SOFTVER

Teorija boja

...i bi svetlost!
U koli smo uili da su osnovne boje crvena, uta i plava, ali kada izbliza pogledamo ekran, umesto utih taki videemo zelene. U programima za crtanje zelena i crvena daju utu, a meanjem te dve tempere dobiemo svata, samo ne to. Meanjem tri osnovne boje dobija se bela. Zaista? Probajte ponovo sa temperama... Voja Antoni
ko vam nita nije jasno... dobrodoli u teoriju boja! Videete da su objanjena za ove paradokse jednostavnija i loginija nego to to na prvi pogled izgleda. Bez obzira to se na samoj prirodi svetlosti neemo zadravati, svakako je koristan dijagram (slika 1) na kome vidimo spektar elektromagnetnih talasa svih frekvencija, poev od 1 Hz pa do 1024 Hz (kako li se samo izgovara taj broj?). Obratite panju na to da mali deo ukupnog spektra ine vidljivi talasi, na logaritamskoj skali to je manje od jednog procenta! Tek kad "zumiramo" taj iseak (desni deo slike je zapravo uvean detalj sa glavne skale), vidimo kako su boje rasporeene u vidljivom delu spektra. Oigledno je da svaka boja ima svoje strogo odreeno mesto na skali talasnih duina, ali to ne znai da nam je za reprodukciju slike potreban medijum (TV, fotografija, film, LCD ili tampa) koji moe da prenese beskonano mnogo boja. Naprotiv, pokazalo se da su dovoljne samo tri boje za potpuno sintetisanje bilo koje boje iz spektra. Nae oko je u stanju da percipira tri osnovne boje, a sve ostale procenjuje na osnovu toga koliko je svake od njih dozirano u boji koju gledamo. U ovom domenu smo superiorni nad veinom kopnenih ivotinja, koje uopte ne razaznaju boje, ali smo pravi daltonisti u odnosu na neke morske ribe, koje mogu direktno da percipiraju ak est osnovnih boja. Postavlja se pitanje koje tri take na spektru odabrati kao osnovne boje za konstruisanje medijuma za prenos slika. Namee se logian zakljuak da je najbolje ispitati koje boje ljudsko oko moe da percipira, pa usvojiti izbor koji je priroda ve napravila.

RGB model
Maksimum osetljivosti senzora za boje u ljudskom oku (takozvanih epia) nalazi se tano na crvenoj, zelenoj i plavoj boji. To je popularni RGB (Red-Green-Blue) model, koji je zastupljen na svim aditivnim medijumima (ADD = dodati, sabrati). Kod tih medijuma postoje tri izvora svetla: jedan generie samo crveno, drugi zeleno a trei plavo (u praksi su to najee izvori belog svetla, pa se R, G i B filterima dobijaju eljene boje). Vaan uslov koji treba obezbediti je da se ove tri osnovne boje na pogodan nain doziraju i meaju, kako bi se dobili svi ostali prelazi izmeu navedenih boja. Na fotografskim ureajima to se postie pomou difuzora u kolor-glavi, a na ekranu televizora to je ostvareno tako to su crvene, zelene i plave take suvie male i gusto zbijene, pa ih sa pristojne daljine vidimo kao pomeane (ako priemo sasvim blizu ekrana, tako da razaznajemo svaku taku, arolija nestaje i mi vidimo da postoje samo R, G i B komponenta). Obzirom da ovde imamo tri boje iji intenzitet proizvoljSlika 1 no menjamo, za grafiko predstavljanje njihovog meanja moemo da se posluimo trodimenzionalnim dijagramom (slika 2). Ovde polazimo od crne (kad nijedna boja nije prisutna), pa dodajemo R, G i B komponentu po potrebi, sve do bele, kad su sve tri boje prisutne u punom intenzitetu. Tako bismo doziranjem intenziteta svetla na svakoj od tri sijalice mogli da dobijemo bilo koju boju, drugim reima da definiemo bilo koju taku unutar RGB kocke na dijagramu. Ovaj dijagram je veoma pogodan za razmatranje teoretskih pitanja u vezi sa bojama. Zamislite ga kao ko-

cku ije je jedno teme (na koordinatnom poetku, (0,0,0)) crno, i ka tri susedna temena boja se postepeno menja ka crvenoj, zelenoj i plavoj. Kad se saberu crvena i plava, dobija se magenta (purpurna), crvena i zelena daju utu, a zelena i plava ine cijan (plavozelenu ili tirkiznu). Ako saberemo sve tri komponente, dobiemo belu, i to je teme kocke sa koordinatama (1,1,1). Sad zamislite da smo obojili celu kocku odgovarajuim nijansama crvene, zelene i plave (iji intenzitet odgovara R, G i B koordinatama), i to ne samo po ivicama i stranicama, nego po itavoj njenoj zapremini - tako dobijamo sve mogue boje, a pritom svaka taka nosi jedinstvenu boju. Prava linija koja povezuje crno i belo teme (na slici 2 je prikazana isprekidanom linijom) je skala sivog, jer je svaka taka na toj liniji odreena sa tri jednake primese crvenog, zelenog i plavog (od (0,0,0) do (1,1,1)). Karakteristike filtera su prikazane na tri mala dijagrama u dnu slike 2: svaki od njih je transparentan za samo jednu komponentu, a preostale dve apsorbuje.

10 / FEBRUAR 1996.

73

SOFTVER Teorija boja

CMY model
Nasuprot aditivnom, postoji i subtraktivni model (subtract = oduzeti), gde se eljena boja dobija oduzimanjem svih suvinih komponenata od bele. Ovaj princip je zastupljen na filmu, fotografiji, novinskoj tampi, pa i na umetnikim slikama. Za sve ove medijume je karakteristino da nemaju svoj izvor svetla, nego su vidljivi samo ako postoji spoljni izvor koji emituje sve tri komponente (crvenu, zelenu i plavu), pa e neke od njih medijum apsorbovati, a neke propustiti (ako se radi o transparentnom medijumu Plava Magenta Bela

Cijan

Crna Zelena Crvena uta

R G

kao to je film) ili reflektovati (ako je medijum refleksioni, naprimer fotografija). Od svega to e ovde biti reeno, najvanije je shvatiti razliku izmeu ova dva modela. Kod subtraktivnog, situacija je inverzna aditivnom: izvor svetla uvek sadri sve tri osnovne boje, a eljene boje se dobijaju tako to se filterima eliminiu nepoeljne komponente. Tako e jedan filter eliminisati samo crvenu, a proputae zelenu i plavu; poto njihov zbir daje cijan (tirkiznu), zvaemo ga cijan filter (slika 3). Slino tome, postoji magenta filter (proputa crvenu i plavu) i uti (proputa crvenu i zelenu). Zato se kod subtraktivnog modela barata skraenicom CMY: Cijan, Magenta i uta (Yellow). Izraz "filter" ovde treba shvatiti u najirem smislu: filter je tamparska boja, pigment na kolor fotografiji, akvarel boja, aktivni sloj na slajdu, ili obojeno staklo na reklamnom panou. U daljem tekstu emo slobodno koristiti izraze "filter" ili "sloj boje", i oni e imati isto znaenje. Kod transparentnih medijuma svetlosni zraci samo po jednom prolaze kroz svaki od filtera, a kod refleksionih (kao to su slike u asopisu koji upravo itate) po dvaput: najpre upadni zrak, koji je stigao direktno sa izvora svetla, a onda jo jednom posle odbijanja od papirne podloge. Podrazumeva se da papir za tampu mora da bude beo (crni papir bi apsorbovao sve zrake pa posmatra ne bi nita video) i da je tamparska boja transparentna, da bi sve boje dole do izraaja, a ne samo ona na povrinskom sloju. Zanimljivo je pomenuti da se ak i boje koje nisu transparentne (recimo, tempere) sastoje od transparentnih pigmenata, koji dejstvuju kao filteri, i neprovidne bele mase, koja je ekvivalent ve opisanoj papirnoj podlozi - zato kod njih nije vano na kakvu se podlogu nanose, jer one ve sadre refleksioni sloj. Ako elite da proverite ovu tvrdnju, sipajte malo providnog crvenog tua u belu temperu i - dobiete crvenu temperu! Vreme je da nanemo dva pitanja od sutinske vanosti za materiju koju obraujemo: prvo objanjava zato nije mogue koristiti RGB model na subtraktivnim medijumima, nego iskljuivo CMY. Drugo pitanje je praktino: koji je osnovni nedostatak CMY modela i kako se on moe bar ublaiti.

RGB modela proputaju samo po jednu boju, tako da bi se proputanjem belog svetla kroz bilo koja dva filtera (recimo, crveni i zeleni) apsorbovali svi zraci; rezultat bi bila crna boja. Jasno je da tu nema govora o meanju boja, niti bi bilo mogue sintetisati bilo koju boju osim crvene, zelene ili plave. Jedina mogunost su filteri koji po jednu osnovnu boju apsorbuju, a proputaju ostale dve. Tako smo stigli do toga da su nam potrebni cijan, magenta i uti filter. Povoljnom kombinacijom tih filtera mogue je dobiti i crvenu, zelenu i plavu, a regulisanjem njihove propusnosti i sve ostale boje iz spektra. uta Zelena

Crvena

Crna

Bela Magenta Plava

Cijan

uti filter B Magenta filter G Cijan filter R

Zato CMY umesto RGB?

Boje kod subtraktivnih medijuma su, rekosmo, filteri: svaki od njih e apsorbovati neke boje, a za ostale e biti transparentan. Ove boje se nanose u slojevima, i na putu od izvora svetla do oka posmatraa one su "vezane na red"; svetlosni zraci e, dakle, proi kroz sve slojeve i svaki filter e apsorbovati zrake odreenih talasnih duina. Filteri iz
10 / FEBRUAR 1996.

Slika 2
74

Slika 3

SOFTVER Teorija boja

Slika 4
Zelena

A ta je CMYK?
uta Crvena

Slika 5
Zelena

uta Crvena

Magenta

Cijan

Plava

Paljivo prouite slike 2 i 3, i obratite panju na sve razlike meu njima. Upravo smo pomenuli da treba omoguiti regulaciju propusnosti filtera. To znai da boje za CMY reprodukciju moraju da imaju promenljivu karakteristiku, odnosno da se prilikom tampanja ili izrade fotografija dozvoli da pojedini slojevi apsorbuju samo odreenu koliinu svetlosti. Tako bi, recimo, trebalo da magenta sloj uvek proputa sve crvene i plave zrake, ali da zelene apsorbuje samo u koliini koja se u datom sluaju trai. Jedino tako je mogue definisati svaku taku na CMY kocki trodimenzionalnog dijagrama sa slike 3. Od samog medijuma i od tehnolokog reenja zavisi na koji nain e ova regulacija biti omoguena. Kod kolor fotografije debljina organskog pigmenta (od koje direktno zavisi gustina filtera) varira u zavisnosti od koliine svetla koja je pala na fotoosetljivi sloj pri ekspoziciji. Kod novinske tampe postoje razliiti principi kojima se postie regulacija, ali kao tipian nain moemo da pomenemo nanoenje boje u rasteru, tako da se bojom ne pokriva cela povrina papirne podloge (osim ako treba prikazati boju sa punim zasienjem), nego u takama malih dimenzija. Ovde se treba osloboditi jedne predrasude koja vlada ak i meu nekim profesionalcima: cijan, magenta i uti slojevi se nanose u rasteru samo zato da bi se na taj nain regulisala propusnost sloja boje, a ne da se take rastera ne bi meusobno preklapale; uostalom, nijedna tamparska maina ne bi mogla da obezbedi takvu preciznost meusobnog pozicioniranja boja. Poto se karakteristike ova tri filtera meusobno nigde ne podudaraju (ni u kom sluaju ne apsorbuju istu boju), sasvim je svejedno da li se take rastera za razliite boje mimoilaze ili poklapaju. Slika 6: CMY

Reklo bi se da su uvoenjem CMY modela sva pitanja kvalitetne reprodukcije reena, ali ve smo pomenuli da se u praktinoj primeni CMY modela javlja jedan krupan nedostatak. To je nesavrenost tamparskih boja ili fotografskih pigmenata, koja se ogleda u tome to e svaki od slojeva propustiti po malo svetlosti onih talasnih duina koju ne bi nikako smeo da propusti, dakle kroz cijan filter e da "procuri" i malo crvenih zraka, kroz magenta filter malo zelenih, a kroz uti plavih. Tako e 3D dijagram sa slike 3 ostati samo pusta elja, a umesto njega emo baratati dijagramom sa slike 4, ija kocka vie lii na dopola istopljenu kocku leda - bez "istih" i lepo zasienih boja, a samim tim i bez njihove rezultante - crne boje. Nije nemogue proizvesti pigmente koji imaju povoljnije spektralne karakteristike, ali takvi pigmenti bi bili preskupi za masovnu upotrebu. Naravno da trite nudi boje razliitih kvaliteta (samim tim i cena), pa tako imamo tampu sa manje ili vie kvalitetnim bojama (zato i postoje jeftini i skupi magazini). Ipak, ljudi su se trudili da pronau preicu kojom bi, bez preteranih poveanja cene, reili problem "aneminosti" CMY medijuma. I... pronali su ga! Poto je glavni problem bio u nedostatku crne boje, u model je uvedena i etvrta boja: crna. Ovde je bilo lako napraviti "gust" crni pigment, jer to u principu i nije filter - to je zaklon za svetlost. Tako nije ba reen problem nedostatka istih, zasienih boja, ali se bar pojavila solidna crna boja. Slika 5 pokazuje gde se na CMY dijagramu nalazi ova uspena "zakrpa". Na prvi pogled bi bilo logino da je ovakav etvorobojni model dobio naziv CMYB (Cyan, Magenta, Yellow i Black), ali je slovo B ve zauzela plava (Blue), pa da ne bi dolo do zabune, crnu boju ne predstavlja prvo slovo, nego zadnje; tako smo, svidelo nam se to ili ne, dobili CMYK. Procenite sami koliko se isplatilo uvesti crnu komponentu u kolor tampu: slika 6 ne sadri crnu komponentu, a slika 7 sadri. Oigledno da je problem nedostatka crne

Crna

Magenta

Cijan

Plava

boje elegantno reen, ali ostao je jo jedan problem: nedostatak istih, zasienih boja. Kako je on reen? Na alost, nikako. Postoji manje i vie kvalitetna tampa, ali nigde ovaj problem nije reen ba do kraja, tako da je CMYK ostao pomalo hendikepiran u odnosu na RGB model. Prva prednost RGB medijuma je u tome to je tehnoloki jednostavnije dobiti kvalitetne pojasne filtere koji proputaju jedan opseg talasnih duina nego one koji jedan opseg apsorbuju (drugim reima, R, G i B su uvek kvalitetniji od C, M i Y filtera), a druga prednost je to moda jeste ekonomski opravdano ugraditi kvalitetne i skupe filtere u katodnu cev televizora, ali ako bi se pojavio (makar i veoma kvalitetan) magazin sa cenom koja se pribliava ceni katodne cevi televizora u boji - teko da bi se za njega naao kupac.

Kompjuterske i druge boje

U kvalitetnim programima za obradu slika (kao to je Adobe Photoshop), moemo da vidimo kakav e biti CMYK rezultat za svaku sliku koju obraujemo. Ako odaberete ovu opciju, va monitor i dalje ostaje RGB medijum; ovim se samo simuliraju nedostaci koje donosi CMYK reprodukcija, dakle iste boje se zamenjuju bojama sa niom zasienou (sa primesom sive). Ponekad ova razlika moe da bude prilino deprimirajua za posmatraa, kad vidi kako mu pred oima isezavaju najlepe nijanse na slici. Sad je trenutak da se vratimo na pitanja sa uvodnog pasusa. Zaista, zato smo u koli na asovima likovnog vaspitanja uili da su osnovne boje crvena, plava i uta, da li nas je to neko lagao? Ovde treba imati u vidu dva fenomena: prvi je da su u umetnikim bojama koriSlika 7: CMYK
10 / FEBRUAR 1996. 75

SOFTVER Teorija boja

Slika 8
Plava Magenta Bela Cijan

S L S
Crna

Zelena

S
Crvena uta

eni pigmenti sa prilino neselektivnim spektralnim karakteristikama (u teoriji bi to bili "loi filteri"), a drugi da prvu podelu boja na osnovne i sloene (kad se raalo slikarstvo kao umetnost) nije odredila teorija (jer u to doba nije ni postojala), ve ovekova sklonost da prirodu doivljava samo kroz svoje psiholoko i emocionalno bie. Tako slikari nisu mogli da usvoje RGB model jer tada nije postojao nijedan RGB medijum, a CMY nije dolazio u obzir jer te tri boje nisu ba mnogo zastupljene u prirodi, a i ko bi se odrekao crvene i plave? Zato je magenta "evoluirala" u crvenu, a cijan u plavu - ionako ih je teko razlikovati. Tako, kad pomeamo utu i plavu temperu, dobijemo zelenu, to nema ba nekog loginog objanjenja u teoriji, ali ako kaemo da u plavoj umetnikoj boji (rekosmo, to je "lo" filter) ima poprilino zelene, dakle plava je vie cijan nego plava... stvari postaju loginije, zar ne?

koji je odreena boja (taka u RGB kocki) pomerena u odnosu na poetak spektra, a S (Saturation = zasienje) je relativna udaljenost odreene boje od ose L (skale sivog). HLS model se esto se koristi u programima za crtanje, jer odgovara psiholokom mehanizmu kojim percipiramo boje. Jednostavno, odaberemo boju iz spektra, zatim odredimo koliko ta boja treba da bude svetla i na kraju koliko je zasiena, tj. treba li da bude "ista" ili joj treba dodati jo sive. Modeli HSV (Hue, Saturation, Value) i HSB (Hue, Saturation, Brightness) su isto to i HLS, samo je parametar L "prekrten" u V (Value = vrednost) ili B (Brightness = svetlina), koji je ostao u upotrebi iako je B ve rezervisano za plavu (Blue) iz RGB modela. LAB je trei nain definisanja boje unutar standardne RGB kocke. L ima istu poziciju i znaenje kao kod modela HLS, parametar A je relacija po osi G-M (zelena-magenta), a B po osi B-Y (plava-uta). Model HLS je (naravno, uz nezaobilazni RGB) korien u 3D Studiju, tako da korisnik moe miem da podeava pozicije tri

Slika 9
Magenta

Plava Cijan

Bela

Zelena Crvena uta

Slika 10
Magenta

Plava Cijan

Zelena

Crvena

Ostali modeli
HLS je standardna RGB "kocka", samo posmatrana na malo drugaiji nain, tako da umesto Red, Green i Blue parametara imamo Hue, Luminousity i Saturation. Pogledajte sliku 8: po osi koja spaja crno i belo teme kocke, koju smo ve opisali kao skalu sivog, prostire se L (Luminousity = osvetljenost). Sledei parametar, H (Hue = boja) je ugao za

uta

Slika 11
Magenta

Plava

Cijan

Zelena

Crvena

uta

klizaa za R, G i B ili odvojene klizae za H, L i S. Obzirom da se pokretanjem bilo kog klizaa automatski kreu i klizai iz druge grupe, ovaj program je pogodan za upoznavanje korelacije izmeu RGB i HLS modela. Adobe Photoshop omoguava numeriki upis parametara po svim pomenutim modelima i grafiki interfejs za izbor boje po modelima RGB i HSB. Ovaj interfejs nema klizae kao 3D Studio, ve je primenjen princip koji stvara prilinu konfuziju kod nekih korisnika, pa mu treba posvetiti vie panje. Bez obzira koji od ova dva modela se koristi, treba definisati tri parametra, to se na dvodimenzionalnom ekranu nikako ne moe uiniti u jednom potezu. Zato je uveden kliza kojim se, pomou mia, definie poloaj ravni unutar RGB kocke, a onda se na odabranoj ravni definiu preostale dve dimenzije. Na nama je da odaberemo jednu od ukupno est mogunosti koji parametar iz RGB ili HSB modela emo birati na jednodimenzionalom klizau, a koji na dvodimenzionalnoj ravni. Ako smo se opredelili

da na klizau biramo R (crvenu) komponentu, onda su ravni koje nam se nude postavljene kao na slici 9. Slino tome e biti pozicionirane i ravni za zelenu i plavu, samo to e orijentacija biti po drugim osama. Stvar je neto sloenija ako se za kliza odabere neki od parametara iz modela HSB. Poto je Hue (boja) predstavljena uglom oko dijagonale izmeu crnog i belog temena kocke, onda e i mogue ravni biti zrakasto rasporeene oko ove dijagonale (slika 10). Poto sve ove ravni imaju oblik trougla, crno teme trougla je razvueno preko cele donje ivice kvadrata koji nam program nudi za izbor preostala dva parametra. Saturation (zasienje) je reletivno rastojanje od iste dijagonale, pa e povrine na RGB kocki koje povezuje jednako zasienje biti rasporeene kao na slici 11. Da bi se ove kocke predstavile kao ravne kvadratne povrine, one su "razmotane" tako to je crno teme (u koordinatnom poetku) raireno du donje stranice kvadrata na monitoru. Trei sluaj je kad se klizaem fiksira parametar Brightness (osvetljenje). Ravni koje se na ovaj nain dobijaju postavljene su kao na slici 12, ali poto su i one nepravilnog (trougaonog ili estougaonog) oblika, transformisane su tako to je centar svake povrine (sa nultim zasienjem, znai siva taka) razvuen du donje stranice kvadrata. Ovim lankom smo samo naeli temu o bojama, i sigurno emo se u jednom od sledeih brojeva vie baviti programima koji se koriste za crtanje i obradu slika.

Slika 12
Magenta

Plava Cijan

Zelena

Crvena uta

76

10 / FEBRUAR 1996.