Preferencije potroaa II Aksiomi preferencija potroaa: 1. Potpunost preferencije su potpune kada ih je mogue rangirati 2.

. Refleksivnost preferencije su refleksivne ako dvije koare dobara koje donose jednaku razinu zadovoljstva potroa rangira jednako 3. Tranzitivnost ako je koara A bolja od koare B, i koara B bolja od koare C, onda je i A bolja od C 4. Neprekidnost ako je koara A bolja od koare B, a B je limes od C, onda je i A bolja od C
5. Nezasitnost vee zadovoljstvo donosi ona koara u kojoj je barem

jednog proizvoda vie, a ostalih nije manje 6. Konveksnost preferencija

Postupak provjere zadovoljenja aksioma preferencija za funkciju korisnosti: Funkcija korisnosti je funkcija za koju vrijedi f : R+ R+ . Kako su prva tri aksioma aksiomi koji vrijede za skup realnih brojeva, tada su ta tri aksioma zadovoljena za svaku funkciju ija su domena i kodomena iz skupa realnih brojeva. etvrti je aksiom zadovoljen ako je funkcija kompozicija neprekidnih funkcija. Elementarne matematike operacije (zbrajanje, mnoenje, potenciranje,) su neprekidne funkcije. Peti je aksiom zadovoljen ako su prve parcijalne derivacije pozitivne (funkcija je konstantno rastua). Za esti aksiom postupak je sljedei: Konveksnost preferencija znai da su nivo skupovi konveksni (jer je spojnica dviju toaka na jednoj nivo krivulji uvijek iznad nivo krivulje). Drugim rijeima, pretpostavlja se da potroa vie voli kombinaciju nego specijalizaciju1.

Pogledajte sliku: kombinirajui dobra A i B potroa se podie od trenutne nivo krivulje za crvenu duinu (mjereno Y-om), odnosno za plavu duinu (mjereno X-om)

y A

B x
Za funkciju korisnosti u ( x, y ) nagib nivo krivulje (krivulje indiferencije) jednak je
dy d2y . Da bi ta krivulja bila konveksna, mora vrijediti da je >0. dx dx 2

Sada se vratimo na krivulju indiferencije. Krivulja indiferencije je nivo skup funkcije korisnosti za koju vrijedi da svaki lan skupa predstavlja istu razinu korisnosti (prvi totalni diferencijal funkcije mora biti jednak 0):
du = u u dx + dy = 0 x y

Uobiajeno je prve derivacije funkcije korisnosti nazivati graninim korisnostima:

u x u y

MU x =

MU y =

Stoga vrijedi:
du = MU x dx + MU y dy = 0 MU x dy = MU y dx

Omjer graninih korisnosti definira graninu stopu supstitucije X-a Y-om:

MRS xy = MU x dy = MU y dx

Odnosno

dy = MRS dx

xy

Kako je uvjet konveksnosti glasio

d2y d dy dx 2 d MRS xy dy dy d ( MRS = dx dy <0

d2y > 0 , koritenjem MRS dobiva se: dx 2

xy

xy

) = d

dy

MRS

>0

Ovim se pokazuje kako je aksiom konveksnosti preferencija ekvivalentan opadajuoj graninoj stopi supstitucije. Stoga se dokaz 6. aksioma svodi na dokazivanje opadajue MRSxy. 1.) Testirajte mogu li sljedee funkcije biti funkcije korisnosti. Ako ne mogu, navedite zato ne mogu. a.)
x + 2 xy + y, x, y 0

b.) u ( x, y ) = x 0.5 y 2 , c.) u ( x, y ) = xy 4 , e.) u ( x, y ) = 2 x + 4 y, f.) u ( x, y ) = x + 2 y, d.) u ( x, y ) = x( y ) 0.5 ,

x, y 0 x, y 0 x, y 0

x, y 0
x, y 0

2.) Koje funkcije iz prvog zadatka zadovoljavaju isto ordinalno svojstvo (da su im granine stope supstitucije jednake)? 3.) Testirajte mogu li sljedee funkcije biti funkcije korisnosti. Ako ne mogu, navedite zato ne mogu. a.) u ( x, y ) = x y , b.) u ( x, y ) = x + y,
x, y 0, x, y 0,

, > 0

, > 0

4.) odgovorite i obrazloite: a.) Oblik funkcije korisnosti je kardinalno svojstvo. Je li ta tvrdnja tona? b.) Koara A je duplo bolja od koare B. Je li to ordinalno ili kardinalno svojstvo?

c.) Koara A je bolja od koare B, ali ne moemo zakljuiti koliko je bolja. Je li to ordinalno ili kardinalno svojstvo? d.) Koji od aksioma nisu zadovoljeni u sluaju krivulja indiferencije koje izgledaju ovako:

y
A

y
B

y
C

x y
D

x y
E

x y
F

x
Rjeenja: Zadatak 1 a.)

Domena i kodomena su iz skupa nenegativnih realnih brojeva (zadovoljeni su aksiomi 1,2,3) Funkcija je dobivena zbrajanjem, mnoenjem i potenciranjem. Te elementarne funkcije su neprekidne, pa je i ova funkcija neprekidna. Zadovoljen je aksiom 4.
M U M U
x

U =1 + x

y > 0 , y R+ x x x > 0 , y R+ x y

U = =1 + y

Funkcija je rastua po svim varijablama.

Zadovoljen je aksiom 5.
x+ MRS
xy

y y x

dy dx

MRS

xy

MU MU

x y

x = x+ y y

dMRS dx

xy

1 dy x 2 y dx 2 x = x 1

x 2 y =

y y 2 x x 1 1 + = x 2x

y < 0, x, y R+ x

MRS je opadajui, znai zadovoljen je i 6. aksiom. b.)

Domena i kodomena su iz skupa nenegativnih realnih brojeva (zadovoljeni su aksiomi 1,2,3) Funkcija je dobivena mnoenjem i potenciranjem. Te elementarne funkcije su neprekidne, pa je i ova funkcija neprekidna. Zadovoljen je aksiom 4.

MU MU

U = 0.5 x 0.5 y 2 > 0, , y R+ x x Funkcija je rastua po svim U = = 2 x 0.5 y > 0, , y R+ x y

varijablama. Zadovoljen je aksiom 5.

MRS xy = dMRS xy dx dy dx MRS xy = MU x 0.5 x 0.5 y 2 y = = 0.5 MU y 4x 2x y

dy y 4x 4 y 4x 4 y 5y = dx = 4x = < 0, x, y R+ 2 x 16 x 16 x 2

MRS je opadajui, znai zadovoljen je i 6. aksiom. c.)

Domena i kodomena su iz skupa nenegativnih realnih brojeva (zadovoljeni su aksiomi 1,2,3) Funkcija je dobivena mnoenjem i potenciranjem. Te elementarne funkcije su neprekidne, pa je i ova funkcija neprekidna. Zadovoljen je aksiom 4.
MU MU
x

U = y 4 > 0, x, y R+ x Funkcija je rastua po svim varijablama. U = = 4 xy 3 > 0, x, y R+ y

Zadovoljen je aksiom 5.
MRS xy = dMRS xy dx dy dx MRS xy = MU x y4 y = = 3 MU y 4x 4 xy

dy y 4x 4 y 4x 4 y 5y = dx = 4x = < 0, x, y R+ 2 x 16 x 16 x 2

MRS je opadajui, znai zadovoljen je i 6. aksiom. d.) Ova funkcija je funkcija f : R+ C (jer se javlja drugi korijen iz negativnog broja). U skupu kompleksnih brojeva ne vrijedi ve 1. aksiom (aksiom potpunosti) pa dalje nije potrebno nastavljati provjeru. e.)

Domena i kodomena su iz skupa nenegativnih realnih brojeva (zadovoljeni su aksiomi 1,2,3) Funkcija je dobivena zbrajanjem i mnoenjem. Te elementarne funkcije su neprekidne, pa je i ova funkcija neprekidna. Zadovoljen je aksiom 4.
MU MU
x

U = 2 > 0, , y R+ x x Funkcija je rastua po svim varijablama. U = = 4 > 0, x, y R+ y

Zadovoljen je aksiom 5.
MRS xy = dMRS xy dx dy dx MRS xy = MU x 2 1 = = MU y 4 2

= 0, x, y R+

MRS je konstantan, znai nije zadovoljen 6. aksiom. f.)

Domena i kodomena su iz skupa nenegativnih realnih brojeva (zadovoljeni su aksiomi 1,2,3) Funkcija je dobivena zbrajanjem i mnoenjem. Te elementarne funkcije su neprekidne, pa je i ova funkcija neprekidna. Zadovoljen je aksiom 4.
MU MU
x

U = 1 > 0, x, y R+ x Funkcija je rastua po svim varijablama. U = = 2 > 0, , y R+ x y

Zadovoljen je aksiom 5.
MRS xy = dMRS xy dx dy dx MRS xy = MU x 1 = MU y 2

= 0, x, y R+

MRS je konstantan, znai nije zadovoljen 6. aksiom. 2. Prema teoriji ordinalne korisnosti, dvije funkcije opisuju iste preferencije ako su im granine stope supstitucije jednake. U 1. zadatku MRS su jednake u zadacima b.) i c.), odnosno u zadacima e.) i f.). Kako je aksiom 6 zadovoljen samo u sluajevima b.) i c.), eliminira se drugi par funkcija jer ne mogu biti kandidati za funkcije korisnosti.

3. a.) Domena i kodomena su iz skupa nenegativnih realnih brojeva (zadovoljeni su aksiomi 1,2,3) Funkcija je dobivena mnoenjem i potenciranjem. Te elementarne funkcije su neprekidne, pa je i ova funkcija neprekidna. Zadovoljen je aksiom 4.
MU MU
x

U = x 1 y > 0, x, y , , R+ x Funkcija je rastua po svim U = = x y 1 > 0, x, y, , R+ y

varijablama. Zadovoljen je aksiom 5.

MRS
xy

dy dx

MRS

xy

MU x x 1 y y = = MU y x y 1 x x + < 0, x, y, , R+

dMRS dx

xy

y dy x y x y y x dx = = 2 2 2 2 2 2 x x x

MRS je opadajui, znai zadovoljen je i 6. aksiom. b.) Domena i kodomena su iz skupa nenegativnih realnih brojeva (zadovoljeni su aksiomi 1,2,3) Funkcija je dobivena zbrajanjem i mnoenjem. Te elementarne funkcije su neprekidne, pa je i ova funkcija neprekidna. Zadovoljen je aksiom 4.
MU MU
x

U = > 0, x, y R+ x Funkcija je rastua po svim varijablama. U = = > 0, x, y R+ y

Zadovoljen je aksiom 5.

MRS xy = dMRS xy dx

dy dx

MRS xy =

MU x = MU y

= 0, x, y R+

MRS je konstantan, znai nije zadovoljen 6. aksiom. 4.) odgovorite i obrazloite: a.) Oblik funkcije korisnosti je kardinalno svojstvo. Je li ta tvrdnja tona? DA, JER OBLIK NAM GOVORI DA FUNKCIJA KORISNOSTI POPRIMA ODREENE VRIJEDNOSTI. b.) Koara A je duplo bolja od koare B. Je li to ordinalno ili kardinalno svojstvo? TO JE KARDINALNO SVOJSTVO. PREMA ORDINALNOM SAMO BISMO MOGLI REI DA JE A BOLJA OD B. c.) Koara A je bolja od koare B, ali ne moemo zakljuiti koliko je bolja. Je li to ordinalno ili kardinalno svojstvo? TO JE ORDINALNO SVOJSTVO JER NE MOEMO REI ZA KOLIKO JE NETO BOLJE OD DRUGOG. d.) Koji od aksioma nisu zadovoljeni u sluaju krivulja indiferencije koje izgledaju ovako:

y
A

y
B

y
C

x y
D

x y
E

x y
F

A: MRSxy je konstantan, a ne opadajui (aksiom 6 nije zadovoljen)

B: Preferencije nisu konveksne na cijeloj domeni (aksiom 6 nije zadovoljen) C: Preferencije nisu konveksne ve konkavne (aksiom 6 nije zadovoljen) D: za istu razinu x-a postoje dvije razliite vrijednosti y-a koje su jednako vrijedne. Time j naruen aksiom nezasitnosti (Aksiom 5 ne vrijedi). Isto tako na gornjem dijelu ne vrijedi niti aksiom 6. E: Preferencije nisu neprekidne (ne vrijedi aksiom 4) F: Ne vrijedi aksiom 5 jer potroa jednako rangira 2 koare u kojoj jedna ima manje i jednog i drugog proizvoda.