|en bi i kao ovca nema pred onim
koji je stri`e ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se,
a rod njegov ko }e iskazati? Jer se istr`e iz zemlje `ivih i za
prestupe naroda mojega bi ranjen. Odredi{e mu grob sa zlo~inci-
ma, ali na smrti bi s bogatim, jer ne u~ini nepravde, niti se na|e
prevara u ustima njegovim... i sam nosi grehe mnogih, i za
zlo~ince se moli.” (Isaija 53,3-9,12)
Lapid je odmah prepoznao portret: to je bio Isus iz Nazareta! Sada
je po~eo da shvata slike koje je video u hri{}anskim crkvama u koji-
ma je bio kao de~ak: Isusovu patnju, razapetog Isusa, Isusa koji je,
158
kako je sada shvatio “ranjen za na{e prestupe” i dok “sam nosi
grehe mnogih”.
Kao {to su Jevreji u Starom zavetu trebali da se iskupe za svoje
grehe sistemom `ivotinjskih `rtava, tako ovde imamo Isusa, posled-
nje Bo`je `rtveno jagnje, koji je otkupio grehe jednom za svagda. Ovde
imamo personifikaciju Bo`jeg plana spasenja.
To otkri}e je bilo toliko zapanjuju}e da je Lapid mogao da do|e
samo do jednog zaklju~ka: to je bila prevara! Verovao je da su ljudi
prepisali Stari zavet i izvrnuli Isaijine re~i kako bi zvu~alo kao da pro-
rok predskazuje Isusov dolazak.
Lapid je odlu~io da otkrije prevaru. “Zatra`io sam od ma}ehe da
mi po{alje moju jevrejsku Bibliju kako bih mogao sam da proverim”,
rekao mi je. “Ona je to u~inila i pogodite {ta sam prona{ao?
Prona{ao sam da i ona isto ka`e? Sada sam stvarno morao da se
pozabavim sa tim.”
ISUSOVO JEVREJSTVO
Lapid bi iznova naizlazio na proro~anstva u Starom zavetu - vi{e
od 40 velikih proro~anstava. Isaija je otkrio na~in Mesijinog ro|enja
(od device); Mihej je istakao mesto ro|enja (Vitlejem); 1. Knjiga
Mojsijeva i Knjiga proroka Jeremije navode njegove pretke (potomak
Avrama, Isaka i Jakova, od Judinog plemena, iz Davidovog doma);
Psalmi su predvideli izdaju, optu`be la`nih svedoka, na~in smrti (pro-
bodene ruke i noge, iako razapinjanje na krst jo{ uvek nije bilo
izmi{ljeno) i njegovo vaskrsenje (ne}e istrunuti nego }e se vazneti u
visine); i tako dalje.3 Svako proro~anstvo je uklanjalo deo Lapidovog
skepticizma dok nije kona~no preuzeo drasti~an korak.
“Odlu~io sam da otvorim Novi zavet i pro~itam samo prvu stranu”,
rekao je. “Sa strepnjom sam polako krenuo na Jevan|elje po Mateju
dok sam gledao po nebu, ~ekaju}i da me pogodi grom!”
Prve re~i Jevan|elja po Mateju su sko~ile sa stranice: “Pleme
Isusa Hrista, sina Davida, Avramova sina...”
Lapidove o~i su se ra{ilile prise}aju}i se trenutka kada je prvi put
pro~itao tu re~enicu. “Pomislio sam, oh! Sin Avramov, Sin Davidov -
sve se poklapalo! Krenuo san na pri~e o ro|enju i pomislio, gle ovo!
Jevan|elje po Mateju navodi iz Knjige proroka Isaije 7,14: 'Djevojka
}e zatrudnjeti, i rodi}e sina.' A zatim sam video kako navodi proroka
Jeremiju. Seo sam razmi{ljaju}i. Zna{, ovo je o jevrejskom narodu.
Gde su tu ne-Jevreji? [ta se ovde de{ava?”
“Nisam mogao da ga ostavim. Pro~itao sam ostala Jevan|elja i
shvatio sam da to nije bio priru~nik Ameri~ke nacisti~ke partije; to je
odnos izme|u Isusa i jevrejske zajednice. Stigao sam do Dela apos-
tolskih i - to je bilo neverovatno! - poku{avali su da prona|u na~in
159
kako bi Jevreji mogli da iznesu pri~u o Isusu ne-Jevrejima. Kakva
promena uloga.”
Ispunjena proro~anstva su bila toliko ubedljiva da je Lapid po~eo
da pri~a ljudima da je smatrao da je Isus Mesija. U to vreme, to je
bila samo intelektualna mogu}nost za njega, pa ipak su te implikaci-
je bile duboko uznemiruju}e.
“Shvatio sam da ako treba da prihvatim Isusa u svoj `ivot, mora-
ju da se izvr{e neke zna~ajne promene u na~inu na koji sam `iveo”,
objasnio je. “Morao sam da re{im problem sa drogom, seksom i
ostalim. Nisam shvatao da }e mi Bog pomo}i da na~inim te promene;
mislio sam da sam moram da o~istim svoj `ivot.”
JAVLJANJE BOGA U PUSTINJI
Lapid i neki njegovi prijatelji su se uputili u pustinju Mohave kao
pribe`i{te. Ose}ao je da je u duhovnoj borbi. Uznemiravale su ga
no}ne more u kojima ga psi raskidaju vuku}i ga iz suprotnih smero-
va. Sede}i u pustinjskom grmlju, setio se re~i koje mu je neko rekao
na Sanset Stripu: “Ili ste na Bo`ijoj strani ili na Sotoninoj.”
Verovao je u otelotvorenje zla - a to nije bila strana na ~ijoj je `eleo
da bude. Zato se Lapid molio: “Bo`e, moram da do|em do kraja ove
borbe. Moram da znam, van svake sumnje, da Isus jeste Mesija.
Moram da znam da ti, kao Bog Izraela, `eli{ da verujem u to.”
Dok mi je pri~ao tu pri~u, Lapid je oklevao, nesiguran kako da pre-
nese u re~i ono {to se slede}e dogodilo. Proteklo je nekoliko trenu-
taka. Zatim je rekao: “Najbolji na~in na koji mogu da izrazim to iskus-
tvo jeste da je Bog objektivno govorio mom srcu. Ubedio me je,
iskustvom, da postoji. U tom trenutnku, u pustinji, u svom srcu sam
rekao: 'Bo`e, prihvatam Isusa u svoj `ivot. Ne razumem {ta treba da
u~inim sa njim, ali `elim da znam. Prili~no sam upropastio svoj `ivot;
potreban si mi da me promeni{.'”
I Bog je po~eo da to ~ini u procesu koji traje do dana{njih dana.
“Moji prijatelji su znali da se moj `ivot promenio, ali nisu mogli to da
razumeju.” “Oni bi rekli: 'Ne{to ti se desilo u pustinji. Ne `eli{ vi{e
da uzima{ drogu. Ne{to je druga~ije u vezi sa tobom.'”
“Ja bih rekao: 'Pa, ne mogu da objasnim {ta se desilo. Sve {to
znam je da postoji neko u mom `ivotu, i to je neko ko je svet, ko je
pravedan, ko je izvor pozitivnih misli o `ivotu, i ja se jednostavno
ose}am potpun.'”
Te poslednje re~i su, izgledalo je, rekle sve. “Potpun”, naglasio mi
je, “na na~in koji nikada ranije nisam osetio”.
Uprkos pozitivnih promena, bio je zabrinut oko saop{tavanja tih
vesti roditeljima. Kada je to kona~no u~inio, reakcije su bile pozitivne.
160
“Bili su radosni po{to su mogli da vide da vi{e nisam bio zavistan
od droga i emocionalno sam zvu~ao mnogo bolje”, prise}ao se.
Kroz izuzetan niz okolnosti, Lapidova molitva za `enu je dobila
odgovor kada je sreo Deboru, koja je tako|e bila Jevrejka i Isusov
sledbenik. Ona ga je povela u svoju crkvu - istu onu, kako se
ispostavilo, u kojoj je propovedao sve{tenik koji je vi{e meseci rani-
je na Sanset Stripu pozvao Lapida da pro~ita Stari zavet.
Lapid se nasmejao. “Re}i}u vam ne{to - usta su mu se otvorila
od ~uda kada me je video kako ulazim u crkvu!”
Ta zajednica je bila puna biv{ih motociklista, biv{ih hipika i biv{ih
zavisnika sa Sanset Stripa, zajedno sa naseljenim ju`njacima. Za
mladog jevrejskog mu{karca iz Njuarka, koji je bio relativno stidljiv
prema ljudima koji su bili druga~iji od njega, zbog antisemitizma na
koga se pla{io da }e nai}i, bilo je isceljuju}e nau~iti da naziva tako
raznovrsnu gomilu, bra}om i sestrama.”
Lapid je o`enio Deboru godinu dana po{to su se upoznali. Od tada
je ona rodila dva sina. A zajedno su osnovali udru`enje Bet Arijel,
dom za Jevreje i ne-Jevreje koji su tako|e prona{li sebe u Hristu.
ODGOVORI NA ZAMERKE
Lapid je zavr{io svoju pri~u i opustio se u stolici. Pustio sam da
se taj trenutak produ`i. Crkva je bila tiha; vitra`i su sijali crvenom,
`utom i plavom bojom propu{taju}i kalifornijsko sunce. Seo sam
razmi{ljaju}i o mo}i ~ovekove pri~e o prona|enoj veri. Divio sam se
toj pri~i o ratu i drogama, o Grinvi~ Vilid`u i Sanset Stripu i pustinji,
od ~ega ni{ta nikada ne bih povezao sa prijatnim, urednim propoved-
nikom koji je sedeo nasuprot mene.
Ali, nisam `eleo da ignori{em o~igledno pitanje koje je njegova
pri~a postavila. Uz Lapidovo dopu{tanje po~eo sam postavljaju}i pita-
nje koje je mi je bilo prvo na umu: “Ako su vam proro~anstva bila
toliko o~igledna i toliko nesumnjivo ukazivala na Isusa, za{to ga
mnogi ljudi, kao i mnogi Jevreji, ne prihvataju kao svog Mesiju?”
To je bilo pitanje koje je Lapid sam sebi vi{e puta postavljao
tokom tri decenije od kada ga je onaj hri{}anin izazvao da istra`i
jevrejsko Sveto pismo. “U mom slu~aju, izdvojio sam vreme da ga
pro~itam, a mnogi to ne ~ine”, odgovorio je.
Neki od izazova proro~anstvima izgledaju prili~no ubedljivo kada ih
neka osoba prvi put ~uje. Tako sam jednu po jednu postavio naj~e{}e
zamerke Lapidu da bih video kako bi on odgovorio na njih.
161

1. ARGUMENT PODUDARNOSTI
Prvo, upitao sam Lapida, da li je mogu}e da je Isus jednostavno
ispunio proro~anstva prostim slu~ajem. Mo`da je on jednostavno
jedan od velikog broja ljudi tokom istorije koji su slu~ajno odgovarali
proro~kim opisima.
“To nije mogu}e”, bio je njegov odgovor. “[anse su tako astronom-
ski male da to isklju~uju. Neko je izvr{io prora~un i utvrdio da je
verovatno}a, da se samo osam proro~anstva ispuni, jedna u sto mi-
liona milijardi. Taj broj je milionima puta ve}i od ukupnog broja ljudi
koji su ikada hodali zemljom!”
“On je prora~unao da ako uzmete toliki broj srebrnih dolara, oni
bi prekrili dr`avu Teksas do visine od 60 centimentara. Ako bi ste
obele`ili jedan srebrni dolar me|u njima i zatim rekli osobi vezanih
o~iju da ide po celoj dr`avi, i da se sagne i uzme jedan nov~i}, kakve
bi bile {anse da izabere onaj koji je ozna~en?”
Sa tim je odgovorio na sopstveno pitanje: “Iste su {anse da neko
u istoriji mo`e da ispuni samo osam proro~anstava.”
Prou~avao sam tu istu statisti~ku analizu matemati~ara Pitera V.
Stonera (Peter W. Stoner) kada sam za sebe istra`ivao mesijanska
proro~anstva. Stoner je tako|e prora~unao verovatno}u ispunjavanja
48 proro~anstava i ona je iznosila jedan u bilion, bilion, bilion, bilion,
bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, biliona!4
Na{i umovi ne mogu da predstave toliko veliki broj. To je zapa-
njuju}a statistika koja je jednaka broju si}u{nih atoma u bilion, bi-
lion, bilion, bilion milijardi svemira veli~ine na{eg svemira!
“Sama verovatno}a ka`e da bi bilo nemogu}e da bilo ko ispuni
proro~anstva Starog zaveta!”, zaklju~io je Lapid. Ipak je Isus, i samo
Isus, tokom ~itave istorije - uspeo to da uradi.”
Pale su mi na pamet re~i apostola Pavla: “A Bog, kako unapred
javi ustima svih proroka svojih, da }e Hristos postradati, izvr{i tako.”
(Dela apostolska 3,18)
2. ARGUMENT IZMENJENIH JEVAN\ELJA
Prikazao sam Lapidu drugi scenario, pitaju}i: “Zar nije mogu}e da
su pisci Jevan|elja preradili detalje kako bi izgledalo da je Isus
ispunio proro~anstva?”
“Na primer”, rekao sam, “proro~anstva ka`u da kosti Mesije ne}e
biti slomljene, pa je mo`da Jovan izmislio pri~u o Rimljanima koji su
polomili noge dvojci lopova koji su bili razapeti sa Isusom, a nisu
polomili njegove noge. Proro~anstva tako|e govore o izdaji za trideset
srebrnjaka, pa je mo`da Mateja malo izmenio ~injenice i rekao da je
Juda prodao Isusa za tu sumu novca.”
162
Ali, zamerka nije opstala du`e od prethodne. “Bog je u svojoj
mudrosti stvorio proveravanje i premeravanje, i unutar i van
hri{}anske zajednice”, objasnio je Lapid. “Kada su Jevan|elja kru`ila,
jo{ uvek je bilo `ivih ljudi koji su bili u blizini kada su se svi ti
doga|aji odigrali. Neko bi rekao Mateju: 'Ti zna{ da se to nije tako
dogodilo. Poku{avamo da govorimo o `ivotu u pravednosti i istini, pa
zato nemoj da to prlja{ la`ima.'”
Pored toga, dodao je, za{to bi Matej izmislio ispunjenje proro~an-
stva, a zatim svojom voljom dopustio da ga ubiju zato {to je sledio
nekoga za koga je znao da nije stvarno bio Mesija? To ne bi imalo
nekog smisla.
[tavi{e, Isusovi neprijatelji bi sko~ili na svaku priliku da opovrgnu
Jevan|elja ukazuju}i na neistine. “Oni bi rekli: 'Ja sam bio tamo, i
Isusove kosti jesu bile slomljene od strane Rimljana tokom raspe}a'”,
rekao je Lapid.
3. ARGUMENT NAMERNOG ISPUNJAVANJA
Neki skeptici su tvrdili da je Isus jednostavno rukovodio svojim
`ivotom kako bi ispunio proro~anstva. “Zar nije mogao da pro~ita u
Knjizi proroka Zaharije da }e Mesija u{etati na magaretu u Jerusalim,
a zatim da pripremi sve kako bi u~inio upravo to?” upitao sam.
Lapid je u~inio mali ustupak. “Za nekoliko proro~anstva, da, to je
svakako mogu}e”, rekao je. “Ali, postoje mnoga druga za koja to jed-
nostavno nije bilo mogu}e.”
“Na primer, kako bi kontrolisao ~injenicu da je ve}e sve{tenika
ponudilo Judi 30 srebrnjaka da ga izda? Kako je mogao da namesti
svoje poreklo, ili mesto ro|enja, ili metod svog pogubljenja, ili da su
se vojnici kockali za njegovu ode}u, ili da su njegove noge ostale
nepolomljene na krstu? Kako bi namestio vr{enje ~uda pred skep-
ticima? Kako bi namestio svoje vaskrsenje i kako bi uredio da bude
ro|en kada se rodio?”
Poslednji komentar mi je bio zanimljiv. “[ta mislite pod time 'kada
se rodio'?” upitao sam.
“Kada protuma~ite Knjigu proroka Danila 9,24-26, ona predvi|a da
}e se Mesija javiti posle odre|enog vremena po{to je car Artakserks
izdao dekret jevrejskom narodu da krene iz Persije kako bi izgradio
jerusalimske zidove”, Lapid je odgovorio.
On se nagnuo napred kako bi iskazao kona~nu nameru: “To stav-
lja o~ekivanu pojavu Mesije u precizan trenutak u istoriji, u kome je
Isus trebao da se pojavi”, rekao je. “Svakako da to nije mogao
unapred da pripremi.”5
163

4. ARGUMENT KONTEKSTA
Jedna druga zamerka je zahtevala razmatranje: da li su odeljci koje
hri{}ani identifikuju kao mesijanska proro~anstva, zaista nameravali
da uka`u na dolazak Pomazanika, ili ih hri{}ani izvla~e iz konteksta i
pogre{no tuma~e?
Lapid je uzdahnuo. “Znate, ~itam knjige koje pi{u ljudi koji
poku{avaju da uni{te ono u {ta verujemo. To nije zabavno raditi, ali
ja provodim vreme razmatraju}i svaku zamerku pojedina~no, a zatim
istra`ujem koncept ili smisao re~i na originalnom jeziku”, rekao je. “I
svaki put, proro~anstva su opstala i pokazala se istinitim.”
“Ovde je moj izazov skepticima: nemojte da prihvatate moju re~,
ali nemojte prihvatati ni re~i nevernika. Potro{ite vreme kako bi ste
to sami istra`ili. Danas niko ne mo`e da ka`e: 'Nema informacija.'
Postoji puno knjiga koje vam mogu pomo}i.”
“I jo{ jedna stvar: iskreno upitajte Boga da vam poka`e da li je ili
ne Isus Mesija. To je ono {to sam ja u~inio - i bez bilo kakve obuke
postalo mi je jasno ko se uklapa u Mesijine otiske prstiju.”
“SVE TREBA DA SE SVR[I...”
Cenio sam na~in na koji je Lapid odgovarao na zamerke, ali je na
kraju pri~a o njegovom duhovnom putovanju bila ta koja mi se ponav-
ljala u umu dok sam kasno te no}i leteo nazad za ^ikago. Prise}ao
sam se koliko puno puta sam se susreo sa istim pri~ama, naro~ito
me|u uspe{nim i razboritim ateistima koji su naro~ito re{ili da pobi-
ju Isusove mesijanske tvrdnje.
Pomislio sam na Stena Tel~ina (Stan Telchin), biznismena sa
isto~ne obale koji je krenuo u potragu kako bi razotkrio “kult”
hri{}anstva po{to je njegova }erka krenula na koled` i prihvatila Isusa
kao svog Mesiju. On je bio zapanjen kada je shvatio da ga je njego-
va potraga dovela - i njegovu `enu i drugu }erku - do istog Mesije.
Zatim je kasnije postao hri{}anski sve{tenik, a njegova knjiga koja
prepri~ava doga|aje “Izdan!” (Betrayed!), je prevedena na vi{e od 20
jezika.6
Tu je i D`ek Sternberg (Jack Sternberg), istaknuti lekar kancerolog
iz Litl Roka, u Arkanzasu, koji je bio toliko uznemiren onim {to je
prona{ao u Starom zavetu da je izazvao tri stru~njaka da opovrgnu
da je Isus bio Mesija. Oni to nisu mogli, i on je tako|e tvrdio da je
prona{ao potpunost u Hristu.7
Tu je bio i Piter Grinspen (Peter Greenspan), aku{er i ginekolog
koji radi u Kanzas Sitiju i koji je klini~ki vanredni profesor na
Univerzitetu u Misuriju - Medicinskom fakultetu u Kanzas Sitiju. Kao
i Lapid, bio je izazvan da potra`i Isusa u Bibliji. Ono {to je prona{ao
164
zabrinulo ga je tako da se okrenuo ateisti~kim knjigama, tra`e}i na~in
kako bi pobio Isusova mesijanska punomo}ja. Umesto toga, on je
zaklju~io da je Isus zaista ~udesno ispunio proro~anstva.
Za njega, {to je vi{e ~itao knjiga onih koji su poku{avali da oma-
lova`e dokaze za Isusa kao Mesiju, to je vi{e gre{aka video u nji-
hovim arugumentima. “Ironi~no”, zaklju~io je Grinspen. “Mislim da
sam u stvari do{ao do vere u Isusa ~itaju}i ono {to su napisali klevet-
nici.”8
On je utvrdio, kao Lapid i drugi, da su se Isusove re~i u Jevan|elju
po Luci pokazale ta~nim: “Da sve treba da se svr{i {to je za mene
napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima” (Luka
24,44). To se ispunilo, i samo u Isusu - jedinoj li~nosti u istoriji koja
se poklopila sa proro~kim otiscima prstiju Bo`jeg Pomazanika.
Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje
1. ^ak i ako niste ateista, da li postoji bilo koji aspekt Lapidovog
duhovnog putovanja koji je sli~an va{em sopstvenom? Da li postoje bilo
kakve lekcije koje ste nau~ili od Lapida o tome kako bi ste trebali da nas-
tavite?
2. Lapid je smatrao da su ga religiozno poreklo i nebiblijski na~in `ivota
spre~avali da postane Isusov sledbenik. Da li postoji bilo {ta u va{em `ivotu
{to bi ote`avalo da postanete hri{}anin? Da li vidite neka odricanja kojima
}ete se mo`da izlo`iti ako postanete hri{}anin? Kako se ona mogu uspore-
diti sa koristima?
3. Lapid je u po~etku imao negativno mi{ljenje o hri{}anstvu. U nedavnoj
ve`bi na East Coast Univerzitetu, re~ naj~e{}e povezana sa hri{}aninom je
bila netolerantan. Da li imate negativna gledi{ta prema hri{}anima? Odakle
ona poti~u? Kako bi to moglo da uti~e na va{e prihvatanje dokaza o Isusu?
Za dalje dokaze
Jo{ izvora o ovoj temi
Fruchtenbaum, Arnold. Jesus Was a Jew. Tustin, Calif.: Ariel Ministries,
1981.
Frydland, Rachmiel. What the Rabbis Know about the Messiah. Cincinnati:
Messianic, 1993.
Kaiser, Walter C., Jr. The Messiah in the Old Testament. Grand Rapids:
Zondervan,1995.
Rosen, Moishe. Y'shua, the Jewish Way to Say Jesus. Chicago: Moody
Press, 1982.
165
 Rusen, Ruth, ed. Jewish Doctors Meet the Great Physioian. San
Francisco: Purple Pomegranate, 1997.
Telchin, Stan. Betrayed! Grand Rapids: Chosen, 1982.

TRE]I DEO
Istra`ivanje vaskrsenja

166
 11

MEDICINSKI DOKAZ
Da li je Isusova smrt bila la`na,
a njegovo vaskrsenje prevara?

Zastao sam da pro~itam tablu koja je visila u ~ekaonici doktorove

ordinacije: “Neka razgovor prestane, neka se smeh zaustavi. Ovo je
mesto na kome smrt u`iva da poma`e `ivima.”
O~igledno, to nije bio obi~an lekar. Bio sam u jo{ jednoj poseti
dr Robertu D`. Stajnu, jednom od najistaknutijih patologa u svetu za
sudsku medicinu, medicinskom dektektivu dre~e}eg, promuklog
glasa, koji me je uveseljavao pri~ama o neo~ekivanim tragovima koje
je otkrivao dok je pregledavao le{eve. Za njega, mrtvaci zaista pri~aju
pri~e - u stvari, pri~e koje ~esto donose pravdu `ivima.
Tokom svoje duge slu`be, kao lekar u oblasti Kuk, u Ilinoisu, Stajn
je izvr{io vi{e od 20 hiljada autopsija, svaki put bri`ljivo tra`e}i uvide
u okolnosti koje su okru`ivale smrt `rtve. Iznova su njegovo o{tro oko
za detalje, enciklopedijsko znanje ljudske anatomije i njegova izuzetna
istra`iva~ka intuicija pomogli ovom medicinskom stru~njaku da rekon-
strui{te nasilnu smrt `rtve.
Ponekad su nevini ljudi odbranjeni kao rezultat njegovih nalaza. Ali
~e{}e je Stajnov rad bio poslednji klin na kov~egu optu`enog. Takav
je bio slu~aj i sa D`on Vejnom Gejsijem, koji se suo~io sa izvr{iocem
smrtne kazne po{to je Stajn pomogao da se on osudi za 33 surova
ubistva.
Toliko presudni mogu da budu medicinski dokazi. Oni mogu da
utvrde da li je dete umrlo usled zlostavljanja ili slu~ajnog pada. Mogu
utvrditi da li je osoba umrla prirodnim uzrokom ili ju je ubio neko ko
joj je dodao arsenik u ~aj. Mo`e da podr`i ili obori alibi optu`enog
odre|uju}i vreme smrti `rtve, koriste}i domi{ljate procedure koje
mere koli~inu kalijuma u o~ima preminulog.
Da, ~ak i u slu~aju nekoga ko je brutalno pogubljen na rimskom
krstu pre dve hiljada godina, medicinski dokazi i dalje mogu da daju
presudan doprinos: mogu da obore jedan od najdoslednijih argume-
nata koji tvrde da vaskrsenje Isusa - kao najve}a odbrana njegove
tvrdnje o bo`anskoj prirodi - nije ni{ta drugo do smi{ljena prevara.

169

VASKRSENJE ILI O@IVLJAVANJE?
Ideja da Isus nikada nije stvarno umro na krstu mo`e se prona}i
u Kuranu,1 koji je napisan u sedmom veku. Ahmadija muslimani tvrde
da je Isus, u stvari, pobegao u Indiju. Do dana{njeg dana navodno
postoji oltar koji ozna~ava mesto njegovog groba u Srinagaru, u
Ka{miru.2
Na po~etku 19. veka, Karl Bard (Karl Bahrdt), Karl Venturini (Karl
Venturini) i drugi su poku{ali da objasne vaskrsenje ukazuju}i da se
Isus samo onesvestio od iscrpljenosti na krstu, ili da mu je dat neki
lek koji je u~inio da izgleda kao da je mrtav, a da je kasnije o`ivljen
hladnim, vla`nim vazduhom u grobu.3
Teoreti~ari zavere su poduprli ovu hipotezu isti~u}i da je Isusu
data neka te~nost na sun|eru dok je bio na krstu (Marko 15,36) i
da je Pilat izgledao iznena|en koliko je brzo Isus podlegao ranama
(Marko 15,44). Shodno tome, rekli su da Isusovo ponovno pojavlji-
vanje nije bilo ~udesno vaskrsenje ve} samo sre}no o`ivljavanje, a da
je njegov grob bio prazan jer je on nastavio da `ivi.
Iako su ugledni nau~nici odbacili ovu takozvanu teoriju o
onesve{}ivanju, ona se i dalje javlja u popularnoj literaturi. Godine
1929, D. H. Lorens (D. H. Lawrence) utkao je ovu temu u kratku pri~u
u kojoj je ukazao da je Isus pobegao u Egipat, gde se zaljubio u
princezu Izis.4
Godine 1965, bestseler Hjua [onfilda (Hugh Schonfield) “Uskr{nja
zavera” (The Passover Plot) je tvrdio da je samo neo~ekivani ubod u
Isosovo telo od strane rimskog vojnika pokvario njegov slo`eni plan
da pobegne sa krsta `iv, iako je {onfild priznao: “Mi nigde ne tvrdi-
mo... da (knjiga) predstavlja ono {to se stvarno desilo.”5
Hipoteza o onesve{}ivanju se ponovo pojavila u knjizi Donovana
D`ojsa (Donovan Joyce) “Isusov svitak” (The Jesus Scroll) iz 1972.
godine, koja prema stru~njaku po pitanju vaskrsenja, Geriju
Habermasu, “sadr`i jo{ neverovatniji niz neverovatno}a od {onfil-
dove”.6 U knjizi “Sveta krv, sveti gral” (Holy Blood, Holy Grail) iz
1982. godine, dodaje se izvrtanje da je Pontije Pilat podmi}en kako
bi dopustio da se Isus skine sa krsta pre nego {to bi umro. ^ak i
pored toga, autori su priznali: “Mi nismo mogli - i dalje ne mo`emo -
da doka`emo ta~nost na{eg zaklju~ka.”7
Godine 1992, malo poznati akademik iz Australije, Barbara Tiring
(Barbara Thiering), prouzrokovala je pometnju o`ivljavaju}i teoriju o
onesve{}ivanju u svojoj knjizi “Isus i zagonetka svitaka sa mrtvog
mora” (Jesus and the Riddle of the Dead Sea Scrolls) koju je pred-
stavio sa puno pa`nje ugledni ameri~ki izdava~, a koju je kasnije
podrugljivo odbacio nau~nik sa Emori Univerziteta Luk Timoti D`onson
170
(Luke Timothy Johnson) kao “obi~ne koje{tarije, proizvod grozni~ave
ma{te, a ne pa`ljive analize”.8
Kao neka urbana legenda, teorija o onesve{}ivanju nastavlja da se
razvija. Slu{am je sve vreme prilikom raspravljanja o vaskrsenju sa
duhovnim istra`iva~ima. Ali, {ta dokazi stvarno utvr|uju? [ta se
stvarno desilo pri raspe}u? Koji je bio uzrok Isusove smrti? Da li pos-
toji bilo koji mogu}i na~in na koji je Isus mogao da pre`ivi to
isku{enje? To su pitanja za ~ije re{avanje nam, nadao sam se, mogu
pomo}i medicinski dokazi.
Zbog toga sam odleteo u Ju`nu Kaliforniju i pokucao na vrata
istaknutog lekara koji je temeljno prou~avao istorijske, arheolo{ke i
medicinske podatke u vezi smrti Isusa iz Nazareta - iako izgleda da,
usled tajnovito nedostaju}eg tela, nikakva autopsija nikada nije
izvr{ena.
DESETI INTERVJU: DR ALEKSANDAR METEREL
Name{taj u prostoriji je bio u vidljivom neskladu sa temom o kojoj
smo pri~ali. Sedeli smo u dnevnoj sobi Meterelovog udobnog kali-
fornijskog doma blage prole}ne ve~eri, topli okeansi povetarac je
ulazio kroz prozore, dok smo razgovarali o temi nezamislive surovosti:
o tako varvarskom batinanju koje potresa svest i o jednom obliku
smrtne kazne koji je toliko izopa~en da stoji kao svedo~anstvo nehu-
manosti ~oveka prema ~oveku.
Potra`io sam Meterela jer sam ~uo da ima lekarsko i nau~no
punomo}je da objasni raspe}e. Ali sam tako|e imao jo{ jedan motiv:
re~eno mi je da je on mogao da razgovara o temi nepristrasno, koliko
i precizno. To mi je bilo zna~ajno, jer sam `eleo da ~injenice govore
same za sebe, bez hiperbola ili govora sa nabojem koji bi mogao da
manipuli{e ose}anjima.
Kao {to bi ste i o~ekivali od nekoga sa medicinskom diplomom
sa Univerziteta u Majamiju na Floridi, i doktoratom sa Univerziteta u
Bristolu u Engleskoj, Meterel govori nau~nom precizno{}u. Dobio je
odborski sertifikat za dijagnostiku od strane ameri~kog Odbora za
radiologiju i bio je konsultant u Nacionalnom institutu za srce, plu}a
i krv pri Nacionalnom institutu zdravlja u Betezdi, u Merilendu.
Biv{i nau~nik istra`iva~ koji je predavao na Univerzitetu u
Kaliforniji, Meterel je urednik pet nau~nih knjiga i pisao je za ~asopise
koji se kre}u od “Aerospace Medicine” do “Scientific American”.
Njegova domi{ljata analiza mi{i}ne kontrakcije objavljena je u
~asopisima “The Physiologist” i “Biophysics Journal”. On ~ak i izgle-
da kao istaknuti medicinski autoritet: predstavlja impozantnu figuru
srebrnaste kose i ljubaznog, ali formalnog pona{anja.
171
 Bi}u iskren: ponekad sam se pitao {ta se odigrava u Meterelovoj
glavi. Sa nau~nom rezervom, govore}i polako i metodi~no, nije odavao
nikakav znak unutra{njeg nemira dok je smireno opisivao zastra{uju}e
detalje Isusove smrti. [ta god da se de{avalo u njegovoj glavi, bez
obzira na pogo|enost koja je izazvana kod njega kao hri{}ana dok
govori o surovoj sudbini koja je zadesila Isusa, uspeo je da to maski-
ra profesionalizmom proisteklim iz decenija laboratorijskog istra`iva-
nja.
On mi je samo izneo ~injenice - a na kraju, to je ono {to sam
`eleo da dobijem i zbog ~ega sam proputovao pola zemlje.
MU^ENJE PRE KRSTA
Za po~etak sam `eleo da dobijem od Meterela osnovni opis
doga|aja koji su doveli do Isusove smrti. Posle kratkog razgovora,
spustio sam ledeni ~aj i okrenuo stolicu kako bih bio okrenut prema
njemu. “Da li bi ste mogli da stvorite sliku o onome {to se dogodilo
Isusu?” upitao sam.
Pro~istio je grlo. “Po~elo je posle poslednje ve~ere”, rekao je.
“Isus je oti{ao sa svojim u~enicima na Maslinsku goru - ta~nije, u
Getsimanski vrt. A tamo se, ako se se}ate, usrdno molio. U toku tog
procesa pripremao se za nastupaju}e doga|aje slede}eg dana po{to
je znao koliko }e patnje morati da podnese i sasvim prirodno je do`iv-
ljavao veliki psiholo{ki stres.”
Podigao sam ruku da ga zaustavim. “Stanite, skeptici ovde liku-
ju”, rekao sam mu. “Jevan|elja ka`u da su po~ele da mu padaju sa
~ela krvave kapljice znoja. Zar to nije jednostavno proizvod ne~ije
prekomerne ma{te? Zar to ne dovodi u pitanje preciznost pisaca
Jevan|elja?”
Neuznemiren, Meterel je odmahnuo glavom. “Nikako”, odgovorio
je. “To je poznato medicinsko stanje zvano hematidroza. Nije veoma
~esto, ali je povezano sa visokim stepenom psihi~kog stresa.”
“Ono {to se de{ava jeste da velika nervoza prouzrokuje oslo-
ba|anje hemikalija koje razaraju kapilare u znojnim `lezdama. Kao
rezultat toga, dolazi do slabog krvarenja u tim `lezdama, i znoj posta-
je pome{an sa krvlju. Ne govorimo o velikoj koli~ini krvi; to je samo
veoma, veoma mala koli~ina.”
Iako malo suzdr`an, nastavio sam dalje. “Da li je to imalo neke
druge efekte na telo?”
“To je doprinelo da ko`a postane krajnje osetljiva tako da kada je
narednog dana rimski vojnik bi~evao Isusa, njegova ko`a bi bila
veoma, veoma osetljiva.”
Pa, pomislio sam, evo kre}emo. Spremio sam se za mra~ne slike
za koje sam znao da }e mi preplaviti um. Video sam puno mrtvih tela
172
kao novinar - `rtve saobra}ajnih nesre}a, po`ara i odmazdi krimi-
nalaca - ali je bilo ne{to naro~ito neprijatno u slu{anju o nekom koga
namerno mu~e d`elati koji su re{eni da stvore najve}e patnje.
“Recite mi”, rekao sam mu, “kako je izgledalo bi~evanje?”
Meterelove o~i su neprestano gledale u mene. “Bilo je poznato da
su rimska bi~evanja bila izuzetno surova. Obi~no su se sastojala od
39 udaraca bi~em, ali je ~esto bilo i puno vi{e, u zavisnosti od raspo-
lo`enja vojnika koji je zadavao udarce.”
“Vojnik bi koristio bi~ od upletenih ko`nih traka sa metalnim kugli-
cama utkanim u njih. Kada bi bi~ pogodio telo, te kuglice bi
prouzrokovale duboke modrice ili nagnje~enja, koja bi se pretvorile u
otvorene rane narednim udarcima. Bi~ je tako|e sadr`ao delove o{tre
kosti, koji bi sekli meso.”
“Le|a bi bila toliko ise~ena da bi nekada bio vidljiv deo ki~me
usled dubokih, dubokih posekotina. Bi~evanje bi i{lo celim putem od
ramena niz le|a do butina. To je jednostavno bilo stra{no.”
Meterel je zastao. “Nastavite”, rekao sam.
“Jedan lekar koji je istra`ivao rimska bi~evanja je rekao: 'Kako se
bi~evanje nastavilo, kidali bi se i skeletni mi{i}i i proizvodile bi se
trake krvavog mesa koje su podrhtavale.' Istori~ar iz tre}eg veka
Eusebije je opisao bi~evanje slede}im re~ima: 'Videle su se vene
`rtve, a sami mi{i}i, tetive i creva su tako|e bili jasno vidljivi.'”
“Znamo da bi mnogi ljudi umrli od ovakve vrste {ibanja ~ak i pre
nego {to bi bili razapeti. U najboljem slu~aju, `rtva bi do`ivljavala
u`asan bol i u{la u hipovolemijski {ok.”
Meterel je ubacio medicinski izraz koji nisam znao. “[ta zna~i
hipovolemijski {ok?” upitao sam.
“Hipo zna~i 'nizak', vol ozna~ava zapreminu, a emik zna~i 'krv',
tako da hipovolemijski {ok zna~i da osoba pati od gubitka velike
koli~ine krvi”, objasnio je doktor. “To proizvodi ~etiri stvari. Prvo, srce
ubrzava sa radom kako bi poku{alo da pumpa krv koje tu nema;
drugo, krvni pritisak opada, prouzrokuju}i nesvesticu; tre}e, bubrezi
prestaju da proizvode urin kako bi odr`ali zapreminu koja je ostala; i
~etvrto, osoba postaje veoma `edna jer telo tra`i te~nost kako bi
zamenilo izgubljenu krvnu zapreminu.”
“Da li vidite dokaze za to u opisima iz Jevan|elja?”
“Da, sasvim sigurno”, odgovorio je. “Isus je bio u hipovolemijskom
{oku dok je teturao putem do mesta pogubljenja na Golgoti, nose}i
horizontalnu gredu krsta. Na kraju se Isus sru{io, i rimski vojnik je
naredio Simonu da nosi krst za njega. Kasnije ~itamo da je Isus
rekao, '`edan sam', i tada mu je ponu|eno sir}e.”
173
 “Zbog u`asnih efekata ovog bi~evanja, nema sumnje da je Isus
ve} bio u ozbiljnom, do kriti~nom stanju, ~ak i pre nego {to su kli-
novi zakucani kroz njegove ruke i noge.”
AGONIJA NA KRSTU
Koliko god da je opis bi~evanja bio neukusan, znao sam da }e
do}i jo{ neprijatnije svedo~enje. Zbog toga istori~ari nisu jednoglasni
da je Isus pre`iveo bi~evanje tog dana i oti{ao do krsta - {to pred-
stavlja pravo pitanje.
Danas kada se osu|eni kriminalci prive`u i kada im se da otrov-
na inekcija, ili kada su vezani za drvenu stolicu i izlo`eni sna`noj stru-
ji, okolnosti su veoma kontrolisane. Smrt dolazi brzo i predvidljivo.
Lekari pa`ljivo potvr|uju smrt `rtve. Iz neposredne blizine svedoci pos-
matraju sve od po~etka do kraja.
Ali, koliko je sigurna bila smrt na ovaj surov, spor i prili~no nepre-
cizan oblik pogubljenja zvan raspe}e? U stvari, ve}ina ljudi nije sigur-
na kako krst ubija `rtvu. A bez obu~enog lekara koji bi zvani~no potvr-
dio da je Isus umro, da li je mo`da on izbegao iskustvo surovog pos-
tupka, krvav, ali svejedno `iv?
Po~eo sam da odmotavam ta pitanja. “[ta se desilo kada je sti-
gao na mesto raspe}a?” upitao sam.
“On bi bio polo`en, i njegove ruke bi bile prikovane za horizontal-
nu gredu. Ova greda se zvala patibulum, i na tom stupnju je bila odvo-
jena od vertikalne grede koja je bila trajno postavljena u zemlju.”
Imao sam pote{ko}e da to prika`em sebi; bilo mi je potrebno vi{e
pojedinosti. “Prikovane ~ime?” upitao sam. “Prikovane gde?”
“Rimljani su koristili za{iljene klinove duga~ke 12,5 do 18 cm.
Klinovi su probijali ru~ne zglobove”, rekao je Meterel, ukazuju}i na
oko 2,5 cm ispod svog levog dlana.
“Stanite”, prekinuo sam ga. “Mislio sam da su klinovi probili nje-
gove dlanove. To je ono {to je prikazano na svim slikama. U stvari,
to je postao standardni simbol koji predstavlja raspe}e.”
“Kroz zglobove”, ponovio je Meterel. To je bio ~vrst polo`aj koji je
dr`ao ruku; da su klinovi probijeni kroz dlanove, njegova te`ina bi
prouzrokovala cepanje ko`e i on bi pao sa krsta. Zato su klinovi i{li
kroz zglobove, iako su po tada{njem jeziku oni smatrani delom {ake.”
“Tako|e je zna~ajno shvatiti da bi klin pro{ao kroz mesto kroz koje
prolazi medijalni nerv. To je najve}i nerv koji ide iz ruke, i on bi bio
prekinut klinom koji je ukucan.”
Po{to sam imao samo povr{no znanje o ljudskoj anatomiji, nisam
bio siguran {ta je to zna~ilo. “Kakvu bi vrstu bola to proizvelo?” upi-
tao sam.
174
“Dozvolite mi da to ka`em na slede}i na~in”, odgovorio je. “Da li
znate kakvu vrstu bola ose}ate kada udarite lakat i pogodite lakatnu
kost? To je u stvari drugi nerv, zvani ulnarni nerv. Veoma je bolno
kada ga slu~ajno pogodite.”
“Zamislite onda dva klina koja pritiskaju i probijaju nerv”, rekao je,
nagla{avaju}i re~ 'pritiskaju' dok je zavrtao zami{ljeni par klinova. “Taj
efekat bi bio sli~an onome {to je Isus iskusio.”
Uzdrhtao sam od te slike i izvio se u stolici.
“Bol je bio apsolutno nepodno{ljiv”, nastavio je. “U stvari,
doslovno je bio iznad re~i koje bi ga mogle opisati; morali su da izmis-
le novu re~: excruciare (nepodno{ljiv). Doslovno, to zna~i 'sa krsta'.
Razmislite o tome: morali su da stvore novu re~, jer nije postojalo
ni{ta u jeziku {to bi moglo da opi{e intenzivnu patnju tokom
raspe}a.”
“Tada je Isus podignut, dok su horizontalnu gredu privezivali za ver-
tikalnu, a zatim su klinovi zakucani kroz Isusova stopala. Ponovo,
nervi u stopalima bi bili zgnje~eni, i ponovo bi se javio sli~an tip
bola.”
Zgnje~eni i iskidani nervi su svakako predstavljali dovoljno bola, ali
mi je bilo potrebno da znam o efektima koje bi polo`aj na krstu imao
po Isusa. “Kakve bi pritiske to vr{ilo na telo?”
Meterel je odgovorio: “Pre svega, njegove ruke bi bile trenutno
istegnute, verovatno oko 15 centimetara u du`inu, i oba ramena
i{~a{ena - mo`ete to da odredite jednostavnim matemati~kim
jedna~inama.”
“To je ispunilo starozavetno proro~anstvo iz Psalma 22, koje je
predskazalo raspe}e stotinama godina pre nego {to se odigralo i koje
glasi, 'Rasu{e se sve kosti moje.'”
UZROK SMRTI
Meterel je objasnio svoj stav - grafi~ki - o bolu pretrpljenom od
po~etka raspe}a. Ali, bilo je potrebno da do|em do onoga {to
kona~no uzima `ivot raspete `rtve, jer je to glavna stvar u odre|iva-
nju da li smrt mo`e biti la`irana ili izbegnuta. Zbog toga sam postavio
Meterelu direktno pitanje o uzroku smrti.
“Kada osoba visi u vertikalnom polo`aju”, odgovorio je, “raspe}e
u su{tini predstavlja sporu smrt u mukama usled gu{enja”.
“Razlog je da pritisci na mi{i}e i dijafragmu postavljaju grudni ko{
u polo`aj udisanja; u osnovi, da bi izdahnula, osoba mora da se
izdigne na stopalima kako bi pritisak na mi{i}e bio smanjen za trenu-
tak. ^ine}i to, klin bi razdirao stopalo, zaka~inju}i se na kraju u
nepokretnom polo`aju za tarzalne kosti.”
175
 “Po{to uspe da izdahne, osoba bi zatim mogla da se opusti i
ponovo udahne. Ponovo bi morala da se izdigne kako bi izdahnula,
grebu}i svoja krvava le|a o grubo drvo krsta. To bi se nastavilo dok
ne zavlada potpuna iscrpljenost i osoba vi{e ne mo`e da se izdigne
i di{e.”
“Kako osoba usporava sa disanjem, upada u stanje koje se zove
respiratorna acidoza - ugljen-dioksid u krvi se rastvara i pretvara u
ugljenu kiselinu, koja pove}ava kiselost krvi. To na kraju dovodi do
nepravilnih sr~anih otkucaja. U stvari, sa srcem koje kuca nepravilno,
Isus bi znao da je pred trenutkom smrti, kada je mogao da ka`e:
'O~e! U ruke tvoje predajem duh svoj.' Zatim je umro od prestanka
rada srca.”
To je bilo najjasnije obja{njenje koje sam ikada ~uo o smrti
raspe}em - ali Meterel nije zavr{io.
“^ak i pre nego {to je umro - a to je tako|e zna~ajno - hipovo-
lemijski {ok bi prouzrokovao neprekidne brze otkucaje srca koji bi
doprineli otkazivanju srca, {to bi rezultovalo skupljanjem te~nosti u
membranu oko srca, {to se naziva perikardijalna efuzija, kao i oko
plu}a, {to se naziva pleuralna efuzija.”
“Za{to je to zna~ajno?”
“Zbog onoga {to se desilo kada je rimski vojnik nai{ao, i po{to je
bio prili~no siguran da je Isus umro, potvrdio je to probadaju}i ga
kopljem u desnu stranu. To je verovatno bila njegova desna strana;
to nije sigurno, ali je iz opisa to verovatno bila desna strana, izme|u
rebara.”
“Koplje je verovatno pro{lo kroz desno plu}no krilo i u{lo u srce,
tako da kada je koplje izvu~eno, ne{to te~nosti - perikardijalne efuzi-
je ili pleuralne efuzije - je iscurelo. To bi imalo izgled bistre te~noti,
kao voda, propra}eno velikim koli~inama krvi, kao {to je o~evidac
Jovan opisao u svom Jevan|elju.”
Jovan verovatno nije znao za{to je video i krv i bistru te~nost koja
curi - svakako to nije ono {to bi o~ekivala neobu~ena osoba kao {to
je bio on. Pa ipak je Jovanov opis dosledan sa onim {to bi savre-
mena medicina o~ekivala. Na prvi pogled to bi izgledalo kao da daje
pouzdanost Jovanu kao o~evicu; me|utim, izgledalo je da postoji
jedan veliki nedostatak u svemu tome.
Izvukao sam Bibliju i okrenuo na Jevan|elje po Jovanu 19,34.
“Sa~ekajte malo doktore”, protestvovao sam. “Kada pa`ljivo pro~itate
ono {to je Jovan rekao, on je video da 'krv i voda' izlaze; on je namer-
no stavio re~i u tom redosledu. Ali po vama, bistra te~nost bi istekla
prva, tako da ovde postoji zna~ajno neslaganje.”
Meterel se blago nasme{io. “Ja nisam stru~njak sa gr~ki jezik”,
odgovorio je, “ali po ljudima koji jesu, redosled re~i u drevnom
176
gr~kom jeziku nije neophodno odre|ivan po redosledu ve} po
va`nosti. To zna~i da bi, po{to je bilo puno vi{e krvi nego vode, imalo
smisla da Jovan prvo spomene krv.”
Slo`io sam se sa tim, ali sam u glavi zapamtio da to kasnije
potvrdim. “U tom trenutku”, rekao sam, “kakvo bi bilo Isusovo sta-
nje?”
Meterelov pogled se susreo sa mojim. Odgovorio je sa autorite-
tom: “Nije bilo nikakve sumnje da je Isus bio mrtav.”
ODGOVARANJE SKEPTICIMA
Tvr|enje dr Meterela je izgledalo dobro poduprto dokazima. Ali su
jo{ uvek postojale neke pojedinosti koje sam `eleo da razjasnim - kao
i jednu slabu ta~ku u njegovom opisu koja bi lako mogla da potkopa
pouzdanost biblijskog opisa.
“Jevan|elja ka`u da su vojnici polomili noge dvojci kriminalaca koji
su raspeti sa Isusom”, rekao sam. “Za{to bi oni to uradili?”
“Ako su `eleli da ubrzaju smrt - a sa subotom i nastupaju}om
Pashom, jevrejske vo|e su svako `elele da zavr{e to pre zalaska
sunca - Rimljani bi koristili ~eli~ne dr`aljke kratkog rimskog koplja
kako bi polomili potkolenice `rtve. To bi je spre~ilo da se izdi`e noga-
ma kako bi disala, i smrt gu{enjem bi nastupila u toku nekoliko minu-
ta.”
“Naravno, u Novom zavetu nam je re~eno da Isusove noge nisu
polomljene, jer su vojnici ve} utvrdili da je mrtav, i samo su upotre-
bili koplje kako bi to potvrdili. To je ispunilo jo{ jedno starozavetno
proro~anstvo o Mesiji, da njegove kosti ne}e biti polomljene.”
Ponovo sam usko~io. “Neki ljudi su poku{ali da bace sumnju na
opis Jevan|elja napadaju}i pri~u o raspe}u”, rekao sam. “Na primer,
~lanak u ~asopisu 'Harvard Theological Review' je zaklju~io pre vi{e
godina da je bilo 'zapanjuju}e malo dokaza da su stopala raspete
osobe ikada probijana klinovima'. Umesto toga, ~lanak je rekao:
'Ruke i stopala `rtve su konopcima vezivana za krst.'9 Zar se ne}ete
slo`iti da to predstavlja probleme za pouzdanost opisa Novog zave-
ta?”
Dr Meterel se pomerao unapred dok nije stigao do ivice svoje sto-
lice. “Ne”, rekao je, “jer je arheologija sada utvrdila da je upotreba
klinova istorijska - iako se svakako sla`em da su konopci zaista
ponekad kori{}eni.”
“Koji su dokazi?”
“Godine 1968, arheolozi u Jerusalimu su otkrili ostatke oko 30
Jevreja koji su umrli tokom ustanka protiv Rima oko 70. godine.
Jedna `rtva, ~ije ime je izgleda bilo Johanan, je bila raspeta. Tako|e,
prona{li su klin od 18 centimentara jo{ uvek zabijen u njegova
177
stopala, sa malim deli}ima masilinovog drveta od krsta koji su jo{
uvek bili na klinu. To je odli~na arheolo{ka potvrda klju~nog detalja u
opisu Jevan|elja o raspe}u.”
“Ali jo{ jedna ta~ka rasprave je u vezi sa stru~no{}u Rimljana da
utvrde da li je Isus bio mrtav”, istakao sam. “Ti ljudi su bili veoma
primitivni u vezi sa shvatanjem medicine i anatomije i tako dalje -
kako znamo da nisu jednostavno pogre{ili kada su objavili da Isus
vi{e nije `iv?”
“Slo`i}u se da vojnici nisu i{li u medicinske {kole. Ali, setite se
da su bili stru~njaci za ubijanje ljudi - to je bio njihov posao, i radili
su ga veoma dobro. Znali su bez sumnje kada je osoba mrtva, a to
zaista i nije toliko te{ko utvrditi.”
“Pored toga, ako bi zarobljenik nekako pobegao, odgovorni vojnici
bi sami bili ubijeni, tako da su morali da budu potpuno sigurni da je
svaka `rtva bila mrtva do trenutka uklanjanja sa krsta.”
KONA^NI ARGUMENT
Pozivaju}i se na istoriju medicine, arheologiju, pa ~ak i rimska
vojna pravila, Meterel je zatvorio svaku pukotinu: Isus nije mogao da
si|e sa krsta `iv. Me|utim, hteo sam da idem i dalje. “Da li postoji
bilo kakav na~in - bilo kakav mogu}i na~in - da je Isus mogao to da
pre`ivi?”
Meterel je odmahnuo glavom i uperio prst u mene radi nagla{ava-
nja. “Apsolutno ne”, rekao je. “Setite se da je ve} bio u hipovolemij-
skom {oku od obilnog gubitka krvi ~ak i pre nego {to je raspe}e
zapo~eto. Nikako nije mogao da odglumi svoju smrt, jer ne mo`ete
da glumite nesposobnost da di{ete dugo vremena. Pored toga, koplje
zabodeno u njegovo srce bi re{ilo stvar jednom zauvek. A Rimljani
nisu bili voljni da rizikuju sopstvenu smrt dopu{taju}i mu da `iv
od{eta.”
“Prema tome”, rekao sam, “kada vam neko ka`e da se Isus samo
onesvetio na krstu...”
“Ja im ka`em da je to nemogu}e. To je ma{tovita teorija koja
nema nikakve osnove u ~injenicama.”
Ipak, jo{ uvek nisam bio sasvim spreman da zavr{im sa tim pita-
njem. Pri riziku da dosadim doktoru, rekao sam: “Pretpostavimo da
se nemogu}e ipak desilo i da je Isus nekako uspeo da pre`ivi
raspe}e. Recimo da je uspeo da se izvu~e iz svojih lanenih zavoja,
da je otkotrljao veliku stenu sa otvora svog groba i pro{ao pored rim-
skih vojnika koji su bili na stra`i. Medicinski govore}i, u kakvom bi
stanju bio do trenutka kada bi prona{ao svoje u~enike?”
178
Meterel nije `eleo da igra tu igru. “Ponovo”, naglasio je, postaju}i
malo uzbu|eniji, “jednostavno ne postoji na~in na koji je mogao da
pre`ivi krst.”
“Ali i da jeste, kako je mogao da hoda po{to su klinovi zabijeni
kroz njegova stopala? Kako je mogao da se pojavi na putu za Emaus
samo malo kasnije, prevaljuju}i tako veliku razdaljinu? Kako je mogao
da koristi ruke po{to su one istegnute i i{~upane iz zglobova? Setite
se da je tako|e imao velike povrede na le|ima i povredu od koplja
na grudima.”
Zatim je zastao. Ne{to mu je palo na pamet, i sada je bio spre-
man da iznese zaklju~nu re~ koja bi zabila poslednji kolac kroz srce
teorije o onesve{}ivanju, jednom zauvek. To je bio argument koji niko
drugi nije mogao da pobije od kada ga je prvi put izneo nema~ki
teolog David [traus (David Strauss) 1835. godine.
“Slu{ajte”, rekao je Meterel, “osoba u takvoj vrsti jadnog stanja
nikada ne bi mogla da nadahne svoje u~enike da krenu i objavljuju
da je on Gospod `ivota koji je pobedio grob.”
“Da li shvatate {ta govorim? Po{to je pretrpeo stra{no zlostavlja-
nje, sa katastrofi~nim gubitkom krvi i traumom, izgledao bi toliko
bedno da ga u~enici nikada ne bi pozdravili kao pobednika nad
smr}u; sa`aljevali bi ga i poku{ali bi da ga paze dok ne ozdravi.”
“Zbog toga je pogre{no misliti da bi, ako bi se pojavio u tom
u`asnom stanju, njegovi sledbenici bili podstaknuti da zapo~nu svet-
ski pokret zasnovan na nadi da }e jednoga dana i oni imati vaskrslo
telo kao i on. To jednostavno nije mogu}e”
PITANJE ZA SRCE
Ubedljivo i ve{to Meterel je utvrdio svoj slu~aj izvan svake razumne
sumnje. U~inio je to koncentri{u}i se isklju~ivo na pitanje “kako”:
kako je Isus pogubljen na na~in koji je apsolutno osigurao njegovu
smrt? Ali, dok smo zavr{avali, osetio sam da je ne{to nedostajalo.
Video sam njegovo znanje, ali nisam dodirnuo njegovo srce. Tako,
kako smo ustali da se rukujemo, osetio sam da moram da postavim
pitanje “za{to” koje je molilo da bude postavljeno.
“Aleks, pre nego {to odem, dozvolite da upitam za va{e mi{lje-
nje o ne~emu - ne za va{e medicinsko mi{ljenje ni za va{u nau~nu
procenu, ve} jednostavno ne{to iz va{eg srca.”
Osetio sam da se malo opustio. “Da”, rekao je, “poku{a}u”.
“Isus je namerno u{etao u ruke svog izdajnika, nije se opirao
hvatanju, nije se branio na su|enju - bilo je jasno da se voljno pod-
vrgavao onome {to ste opisali kao poni`avaju}i i u`asni oblik
mu~enja. @elim da znam za{to. [ta bi moglo da motivi{e osobu da
se slo`i da pretrpi takvu vrstu kazne?”
179
 Aleksandar Meterel - ovoga puta ~ovek, a ne doktor - tra`io je 3. Da li bi ste bili spremni da stradate za drugu osobu? Za koga i za{to?
prave re~i. [ta bi bilo potrebno da vas motivi{e da istrpite mu~enje umesto nekog dru-
“Iskreno, ne mislim da bi neka obi~na osoba mogla to da u~ini”, gog?
na kraju je odgovorio. “Ali je Isus znao {ta dolazi, i bio je spreman 4. Kako bi ste reagovali prema vojnicima, ako bi vas zlostavljali, poni`avali
i mu~ili, kao {to su to ~inili Isusu? [ta bi moglo da objasni Isusovu rekaci-
da pro|e kroz to, jer je to bio jedini na~in na koji je mogao da nas
ju, kada je usred agonije rekao: “O~e! oprosti im”?
iskupi - slu`e}i kao na{a zamena i pla}aju}i smrtnu kaznu koju smo
mi zaslu`ili zbog svoje pobune protiv Boga. To je bila njegova celokup-
na misija dolaska na zemlju.” Za dalje dokaze
Po{to je to rekao, jo{ uvek sam mogao da osetim da je Meterelov
nepopustljivo racionalan i logi~an i organizovan um nastavljao da Vi{e izvora o ovoj temi
razla`e moje pitanje na najosnovniji odgovor.
Edwards, William D., et al. "On the Physical Death of Jesus Christ."
“Tako da kada pitate {ta ga je motivisalo”, zaklju~io je, “pa... pret- Journal of the American Medical Association (March 21, 1986), 1455-
postavljam da se odgovor mo`e sa`eti u jednu re~ - a to je ljubav”. 63.
Voze}i se te no}i, taj odgovor se iznova vrteo u mojoj glavi. Foreman, Dale. Crucify Him. Grand Rapids: Zondervan, 1990.
Sve u svemu, moj put do Kalifornije je bio veoma koristan. Meterel Hengel, M. Crucifixion in the Ancient World. Philadelphia: Fortress, 1977.
je ubedljivo pokazao da Isus nije mogao da pre`ivi patnje na krstu, McDowell, Josh. The Resurrection Factor. San Bernardino, Calif.: Here's
tako surov oblik mu~enja da su Rimljani po{tedeli svoje gra|ane toga, Life, 1981.
osim u slu~aju veleizdaje.
Meterelovi zaklju~ci su bili dosledni sa nalazima drugih lekara koji
su pa`ljivo istra`ivali to pitanje. Me|u njima je dr Vilijem D. Edvards
(William D. Edwards) ~iji je ~lanak u ~asopisu “Journal of the
American Medical Association” iz 1986. godine zaklju~io: “Jasno je
da te`ina istorijskih i medicinskih dokaza ukazuje da je Isus bio mrtav
pre nego {to je naneta rana njegovom boku.... Shodno tome,
tuma~enja zasnovana na pretpostavci da Isus nije umro na krstu su
protivna savremenom medicinskom znanju.”10
Oni koji poku{avaju da objasne Isusovo vaskrsenje tvrde}i da je
nekako uspeo da pobegne kand`ama smrti na Golgoti, moraju da
pru`e verovatniju teoriju koja bi odgovarala ~injenicama.
A zatim i oni moraju da zavr{e razmatraju}i pitanje koje svi mi
moramo da razmotrimo: {ta je moglo da motivi{e Isusa da voljno
dopusti da bude poni`avan i mu~en na na~in na koji je bio?

Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. Po{to ste razmotrili Meterelov opis, da li vidite bilo kakvu vrednost

teorije o onesve{}ivanju? Za{to da ili za{to ne?
2. Dva milenijuma krst je simbol hri{}anstva. Sada kada ste pro~itali
Meterelova svedo~enja, kako bi va{e sopstveno gledi{te o tom simbolu
moglo da se izmeni u budu}nosti?

180 181

12
DOKAZ NESTALOG TELA
Da li je Isusovo telo zaista nestalo iz groba?
Naslednica firme Kendi, Helen Voris Bre~, doletela je na
najprometniji aerodrom na svetu jednog sve`eg jesenjeg popodneva,
pome{ala se sa gomilom i ubrzo nestala bez traga. Vi{e od 20 godi-
na tajna o onome {ta se desilo ovoj crvenokosoj `eni, ljubitelju `ivoti-
nja i filantropu, zbunjivala je policiju i novinare.
Iako su istra`itelji bili ube|eni da je ubijena, nisu mogli da utvrde
posebne okolnosti, pre svega nikada nisu prona{li njeno telo. Policija
je iznela neke pretpostavke, dala novinarima neka mogu}a re{enja, i
~ak uspela da navede sudiju da izjavi da je neki prevarant odgovoran
za njen nestanak. Ali, po{to nije bilo le{a, njeno ubistvo je zvani~no
ostalo nere{eno. Niko nikada nije optu`en za ubistvo.
Slu~aj Bre~ predstavlja jednu od frustriraju}ih enigmi koja me
povremeno dr`i budnim dok u glavi razmatram oskudne dokaze i
poku{avam da spojim delove onoga {to se desilo. Na kraju je to
nezadovoljavaju}a ve`ba; `elim da znam {ta se desilo, ali jednostavno
nema dovoljno ~injenica za dono{enje zaklju~ka.
Povremeno se pojave nestala tela na filmu ili u stvarnom `ivotu,
ali retko nailazite na prazan grob. Za razliku od slu~aja Helen Bre~,
pitanje sa Isusom nije da on nigde nije vi|en. Stvar je da njega jesu
videli `ivog; on jeste vi|en, mrtav; i on jeste, jo{ jednom vi|en `iv.
Ako verujemo u opise Jevan|elja, to nije slu~aj nestalog tela. Ne, tu
se radi o tome da je Isus i dalje `iv, ~ak i danas, ~ak i posle javnog
podleganja u`asima raspe}a koji su toliko slikovito opisani u prethod-
nom poglavlju.
Prazan grob, kao trajan simbol vaskrsenja, predstavlja poslednju
predstavu Isusove tvrdnje da je Bog. Apostol Pavle je rekao u 1.
Poslanici Kori}anima 15,17 da je vaskrsenje sama osnova hri{}anske
vere: “A ako Hristos ne usta, uzalud vera va{a; jo{ ste u gresima
svojim.”
182
Teolog D`erald O'Kolins je to rekao na slede}i na~in: “U dubokom
smislu, hri{}anstvo bez vaskrsenja nije samo hri{}anstvo bez posled-
njeg poglavlja. To uop{te nije hri{}anstvo.”1
Vaskrsenje je najve}a potvrda Isusovog bo`anskog identiteta i nje-
govih nadahnutih u~enja. To je dokaz njegove pobede nad grehom i
smr}u. To je predznak vaskrsenja njegovih sledbenika. To je osnov
hri{}anske nade. To je ~udo nad ~udima.
Ako je to ta~no. Skeptici tvrde da ono {to se desilo sa Isusovim
telom i dalje predstavlja misteriju sli~nu nestanku Helen Bre~ - nema
dovoljno dokaza, ka`u oni, kako bi se do{lo do ~vrstog zaklju~ka.
Drugi tvrde da je slu~aj uspe{no zaklju~en, zato {to postoji
zaklju~an dokaz da je grob bio prazan tog prvog uskr{njeg jutra. Ako
`elite da neko predstavi slu~aj na zadovoljavaju}i na~in, najbolje je da
posetite Vilijema Lejn Krega, koji se smatra za jednog od svetski
najistaknutijih stru~njaka po pitanju vaskrsenja.
JEDANAESTI INTERVJU: DR VILIJEM LEJN KREG
Imao sam neobi~no gledi{te kada sam prvi put video Bila Krega
u akciji: sedeo sam iza njega dok je branio hri{}anstvo pred pribli`no
8.000 ljudi, dok je bezbroj drugih ljudi slu{alo na vi{e od sto radio
stanica {irom zemlje.
Kao predsedavaju}i rasprave izme|u Krega i ateiste koga je
izabrao nacionalni zastupnik udru`enja Ameri~kih ateista, divio sam
se dok je Kreg u~tivo, ali sna`no, izgra|ivao slu~aj za hri{}anstvo dok
je istovremeno pobijao argumente ateizma. Sa mesta na kome sam
sedeo, mogao sam da posmatram lica ljudi dok su otkrivali - mnogi
po prvi put - da hri{}anstvo mo`e da izdr`i racionalnu analizu i te{ku
proveru.
Na kraju to nije bilo takmi~enje. Me|u onima koji su u{li kao
slu{aoci te no}i kao ube|eni ateisti, agnostici ili skeptici, 82% je
iza{lo zaklju~iv{i da je slu~aj za hri{}anstvo bio ubedljiv. 47 ljudi je
u{lo kao nevernici, a iza{lo kao hri{}ani - Kregovi argumenti za veru
su bili toliko ubedljivi, naro~ito u pore|enju sa siroma{nim dokazima
za ateizam. Uzgred, niko nije postao ateista.2
Tako da kada sam odleteo do Atlante da bih ga intervjuisao za
ovu knjigu, bio sam nestrpljiv da vidim kako }e odgovoriti na izazov
u vezi praznog Isusovog groba.
Nije se promenio od kada sam ga video pre nekoliko godina. Sa
svojom kratkom crnom bradom, uglastim crtama lica i prodornim
pogledom, Kreg i dalje izgleda kao ozbiljan nau~nik. On govori ubedlji-
vo, nikada ne gube}i tok misli, uvek metodi~no pripremaju}i odgovor,
ta~ku po ta~ku, ~injenicu po ~injenicu.
183
 Ipak, on nije suvi teolog. Kreg ima osve`avaju}i entuzijazam za
svoj rad. Njegove svetloplave o~i igraju naokolo dok iznosi slo`ene
predloge i teorije; nagla{ava svoje re~enice pokretima ruku koji pozi-
vaju na razumevanje i slaganje; njegov glas se menja od skoro
vrtoglavog, kada govori o nekoj tajanstvenoj teolo{koj temi koja mu
je fascinantna, do tiho iskrenog, dok obja{njava za{to neki nau~nici
odbijaju da prihvate ~injenice koje on smatra uverljivim.
Ukratko, njegov um je potpuno zaposlen, ali tako|e i njegovo srce.
Kada govori o skepticima sa kojima je raspravljao, to nije nekim nepri-
jateljskim ili uobra`enim tonom. Skre}e sa teme kako bi spomenuo
njihove privla~ne osobine kada mo`e - “taj je bio divan govornik”,
“ovaj je bio {armatan tokom ve~ere”.
Tokom razgovora, osetio sam da ne `eli da dotu~e protivnika argu-
mentima; on je iskreno poku{avao da pridobije ljude za koje smatra
da su va`ni Bogu. Izgleda istinski za~u|en za{to neki ljudi ne mogu,
ili ne}e, da uvide stvarnost praznog groba.
ODBRANA PRAZNOG GROBA
Nose}i plave farmerice, bele ~arape i tamnoplav d`emper sa crven-
om kragnom, Kreg je sedeo na kau~u u dnevnoj sobi. Na zidu iza
njega se nalazila velika uramljena slika Minhena.
Tamo je, po{to je tek magistrirao umetnost na Teolo{kom fakul-
tetu Sveto trojstvo i doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Birmingemu,
u Engleskoj, Kreg prvi put prou~avao vaskrsenje, dok je pripremao
drugi doktorat, ovaj iz teologije na Univerzitetu u Minhenu. Kasnije je
predavao na teolo{kom fakultetu, a zatim radio kao gostuju}i nau~nik
na Vi{em institutu za filozofiju Univerziteta Luvein, blizu Brisela.
Me|u njegove knjige spadaju “Razumna vera” (Reasonable Faith);
“Nema lakih odgovora” (No Easy Answers); “Saznavanje istine o
vaskrsenju” (Knowing the Truth about the Resurrection); “Jedini mudri
Bog” (The Only Wise God) i “Postojanje Boga i po~etak svemira” (The
Existence of God and the Beginning of the Universe).
Tako|e je doprineo knjigama “Intelektualci otvoreno govore o
Bogu” (Intellectuals Speak Out about God); “Isus pod paljbom” (Jesus
under Fire); “U odbranu ~uda” (In Defense of Miracles) i “Da li Bog
postoji?” (Does God Exist?). Pored toga, njegovi nau~ni ~lanci su se
pojavili u ~asopisima kao {to su “New Testament Studies”, “Journal
for the Study of the New Testament”, “Gospel Perspectives”, “Journal
of the American Scientific Affiliation” i “Philosophy”. ^lan je devet pro-
fesionalnih udru`enja uklju~uju}i Ameri~ku akademiju religije i
Ameri~ko filozofsko udru`enje.
Iako je me|unarodno poznat po delima o preplitanju nauke, filo-
zofije i teologije, nije mu bio potreban podsticaj za razgovor o pred-
184
metu koji i dalje ~ini da njegovo srce kuca br`e: Isusovom vaskrse-
nju.
DA LI JE ISUS STVARNO SAHRANJEN U GROBU?
Pre nego {to razmotrimo da li je Isusov grob bio prazan, morao
sam da utvrdim da li je njegovo telo uop{te bilo tamo. Istorija nam
ka`e da su po pravilu, raspeti kriminalci ostavljani na krstu pticama,
ili su bacani u zajedni~ki grob. To je podstaklo D`ona Dominika
Krosana sa Seminara o Isusu da zaklju~i da su Isusovo telo verovat-
no iskopali i pojeli divlji psi.
“Na osnovu ove uobi~ajene prakse”, rekao sam Kregu, “zar ne bi
ste priznali da je to najverovatnije ono {to ste dogodilo?”
“Ako bi ste gledali samo uobi~ajenu praksu, da, slo`io bih se”,
usledio je njegov odgovor. “Ali, to bi ignorisalo specifi~ne dokaze u
ovom slu~aju.”
“U redu, pogledajmo onda specifi~ne dokaze”, rekao sam. Uz to
sam istakao neposredan problem: Jevan|elja ka`u da je Isusovo telo
predato Josifu iz Arimateje, ~lanu onog istog saveta - Sinedriona - koji
je glasao za osudu Isusa. “To je prili~no neverovatno, zar ne?” upi-
tao sam tonom koji je zvu~ao nagla{enije nego {to sam nameravao.
Kreg se pomerio na kau~u kao da se spremao da sko~i na moje
pitanje. “Ne, ne kada razmotrite sve dokaze za sahranu”, rekao je.
“Dozvolite mi zato da ih razmotrimo. Kao prvo, stavljanje u grob spo-
minje apostol Pavle u 1. Poslanici Korin}anima 15,3-7, gde prenosi
najranija verovanja crkve.”
Potvrdio sam to klimanjem glave, po{to je dr Kreg Blumberg ve}
detaljnije opisao ta verovanja tokom na{eg ranijeg intervjua. Kreg se
slo`io sa Blumbergom da verovanje nesumnjivo ide unazad do neko-
liko godina posle Isusovog raspe}a, po{to je predato Pavlu, posle nje-
govog preobra}enja, u Damasku, ili tokom njegove naredne posete
Jerusalimu gde se sreo sa apostolima Jakovom i Petrom.
Po{to }e se Kreg pozivati na verovanje, otvorio sam Bibliju na krilu
i brzo pregledao taj odeljak: “Jer vam najprije predadoh {to i primih
da Hristos umre za grehe na{e, po pismu, i da bi ukopan, i da usta
tre}i dan, po pismu.” Pavle dalje nastavlja i navodi nekoliko pojava
vaskrslog Isusa.
“Ovo verovanje je nastalo neverovatno rano i prema tome pred-
stavlja pouzdan materijal”, rekao je Kreg. “U su{tini, to je formula od
~etvrtog stiha. Prvi stih se odnosi na raspe}e, drugi na ukop, tre}i
na vaskrsenje, a ~etvrti na Isusovo pojavljivanje. Kao {to mo`ete da
vidite, drugi stih potvr|uje da je Isus sahranjen.”
To mi je bilo previ{e nejasno. “Stanite trenutak”, ubacio sam se.
“Mo`da je bio sahranjen, ali da li je to bilo u grobu? I da li je to
185
izvr{io Josif iz Arimateje, ta tajanstvena li~nost koja se pojavljuje
niotkuda i tra`i telo?”
Kreg je ostao strpljiv. “Ovo verovanje u stvari predstavlja rezime
koji odgovara stih po stih onome {to Jevan|elja u~e”, objasnio je.
“Kada se okrenemo Jevan|eljima, nalazimo vi{e nezavisnih potvrda
ove pri~e o sahrani, a Josif iz Arimateje se posebno navodi u sva
~etiri opisa. Povrh toga, pri~a o ukopu iz Jevan|elja po Marku je
veoma ranog datuma tako da jednostavno nije mogu}e da je podlegla
kvarenju legendama.”
“Kako mo`ete da procenite da je bila rana”, upitao sam.
“Iz dva razloga”, rekao je. “Prvo, Jevan|elje po Marku se uop{teno
smatra za najranije Jevan|elje. Drugo, ovo Jevan|elje se u su{tini
sastoji od kratkih pri~a o Isusu, vi{e kao niz perli na niti nego na
glatku, neprekidnu pri~u.”
“Ali, kada do|ete do poslednje dve nedelje Isusovog `ivota - takoz-
vane pri~e o stradanju - onda tu imate neprekidnu pri~u o doga|ajima
po redosledu. Marko je verovatno uzeo ovu pri~u iz nekog jo{ ranijeg
izvora - a taj izvor je obuhvatao pri~u o Isusu sahranjenom u grobu.”
DA LI JE JOSIF IZ ARIMATEJE ISTORIJSKA LI^NOST?
Iako su to bili dobri argumenti, zapazio sam problem u Markovom
opisu onoga {to se desilo. “Marko ka`e da je ceo Sinedrion glasao
za osudu Isusa”, rekao sam. “Ako je to ta~no, to zna~i da je Josif iz
Arimateje ubacio kuglicu da se Isus ubije. Zar onda nije krajnje
neverovatno da bi on posle toga do{ao i dao Isusu ~asnu sahranu?”
Izgleda da me je moje opa`anje stavilo u dobro dru{tvo. “Luka je
mo`da ose}ao istu nelagodnost”, rekao je Kreg, “{to bi objasnilo
za{to je dodao zna~ajan detalj - Josif iz Arimateje nije bio prisutan
kada se odigralo zvani~no glasanje. To bi objasnilo stvar. Ali, zna~ajna
stvar o Josifu iz Arimateje je ta da on ne bi bio vrsta osobe koju bi
izmislile hri{}anske legende ili hri{}anski pisci.”
Bilo mi je potrebno vi{e od zaklju~ka o toj stvari; `eleo sam neko
temeljnije razmi{ljanje. “Za{to ne”, upitao sam.
“S obzirom na hri{}anski bes i ogor~enost u po~etku prema jevrej-
skim sve{tenicima koji su podstakli Isusovo raspe}e”, rekao je, “kraj-
nje je neverovatno da bi izmislili nekog ko je uradio pravu stvar
pru`aju}i Isusu ~asnu sahranu - naro~ito dok su Isusa napustili svi
njegovi u~enici! Pored toga, ne bi izmislili posebnog ~lana ili poseb-
nu grupu, koje bi ljudi mogli sami da provere i da se raspitaju o tome.
Tako da je Josif nesumnjivo istorijska li~nost.”
Pre nego {to sam mogao da postavim naredno pitanje, Kreg je
nastavio. “Doda}u da ako bi sahrana koju je uredio Josif bila legen-
da koja se kasnije razvila, o~ekivali bi ste da na|ete druga
186
konkurentska predanja o onome {ta se desilo sa Isusovim telom.
Me|utim, njih uop{te ne nalazite.”
“Kao rezultat toga, ve}ina novozavetnih nau~nika se danas sla`e
da je opis Isusove sahrane u osnovi pouzdan. D`on A. T. Robinson
(John A. T. Robinson), preminuli nau~nik, stru~njak za Novi zavet sa
Kembrid`a, rekao je da je Isusova sahrana sa po~astima jedna od
najranijih i najbolje proverenih ~injenica koje imamo o Isusu kao isto-
rijskoj li~nosti.”
Kregovo obja{njenje me je uverilo da je Isusovo telo zaista postav-
ljeno u Josifovu grobnicu. Me|utim, izreka je ostavila jednu neo-
dre|enost: mo`da je, ~ak i posle vaskrsenja, njegovo telo ostalo u
grobnici.
“Iako verovanje ka`e da je Isus razapet, sahranjen, a zatim vaskr-
sao, ne ka`e posebno da je grob bio prazan”, istakao sam. “Zar to
ne ostavlja mesto za mogu}nost da je vaskrsenje bilo samo duhovno
po prirodi, a da je Isusovo telo i dalje bilo u grobu?”
“Verovanje definitivno ukazuje na prazan grob”, uzvratio je Kreg.
“Vidite, Jevreji su imali fizi~ki koncept vaskrsenja. Za njih su prven-
stveni objekat vaskrsenja bile kosti preminulog - ne ~ak ni telo, koje
se smatralo raspadljivim. Kada telo istrune, Jevreji bi skupili kosti
svojih preminulih i stavljali ih u kutije kako bi se ~uvale do vaskrse-
nja na kraju sveta, kada }e Bog vaskrsnuti mrtve pravednike Izraela
i oni }e se okupiti u kona~nom carstvu Bo`jem.”
“Imaju}i ovo u vidu, jednostavno bi bila protivre~nost kada bi
Jevrejin rekao da je neko vaskrsao iz mrtvih, ali da je njegovo telo
jo{ uvek ostalo u grobu. Tako da kada ovo rano hri{}ansko verova-
nje ka`e da je zakopan, a zatim vaskrsao tre}eg dana, ono ka`e
podrazumevaju}i sasvim jasno: ostao je prazan grob.”
KOLIKO JE GROB BIO OBEZBE\EN?
Po{to sam ~uo ubedljive dokaze da je Isus bio u grobu, ~inilo mi
se da je va`no da saznam koliko je grob bio obezbe|en od spolja{njih
uticaja. [to je ~vr{}e bilo obezbe|enje, to je manje verovatno da je
telo moglo da bude pomerano. “Koliko je grob bio za{ti}en?” upitao
sam.
Kreg je nastavio da opisuje kako je ova vrsta grobnice izgledala,
koliko su to arheolozi mogli da utvrde na osnovu iskopavanja
nalazi{ta iz prvog veka.
“Postojala je strma jama koja je vodila do donjeg ulaza, a veliki
kamen u obliku diska je kotrljan niz tu jamu i postavljan na otvor”,
rekao je, koriste}i ruke da ilustruje ono {to govori. “Zatim je kori{}en
manji kamen da bi se obezbedio disk. Iako bi bilo lako otkotrljati veli-
ki disk niz jamu, bilo bi potrebno nekoliko ljudi da vrate disk navi{e
187
da bi ponovo otvorili grobnicu. U tom smislu je bio prili~no
obezbe|en.”
Me|utim, da li je Isusov grob bio i ~uvan? Znao sam da su neki
skeptici poku{ali da bace sumnju na popularno verovanje da su
Isusov grob neprekidno ~uvali veoma disciplinovani rimski vojnici, koji
bi sami bili suo~eni sa smr}u, ako ne bi izvr{ili svoju du`nost.
“Da li ste ube|eni da je tamo bilo rimskih stra`ara?” upitao sam.
“Samo Matej izve{tava da su stra`ari postavljeni oko groba”,
odgovorio je. “Ali, u svakom slu~aju, ne mislim da pri~a o stra`arima
predstavlja zna~ajnu stranu dokaza za vaskrsenje. Izme|u ostalog,
previ{e je osporava savremena nauka. Mislim da je razumno da zas-
nivam svoje argumente na dokazima koje u najve}oj meri prihvata
ve}ina nau~nika, tako da je pri~u o ~uvarima najbolje ostaviti po
strani.”
Bio sam iznena|en ovim pristupom. “Zar to ne slabi va{ slu~aj?”
upitao sam.
Kreg je odmahnuo glavom. “Iskreno re~eno, pri~a o ~uvarima je
mo`da bila zna~ajna u 18. veku, kada su kriti~ari ukazivali da su
u~enici ukrali Isusovo telo, ali danas niko ne prihvata tu teoriju”,
odgovorio je.
“Kada ~itate Novi zavet”, nastavio je, “nema sumnje da su u~enici
iskreno verovali u istinitost Vaskrsenja, koje su objavljivali do svoje
smrti. Ideja da je prazan grob rezultat prevare, zavere ili kra|e se
danas jednostavno odbacuje. Tako je pri~a o ~uvarima postala neka
vrsta sporednog doga|aja.”
DA LI SU STRA@ARI BILI PRISUTNI?
^ak i pored toga, zanimalo me je da li su postojali bilo kakvi
dokazi koji bi poduprli Matejevu tvrdnju o ~uvarima. Iako sam razumeo
Kregove razloge za odlaganje pitanja u stranu, nastavio sam pitaju}i
da li su postojali bilo kakvi dobri dokazi da je pri~a o ~uvarima istorij-
ska.
“Da, ima”, rekao je. “Razmislite o tvrdnjama i protivtvrdnjama o
vaskrsenju koje su razmenjivali hri{}ani i njihovi suparnici u prvom
veku.”
“Prvobitna hri{}anska objava je bila: 'Isus je vaskrsao.' Suparnici
su odgovorili: 'U~enici su ukrali njegovo telo.' Na to su hri{}ani rekli:
'Ali stra`ari na grobu bi spre~ili takvu kra|u.' Suparnici su odgovorili:
'Oh, ali stra`ari kod grobnice su zaspali.' Na to su hri{}ani odgovo-
rili: 'Ne, Isusovi neprijatelji su podmitili ~uvare da ka`u da su zas-
pali.'”
“Me|utim, da nije bilo ~uvara, razmena bi se odigravala na slede}i
na~in: Kao odgovor na tvrdnju da je Isus vaskrsao, Isusovi neprijatelji
188
bi rekli: 'Ne, u~enici su ukrali njegovo telo.' Hri{}ani bi odgovorili: 'Ali
stra`ari bi spre~ili kra|u.' Onda bi odgovor bio: 'Kakvi stra`ari? Vi ste
ludi! Nije bilo stra`ara!' Pa ipak, istorija nam ka`e da to nije ono {to
su suparnici hri{}ana rekli.”
“To ukazuje da su stra`ari bili istorijski i da su suparnici to znali,
zbog ~ega su morali da izmisle apsurdnu pri~u o stra`arima koji su
se uspavali dok su u~enici odneli telo.”
Ponovo me je jedno uznemiruju}e pitanje podstaklo da se ubacim.
“Izgleda da ovde postoji jo{ jedan problem”, rekao sam, zastaju}i u
poku{aju da formuli{em zamerku {to sa`etije.
“Za{to bi jevrejski sve{tenici uop{te postavili stra`are kod grob-
nice? Ako su o~ekivali vaskrsenje ili da u~enici ukradu telo, to bi
zna~ilo da su imali bolje shvatanje Isusovih predvi|anja o njegovom
vaskrsenju od samih apostola! Na kraju, u~enici su bili iznena|eni
celom stvari.”
“Tu ste nai{li na ne{to”, priznao je Kreg. “Me|utim, mo`da su
postavili stra`are kako bi spre~ili bilo kakvu vrstu plja~ke groba ili
druga uznemiravanja za vreme Pashe. Mi to ne znamo. To je dobar
argument; odobravam njegovu snagu, ali ne mislim da je neoboriv.”
Da, ali to postavlja pitanje u vezi pri~e o stra`arima. Pored toga,
jo{ jedna zamerka mi je pala na um. “Matej ka`e da su rimski stra`ari
prijavili slu~aj jevrejskim stare{inama”, rekao sam. “Ali, zar to ne
izgleda malo verovatno, po{to su oni bili odgovorni Pilatu?”
Lagani osmeh se pojavio na Kregovom licu. “Ako pa`ljivo raz-
motrite”, rekao je, “Matej ne ka`e da su stra`ari Rimljani. Kada su
jevrejski sve{tenici oti{li kod Pilata i zatra`ili stra`are. Pilat ka`e: 'Evo
vam stra`e.' Da li je mislio: 'U redu, evo vam odred rimskih vojnika'?
Ili je mislio, 'Imate sopstvene ~uvare hrama, upotrebite ih'?”
“Nau~nici su raspravljali da li su to bili jevrejski stra`ari ili ne.
Prvobitno sam bio sklon, zbog razloga koje ste spomenuli, da mislim
da su stra`ari bili jevrejski. Me|utim, ponovo sam razmi{ljao o tome
jer je re~ koju Matej koristi, kako bi govorio o stra`arima, ~esto koristi
u pogledu rimskih vojnika, a ne samo slu`benika u hramu.”
“Setite se, tako|e, Jovan nam ka`e da je rimski centurion bio taj
koji je predvodio rimske vojnike da uhvate Isusa uz usmeravanje jev-
rejskih sve{tenika. Tako da postoji presedan da su rimski stra`ari pri-
javili slu~aj jevrejskim religioznim vo|ama. Izgleda verovatno da su
tako|e mogli da budu uklju~eni u ~uvanje grobnice.”
Procenjuju}i dokaze, osetio sam se ube|enim da su stra`ari bili
prisutni, ali sam odlu~io da ostavim ovu vrstu pitanja, po{to se Kreg
ionako ne oslanja na pri~u o stra`arima. U me|uvremenu sam bio
nestrpljiv da suo~im Krega sa onim {to je izgledalo kao najubedljiviji
argument protiv ideje da je Isusov grob bio prazan na uskr{nje jutro.
189

[TA JE SA PROTIVRE^NOSTIMA?
Tokom godina, kriti~ari hri{}anstva su napadali pri~u o praznom
grobu isti~u}i navodna neslaganja me|u opisima Jevan|elja. Na
primer, skeptik ^arls Templton je nedavno rekao: “^etiri opisa
doga|aja... se toliko upadljivo razlikuju da mnogi isti~u da se, uz svu
dobru volju na svetu, ne mogu pomiriti.”3
Gledaju}i na taj na~in, ova zamerka izgleda prodire do srca pouz-
danosti pri~e o praznom grobu. Razmotrite sa`etak dr Majkla Martina
sa Univerziteta u Bostonu, koji sam pro~itao Kregu tog jutra:
“U Jevan|elju po Mateju, kada su Marija Magdalena i druga Marija
stigle u zoru na grob, tu se nalazila stena na njegovom ulazu, nas-
taje sna`an zemljotres, i an|eo se spustio i otkotrljao kamen. U
Jevan|elju po Marku, `ene dolaze do grobnice ujutru, a kamen je
ve} bio otkotrljan. U Jevan|elju po Luci, kada su `ene stigle u ranu
zoru prona{le su ve} otkotrljan kamen.
U Jevan|elju po Mateju an|eo sedi na steni ispred groba, a u
Jevan|elju po Marku mladi} se nalazi unutar grobnice. U
Jevan|elju po Luci, dva mu{karca su unutra.
U Jevan|elju po Mateju, `ene prisutne kod grobnice su Marija
Magdalena i druga Marija. U Jeva|elju po Marku, `ene prisutne
kod groba su dve Marije i Saloma. U Jevan|elju po Luci, Marija
Magdalena, Marija - majka Jakova, Jovana i druge `ene su pris-
tune kod grobnice.
U Jevan|elju po Mateju, dve Marije `ure udaljavaju}i se od grob-
nice u velikom strahu i radosti, tr~e da ka`u u~enicima, i sre}u
Isusa na putu. U Jevan|elju po Marku, istr~avaju iz grobnice u
strahu i nikome ni{ta ne govore. U Jevan|elju po Luci, `ene pri~aju
u~enicima koji im ne veruju i nema nikakvih naznaka da su srele
Isusa.”4
“A”, rekao sam Kregu, “Martin isti~e da se Jevan|elje po Jovanu
sukobljava sa velikim delom ostala tri Jevan|elja. On zaklju~uje:
'Ukupno gledano, opisi onoga {to se desilo kod grobnice su ili
nedosledni ili se mogu na~initi doslednim jedino uz pomo} neverovat-
nih tuma~enja.'”5
Prestao sam da ~itam i pogledao sam svoje bele{ke. Pogledao
sam u Krega i otvoreno ga upitao: “U svetlosti svega ovoga, kako
uop{te mo`ete da smatrate da je pri~a o praznom grobu verodostoj-
na?”
Odmah sam zapazio ne{to u Kregovom pona{anju. U obi~nom raz-
govoru ili kada govorimo o mlakim prigovorima praznom grobu, on je
prili~no blag. Ali, {to su pitanja te`a i {to je izazov o{triji, to on posta-
190
je sve podstaknutiji i usredsre|eniji. A sada mi je govor njegovog tela
govorio da nije mogao da ~eka da zaroni u te naizgled opasne vode.
Pro~i{}avaju}i grlo, Kreg je zapo~eo. “Uz du`no po{tovanje”, rekao
je, “Majkl Martin je filozof, a ne istori~ar, i ne mislim da se razume
u posao istori~ara. Za filozofa, ako ne{to nije dosledno, zakon pro-
tivre~nosti glasi: 'To ne mo`e biti ta~no, izbacite to!' Me|utim,
istori~ar razmatra te pri~e i ka`e: 'Vidim neke nedoslednosti, ali sam
zapazio ne{to u vezi sa njima: sve nedoslednosti su u vezi sa dru-
gorazrednim pojedinostima.'”
“Sr` pri~e je ista: Josif iz Arimateje uzima Isusovo telo, stavlja ga
u grob, grob pose}uje mala grupa Isusovih sledbenica ranog
nedeljnog jutra posle raspe}a, i nalazi prazan grob. Vide viziju an|ela
koji ka`e da je Isus vaskrsao.”
“Pa`ljivi istori~ar, za razliku od filozofa, ne baca bebu zajedno sa
vodom za kupanje. On ka`e: 'To ukazuje da u ovoj pri~i postoji istorij-
ska sr` koja je pouzdana i na koju se mo`e osloniti, bez obzira koliko
su protivre~ne drugorazredne pojedinosti.'”
“Prema tome, mo`emo da imamo puno pouzdanja u sr` koja je
zajedni~a pri~ama i sa kojima }e se slo`iti ve}ina dana{njih nau~nika
koji prou~avaju Novi zavet, ~ak iako postoje neke razlike u vezi imena
`ena, ta~nog vremena jutra, broja an|ela, i tako dalje. Takve vrste
drugorazrednih neslaganja ne bi smetale istori~aru.”
^ak je i obi~no skepti~ni istori~ar Majkl Grant (Michael Grant),
saradnik koled`a Sveto trojstvo, sa Kembrid`a, i profesor Univerziteta
u Edinburgu, priznao u svojoj knjizi “Isus: Istorijski pregled Jevan|elja”
(Jesus: An Historian's Review of the Gospels): “Ta~no je da se otkri}e
praznog groba nazigled razli~ito opisuje u Jevan|eljima, ali ako pri-
menimo istu vrstu kriterijuma koje primenjujemo na druge drevne li-
terarne izvore, onda su dokazi ~vrsti i dovoljno verovatni da zahteva-
ju zaklju~ak da je grob zaista bio prona|en prazan.”6
DA LI SE NESLAGANJA MOGU USKLADITI?
Ponekad dok sam izve{tavao o krivi~nim su|enima, vi|ao sam da
dva svedoka daju potpuno isto svedo~enje, do najmanjih pojedinosti,
da bi ih zatim odbrana napala da su se dogovarali pre su|enja. Zbog
toga sam napomenuo Kregu: “Pretpostavljam da kada bi sva ~etiri
Jevan|elja bila identi~na u svim najmanjim pojedinostima, to bi izaz-
valo sumnju u kopiranje.”
“Da, to je vrlo dobra opaska”, rekao je. “Razlike izme|u pri~a o
praznom grobu ukazuju da imamo vi{estruke, nezavisne potvrde pri~e
o praznom grobu. Ponekad ljudi ka`u: 'Matej i Luka su samo kopirali
Marka', ali kada pogledate sve pri~e izbliza, vidite razdvajanja koja
ukazuju da ~ak i ako su Matej i Luka poznavali Markov opis, svejed-
191
no su tako|e imali odvojene, nezavisne izvore za pri~u o praznom
grobu.”
“Tako da uz ove vi{estruke i nezavisne opise, nijedan istori~ar ne
bi odbacio te dokaze samo zbog drugorazrednih neslaganja. Dopustite
mi da vam dam svetovni primer.”
“Imamo dve pri~e o Hanibalu koji prelazi Alpe da bi napao Rim, i
one su nesaglasne i nepomirljive. Pa ipak, nijedan klasi~ni istori~ar
ne sumnja u ~injenicu da je Hanibal krenuo u takav pohod. To je
nebiblijska ilustracija neslaganja u drugorazrednim pojedinostima koje
ne potkopavaju istorijsku sr` istorijske pri~e.”
Priznao sam mo} tog argumenta. I dok sam razmi{ljao o
Martinovoj kritici, izgledalo mi je da su se neke od njegovih navodnih
protivre~nosti mogle prili~no lako pomiriti. Spomenuo sam to Kregu
rekav{i: “Zar nema na~ina da se usklade neke od razlika izme|u ovih
opisa?”
“Da, to je ta~no, postoje”, odgovorio je Kreg. “Na primer, vreme
posete grobu. Jedan pisac mo`e da ga opisuje kao da je jo{ uvek bio
mrak, drugi mo`e da ka`e da je svanjivalo, ali to je kao da se opti-
mista i pesimista raspravljaju da li je ~a{a napola prazna ili napola
puna. Bilo je to u vreme zore, i oni su opisivali istu stvar razli~itim
re~ima.”
“[to se ti~e broja i imena `ena, nijedno Jevan|elje ne pretenduje
da daje potpunu listu. Sva uklju~uju Mariju Magdalenu i druge `ene,
tako da je verovatno postojalo vi{e u~enica u koje su spadale i one
koje su bile imenovane, a verovatno i neke druge. Mislim da bi bilo
sitni~arenje re}i da je to protivre~nost.”
“[ta je sa razli~itim opisima onoga {to se posle toga desilo?” upi-
tao sam. “Marko je rekao da `ene nisu nikom ispri~ale, a druga
Jevan|elja ka`u da jesu.”
Kreg je objasnio: “Kada pogledate Markovu teologiju, on voli da
nagla{ava strahopo{tovanje i strah i u`as i obo`avanje u prisustvu
Boga. Tako da je ova reakcija `ena - o be`anju u strahu i drhtanju, i
iskaz da nisu nikome ni{ta rekle jer su bile upla{ene - sve je to deo
Markovog knji`evnog i teolo{kog stila.”
“Sasvim je mogu}e da je to bilo privremeno }utanje, a da su se
zatim `ene vratile i rekle drugima {ta se desilo. U stvari”, zaklju~io
je sa osmehom, “to je moralo da bude privremeno }utanje; ina~e
Marko ne bi mogao da ispri~a pri~u o tome!”
@eleo sam da upitam o jo{ jednom ~esto navo|enom neslaganju.
“Isus je rekao u Jevan|elju po Mateju 12,40: 'Jer kao {to je Jona
bio u trbuhu kitovom tri dana i tri no}i: tako }e biti i sin ~ove~iji u
srcu zemlje tri dana i tri no}i'. Me|utim, Jevan|elja izve{tavaju da je
Isus u stvari bio u grobu jedan ceo dan, dve cele no}i, i deo dva
192
dana. Zar to nije primer da Isus nije ispunio sopstveno proro~an-
stvo?”
“Neki dobronamerni hri{}ani su koristili ovaj stih kako bi ukazali
da je Isus raspet u sredu, a ne u petak, kako bi dobili puno vreme!”
rekao je Kreg. “Ali ve}ina nau~nika danas uvi|a da je po shvatanju
vremena starih Jevreja, bilo koji deo dana bio ra~unat kao ceo dan.
Isus je bio u grobu u petak popodne, cele subote, i u nedelju ujutru
- po na~inu na koji su Jevreji tada shvatali vreme, to bi se ra~unalo
kao tri dana.”
“Opet”, zaklju~io je, “to je jo{ jedan primer kako se mnoga ta nes-
laganja mogu objasniti ili umanjiti odre|enim poznavanjem okolnosti
ili jednostavno razmi{ljaju}i o njima otvorenog uma.”
DA LI SE MO@E VEROVATI SVEDOCIMA?
Jevan|elja se sla`u da su prazan grob otkrile `ene koje su bile
Isusove prijateljice i sledbenice. Ali to, po Martinovoj proceni, ~ini nji-
hovo svedo~enje sumnjivim, po{to “verovatno nisu bile objektivni pos-
matra~i”.
Zbog toga sam postavio pitanje Kregu: “Da li je odnos `ena prema
Isusu mogao da dovede u pitanje pouzdanost njihovog svedo~enja?”
Nesvesno sam i{ao Kregu na ruku. “U stvari, ovaj argument se
vra}a kao bumerang ljudima koji ga koriste”, odgovorio je Kreg.
“Svakako da su te `ene bile Isusove prijateljice. Ali, kada razumete
ulogu `ena u jevrejskom dru{tvu prvog veka, ono {to je stvarno
izvanredno jeste da ova pri~a o praznom grobu uop{te prikazuje `ene
kao one koji su otkrile prazan grob.”
“@ene su bile nisko na dru{tvenoj lestivici u Izraelu u prvom veku.
Postoje su neke stare rabinske izreke koje ka`u: 'Bolje da se re~i
zakona zapale nego da se predaju `enama' i 'Blagosloven je onaj ~ija
su deca mu{ka, ali te{ko onome ~ija su deca `enska'. Svedo~enje
`ena je smatrano toliko bezvrednim da im ~ak nije bilo dopu{teno da
se pojavljuju kao zakoniti svedoci na jevrejskom sudu.”
“Imaju}i to u vidu, apsolutno je upe~atljivo da su glavni svedoci
praznog groba bile `ene koje su bile Isusove prijateljice. Svaki kasni-
ji opis bi svakako prikazao mu{ke u~enike kako otkrivaju grob - Petra
ili Jovana, na primer. ^injenice da su `ene prvi svedoci praznog groba
najbolje se obja{njava stvarno{}u da su - svi|alo vam se to ili ne -
one bile te koje su otkrile prazan grob! To pokazuje da su pisci
Jevan|elja verno zabele`ili ono {to se dogodilo, iako je to bilo nepri-
jatno. To govori o istorijskoj realnosti ovog predanja, a ne o njegovoj
neta~nosti.”
193

ZA[TO SU @ENE POSETILE GROB?
Me|utim, Kregovo obja{njenje je ostavilo jo{ jedno pitanje neod-
govoreno: Za{to su `ene i{le da poma`u Isusovo telo, ako su ve}
znale da je njegov grob bio ~vrsto zape~a}en? “Da li to njihovo
pona{anje ima smisla?” upitao sam.
Kreg se za trenutak zamislio pre nego {to je odgovorio - ovog puta
ne svojim glasom pri raspravi, ve} bla`im tonom. “Li, ja ~vrsto veru-
jem da nau~nici koji nisu upoznali ljubav i odanost koju su te `ene
ose}ale prema Isusu nemaju prava da izgovore hladne procene o
izvodljivosti onoga {to su one `elele da u~ine.”
“Za ljude koji tuguju, koji su izgubili nekoga koga su o~ajni~ki voleli
i sledili, da `ele da odu do groba u izgubljenoj nadi da poma`u telo
- ne vidim da neki kriti~ar mo`e posle da ih tretira kao robote i ka`e,
'nisu trebali da idu'.”
Slegao je ramenima. “Mo`da su smatrale da }e u blizini biti ljudi
koji }e mo}i da uklone kamen. Ako su tamo bili stra`ari, mo`da su
pomislile da bi oni to u~inili. Ne znam.”
“Svakako je napomena o pose}ivanju groba, kako bi se telo pre-
mazalo uljem, istorijska jevrejska praksa; jedino pitanje je ko bi za
njih pomerio kamen. A ne mislim da smo u poziciji da iznesemo sud
o tome da li su jednostavno trebale da ostanu ku}i ili ne.”
ZA[TO HRI[]ANI NISU NAVODILI PRAZAN GROB?
Pripremaju}i se za intervju sa Kregom, potra`io sam na internetu
sajtove nekoliko ateisti~kih organizacija da vidim kakvu vrstu argu-
menata postavljaju protiv vaskrsenja. Zbog nekog razloga, samo neko-
liko ateista se bavilo ovim pitanjem. Me|utim, jedan kriti~ar je
postavio zamerku koju sam `eleo da iznesem Kregu.
U su{tini, on je rekao da je glavni argument protiv praznog groba
da se nijedan u~enik ili kasniji hri{}anski propovednik nije trudio da
ga isti~e. Napisao je: “O~ekivali bi smo da prvi hri{}anski propoved-
nici ka`u: 'Ne verujete nam? Idite i sami pogledajte grob! Na uglu je
Pete i Ulice Mejn, tre}i grob desno.'”
Ipak, rekao je, Petar ne spominje prazan grob u svojoj propovedi
u Delima apostolskim, 2. poglavlju. Ovaj kriti~ar je zaklju~io: “Ako ~ak
ni u~enici nisu smatrali da je predanje o praznom grobu od koristi,
za{to bi smo mi?”
Kregove o~i su se {irom otvorile kada sam postavio ovo pitanje.
“Jednostavno ne mislim da je to ta~no”, odgovorio je, pomalo sa
~u|enjem u glasu, dok je podigao Bibliju i otvorio drugo poglavlje Dela
apostolskih, koje bele`i Petrovu propoved na praznik Sedmica.
194
“Prazan grob se pronalazi u Petrovom govoru”, insistirao je Kreg.
“On u 24. stihu objavljuje: 'Kojega Bog podi`e, razdre{iv{i sveze
smrtne.'”
“Zatim navodi Psalam o tome kako Bog ne bi dozvolio da njegov
svetac vidi truljenje. To je napisano za Davida, a Petar ka`e: 'Neka
je slobodno kazati vam upravo za stare{inu Davida da i umre, i
ukopan bi, i grob je njegov me|u nama do ovoga dana'. Ali, ka`e za
Hrista: 'Da se ne ostavi du{a njegova u grobu, niti telo njegovo vide
truljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, ~emu smo mi svi svjedoci.'”
Kreg je podigao pogled sa Biblije. “Ovaj govor pravi razliku izme|u
Davidovog groba, koji je ostao do dana{njeg dana, i proro~anstva u
kome David ka`e da }e Hrist vaskrsnuti - da njegovo telo ne}e
istrunuti. Jasno je ukazano da je grob ostavljen prazan.”
Zatim je okrenuo jedno drugo poglavlje u Delima apostolskim. “U
Delima apostolskima 13,29-31, Pavle ka`e: 'I kad svr{i{e sve {to je
pisano za njega, skinu{e ga s drveta i metnu{e u grob. A Bog vaskrse
ga iz mrtvih. I pokaziva se mnogo dana onima {to izlazi{e s njim iz
Galileje u Jerusalim.' Svakako da se i ovde prazan grob podrazume-
va.”
Zatvorio je Bibliju, a zatim dodao: “Mislim da je prili~no kruto i
nerazumno tvrditi da se ti prvi propovednici nisu pozivali na prazan
grob, samo zato {to nisu koristili dve specifi~ne re~i - 'prazan grob'.
Nema sumnje da su znali - i da su njihovi slu{aoci razumeli iz nji-
hovih propovedi - da je Isusov grob bio prazan.”
KOJI SU POTVRDNI DOKAZI?
Proveo sam prvi deo na{eg intervjua iznose}i Kregu zamerke i
argumente koji su osporavali prazan grob. Ali sam iznenada shvatio
da mu nisam dao priliku da iznese svoj potvrdan slu~aj. Iako je ve}
ukazivao na nekoliko razloga za{to veruje da je Isusov grob bio
prazan, rekao sam: “Za{to mi ne date ono najbolje {to imate?
Ubedite me sa najbolja ~etiri ili pet razloga da je prazan grob istorij-
ska ~injenica.”
Kreg je prihvatio izazov. Jedan po jedan, izneo je svoje argumente
sa`eto i uverljivo.
“Prvo”, rekao je, “prazan grob je definitivno podrazumevan u prvim
predanjima koja prenosi apostol Pavle u 1. Poslanici Korin}anima, 15.
poglavlje, {to predstavlja veoma star i pouzdan izvor istorijske infor-
macije o Isusu.”
“Drugo, mesto Isusovog groba je bilo poznato i hri{}anima i nji-
hovim suparnicima. Prema tome, da nije bio prazan, bilo bi nemogu}e
da pokret zasnovan na verovanju u vaskrsenje nastane na istom
mestu na kome je taj ~ovek javno pogubljen i sahranjen.”
195
 “Tre}e, mo`emo da ka`emo na osnovu jezika, gramatike i stila da
je Marko dobio svoju pri~u o praznom grobu - u stvari, svoju celu pri~u
o Hristovom stradanju - iz nekog ranijeg izvora. U stvari, postoje
dokazi da je Jevan|elje po Marku napisano pre 37. godine, {to je
previ{e rano da bi ga legende ozbiljno iskvarile.”
“A. N. [ervin-Vajt (A. N. Sherwin - White), ugledni gr~ko-rimski
klasi~ni istori~ar sa Oksforda, je rekao da bi bilo bez presedana u
celoj istoriji da se legenda razvije tako brzo i da zna~ajno iskrivi
Jevan|elja.”
“^etvrto, u Jevan|elju po Marku postoji jednostavnost pri~e o
praznom grobu. Izmi{ljeni apokrifni opisi iz drugog veka sadr`e razne
vrste kitnjastih pri~a, u kojima Isus izlazi iz groba u slavi i sili, pri
~emu ga svi vide, uklju~uju}i sve{tenike, jevrejske vlasti i rimske
stra`are. Tako izgledaju legende, ali se one javljaju tek nekoliko ge-
neracija posle doga|aja, po{to su o~evici umrli. Nasuprot tome,
Markov opis pri~e o praznom grobu je sna`an u svojoj jednostavnos-
ti i neulep{an teolo{kim razmi{ljanjima.”
“Peto, jednoglasno svedo~enje da su prazan grob otkrile `ene ide
u prilog autenti~nosti pri~e, po{to bi u~enicima bilo neprijatno da to
priznaju i verovatno bi bilo prikriveno, da predstavlja legendu.”
“[esto, najranija jevrejska polemika pretpostavlja istorijsku real-
nost praznog groba. Drugim re~ima, nije bilo nikog ko je tvrdio da je
grob i dalje sadr`ao Isusovo telo. Pitanje je uvek bilo: '[ta se desilo
sa telom?'”
“Isusovi neprijatelji su predlo`ili sme{nu pri~u da su se stra`ari
uspavali. O~igledno, hvatali su se za slamku. Ali, su{tina je slede}a:
po~eli su sa pretpostavkom da je grob bio prazan! Za{to? Zato {to
su znali da jeste!”
[TA JE SA ALTERNATIVNIM TEORIJAMA?
Pa`ljivo sam slu{ao dok je Kreg iznosio svaku ta~ku, i za mene
se ovih {est argumenata sabralo u impresivan slu~aj. Me|utim, jo{
uvek sam `eleo da vidim da li je bilo nekih pukotina pre nego {to
zaklju~im da je slu~aj neoboriv.
“Kirsop Lejk (Kirsopp Lake) je predlo`io 1907. godine da su `ene
jednostavno oti{le na pogre{an grob”, rekao sam. “On ka`e da su se
izgubile i da im je grobar nekog nezauzetnog groba rekao: 'Tra`ite
Isusa iz Nazareta, on nije ovde' i one su otr~ale, upla{ene. Zar to
nije verovatno obja{njenje?”7
Kreg je uzdahnuo. “Lejk nije stekao nikakve sledbenike sa ovim”,
rekao je. “Razlog je da je mesto Isusovog groba bilo poznato jevrej-
skim sve{tenicima. ^ak i da su `ene na~inile tu gre{ku, vlasti bi bile
presre}ne da uka`u na grob i isprave gre{ku u~enika kada su po~eli
196
da objavljuju da je Isus vaskrsao iz mrtvih. Ne znam nikoga ko se
danas dr`i Lejkove teorije.”
Iskreno, ni druge opcije nisu zvu~ale veoma verovatno. O~igledno,
u~enici nisu imali nikakv motiv da ukradu telu, a zatim da umru za
la`, a jevrejske vlasti svakako ne bi uklonile telo. Rekao sam: “Ostali
smo sa teorijom da pri~a o praznom grobu u stvari predstavlja kas-
niju legendu i da kako je vreme proticalo, ljudi nisu mogli da je
opovrgnu, jer je mesto groba bilo zaboravljeno.”
“To je bilo pitanje jo{ od 1835. godine, kada je David [traus tvr-
dio da su te pri~e legendarne”, odgovorio je Kreg. “I zbog toga smo
se u na{em dana{njem razgovoru toliko koncentrisali na ovu hipotezu
o legendi pokazuju}i da pri~a o praznom grobu ide unazad do neko-
liko godina od samih doga|aja. To ~ini teoriju o legendi bezvrednom.
^ak i da ima nekih legendarnih elemenata u drugorazrednim pojedi-
nostima pri~e, istorijska sr` pri~e ostaje ~vrsto utvr|ena.”
Da, postoje odgovori na ova alternativna obja{njenja. Posle anali-
ze, izgledalo je da se svaka teorija mrvi pod te`inom dokaza i logike.
Ali, jedina preostala mogu}nost je verovanje da se raspeti Isus vra-
tio u `ivot - zaklju~ak koji nekim ljudima izgleda previ{e neobi~an da
bi ga prihvatili.
Za trenutak sam razmislio kako bih mogao da pretvorim to u pita-
nje Kregu. Kona~no sam rekao: “Iako ove alternativne teorije o~igled-
no imaju praznine, zar nisu u ve}oj meri verovatnije od apsolutno
neverovatne ideje da je Isus otelotvoreni Bog koji je ustao iz mrtvih?”
“Ovo je, mislim, su{tina”, rekao je, naginju}i se unapred. “Mislim
da bi ljudi koji iznose ove alternativne teorije priznali: 'Da, na{e teori-
je su malo verovatne, ali nisu toliko neverovatne kao ideja da se
takvo spektakularno ~udo odigralo.' Me|utim, ovde stvar vi{e nije
istorijsko pitanje; umesto toga, to je filozofsko pitanje o tome da li
su ~uda mogu}a.”
“A {ta bi ste“, upitao sam, “vi rekli na to?”
“Ja bih tvrdio da hipoteza da je Bog vaskrsao Isusa iz mrtvih
uop{te nije neverovatna. U stvari, na osnovu dokaza, to je najbolje
obja{njenje onoga {to se desilo. Ono {to je neverovatno jeste
hipoteza da je Isus prirodno ustao iz mrtvih. To je, slo`io bih se,
besmisleno. Svaka hipoteza bi bila daleko verovatnija nego re}i da se
Isusovo mrtvo telo spontano vratilo u `ivot.”
“Ali, hipoteza da je Bog podigao Isusa iz mrtvih ne protivre~i nauci
niti bilo kojoj poznatoj ~injenici iz iskustva. Sve {to je potrebno jeste
hipoteza da Bog postoji, a ja mislim da postoje dobri nezavisni razlozi
za verovanje da On postoji.”
197
 Uz to je Kreg dodao na kraju: “Sve dok je postojanje Boga
mogu}e, mogu}e je da je delovao u istoriji vaskrsnuv{i Isusa iz Za dalje dokaze
mrtvih.” Vi{e izvora o ovoj temi

ZAKLJU^AK: GROB JE BIO PRAZAN Craig, William Lane. "Did Jesus Rise from the Dead?" In Jesus under Fire,
edited by Michael J. Wilkins and J. P. Moreland, 147-82. Grand
Kreg je bio ubedljiv: prazan grob - zaista, ~udo zapanjuju}ih Rapids: Zondervan, 1995.
razmera - je imao smisla u svetlu dokaza. A to je bio samo deo _____. "The Empty Tomb of Jesus." In In Defense of Miracles, edited by
slu~aja za vaskrsenje. Iz Kregovog doma u Atlanti spremao sam se R. Douglas Geivett and Gary R. Habermas, 247-61. Downers Grove,
da krenem u Vird`iniju da intervjui{em uglednog stru~njaka o dokazi- Ill.: InterVarsity Press, 1997.
ma za pojavljivanje vaskrslog Isusa, a zatim do Kalifornije da razgo- _____. Knowing the Truth about the Resurrection. Ann Arbor, Mich.:
varam sa drugim nau~nikom o zna~ajnim posrednim dokazima. Servant, 1988.
Dok sam se zahvaljivao Kregu i njegovoj `eni D`en na gostoprim- _____. Reasonable Faith. Westchester, Ill.: Crossway, 1994.
stvu, razmi{ljao sam u sebi da izbliza, u plavim farmericama i belim Craig, William Lane, and Frank Zindler. Atheism vs. Christianity: Where
Does the Evidence Point? Grand Rapids: Zondervan, 1993.
~arapama, Kreg nije izgledao kao opasan protivnik koji bi razorio
Videocassette.
najbolje kriti~are vaskrsenja u svetu. Ali, ~uo sam snimke rasprava. Harris, Murray J. Three Crucial Questions about Jesus. Grand Rapids:
Suo~eni sa ~injenicama, nisu mogli da vrate Isusovo telo nazad u Baker, 1994.
grob. Koprcali su se, borili, hvatali za slamku, protivre~ili sami sebi,
iznosili o~ajni~ke i neobi~ne teorije kako bi mogli da objasne dokaze.
Pa ipak, svaki put, na kraju, grob ostaje prazan.
Setio sam se procene jednog od istaknutih intelektualaca svog vre-
mena, Normana Andersona (Norman Anderson), obrazovanog na
Kembrid`u, koji je predavao na Prinstonu, kome je ponu|eno da bude
do`ivotni profesor na Harvardu, i koji je radio kao dekan na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Londonu.
Njegov zaklju~ak, posle dugogodi{nje analize ovog pitanja sa
pravnog gledi{ta, je sa`et u jednoj re~enici: “Prazan grob, prema
tome, formira pravu stenu o koju se sve racionalisti~ke teorije o
vaskrsenju razbijaju u ni{tavilo.”8

Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. [ta je va{ zaklju~ak o tome da li je Isusov grob bio prazan u jutro

vaskrsenja? Koje ste dokaze na{li kao najubedljivije pri dola`enju do tog
zaklju~ka?
2. Kako je Kreg istakao, svi u drevnom svetu priznaju da je grob bio
prazan; pitanje je kako je do{lo do toga. Da li mo`ete da smislite bilo kakvo
logi~no obja{njenje za prazan grob, osim Isusovog vaskrsenja? Ako je tako,
kako zami{ljate da bi neko kao Bil Kreg mogao da odgovori na va{u teoriju?
3. Pro~itajte Jevan|elje po Marku 15,42 - 16,8, najraniji opis Isusove
sahrane i praznog groba. Da li se sla`ete sa Kregom da je on “sna`an u svo-
joj jednostavnosti i neulep{an teolo{kim razmi{lja-njima”? Za{to da ili za{to
ne?
198 199
 13
DOKAZ POJAVLJIVANJA
Da li je Isus vi|en `iv posle smrti na krstu?
Godine 1963, telo 14-godi{nje Edi Mekolins, jedne od ~etiri
devoj~ice crnkinje koje su tragi~no ubijene u ne~uvenom bomba{kom
napadu od strane belih rasista, sahranjeno je u Birmingemu, u
Alabami. Godinama su ~lanovi porodice redovno pose}ivali grob da bi
se pomolili i ostavili cve}e. Godine 1998, odlu~ili su da iskopaju pre-
minulu devoj~icu da bi je sahranili na drugom grobu.
Me|utim, kada su radnici poslati da iskopaju telo, vratili su se sa
{okantnim otkri}em: grob je bio prazan.
Sasvim razumljivo, ~lanovi porodice su bili veoma uznemireni. Zbog
lo{e vo|ene evidencije, slu`benici na groblju su se sa mukom trudili
da utvrde {ta se dogodilo. Nekoliko mogu}nosti je izneseno, a prva
je bila da je njena nadgrobna plo~a postavljena na pogre{nom
mestu.1
Ipak, u naporima da se odredi {ta se desilo, jedno obja{njenje
nikada nije predlo`eno: niko nije predlagao da je mlada Edi Me
vaskrsla kako bi ponovo hodala zemljom. Za{to? Zato {to prazan grob
sam po sebi ne ukazuje na vaskrsenje.
Moj razgovor sa dr Vilijem Lejn Kregom je ve} izneo mo}ne dokaze
da je Isusov grob bio prazan u nedelju posle raspe}a. Iako sam znao
da je to zna~ajan i neophodan dokaz za njegovo vaskrsenje, tako|e
sam bio svestan da nestalo telo nije samo po sebi zaklju~an dokaz.
Potrebno je vi{e ~injenica da se utvrdi da se Isus stvarno vratio iz
mrtvih.
To je ono {to me je podstaklo na let do Vird`inije. Dok je moj avion
lagano leteo iznad {umovitih bre`uljaka, ~itao sam knjigu Majkla
Martina, profesora Bostonskog univerziteta koji je poku{avao da oma-
lova`i hri{}anstvo. Nasme{io sam se na njegove re~i: “Mo`da je
najprefinjeniju odbranu vaskrsenja do danas izneo Geri Habermas.”2
Pogledao sam na sat. Posle sletanja, imao bih taman dovoljno vre-
mena da iznajmim kola, odvezem se do Lin~burga, i stignem na
zakazani sastanak u dva sata sa Habermasom.
200
DVANAESTI INTERVJU: DR GERI HABERMAS
Dve potpisane fotografije hokeja{a, prikazanih u borbi na ledu,
visile su na zidovima Habermasove jednostavne kancelarije. Jedna
prikazuje besmrtnog Bobija Hala iz ~ika{kih “crnih sokolova”; druga
prikazuje Dejva “^eki}a” [ulca, ~vrstog igra~a napada iz Filadelfije
Flajersa.
“Hal je moj omiljeni hokeja{“, obja{njava Habermas. “[ulc je moj
omiljeni borac.” Nasme{io se, a zatim dodao, “Postoji razlika.”
Habermas - bradat, direktan, odse~an - je tako|e borac, akadem-
ski pit bul koji vi{e li~i na izbaciva~a iz no}nog kluba nego na intelek-
tualca. Naoru`an argumentima o{trim kao `ilet i istorijskim dokazima
da ih podupre, ne pla{i se nijednog protivnika.
Entoni Flu (Antony Flew), jedan od vode}ih filozofa ateista u svetu,
je to utvrdio kada ja u{ao sa Habermasom u veliku raspravu o temi
“Da li je Isus vaskrsao iz mrtvih?” Rezultati su bili vidljivo jednostrani.
Od pet nezavisnih filozofa sa razli~itih koled`a i univerziteta koji su
bili sudije u raspravi, ~etiri su zaklju~ile da je Habermas dobio. Jedan
je proglasio takmi~enje nere{enim. Niko nije glasao za Flua. Jedan
sudija je komentarisao, “Bio sam iznena|en ({okiran bi mogla da
bude prava re~) vide}i koliko je bio slab Fluov pristup.... Ostao mi je
slede}i zaklju~ak: po{to slu~aj protiv vaskrsenja nije bio ja~i od onoga
koji je predstavio Entoni Flu, pomislio bih da je krajnje vreme da
po~nem da uzimam vaskrsenje za ozbiljno.”3
Jedan od pet drugih profesionalnih sudija na raspravi koji su pro-
cenjivali tehnike argumentovanja u~esnika (ponovo je Habermas bio
pobednik) osetio se obaveznim da napi{e: “Zaklju~ujem da su istorij-
ski dokazi, iako sa manama, dovoljno ~vrsti da dovedu razuman um
na zaklju~ak da je Hrist zaista ustao iz mrtvih.... Habermas zaista
zavr{ava daju}i 'veoma verovatne dokaze' za istorijsku realnost
vaskrsenja 'bez verovatnih naturalisti~kih dokaza protiv njega'. Prema
tome, Habermas, po mom mi{ljenju, dobija raspravu.”4
Po{to je doktorirao na dr`avnom Univerzitetu u Mi~igenu, gde je
napisao disertaciju o vaskrsenju, Habermas je primio doktorat iz
teologije sa koled`a Emanuel, u Oksfordu, u Engleskoj. On je pisac
sedam knjiga koje se bave Isusovim vaskrsenjem, uklju~uju}i
“Isusovo Vaskrsenje: racionalna istraga (The Resurrection of Jesus);
Isusovo Vaskrsenje: Odbrana” (The Resurrection of Jesus: An
Apologetic); “Istorijski Isus” (The Historical Jesus); i “Da li je Isus
ustao iz mrtvih? Rasprava o vaskrsenju” (Did Jesus Rise from the
Dead? The Resurrection Debate), koja je bila zasnovana na njegovoj
raspravi sa Fluom. Me|u njegove druge knjige spadaju “Izla`enje na
kraj sa sumnjom” (Dealing with Doubt) i sa D`. P. Morlendom “Iznad
201
smrti: Istra`ivanje dokaza za besmrtnost” (Beyond Death: Exploring
the Evidence for Immortality).
Pored toga, bio je ko-urednik knjige “U odbranu ~uda” (In Defense
of Miracles) i dao je svoj doprinos knjigama “Isus pod paljbom”
(Jesus under Fire) i “@iveti sa verom: Premo{}avanje jaza izme|u uma
i srca” (Living Your Faith: Closing the Gap between Mind and Heart).
Njegovih sto ~lanaka se pojavilo u popularnim ~asopisima (kao {to je
“Saturday Evening Post”), nau~nim ~asopisima (uklju~uju}i “Vera i filo-
zofija i religiozna istra`ivanja”), i priru~nicima (na primer, Bejkerov
re~nik teologije (The Baker Dictionary of Theology)). Tako|e je biv{i
predsednik Evan|eoskog filozofskog dru{tva.
Ne mislim ovim opisom da prika`em da je Habermas previ{e
nepotrebno borben: on je ljubazan i nenametljiv u obi~nom razgovoru.
Ja samo ne bih `eleo da budem na drugoj strani hokeja{kog paka -
ili argumenta - u odnosu na njega. Ima uro|eni radar koji mu poma`e
da se usredsredi na ranjive ta~ke protivnika. Tako|e ima i ne`nu
stranu, koju }u otkriti - sasvim neo~ekivano - pre nego {to se na{
intervju zavr{i.
Prona{ao sam Habermasa u njegovoj kancelariji na Liberti
Univerzitetu, gde trenutno radi kao istaknuti profesor i predsednik
Odseka za filozofiju i teologiju i direktor magistarskog programa za
apologetiku. Prostorija, sa crnim ormanima za arhivu, metalnim
stolom sa drvenom plo~om, izlizanim tepihom i stolicama za goste,
svakako nije mesto za prikazivanje. Kao i njen stanovnik, nema
nikakve pretenzije.
“MRTVI LJUDI TO NE ^INE”
Habermas je, sede}i za svojim stolom, zavrnuo rukave svoje plave
ko{ulje dok sam ja uklju~io kasetofon i po~eo intervju.
“Zar nije ta~no”, po~eo sam sa ispitiva~kom otvoreno{}u, “da
nema o~evidaca za Isusovo vaskrsenje?”
“To je sasvim ta~no - ne postoji nikakav opis vaskrsenja”, odgo-
vorio je Habermas priznanjem koje mo`e da iznenadi ljude koji imaju
samo delimi~no znanje o ovom pitanju.
“Kada sam bio mlad, ~itao sam knjigu K. S. Luisa koji je napisao
da Novi zavet ne ka`e ni{ta o vaskrsenju. Napisao sam stvarno veliko
'Ne!' sa strane. Zatim sam shvatio {ta on ka`e: niko nije sedeo
unutar groba i video da telo po~inje da vibrira, ustaje, skida platnene
povoje, uklanja stenu, iznena|uje stra`are i odlazi.”
To bi, ~inilo mi se, moglo da predstavlja odre|ene probleme. “Zar
to ne smeta va{im naporima da utvrdite da je vaskrsenje istorijski
doga|aj?” upitao sam.
202
Habermas je povukao stolicu da bi se smestio udobnije. “Ne, to
ni malo ne smeta na{em slu~aju, po{to se nauka bavi uzrocima i
efektima. Mi ne vidimo dinosauruse, ali prou~avamo fosile. Mo`da ne
znamo kako bolest nastaje, ali prou~avamo simptome. Mo`da niko
nije bio svedok zlo~ina, ali policija sastavlja dokaze na osnovu ~injeni-
ca.”
“Prema tome”, nastavio je, “evo kako ja vidim dokaze vaskrse-
nja: prvo, da li je Isus umro na krstu? I drugo, da li se kasnije javio
ljudima? Ako mo`ete da utvrdite te dve stvari, dokazali ste svoj slu~aj,
po{to mrtvi ljudi normalno to ne ~ine.”
Istori~ari se sla`u da postoji puno dokaza da je Isus raspet, a dr
Aleksandar Meterel je pokazao u prethodnom poglavlju da Isus nije
mogao da pre`ivi u`ase tog pogubljenja. To ostavlja drugi deo pita-
nja: Da li se Isus stvarno kasnije pojavio?
“Kakvi dokazi postoje da su ga ljudi videli?” upitao sam ga.
“Po~e}u sa dokazom koji }e prakti~no svi nau~ni kriti~ari prihvati-
ti”, rekao je, otvaraju}i Bibliju pred sobom. “Niko ne dovodi u pita-
nje da je Pavle napisao 1. Poslanicu Korin}anima, a ovde imamo da
on na dva mesta potvr|uje da je li~no sreo vaskrslog Hrista. On ka`e
u 1. Poslanici Korin}anima 9,1: 'Nisam li ja apostol?... Ne videh li
Isusa Hrista, Gospoda na{ega?' a u 1. Poslanici Korin}anima 15,8
ka`e: 'A posle svih, javi se i meni.'”
Prepoznao sam da je poslednji navod bio dodat verovanju rane
crkve o kojem smo Kreg Blumberg i ja ve} razgovarali. Kako je Vilijem
Lejn Kreg ukazao, prvi deo verovanja (stihovi 3-4) se odnosi na
Isusovo pogubljenje, sahranu i vaskrsenje.
Poslednji deo verovanja (stihovi 5-8) se bavi njegovim pojavljiva-
njem posle vaskrsenja: “I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apos-
tola; a potom ga vidje{e jednom vi{e od pet stotina bra}e, od kojih
mnogi `ive i sad, a neki i pomre{e. A potom se javi Jakovu, pa onda
svim apostolima.” U slede}em stihu, Pavle dodaje: “A posle svih, javi
se i meni kao kakvom nedono{~etu.”
Na prvi pogled, to je neverovatno uticajno svedo~anstvo da se Isus
zaista javio `iv posle svoje smrti. Ovde imamo imena odre|enih
osoba i grupa ljudi koji su ga videli, napisano u vreme kada su ljudi
jo{ uvek mogli da ih provere, ako su `eleli potvrdu. Po{to sam znao
da }e to verovanje imati vode}u ulogu u utvr|ivanju vaskrsenja,
odlu~io sam da ga podvrgnem detaljnijem ispitivanju: Za{to su
istori~ari ube|eni u to verovanje? Koliko je ono pouzdano? Koliko
unazad u istoriju ide?
“Da li imate ne{to protiv da vas unakrsno ispitam o ovom verova-
nju?” upitao sam Habermasa.
203
 Ispru`io je ruku kao da poziva istragu. “Izvolite”, rekao je ljubazno,
“nastavite”.
“UBEDITE ME DA JE TO BILO VEROVANJE RANE CRKVE”
Prvobitno sam `eleo da utvrdim za{to su Habermas, Kreg,
Blumberg i drugi ube|eni da ovaj odeljak predstavlja verovanje rane
crkve, a ne samo re~i Pavla, koji je napisao pismo korin}anskoj crkvi,
u kome se ono i nalazi.
Moj izazov Habermasu je bio jednostavan i direktan: “Ubedite me
da je to verovanje.”
“Pa, mogu da vam dam nekoliko ~vrstih razloga. Prvo, Pavle je
uvodi re~ima 'primih' i 'predadoh', {to predstavlja tehni~ke rabinske
izraze koji ukazuju na njegovo preno{enje svetog predanja.”
“Drugo”, rekao je Habermas, gledaju}i u svoje ruke dok je hvatao
svaki put po jedan prst kako bi nagla{avao svaku ta~ku koju iznosi,
“paralelizam teksta i stilizovani sadr`aj ukazuju da je to bilo verova-
nje. Tre}e, originalni tekst koristi ime Kifa za Petra, {to je njegovo
aramejsko ime. U stvari, sam aramejski mo`e da ukazuje na veoma
rano poreklo. ^etvrto, njegovo verovanje koristi nekoliko drugih primi-
tivnih fraza koje Pavle uobi~ajeno ne bi koristio, kao {to je
'jedanaestorici', 'tre}i dan', 'usta', i druge. Peto, upotreba odre|enih
re~i je sli~na aramejskom i hebrejskom na~inu pripovedanja.”
Po{to mu je ponestalo prstiju, pogledao je u mene. “Treba li da
nastavim?” upitao je.
“U redu, u redu”, rekao sam. “Ka`ete da vas te ~injenice ube|uju,
kao konzervativnog hri{}anina, da je to bilo rano verovanje.”
Habermas je izgledao pomalo uvre|en tom vidljivo o{trijom
opaskom. “Nisu samo konzervativni hri{}ani ti koji su ube|eni”, insi-
stirao je. “To je tvrdnja koju prihvata ~itav niz razli~itih nau~nika iz
{irokog teolo{kog spektra. Ugledni nau~nik Joahim D`eremaja
(Joachim Jeremias) govori o ovom verovanju kao 'najranijem predanju
od svih', a Urlih Vilkens (Ulrich Wilckens) ka`e da ono 'nesumnjivo
ide unazad do najstarije faze od svih u istoriji prvobitnog hri{}ans-
tva.'”
To je postavilo pitanje o tome koliko je staro to verovanje. “Na
koliko unazad mo`ete da ga datirate?” upitao sam.
“Znamo da je Pavle napisao 1. Poslanicu Korin}anima izme|u 55.
i 57. godine. On ukazuje u 1. Poslanici Korin}anima 15,1-4 da je ve}
preneo to verovanje korintskoj crkvi, {to bi zna~ilo da mora da pretho-
di njegovoj poseti Korintu 51. godine. Prema tome, verovanje je
kori{}eno u okviru 20 godina od vaskrsenja, {to je prili~no rano.”
“Me|utim, slo`io bih se sa razli~itim nau~nicima koji ga datiraju
jo{ dalje unazad, do dve do osam godina od vaskrsenja, ili od oko
204
32. do 38. godine, kada ju je Pavle primio ili u Damasku ili u
Jerusalimu. Tako da je to neverovatno rani materijal - staro,
neukra{eno svedo~anstvo ~injenice da se Isus pojavio `iv pred skep-
ticima kao {to su Pavle i Jakov, kao i Petar i ostali u~enici.”
“Ali”, protestvovao sam. “To nije stvarno izve{taj iz prve ruke.
Pavle daje listu iz druge ili tre}e ruke. Zar to ne umanjuje njegovu
vrednost kao dokaza?”
Ne za Habermasa. “Imajte na umu da Pavle li~no tvrdi da se Isus
pojavio i pred njim, tako da to obezbe|uje svedo~anstvo iz prve ruke.
A Pavle nije jednostavno pokupio tu listu od stranaca na ulici. Vode}e
gledi{te je da ju je uzeo direktno od o~evidaca Petra i Jakova, i veoma
se pomu~io da potvrdi njenu preciznost.”
To je bila smela tvrdnja. “Kako to znate?” upitao sam.
“Slo`io bih se sa nau~nicima koji veruju da je Pavle primio taj
materijal tri godine posle njegovog preobra}enja, kada je krenuo u
Jerusalim i sreo se sa Petrom i Jakovom. Pavle opisuje taj put u
Poslanici Galatima 1,18-19, gde koristi veoma zanimljivu gr~ku re~ -
'historeo'.”
Nisam bio upoznat sa zna~enjem te re~i. “Za{to je to zna~ajno?”
“Zato {to ta re~ ukazuje da on nije samo uzgredno razgovarao
kada se sreo sa njima. Ona pokazuje da je to bilo istra`ivanje. Pavle
igra ulogu istra`iva~a, nekoga ko je pa`ljivo to proveravao. Tako da
~injenica da je Pavle li~no potvrdio stvari, sa dva o~evica koji su
naro~ito spomenuti u verovanju - Petrom i Jakovom - daje ovome
dodatnu te`inu. Jedan od veoma malog broja jevrejskih nau~nika koji
prou~avaju Novi zavet, Pinhas Lapid (Pinchas Lapide), ka`e da su
dokazi za podr{ku ovom verovanju toliko ~vrsti da se to mo`e sma-
trati kao izjava o~evica.'”
Pre nego {to sam mogao da se ubacim, Habermas je dodao: “A
kasnije, u 1. Poslanici Korin}anima 15,11, Pavle nagla{ava da su se
drugi apostoli slo`ili da se propoveda isto Jevan|elje, ova ista poru-
ka o vaskrsenju. To zna~i da je ono {to o~evidac Pavle ka`e ta~no
ista stvar koju ka`u i o~evici Petar i Jakov.”
Prizna}u: sve ovo je zvu~alo prili~no uverljivo. Ipak, jo{ uvek sam
imao odre|ene rezerve prema ovom verovanju, i nisam `eleo da me
Habermasove ubedljive tvrdnje odvuku od daljeg ispitivanja.
TAJNA O PET STOTINA LJUDI
Verovanje izneto u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, je jedi-
no mesto u drevnoj literaturi gde se tvrdi da se Isus pojavio pred pet
stotina ljudi odjednom. Jevan|elja to ne potvr|uju. Nijedan svetovni
istori~ar to ne spominje. Za mene, to daje znak za uzbunu.
205
 “Ako se sve to zaista odigralo, za{to niko drugi ne govori o tome?”
upitao sam Habermasa. “Pomislili bi ste da bi apostoli navodili to
kao dokaz gde god da odu. Kao {to ateista Majkl Martin ka`e: 'Mora
se zaklju~iti da je krajnje neverovatno da se taj doga|aj zaista odi-
grao, a to prema tome indirektno baca sumnju na Pavla kao na pouz-
dan izvor.'”5
Ta zamerka je zasmetala Habermasu. “Pa, jednostavno je besmis-
leno re}i da to baca sumnju na Pavla”, odgovorio je zvu~e}i pomalo
zapanjen i uznemiren da neko mo`e da iznese takvu tvrdnju.
“Prvo, iako je to izve{teno samo u jednom izvoru, slu~ajno je to
najraniji i najbolje potvr|eni odeljak od svih! To ipak ne{to zna~i.”
“Drugo, Pavle je o~igledno bio blizu tih ljudi. On ka`e: 'Od kojih
mnogi `ive i sad, a neki i pomre{e.' Pavle je ili znao neke od tih ljudi
ili mu je neko ko ih je znao rekao da su jo{ uvek `ivi i voljni da budu
ispitani.”
“Sada zastanite i razmislite o tome: nikada ne bi ste uklju~ili tu
frazu osim ako niste apsolutno ube|eni da bi ti ljudi potvrdili da su
zaista videli Isusa `ivog. Pavle je prakti~no pozivao ljude da sami pro-
vere? Ne bi to rekao da nije znao da bi ga oni podr`ali.”
“Tre}e, kada imate samo jedan izvor, mo`ete da upitate: 'Za{to ih
nema vi{e?' ali ne mo`ete da ka`ete: 'Ovaj jedan izvor ne valja jer
ga niko drugi nije primenio.' Ne mo`ete da umanjite taj izvor na taj
na~in. Tako da to ne baca nikakvu sumnju na Pavla - verujte mi,
Martin bi voleo da mo`e to da u~ini, ali ne mo`e to da u~ini oprav-
dano.”
“To je primer kako neki kriti~ari `ele dve stvari u isto vreme.
Uop{teno, omalova`avaju opise vaskrsenja u Jevan|elju u korist apos-
tola Pavla, po{to se on smatra glavnim autoritetom. Ali, po ovom
pitanju, sumnjaju u Pavla zbog tekstova u koje isprva toliko ne veru-
ju! [ta to govori o njihovoj metodologiji?”
Jo{ uvek sam imao problema da zamislim Isusa kako se pojavlju-
je pred tolikom gomilom. “Gde bi se taj susret sa pet stotina ljudi
odigrao?” upitao sam.
“Pa, u Galileji”, pretpostavio je Habermas. “Ako je Isus mogao da
nahrani pet hiljada ljudi, mogao je i da propoveda grupi od pet stoti-
na ljudi. A Matej zaista ka`e da se Isus pojavio na brdu; mo`da je
tu bilo vi{e od samo 11 u~enika.”
Zami{ljaju}i tu scenu u glavi, jo{ uvek nisam mogao a da se ne
pitam za{to jo{ neko nije izvestio o tom doga|aju. “Zar ne bi bilo
verovatno da bi istori~ar Josif Flavije spomenuo ne{to o tako velikom
doga|aju?”
“Ne, ne mislim da je to neophodno ta~no. Josif je pisao 60 godi-
na kasnije. Koliko dugo lokalne pri~e kru`e pre nego {to po~inju da
206
odumiru?” upitao je Habermas. “Tako da, ili Josif nije znao o njoj, {to
je mogu}e, ili je izabrao da je ne spominje, {to bi imalo smisla po{to
znamo da Josif nije bio Isusov sledbenik. Ne mo`ete da o~ekujete da
Josif po~inje da gradi slu~aj za njega.”
Kada nisam odgovorio za trenutak, Habermas je nastavio. “Vidite,
voleo bih da imam pet izvora o tome. Nemam. Ali imam jedan odli~an
izvor - verovanje koje je toliko dobro da nema~ki istori~ar Hans Fon
Kampenhauzen (Hans von Campenhausen) ka`e: 'Ovaj opis ispunjava
sve zahteve za istorijsku pouzdanost koji se mogu izneti za takav
tekst.' Pored toga, ne morate da se oslanjate na pozivanje na pet
stotina ljudi da bi ste dokazali slu~aj za vaskrsenje. Ja obi~no to ni
ne koristim.”
Habermasov odgovor je imao neku logiku. Ipak, bio je jo{ jedan
aspekt verovanja koji me je pritiskivao: ka`e da se Isus prvo javio
Petru, dok je Jovan rekao da se prvo javio Mariji Magdaleni. U stvari,
verovanje ne spominje nikakve `ene, iako su one istaknuto prikazane
u opisima Jevan|elja.
“Zar te protivre~nosti ne {kode pouzdanosti?” upitao sam.
“Ah, ne”, do{ao je odgovor. “Kao prvo, pa`ljivo razmotrite izreku:
ona ne ka`e da se Isus prvo javio Petru. Sve {to ~ini je da stavlja
Petrovo ime prvo na listu. A po{to `ene nisu bile smatrane kompe-
tentne da budu svedoci u jevrejskoj kulturi iz prvog veka, nije izne-
na|uju}e da se ovde ne spominju. Po sistemu iz prvog veka, njihovo
svedo~anstvo ne bi imalo nikakvu te`inu. Tako da bi postavljanje
Petra na prvo mesto moglo da ukazuje na logi~ko prvenstvo, a ne na
vremensko.”
“Ponovo”, zaklju~io je, “pouzdanost verovanja ostaje nedirnuta.
Postavili ste neka pitanja, ali zar se ne bi ste slo`ili da ona ne uma-
njuju ubedljive dokaze da je verovanje rano, da ne sadr`i dodatke iz
legendi, da je nedvosmisleno i odre|eno, i da je na kraju ukorenjeno
u opisima o~evidaca?”
Sve u svemu, bio sam primoran da se slo`im da je bio u pravu.
Te`ina dokaza jasno i ubedljivo podupire ovo verovanje kao mo}an
dokaz za Isusovo pojavljivanje posle vaskrsenja.
Toliko mo}an da je Vilijem Lejn Kreg, stru~njak po pitanju
vaskrsenja, koga sam intervjuisao u prethodnom poglavlju, rekao da
je Vulfhart Panenberg, mo`da najve}i `ivi teolog sistemati~ar u svetu,
“potresao savremenu, skepti~nu nema~ku teologiju grade}i celokupnu
svoju teologiju na istorijskim dokazima za Isusovo vaskrsenje, ta~no
onako kako su dati u Pavlovoj listi pojavljivanja”.6
Po{to sam bio zadovoljan su{tinskom pouzdano{}u verovanja izne-
tog u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, bilo je vreme da
207
po~nem razmatranje ~etiri Jevan|elja koja detaljnije opisuju razli~ita
pojavljivanja vaskrslog Isusa.
SVEDO^ENJE JEVAN\ELJA
Po~eo sam istra`ivanje zamoliv{i Habermasa da opi{e pojavljiva-
nja posle vaskrsenja prikazana u Jevan|elju po Mateju, Marku, Luci i
Jovanu.
“Postoji nekoliko razli~itih pojavljivanja velikom broju razli~itih ljudi
u Jevan|eljima i Delima apostolskim - neka pojedina~no, neka gru-
pama, ponekad u prostorijama, ponekada na otvorenom, ljudima
mekog srca kao {to je Jovan i skepticima kao {to je Toma”, po~eo
je.
“Ponekad su dodirnuli Isusa ili jeli sa njim, pri ~emu ti tekstovi
pokazuju da je fizi~ki bio prisutan. Pojavljivanja su se odigravala
tokom nekoliko sedmica. I postoje dobri razlozi da se veruje ovim
opisima - na primer, nemaju tipi~ne mitske osobine.”
“Da li mo`ete da mi nabrojite ta pojavljivanja?”
Habermas mi ih je napamet opisao, jedno po jedno. Isus se javio:
- Mariji Magdaleni, u Jevan|elju po Jovanu 20,10-18;
- drugim `enama, u Jevan|elju po Mateju 28,8-10;
- Kleopi i drugom u~eniku na putu za Emaus, u Jevan|elju po Luci
24,13-32;
- jedanaestorici u~enika i drugima, u Jevan|alju po Luci 24,33-49;
- desetorici apostola i drugima, prilikom Tominog odsustva, u
Jevan|elju po Jovanu 20,19-23;
- Tomi i drugim apostolima, u Jevan|elju po Jovanu 20,26-30;
- sedmorici apostola, u Jevan|elju po Jovanu 21,1-14;
- u~enicima, u Jevan|elju po Mateju 28,16-20.
- i bio je sa apostolima na Maslinskoj gori pre svog vaznesenja u
Jevan|elju po Luci 24,50-52 i Delima apostolskim 1,4-9.
“Naro~ito je zanimljivo”, dodao je Habermas, “da je K. H. Dod (C.
H. Dodd), nau~nik sa Kembrid`a, pa`ljivo analizirao ta pojavljivanja i
zaklju~io da su nekoliko njih zasnovana na naro~ito ranom materijalu,
uklju~uju}i Isusov susret sa `enama, u Jevan|elju po Mateju 28,8-10;
njegov susret sa jedanaestoricom apostola, u kojima im je dao veli-
ki nalog, u Jevan|elju po Mateju 28,16-20; i njegov susret sa u~enici-
ma, u Jevan|elju po Jovanu 20,19-23, kada im je pokazao svoje ruke
i rebra.”
Ovde se ponovo javlja obilje primera susreta sa Isusom. To nije
bilo samo trenutno opa`anje senovite figure od strane jednog ili dva
~oveka. To je bilo vi{e pojavljivanja brojnim ljudima, pri ~emu je neko-
liko pojavljivanja potvr|eno u vi{e od jednog Jevan|elja ili verovanjem
iznetim u 1. Poslanici Korin}anima 15.
208
“Da li ima jo{ nekih potvrda?” upitao sam.
“Pogledajte samo Dela apostolska”, odgovorio je Habermas, pozi-
vaju}i se na novozavetnu knjigu koja bele`i nastanak crkve. Ne samo
da se redovno spominju pojavljivanja Isusa, ve} se daju i pojedinos-
ti, a tema da su u~enici bili svedoci tih stvari pronalazi se u skoro
svakom kontekstu.”
“Klju~ je”, rekao je Habermas, “da odre|en broj opisa u Delima
apostolskim 1-5, 10, i 13. poglavlju tako|e uklju~uje neke izreke koje,
kao i one u 1. Poslanici Korin}anima 15. poglavlju, izve{tavaju o
nekim veoma ranim podacima u vezi Isusove smrti i Vaskrsenja.”
Sa tim je Habermas podigao knjigu i pro~itao zaklju~ak nau~nika
D`ona Drejna (John Drane).
“Najraniji dokazi koje imamo za vaskrsenje skoro sigurno idu
unazad do vremena neposredno po{to se doga|aj vaskrsenja
navodno odigrao. To su dokazi koji se sadr`e u prvim propovedi-
ma u Delima apostolskim... Nema sumnje da je u prvih nekoliko
poglavlja Dela apostolskih autor sa~uvao materijal iz veoma ranih
izvora.”7
Zaista, Dela apostolska su bila puna opisa Isusovog pojavljivanja.
Apostol Pavle je bio naro~ito sklon tome. On ka`e u Delima apostol-
skim 2,32: “Ovoga Isusa vaskrse Bog, ~emu smo mi svi svedoci.” U
Delima apostolskim 3,15 ponavlja: “A na~elnika `ivota ubiste, kojega
Bog vaskrse iz mrtvih, ~emu smo mi svedoci.” U Delima apostolskim
10.41 potvr|uje Korneliju da on i drugi, kako ka`e “s njim jedosmo
i pismo po vaskrsenu njegovom iz mrtvih”.
Da ne bi bio nadma{en, Pavle je rekao u govoru zapisanom u
Delima apostolskim 13,31: “I pokazivao se mnogo dana onima {to
izlazi{e s njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci njegovi pred
narodom.”
Habermas tvrdi: “Vaskrsenje je nesumnjivo bilo centralna objava
rane crkve od samog po~etka. Prvi hri{}ani nisu samo prihvatali
Isusova u~enja; bili su ube|eni da su ga videli `ivog posle raspe}a.
To je ono {to je izmenilo njihove `ivote i izgradilo crkvu. Svakako,
po{to je ovo bilo njihovo centralno ube|enje, potrudili bi se da budu
apsolutno ube|eni da je ta~no.”
Svi dokazi Jevan|elja i Dela apostolskih - doga|aj za doga|ajem,
svedok za svedokom, detalj po detalj, potvrda za potvrdom - bili su
impresivni. Iako sam poku{ao, nisam mogao se setim nijednog
detaljnije potvr|enog doga|aja u drevnoj istoriji.
Me|utim, postojalo je jo{ jedno pitanje koje se moralo postaviti,
u vezi sa Jevan|eljem za koje ve}ina nau~nika veruje da je prvi
napisani izve{taj o Isusu.
209
 MARKOV NEDOSTAJU]I ZAKLJU^AK
Kada sam prvi put po~eo da istra`ujem vaskrsenje, nai{ao sam
na zabrinjavaju}i komentar na margini svoje Biblije: “Najpouzdaniji rani
rukopisi i druga drevna svedo~anstva ne sadr`e deo Jevan|elja po
Marku 16,9-20.” Drugim re~ima, ve}ina nau~nika veruje da se
Jevan|elje po Marku zavr{ava sa 16,8, sa `enama koje otkrivaju
prazan grob, ali bez Isusovog pojavljivanja `ivog bilo kome. To je
izgledalo zbunjuju}e.
“Zar vam ne smeta da najranije Jevan|elje uop{te ne izve{tava o
bilo kakvim pojavljivanjima posle vaskrsenja?” upitao sam
Habermasa.
Uop{te nije izgledao uznemiren. “Nemam nikakvih problema sa
tim”, rekao je. “Svakako, bilo bi lepo da je uklju~io pojavljivanje, ali
evo nekih stvari o kojima mo`ete da razmislite: ^ak i da se Jevan|elje
po Marku zaista tu zavr{ava, u {ta ne veruju svi, jo{ uvek imate da
je on izvestio o praznom grobu i mladi}u koji objavljuje da Isus 'usta'
i koji ka`e `enama da }e se Isus pojaviti pred ljudima. Prema tome,
imate, prvo, objavu da se vaskrsenje odigralo, i drugo, predvi|anje da
}e uslediti njegovo pojavljivanje.”
“Mo`ete da zatvorite svoj omiljeni roman i da ka`ete: 'Ne mogu
da verujem da mi autor ne govori o slede}oj epizodi', ali ne mo`ete
da zatvorite knjigu i ka`ete: 'Pisac ne veruje u slede}u epizodu.'
Marko definitivno veruje. On je o~igledno verovao da se vaskrsenje
odigralo. On zavr{ava pri~aju}i o `enama kojima je re~eno da }e se
Isus pojaviti u Galileji, a zatim drugi kasnije potvr|uju da je to i
u~inio.”
Po crkvenom predanju, Marko je bio pratilac o~evica Petra. “Zar
nije ~udno”, upitao sam, “da Marko nije spomenuo da se Isus javio
Petru, ako je zaista to u~inio?”
“Marko ne spominje nikakva pojavljivanja, tako da ne bi bilo
neobi~no da Petar nije naveden”, rekao je. “Me|utim, zapazite da
Marko zaista izdvaja Petra. U Jevan|elju po Marku 16,7 se ka`e:
'Nego idite ka`ite u~enicima njegovijem i Petru da pred vama otide u
Galileju; tamo }ete ga videti, kao {to vam re~e”'.
“To se sla`e sa 1. Poslanicom Korin}anima 15,5, koja potvr|uje
da se Isus zaista pojavio pred Petrom, i Jevan|eljem po Luci 24,34,
jo{ jednim ranim verovanjem, koje glasi: 'Zaista ustade Gospod, i javi
se Simonu', ili Petru.”
“Tako se izve{tava da je ono {to Marko predvi|a o Petru - ispu-
njeno, u dva rana i vrlo pouzdana verovanja crkve - kao {to to ~ini i
sam Petar u Delima apostolskim.”
210
DA LI IMA BILO KAKVIH ALTERNATIVA?
Bez sumnje, koli~ina svedo~anstava i potvrda za Isusova pojavlji-
vanja posle vaskrsenja je zapanjuju}a. Da bi ste to sagledali, to bi
bilo kao kada bi ste pozvali svakog svedoka u sud da bude unakrsno
ispitivan samo petnaest minuta, i ako bi ste radili bez pauze, bilo bi
vam potrebno od doru~ka u ponedeljak do ve~ere u petak da ih sve
saslu{ate. Posle slu{anja svedo~enja o~evidaca punih 129 sati, ko
bi mogao da ode neube|en?
Po{to sam bio novinar za pravna pitanja koji je pokrivao veliki broj
su|enja, i krivi~nih i gra|anskih, morao sam da se slo`im sa pro-
cenom sir Edvarda Klarka (Edward Clarke), sudije Vrhovnog suda
Britanije, koji je sproveo temeljnu pravnu analizu vaskrsenja: “Za
mene su dokazi zaklju~ni, a ja sam u Vrhovnom sudu iznova
obezbe|ivao presude na dokazima koji nisu ni izbliza toliko ubedljivi.
Kao pravnik, bez rezerve prihvatam dokaze jevan|elja kao svedo~anst-
va istinoljubivih ljudi o ~injenicama koje su mogli da podr`e.”8
Me|utim, da li mogu da postoje bilo kakve mogu}e alternative
koje bi mogle da objasne te susrete sa vaskrslim Isusom? Da li su
ti opisi mogli da budu deo legendi? Ili da li su mo`da svedoci imali
halucinacije? Odlu~io sam da razmotrim ta pitanja sa Habermasom
da bih dobio njegov odgovor.
PRVA MOGU]NOST: POJAVLJIVANJA SU DEO LEGENDI
Ako je ta~no da se Jevan|elje po Marku prvobitno zavr{avalo pre
nego {to je izve{teno o bilo kakvim pojavljivanjima, moglo bi se tvrdi-
ti da postoji preuveli~avanje doga|aja u Jevan|eljima: Jevan|elje po
Marku ne bele`i nikakva pojavljivanja, Jevan|elje po Mateju sadr`i
neka, Jevan|elje po Luci sadr`i vi{e, a Jevan|elje po Jovanu najvi{e.
“Zar to ne pokazuje da su pojavljivanja samo legende koje su vre-
menom rasle?” upitao sam.
“Zbog puno razloga NE, ne pokazuje” uveravao me je Habermas.
Prvo, ne veruju svi da je Jevan|elje po Marku najranije. Postoje
nau~nici, istina u manjini, koji veruju da je Jevan|elje po Mateju prvo
napisano.”
“Drugo, ~ak i ako prihvatim da je va{a teza ta~na, to samo
dokazuje da su legende vremenom rasle - one ne mogu da objasne
prvobitno verovanje da je Isus ustao iz mrtvih. Ne{to se desilo {to je
podstaklo apostole da na~ine vaskrsenje centralnom objavom najrani-
je crkve. Legenda ne mo`e da objasni te prvobitne opise o~evidaca.
Drugim re~ima, legenda mo`e da vam ka`e kako je pri~a postala
preuveli~ana; ne mo`e da vam ka`e kako je nastala, kada su u~esni-
ci o~evici, a ujedno su i odmah izve{tavali o doga|ajima.”
211
 “Tre}e, zaboravljate da je ovo verovanje izneto u 1. Poslanici
Korin}anima, 15. pogavlju, starije od svih Jevan|elja, a ono iznosi
zna~ajne tvrdnje o pojavljivanjima. U stvari, tvrdnja koja uklju~uje
najve}i broj - da ga je odjednom `ivog videlo pet stotina ljudi - ide
unazad do tog najranijeg izvora! To stvara problem za teoriju o legen-
darnom razvoju. Najbolji razlozi za odbacivanje teorije o legendi dolaze
od ranih opisa u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, i Delima
apostolskim, koja su oba starija od materijala iz Jevan|elja.”
“I ~etvrto, {ta je sa praznim grobom? Ako bi vaskrsenje bilo samo
legenda, grob ne bi bio prazan. Me|utim, bio je prazan na vaskr{nje
jutro. To zahteva dodatnu hipotezu.”
DRUGA MOGU]NOST: POJAVLJIVANJA SU BILA HALUCINACIJE
Mo`da su svedoci bili iskreni u uverenju da su videli Isusa. Mo`da
su precizno zapisali {ta se odigralo. Ali, da li su mogli da vide halu-
cinaciju koja ih je ubedila da su se susretali sa Isusom, iako u stvari
nisu?
Habermas se nasmejao na ovo pitanje. “Da li znate Gerija
Kolinsa?” upitao je.
Ovo pitanje me je uhvatilo nespremnog. Svakako, odgovorio sam,
znam ga. ”Bio sam nedavno u njegovoj kancelariji kako bih ga inter-
vjuisao za ovu istu knjigu”, rekao sam.
“Da li verujete da je on kvalifikovan kao psiholog?” upitao je
Habermas.
“Da”, odgovorio sam oprezno, po{to sam mogao da osetim da mi
je ne{to spremao. “Ima doktorat, profesor je 20 godina, autor je
desetina knjiga o psiholo{kim pitanjima, predsednik je nacionalnog
udru`enja psihologa - da, svakako, smatram da je kvalifikovan.”
Habermas mi je predao komad papira. “Upitao sam Gerija o
mogu}nosti da su to bile halucinacije, i ovo je njegovo profesionalno
mi{ljenje”, rekao mi je. Pogledao sam dokument:
“Halucinacije su pojedina~ne pojave. Po samoj njihovoj prirodi
samo jedna osoba mo`e da vidi datu halucinaciju u datom
trenutku. One svakako nisu ne{to {to mo`e da vidi grupa ljudi. Niti
je mogu}e da jedna osoba mo`e nekako da izazove halucinaciju
kod nekog drugog. Po{to halucinacija postoji samo kao subjektivni,
li~ni ose}aj, o~igledno je da drugi ne mogu da posvedo~e o njoj.”9
“To je”, rekao je Habermas, “veliki problem za teoriju o haluci-
naciji, po{to postoje ponovljeni opisi Isusovog pojavljivanja ve}em
broju ljudi koji su izvestili o istoj stvari.”
“A postoji jo{ nekoliko drugih argumenata za{to halucinacije ne
mogu da objasne njegova pojavljivanja”, nastavio je. “U~enici su bili
212
upla{eni, sumnji~avi i o~ajni posle raspe}a, dok ljudi koji haluciniraju
moraju da imaju um pun o~ekivanja ili predose}anja. Petar je bio tvr-
doglav; Jakov je bio skeptik - to svakako nisu bili dobri kandidati za
halucinaciju.”
“Tako|e, halucinacije su relativno retke. Obi~no su izazvane droga-
ma ili telesnim li{avanjima. Postoje {anse da ne znate nikoga ko je
ikada imao halucinaciju koja nije prouzrokovana jednom od ove dve
stvari. Zar treba da verujemo da su tokom nekoliko sedmica ljudi
raznovrsnih porekala, raznovrsnih temperamenata, na razli~itim mes-
tima, svi do`iveli halucinacije? To prili~no nate`e hipotezu, zar ne?”
“Pored toga, ako utvrdimo da su opisi Jevna|elja pouzdani, kako
obja{njavate da su u~enici jeli sa Isusom i dodirivali ga? Kako on ide
sa dvojicom od njih putem za Emaus? A {ta je sa praznim grobom?
Ako su ljudi samo mislili da su videli Isusa, njegovo telo bi i dalje
bilo u grobu.”
U redu, mislio sam, to nije bila halucinacija, mo`da je bilo ne{to
osetljivije.
“Da li je to mogao da bude primer grupnog mi{ljenja, u kojima
ljudi ube|uju jedni druge da su videli ne{to {to ne postoji?” upitao
sam. “Kao {to je Majkl Martin zapazio: 'Osoba puna religioznog
zanosa mo`e da vidi ono {to `eli da vidi, a ne ono {to je stvarno
tamo”'.10
Habermas se nasmejao. “Znate, jedan od ateista sa kojima sam
raspravljao, Entoni Flu, rekao mi je da ne voli kada drugi ateisti
koriste taj poslednji argument, jer se on vra}a njima. Kako je Flu
rekao: 'Hri{}ani veruju zato {to to `ele, ali ateisti ne veruju zato {to
ne `ele!”'
“U stvari, postoji nekoliko razloga za{to u~enici nisu mogli da
ubede jedni druge u to. Kao centar njihove vere, bilo je previ{e toga
{to je bilo ulo`eno u tu veru; oni su umrli brane}i je. Zar ne bi neko
od njih kasnije ponovo razmislio o grupnom mi{ljenju i zatim ga odba-
cio ili samo tiho oti{ao? A {ta je sa Jakovom, koji nije verovao u
Isusa, i Pavlom, koji je bio progonitelj hri{}ana - kako su njih ubedili
da vide ne{to; dalje, {ta je sa praznim grobom?”
“I povrh svega, to gledi{te ne obja{njava direktan na~in izra`ava-
nja vi|enja u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, i drugim odeljci-
ma. O~evici su bili u najmanju ruku ube|eni da su videli Isusa `ivog,
a grupno mi{ljenje ne obja{njava taj aspekt.”
Habermas je zastao dovoljno dugo da bi izvadio knjigu i dovr{io
svoj argument navode}i istaknutog teologa i istori~ara Karla Bretena
(Carl Braaten): “^ak se i skepti~niji istori~ari sla`u da je za prvobitno
hri{}anstvo... vaskrsenje Isusa iz mrtvih bio stvaran istorijski doga|aj,
213
sama osnova vere, a ne mitolo{ka ideja koja je nastala iz kreativne
ma{te vernika.”11
“Ponekad se”, zaklju~io je Habermas, “ljudi jednostavno hvataju
za slamke poku{avaju}i da objasne pojavljivanja. Ali, ni{ta se ne ukla-
pa u dokaze bolje od obja{njenja da je Isus bio `iv”.
“NEMA RACIONALNE SUMNJE”
Isus je ubijen na krstu - Aleksandar Meterel je to na~inio slikovi-
to jasno. Njegov grob je bio prazan na vaskr{nje jutro - Vilijem Lejn
Kreg nije ostavio nikakve sumnje u vezi sa tim. Njegovi u~enici i drugi
ljudi su ga videli, dodirnuli i jeli sa njim posle vaskrsenja - Geri
Habermas je potvrdio taj slu~aj obiljem dokaza. Kao {to je istaknuti
britanski teolog Majkl Grin rekao: “Pojavljivanja Isusa su podjednako
dobro potvr|ena kao bilo {ta iz drevnih vremena.... Ne mo`e posto-
jati razumna sumnja da su se odigrala, i da je osnovni razlog za{to
su hri{}ani postali uvereni u vaskrsenje u prvim danima bio upravo
taj. Mogli su sa sigurno{}u da ka`u: 'Videli smo Gospoda.' Oni su
znali da je to bio on.”12
A sve to ~ak ni ne iscrpljuje dokaze. Ve} sam na~inio rezervacije
za let na drugu stranu zemlje kako bih intervjuisao jo{ jednog
stru~njaka o poslednjoj kategoriji dokaza da je vaskrsenje stvaran
istorijski doga|aj.
Me|utim, pre nego {to sam napustio Habermasovu kancelariju,
imao sam jo{ jedno pitanje. Iskreno, oklevao sam da ga postavim,
jer je bilo pomalo predvidljivo i mislio sam da }u dobiti veoma jed-
nostavan odgovor.
Pitanje je bilo u vezi zna~aja vaskrsenja. Mislio sam da ako upi-
tam Habermasa o tome, da }e mi dati standardan odgovor da je ono
sredi{te hri{}anskog u~enja, osovina oko koje se okre}e cela
hri{}anska vera. I bio sam u pravu - on je dao ustaljeni odgovor sli~an
tome.
Ali, ono {to me iznenadilo jeste da to nije bilo sve {to je rekao.
Ovaj iskusni nau~nik, vatreni i direktan govornik, branilac vere spre-
man na borbu, dopustio mi je da zavirim u njegovu du{u dok je dao
odgovor koji je izrastao iz najdublje doline o~ajanja kroz koju je ikada
prozazio.
DEBINO VASKRSENJE
Habermas je protrljao svoju posedelu bradu. Brzina i o{trina go-
vornika u njegovom glasu je nestala. Nije bilo vi{e navo|enja
nau~nika, nije bilo vi{e navo|enja Svetog Pisma, nije vi{e bilo
izgra|ivanja slu~aja. Upitao sam o zna~aju vaskrsenja, a Habermas je
214
odlu~io da rizikuje, i da se vrati u 1995. godinu, kada je njegova
`ena, Debi, lagano umirala od raka stomaka. Uhva}en nespreman
osetljivo{}u trenutka, sve {to sam mogao da u~inim je da slu{am.
“Sedeo sam na na{em tremu”, otpo~eo je, gledaju}i u stranu, u
ni{ta odre|eno. Duboko je uzdahnuo, a zatim nastavio: “Moje `ena
je bila gore i umirala. Osim nekoliko sedmica, sve vreme je bila kod
ku}e. To je bilo u`asno vreme. To je bila najgora stvar koja je mogla
da se dogodi.”
Okrenuo se i pogledao pravo u mene. “Ali, da li znate {ta je bilo
zapanjuju}e? Moji studenti bi me zvali - ne samo jedan, ve} nekoliko
njih - i rekli: 'U vreme kao {to je ovo, zar vam nije drago zbog
vaskrsenja?' Koliko god da su okolnosti bile te{ke, morao sam da se
nasme{im zbog dva razloga. Prvo, moji studenti su poku{avali da me
oraspolo`e mojim sopstvenim u~enjem. A drugo, to je delovalo.”
“Dok sam tamo sedeo, zami{ljao bih Jova, koji je pro{ao kroz sve
te u`asne stvari i postavljao pitanja Bogu, ali onda je Bog to preokre-
nuo i postavljao njemu nekoliko pitanja.”
“Znao sam da kada bi Bog do{ao k meni, ja bih mu postavio
samo jedno pitanje: 'Gospode, za{to Debi le`i gore u krevetu?' I mis-
lim da bi mi Bog odgovorio, ne`no me pitaju}i, 'Geri, da li sam vaskr-
sao svog Sina iz mrtvih?'”
“Ja bih rekao: 'Gospode, pa ja sam napisao sedam knjiga o toj
temi! Naravno da je ustao iz mrtvih. Ali ja `elim da znam o Debi!'”
“Mislim da bi se on vra}ao na isto pitanje - 'Da li sam vaskrsao
svog Sina iz mrtvih?', 'Da li sam vaskrsao svog Sina iz mrtvih?' - dok
ne bih do{ao do njegove poente: Vaskrsenje ka`e da ako je Isus
vaskrsao pre 2.000 godina, postoji odgovor na Debinu smrt 1995.
godine. I znate {ta? To je delovalo na mene dok sam sedeo na
tremu, a i jo{ uvek deluje danas.”
“To je bilo stra{no emocionalno vreme za mene, ali nisam mogao
da zaobi|em ~injenicu da vaskrsenje jeste odgovor na njene patnje.
Jo{ uvek sam bio zabrinut; jo{ uvek sam se pitao {ta }u da uradim
podi`u}i sam ~etvoro dece. Ali, nije bilo vremena kada me ta istina
nije ute{ila.”
“Gubitak `ene je bilo najbolnije iskustvo sa kojim sam ikada
morao da se suo~im. Ali, ako je vaskrsenje moglo da me provede
kroz sve to, mo`e da me provede kroz bilo {ta. Ono je bilo va`no u
tridesetim godinama, podjednako je dobro i za 1995. godinu, dobro
je i za 1998. godinu, a dobro je i posle toga.”
Habermas je gledao u mene. “Ovo nije neka propoved”, rekao je
tiho. “Ja verujem u to celim svojim srcem. Ako postoji vaskrsenje,
postoji i nebo. Ako je Isus vaskrsao, vaskrsnu}e i Debi. A i ja }u
jednoga dana, tako|e.”
“Tada }u ih videti oboje.”
215
 Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje i grupno prou~avanje
1. Habermas je sveo pitanje o Vaskrsenju na dva pitanja: Da li je Isus
umro? I da li je kasnije vi|en `iv? Na osnovu dosada{njih dokaza, kako bi
ste vi odgovorili na ta pitanja i za{to?
2. Koliko je uticajno verovanje iz 1. Poslanice Korin}anima, 15. poglavlja,
na va{u procenu o tome da li je Isus vi|en `iv? Koji su va{i razlozi za
zaklju~ivanje da je to zna~ajno ili nezna~ajno u va{em istra`ivanju?
3. Izdvojite nekoliko minuta kako bi ste razmotrili neka od pojavljivanja u
Jevan|eljima koja je naveo Habermas. Da li vam ona zvu~e istinito? Kako bi
ste ih vi ocenili kao dokaze za vaskrsenje?
4. Habermas je govorio kako je vaskrsenje imalo li~no zna~enje za njega.
Da li ste vi do`iveli gubitak u va{em `ivotu? Kako bi verovanje u vaskrsenje
uticalo na na~in na koji ga posmatrate?
Za dalje dokaze
Vi{e izvora o ovoj temi
Ankerherg, John, and John Weldon. Ready with an Answer. Eugene, Ore.:
Harvest House. 1997.
Geivett, R. Douglas, and Gary R. Habermas, eds. In Defense of Miracles.
Downers Grove, Ill.: InterVarsitv Press, 1997.
Habermas, Gary, and Antony Flew. Did Jesus Rise from the Dead? The
Resurrection Debate. San Francisco: Harper & Row, 1987.
Habennas, Gary, and J. P. Moreland. Beyond Death: Exploring the
Evidence for Immortality. Westchester, Ill.: Crossway, 1998.
Morison, Frank. Who Moved the Stone? Grand Rapids: Zondervan, 1987.
Proctor, William. The Resurrection Report. Nashville: Broadman & Holman,
1998.
216
14
POSREDNI DOKAZ
Da li postoje neke ~injenice koje
ukazuju na vaskrsenje?
Nijedan svedok nije posmatrao Timotija Mekveja kako tovari dve
tone eksploziva, zasnovanog na |ubrivu, u iznajmljeni kamion marke
Rajder. Niko ga nije video kako dovozi vozilo ispred federalne zgrade
u Oklahoma Sitiju i aktivira bombu, ubijaju}i 168 ljudi. Nijedna video
kamera nije zabele`ila njegov lik dok be`i sa mesta doga|aja.
Pa ipak je porota mogla da zaklju~i, van svake, razumne sumnje
da je Mekvej bio kriv za najgori ~in doma}eg terorizma u istoriji
Sjedinjenih Dr`ava. Za{to? Zato {to su ~injenicu po ~injenicu, pred-
met po predmet, svedok za svedokom, tu`ioci koristili posredne
dokaze kako bi izradili neoboriv slu~aj protiv njega.
Iako nijedan od 137 ljudi pozvanih na klupu za svedoke nije video
da je Mekvej izvr{io zlo~in, njihovo svedo~enje je obezbedilo
neposredne dokaze njegove krivice: biznismen je rekao da je Mekvej
iznajmio Rajder kamion, prijatelj je rekao da je Mekvej govorio o
postavljanju bombe pred zgradu zbog gneva prema vladi, a nau~nik je
rekao da je Mekvejova ode}a sadr`ala ostatke eksploziva kada je
uhap{en.
Tu`ioci su to poduprli uz vi{e od sedam stotina dokaznih materi-
jala, koji su se kretali od hotelskih ra~una i taksi priznanica, do tele-
fonskih zapisa i kamionskog klju~a, i do ra~una iz kineskog restorana.
Tokom 18 dana ve{to su istkali ubedljivu mre`u dokaza iz koje Mekvej
nije mogao da se ispetlja.
Svedo~enje o~evidaca se naziva neposrednim dokazom jer ljudi
pod zakletvom opisuju kako su li~no videli optu`enog da izvr{ava
zlo~in. Iako je to ~esto ubedljivo, nekada mo`e biti podlo`no izblede-
lom pam}enju, predrasudama, pa ~ak i otvorenom izmi{ljanju.
Nasuprot tome, posredni dokaz je sastavljen iz indirektnih ~injenica
na osnovu kojih se mogu izvu}i racionalni zaklju~ci.1 Njihov kumula-
tivni efekat mo`e biti podjednako jak - a u mnogim slu~ajevima i
mo}niji - od opisa o~evidaca.
217
 Pitajte Timotija Mekveja. Mo`da je mislio da je izvr{io savr{eni
zlo~in izbegavaju}i o~evice, ali je svejedno zavr{io u redu za
pogubljenje, zahvaljuju}i posrednim ~injenicama koje su ukazivale na
njega podjednako ubedljivo kao {to bi to u~inio i bilo koji svedok iz
prve ruke.
Po{to smo ve} razmotrili ubedljive dokaze za prazan grob, i opise
o~evidaca vaskrslog Isusa, sada je bilo vreme da potra`im bilo kakve
posredne dokaze koji bi mogli da oja~aju slu~aj za vaskrsenje. Znao
sam da bi, ako se stvarno odigrao tako izuzetan doga|aj kao {to je
vaskrsenje Isusa, istorija bila puna posrednih dokaza koji bi to
podupirali.
Potraga me je jo{ jednom odvela u Ju`nu Kaliforniju, ovoga puta
do kancelarije profesora koji stru~no spaja procenjivanje u istoriji, filo-
zofiji i nauci.
TRINAESTI INTERVJU: DR D@. P. MORLEND
D`. P. Morlendova (J. P. Moreland) proseda kosa, srebrnasti brkovi
i nao~ari sa zlatnim okvirom doprineli su da izgleda malo stariji od
pedeset godina koliko je imao. Pa ipak, zra~io je energijom. Govorio
je `ivim glasom punim odu{evljenja, ~esto se naginju}i napred u svo-
joj stolici nagla{avaju}i svoje stavove, ponekad pomalo ska~u}i, skoro
kao da `eli da sko~i i da me ugu{i svojim argumentima.
“Ja volim ova pitanja”, tvrdio je tokom jedne kratke pauze - {to je
bilo jedini put tokom na{eg razgovora kada je izjavio ono {to je bilo
o~igledno.
Morlendov veoma organizovni um radi toliko sistemati~no, toliko
logi~ki, da izgleda kao da bez napora izgra|uje svoj slu~aj potpunim
re~enicama i celim odeljcima, bez suvi{nih re~i ili nebitnih misli,
spremnih za ~itanje i {tampanje. Kada bi se moj kasetofon zaustavio,
on bi zastao, daju}i mi vrema da ubacim novu kasetu, a zatim nas-
tavljaju}i ta~no tamo gde je stao, ne gube}i ritam.
Iako je Morlend dobro poznati filozof (sa doktoratom Univerziteta
u Ju`noj Kalifoniji) i lako koristi pojmove Kanta i Kjerkegora, ne bavi
se isklju~ivo apstraktnim stvarima. Njegovo nau~no obrazovanje
(diplomirani je hemi~ar sa Univerziteta u Misuriju) i magistratura iz
istorije ({to je prikazano u njegovoj odli~noj knjizi “Procenjivanje sve-
tovnog grada” (Scaling the Secular City)) ga usidruju u svakodnevnom
svetu i spre~avaju od otplovljavanja u ~isto etarsko razmi{ljanje.
Morlend, koji je tako|e magistrirao teologiju na Teolo{kom fakul-
tetu u Dalasu, trenutno radi kao profesor na Teolo{kom fakultetu
Talbot, gde predaje na magistarskom programu iz filozofije i etike.
Njegovi ~lanci su objavljivani u vi{e od 30 stru~nih ~asopisa, kao
{to su “American Philosophical Quarterly”; “Metaphilosophy”; i
218
“Philosophy and Phenomeological Research”. Pisac je, koautor ili
urednik desetina knjiga, uklju~uju}i “Hir{}anstvo i priroda nauke”
(Christianity and the Nature of Science); “Da li Bog postoji?” (Does
God Exist?, rasprava sa Kaj Nilsenom); “Rasprava o `ivotu i smrti”
(The Life and Death Debate); “Hipoteza o Stvaranju” (The Creation
Hypothesis); “Iznad smrti: Istra`ivanje dokaza o besmrtnosti” (Beyond
Death: Exploring the Evidence for Immortality); “Isus pod Paljbom”
(Jesus under Fire); i “Ljubi Gospoda Boga svoga svom misli svojom”
(Love Your God with All Your Mind).
Sede}i sa Morlendom u maloj, ali prijatnoj kancelariji, ve} sam
znao da posredni dokaz predstavlja mno`inu, a ne jedninu. Drugim
re~ima, izgra|uje se ciglu po ciglu dok se ne izgradi ~vrsti temelj na
kome se zaklju~ci mogu pouzdano zasnovati.
Zbog toga sam otpo~eo intervju otvorenim izazovom: “Da li mi
mo`ete dati pet posrednih dokaza koji vas ube|uju da je Isus ustao
iz mrtvih?”
Morlend je pa`ljivo slu{ao moje pitanje. “Pet primera?” upitao je.
“Pet stvari koje niko ne osporava?”
Klimnuo sam glavom. Morlend je uz to povukao stolicu od stola i
krenuo na prvi dokaz: promenjeni `ivoti u~enika i njihova spremnost
da umru za svoje ube|enje da je Isus ustao iz mrtvih.
DOKAZ BROJ JEDAN: U^ENICI SU UMRLI ZA SVOJA UVERENJA
“Kada je Isus raspet”, otpo~eo je Morlend, “njegovi sledbenici su
bili obeshrabreni i utu~eni. Vi{e nisu imali uverenje da je Isusa poslao
Bog, jer su verovali da je bilo ko - ko je razapet na krstu bio proklet
od Boga. Tako|e su mislili da Bog ne bi dopustio da njegov Mesija
pretrpi smrt. Zbog toga su se rasuli. Isusov pokret je bio zaustav-
ljen.”
“Zatim, posle kratkog perioda vremena, vidimo kako napu{taju
svoje poslove, ponovo se okupljaju i obavezuju da }e {iriti veoma
odre|enu poruku - da je Isus Hrist Bo`ji Mesija koji je umro na krstu,
vratio se u `ivot i koga su oni videli `ivog.”
“I oni su bili voljni da potro{e ostatak svog `ivota objavljuju}i to,
bez ikakve naknade sa ljudske ta~ke gledi{ta. To nije bilo kao da ih
~eka vila na Mediteranu. Suo~ili su se sa mukotrpnim `ivotom. ^esto
su ostajali bez hrane, spavali izlo`eni nepogodama, ismevani, tu~eni,
bacani u zatvor. I kona~no, ve}ina njih je pogubljena uz mu~enje.”
“Zbog ~ega? Zbog dobrih namera? Ne, jer su bili ube|eni van
svake sumnje da su videli Isusa vaskrslog iz mrtvih. Ono {to ne
mo`ete da objasnite je kako je odre|ena grupa ljudi do{la do tog
naro~itog verovanja, a da nisu imali iskustvo o vaskrslom Hristu. Ne
postoji odgovaraju}e obja{njenje.”
219
 Prekinuo sam ga sa zamerkom “Da, ali...”. “Da, slo`io sam se,
bili su voljni da umru za svoja uverenja. Ali”, dodao sam, “isto to su
bili spremni i muslimani i mormoni i sledbenici D`ima D`onsa i
Davida Kore{a. To mo`e da poka`e da su bili fanatici, ali budimo real-
ni: to ne dokazuje da je ono u {ta su verovali bilo ta~no.”
“Sa~ekajte malo - pa`ljivo razmislite o razlici”, insistirao je Morlend
dok se okretao kako bi gledao u mene, postavljaju}i obe noge ~vrsto
na pod.
“Muslimani su mo`da spremni da umru za svoje uverenje da se
Alah otkrio Muhamedu, ali to otkrivenje nije na~injeno na javno vidljiv
na~in. Tako da su oni mogli da gre{e u tome. Oni mogu iskreno da
misle da je to ta~no, ali ne mogu to da znaju, jer sami nisu bili sve-
doci tome.”
“Me|utim, apostoli su bili spremni da umru za ne{to {to su videli
sopstvenim o~ima i dodirnuli sopstvenim rukama. Bili su u jedin-
stvenoj poziciji da ne moraju samo da veruju da je Isus ustao iz
mrtvih ve} da znaju za sigurno. A kada imate 11 pouzdanih ljudi koji
nemaju skrivene motive, uz ni{ta da dobiju, a dosta toga da izgube,
koji se svi sla`u da su videli ne{to sopstvenim o~ima - onda imate
ne{to {to je te{ko uzgred objasniti.”
Nasmejao sam se jer sam se igrao |avoljeg advokata postavlja-
ju}i svoju zamerku. U stvari, znao sam da je u pravu. Ova kriti~ka raz-
lika je bila klju~na u mom sopstvenom duhovnom putovanju.
Meni je to predstavljeno na slede}i na~in: ljudi }e umreti za svoja
religijska uverenja ako iskreno veruju da su ta~na, ali ljudi ne}e
umreti za svoja religijska uverenja ako znaju da su uverenja la`na.
Dok ve}ina ljudi mo`e samo da ima veru da su njihova uverenja
ta~na, u~enici su bili u poziciji da znaju bez ikakve sumnje da li je
Isus ustao iz mrtvih ili nije. Oni su tvrdili da su ga videli, govorili sa
njim i jeli sa njim. Da nisu bili apsolutno sigurni, ne bi dozvolili da
budu mu~eni do smrti zbog objavljivanja da se vaskrsenje dogodilo.2
“U redu, ube|en sam u to”, rekao sam. “Ali {ta jo{ imate?”
DOKAZ BROJ DVA: PREOBRA]ANJE SKEPTIKA
“Jo{ jedan deo posrednog dokaza”, nastavio je Morlend, “jeste da
je bilo okorelih skeptika koji nisu verovali u Isusa pre raspe}a - i bili
su u izvesnoj meri protivnici hri{}anstva - koji su se preobratili i usvo-
jili hri{}ansku religiju posle Isusove smrti. Nema dobrog razloga za
ovo osim da su videli vaskrslog Hrista.”
“O~igledno govorite o Jakovu, Isusovom bratu, i Savlu iz Tarsa, koji
je postao apostol Pavle”, rekao sam. “Ali, da li stvarno imate neke
pouzdane dokaze da je Jakov bio skepti~an u vezi Isusa?”
220
“Da, imam”, rekao je. “Jevan|elja nam ka`u da je Isusova poro-
dica, uklju~uju}i Jakova, bila zbunjena onim {to je on tvrdio da jeste.
Oni mu nisu verovali; oni ga nisu prihvatili. U drevnom judaizmu
veoma je neprijatno da rabina ne prihvati njegova porodica. Zbog toga
pisci Jevan|elja nisu imali motiv da izmi{ljaju taj skepticizam, da on
nije bio istinit.”
“Kasnije istori~ar Josif govori da je Jakov, Isusov brat, koji je bio
vo|a crkve u Jerusalimu, kamenovan na smrt zbog verovanja u svog
brata. Za{to se `ivot Jakova promenio? Pavle nam ka`e: Vaskrsli Isus
mu se javio. Nema drugog obja{njenja.”
Zaista, nijedno drugo obja{njenje mi nije palo na pamet. “A
Savle?” upitao sam.
“Kao farisej, on je mrzeo sve {to je kvarilo tradiciju jevrejskog na-
roda. Za njega, ovaj novi pokret zvan 'hri{}anstvo' bi predstavljao
vrhunac neverstva. U stvari, re{avao se frustracije pogubljuju}i
hri{}ane kad god je imao priliku”, odgovorio je Morlend.
“Sada odjednom ne samo da popu{ta hri{}anima, ve} se
pridru`uje njihovom pokretu! Kako se to dogodilo? Pa svi se sla`u da
je Pavle napisao Poslanicu Galatima, a on nam sam ka`e u toj
poslanici {ta je prouzrokovalo da na~ini zaokret od 180 stepeni i
postane glavni zastupnik hri{}anske religije. Sopstvenim perom pi{e
da je video vaskrslog Hrista i ~uo kako ga Hrist postavlja za jedog od
svojih sledbenika.”
^ekao sam da Morlend iznese taj stav, kako bih mogao da ga iza-
zovem zamerkom kriti~ara hri{}anstva Majkla Martina. On je rekao da
ako ra~unate Pavlovo preobra}enje kao dokaz za istinitost vaskrsen-
ja, morali bi ste da ra~unate i Muhamedovo preobra}enje u islam kao
dokaz za istinitost da Isus nije vaskrsao, po{to muslimani negiraju
vaskrsenje!
“U osnovi, on ka`e da vrednosti dokaza Pavlovog i Muhamedovog
preobra}enja poni{tavaju jedna drugu”, rekao sam Morlendu.
“Iskreno, to mi izgleda kao dobra zamerka. Zar se ne bi ste slo`ili
da je u pravu?”
Morlend se nije upecao. “Pogledajmo Muhamedovo preobra}enje”,
rekao je sa pouzdanjem u glasu. “Niko ne zna ni{ta o tome.
Muhamed tvrdi da je oti{ao u pe}inu i imao religiozno iskustvo pri
kome mu je Alah otkrio Kuran. Nema drugih o~evidaca koji bi to
potvrdili. Muhamed nije pru`io nikakve javne ~udesne znake kako bi
to potvrdio.”
“A neko je lako mogao da ima prikrivene motive da sledi
Muhameda, po{to je prvih godina islam {iren u velikoj meri ratom.
Sledbenici Muhameda su sticali politi~ki uticaj i mo} nad selima koja
su osvajali i ma~em 'preobra}ali' u islam.”
221
 “[tavi{e, kada je Pavle napisao 2. Poslanicu Korin}anima - za koju
niko ne spori da ju je on napisao - on je podsetio ljude iz Korinta da
je ~inio ~uda kada se ranije video sa njima. Svakako bi bilo besmis-
leno da na~ini takvu izjavu da su oni znali da on to nije u~inio.”
“A va{a poenta je?” upitao sam.
“Imajte na umu”, rekao je, “nije jednostavna ~injenica da je Pavle
promenio svoja gledi{ta. Morate da objasnite kako je do{lo do te
promene verovanja koja je bila u potpunosti protivna njegovom vaspi-
tanju; kako je video vaskrslog Hrista javno, ~emu su prisustvovali i
drugi, iako oni to nisu shvatili; i kako je vr{io ~uda kako bi potvrdio
svoju tvrdnju da je apostol.”
“U redu, u redu”, rekao sam. “Vidim va{ cilj. I prizna}u da je
dobar.” Uz to sam mu rukom nazna~io da pre|e na slede}i dokaz.
DOKAZ BROJ TRI: PROMENE KLJU^NIH DRU[TVENIH STRUKTURA
Da bi objasnio slede}u kategoriju posrednih dokaza, Morlend je
morao da pru`i neka zna~ajna obave{tenja o jevrejskoj kuluri.
“U Isusovo vreme, Jevreje su sedam stotina godina progonili
Vavilonci, Asirci, Persijanci, a sada i Grci i Rimljani”, objasnio je
Morlend. “Mnogi Jeverji su bili rasejani i `iveli kao zarobljenici u tim
drugim zemljama.”
“Me|utim, danas jo{ uvek imamo Jevreje, dok nemamo Hitite,
Persijance, Amonite, Asirce, Vavilonce i druge ljude koji su `iveli u to
vreme. Za{to? Zato {to su te ljude zarobljavali drugi narodi, ven~avali
se me|usobno, i izgubili svoj nacionalni identitet.”
“Za{to se to nije desilo sa Jevrejima? Zbog stvari koje su Jevreje
~inile Jevrejima - dru{tvene strukture koje su im davale nacionalni
identitet - bile su neverovatno zna~ajne za njih. Jevreji bi prenosili te
strukture svojoj deci, slavili ih prilikom susreta u sinagogi svake subo-
te, i oja~avali ih svojim obredima, jer su znali da kada to ne bi ~inili,
uskoro bi nestalo Jevreja. Njih bi asimilovale kulture koje su ih poro-
bile.”
“Postoji jo{ jedan razlog zbog koga su te dru{tvene institucije bile
toliko zna~ajne: oni su verovali da im je Bog poverio te institucije.
Verovali su da bi napu{tanje tih institucija predstavljalo rizik da nji-
hove du{e budu proklete i osu|ene na pakao posle smrti.”
“Sada se rabin, zvani Isus, pojavljuje iz regiona ni`e klase. On u~i
tri godine, skuplja sledbenike iz ni`e i srednje klase ljudi, upada u
probleme sa vlastima, i biva razapet zajedno sa 30.000 drugih jevrej-
skih mu{karaca koji su bili pogubljeni tokom tog vremenskog perio-
da.”
“Ali, pet sedmica posle njegovog raspe}a, vi{e od 10.000 Jevreja
ga sledi i tvrdi da je on pravi zastupnik njihove religije. A razmotrite
222
i ovo: voljni su da se odreknu ili da izmene neke dru{tvene instituci-
je o kojima su u~ili od detinjstva da imaju tako veliki i sociolo{ki i
teolo{ki zna~aj.”
“To ukazuje da se ne{to veliko odigravalo”, rekao sam.
Morlend je uzviknuo: “Ne{to veoma veliko se odigravalo!”
DRASTI^NE PROMENE JEVREJSKOG @IVOTA
Pozvao sam Morlenda da objasni te dru{tvene institucije i objasni
kako su ih Isusovi sledbenici promenili ili napustili.
“Prvo”, rekao je, “oni su u~eni jo{ od vremena Avrama i Mojsija
da moraju da prinose `ivotinjske `rtve svake godine za opro{tenje gre-
hova. Bog bi preneo njihove grehe na tu `ivotinju, i njihovi gresi bi bili
opro{teni kako bi oni mogli da budu u pravom odnosu prema Njemu.
Ali iznenada, posle smrti ovog drvodelje iz Nazareta, ti Jevreji vi{e
nisu prinosili `rtve.”
“Drugo, Jevreji su nagla{avali po{tovanje zakona koje im je Bog
dao preko Mojsija. Po njihovom gledi{tu, to je bilo ono {to ih je odva-
jalo od paganskih naroda. Ipak, u toku kratkog vremena posle Isusove
smrti, Jevreji su po~eli da govore da ne postajete istaknuti ~lan nji-
hove zajednice tako {to }ete se samo pridr`avati Mojsijevih zakona.”
“Tre}e, Jevreji su se strogo pridr`avali slavljenja subote ne ~ine}i
ni{ta osim religioznih posve}ivanja svake subote. Oni bi na taj na~in
zaslu`ili svoj polo`aj u odnosu prema Bogu, garantovali spasenje
svoje porodice, i bili u pravom polo`aju prema svom narodu. Me|utim,
posle smrti drvodelje iz Nazareta, ovi hri{}ani slave i druge praznike
koji ukazuju na Hrista.”
“^etvrto, verovali su u monoteizam - u samo jednog Boga. Iako
hri{}ani u~e o jednom obliku monoteizma, oni ka`u da su Otac, Sin,
i Sveti duh jedan Bog. To je radikalno druga~ije od onoga u {ta su
Jevreji verovali. Oni bi smatrali vrhuncem jeresi da neko ka`e da neko
mo`e da bude i Bog i ~ovek istovremeno. Pa ipak su Jevreji po~eli
da obo`avaju Isusa kao Boga u toku prve decenije hri{}anske religi-
je.”
“I peto, ti hri{}ani su prikazivali Mesiju kao nekoga ko je patio i
umro za grehe sveta, dok su Jevreji u~eni da veruju da }e Mesija biti
politi~ki vo|a koji }e uni{titi rimsku vojsku.”
Sa ovako utvr|enim kontekstom, Morlend je nastavio retori~kim
zaklju~kom, gledaju}i napeto u mene. “Li”, rekao je, “kako mo`ete
da objasnite za{to je u kratkom vremenskom periodu ne samo jedan
Jevrejin, ve} cela zajednica od najmanje deset hiljada Jevreja bila volj-
na da se odrekne mnogih klju~nih praksi koje su im slu`ile sociolo{ki
i teolo{ki toliko vekova? Moje obja{njenje je jednostavno: videli su da
je Isus ustao iz mrtvih.”
223
 Iako je Morlendovo izlaganje bilo veoma impresivno, video sam
problem da to shvate savremeni ljudi. Rekao sam mu da je veoma
te{ko Amerikancu iz dvadesetog veka da razume radikalnu prirodu tog
preobra`aja.
“Danas su ljudi nepostojani u svojoj veri”, rekao sam. “Oni se
neprestano kre}u izme|u verovanja hri{}anstva i Nju ejd`a. Bave se
budizmom, me{aju i stvaraju sopstvenu duhovnost. Za njih, vr{enje
onakvih vrsta promena, koje ste spomenuli, ne bi izgledalo naro~ito
zna~ajno.”
Morlend je klimnuo glavom. O~igledno je ~uo ovu zamerku i rani-
je. “Ja bih upitao takvu osobu: 'Koje je va{e najvrednije verovanje?
Da su va{i roditelji bili dobri ljudi? Da je ubistvo nemoralno? Pomislite
koliko ne{to mora da bude radikalno da bi vas navelo da promenite
ili da se odreknete tog uverenja koje toliko cenite. Sada po~injemo
da se pribli`avamo”'.
“Imajte na umu da je ovo celokupna zajednica ljudi koji napu{taju
svoja dragocena verovanja koja su vekovima preno{ena i za koja su
verovali da poti~u od samog Boga. Oni su to uradili iako su ugro`avali
sopstvenu dobrobit, a tako|e su verovali da rizikuju osudu svojih du{a
na pakao, ako nisu bili u pravu.”
“Pored toga, oni to nisu ~inili zato {to su nai{li na bolje ideje. Oni
su bili veoma zadovoljni starim tradicijama. Odrekli su ih se jer su
videli ~uda koja nisu mogli da objasne i koja su ih primorala da vide
svet na druga~iji na~in.”
“Mi smo zapadnja~ki individualci koji vole tehnolo{ke i dru{tvene
promene”, zapazio sam. “Tradicije nama ne zna~e toliko puno.”
“To }u odobriti”, odgovorio je Morlend. “Ali ovi ljudi jesu cenili
tradiciju. @iveli su u vremenu u kome {to je ne{to bilo starije, to je
bilo bolje. U stvari, {to su dalje u pro{lost mogli da prate ideju, to je
bilo verovatnije da je ona istinita. Tako da bi dola`enje sa novim ide-
jama bilo prihva}eno suprotno od na~ina na koji mi to ~inimo danas.”
“Verujte mi”, zaklju~io je, “te promene jevrejskih dru{tvenih struk-
tura nisu bile samo manja pode{avanja koja su olako na~injena - bile
su to ogromne promene. To nije bilo ni{ta manje od dru{tvenog
zemljotresa! Zemljotres se ne de{ava bez uzroka.”
DOKAZ BROJ ^ETIRI: PRI^E[]E I KR[TENJE
Morlend je istakao pojavu pri~e{}a i kr{tenja u prvobitnoj crkvi kao
jo{ jedan posredan dokaz da je vaskrsenje istinito. Ali, ja sam imao
odre|ene sumnje.
“Zar nije prirodno da religije stvaraju sopstvene obrede i prakse?”
upitao sam. “Sve religije ih imaju. Kako to onda dokazuje bilo {ta o
vaskrsenju?”
224
“U redu, ali razmotrimo za trenutak pri~e{}e”, odgovorio je. “Ono
{to je ~udno jeste da se ti prvi sledbenici Isusa nisu okupljali kako
bi slavili njegova u~enja ili koliko je on divan. Okupljali su se redovno
da bi se pri~estili iz jednog razloga: da zapamte da je Isus javno
pogubljen na surov i poni`avaju}i na~in.”
“Razmislite o tome na savremen na~in. Kada bi grupa ljudi volela
D`ona F. Kenedija, mogla bi redovno da se okuplja da bi se prise}ala
njegovog sukoba sa Rusijom, njegovog promovisanja gra|anskih prava
i njegovu harizmati~nu li~nost. Ali, ne bi slavili ~injenicu da ga je Li
Harvi Osvald ubio!”
“Me|utim, to se mo`e uporediti sa onim {to su ti prvi hri{}ani
~inili. Kako to obja{njavate? Ja to obja{njavam na slede}i na~in: oni
su shvatili da je Isusovo pogubljenje bilo neophodan korak do daleko
ve}e pobede. Njegovo ubistvo nije bilo poslednja re~ - poslednja re~
je bila da je on pobedio smrt za sve nas ustav{i iz mrtvih. Oni su
slavili njegovo pogubljenje jer su bili ube|eni da su ga videli `ivog
posle pogubljenja.”
“[ta je sa kr{tenjem?” upitao sam.
“Crkva je na po~etku usvojila oblik kr{tenja iz svog jevrejskog
vaspitanja, zvanog prozelitsko kr{tenje. Kada su ne-Jevreji `eleli da
prihvate Mojsijeve zakone, Jevreji bi krstili te ne-Jevreje u ime Boga
Izraela. Ali, u Novom zavetu, ljudi su kr{tavani u ime Boga Oca, Boga
Sina, i Boga Svetog duha - {to je zna~ilo da su izdigli Isusa na sta-
tus Boga.”
“Ne samo to, ve} je kr{tenje bilo i slavljenje Isusove smrti, kao i
pri~e{}e. Uronjavanjem u vodu, slavite njegovu smrt, a izla`enjem iz
vode, slavite ~injenicu da je Isus vaskrsao u novi `ivot.”
Prekinuo sam ga rekav{i: “Pretpostavljate da ti obredi nisu jed-
nostavno usvojeni iz takozvanih misterioznih religija.”
“I to zbog dobrih razloga”, odgovorio je Morlend. “Prvo, ne posto-
je ~vrsti dokazi da je bilo koja religija sa misterijama verovala u
bogove koji umiru i vaskrsavaju, sve do perioda posle Novog zaveta.
Tako da ako je bilo nekog pozajmljivanja, one su pozajmljivale iz
hri{}anstva.”
“Drugo, praksa kr{tenja je do{la iz jevrejske religije, a Jevreji su
se veoma protivili da neznabo`a~ke ili Gr~ke ideje uti~u na njihove
obrede. I tre}e, ova dva obreda se mogu pratiti unazad do najranije
hri{}anske zajednice - previ{e rano da bi se uticaj bilo kojih drugih
religija uvukao u njihovo razumevanje o zna~enju Isusove smrti.”
DOKAZ BROJ PET: POJAVA CRKVE
Morlend je pre kona~nog stava rekao: “Kada se odigra velika kul-
turna promena, istori~ari uvek tra`e doga|aje koji je obja{njavaju.”
225
 “Da, to ima smisla”, rekao sam.
“U redu, razmislimo onda o nastanku hri{}anske crkve. Nema
sumnje da je nastala ubrzo posle Isusove smrti i da se toliko brzo
ra{irila da je u periodu od mo`da dvadeset godina stigla ~ak i do
Cezarove palate u Rimu. Ne samo to, ve} je ovaj pokret trijumfovao
nad nizom drugih ideologija i na kraju nadvladao celokupno rimsko
carstvo.”
“Ako bi ste bili marsovac koji posmatra de{avanje iz prvog veka,
da li bi ste pomislili da }e pre`iveti hri{}anstvo ili Rimsko carstvo?
Verovatno se ne bi ste kladili na grupu ljudi ~ija je glavna poruka bila
da je raspeti drvodelja iz zaba~enog sela pobedio smrt. Pa ipak, ona
je bila toliko uspe{na da danas svojoj deci dajemo imena Petar i
Pavle, a psima Cezar i Neron!”
“Svi|a mi se na~in na koji je Mul (C. F. D. Moule), nau~nik sa
Kembrid`a koji prou~ava Novi zavet, rekao: 'Ako pojava ovog
Nazare}anina, fenomen nesumnjivo potvr|en Novim zavetom, stvara
veliku rupu u istoriji, rupu veli~ine i oblika vaskrsenja, {ta svetovni
istori~ar predla`e da bi je zakrpio?'”3
Iako ovo nije bila najja~a Morlendova poruka, po{to su se i drugi
religiozni pokreti iznenada pojavili i ra{irili, posredni dokazi se ne
oslanjaju samo na ja~inu jedne ~injenice. Umesto toga, kumulativna
te`ina vi{e ~injenica je ta koja zajedno ukazuje na zaklju~ak. A za
Morlenda, taj zaklju~ak je jasan.
“Vidite”, rekao je, “ako neko `eli da razmotri ove posredne dokaze
i do|e do presude da Isus nije vaskrsao iz mrtvih - u redu. Ali oni
moraju da pru`e alternativno obja{njenje koje je verovatno za sve ove
~injenice.”
“Imajte na umu da nema sumnje da su ove ~injenice istinite; ono
{to se dovodi u pitanje je kako ih objasniti. A ja nikada nisam video
bolje obja{njenje od vaskrsenja.”
U glavi sam iznova razmi{ljao o posrednim dokazima: spremnosti
u~enika da umru za ono {to su iskusili; promenjen `ivot skeptika kao
{to su bili Jakov i Savle; radikalne promene dru{tvenih struktura koje
su Jevreji dragoceno ~uvali vekovima; iznenadna pojava pri~e{}a i
kr{tenja; i zapanjuju}a pojava i rast crkve.
Uz svih ovih pet neosporenih ~injenica, morao sam da se slo`im
sa Morlendom da vaskrsenje, i jedino vaskrsenje, daje smisao svima.
Nijedno drugo obja{njenje nije ni blizu tome. A to su samo posredni
dokazi. Kada sam dodao mo}an dokaz za Isusov prazan grob, i
ubedljivo svedo~enje o njegovim pojavljivanjima posle vaskrsenja,
slu~aj je izgledao zaklju~en.
To je tako|e bila procena Lajonela Lakhua (Lionel Luckhoo), bri-
ljantnog i o{troumnog advokata kome je zapanjuju}ih 245 uzastopnih
226
osloba|aju}ih presuda optu`enima za ubistvo donelo mesto u
Ginisovoj knjizi rekorda kao svetskog najuspe{nijeg advokata.4 Ovaj
biv{i pravnik i diplomata, koga je kraljica Elizabeta dva puta proizvela
u viteza, podvrgao je istorijske ~injenice o vaskrsenju sopstvenoj
temeljnoj analizi nekoliko godina pre nego {to je objavio:
“Nedvosmisleno tvrdim da su dokazi za vaskrsenje Isusa Hrista toliko
sna`ni da primoravaju na prihvatanje, dokazima koji ne ostavljaju
nikakvog mesta za sumnju.”5
Ali, sa~ekajte. To nije sve.
KONA^NI KORAK
Po{to se na{ intervju zavr{io, Morlend i ja smo razgovarali o rag-
biju dok sam ja sklanjao kasetofon i po~eo da pakujem bele{ke. Iako
sam pomalo `urio da stignem na let nazad za ^ikago, on je rekao
ne{to {to me je podstaklo da zastanem.
“Postoji jo{ jedna kategorija dokaza o kojoj niste pitali”, napome-
nuo je.
U mislima sam razmatrao na{ intervju. “Predajem se”, rekao sam.
“O ~emu se radi?”
“To je susret sa vaskrslim Hristom koji se neprestano doga|a
{irom sveta, u svakoj kulturi, ljudima razli~itog porekla i li~nosti - obra-
zovanima ili ne, bogatima i siroma{nima, misliocima i emocionalnim
osobama, mu{karcima i `enama”, rekao je. “Oni }e svi svedo~iti da
ih je Isus Hrist promenio vi{e od bilo koje stvari u njihovim `ivotima.”
Morlend se nagnuo napred dok je isticao. “Za mene, to
obezbe|uje kona~ni dokaz - ne jedini dokaz, ali kona~ni potvrdni
dokaz - da poruka o Isusu mo`e da otvori vrata ka neposrednom sus-
retu sa vaskrslim Hristom.”
“Pretpostavljam da ste imali takav susret”, rekao sam. “Recite mi
o njemu.”
“Godine 1968, bio sam cini~ni hemi~ar na Univerzitetu u Misuriju,
kada sam se suo~io sa ~injenicom da je, kada bih ispitao tvrdnje
Isusa Hrista kriti~ki, ali otvorenog uma, bilo vi{e nego dovoljno
dokaza da verujem u njih.”
“Zbog toga sam na~inio korak u istom smeru na koji su dokazi
pokazivali, primaju}i Isusa kao vo|u koji pra{ta, i po~eo sam da
odr`avam vezu sa njim - vaskrslim Hristom - na veoma realan na~in
koji i dalje traje.”
“U toku tri decenije imao sam stotine specifi~nih odgovora na
molitve, do`ivljavao sam stvari koje se jednostavno ne mogu objas-
niti prirodnim obja{njenjima, i do`iveo sam promenu `ivota, ve}u nego
{to sam ikada mogao da zamislim.”
227
 Ali, protestvovao sam, ljudi do`ivljavaju promene `ivota i u drugim
religijama ~ija na~ela protivre~e hri{}anstvu. “Zar nije opasno zasni- Za dalje dokaze
vati odluku na subjektivnim iskustvima?” upitao sam. Vi{e izvora o ovoj temi
“Dopustite mi da razjasnim dve stvari”, rekao je. “Prvo, ja ne
ka`em: 'Samo verujte svom iskustvu.' Ja ka`em: 'Smireno koristite Green, Michael, Christ Is Risen: So What? Kent, England: Sovereign
um i procenjujte dokaze, a zatim dopustite da iskustvo bude World, 1995.
potvr|uju}i deo dokaza.' Drugo, ako je ono na {ta ovi dokazi ukazu- McDowell, Josh. The Resurrection Factor, 105-20. San Bernardino, Calif.:
ju ta~no - to jest, ako svi ovi dokazi zaista ukazuju na Isusovo Here's Life, 1981.
vaskrsenje - sami dokazi mole za iskustvenim testom.” Moreland, J. P. Scaling the Secular City. Grand Rapids: Baker, 1987.
Moule, C. E D. The Phenomenon of the New Testament. London: SCM
“Defini{ite to”, rekao sam.
Press, 1967.
“Iskustven test je: 'On je jo{ uvek `iv i ja to mogu da utvrdim
obra}aju}i mu se.' Kada bi ste bili u poroti i ~uli dovoljno dokaza koji
bi vas ubedili da je neko kriv, ne bi imalo smisla da zastanete pred
poslednjim korakom da ga osudite. A da ljudi prihvate dokaze za
vaskrsenje Isusa, a da ne preuzmu poslednji korak da to testiraju
iskustvom, to bi zna~ilo propustiti ono na {ta dokaz upu}uje.”
“Prema tome”, rekao sam, “ako dokazi ~vrsto idu u tom smeru,
jedino je racionalno i logi~no slediti ga u iskustvenom domenu.”
Klimnuo je potvrdno glavom. “Upravo tako”, rekao je. “To je
kona~na potvrda dokaza. U stvari, re}i }u ovo: Dokazi vi~u tra`e}i
iskustveni test.”

Razmatranja
Pitanja za razmi{ljanje ili grupno prou~avanje

1. U~enici su bili u jedinstvenom polo`aju da sa sigurno{}u znaju da li

se Isus vratio iz mrtvih, i bili su spremni da umru za svoje uverenje da jeste.
Da li znate bilo koga u istoriji koji je svesno i voljno umro za neku la`? Koji
stepen sigurnosti bi vam bio potreban pre nego {to bi ste bili voljni da
polo`ite svoj `ivot za neko uverenje? Koliko temeljno bi ste istra`ivali stvar
ako bi ste trebali da zasnujete va{ `ivot na njoj?
2. Koja su va{a najdragocenija verovanja? [ta bi bilo potrebno da ih
napustite ili radikalno ponovo razmislite o tim dragocenim uverenjima -
naro~ito ako bi ste istinski verovali da rizikujete prokletstvo va{e du{e, ako
niste u pravu? Kakav je va{ odgovor u odnosu na istorijsku ~injenicu da je
hiljade Jevreja iznenada promenilo mnoge dru{tvene i religiozne navike ubrzo
posle Isusovog raspe}a?
3. Osim Isusovog Vaskrsenja, da li mo`ete da smislite bilo kakvo
obja{njenje koje bi istovremeno objasnilo sve kategorije dokaza o kojima je
D`. P. Morlend govorio? [ta mislite, kako bi neko kao {to je on odgovorio na
va{u hipotezu?
4. Morlend je zavr{io svoj intervju govore}i o iskustvenom testu. [ta bi
moralo da se desi pre nego {to bi ste vi bili spremni da sami preuzmete
takav korak?
228 229

ZAKLJU^AK:
PRESUDA ISTORIJE
[ta dokazi utvr|uju i {ta oni danas zna~e?
Bio je 8. novembar 1981. godine. Bila je nedelja. Zaklju~ao sam
se u radnoj sobi i proveo popodne podse}aju}i se duhovnog putovanja
koje je trajalo 21 mesec.
Moje istra`ivanje o Isusu bilo je sli~no onome {to ste upravo
pro~itali, osim {to sam ja prvenstveno prou~avao knjige i vr{io druga
istorijska istra`ivanja umesto {to sam li~no razgovarao sa nau~nici-
ma. Postavljao sam pitanja i analizirao odgovore uz otvoren um koliko
god sam to mogao da u~inim. Sada sam dosegao kriti~nu masu.
Dokazi su bili jasni, jedino preostalo pitanje je bilo {ta }u da u~inim
sa njima.
Vade}i bele`nicu, po~eo sam da pregledavam pitanja koja sam
postavio od kako sam zapo~eo istra`ivanje i neke od klju~nih ~injeni-
ca koje sam otkrio. Na sli~an na~in, mogao sam da saberem ono {to
smo nau~ili u na{em sopstvenom ispitivanju dokaza.
DA LI SE MO@E VEROVATI ISUSOVIM BIOGRAFIJAMA?
Nekada sam mislio da su Jevan|elja samo religiozna propaganda,
beznade`no obojena previ{e aktivnom ma{tom i revno{}u. Me|utim,
Kreg Blumberg, jedan od najistaknutijih autoriteta u zemlji po tom
pitanju, izgradio je ubedljiv slu~aj da ona odra`avaju svedo~anstvo
o~evidaca i sadr`e nepogre{iva obele`ja ta~nosti. Te biografije su
toliko rano nastale da se ne mogu objasniti kao proizvod legendi. U
stvari, osnovna uverenja u Isusova ~uda, Vaskrsenje i bo`ansku priro-
du idu unazad do samog nastanka hri{}anskog pokreta.
DA LI ISUSOVE BIOGRAFIJE IZDR@AVAJU PROVERU?
Blumberg je ubedljivo pokazao da su pisci Jevna|elja nameravali
da sa~uvaju pouzdane istorijske ~injenice, da su bili u stanju da to
u~ine, da su bili iskreni i voljni da uklju~e i materijal koji je te{ko
objasniti, i da nisu dopu{tali da predrasude prekomerno oboje njiho-
vo izve{tavanje. Sklad izme|u Jevan|elja o bitnim ~injenicama, uz raz-
like u nekim pojedinostima, daje istorijsku verodostojnost opisima.
230
Pored toga, prvobitna crkva ne bi mogla da se ukoreni i buja ba{ u
Jerusalimu, da je propovedala o ~injenicama u vezi Isusa koje bi nji-
hovi savremenici mogli prikazati kao preuveli~ane ili la`ne. Ukratko,
Jevan|elja su bila u stanju da pro|u svih osam testova dokaza.
DA LI SU ISUSOVE BIOGRAFIJE POUZDANO SA^UVANE ZA NAS?
Nau~nik svetske klase Brus Mecger je rekao da u pore|enju sa
drugim drevnim dokumentima, postoji neprevazi|en broj novozavetnih
rukopisa i da se oni mogu datirati veoma blizu prvobitnih spisa.
Savremeni Novi zavet je 99,5% oslobo|en tekstualnih neslaganja, bez
sumnji u glavne hri{}anske doktrine. Kriterijumi koje je koristila rana
crkva za utvr|ivanje - koje knjige treba smatrati verodostojnim -
obezbedili su da posedujemo najbolje zapise o Isusu.
DA LI IMA POUZDANIH DOKAZA O ISUSU IZVAN
NJEGOVIH BIOGRAFIJA?
“Imamo bolju istorijsku dokumentaciju o Isusu nego o osniva~u
bilo koje druge drevne religije”, rekao je Edvin Jamau~i. Izvori izvan
Biblije potvr|uju da su mnogi ljudi verovali da je Isus isceljivao ljude
i bio Mesija, da je razapet, i da su ga uprkos njegove sramne smrti,
njegovi sledbenici, koji su verovali da je i dalje bio `iv, obo`avali kao
Boga. Jedan stru~njak je dokumentovao 39 drevnih izvora koji
potvr|uju vi{e od sto ~injenica u vezi Isusovog `ivota, u~enja, raspe}a
i vaskrsenja. Sedam svetovnih izvora i nekoliko ranih verovanja govo-
re o Isusovoj bo`anskoj prirodi, u~enju “definitivno prisutnom kod
najranije crkve”, po nau~niku Geriju Habermasu.
DA LI ARHEOLOGIJA POTVR\UJE ILI PROTIVRE^I
ISUSOVIM BIOGRAFIJAMA?
Arheolog D`on Mekrej je rekao da nema sumnje da su arheolo{ki
nalazi pove}ali pouzdanost Novog zaveta. Nijedno otkri}e nikada nije
opovrglo biblijske navode. ^tavi{e, arheologija je ustanovila da je
Luka, koji je napisao oko jedne ~etvrtine Novog zaveta, bio naro~ito
pa`ljiv istori~ar. Jedan stru~njak je zaklju~io: “Ako je Luka bio toliko
precizan u svom istorijskom izve{tavanju (sporednih pojedinosti), po
kojoj logi~koj osnovi mo`emo da pretpostavimo da je bio nemaran ili
neprecizan u izve{tavanju o pitanjima koja su bila daleko zna~ajnija,
ne samo za njega, ve} i za druge?” Kao, na primer, o Isusovom
vaskrsenju.
231

DA LI JE ISUS KAO ISTORIJSKA LI^NOST ISTI KAO I ISUS VERE?
Gregori Bojd je rekao da veoma spominjani Seminar o Isusu, koji
sumnja da je Isus rekao ve}inu onoga {to mu se pripisuje, predstavlja
“veoma mali broj radikalnih nau~nika koji su na krajnje levom krilu
novozavetnog mi{ljenja”. Seminar je isklju~io mogu}nost odigravanja
~uda na samom po~etku, primenjuje sumnjive kriterijume, a neki
u~esnici su uklju~ili dokumente sa mitskim sadr`ajem krajnje sum-
njivog kvaliteta. [tavi{e, ideja da su se pri~e o Isusu pojavile iz
mitologije o bogovima koji umiru i o`ivljavaju, ne izdr`ava proveru.
Bojd je rekao: “Dokazi da je Isus onakav kakvim su ga u~enici pred-
stavili... jednostavno su daleko iznad mojih razloga za verovanje da
su nau~nici levog krila iz Seminara o Isusu u pravu.” Sve u svemu,
Isus vere je jednak Isusu kao istorijskoj li~nosti.
DA LI JE ISUS STVARNO BIO UBE\EN DA JE BO@JI SIN?
Vra}aju}i se unazad do najranijih predanja, koja su nesumnjivo
bezbedna od razvoja legendi u njima, Ben Viterington III je bio u sta-
nju da poka`e da je Isus imao uzvi{eno i transcedentalno shvatanje
o sebi. Na osnovu dokaza, Viterington je rekao: “Da li je Isus verovao
da je Bo`ji Sin, Bo`ji Pomazanik? Odgovor je DA. Da li je video sebe
kao Sina ~ove~ijeg? Odgovor je DA. Da li je video sebe kao Mesiju?
DA, to je na~in na koji je sebe posmatrao. Da li je verovao da bilo
ko ni`i od Boga mo`e da spase svet? Ne, ne verujem da jeste.”
DA LI JE ISUS BIO LUD KADA JE TVRDIO DA JE BO@JI SIN?
^uveni psiholog Geri Kolins je rekao da Isus nije ispoljavao neod-
govaraju}e emocije, da je bio u dodiru sa stvarno{}u, da je bio bri-
ljantan i imao zapanjuju}e uvide u ljudsku prirodu, i imao duboke i
trajne odnose prema drugim ljudima. “Jednostavno ne vidim znake da
je Isus patio od bilo kakve poznate mentalne bolesti”, zaklju~io je.
Pored toga, Isus je podr`ao svoju tvrdnju da je Bog ~udesnim delima
isceljivanja, zapanjuju}im prikazivanjem mo}i nad prirodom, nenad-
ma{nim u~enjima, bo`anskim razumevanjem ljudi i sopstvenim
vaskrsenjem, {to je bila kona~na potvrda njegovog identiteta.
DA LI JE ISUS ISPUNIO BO@ANSKE OSOBINE?
Iako otelotvorenje - da Bog postaje ~ovek, da beskona~no posta-
je kona~no - pokre}e na{u ma{tu, istaknuti teolog D. A. Karson je
istakao da postoji obilje dokaza da je Isus ispoljavao karakteristike
bo`anstva. Na osnovu Poslanice Filibljanima, 2. poglavlja, mnogi
232
teolozi veruju da se Isus voljno odrekao nezavisne upotrebe tih
bo`anskih odlika dok je vr{io svoju misiju otkupljenja ~oven~anstva.
^ak i pored toga, Novi zavet specifi~no potvr|uje da je Isus pose-
dovao sve osobine bo`anstva, uklju~uju}i i sveznanje, sveprisutnost,
svemo}nost, ve~nost i nepromenljivost.
DA LI SE ISUS - I SAMO ISUS - POKLAPA SA
IDENTITETOM MESIJE?
Stotinama godina pre nego {to je Isus ro|en, proroci su prorekli
dolazak Mesije, ili Pomazanika, koji }e otkupiti Bo`ji narod. Na taj
na~in je desetine starozavetnih proroka stvorilo otisak prsta koji odgo-
vara pravom Mesiji. To je dalo Izraelu na~in na koji mo`e da otkrije
la`ne Mesije i proceni verodostojnost pravog Mesije. Nasuprot
astronomskih {ansi - jedan u bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion,
bilion, bilion, bilion, bilion, bilion, bilion biliona - Isus, i samo Isus
tokom cele istorije, odgovara tim otiscima prstiju. To potvr|uje Isusov
identitet do neverovatnog stepena sigurnosti.
DA LI JE ISUSOVA SMRT VARKA, A NJEGOVO VASKRSENJE
PREVARA?
Analiziraju}i medicinske i istorijske podatke, dr Aleksandar Meterel
je zaklju~io da Isus nije mogao da pre`ivi velike napore prilikom
raspe}a, a jo{ manje ranu kopljem koje je pro{lo kroz njegova plu}a
i srce. Ideja da se on nekako onesvestio na krstu i pravio se da je
mrtav, nema osnovu ni u kakvim dokazima. Rimski d`elati su bili zas-
tra{uju}e efikasni, znaju}i da bi se sami suo~ili sa smr}u ako bi bilo
koja od njihovih `rtvi si{la sa krsta `iva. ^ak i da je Isus nekako
pre`iveo mu~enje, njegovo stanje nikada ne bi moglo da nadahne
svetski pokret zasnovan na premisi da je slavno trijumfovao nad
smr}u.
DA LI JE ISUSOVO TELO ZAISTA NESTALO IZ GROBA?
Vilijem Lejn Kreg je izneo upe~atljive dokaze da je istrajni simbol
uskrsa - prazan Isusov grob - bio istorijska realnost. O praznom grobu
se izve{tava ili se na njega ukazuje u veoma ranim izvorima -
Jevan|elju po Marku i verovanju navedenom u 1. Poslanici Korin-
}anima, 15. poglavlju - koji datiraju toliko blizu doga|aja da nisu mogli
da budu proizvod legende. ^injenica da Jevan|elja izve{tavaju da su
`ene otkrile prazan grob poja~ava autenti~nost pri~e. Mesto Isusovog
groba je bilo poznato i hri{}anima i Jevrejima, tako da su skeptici
mogli da provere grob. U stvari, niko, ~ak ni rimske vlasti ili jevrejs-
ki sve{tenici, nikada nisu tvrdili da se u grobu i dalje nalazilo Isusovo
233
telo. Umesto toga, bili su primorani da izmisle apsurdnu pri~u da su
u~enici, uprkos tome {to nisu imali motiva niti mogu}nosti, ukrali telo
- teorija u koju ~ak ni najskepiti~niji kriti~ari danas ne veruju.
DA LI JE ISUS VI|EN @IV POSLE SMRTI NA KRSTU?
Dokazi za Isusovo pojavljivanje posle vaskrsenja se nisu poste-
peno razvijali tokom godina kako je mitologija izvrtala se}anja na nje-
gov `ivot. Umesto toga, rekao je Geri Habermas, stru~njak po pita-
nju Vaskrsenja, vaskrsenje je bilo “centralna objava rane crkve od
samog po~etka”. Drevno verovanje navedeno u 1. Poslanici Korin-
}anima, 15. poglavlje, spominje specifi~ne osobe koje su srele
vaskrslog Hrista, a Pavle je ~ak izazvao skeptike iz prvog veka da
li~no razgovaraju sa tim osobama kako bi sami utvrdili istinu. Dela
apostolska su puna veoma ranih potvrda Isusovog vaskrsenja, dok
Jevan|elja detaljno opisuju brojne susrete. Britanski teolog Majkl Grin
je zaklju~io: “Isusova pojavljivanja su potvr|ena kao i bilo {ta iz
drevnih vremena.... Ne mo`e postojati racionalna sumnja da su se
odigrale.”
DA LI POSTOJE NEKE DODATNE ^INJENICE KOJE UKAZUJU
NA VASKRSENJE?
Posredni dokazi D`. P. Morlenda su dodali kona~nu dokumentaci-
ju za vaskrsenje. Prvo, u~enici su bili u jedinstvenom polo`aju da
znaju da li se vaskrsenje odigralo i oni su i{li u smrt objavljuju}i da
je ono istinito. Niko svesno i svojevoljno ne umire za neku la`. Drugo,
osim vaskrsenja, ne postoji dobar razlog za{to bi se skeptici kao {to
su Pavle i Jakov preobratili i umrli za svoju veru. Tre}e, u toku neko-
liko nedelja od raspe}a, hiljade Jevreja je po~elo da napu{ta klju~ne
dru{tvene prakse koje su vekovima imale kriti~an sociolo{ki i reli-
giozni zna~aj. Verovali su da rizikuju da budu prokleti ako nisu u
pravu. ^etvrto, rani obredi pri~e{}a i kr{tenja su potvrdili Isusovo
vaskrsenje i bo`ansku prirodu. I peto, ~udesna pojava crkve, uprkos
surovim rimskim progonima “pravi veliku rupu u istoriji, rupu veli~ine
i oblika vaskrsenja”, kako je to Mul rekao.
NEUSPEH MILEROVOG IZAZOVA
Prizna}u: bio sam iznena|en koli~inom i kvalitetom dokaza da je
Isus jedinorodni Bo`ji Sin. Dok sam sedeo za stolom tog nedeljnog
popodneva, odmahivao sam glavom zapanjeno. Video sam optu`ene
osu|ene na smrt na osnovu daleko manje ubedljivog dokaza!
Kumulativne ~injenice i podaci su nepogre{ivo usmeravali na
zaklju~ak do koga nisam u potpunosti `eleo da stignem.
234
Iskreno, `eleo sam da verujem da je obo`avanje Isusa bilo rezul-
tat razvoja legendi prilikom koga su dobronamerni, ali pogre{no
vo|eni ljudi polako pretvorili mudraca u mitolo{kog Bo`jeg Sina. To je
izgledalo bezbedno; na kraju, lutaju}i apokalipti~ki propovednik iz
prvog veka ne bi mogao da pola`e nikakva prava na mene. Ali, iako
sam krenuo u istra`ivanje misle}i da je ta pretpostavka o legendi ini-
tuitivno o~igledna, iza{ao sam ube|en da je u potpunosti bila bez
osnove.
Ono {to je imalo presudan uticaj na mene je bilo ~uveno istra`iva-
nje A. N. [erfvin - Vajta, velikog klasi~nog istori~ara sa Oskforda, na
koga se Vilijem Lejn Kreg pozvao u na{em intervjuu. [ervin - Vajt je
pa`ljivo ispitao stopu kojom su se legende razvijale u drevnom svetu.
Njegov zaklju~ak je bio: ^ak ni dve cele generacije nisu bile dovoljne
da bi se razvila legenda i uklonila ~vrsto jezgro istorijske istine.1
Razmotrimo sada Isusov slu~aj. Istorijski govore}i, novosti o nje-
govom praznom grobu, opisi o~evidaca njegovog pojavljivanja posle
vaskrsenja i ube|enje da je on zaista Bo`ji Sin, pojavili su se prak-
ti~no trenutno.
Verovanje navedeno u 1. Poslanici Korin}anima, 15. poglavlju, koje
potvr|uje Isusovu smrt za na{e gre{e i navodi njegovo pojavljivanje
posle vaskrsenja imenuju}i o~evice, izgovorili su hri{}ani ve} 24
meseca posle raspe}a. Markov opis praznog groba je uzet iz materi-
jala koji poti~e nekoliko godina od samog doga|aja.
Jevan|elja, potvr|uju}i Isusova u~enja, ~uda i vaskrsenje, su
kru`ila jo{ za `ivota Isusovih savremenika, koji bi rado ispravili zapis
da je bilo nekih ulep{avanja ili la`i. Najranije hri{}anske himne
potvr|uju Isusovu bo`ansku prirodu.
Blumberg je to sabrao na slede}i na~in: “U roku od prve dve
godine posle njegove smrti, zna~ajan broj Isusovih sledbenika je izgle-
da ve} formulisao u~enje o pomazanju, bio ube|en da je vaskrsao iz
mrtvih u telesnom obliku, povezivao Isusa sa Bogom i verovali su da
su na{li potporu za sva ta uverenja u Starom zavetu.”2
Vilijem Lejn Kreg je zaklju~io: “Vremenski raspon neophodan za
zna~ajan nastanak legendi u vezi doga|aja iz Jevan|elja bi nas
postavio u drugi vek, upravo u vreme kada su nastala apokrifna
(la`na) Jevan|elja zasnovana na legendama. To su legendarni opisi
koje su razmatrali kriti~ari.”3
Jednostavno nije bilo dovoljno vremena da mitologija iskvari istorij-
ski zapis o Isusu, naro~ito zbog prisustva o~evidaca koji su jo{ uvek
imali li~na znanja o njemu. Kada je nema~ki teolog Julijus Miler 1844.
godine uputio izazov svima da prona|u negde samo jedan primer
tolikog brzog razvoja legende bilo gde u istoriji, odgovor nau~nika iz
njegovog vremena - i do dana{njeg dana - je bila ti{ina.4
235
 Godine 1981, 8. novembra, shvatio sam da je moja najve}a
zamerka Isusu tako|e bila uti{ana dokazima iz istorije. Sme{io sam
se vide}i kako su se stvari preokrenule.
U svetlu ubedljivih ~injenica koje sam utvrdio tokom svog
istra`ivanja, suo~en sa velikom lavinom dokaza u slu~aju za Hrista,
velika ironija je bila da bi mi bilo potrebno daleko vi{e vere da odr`im
svoj ateizam nego da verujem u Isusa iz Nazareta!
IMPLIKACIJE DOKAZA
Da li se se}ate pri~e o D`ejmsu Diksonu iz uvoda ove knjige?
Dokazi su sna`no ukazivali na njegovu krivicu za pucanje na policij-
skog narednika iz ^ikaga. On je ~ak priznao da je to u~inio!
Ipak, kada je izvr{eno temeljnije istra`ivanje, iznenada se javio
preokret: scenario koji je najbolje odgovarao ~injenicama je da je
narednik namestio ovaj slu~aj Diksonu, koji je bio nevin. Dikson je
oslobo|en, a narednik je bio osu|en. Dok zaklju~ujemo svoje
istra`ivanje o slu~aju za Hrista, dobro je da se podsetimo na dve
velike pouke te pri~e.
PRVO, DA LI JE PRIKUPLJANJE DOKAZA ZAISTA BILO TEMELJNO?
Da, jeste. Odabrao sam stru~njake koji su mogli da navedu svoj
stav i da ga odbrane istorijskim dokazima koje sam ja onda mogao
da proverim unakrsnim ispitivanjem. Mene nisu zanimala samo njiho-
va mi{ljenja; `eleo sam ~injenice. Izazvao sam ih sada{njim teorija-
ma ateista i liberalnih profesora. Uz njihovo obrazovanje, iskustvo i
karakter, ti nau~nici su bili vi{e nego kvalifikovani da predstave pouz-
dane istorijske podatke u vezi Isusa.
DRUGO, KOJE SE OBJA{NJENJE NAJBOLJE UKLAPA
U SVE DOKAZE?
Do 8. novebra 1981. godine, moja teza o legendi, koje sam se
uporno dr`ao toliko godina, je bila u potpunosti razorena. [tavi{e, moj
novinarski skepticizam prema natprirodnom se istopio u svetlu istorij-
skih dokaza da je Isusovo vaskrsenje bilo stvaran, istorijski doga|aj.
U stvari, moj um nije mogao da smisli nijedno obja{njenje koje bi se
bar pribli`no uklapalo sa dokazima iz istorije kao zaklju~ak da je Isus
bio ono {to je tvrdio da jeste: jedan jedini Bo`ji Sin.
Ateizam koga sam se toliko dugo dr`ao savio se pod te`inom
istorijske istine. Rezultat je bio zapanjuju} i radikalan, sigurno ne ono
{to sam o~ekivao kada sem krenuo u ovo istra`ivanje. Ali, to je bila,
po mom mi{ljenju, odluka na koju su primoravale ~injenice.
236
Sve to me je dovelo na pitanje “Pa {ta?” Ako je to ta~no, kakve
to veze ima? Bilo je nekoliko o~iglednih implikacija.
- Ako je Isus Bo`ji Sin, njegova u~enja su vi{e od samo dobrih
ideja mudrog u~itelja; to su bo`anski uvidi na kojima mogu sa po-
verenjem da izgradim svoj `ivot.
- Ako Isus postavlja merila moralnosti, mogu da imam nepokoleb-
ljiv temelj za svoje odluke i izbore, umesto da ih zasnivam na
neprekidno pokretljivom pesku egocentri~nosti.
- Ako je Isus zaista vaskrsao iz mrtvih, danas je jo{ uvek `iv i stoji
mi na raspolaganju za susret na li~noj osnovi.
- Ako je Isus pobedio smrt, mo`e da otvori vrata ve~nog `ivota i
za mene.
- Ako Isus ima bo`anske mo}i, ima natprirodnu sposobnost da me
vodi, poma`e i preobrazi dok ga sledim.
- Ako Isus li~no zna bol usled gubitka i patnje, mo`e da me ute{i
i ohrabri usred nemira za koje je on sam upozorio da su neizbe`ni
u svetu iskvarenog grehom.
- Ako me Isus voli kao {to ka`e, u srcu ima najbolje namere za
mene. To zna~i da nemam ni{ta da izgubim, a sve da dobijem
posve}uju}i se njemu i njegovim ciljevima.
- Ako je Isus onaj koji tvrdi da jeste (a imajte na umu da nijedan
vo|a druge velike religije nije smatrao da je Bog), kao moj Tvorac
s pravom zaslu`uje moju pokornost, poslu{nost i obo`avanje.
Se}am se da sam zapisao te implikacije u svoju bele`nicu, a zatim
se naslonio na stolicu. Dostigao sam vrhunac svog skoro dvogo-
di{njeg putovanja. Kona~no je do{lo vreme da se pozabavim
najva`nijim pitanjem od svih: “[ta sada?”
FORMULA ZA VERU
Posle li~ne istrage koja je trajala vi{e od {est stotina dana i
bezbroj sati, moja sopstvena presuda u Hristovom slu~aju je bila
jasna. Me|utim, dok sam sedeo za stolom, shvatio sam da mi je bilo
potrebno vi{e od intelektualne odluke. Odlu~io sam da preuzmem
iskustveni korak koji je D`. P. Morlend opisao u poslednjem intervjuu.
Tra`e}i na~in kako da to ostvarim, uzeo sam Bibliju i otvorio
Jevan|elje po Jovanu 1,12, stih na koji sam nai{ao tokom svoje
istrage: “A koji ga primi{e dade im vlast da budu sinovi Bo`ji.”
Klju~ni glagoli u ovom stihu izra`avaju matemati~kom precizno{}u
{ta je potrebno da bi se i{lo dalje od ~isto mentalnog prihvatanja
Isusove bo`anske prirode i ulaska u trajan odnos sa njim priklju~uju}i
se Bo`ijoj porodici: verovati + primiti = postati.
237

1. VEROVATI
Kao neko ko je obrazovan kao novinar i pravnik, bio sam nau~en
da reagujem na ~injenice, gde god da one vode. Za mene, podaci su
ubedljivo pokazivali da je Isus Bo`ji Sin koji je umro kao moja zame-
na da bi platio kaznu koju sam ja zaslu`io za lo{a dela koja sam
u~inio.
A bilo je puno lo{ih dela. Po{tede}u sebe neprijatnosti da govorim
o pojedinostima, ali je istina da sam `iveo svetovnim, nemoralnim
na~inom `ivota u pijanstvu i egocentri~nosti. U svoj karijeri, zabijao
sam no` u le|a svojim kolegama kako bih dobio li~nu prednost i rutin-
ski sam kr{io pravne i eti~ke standarde u potrazi za pri~ama. U
li~nom `ivotu `rtvovao sam svoju `enu i decu na oltaru uspeha. Bio
sam la`ov, varalica i obmanjiva~.
Moje srce je otvrdnulo do te mere da je postalo kao kamen prema
bilo kom drugom. Moj glavni pokreta~ je bilo li~no zadovoljstvo - a
ironi~no je da {to sam ga `udnije tra`io, to je ono postajalo
nedosti`nije i samorazornije.
Kada ~itam u Bibliji da me ti gresi odvajaju od Boga, koji je svet
i moralno ~ist, to je odjekivalo kao ta~no. Svakako je Bog, ~ije sam
postojanje negirao godinama, izgledao veoma dalek, i postalo je
o~igledno da mi je bio potreban Isusov krst da premostim tu prova-
liju. Apostol Petar je rekao: “Jer i Hristos jedanput za grehe na{e
postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu” (1.
Petrova 3,18).
U sve ovo sam sada verovao. Istorijski dokazi i moje li~no iskus-
tvo su bili previ{e jaki da bih ih ignorisao.
2. PRIMITI
Svaki drugi religijski sistem koji sam prou~avao tokom svog
istra`ivanja je bio zasnovan na planu “uradi”. Drugim re~ima, bilo je
neophodno da ljudi ne{to urade - na primer, da koriste tibetanski
to~ak za molitve, daju milostinje, idu na hodo~a{}a, prolaze kroz
reinkarnacije, odra|uju karmu pro{lih greha, izmene svoj karakter - da
poku{aju nekako da zaslu`e svoj put koji }e ih vratiti Bogu. Uprkos
najve}im naporima, ve}ina iskrenih ljudi jednostavno ne uspeva u
tome.
Hri{}anstvo je jedinstveno. Ono je zasnovano na planu “izvr{eno
je” - Isus je na krstu izvr{io za nas ono {to mi ne mo`emo da uradi-
mo sami: platio je smrtnu kaznu koju zaslu`ujemo zbog na{e pobune
i greha, tako da se mo`emo pomiriti sa Bogom.
Nisam morao da se borim i trudim da poku{avam da u~inim
nemogu}e, da u~inim sebe dostojnim. Biblija iznova govori da Isus
238
pru`a opro{tenje i ve~ni `ivot kao besplatan dar koji ne mo`e da se
zaradi (videti Poslanicu Rimljanima 6,23; Efescima 2,8-9; Titu 3,5).
To se naziva milost - zapanjuju}a milost, nezaslu`ena milost.
Dostupna je svakome ko je prima iskrenom molitvom pokajanja. ^ak
i nekome kao {to sam ja.
Da, morao sam da na~inim korak vere, kao {to to ~inimo u svakoj
odluci koju donosimo u `ivotu. Ali tu je su{tinska razlika: vi{e nisam
poku{avao da plivam uzvodno protiv jake struje dokaza; umesto toga,
odabrao sam da idem u istom smeru u kome je tekla bujica ~injeni-
ca. To je bilo razumno, racionalno, logi~no. [tavi{e, na neki unutra{nji
i neobja{njiv na~in, to je tako|e bilo ono za {ta sam osetio da me
je Bo`ji duh usmeravao da ~inim.
Tako sam 8. novembra 1981. godine razgovarao sa Bogom u
iskrenoj i nepripremljenoj molitvi, priznaju}i i okre}u}i se od svojih
greha, i primaju}i dar opro{tenja i ve~ni `ivot kroz Isusa. Rekao sam
mu da sam nadalje uz njegovu pomo} `eleo da sledim Njega i
Njegove puteve.
Nije bilo munja, zvu~nih odgovora, nikakvih ose}aja treperenja.
Znam da neki ljudi ose}aju navalu ose}anja u takvom trenutku;
me|utim, za mene je postojalo ne{to drugo {to je bilo podjednako
zadivljuju}e: bila je to navala razuma.
3. POSTATI
Posle preuzimanja tog koraka, znao sam iz Jevan|elja po Jovanu
1,12 da sam pre{ao prag i u{ao u novo iskustvo. Postao sam
druga~iji: Bo`je dete, zauvek usvojen u njegovu porodicu preko istorij-
skog, vaksrslog Isusa. Apostol Pavle je rekao: “Zato ako je ko u
Hristu, nova je tvar: staro pro|e, gle, sve novo postade” (2.
Korin}enima 5,17).
Svakako, vremenom dok sam se trudio da sledim Isusova u~enja
i da se otvorim njegovoj preobra`avaju}oj sili, moji proriteti, vrednos-
ti i moj karakter su se (i nastavljaju) postepeno menjali. Da parafrazi-
ram Martina Lutera Kinga Mla|eg, mo`da jo{ uvek nisam ~ovek kakav
bih trebao da budem ili ~ovek kakav }u, uz Hristovu pomo}, jednoga
dana biti - ali hvala Bogu, nisam ~ovek koji sam bio!
Mo`da vam to zvu~i misti~no; ne znam. Ne tako davno, tako bi
zvu~alo meni. Me|utim, sada je to veoma stvarno za mene i one oko
mene. U stvari, razlika u mom `ivotu je bila toliko radikalna da neko-
liko meseci po{to sam postao Isusov sledbenik, na{a petogodi{nja
}erka Alison je pri{la mojoj `eni i rekla: “@elim da Bog u~ini za mene
ono {to je u~inio za tatu.”
Tu je bila mala devoj~ica koja je znala samo oca koji je bio sve-
tovan, besan, grub na re~ima, i pre~esto odsutan. I iako nikada nije
239
intervjuisala nau~nika, nikada analizirala podatke, nikada istra`ivala
istorijske dokaze, izbliza je videla uticaj koji mo`e da ima Isus na
ne~iji `ivot. U stvari je govorila: “Ako je to ono {to Bog ~ini sa
~ovekom, to je ono {to `elim za sebe.”
Gledaju}i unazad skoro dve decenije, mogu jasno da vidim da dan
kada sam li~no doneo odluku u slu~aju za Hrista nije bio ni{ta manje
od glavnog doga|aja mog celokupnog `ivota.
DONO[ENJE SOPSTVENE PRESUDE
A sada na vas. Na po~etku sam vas ohrabrivao da pri|ete doka-
zima u ovoj knjizi, kao pravedan i nepristrasan porotnik u {to je ve}oj
meri mogu}e, donose}i zaklju~ke zasnovane na te`ini dokaza. Na
kraju je presuda va{a i samo va{a. Niko drugi ne mo`e da je donese
za vas.
Mo`da ste posle ~itanja stru~njaka za stru~njakom, slu{anja argu-
menta za argumentom, razmatranja odgovora na jedno po jedno pita-
nje i proveravanja dokaza logikom i zdravim razumom, utvrdili, kao i
ja, da je slu~aj za Hrista zaklju~en.
Deo o verovanju iz Jevan|elja po Jovanu 1,12 je ~vrsto na mestu;
sve {to je ostalo je da primite Isusovu milost, a onda }ete postati
njegov sin ili k}er, uklju~eni u duhovnu avanturu koja mo`e da se
razvija ostatak va{eg `ivota i u ve~nost. Za vas, vreme za iskustveni
korak je do{lo, i ja ne mogu odlu~nije od ovoga da vas ohrabrujem
da preuzmete taj korak sa odu{evljenjem.
Sa druge strane, mo`da u vama jo{ uvek borave pitanja. Mo`da
nisam govorio o nekoj zamerci koja je za vas najzna~ajnija. U redu.
Nijedna knjiga se ne mo`e baviti svakim detaljem. Me|utim, verujem
da }e vas koli~ina informacija iznetih na ovim stranama bar ubediti
da je razumno - u stvari, nu`no - da nastavite sa svojim istra`iva-
njem.
Ozna~ite mesta na kojima mislite da dokazi moraju biti oja~ani, a
zatim potra`ite dodatne odgovore uglednih stru~njaka. Ako verujete da
ste nai{li na scenario koji bolje obja{njava ~injenice, nemojte oklevati
da ga podvrgnete iscrpnom proveravanju. Koristite predlo`ene izvore
u ovoj knjizi za detaljnije istra`ivanje. Sami prou~avajte Bibliju (jedan
predlog: “Putovanje” (The Journey) posebno izdanje Biblije koje je
namenjeno ljudima koji jo{ uvek ne veruju da je ona Bo`ija re~).5
Odlu~ite da }ete doneti presudu kada sakupite dovoljnu koli~inu
informacija, znaju}i da nikada ne}ete imati potpuni pregled svakog
pojedina~nog primera. Mo`da }ete ~ak po`eleti da uputite tihu molitvu
Bogu za koga jo{ uvek niste sigurni da postoji, mole}i ga da vas vodi
do istine o Njemu. I kroz sve to, ima}ete moje iskreno ohrabrivanje,
dok nastavljate va{u duhovnu potragu.
240
U isto vreme, ose}am jaku obavezu da vas navedem da ovo
na~inite najzna~ajnijim pitanjem u svom `ivotu. Nemojte prilaziti
ovome usputno ili nehatno, jer je dalek put do va{eg zaklju~ka. Kao
{to je to Majkl Marfi prikladno rekao: “Mi sami - a ne samo istina -
smo ulog u istra`ivanju.”6 Drugim re~ima, ako je moj zaklju~ak u
slu~aju za Hrista ta~an, va{a budu}nost i ve~nost zavise od toga kako
}ete odgovoriti Hristu. Kao {to je Isus to objavio: “Jer ako ne uzveru-
jete da sam ja, pomre}ete u gresima svojim” (Jovan 8,24).
To su razborite re~i, date iz iskrene zabrinutosti. Navodim ih da
bih podvukao veli~inu ovog pitanja i u nadi da }e vas one podstaknuti
da aktivno i temeljno ispitate slu~aj za Hrista.
Me|utim, imajte na umu da neke opcije jednostavno nisu mogu}e.
Nagomilani dokazi su ih ve} zatvorili. K. S. Luis, briljantan i nekada
skepti~ni profesor sa Kembrid`a, koji je na kraju bio ube|en dokazi-
ma za Isusa, zapazio je:
“Ovde poku{avam da spre~im svakoga da ka`e zaista besmislenu
stvar koju ljudi ~esto ka`u o Njemu: 'Spreman sam da prihvatim
Isusa kao velikog moralnog u~itelja, ali ne prihvatam njegovu tvr-
dnju da je Bog.' To je jedna stvar koju ne treba da govorimo.
^ovek koji bi bio samo ~ovek i rekao takvu vrstu stvari koju je Isus
izgovorio, ne bi bio veliki moralni u~itelj. Bio bi ili ludak... ili pak-
leni \avo. Morate da na~inite izbor. Ili je ovaj ~ovek bio, i jeste,
Sin Bo`ji, ili je ludak ili ne{to gore. Mo`ete da ga zatvorite kao
ludaka, mo`ete da pljujete na Njega i da ga ubijete kao demona;
ili mo`ete da mu padnete pred noge i nazovete ga Gospodom i
Bogom. Ali, nemojmo iznositi bilo kakve snishodljive besmislice o
tome da je On veliki u~itelj, ali samo ~ovek. On nam to nije ostavio
kao mogu}nost. Nije ni nameravao.”7
241

LITERATURA
UVOD
1. Lee Strobel, "Four Years in Jail-and Innocent," Chicago Tribune (August
22, 1976) and "Did Justice Close Her Eyes?" Chicago Tribune (August 21,
1977).
1. POGLAVLJE: DOKAZ O^EVIDACA
1. Lee Strobel, "Youth's Testimony Convicts Killers, but Death Stays
Near," Chicago Tribune (October 25, 1976).
2. Irenaeus, Adversus haereses 3.3.4.
3. Arthur G. Patzia, The Making of the New Testament (Downers Grove,
Ill.: InterVarsity Press, 1995), 164.
4. Ibid., 49.
5. Karen Armstrong, A History of Cod (New York: Ballantine/Epiphany,
1993), 82.
6. William Lane Craig, The Son Rises: Historical Evidence for the Resur-
rection of Jesus (Chicago: Moody Press, L981), 140.
7. Armstrong, A History of God, 79.
8. 1. Korin}anima 15,3-7.
2. POGLAVLJE: PROVERA DOKAZA O^EVIDACA
1. Lee Strobel. "Jury in Makeshift Courtroom Hears Dying Boy Tell of
Attack," Chicago Tribune (February 24, 1976).
2. Luka 1,1-4.
3. Simon Greenleaf, The Testimony of the Evangelists (Grand Rapids:
Baker, 1984), vii.
4. Cited in Craig Blomberg, "Where Do We Start Studying Jesus'?" in
Michael J. Wilkins and J. P. Moreland, eds., Jesus under Fire (Grand Rapids:
7.ondervan, 1995), 34.
5. See Gleason L. Archer, The Encyclopedia of Bible Difficulties (Grand
Rapids: Zondervan, 1982) and Norman Geisler and Thomas Howe, When Crit-
ics Ask (Wheaton, Ill.: Victor, 1992).
3. POGLAVLJE: DOKUMENTARNI DOKAZ
1. See Lee Patrick Strobel, Reckless Homicide: Ford's Pinto Trial (South
Bend, Ind.: And Books, 1980), 75-92 and Lee Strnbel, God's Outrageous
Claims (Grand Rapids: Zondervan, 1997), 43-58.
242
2. F. F. Bruce, The Books and the Parchments (Old Tappan, NT: Revell,
1963), 178, cited in Josh MeDowell, Evidence That Demands a Verdict
(1972; reprint, San Bernanlino, Calif.: Here's Life, 1986), 42.
3. Frederic Kenyan, Handbook to the Textual Criticism of the New Testa-
ment (New York: Macmillan, 1912), 5, cited in Ross Clifford, The Case for
the Empty Tomb (Claremont, Calif.: Albatross, 1991), 33.
4. Frederic Kenyon, The Bible and Archaeology (New York: Harper, 1940),
288.
5. Norman L. Geisler and William E. Nix, A General Introduction to the
Bible (1968; reprint, Chicago: Moody Press. 1980), 361.
6. Ibid., 367, naglasak je dodat.
7. Palzia, The Making of the New Testament, 158.
8. Benjamin B. Wafiield, Introduction to Textual Criticism of the New Tes-
tament (London: Hndder & Stoughton, 1907), 12-13.
9. Geisler and Nix, A Ceneral Introduction to the Bible, 195.
10. Ibid., 207.
11. Ibid.. 199.
12. Ibid.
4. POGLAVLJE: POTVRDNI DOKAZ
1. Webster's Encyclopedic Unabridged Dictionary of the English Language
(New York: Gramercy, 1989), 328.
2. Maurice Posslev, "Mob Hit Man Aleman Gets One Hundred to Three
Hundred Years," Chicago Tribune (November 26, 1997).
3. Charles Templeton, Act of God (New York: Bantam, 1979), 152.
4. Josephus, The Antiquities 20.200. See also Edwin Yamauchi.
"Josephus and the Scriptures," Fides et Historia 13 (1980), 42-63.
5. Jusephus, The Antiquities 18.63-64.
6. Michael Martin, The Case against Christianity (Philadelphia: Temple
Univ. Press, 1991), 49.
7. Tacitus, Annals 15.44.
8. Pliny the Younger, Letters 70.96.
9. Gary Habermas, The Historical Jesus (Joplin, Mo.: College Press,
1996), 196-97.
10. Paul L. Maier, Pontius Pilate (Wheaton, Ill.: Tyndale House, 1968),
366, citing a fragment from Phlegon, Olympiades he Chronika 13, ed. Otto
Keller, Rerem Naturalusm Scriptores Gram Minores, 1 (Leipzig: Teurber,
1877), 101. Translation by Maier.
11. See P. Maier, "Sejanus, Pilate, and the Date of the Crucifixion,"
Church History 37 (1968), 1-11.
12. M. Wilcox, "Jesus in the Light of His Jewish Environment," Aufstieg
and Niedergang der romischen Welt 2, no. 25.1 (1982), 133.
13. Luke Timothy Johnson, The Real Jesus (San Francisco: HarperSan-
Francisco, 1996), 120.
14. Ignatius, Trallians 9.
15. See Gary Habermas, The Verdict of History (Nashville: Nelson, 1988).
16. Ibid, 169.
243

5. POGLAVLJE: NAU^NI DOKAZ
1. Za celu pri~u, videti: Joe McGinniss, Fatal Vision (New York: New
American Library, 1989). Za opis nau~nih dokaza, videti: Colin Evans, The
Casebook of Forensic Detection (New York: John Wiley & Sons, 1996), 277-
80.
2. Luka 18,35; Marko 10,46.
3. Norman Geisler and Thomas Howe, When Critics Ask (Wheaton, Ill.:
Vic-tor, 1992), 385.
4. John Ankerberg and John Weldon, Ready with an Answer (Eugene, Ore.:
Harvest House, 1997), 272.
5. Michael Martin, The Case Against Christianity (Philadelphia: Temple
Univ. Press, 1991), 69, naglasak je dodat.
6. John McRay, Archaeology and the New Testament (Grand Rapids:
Baker, 1991), 155, naglasak je dodat.
7. Robert Royd, Tells, Tombs, and Treasure (Grand Rapids: Baker, 1969),
175, cited in Habermas, The Historical Jesus, 172.
8. Geisler and Howe, When Critics Ask, 185.
9. Frank Zindler. "Where Jesus Never Walked," American Atheist (Winter
1996-1997), 34.
10. Ian Wilson, Jesus: The Evidence (1984; reprint, San Francisco:
Harper-SanFrancisco. 1988), 67.
11. Jack Finegan, The Archaeology of the New Testament (Princeton:
Princeton Univ. Press, 1992), 46.
12. Wilson, Jesus: The Evidence, 67.
13. Wilkins and Moreland, Jesus under Fire, 209. 14. Ibid., 211.
15. Kevin D. Miller, "The War of the Scrolls," Christianity Today (October
6, 1997), 44, naglasak je dodat.
16. Joseph Smith, History of the Church, 8 vols. (Salt Lake City: Deseret,
1978), 4:461, cited in Donald S. Tingle, Mormonism (Downers Grove, Ill.:
InterVarsity Press, 1981), 17.
17. John Ankerberg and John Weldon, The Facts on the Mormon Church
(Eugene, Ore.: Harvest House, 1991), 30, naglasak je u originalu.
18. Clifford Wilson, Rocks, Relics and Biblical Reliability (Grand Rapids:
Zondervan; Richardson, Tex.: Probe, 1977), 120, citirano u: Ankerberg and
Wel-don, Ready with an Answer, 272.
6. POGLAVLJE: POBIJAJU]I DOKAZ
1. Henry Campbell Black, Black's Lau Dictionary, 5th ed. (St. Paul, Minn.:
West, 1979), 1139.
2. Lee Strobel, "His 'I Shot Him' Stuns Courtroom," Chicago Tribune
(June 20,1975) and "Pal's Confession Fails; Defendant Ruled Guilty,"
Chicago Tribune (June 21, 1975).
3. Gregory A. Boyd, Jesus under Siege (Wheaton, Ill.: Victor, 1995), 88.
4. John Dominic Croasan, The Historical Jesus (San Francisco: Harper-
SanFrancisco, 1991), 329.
5. Johnson, The Real Jesus, 3, 5, 8.
244
6. Ibid, 26.
7. Ibid.
7. POGLAVLJE: DOKAZ IDENTITETA
1. Marjorie Rosen, "Getting Inside the Mind of a Serial Killer," Biography
(October 1997), 62-65.
2. Ibid., 64.
3. R. E. Brown, "Did Jesus Know He Was God?" Biblical Theology Bulletin
15 (1985), 78, citirano u: Ben Witherington III, The Christology of Jesus (Min-
neapolis: Fortress, 1990), 277.
4. Jaroslav Pelikan, The Christian Tradition: A History of the Development
of Doctrine, vol. 1, The Emergence of the Catholic Tradition (100-600)
(Chicago: Univ. of Chicago Press, 1971), 173, citirano u: William Lane Craig,
Reasonable Faith (Westchester, Ill.: Crossway, 1994), 243.
5. Craig, Reasonable Faith, 252.
6. Ibid., 244.
7. Royce Gordlon Gruenler, New Approaches to Jesus and the Gospels
(Grand Rapids: Baker, 1982), 74.
8. James D. G. Dunn, Jesus and the Spirit (London: SCM Press, 1975),
60, citirano u: Craig, Reasonable Faith, 252, naglasak je dodat.
8. POGLAVLJE: PSIHOLO[KI DOKAZ
1. Leland H. Gregory III "Top Ten Government Bloopers," George (Novem-
ber 1997), 78.
2. Charles Templaton, Farewell to God (Toronto: MoClelland & Stewart,
1996), 112.
3. Wilson, Jesus: The Evidence, 141. 4. Ibid., 109, naglasak je u origi-
nalu.
S. "A Case of Congenital Ichthyosiform Erythrodermia of Bowel Treated by
Hypnosis," British Medical Journal 2 (1952), 996, citirano u: Wilson, Jesus:
The Evidence, 703.
6. M. Scott Peck, People of the Lie (New York: Touchstone, 1997).
7. Wilson, Jesus: The Evidence, 107.
8. C. S. Lewis. The Screwtape Letters (London: Collins-Fontana, 1942),
9.
9. Philip Schaff, The Person of Christ (New York: American Tract Society,
1918), 97, citirano u: McDowell, Evidence That Demands a Verdict, 107,
naglasak je dodat.
9. POGLAVLJE: DOKAZ PROFILA
1. Marla Donato, "That Guilty Look," Chicago Tribune (April 1, 1994).
2. Dennv Johnson, "Police Add Electronic 'Sketch Artist' to Their Bag of
Tricks," Chicago Tribune (June 22, 1997).
3. Templeton, Farewell to God, 230.
4. Morton Smith, "Biblical Arguments for Slavery," Free lnquiry (Spring
1987), 30.
245
 5. Thomas Sowell, Race and Culture (New York: Basic, 1995).
6. Josh McDowell and Bart Larson, Jesus: A Biblical Defense of His Deity
(San Bernardino, Calif.: Here's Life, 1983), 62-64.
10. POGAVLJE: DOKAZ OTISAKA PRSTIJU
1. Evans, The Casebook of Forensic Detection, 98-I00.
2. Lee Strobel, "'Textbook' Thumbprint Aids Conviction in Coed's Killing,"
Chicago Tribune (June 29, 1976).
3. Za osnovne detalje o ispunjenim proro~anstvima, videti: McDowell,
Evidence That Demands a Verdict, 141-77.
4. Peter W. Stoner, Science Speaks (Chicago: Moody Press, 1969), 109.
5. Za diskusiju o Danilovim proro~anstvima, videti: Robert C. Newman,
"Fulfilled Prophecy As Miracle," in R. Douglas Geivett and Gary R. Habermas,
eds., !n Defense of Miracles (Downers Grove, Ill.: InterVarsity Press, 1997),
214-25.
6. Stan Telehin, Betrayed! (Grand Rapids: Chosen, 1982).
7. Ruth Roaen, ed., Jewish Doctors Meet the Great Physician (San Fran-
cisco: Purple Pomegranate, 1997), 9-23.
8. Ibid., 34-35.
11. POGLAVLJE: MEDICINSKI DOKAZ
1. Surah IV: 156-57.
2. Wilson, Jesus: The Evidence, 140.
3. Craig, Reasonable Faith, 234.
4. D. H. Lawrence, Love among the Haystacks and Other Stories (New
York: Penguin, 1960), 125.
5. Hugh Schonfield, The Passover Plot (New York: Bantam, 1965), 165.
6. Habermas, The Verdict of History, 56.
7. Michael Baigent, Richard Leigh, and Henry Lincoln, Holy Blood, Holy
Grail (New York: Delacorte, 1982), 372.
8. Johnson, The Real Jesus, 30.
9. J. W. Hewitt, "The Use of Nails in the Crucifixion," Harvard Theologi-
cal Review 25 (1932), 29-45, citirano u: Josh MeDowell, The Resurrection
Factor (San Bernardino, Calif.: Here's Life, 1981), 45.
10. William D. Edwards et al., "On the Physical Death of Jesus Christ,"
Journal of the American Medical Association, (March 21, 1986), 1455-63.
12. POGLAVLJE: DOKAZ NESTALOG TELA
1. Gerald 0'Collins, The Easter Jesus (London: Darton, Longman & Todd,
1973), 134, citirano u: Craig, The Son Rises, 136.
2. Za kasetu sa debate, videti: William Lane Craig and Frank Zindler,
Atheism vs. Christianity: Where Does the Evidence Point? (Grand Rapids: Zon-
dervan, 1993), videokaseta.
3. Templeton, Farewell to God, 120.
4. Martin, The Case against Christianity, 78-79.
5. Ibid., 81.
246
6. Michael Grant, Jesus: An Historian's Review of the Gospels (New York:
Charles Schribner's Sons, 1977), 176.
7. Kirsopp Lake, The Historical Evidence for the Resurrection of Jesus
Christ (London: Williams & Norgate, 1907), 247-79, citirano u: William Lane
Craig, Knowing the Truth about the Resurrection (Ann Arbor, Mich.: Servant,
1988), 35-36.
8. J. N. D. Anderson, The Evidence for the Resurrection (Downers Grove,
Ill.: InterVarsity Press, 1966), 20.
13. POGLAVLJE: DOKAZ POJAVLJIVANJA
1. "Bomb Victim's Body Not in Grave," Chicago Tribune (January 14,
1998).
2. Martin, The Case against Christianity, 87.
3. Gary Habermas and Antony Flew, Did Jesus Rise from the Dead? The
Resurrection Debate (San Francisco: Harper & Row, 1987), xiv.
4. Ibid., xv.
5. Martin, The Case against Christianity, 90.
6. Craig, The Son Rises, 125.
7. John Drane, Introducing the New Testament (San Francisco: Harper &
Row, 1986), 99.
8. Michael Green, Christ Is Risen: So What? (Kent, England: Sovereign
World, 1995), 34.
9. Tako|e citirano u: Gary Habermas and J. P Moreland, Immortality: The
Other Side of Death (Nashville: Nelson, 1992), 60.
10. Martin, The Case against Christianity, 75.
11. Carl Braaten, History and Hermeneutics, vol. 2 of New Directions in
Theology Today, ed. William Hordem (Philadelphia: Westminster Press, 1966),
78, citirano u: Habermas and Flew, Did Jesus Rise from the Dead? 24.
12. Michael Green, The Empty Cross of Jesus (Downers Grove, Ill.: Inter-
Varsity Press, 1984), 97, cititrano u: Ankerberg and Weldon, Knowing the
Truth about the Resurrection, 22, naglasak u originalu.
14. POGLAVLJE
1. Black, Black's Law Dictionary, 221.
2. See Josh MeDowell, More Than a Carpenter (Wheaton, Ill.: Living
Books. 1977), 60-71.
3. C. F D. Moule, The Phenomenon of the New Testament (London: SCM
Press, 1967), 3.
4. Donald McFarlan, ed., The Guinness Book of World Records (New York:
Bantam, 1991), 547.
5. Clifford, The Case for the Empty Tomb, 112.
ZAKLJU^AK: PRESUDA ISTORIJE
1. A. N. Sherwin-White, Roman Society and Roman Law in the New Tes-
tament (Oxford: Clarendon Press, 1963), 188-91.
247
 2. Blomberg, "Where Do We Start Studying Jesus?" in Wilkins and More-
land, Jesus under Fire, 43, naglasak je dodat.
3. Craig, The Son Rises, 102, naglasak je dodat.
4. Julius Muller, The Theory of Myths, in Its Application to the Gospel His-
tory, Examined and Confuted (London: John Chapman, 1844), 26, citirano u: SADR@AJ
Craig, The Son Rises, 101.
5. The Journey (Grand Rapids: Zondervan, 1996).
6. Michael Murphy, "The Two-Sided Game of Christian Faith," in John
Warwick Montgomery, ed., Christianity for the Tough-Minded (Minneapolis: Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Bethany House, 1973), 125, citirano u: Ankerberg and Weldon, Knowing the Prvi deo: Ispitivanje izve{taja
Truth about the Resurrection, 44.
7. C. S. Lewie, Mere Christianity (New York: Macmillan-Collier, 1960), 55- 1. Dokaz o~evidaca . . . . . . . . . . . . . . . 15
56. 2. Provera dokaza o~evidaca . . . . . . . . . 32
3. Dokumentarni dokaz . . . . . . . . . . . . . 47
4. Potvrdni dokaz . . . . . . . . . . . . . . . . 63
5. Nau~ni dokaz . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
6. Pobijaju}i dokaz . . . . . . . . . . . . . . . 96
Drugi deo: Prou~avanje Isusove li~nosti
7. Dokaz identiteta . . . . . . . . . . . . . . . 115
8. Psiholo{ki dokaz . . . . . . . . . . . . . . . 126
9. Dokaz profila . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
10. Dokaz otisaka prstiju . . . . . . . . . . . 152
Tre}i deo: Istra`ivanje vaskrsenja
11. Medicinski dokaz . . . . . . . . . . . . . 169
12. Dokaz nestalog tela . . . . . . . . . . . . 182
13. Dokaz pojavljivanja . . . . . . . . . . . . . 200
14. Posredni dokaz . . . . . . . . . . . . . . . 217
Zaklju~ak: Presuda istorije . . . . . . . . . . . 230
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

248 249
 O AUTORU
Li Strobel, magistar prava sa Pravnog fakulteta Univerziteta Jejl,
bio je nagra|ivani novinar koji je trinaest godina radio za “^ikago
Tribjun” i druge novine. Bio je skeptik do 1981. godine. Danas se
sprema za pastora u crkvi u predgra|u ^ikaga. Autor je nekoliko best-
selera. Li i njegova `ena Lesli su roditelji dva studenta i `ive u Vest
Dandiju, u Ilinoisu.
250
OVO IDE NA ZADNJU KORICU
Novinar istra`uje najve}u pri~u u istoriji
Projekat: Utvrditi da li postoje pouzdani dokazi da je Isus iz
Nazareta zaista Bo`ji Sin.
Izve{tava~: Li Strobel, obrazovan na Pravnom fakultetu Univerziteta
Jejl, nagra|ivani novinar ~asopisa “^ikago Tribjun” - biv{i ateista.
Stru~njaci: Vi{e nau~nika, sa doktoratima sa Kembrid`a, Prinstona
i drugih vrhunskih ustanova, koji su priznati autoriteti iz svojih oblasti.
Pri~a: Ponovo prolaze}i sopstveno duhovno putovanje, Strobel
ispituje stru~njake te{kim, otvorenim pitanjima: Koliko je pouzdana
Biblija? Da li postoje dokazi o Isusu izvan Biblije? Da li postoji bilo
kakav razlog da se veruje da je vaskrsenje bilo stvaran istorijski
doga|aj?...