Dositejev znaaj

Dositejeva uloga u razvitku srpske knjievnosti je u znaku manifesticaje strukturnog a ne vrednosnog naela. Ona prevazilazi i vrednost njegovog dela i opseg njegovog dejstva na italaku publiku. Ako novu srpsku knjizevnost shvatimo kao jedinstvenu strukturu, Dositej je nesumnjivo svojim delom udario temelje i dao prve konture toj strukturi. Poto su poreenja sa Vukom gotovo opte mesto dositejevske literature, posluiemo se i sami tim poreenjem, ne radi isticanja prednosti bilo jednog bilo drugog, nego radi boljeg uoavanja osobenog mesta, znaaja i uloge koju je svaki od njih imao u naoj knjievnosti. Dositejev primarni znaaj nije u pojedinanim rezultatima koje je postigao. Njegov veliki i jedinstveni znaaj u novoj srpskoj kulturi je u tome to je on zasnovao nauku kao takvu i knjeevnost kao takvuoba pojma uzamam u njihovom modernom znaenju, onom znaenju koje je Dositej utemeljio i koje je ostalo u bitnome da vai do danas- to je na srpskom jeziku, nesavrenom kakav je bio njegov ali ipak srpskom u osnovi, stvorio nauku i knjievnost kao forme pisane rei. Jovan Dereti ivot i prikljuenija

U predgovoru govori da je delo posveeno srpskom narodu da ga prosveti i poui, da ga uputi u ivot ostalih kulturnih naroda Evrope. Istie kao najvanije vaspitanje omladine u zdravom racionalistikom duhu. Najavio je svoje delo biografsko pisano u dva dela, eleo je da mladi pou putem prosvete odmah, a ne da kao on gube najlepe godine u manastiru. Izneo je otru osudu manastirskog ivota koja je u delu u toliko snanija jer je izrie sam tuma koji kae da manastiri treba da budu na korist naroda za prosveenje, a ne za zaglupljivanje.

U delu ima mnogo lirskih momenata, u kojima se zapaa mlada i osetljiva dua Dimitrija Obradovia. Dirljivi su opisi opratanja od groba majke i sestre Julijane kao i opis rodnog sela njegove majke(sentimentalno-preterana oseajnost). Roen u Banatskom akovcu, rano je ostao siroe, koluje ga roak, kao dete ita samo knjige o svecima te elei da postane svetac ide u manastir, ali je na intervenciju roaka vraen, odlazi u Temivar da ui pravljenje kapa. No krom na tavanu ita itija svetaca zbog ega dolazi u sukob sa gazdom. Ponovo naputa zanat i bei u manastir Hopovo na Frukoj Gori, da bi mogao

da ita knjige. Ovde se brzo istie svojom uenou, te ga tuma savetuje da napusti manastir i krene u svet da ui knjigu i nauku jer je za njega teta da ostane u manastiru. Ovaj pametni savet tumaa Teodora Milutinovila bio je presudan za dalji Dositejev ivot. Posle izlaska iz manastira odlazi u Dalmaciju gde postaje uitelj gde je nauio italijanski jezik, odlazi u Zagreb gde ui francuski, nemaki, latinski, odlazi u Grku gde pohaa kolu uvenog reformatora grkog jezika Jerateja Dendrina. Odlazi u Nemaku u Hale i slua predavanja iz filozofije i logike kod uvenog profesora Eberharda. Odlazi u London gde je nauio engleski jezik. Odlazi u Moldaviju, radi kao uitelj plemikih sinova. Tu ga je zatekla vest da je u Srbiji izbila buna (1804., I srpski ustanak) i on dolazi u Srbiju da svojim znanjem pomogne srpskom narodu kao veliki patriota.

Ustanici su ga primili lepo i postaje prvi ministar prosvete u kneevini Srbiji. Zajedno sa Vukom otvara u Beogradu Veliku kolu(1808.) koja ima rang fakulteta i bio je jedan od prvih profesora. Umro je 1811. i sahranjen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.