ISPITIVANJE UTICAJA OTPADNIH ISPITIVANJE UTICAJA OTPADNIH VODA INDUSTRIJSKOG BASENA VODA INDUSTRIJSKOG BASENA VRBAS-KULA-VRBAS--KULA-CRVENKA NA VELIKI VRBAS-KULA

VRBAS KULA-CRVENKA NA VELIKI BAKI KANAL BAKI KANAL

MONITORING VELIKOG BAKOG KANALA I LATERALNIH KANALA

Monitoring kvaliteta d M it i k lit t vode Velikog Bakog kanala je uraen na sedam lokacija, a monitoring kvaliteta vode lateralnih kanala (Delta I-64 desna pritoka, Delta I-61 - leva pritoka, KC-III pritoka KC III pritoka delte I 64 i I-64 kanal I/456) je raen na 10 lokacija.

MONITORING INDUSTRIJSKIH OTPADNIH VODA

Naziv zagaivaa "Vital" Vrbas Ispust 001 001 "Carnex" Vrbas 002 003 Farma svinja "Farmacoop" Vrbas "Eterna" Kula Fabrika armature Kula Panon Crvenka 001 001 001 001 001 JKP Kula 002 eerana "Baka" Vrbas eerana "Crvenka" JKP "Standard" 001 001 001 Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal DTD Bogojevo-Beej Kanal I-64 Kanal I-64 Kanal I-64 7 350 1 950 19 750 41 635 Glavni recipijent Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Veliki Baki kanal Pritoka I vrste Kanal I-64 Kanal I-64 Kanal I-64 I 64 Kanal I-64 Kanal I-61 Kanal I-64 Kanal I-64 Pritoka II vrste KC III Stacionaa izliva (m) 5 000 1 600 1 595 1 590 1 500 6 420 15 500 19 450 7 250

KVALITET OTPADNIH VODA KOJE SE ISPUTAJU U VELIKI BAKI KANAL U INDUSTRIJSKOM REGIONU VRBAS-KULA-CRVENKA VRBAS-KULA-

KOLIINA OTPADNE VODE PO ZAGAIVAIMA U INDUSTRIJSKOM BASENU G US JS O S U VRBAS-KULAVRBAS-KULA-CRVENKA

Zagaiva Ispust Naziv ispusta otpadnih voda minimalan protok (m3/dan) 2700 1600 10 0 276 415 60 2500 226 2160 1009 55 0 maksimalan protok (m3/dan) 3100 1700 10 14000 4440 600 260 18144 226 4493 1012 60 23673 srednje dnevni protok (m3/dan) 2880 1650 10 9279 2379 520 160 6836 226 3283 1010 58 19934 AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX I d t ij mesa V b CARNEX, Industrija Vrbas AD "Crvenka" Fabrika eera AD "PANON" RJ "FARMACOOP" - farma svinja AD svinja, "Carnex" AD "ETERNA", Fabrika koe AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti Fabrika armature Kula JKP STANDARD JKP KULA JKP KULA AD FABRIKA EERA "BAKA" 001 002 003 001 001 001 001 001 001 001 001 002 001 Ispust tehnolokih i rashladnih voda Ispust rashladnih i baro voda Ispust i kafilerije I t iz k fil ij Ispust barometarskih i tehnolokih otpadnih voda Ispust rashladnih otpadnih voda Ispust otpadnih voda od izubrivanja Ispust tehnolokih otpadnih voda Ispust tehnolokih otpadnih voda Ispust tehnolokih otpadnih voda Ispust komunalnih otpadnih voda Ispust komunalnih otpadnih voda Ispust komunalnih otpadnih voda Ispust tehnolokih otpadnih voda

OPTI POKAZATELJI KVALITETA OTPADNIH VODA

Sadraj ukupnih organskih materija u otpadnim vodama izraenih preko HPK
Zagaivai AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas , j AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD "CRVENKA" Fabrika eera AD "PANON" RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD "Carnex" Industrija mesa AD "ETERNA", Fabrika koe AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti FABRIKA ARMATURE KULA JKP STANDARD JKP KULA JKP KULA AD FABRIKA EERA "BAKA" Ispust Minimalna vrednost (mgO2/l) 1000 30 4 000 100 60 2900 260 70 30 250 310 360 100 i Maksimalna vrednost (mgO2/l) 3000 520 53000 3800 300 11500 1200 140 300 350 460 370 3800 Srednja S j vrednost (mgO2/l) 1860 223 31167 1837 130 5600 730 103 183 280 385 365 1500

001 002 003 001 001 001 001 001 001 001 001 002 001

Sadraj ukupnih organskih materija u otpadnim vodama izraenih preko BPK5

Minimalna vrednost (mgO2/l) 578 20 2700 68 10 1272 156 10 15 105 146 214 78 Maksimalna d t vrednost (mgO2/l) 1750 300 31000 1850 99 6000 600 40 140 143 252 220 1850 Srednja d t vrednost (mgO2/l) 1110 129 16850 929 53 2654 378 24 44 123 199 217 718

Zagaivai Z i i AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX Industrija mesa Vrbas CARNEX, AD "CRVENKA" Fabrika eera AD "PANON" RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD "Carnex" Industrija mesa AD "ETERNA", Fabrika koe AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti FABRIKA ARMATURE KULA JKP STANDARD JKP KULA JKP KULA AD FABRIKA EERA "BAKA" BAKA

Ispust I t 001 002 003 001 001 001 001 001 001 001 001 002 001

Optereenje otpadnih voda organskim materijama t ij

HPK 12886; 0,8% 8344; 0,5% 880; 0,1% 2483; 0,2% 38305; 2,4% 29154; 1,9% 121333; 7,7% 128237; 8,2%
FABRIKA EERA "BAKA" BAKA CARNEX VITAL ETERNA JKP KULA "CRVENKA" FABIKA EERA CRVENKA FARMACOOP JKP STANDARD FABRIKA ARMATURE KULA PANON

BPK5
781671; 49,8%

226163; 29,42%

76009; 9,89% 57512; 7,48% 6836; 0,89%

447142; 447142 28,5%

FABRIKA EERA "BAKA" "CRVENKA" FABIKA EERA CARNEX FARMACOOP VITAL JKP STANDARD ETERNA FABRIKA ARMATURE KULA JKP KULA PANON

374026; 48,65%

16861; 2,19% 1285; 0,17% 212; 0,03% 4628; 0 60% 0,60% 5229; 0,68%

Sadraj suspendovanih materija u otpadnim vodama

Zagaivai AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas CARNEX AD "Crvenka" Fabrika eera AD "PANON" RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD "Carnex" Industrija mesa "C " I d t ij AD "ETERNA", Fabrika koe AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti FABRIKA ARMATURE KULA JKP STANDARD JKP KULA JKP KULA AD FABRIKA EERA "BAKA" Ispust 001 002 003 001 001 001 001 001 001 001 001 002 001 Minimalna vrednost (mgl) 50 16 787 1 10 400 587 20 33 120 73 73 1.00 Maksimalna vrednost (mg/l) 1807 313 787 240 240 3990 1570 467 553 340 100 133 3120 Srednja vrednost (mg/l) 820 112 787 56 83 1865 1079 139 223 205 87 103 354

Optereenje otpadnih voda suspendovanim materijama t ij

Suspendovane materije 54286; 14.5% 13590; 3.6% 40397; 10.8% 39592; 10.6% 28044; 7.5%

3666; 1.0% 3666 1 0% 1068; 0.3% 184222; 49.1% 2108; 0.6% 8252; 2.2% "CRVENKA" FABIKA EERA FARMACOOP JKP STANDARD FABRIKA ARMATURE KULA PANON

FABRIKA EERA "BAKA" CARNEX VITAL ETERNA JKP KULA

Ukupna zapremina p p laguna eerane "Crvenka je 600000 m3, a eerane "Baka" je 288000 m3.

Sadraj ukupnog azota u otpadnim vodama zagaivaa industrijskog basena Vrbas-Kula-Crvenka j g

Zagaivai AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD "Crvenka" Fabrika eera AD "PANON" RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD "Carnex" Industrija mesa Carnex AD "ETERNA", Fabrika koe AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti FABRIKA ARMATURE KULA JKP STANDARD JKP KULA JKP KULA AD FABRIKA EERA "BAKA" Ispust 001 002 003 001 001 001 001 001 001 001 001 002 001 Minimalna vrednost (mgN/l) 18.4 1.2 591.0 0.5 0.2 31.8 27.2 1.0 3.9 39 29.3 58.7 40.8 40 8 0.5 Maksimalna vrednost (mgN//l) 147.0 19.7 6571.0 130.0 2.4 535.5 27.2 3.4 60.3 60 3 65.5 102.4 87.8 87 8 58.5 Srednja vrednost (mgN/l) 90.9 9.2 3581.0 47.0 1.5 361.5 27.2 2.1 32.2 32 2 42.1 80.6 64.3 64 3 20.9

Optereenje otpadnih voda ukupnim azotom t

394; 0 9% 0.9% 1611; 3.6% 5763; 12.8% 599; 1.3% 599 1 3% Ukupni N p 10863; 24.1%

7832; 17.3% 6643; 14.7% 11449; 25.4%

"CRVENKA" FABIKA EERA FARMACOOP JKP STANDARD OSTALI

FABRIKA EERA "BAKA" CARNEX VITAL JKP KULA

Sadraj ukupnog fosfora u otpadnim vodama

Zagaivai AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas AD CARNEX, Industrija mesa Vrbas CARNEX AD "Crvenka" Fabrika eera AD "PANON" RJ "FARMACOOP" - farma svinja, AD "Carnex" Industrija mesa "C " I d t ij AD "ETERNA", Fabrika koe AD "VITAL", Fabrika ulja i biljnih masti FABRIKA ARMATURE KULA JKP STANDARD JKP KULA JKP KULA AD FABRIKA EERA "BAKA" BAKA Ispust 001 002 003 001 001 001 001 001 001 001 001 002 001 Minimalna vrednost (mgP/l) 2.4 0.04 330.0 330 0 0.1 0.04 12.0 0.04 0.9 0.3 0.9 7.9 7.9 0.1 01 Maksimalna vrednost (mgP//l) 88.0 1.1 330.0 330 0 3.0 1.5 660.0 10.0 1.3 150.0 5.7 9.2 7.9 11.0 11 0 Srednja vrednost (mgP/l) 29.2 0.4 330.0 330 0 0.6 0.6 154.6 5.0 1.0 27.0 3.3 8.6 7.9 2.0 20

Optereenje otpadnih voda ukupnim fosforom

Ukupni P

3350; 44.4%

292; 3.9% 445; 5.9% 130; 1.7%

1869; 24.8%

184; 2.4% ; 79; 1.0% 1041; 13.8% 155; 2.1%

FABRIKA EERA "BAKA" CARNEX VITAL FABRIKA ARMATURE KULA OSTALI

"CRVENKA" FABIKA EERA FARMACOOP JKP STANDARD JKP KULA

Metali (mg/l)
Fabrika Vrednosti Hrom Cink Kadmijum j Gvoe Bakar Nikal Olovo

minimalne FABRIKA ARMATURE KULA

0.23

0.15

0.00

0.05

0.03

0.06

0.00

maksimalne

5.80

3.50

0.03

0.18

3.90

11.30

0.29

srednje minimalne AD "ETERNA", Fabrika koe maksimalne srednje

2.08 0.04 0.15 0.09

1.40 -

0.01 -

0.13 -

1.45
600 550

4.86 -

0.13 FABRIKA ARMATURE KULA

500 Optereenje otpad vode metalima (g/dan) dne a 450 400 350 300 250 200 150 100 50 0 Cr

AD "ETERNA", Fabrika koe

Zn

Ni

Pb

Cd

Fe

Cu

REZULTATI MERENJA KVALITETA U J POVRINSKIH VODA

KVALITET VODE VELIKOG BAKOG KANALA

250 200 HPK (m gO 2 /l) / 150 100 50 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla

Srednja vrednost ukupnog HPK u vodi Velikog Bakog kanala

Most u Vrbasu 400 350 300 250 200 150 100 50 0 IX 2003 XI 2003 I 2004

Vrednost ukpnog HPK za lokaciju most u Vrbasu

HPK (m 2/l) mgO

III 2004 V 2004 VII 2004

100 90 80 BPK 5 (m gO 2 /l) 70 60 50 40 30 20 10 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla

Srednja vrednost ukupnog BPK5

Most u Vrbasu 250 BPK5 (mg O 2/l) 200 150 100 50 0 IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

Vrednst ukpnog BPK5 za lokaciju most u Vrbasu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od Kule od Kule od Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla

Saturacija %

% saturacije kiseonikom j

12
S re d n je v re d n o s t i ra s t v o re n o g k is e o n ik a e m g O 2 /l

10 8 6 4 2 0 1998 2000 2001 2002 2003

Vrbas I Vrbas II

Srednje godinje vrednosti rastvorenog kiseonika (Veliki Baki kanal, stanice Vrbas I i Vrbas II)

Vremenski period

350 300 250 SM (m g/l) 200 150 100 50 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke C k Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla t i ti l triangla l

Sadraj suspendovanih materija u vodi Velikog Bakog kanala

1200 S uvi o statak (m g/l) 1000 800 600 400 200 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla

Sadraj suvog ostatka u vodi Velikog B k di V lik Bakog kanala

30 Uku pni N (m gN/l) 25 20 15 10 5 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla

Sadraj k S d j ukupnog azota u vodi Velikog Bakog kanala

25 O r g a n s k i N (m g N /l) 20 15 10 5 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla

Sadraj organskog azota u vodi Velikog Bakog kanala

7 6 NH4+ (mgNH4+/l l) 5 4 3 2 1 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla

Sadraj amonijanog azota u vodi Velikog Bakog kanala

Most u Vrbasu

20
NH4+ (mg 4+ /l) gNH

15 10 5 0
IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

Sadraj amonijanog azota u vodi Velikog Bakog kanala na lokaciji most u Vrbasu

3 U k u p n i P (m g P /l) 2,5 2 1,5 1 0,5 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno V b I M t u U d Ni d U d U d Ni d Vrbas Most Uzvodno Nizvodno od od Kule od Kule Vrbasu od od Crvenke triangla triangla

Sadraj ukupnog fosfora u vodi Velikog Bakog kanala

700 600 500 g/l 400 300 200 100 0 Uzvodno Uzvodno Nizvodno Vrbas I od od Kule od Kule Crvenke Most u Uzvodno Nizvodno Vrbasu od od triangla triangla Pb Cr Cd Ni Zn Cu Mn Fe

Sadraj metala u vodi Velikog Bakog kanala

Koncentra acija m angana ( g/l)

300 250 200 150 100 50 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Vreme (mesec) V ( ) Dunav - Bezdan DTD - Vrbas II

Srednje mesene koncentracije mangana u vodi Dunava kod Bezdana i Velikom Bakom kanalu nizvodno od prevodnice u periodu 1998-2003. godine

Sadraj metala u sedimentu Velikog Bakog kanala

450 Koncentracija Mn (mg/kg) 400

140 Koncentracija Ni (mg/k kg) 120 100 80 60 40 20 Leva obala 50-70 60-80 0 1/4-L Sredina kanala 20-40 1/4-D 20-60

0-20 20-40 20-50 20-60 50-70 60-80

0-20 20-40

350 300 250 200 150 100 50 0 Sre edina kanala Leva obala 20-50 20-60 1/4-L

0-20 20 40 20-40 20-60 50-70 60-80

50-70

60-80

Desn obala na

1/4-D

a Ddesna obala

Debljina mulja (cm)

0-20

Debljina sedimenta (cm)

Lokacija 200 m uzvodno od mosta na Vrbasu

600 Kon ncentracija Cr (mg/ /kg)

0-20 20-40 20 40 20-50 20-60 50-70 60-80

0-20 20-40 20 50 20-50 20-60 50-70 60-80

700 600 500 400 300 200 100 0

50-70 60-80 2 20-50 20-60 20 0 0-4 0 0-20

500 400 300 200 100 0 Leva obala 1/4-L Sredina kanala a 0-20 Desna obala o 50-70 20-50 1/4-D

Leva obala Sredina kanala Desna obala

Koncent tracija Zn (mg/kg)

Debljina sedimenta (cm)

Debljina sedeimenta (cm)

140 Ko oncentracija Pb (mg/kg g) 120 100 80 60 40 20 0 Leva obala 1/4-L 60-80 50-70 20-60 20-50 20-40 1/4-D 0-20 Desna obala o Debljina sedimenta (cm) 0-20 20-40 20-50 20-60 50-70 60-80

Sredin kanala na

30 Koncentracija Fe (g/kg) F 25 20 15 10 5 0 0-20 20-40 20-50 20-60 50-70 60-80 Debljina sedimeta (cm) Leva obala 1/4 L 1/4-L Sredina kanala 1/4-D Desna obala

0 20 0-20

900 Koncentracija Cu (m g/kg) C 800 700 600 500 400 300 200 100 0 Leva obala 1/4-L Sredin kanala na

20-40 20-50 20-60 50-70 60-80

Koncentracija Hg (g/kg)

1/4-D

Desna obala o

60-80 50-70 20 60 20-60 20-50 20-40 Debljina 0-20 sedimenta (cm)

4000 3000 2000 1000 0

Leva obala 1/4-L Sredina kanala 1/4-D Desna obala

0-20

20-40

20-50

20-60

50-70

60-80

Debljina sedimenta (cm)

Sadraj mangana, nikla, cinka, hroma i bakra u sedimentu kanala na lokaciji 1000 m uzvodno od mosta u Vrbasu
800 K Koncentracija meta (mg/kg) ala 700 600 500 400 300 200 100 0 Mn Ni Zn Cr Cu 80-100 cm 50-80 cm 20-50 cm 0-20 cm

Sadraj nikla hroma i bakra u nikla, sedimentu prevazilazi koncentracije koje se preporuuju kada je potrebno primenuti remedijaciju sedimenta prema holandskim i kanadskim preporukama. Sadraj kadmijuma, cinka i olova u sedimentu prema kanadskim preporukama ukazuju na mogui verovatan uticaj na okolinu, a prema holandskim preporukama su iznad "ciljane" vrednosti.

Sadraj metala u sedimentu Velikog Bakog kanala je iznad vrednosti koje ukazuju na dobar i eljeni kvalitet sedimenta. Sediment zahteva remedijaciju pre k dij ij konanog odlaganja. dl j

Specifini organski polutanti u vodi Velikog Bakog kanala V lik B k k l

Koncentracije BTEX su ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija za I II klasu koje su propisane pravilnikom o opasnim materijama u vodama (500 gl benzena, 10 gl etilbenzena, 500 gl toluola i 50 gl ksilola). Koncentracije fenola kreu se od 0 25 gl do 6 9 gl Prema pravilniku 0.25 6.9 gl. o opasnim materijama u vodama 1 gl smatra se III klasom dok od 1 do 300 gl pripada III IV klasi. Koncentracija PAH je ispod zakonom dozvoljene vrednosti za I II klasu (200 ngl za sumu est kancerogenih PAH). Sadraj mineralnih ulja je van klase (1180 gl) na lokaciji nizvodno od triangla u estom ciklusu merenja, kao i na mostu u Vrbasu u treem i estom ciklusu merenja III / IV klasa registrovana je uzvodno od Kule u merenja. maju 2004., na lokacijama uzvodno i nizvodno od triangla, a u svim ostalim uzorcima sadraj mineralnih ulja odgovarao je kvalitetu I II klase.

KVALITET VODE LATERALNIH KANALA

2500

Srednja S d j vrednost d t ukupnog HPK u vodi lateralnih kanala

2000 HPK (m gO 2 /l) 1500 1000 500 0 I-61pre uliva uVK I 456 I-64 nizv. od Crvenke I-64 nizv. I-64 pre od Kule uliva u VK KC III

600 500

Vrednost ukpnog HPK u V d t k vodi I-64 pre uliva u Veliki Baki kanal

HP K (m gO 2 /l )

400 300 200 100 0 IX 2003

XI 2003

I 2004

III 2004

V 2004

VII 2004

800 700 BP K 5 (m g O 2 /l) / 600 500 400 300 200 100 0 I-61pre uliva u VK I 456 I-64 nizv. od Crvenke I-64 nizv. I-64 pre od Kule uliva u VK KC III

Srednja vrednost ukupnog BPK5 u vodi p g lateralnih kanala

300 250 B P K 5 (m g O 2 /l) 200 150 100 50 0 IX 2003

Vrednost ukpnog BPK5 u vodi I-64 pre uliva u Veliki Baki kanal
XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

% zasienosti vode kiseonikom u lateralnim kanalima

90 80 70 S atur racija % 60 50 40 30 20 10 0 I-61pre uliva u VK I 456 I-64 nizv. I-64 nizv. I-64 pre od Crvenke od Kule uliva u VK KC III

600 500 S M (m g/l) 400 300 200 100 0 I-61pre uliva u VK I 456 I-64 nizv. od Crvenke C k I-64 nizv. I-64 pre od Kule uliva u VK KC III

Sadraj suspendovanih materija u vodi lateralnih kanala k l

Sad aj su og ostat a Sadraj suvog ostatka u vodi lateralnih kanala

5000 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 I-61pre uliva u VK I 456 I-64 nizv. od Crvenke I-64 nizv. I-64 pre od Kule uliva u VK KC III

Suvi ostatak (m g/l)

180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 I-61pre uliva u VK I 456 I-64 nizv. od Crvenke I-64 nizv. I-64 pre od Kule uliva u VK KC III

Ukupni N (m mgN/l)

AZOTNE MATERIJE
120 100 NH 4+(m gNH4+/l) 80 60 40 20 0 I-61pre uliva u VK li I 456 I-64 nizv. od d Crvenke I-64 nizv. I-64 pre od K l d Kule uliva u VK li KC III

Parametar P t

Referentna eee t a vrednost 0.2 1.5

C j a Ciljna vrednost 0.3 4

ICPDR

Amonijani azot Ukupni N

80 70 Organski N (mg gN/l) 60 50 40 30 20 10 0 I-61pre uliva u VK I 456 I-64 nizv. I-64 nizv. od Crvenke od Kule I-64 pre uliva u VK KC III

NAI PROPISI
Parametar Amonijum j jon I-II 1 mgl III-IV 10 mgl

Parametar Ukupni P

Referentna vrednost 0.1 mg P/l

Ciljna vrednost 0.2 mg P/l

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 I-61pre uliva I 456 I-64 nizv. I-64 nizv. I-64 pre od Crvenke od Kule uliva u VK KC III

Sadraj ukupnog fosfora u vodi lateralnih kanala

Uku p n i P (m g P /l) m

Sadraj metala u vodi lateralnih kanala

3000 2500 2000 g/l 1500 1000 500 0 p I-61pre uliva I 456 I-64 nizv. I-64 nizv. I-64 pre p od od Kule uliva u Crvenke VK KC III

Pb Cr Cd Ni Zn Cu Mn Fe

Specifini organski polutanti u vodi lateralnih kanala kanala

Koncentracije BTEX su ispod maksimalno dozvoljenih koncentracija za I / II klasu koje su propisane Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (500gl benzena, 10 gl 500g g etilbenzena, 500gl toluola i 50gl ksilola). 500g 50g ksilola). Koncentracije fenola kreu se od 0.25 gl do 6.9 gl. Prema g g pravilniku o opasnim materijama u vodama 1 gl smatra se I II g klasom dok od 1 do 300 gl pripada III / IV klasi. g klasi. Koncentracija PAH je ispod zakonom dozvoljene vrednosti za I II klasu (200 ngl za sumu est kancerogenih PAH). ng PAH). Na lokaciji KC III, dva puta su detektovane vrednosti mineralnih ulja koje prekorauju vrednosti za III / IV klasu (31mg/l III ciklus 31mg/l, 31mg/l mg/l, ispitivanja). ispitivanja). Na lokaciji I-64 pre uliva u Veliki Baki kanal detektovan je visok sadraj mineralnih ulja (440, 6300, 350 i 440, 6300, 203g 203gl), dok je na ostalim lokacijama vrednost mineralnih ulja bila u opsegu I / II i III / IV klase. klase.

MODEL UTICAJA ZAGAENJA NA VELIKI BAKI KANAL

Ud deonici od ua (t i i i d (triangla) pa l ) do prevodnice (6 renih km) akumulira se najvei deo zagaenja otpadnih voda iz industrijskog basena VrbasVrbas Kula-Crvenka

Model se zasniva na jednainama materijalnog bilansa za zagaujue materije.

nivo ulazna izlazna akumulirana kolicina = kolicina + razgradjenog + kolicina zagadjenja zagadjenja zagadjenja

ili za dati sluaj:

O1 + O2 + O3 + O4 = O5 + OR + OA
On = C n Q
Rezultati materijalnog bilansa prikazani su kao razlika masenog j g p g protoka zagaujuih materija detektovana na lokaciji mosta u Vrbasu i ulaznih masenih protoka zagaujuih materija u analiziranu deonicu kanala():

C1n Q1 + C2 n Q2 + C3n Q3 + C4 n Q4 C5n Q5 = O

O = OR + OA

[g/h]

Rezultati materijalnog bilansa za zagaujue materije za deonicu Velikog Bakaog kanala od ustave Vrbas pa g g p do mosta u Vrbasu
800 600 HPK (kg g/h) 400 200 0 -200 -400 -600 -800 -1000 1000 DATUM IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

Materijalni bilans ukupnih organskih materija odreenih kao HPK za posmatranu deonicu

3000 2500 Protok (l/s) 2000 1500 1000 500 0 Most Ustava

Protok Velikog Bakog kanala na lokacijama ustava Vrbas i most u Vrbasu

IX /0 3 X/ 03 XI /0 3 XI I /0 3

/0 4

Vreme (mesec)

VI /0 4 VI I/0 4

04

IV /0 4

III

V/ 04

I/0

II/

Materijalni bilans ukupnih organskih materija odreenih kao BPK5 d ih k

400 200 B P K 5 (m g O 2 /l) 0 -200 -400 -600 -800 -1000 -1200 1200 DATUM IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

Znatno vee detektovano zagaenje na lokaciji most u Vrbasu u XI i I mesecu posledica je akumulisanog zagaenja na toj lokaciji.

2500 2000 SM (kg/h) M 1500 1000 500 0 -500 -1000 -1500 -2000 2000 DATUM IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

Materijalni bilans suspendovanih materija u vodi ispitivane deonice

U l t ji mesecima i t letnjim i intenzivira se bi l ki proces d l i d meanja i i bioloki dolazi do j istaloenog mulja zbog levitacije suspendovanih materija koja se ostvaruje izdvajanjem metana, ugljen-dioksida i azota u procesu denitrifikacije i moe se objasniti i uporediti sa mehanizmom u aktivnom mulju kada zbog nedostaka kiseonika nastaje naduvani mulj koji se loe taloi.

Materijalni bilans azotnih materija

100 0 Uku p n i N (kg /h ) NH 4+ (kg g/h) -100 -200 -300 -400 -500 DATUM IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004 60 40 20 0 -20 -40 -60 DATUM IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

100 O rg an sk N ki 0 100 -100 -200 -300 -400 -500 DATUM IX 2003 XI 2003 I 2004 III 2004 V 2004 VII 2004

Smanjenje amonijanog azota u letnjem periodu ukazuje na njegovo uklanjanje, najverovatnije u procesu denitrifikacije, to je moda d izazvalo i l i pokretanje k t j istaloenih suspendovanih materija zbog inkorporacije gasovitog azota u istaloenom mulju. mulju

UTICAJ EERANE BAKA NA KANAL I-64

2100 1800 1500 (kg g/h) 1200 900 600 300 0

1801

850 665

Znaajno pogoranje kvaliteta vode u kanalu nizvodno od izliva. Optereenje vode organskim materijama je znaajno vee u odnosu na dnevni priliv iz eerane (782 kgHPK/h, 374 kgBPK5/h i 184 kg SM/h). Podaci ukazuju da dolazi do akumulacije zagaenja u ovom delu kanala, jer protok vode u kanalu nije znaajno vei u odnosu na koliinu otpadne vode iz eerane eerane.
3.8

HPK

BPK

Supendovane materije

Ukupan azot

UTICAJ FARME SVINJA "FARMACOOP" NA KANAL KC III

(kg/h h)

Utvreno je znaajno p g pogoranje kvaliteta vode u j kanalu nizvodno od izliva. Optereenje vode organskim materijama je znaajno vee u odnosu na dnevni priliv iz farme (121 kgHPK/h, 57 kgBPK5/h, 40 kg SM/h i ukupan azot 7 8 kg/h) 7,8 kg/h).

2500 2000 1500 1000 500 0 HPK BPK Supendovane materije Ukupan azot 857 440 307 1994

U procesu preiavanja otpadne vode eerane primenom postupka sa aktivnim muljem pri hidraulikom vremenu zadravanja od 2,3 dana efikasnost preiavanja izraena u procentima iznosila je: HPK: 56-84 % uklanjanja, BPK5: 51-84 % uklanjanja, NH4+: 91-97 % uklanjanja 91 97 uklanjanja.

Primenom modifikovanog postupka sa aktivnim muljem, tj. upotrebom membranskog modula, efikasnost modula preiavanja otpadne vode u procentima, za isto hidrauliko vreme zadravanja od 2,3 dana iznosila je: HPK: 70-93 % uklanjanja, BPK5: 62-97 % uklanjanja, NH4+: 96 99 % uklanjanja. 96-99 uklanjanja

Primenom postupka sa aktivnim muljem u procesu preiavanja otpadne vode pri hidraulikom vremenu zadravanja od 1,25 dana, efikasnost preiavanja u procentima iznosila je: i i il j HPK: 24-60 % uklanjanja, BPK5: 61-73 % uklanjanja, NH4+: 92-94 % uklanjanja

Pri istom hidraulikom vremenu zadravanja, efikasnost preiavanja otpadne vode primenom membranskog modula je iznosila u procentima: HPK: 88-94 % uklanjanja, BPK5: 92-94 % uklanjanja, NH4+: 96-98 % uklanjanja.

Na osnovu podataka postignute efikasnosti preiavanja otpadnih voda eerana izraunato je ukupno smanjenje zagaenja voda koje potie iz industrijskog basena Vrbas Kula Vrbas-KulaCrvenka.
Ukupno zagaenje basena 1 570 769 375 45 Zagaenje od eerana 1 228 600 198 22 Zagaenje eerana nakon preiavanja 73 30 0 2 Ukupno zagaenje sa preienim vodama eerane 415 199 177 25

Optereenje (kg/h) HPK BPK5 Suspendovane j materije Ukupni N

Ukupno smanjenje zagaenja bi bilo 74% za organske materije odreene preko HPK i BPK5, 53% suspendovanih materija i 44% ukupnog azota.

ZAKLJUAK
Na osnovu podataka o koliini i kvalitetu otpadnih voda industrije u industrijskom basenu Vrbas Kula Vrbas-KulaCrvenka zakljueno je da je: ukupno organsko zagaenje industrije 36,6 t HPK/dan (oko 366000 ES) ili 17 9 t BPK5/dan (oko 17,9 298000 ES); optereenje suspendovanim materijama 8,3 t/dan; optereenje azotnim materijima raunato preko ukupnog azota 907 kg/dan; optereenje fosfatnim materijama raunato preko ukupnog fosfora 166 kg/dan i ukupna koliina otpadnih voda je 36404 m3/dan (242693 ES). ES)

Najznaajniji zagaivai u ispitivanom industrijskom basenu su dve eerane. One zajedno ine oko 78 % ukupnog organskog optereenja (1,23 t HPK/h ili 0,60 t BPK5/h), 52,7 BPK5/h) 52 7 % ukupnog optereenja suspendovanim k t j d i materijama i 49,5 % ukupnog azotnog optereenja u industrijskom basenu Vrbas-Kula-Crvenka. Znaajana koliina zagaenja potie i od svinjogojske farme i klanice. Ova dva zagaivaa ine od 15,9-17,4 15,9 17,4 % ukupnog organskog zagaenja u basenu u zavisnosti od toga da li je optereenje raunato preko HPK ili BPK5 zatim oko 25 % ukupnog optereenja BPK5, suspendovanim materijama i 32 % ukupnog azotnog optereenja u industrijskom basenu Vrbas-KulaCrvenka.

 Monitoringom povrinskih voda utvreno je da voda Velikog Bakog kanala na deonici od ustave Vrbas pa do ua (triangla) predstavlja najugroeniju deonicu u basenu i odabrana je za simulaciju modela uticaja isputenih otpadnih voda na kvalitet vode u Velikom Bakom kanalu. N j Najvee k koncetracije zagaenja na i iti t ij j ispitivanoj j deonici detektovane su u periodima kada eerane isputaju svoje otpadne vode Utvreno je da su u XI i I mesecu, pri radu eerana, znatno vea zagaenja organskim materijama na j g j lokaciji most u Vrbasu nego to je u tom trenutku ulazno zagaenje. Dobiveni podaci ukazuju da je u ovom periodu dolo do akumulacije organskih materija na toj lokaciji.

Laboratorijskim ispitivanjem preiavanja otpadne vode eerane utvreno je da se primenom separacije aktivnog mulja pomou membrana otpadna voda eerane moe preistiti do nivoa kvaliteta od: 60 mgO2/l HPK; 25 mgO2/l BPK5; 1,72 mg N/l i bez suspendovanih materija. p j U sluaju uvoenja ovakvog sistema preiavanja otpadnih voda eerana ukupno smanjenje zagaenja eerana, otpadnim vodama u basenu Vrbas-Kula-Crvenka bilo bi: 74 % za organske materije odreene preko HPK i BPK5, 53 % za suspendovane materije i 44 % za ukupni azot.

Hvala na panji