Red Zmaja

deo prvi

Stefan Corvus

Red Zmaja Dostupni podaci kod paljivog istraivaa daju vie pitanja nego odgovora. Zato postoje najrazliitije teorije o njemu, neke fantastine, neke besmislene, neke jako stare (o tome kasnije). Zanimljivo je ipak, pre svega, primetiti da red te veliine i politike vanosti skoro da uopte nije zastupljen u literaturi. Poput Illuminata, Red Zmaja se uglavnom spominje u prolazu, kao napomena ili u nekoliko reenica i jo niko nije napisao ozbiljnu knjigu o tim temama, kao to ih ima na desetine o Templarima i Masonima ili o Sionskom Prioratu, (ije postojanje mnogi ak i osporavaju) ... zato je tako?

I Heraldika Simboli Reda Zmaja su vrlo bitni za povezivanje odreenih elemenata, te u krenuti od njih.

Oficijelni Grb Reda Zmaja zvanino prikazuje biblijsku zver (zmaja) koju je prikovao krst Svetog ora, ali da li je stvarno tako jednostavan simbol? Hajde da razjasnimo stvar sa manje akademskog ugla, ime smo osloboeni profanih tumaenja. (O pogrenom predstavljanju zmaja kao emanacije palog takoe kasnije moemo povesti diskusiju). Zmaj zapravo predstavlja 4 elementa: 01. krila = vazduh; noge = zemlja; krljut = voda + bljuvanje vatre 02. Svaki element u drevnim verovanjima poseduje sopstvenu vrstu zmaja. Krst na njegovim leima predstavlja peti element, onaj koji ih sve povezuje, kontrolie i daje im svrhu. Krst putem repa davi zmaja i sputava njegovu prirodu, daje mu mudrost, to se opet potvruje slinou celokupnog simbola sa Ouroborusom!

Varijacija grba reda, opet sa zmajem koji se sputava repom.

Oficijelni plameni krst reda. Kae se da svaki plameni jeziak predstavlja odreenu viteku vrlinu (kao to je sluaj sa 8 piceva na Maltekom Krstu)

Votani peat reda

Dva grba oigledno novijeg datuma (autor nepoznat) koja moda pripadaju idejnim potomcima reda(ne postoji zvanian stav). Prelepa kompleksna simbolika se nadograuje na izvornu, istiui jo vie Rozenkrojcerske elemente, ak aludirajui na fuziju reda sa nekim drugim.

II Nastanak Reda 1408. godine u Maarskoj kralj Sigismund (kasniji Sveti Rimski Car) okuplja tadanje evropsko plemstvo zarad osnivanja reda koji e braniti Evropu od nevernika, tvrdi zvanina istorija. Zvanino, red je bio katoliki i nevernicima nisu smatrani samo muslimani, ve i pravoslavni hriani. Neizbeno se odmah nameu sledea pitanja: Kako je mogue da postoje podaci o vitezovima tog reda koji datiraju mnogo pre 15tog veka? Kako jedan katoliki red moe za velikog majstora imati oveka koji je u jako loim odnosima sa papom? Kako jedan red, koji sve nekatolike smatra nevernicima, u svom lanstvu ima mnotvo pravoslavaca i ak nekoliko pagana?

Kada je dakle, i zato, nastao Red Zmaja, kada je prestao da funkcionie ili jo uvek postoji negde su za sada pitanja na koja niko ne moe dati ozbiljan odgovor. Jedna teorija jeste da je Red Zmaja naslednik Reda Svetog ora (osnovan 1318.), kome su navodno, izmeu ostalog, pripadali Milo Obili, Toplica Milan, Kosani Ivan, Vuk Brankovi, kao i sam Knez Lazar. Ovo poslednje na prvi pogled deluje neprihvatljivo, ali kada se zna da je Redu Zmaja zasigurno pripadao Lazarev sin (Despot Stefan Lazarevi), kao i da se lanstvo u redu prenosi s generacije na generaciju (kao u sluaju loze Drakul, o emu e kasnije biti rei), tvrdnja deluje prihvatljivije. Postaje oigledno da, pre nego to nastavimo sa istraivanjem porekla reda, moramo se jo produbiti u njegove istorijsko zvanine i nezvanine lanove. III lanovi Reda Razni izvori otvoreno navode sledee pripadnike Reda: Milo Obili Toplica Milan Kosani Ivan Vuk Brankovi Knez Lazar Kralj Tvrtko (Bosna) Despot Stefan Lazarevi Car Sigismund Jano Hunjadi Alfonso V, kralj Napulja Kralj Vladislav, (Poljska) Vojvoda Ernst (Austrija) Kristofer III, vojvoda Bavarske i kralj Danske Vojvoda Tomas Maubrej (Norfolk) Vlad II Drakul, (Vlaka) Vlad III Drakul (Tsepes (nabija na kolac)), (Vlaka) Oswald von Wolkenstein

IV Srbija a.) Zakon o Rudnicima Dokument pod ovim neuglednim nazivom bio je u opticaju jo pre Kosovske Bitke i krije jednu zanimljivu tajnu. Naime, u uvodnom delu zakona postoji citat Stefana Lazarevia: i dooh u svoj grad Novo Brdo, i skupi se sav sabor gradski i zatraie od gospodstva mi da im uinim zakon o rudnicima to su imali za prve gospode i svetopoiveg mi gospodina roditelja kneza Lazara. I gospodstvo mi se savetovae sa vlastelom i zapovedih da se nau 24 dobra oveka iz drugih mesta koja rudu imaju da im uine zakon kako je i ranije bilo. Zanimljivo je napomenuti da su ba svi raniji primerci ovog zakona uniteni ili nestali upravo u periodu posle bitke izmeu 1389. i 1402, te je morao biti ponovo napisan po seanju. to se tie imena koja su vezana za ovaj dokument, izraen po nareenju lanova reda, jedno od njih je izvesni Vukman Jogovi koji je kasnije bio izaslanik na dvoru Kralja Alfonsa Aragonskog, ija je loza takoe ve dugo bila u redu. to se dublje zalazi u detalje u vezi sa ovim dokumentima, tee je otarasiti se poreenja tih Srpskih Rudara sa Engleskim Zidarima, t.j. navodnim preteama dananjih Slobodnih Zidara. Neobina vanost i nedoreenosti u vezi sa Zakonom o Rudnicima podjednako su udni kao ezoterijsko/filozofska uenja koja su se, niim opravdano, navodno odjednom stvorila na radovima zidarskih esnafa. Objanjenje da su plemii i intelektualci osetili toliku fascinaciju mazanjem maltera na komade kamena da su stajali u redu za poasni prijem u zidarske esnafe podjednako je smeno kao i umeanost vitezova i najveih linosti iz tadanje srpske diplomatije i prava za rudarstvo.

Peat kralja Aragonije i konta Barselone, Don Martina I, 1399.

b.) Obili Ubrzo posle Kosovske Bitke, humanista iz Firence Koluo Salutati govori o nekakvih 12 zaverenika koji su se probili do atora turskog sultana, od kojih mu je jedan tu i presudio. Tih 12 se esto spominje kao odred dvanaestorice vitezova reda zmaja kojima je cilj bio da usmrte Murata, a taj jedan, sudei po mnogim izvorima bio je Milo Obili (da ovde upotrebim najprihvaenije od mnotva varijacija njegovog imena). Ono to je zanimljivo kod ovo lika koga zvanina istorija jo uvek ne priznaje u potpunosti, jeste njegov nadimak Zmajev Sin, kao i pria o njegovom zaeu. Naime, tvrdi se u mnogim pesmama i starim spisima da mu je otac bio nekakav zmaj: Baba ti je zmaje iz oblaka od zmaja je nasledio mlade, a na mladeu bi vuje dlake... pogled mu je bio zmajovit majka mu Jana zae ga sa zmajem

Nasuprot miljenju nekih istoriara da se radi o mitu Miloeve nadljudskosti, odgovor je mnogo prostiji. Njegov otac je bio vitez reda, a kao prezime je nosio tu titulu (zmaj). Kome ova uobiajena praksa reda delkuje neverovatno, neka baci pogled na Drakule, koji su to prezime takoe prihvatili nakon stupanja u red. Drakul na rumunskom znai zmaj. Pripadnost redu mu se pripisuje i zbog njegova dva legendarna pobratima, Toplice i Kosania, koji su ponekad sa njime prikazani kao trio u istovetnim uniformama.

Detalji sa uniforme zmajskog viteza prisutni su na svim ilustracijama Obilia.

Kosani i Toplica uvek uz svog brata Miloa

Obili juria sa zmajem na lemu

c.) Lazarevi Sin kneza Lazara bio je uveni vitez svog vremena. Tvrdi se da je imao viteku kolu koju je pohaao ak i nemaki pesnik Oswald von Wolkenstein. Bio je navodno visok daleko preko dva metra i predstavljao je impresivnu pojavu na bojnom polju. Bio je jako cenjen kako na domaoj tako i na stranoj politikoj sceni. Smatra se ktitorom Beograda, koji je dobio od kralja Sigismunda u zaputenom stanju da bi od njega napravio blistavu belu tvravu. Bio je poasni lan tadanje maarske vlasti i vrlo aktivan u obe zemlje. Pre smrti 1927. za svog naslednika odabrao je ura Brankovia, takoe pripadnika reda. Vaio je za veoma uenog oveka i oprobao se i u pisanju. Sa Sigismundom ga je, osim prijateljstva i vitekog bratstva povezivala i legendarna ljubav prema enama po kojoj su obojica bili uveni.

Na grbu Lazarevia je jasno vidljiv i grb reda d.) Ostali Srpski Zmajevi

Grbovi Tarcanovia, Brankovia1, Crnojevia, Dinjiia, Frankopanovia, Kaia, Kleia i Pikiolominovia

Lerh nam prikazuje Kneza aslava Klonimirovia sa regalijama reda

Kraj Prvog Dela

Valja dodati da se izdaja Vuk Brankovia na Kosovu moda nije nikad ni dogodila, ve je kasnije dodata. Istorija tvrdi da Brankovi nije samo ostao do kraja, ve je i posle boja, najdue od svih, nastavio da se bori protiv turske okupacije.

Red Zmaja
Deo drugi

Stefan Corvus

V Drakula Iako je ustaljeno verovanje da je Vlad III drugi po redu vitez koji je pripadao Redu Zmaja (nasledivi svog oca Vlada II), treba prvo istraiti dublje. Kao prvo, Dracula je internacionalizovana verzija imena Draculea, to znai Mali Zmaj ili Sin Zmaja (zmaj = Dracul). Titulu je nasledio od svog oca, koji je jo pod Sigismundovim vostvom bio u Redu Zmaja. Ako je pak i Vlad II Draculea bio zmajev sin, onda moramo ii jo dalje unazad do prethodne generacije. Mircea I od Vlake, otac Vlada II i deda Vlada III, vladao je izmeu 1387. i 1418, to ga, veoma zgodno, smeta u period Kosovske Bitke. Ako uzmemo u obzir da, osim to ga etimologija kvalifikuje kao potencijalnog kandidata za lanstvo, ne bi bio jedini koji je te 1389. pripadao redu (osvrnimo se na ranija poglavlja), postaje sve jasnija mogunost da je on bio prvi zmaj u lozi, a ne njegov sin. Mircea je dao velike privilegije trgovcima iz Poljske i Litvanije (iji vladari su takoe tradicionalno pripadali Redu Zmaja i bio veoma blizak sa Sigismundom (navodnim osnivaem reda) sa kojim je stalno govorio o borbi protiv otomanskog carstva. Nakon Kosovske Bitke, Bajazit se okomio na Vlaku i napao ih sa 40.000 vojnika. Mircea, znajui da ne moe opstati na otvorenom bojnom polju, upotrebio je istu taktiku kao i William Wallace (o njemu kasnije) protiv Engleza, gerilski rat. Nakon to je izbacio Turke iz zemlje, Sigismund mu je pomogao i da skloni turskog piona s prestola. Kada su, nakon Bajazitovih neuspeha, 1402. u Turskoj izbili nemiri, on je pomou Sigismunda vratio vlast nad zemljom u potpunosti i umeao se u konflikt oko turskog prestola, gde je pomogao Musi da se domogne vlasti. Zanimljivo je veoma to da je podigao manastir Cozia, koji je izgraen po ugledu na kruevaki manastir Ravanica! Vlad II ukrta svoje puteve i sa Janoem Hunjadijem (Sibinjanin Janko), koji je isto pripadao Redu Zmaja, i koji ga poziva da krene u pohod protiv Turaka, pozivajui se na zakletvu koju je dao Redu. Vlad II odbija da ide, osloboen zakletve od strane pape, i tu nastaje mrnja izmeu njega i Hunjadija (pogotovo to je hrianska vojska kod Varne poraena). Hunjadi, u znak osvete, ubija Vlada II i njegovog sina Mirceu II i pomae da se u Vlakoj promeni vlast. I mimo toga Vlad III ne ulazi u konflikt sa Hunjadijem, ve sa njime nastavlja da se bori protiv Turaka. Vlad III je roen 1431, iste godine kada je njegov otac primljen u Red Zmaja u Nirnbergu. Vlad III i njegov brat Radu postaju zarobljenici turskog sultana (otac ih je dao kao zalog da bi se osigurala njegova vazalska vernost), gde Vlad trpi veliko maltretiranje, a Radu postaje miljenik sultanovog sina (neki tvrde ljubavnik) i prelazi u Islam. Radu e kasnije postati Vladov najvei politiki neprijatelj. Vlad razvija ogromnu mrnju prema Turcima i bratu, kao i prema svom ocu, koji je izneverio Red i odbio da se bori protiv Turaka. 1456. Vlad isteruje Turke iz vlake i postavlja se na presto. Tada se Vlad III ujedno i prisetio jedne prakse koju je nauio od Turaka i na kolac nabio veinu svojih politikih neprijatelja, kao i njihove simpatizere. Zatim obnavlja alijansu sa Madjarima (tada pod kraljem Matijom(Matthias Corvinus)) i prelazi Dunav da bi pregazio Turke izmeu Srbije i Crnog Mora, ostavivi za sobom 20.000 mrtvih! Turci zatim napadaju vlaku, isteruju Vlada i na presto stavljaju Radua. Radu pravi dogovor sa Corvinusom, koji kratko zarobljava Vlada, ali ga ubrzo puta na slobodu. Vlad tada eni njegovu roaku. Dok jedni tvrde da je zbog nje preao u katolianstvo, drugi tvrde da je ona prela zbog njega u pravoslavlje. 1475. Vlad ponovo osvaja Vlaku, ali

gubi svu podrku unutar zemlje. Na kraju kree sa neto manje od 4000 ljudi na tursku armiju, gde i gine. VI Konflikt Postoje mnoge indicije da se Red Zmaja nikako nije podnosio sa Teutoncima, mada niko ne navodi konkretne razloge. Cela stvar je kulminirala tako to je Red do nogu potukao Teutonce kod Tanenberga u julu 1410. godine. Zanimljivo je i da istorija ne imenuje konkretno Red Zmaja, ve se kae da Sigismund odbija da ukae pomo koju mu trae Teutonski vitezovi u predstojeem napadu koji protiv njih spremaju poljski kralj Vladislav IV (lan reda) i litvanski vojvoda Vitold (takoe lan reda za koga se tvrdi da je bio paganin). Zauujue je i to da su samo dve zemlje iji vladari pripadaju Redu navodno za manje od dve godine sakupile vojsku koja je s lakoom (a na to ukazuje injenica da su se Teutonci dali u beg nakon kratkog vremena) 11.000 Teutonskih vitezova i 17.000 njihovih saveznika. Vlad III Drakula nastavlja tu tradiciju tako to Teutonske trgovce irom svog kraljevstva nabija na kolac. Crkva politiki uzvraa udarac tako to uveliko satanizuje tada najpoznatijeg lana reda, potpuno preterujui njegovu okrutnost, koliine ljudi koje je ubio, itd. Ti pamfleti koje je crkva tada izdavala bili su jedan od povoda za nastanak kasnijeg romana Brama Stokera. VII kotska Pratei dalje heraldiku i uniforme Reda Zmaja, neoekivano stupamo na tlo kotske. William Wallace (1270 1305), uveni borac za kotsku nezavisnost bio je sin nepoznatog viteza (dakle ne seljaka kao to prikazuje Braveheart), za koga se tvrdi da je bio ili Sir David Saville, vitez i vazal Stjuartovih, Sir Malcolm Wallace ili Sir Alan Wallace. Kralj Edvard I je iskoristio politiku nestabilnost kotske nakon smrti kralja Aleksandra III i okupirao ih nakon neuspelog diplomatskog preuzimanja kontrole. Istorija navodi razloge zato Wallace pokree bitku protiv Engleza uglavnom vezano za osvetu. Da neko iz osvete to ga Englezi maltretiraju pokree narodni ustanak malo je preambiciozno, kao i to da neki ovek to tek tako moe uraditi. Bilo kako bilo, rat poinje i nakon bitke kod mosta u Sterlingu, gde Wallace pobeuje engleze, Robert Bruce ga ini vitezom. Na to da je moda u pitanju vitez Reda Zmaja, ukazuju sledee dve slike:

Wallace (levo) i Robert Bruce (desno), prikazani obojica sa lemom Reda Zmaja. Postoji jo jedan vitra na kome je Bruce oslikan sa tim lemom, ali naalost ne posedujem tu sliku. Legenda pak tvrdi da je Wallace, nakon to mu je otac ubijen u otporu protiv Engleza, odveden u Veneciju (spekulativni centar Reda Zmaja u to doba) od strane strica (monah koji je pripadao redu), gde je nauio njihov nain ratovanja i zatim poslat nazad u kotsku da sa Brusom otpone borbu za nezavisnost. To bi objasnilo i njegovo poznavanje vojnih doktrina koje je uspeno upotrebljavao protiv Engleza. Bitka kod Folkirka se pretvorila u veliki poraz za kote. Ipak, iz nje se moe izdvojiti dvoboj koji su vodili Wallace i Brian de Jay, majstor engleskih Templara, u kome Wallace ubija svog protivnika. Nakon poraza, Wallace odlazi u francusku kod kralja Filipa IV (koji je unitio Templare) i trai njegovu pomo. (Ove dve stvari, u sluaju da je Wallace stvarno bio u Redu Zmaja, moe biti i izvor negativih stavova koje su engleski Templari tada razvili prema Zmajevima) Nakon njegovog povratka u Britaniju Wallace ubrzo biva uhvaen i pod velikim mukama usmren. Robert Bruce, nakon mnogostrukih prihvatanja i krenja sporazuma sa kraljem Edvardom I, nastavlja borbu za nezavisnost. Bruce pred crkvenim oltarom napada svog politikog protivnika Johna Comyna i razbija mu glavu. Nakon to je uo da je Comyn preiveo taj napad, Bruce alje svoja dva pomonika da dokraje ranjenog oveka. Zbog tog ina katolika crkva 1306. ekskomunicira Brucea. Ovo je moda bila prekretnica u njegovom ivotu, jer, kako neki izvori navode, Templari koji su takoe ekskomunicirani 1307. bee u razne pravce, a mnogi meu njima tokom sledeih nekoliko godina i u kotsku, gde papska bula protiv njih nije imala efekta. Tu im Bruce, koji je 1306. postao kotski kralj, prua azil i 1314. (kada je na lomai spaljen Jaques de Molay), nakon niza neuspeha i potpunog oslabljenja on postie veliku pobedu nad Englezima kod Banokburna. Toj pobedi, kae se, doprineli su upravo ti pridoli Templari. (Koji, kako se dalje tvrdi, tu osnivaju i prve kotske Masonske Loe, istinitost ega ipak nije predmet ovog teksta.)

Zakljuak: Izvori o istoriji Reda Zmaja su oigledno veoma fragmentirani i nepouzdani. Sve ovde navedeno se moda tako zbilo, a moda uopte i nije. Pokuavajui da paljivo balansiram izmeu legende i istorije, izbegavajui zamku tumaenja koja bi nas odvukla u mitologiju (mada i takav tekst ne bi bio lo, isto kao inspiracija), napravio sam neke teorije koje su mi delovale prihvatljivo. Dok neko sa vie vremena, znanja i sredstava ne krene u potragu, ovo je najvie to se za sada moe rei. ta se desilo sa redom, da li je stvarno ubrzo rasputen nakon smrti Sigismunda, da li je nastavio da deluje, i do kada, pa ak i da li postoji i danas, sve su pitanja na koje ne postoje sigurni odgovori. Nadam se ipak da je sve ovom bilo od pomoi zainteresovanim istraivaima. Kraj