2.1.3.1.TIPSKI UGOVORI:pojava tipskih ugovora vezuje se za kraj 19 veka.

Smatra se da je na sadrinu pojedinih tipskih ugovora presudan uticaj imalo englesko pravo.Tipski ugovori pred.skup ugovornih odredaba kojee su se vremenom ustalile u praksi prilikom zakljuivanja ugovora sa elementom inostranosti odreene vrste.U dananje vreme odreen broj tipskih ugovora izraen je u okviru Organizacije UN.To ne znai uvek i njihovu obaveznost.Savremeni tipski ugovori su toliko pogodni u praksi to potpuno i precizno ureuju odreenu materiju.Tipski ugovor moe da poslui samo kao vrsta obiaja ukoliko je njegovo korienje uobiajeno na odreenom podruiju i pri zakljuenju odreenih vrsta ugovora.2.1.3.2.OPTI USLOVI POSLOVANJA:su po karakteristikama opti akt koji je po svojoj prirodi slian optim uslovima koje donose p-a i drugi privredni subjekti.Radi se o aktu koji sadri odredbe buduih ugovora koje zakljuuju privredni subjekti za koje opti uslovi vae.U MPP ove opte uslove najee donose saglasno dva ili vie nacionalnih udruenja ili meunarodne org..Po svojoj prirodi opti uslovi pred.depozitne norme.Njihova primena e doi u obzir ak drugaije nije ugovoreno.Oni obavezuju samo lanove odreenog udruenja odnosno me.org..2.1.3.3.KODIFIKACIJA PRAVILA:po svojoj prirodi pred.specifinu meavinu obiaja i normi koje se utvruju od strane me.org.Osnovna kodifikovana pravila su obiaji.Tipian primer kodifikovanih pravil jesu transportne klauzule INCOTERMS utvrene od strane Meunarodne trgovake komore (ICC).Polazna osnova za ove klauzule bila je ve oformljena praksa u ugovaranju meusobnih obaveza povodom transporta kupljene robe izmeu kupca i prodavca.Me.org.koja vri kodifikaciju pojavljuje se u dvostrukoj vezi:s jedne strane ona utvruje sadrinu obiaja i pismeno ih formulie a s druge strane aktivno doprinosi njihocoj promeni,vrei klasinu normativnu funkciju kakva redovno pripada zakonodvnim organima.2.2.NACIONALNI IZVORI MMPa:podrazumevaju izvore koji potiu iz pravnog sistema odreene drave.U zavisnosti od pravnog sistema koji prihvata ta drava to mogu biti pisani izvori ili obiaji i sudski precedent.Ukoliko je tana tvrdnja da nacionalni izvori prava mogu biti izvori pravnih normi koji e se primeniti na jedan odnos sa elementom inostranosti.Kolizione norme su posredan izvor prava jer upuuju na merodavno pravo.Ishod dileme koju kolizione norme reavaju mogu biti:1)primena domaeg prav,2)primena prava neke druge drave,3)primena tzv.meunarodnog prava.2.2.1.ZAKONI I DRUGI PROPISI:drave redovno donose veliki broj propisa od kojih je zakon najei.Osim zakona donose se i veliki broj podzakonskih akata(uredbi, pravilnika,odluka i dr.).Svi ovi propisi sadre opte norme koje su upuene unapred neodreenom krugu subjekata.Bitne su dve podele:podela na propise odnosno depozitivne i kogentne pravne norme i drugo pravo materijala odnosno procesnopravne i kolizione norme.Osim ovih normi postoji jo jedna grupa propisa na koje se norme odnose norme o pravnom poloaju stranaca.2.2.1.1.DISPOZITIVNE I KOGENTNE PRAVNE NORME:retko se deava da dve odredbe jednog propisa imaju isti karakter tj.da su ili despozitivne ili kogentne.U ovom sluaju govorimo o kogentnim pravnim normama odnosno kogentnom ili prinudnom propisu.U sluaju kogentnih normi lica na koja se odnose odreene odredbe zakona ne mogu svojom voljom odustati od promene propisanih uslova za obavljanje poslova spoljnotrgovinskog poslovnja.Za kogentne pravne norme esto se vezuje pojam javnog poretka.Ovaj pojam ima viestruko znenje

mada nijedno od njih nije dovoljno precizno odreeno.Nasuprot kogentnim postoje despozitivne pravne norme.Ove norme su predviene da zamene volju lica u odreenom pravnom odnosu ako ta volja nije izraena ili je nejasna tako da se tumaenjem ne moe tano utvrditi.Karakter despozitivnosti jedne norme najee nije teko utvrditi.Prilikom njegovog formulisanja esto se koriste sintagme kao:ako drugaije nije ugovoreno,smatrae se da su ugovarai,pretpostavlja se da i sl.2.2.1.2.MATERIJALNO PRAVNE,PROCESNOPRAVNE I KOLIZIONE NORME:materijalnoprvne-ovim normama ureuju se prava, obaveze i odgovornost subjekata na koje se ove norme odnose.Najvei broj normi jesu upravo norme materijalnog prava.Kod ovih normi redovno postoji ovlaeno i obavezno lice tj.lice koje ima pravo da zahteva ispunjene odreene obaveze i lice koje je duno da tu obavezu ispuni.Kolizione norme-imaju sasvim drugaiju prirodu i cilj.One imaju specifinu strukturu.Njenzadatak je da razrei konkurenciju pravnih sistema odnosno pravnih poredaka i ona to ini tako to odreenu injenicu proglaava odluujuom za reenje konkurencije.Drugi deo kolizione norme jeste taka vezivanja.Od taaka vezivanja najee su sledee:dravljanstvo,prebivalite,mesto zakljuenja ugovora,i dr.Kolizione norme reavaju problem konkureencije pravnih sistema odreujui iji e pravni sistem biti primenjen kao materijalnopravni.2.2.1.3.NORME KOJIMA SE UREUJE PRAVNI POLOAJ STRANICA:odreeni deo pravnog sistema ine norme kojima se odreuje da li se stranom licu priznaju odreena prava u zemlji kao i uslovi za priznavanje ovih prava,njihovih sadrina i obim.Najvei obim ovih pravnih normi proistiu ili iz meunarodnih ugovora ili iz domaih propisa,ali se ne iskljuuje mogunost da se one nalaze i u drugim pomenutim izvorimaa.U oblasti privrednog prava pravni poloaj stranaca razmatra se u odnosu na:1)subjektivitet stranog pravnog lica,2)mogunost obavljanja privredne delatnosti stranih lica u domaoj teritoriji,3)mogunost osnivanja sopstvenih ili meovitih p-a,4)mogunost ulaganja u domaa p-a,5)autorska prava,6)plaanja i dr.Svaka od ovih celina ureena je propisima koji su deo nacionalnog pravnog sistema.2.3.MEOVITI IZVORI MPP-a:u meovite izvore MPP svrstavamo one izvore koji u zavisnosti od subjekta koji je kreirao odreene pravne norme mogu pripadati i jednoj i drugoj grupimeunarodnim ili nacionalnim izvorima pravnih normi.2.3.1.STANDARDI I TEHNIKI PROPISI:ISO standardi se odreuju kao tehnika specifikacija koja je od strane priznate org.za standardizaciju prihvaena u stalnoj upotrebi a ije uvoenje nije propisano kao obavezno.Standardi se obino klasifikuju kao poslovni i proizvodni standardi u zavisnosti od delatnosti na koju se odnose.Standardi se utvruju kao nacionalni ili ko meunarodni.U naoj zemlji se nalzi Zakon koji je na snazi o standardizacijji kji propisuje donoenje i primenu stndarda tehnikih i dr.propisa.Slini standardima jesu tehniki propisi.Oni podr.propise koji sadre tehike i dr.zahteve za procese,proizvode i usluge neposredno ili pozivanjem na standard.Primenom tehnikih propisa obezbeuje se zatita dr.dobara drutva kao to su:ivot i zdravlje ljudi,ivotna sredina,nesmetan promet roba i usluga i sl.2.3.2.SUDSKA I ARBITRANA PRAKSA:pod pojmom sudske prakse u irem smislu podr.se skup svih presuda i dr.sudskih odluka,bez obzira na to da li izmeu njih postoji saglasnost.U uem smislu se pod sudskom praksom podr.samo istovetno reavanje svih istovrsnih sluajeva od strane svih ili bar od strane njviih sudiva.Da li je sudska prksa izvor prava sporno je kada se radi o naem pravu.Sudovi se kao

organi koji reavaju odreenensporove pojavljuju uglavnom kao nacionalni organ.Pod pojmom arbitrae se podr.nekada sam organ koji reava spor a nekada i sam nain reavanja spora.Arbitrae nisu dravni organi ve specijalno obrazovane institucije za reavanje sporova koji su im povereni od strane lica izmeu kojih postoji spor.Odluke arbitraa pred.tumaenje postojeih normi bilo da se radi o normama autonomnog trgovinskog prava ili normama koje pripadaju pravnom sistemu odreene drave.Ako arbitraa odluuje po svom shvatanju pravde i pravinosti,njene odluke su mnogo manje znaajne kao izvor prava.2.3.3.OPTI PRINCIPI PRAVA:pod kategorijom optih princip prava uglavnom se shvataju principi prava koji su zajedniki i jednoj i drugoj dominantnoj grupi pravnih sistemaevropsko kontinentalnoj ali i pravnim normama koje kvalifikujemo kao meunarodne.Ovaj princip prava izriito je predvien u Statutu me.suda pravde kao izvor prava. Ovaj izvor prava moe biti prihvaen i ako sud koji reava spor ne nalazi drugi izvor prava koji bi mogao da upotrebi za reenje odreenog sluaja.Opti principi prava su jasni kao principi ali ne i u pogledu primene na konkretan sluaj.Zbog svoje neodreenosti opti principi prav nose u primeeni potencijalno vei stepen pravne nesigurnosti.Oni treba da omogue da se za svako pravno pitanje pronae,odnosno konstruie odgovarajua opta pravna norma koja bi zatim bila primenjena na pojedinaan sluaj.2.4. HIJERARHIJA IZVORA PRVA IZ UGLA MMP-a:prilikom razmatranja izvora MPP-a neizbeno se postavlja i pitanje hijerarhije izvora.U sluaju kada konkuriu dva ili vie izvora za primenu na isti pravni odnos,neophodno je odrediti koji od njih ima prednost.Uglavnom se smatra da me.izvori imaju prednost nad domaim tj.da su izvori sa jaom pravnom snagom.Ako bi prihvatili stav da svaki me.izvor ima jau pravnu sngu od domeg onda bi to znailo da bi hijerarhija bila slede na prvom mestu bili bi opteprihvaeni princip me.prava zatim me.ugovori kodifikovana pravila i obiaji a moe se pojaviti i sudska i arbitrana praksa.Povodom pitanja hijerarhije izvora vri se raspodela:me.supranacionalne i transnacionalne.ME.bi bile one koje vae za drave bez obzira na izvor iz kog potiu a ne primenjuju se neposredno prema drugim subjektima.SUPRANACIONALNE:bi bile one koje potiu iz nekog me.izvora a primenjuju se neposredno prema fizikim i pravnim licima koja pripadaju drvama.TRANSNACIONALNE:su one norme koje su po svom poreklu takoe me.ali se njihova primena ne obezbeuje preko ustavnih normi ili me.ugovora.IVSLOBODE I PRINCIPI(SISTEMI ODOSA)U ME.TRGOVINI-za me.trgovinu znaajno je u kojoj je meri ona slobodna odnosno da li postoje i kakva su ogranienja u odnosu na kretanje robe,kapitala i obavljanje privredne delatnosti.Osim slobode kretanja robe preko granice i slobode pruanja usluga za me.trgovinu znaajna je i sloboda transporta prevoza robe preko teritorije drugih drava kao i sloboda plaanja odnosno transfera novca.Zbog toga se iz ugla me.trgovine govori o trima slobodama:1)sloboda trgovine,2)sloboda saobraaja,3)slobod transfera novca.Osim navedenih sloboda govori se i o principima koji su sadrani u me.ugovorima mada neki od ovih principa ne nastaju kao rezultat ugovora ve faktiki jednostranim ustanovljenjem od strane jedne drave.1.OSNOVNE SLOBODE U MPP-u. 1.1.SLOBODA TRGOVINE-trgovina se moe odrediti kao preduzimanje bilo kakve komercijalne aktivnosti shvaene ne samo kao kupovina i prodaja ve i razmena uvoza i izvoza sa subjektima koji pripadaju drugim dravama ili samim dravama

robe,usluga ili novca.Trgovina je svaka prodaja robe ili usluga koja se obavlja u vidu delatnosti.Za njeno preciznije odreenje postavljaju se pitanja kao to su:da li se sloboda trgovine priznaje stranim licima bez obzira na to kojoj dravi pripadaju ili u zavisnosti od ove okoline i dr.Sloboda trgovine bi predstavljala pravo na zakljuivanje komercijalnih poslova koji nije niim ogranien.Grubo razvrstavanje poloaja koji se priznaje stranim licima ili stranoj robi vri se na:1)monopolski poloaj,2)preferencijalni poloaj,3)jednak poloaj,4)poloaj koji je loiji od onog koji se priznaje domaoj robi.MONOPOLSKI POLOAJ-podr.takav sttus stranih lica ili robe iz odreene drave na domaoj teritoriji kojim se iskljuuje mogunost poslovanja saa licima koja pripadaju treim dravama ili uvoza robe iz treih drava.PREFERENCIJALNI POLOAJ-ei je od monopolskog. Moglo bi se rei da neke drave redovno rezerviu neke povlastice samo za svoje subjekte dok uvek postoje i ostle zemlje za ije subjekte vai drugaiji reim.JEDNAK POLOAJ-podr.izjednaenje u mogunost poslovanja stranih lica na domaem tritu, ali ne mora da znai i izjednaenje stranih lica sa domaim licima.SISTEM MANJIH PRAVA STRANACAnajee stranci imaju ua prava od domaih lica.Ovaj sistem je danas pravilo za najvei broj odnosa.Stranci se ograniavaju u pogledu mogunosti trgovine robom,uslugama odnosno kapitalom.1.2.SLOBODA SAOBRAAJA-moe se rei da sloboda saobraaja spada u jedno od osnovnih sloboda koja je uslov me.trgovine.Bez postojanaj slobode saobraaja nije mogue transport robe iz jedne zemlje u drugu odnosno nije mogua realizacija kupoprodajnih ugovora.Sloboda saobraaja je u me.razmerama u odnosu na ostale trgovinske slobode, najvie ureena.Posoje brojni me.ugovori kojima su ureene razliite saobrajne slobode,slobodda vazdunog saobraaja,sloboda renog i dr.Ove slobode izuavaju se u okviru posebne discipline-saobraajnog prava.1.3.SLOBODA TRANSFERA NOVCA-slobodu trgovine i sloodu saobraaj redovno prati i zahtev za slobodom transfera novca.Smisao svake trgovine jeste da se roba dopremi kupcu a da kupac sa svoje strane prati robu.Iz ugla ostvarivanja slobode transferra novca danas se mogu razlikovti dve velike grupe zemalja.Jedna koja gotovo neogranieno doputa transfer novca iz zemlje i u zemlju i to kako svog tako i stranog i druga koja kontrolie izlaz i ulaz novc i to kako stranog tako i domaeg.Kada se radi o kontroli ulaska stranog novca u zemlju onda se esto propisuje obaveza i rokovi za unoenje strane valute ostvarene u inostranstvu a ponekad i obaveza prodaje odreenog dela dravi.Mere ogranienja transfera novca koje propisuju drave imaju dva osnovna cilja:1)da se postigne zatita od nerealne vrednosti stranog novca i 2)da se obezbedi stabilnost vrednosti domaeg novca.2.SISTEMI ODNOSA PREMA STRANIM SUBJEKTIMA:radi se o skupu pravnih normi kojima se odreuje pravni poloaj stranih subjekata na teritoriji domae drave u zavisnosti od njihove pripadnosti odreenoj dravi.Neki od ovih sistema su poznati ve dugo vremena u meunarodnim odnosima,imaju odreene nazive i precizno odreenu sadrinu.drugi pak samo priblino oznaavaju odnos jedne drave prema stranim licima.Najpoznatiji od ovih sistema:1)sistem najpovlaenije nacije,2)preferencijalni sistem,3)sistem reciprociteta,4)sistem nacionalnog tretmana.A pojavljuju se i:1)minimalni sistem,2)sistempravinog tretmana,3)sistem otvorenih vrata.2.1.SISTEM NAJPOVLAENIJE NACIJE-je jedan od istorijski najstarijih sistem odnosa.prvi podaci o njemu potiu iz 12 veka.U poetku se pojavljuje u trgovakim sporazumima

koji su zakljuivani sa dravama za iju teritoriju je priznavan status najpovlaenije nacije.Sistem najpovlaenije nacije jeste sistem odnosa kojim se odreuje pravni poloaj subjekata robe ili drugih materijalnih dobara na osnovu propisa o prvima strannaca,odnosno drugih propisa kojima se ureuje uvoz i izvoz i drugi oblici spoljnotrgovinskog prometa tako da se strancima odnosno stranoj robi primenjuju pravne norme po najpovoljniijem reimu koji je ve uspostavljen prema pripdnicima tree drave.Sistem najpovlaenije nacije najee nastaje na osnovu me.ugovora,bilateralnog ili multilateralnog.Sam deo ugovora kojim se ustanovljava sistem najpovlaenije nacije naziva se klauzulom najpovlaenije nacije.Status najpovlaenije nacije se deklarie jednostrano u korist odreene drve odnosno njenih pripadnika.Pod teritorijalnim ogrnienjima podr.se iskljuenje od poreenj povlastica koje se odnose na odreene teritorije.Strana ogranienja se odnose na odreene vrste stvari odnosno robe.Postoje i tzv.vremenska ogranienja.Opte je prihvaeno da ako drugaije nije ugovoreno klauzula nacije se odnosi ne samo na postojee povlastice ve i na sve budue koje budu date posle zakljuenja ugovora kojim je ovaj sistem ustanovljen.Sreu se i institucionalna ogranienja pod kojima se podr.iskljuenje poreenja sa zemljama koje pripadaju odreenom institucionalizovanom obliku udruenja.2.2.PREFERENCIJALNI SISTEM-podr.sistem meussobnih odnosa izmeu dveju ili vie drava kojim se ustanovljavaju povlastice odreene vrse i stepena za subjekte koji pripadaju toj dravi za robu ili usluge koje dolaze iz te drave ili u odnosu na meusobne odnose samih tih drava.Preferencijalni sistem se redovno uvodi u praksi na osnovu ugovora ali moe biti i jednostrano uvedeniz razliitih razloga.Jedan od razloga uvoenja preferencijlnog sistema mogao bi da bude ugovor o slobodnoj trgovini izmeu severnoamerikih zemalja poznat kao NAFTA.Preferencijalni sistem se danas uglavnom ocenjuje kao protivan naelu slobode trgovine jer favorizuje samo odreene dravi,omoguujui im znatno povoljne uslove za trgovinu ili bavljenje drugim delatnostim.