NIKOLA TESLA >FBI DOSIJE Feljton Vecernjih novosti 2002.godine Tajna u dosijeu "Tesla" 13.10.

2002 Pie: Dragana Savi NIKOLA Tesla je jedan od najblistavijih umova oveanstva, uz sva svoja priznata dostignua (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u naslee je ostavio mnogo nepoznanica. Za celokupnu javnost najzanimljivije su tri tajne. Da li je njegov neostvareni koncept beinog prenoenja energije kroz Zemlju ipak mogu? ta je, u stvari, radio kada je eksperimentisao sa svojim, razornim zracima smrti? I, na kraju, ta se zapravo dogodilo sa njegovim nepatentiranim radovima i zabelekama posle njegove smrti? Odgovori na ova pitanja nalaze se u knjizi "Tesla - dosije FBI", u izdanju Beoknjige. Autor ovog tiva Aleksandar Milinkovi, novinar istraiva, priredio je dokumente kojima se dokazuje da je Federalni istrani biro SAD pomno i u stopu pratio Nikolu Teslu do njegove smrti 1943. godine, ali i mnogo godina kasnije svaki papiri iz njegove zaostavtine morao je da zavri na stolu efa FBI Edgara Dona Huvera. Ko je Huveru naloio da Teslu dri pod prismotrom, do danas je ostala tajna. On to nikada nije priznavao. Ali, posle Huverove smrti, kada je pod pritiskom Amandmana o slobodi informisanja obelodanjen i deo dosijea "Tesla", jasno je da u FBI nisu smeli da dozvole da Teslini genijalni pronalasci sluajno dospeju u ruke njihovih neprijatelja. CENZURA AGENATA DA sve bude jo zapetljanije, Tesla je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlauje da ih preuzme i uva. NJegov neak Sava Kosanovi na kraju je sakupio sve do ega je mogao da doe i dopremio u Teslin muzej. Ali, kao to sve nije zapeaeno posle Tesline smrti, tako ni mnogo toga to je spakovano nije stiglo u Beograd, Kako slavni naunik nije mnogo mario ako mu neko uzima papire, a dvaput su mu obijali hotelske sobe u kojima je iveo, Postoji sumnja da u nekim tajnim depoima jo stoje njegove genijalne zamisli i ekaju da ih neko iskoristi. Pojavljivanje novih dokumenata, kao to je 256 FBI izvetaja, samo podgreva nadu da e i ono ostalo uskoro biti obelodanjeno. FBI istina o Tesli izgleda da e jo biti tajna, jer veliki deo dokumenta koje su javnosti stavljene na uvid je prilino "cenzurisan" crnim debelim flomasterom. Paljivim iitavanjem i analizom dokumenata autor knjige o Tesli je doao do veoma zanimljivih sadraja. Razvojem svemirskih istraivanja ponovo je naraslo interesovanje za Teslino delo, posebno za podruje mikrotalasa i "talasa smrti". U Kanadi, SAD, Sovjetskom Savezu i drugim zemljama sveta poela su istraivanja oslonjena na Tesline pionirske radove, od kontrole vremenskih prilika do nuklearne fuzije. Neka istraivanja obavljaju usamljeni pojedinci, ali druga su oznaena kao strogo poverljiva i nalaze se pod kontrolom dravnih institucija. Istraivai uvene "Zone 51", u kojoj Pentagon navodno obavlja istraivanja od najvee tajnosti (NLO, sluaj Rouzvel, "letee krilo" i slino), bez dvoumljenja tvrde

da je tamo razvoj Teslinih radova centralna oblast interesovanja. Jedan od naunika iz uvene tajne baze Nemaca u Drugom svetskom ratu, u Penemindeu, Ernst tulinger, takoe je u jednom intervju potvrdio da su u to vreme posebno istraivali Teslina ostvarenja u podruju beinog upravljanja i prenosa energije. Decenijama od tada neprekidno se doliva i novo ulje na staro vatreno uverenje da bi negde moralo postojati jo neto, neki drugi dokumenti u kojima je Tesla, eventualno, dovrio zapoete misli. Povremeno pojavljivanje novih dokumenata, naravno, jo vie podupire takvu nadu. DEMANTI HUVERA TESLA je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlauje da ih preuzme i uva. Kao prvi potencijalni naslednici mogli su biti njegovih pet neakinja i neaka, od kojih je dvoje tada ivelo u Americi. Neobino je, meutim, da je FBI dozvolio da njegovu ostavtinu zapeati i primi na uvanje Biro za imovinu stranaca (OAP). S obzirom da je Tesla imao ameriko dravljanstvo, takav potez se teko mogao objasniti. Svizi, koji se pripremao da napie Teslinu biografiju (smrt ga je u tome omela, a mnogi danas veruju da automobilska nesrea u kojoj je stradao nije bila sluajna), primio je 1963. pismo od nekadanjeg Kosanovievog saradnika: "Te 1943... kada je Tesla umro, Kosanovi je za vrlo kratko vreme od AOP-a dobio potvrdu kojom mu se stavlja na raspolaganje sva Teslina imovina koja se tamo nalazila. On je sve to upakovao i poslao u jedno skladite (Manhattan storage and varehouse co) na Menhetnu, gde je imovina i ostala sve do otpreme za Jugoslaviju 1952. godine. Kosanovi je snosio trokove nadoknade za uvanje. Sve to vreme potvrda OAP-a nalazila se kod mene, za svaki sluaj". "Vi se verovatno seate da je Kosanovi esto pominjao da je uo od uvara skladita da su ljudi iz amerike vlade dolazili da naprave mikrofilmove nekih dokumenata... Kada smo otvorili sef, u sadanjoj zgradi muzeja (u Beogradu), sveanj kljueva, poslednje to je Kosanovi ostavio u sefu 'NJujorker' hotela, a pre nego to je izmenjao kombinacije za otvaranje, nije bio u sefu, ve u sasvim drugom sanduku. Takoe je nedostajala medalja (Edisonova medalja)... U svakom sluaju, Kosanovi je godinama strahovao da su neki Teslini radovi nestali, i neposredno pre odlaska iz Vaingtona 1950. odluio je da na moj predlog pozove Edgara Huvera, i raspita se o tome. Gospodin Huver je kategoriki odgovorio da FBI ne zna nita o Teslinoj dokumentaciji..." DUGOVI HOTELU SARADNIK je podsetio i na Teslinu oporuku svom neaku Kosanoviu: "Tesla je izrazio elju da se svi njegovi radovi i imovina prenesu u domovinu". Na vest o Teslinoj smrti (umro je u hotelskoj sobi, zvanino od srane tromboze) razmenjeno je nekoliko telegrama izmeu agenata FBI-a, Foksvorta, i direktora njujorkog biroa. Sledeeg dana poto je utvrena Teslina smrt, Foksvort je izvetavao: "Nikola Tesla, istaknuti naunik u oblasti elektrotehnike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu 'NJujorker' u NJujorku. Tokom ivota obavio je mnoge eksperimente u vezi sa beinim prenosom elektrine energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema izvetaju koji je sainio iz NJujorka, beleke i objanjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno sa nacrtima ureaja, nalaze se sa ostalom Teslinom svojinom i do sada nije nita uinjeno da

se sklone i sauvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspoloeni prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda..."(FBI je u to vreme primio poruku potpredsednika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kae da je vlada "vitalno zainteresovana za Tesline radove. FBI je tada raspolagao informacijama da je Tesla ve bio sasvim zavrio sve eksperimente sa beinim prenosom elektrine energije i jednom "revolucionarno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je uspeo da napravi i neke funkcionalne modele "ija izrada ga je kotala deset hiljada dolara", koji se uvaju u hotelu "Guverner Klinton" i imaju veze sa "zracima smrti" ili beinim prenosom elektrine energije. O tome je u arhivama Agencije sauvana i sledea beleka: "...Prema naem saradniku Fitcderaldu, u sefu hotela 'Guverner Klinton', u NJujorku, nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je zaloio Tesla kao garanciju hotela da e izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokua da otkupi model, biete blagovremeno obaveteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag ta se dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima. Medalja bez traga 14.10.2002 Pie: Dragana Savi VELIKA jagma za Teslinom zaostavtinom nastala je odmah nakon njegove smrti. O tome je svedoio i neak Nikole Tesle, Sava Kosanovi, koji je u Birou za imovinu stranaca, gde je kasnije uvano "brdo" dokumentacije slavnog naunika, ispriao tamonjem slubeniku Volteru Gosau, ta je uinio kad je saznao za Teslinu smrt. Prema njegovom svedoenju, u Teslinu sobu je doao sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom "o Volker ko", nadajui se da e pronai Teslinu oporuku. Pretraivanju su prisustvovala i tri pomonika direktora hotela "NJujorker". Meu prisutnima bio je i predstavnik FBI-a, pa se ve sutradan na Huverovom stolu nalazio detaljan izvetaj o svemu to se te veeri dogaalo u Teslinoj sobi. Poto je sef otvoren, Kenet Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti roendan. Kosanovi je poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uveane fotografije iz novina. Prema predstavnicima hotela i Kosanovievoj izjavi, nita drugo nije odneto. Sef je zatvoren, a Kosanovi je postavio novu kombinaciju za koju je samo on znao. SEF - OTVARAN Devetog januara, Gorsa i Bojs Ficderald, elektroinenjer i Teslin blizak prijatelj, zapeatili su svu njegovu imovinu i u dva kamiona prevezli je u skladite na Menhetnu, gde se ve nalazilo, od 1934. trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su, tada, zapeaeni po nareenju suda. Radi potpunije slike o tih kljunih nekoliko dana po Teslinoj smrti, navodimo i svedoenje arlote Mjuzar, jo jednog znaajnog uesnika ovog dogaaja. "Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovia, Keneta Svizija, bravara (za koga e kasnije utvrditi da ne zna ko ga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio Dord Klark, ali on nije ostao due. Saznala sam da su predstavnici policije i razni "vladini inovnici" bili tu ranije... Bravar je ponovo nametao prekidae za novu

kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviu. Ova kombinacija mi je data kasnije na uvanje i nije bila koriena do 12. jula 1952. godine, kada je Kosanovi ponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja e postati Teslin muzej..." Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovia, budui da se pretpostavljalo da sadri kljueve koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Meutim, sveanj kljueva nije bio u fioci u koju je odloen 8. januara 1943. Kljuevi nisu naeni nigde u sefu. Nakon pretraivanja, naeni su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Edisonove zlatne medalje, koja je dodeljena Tesli 1917. god., takoe, nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije naena, o emu svedoi i FBI dokument 168. i 169. Prema Mjuzarovoj, pre nego to je napustio SAD, 25. jula 1945, Kosanovi je jo jednom eleo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladitu. Isto je uinio i sa Teslinom urnom, koja je najpre sainjena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebrno-metalnom urnom, u krematorijumu u Fernklifu. FBI - SNIMA DOK je bio u skladitu, kae arlota Mjuzar, Kosanovi je zatraio da vidi Teslinu imovinu. Tada je od radnika prvi put saznao:"Nekoliko ljudi iz FBI je dolo nou i napravili su mnogo snimaka". Kasnije u Vaingtonu, 1950. Kosanovi je od Edgara Huvera, tadanjeg direktora FBI, traio objanjenje za ovaj postupak. Ali, kao to smo ve naveli, dobio je odgovor da se tako neto nije dogodilo. Tih januarskih dana 1943. vaingtonski biro FBI-a iao je ak tako daleko da je njujorkom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tuiocem da se Kosanovi pritvori zbog navodne provale i da se doe do razliitih dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanovi uzeo iz Teslinog sefa. Meutim, u centrali u Vaingtonu uskoro je doneta neobina odluka. Edvard Tam iz FBIa u Vaingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujorkog biroa da je itav predmet predat u nadletvo OAP-a, i zbog toga, pisao je Tam, "nema vie razloga da se petlja oko toga". Uskoro je poznati ameriki inenjer dr Don Tramp, koji je tada radio u istraivakom komitetu Biroa za nauna istraivanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da uestvuje u ispitivanju Teslinih naunih radova. Zajedno s njim ispitivanju su prisustvovali i drugi strunjaci: Vilis Dord, Edvard Palmer i Don Korbet. "NITA VANO..." DR D.Tramp je ispriao da su tada pregledali samo one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku smrti. Svi su oni bili zauzeti zadacima koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da e uvidom u poslednje Tesline radove moi da donesu valjanu procenu za eventualne druge mere. "Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, "moje je miljenje da u naunoj zaostavtini dr Nikole Tesle ne postoji nita vredno za dalja istraivanja ili to bi moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke neprijatelja..." Veoma opirnom dosijeu dr D.Trampa priloene su i fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala. Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao danas se nalaze u Muzeju Nikole Tesle, u Beogradu. Posle toga, ostatak Tesline zaostavtine,

februara 1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanoviu, o emu svedoi i dokument FBI br. 174. i 181. TESLINO TORPEDO U JEDNOM od dokumenata FBI pie: "Ficderald (misli se na Brojsa D. Ficderalda, elektroinenjera, koji je bio blizak Tesli) je, takoe, znao da je Tesla zamislio i projektovao revolucionarni tip torpeda, koji trenutno ne koristi nijedna nacija. Ficderald veruje da do sada do ovog projekta nije dola nijedna drava i da su kompletni planovi, specifikacije i objanjenja u vezi s tim meu Teslinim linim stvarima. Tesla je ranije,takoe, rekao Ficderaldu da ima nekih osamdeset kovega, na razliitim mestima koji sadre nacrte i planove u vezi s eksperimentima koje je izvodio. Od FBI se trai da smesta kae kakve akcije, ako su uopte potrebne, treba da preduzme njujorko odeljenje FBI, u vezi s ovim predmetom". Svizijeva iznenadna smrt 15.10.2002 Pie: Dragana Savi Kenet Svizi, Teslin veliki prijatelj i moda jedan od najboljih poznavalaca njegove linosti i dela, nikada nije napisao Teslinu biografiju, iako je to silno eleo. Nakon njegove smrti, uporno je sakupljao sve to bi ilo u prilog istorijskim dokumentima o Tesli, ali, to nije stigao da uini. Pod vrlo sumnjivim okolnostima spreila ga je iznenadna smrt pod tokovima nepoznatog automobila. Meu Teslinim i Svizijevim prijateljima, njegova smrt je tumaena kao "zatvaranje usta". Oito da je Kenet Svizi o Tesli najvie znao. U jednom od svedoenja Svizi kae: "Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina pre kraja prolog i isto toliko posle poetka novog veka. Ono to je kasnije radio moda je nosio klice ranog stvaralatva, ali nikada nije dovedeno do praktinog ostvarenja..." Moda je to donekle tano. Naime, Tesla je zaista 1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime. Meutim, izmeu 1945. i 1947. Komanda Vazduno-tehnike slube (ATSC) u Rajt Fildu, u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstroe uvana ispitivanja, Vojna obavetajna sluba (MI) u Vaingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo miljenje. DOKUMENTA NA REVERS Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatraila dozvolu od komande u Vaingtonu da na sedam dana uputi u Vaington Blojsa Ficderalda "da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje". Petog septembra 1945., pukovnik Holidej iz ATSC-a pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a da potvruje dogovor sa Ficderaldom i moli za fotografije iz Trampovog dosijea, "jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu, i obeava da e ih vratiti u dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a o Telsi, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o "zracima smrti".

aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: "Materijal koji ste traili upuen je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdunim snagama radi odreenih eksperimenata; molimo da ih vratite". Nisu nikada vraena, pie u dokumentima FBI. Neobino je, meutim, da etiri meseca poto su fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti, ef Vojne obavetajne slube u Vaingtonu, obavetava Dejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu stigle u odredite i zbog "izuzetnog znaaja za ovu slubu molimo da se poalju i zahtevamo da nas obavestite ukoliko se bilo koja druga sluba bude interesovala za ove materijale". I Biro za imovinu stranaca je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. U njihovim objanjenjima vidi se velika kontradiktornost: VAN NADLENOSTI "Dok je ova sluba uestvovala u ispitivanju odreenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obavetavamo vas da ovde nita od tog materijala nije u naoj nadlenosti..." "Ovaj biro nikada nije imao mogunost uvida u bilo ta od svojine Nikole Tesle..." "... Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..." Slino se dogodilo i kada je Uprava odeljenja za aeronautike sisteme zatraila od FBI Tesline radove. Oni su obavestili "da, s obzirom da u nasleenoj dokumentaciji nije pronaen nijedan od Teslinih radova, pretpostavljamo da su uniteni u vreme zatvaranja laboratorije u Rajt Fildu", pie u dokumentu br. 108 Federalnog istranog biroa. Ni ranija ni novija istraivanja nisu pomogla da se definitivno ue u trag svim Teslinim dokumentima i njegovim ureajima koje za ivota nije pokazivao. Za poslednjih desetak godina, jedan za drugim, dospevali su rokovi, kada je prema amerikom ustavnom amandmanu o slobodi informisanja poelo skidanje embarga sa veine dokumenta FBI o uvenom srpskom nauniku. Naglo interesovanje za Tesline radove poraslo je posle smrti prvog oveka FBI Edgara Dona Huvera. Devet godina kasnije, 1981, iz odeljenja za Strateke i svemirske sisteme Vaduhoplovnih snaga SAD, upueno je FBI-u pismo sledee sadrine: "Predmet: Dokumenta pronaena posle smrti Nikole Tesle Prema naem saznanju FBI je verovatno u posedu vie dokumenata pronaenih posle smrti Nikole Tesle, 1943. TRI PROJEKTA Nikola Tesla je bio briljantan elektroinenjer i pionir u razliitim aspektima prenosa elektrine energije. Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadri osnovne principe koji bi bili od ogromnog znaaja za neka tekua istraivanja u okviru DOD-a. Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta. "S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istraivaa koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objanjenja, molim da mi se javite na telefon 695 6364 ili 695 7417. Alen Meklaren" Ovo pismo sauvano je u dokumentaciji FBI i nije jedino sa istim zahtevima. U nizu moguih odgovora ta su traili naunici od FBI, ini se da su posebno privlana

Teslina tri projekta, kada je bio na vrhuncu svog stvaralatva, krajem 19. i poetkom 20. veka. Najpre - vetaka kuglasta munja koja je u kasnimi straivanjima trebala da poslui za reenje kontrole termonuklearne fuzije. Drugo, Teslini eksperimenti na kontroli elektroprocesa u "umanovoj upljini", prostoru izmeu zemlje i jonosfere, koji je, pokazalo se kasnije, jako koristio nosiocima vojnog projekta "Harfa". I tree, naunike je jako zanimala raznovrsna mogunost korienja Teslinog oscilatora, koji je mogao da izaziva zemljotrese, a Tesla je govorio da uz malo vei napor moe i zemlju da prepolovi. Mona muzika "harfe" 16.10.2002 Pie: Dragana Savi NAJVEE interesovanje za Tesline pronalaske izazvao je njegov "Dnevnik iz Kolorado Springsa". U njemu su opisana istraivanja 1899. Tesla je imao za cilj da sprovede svoju grandioznu ideju i delo - da beino prenese elektrinu energiju. U tim pokuajima uspeo je da stvori vetaku kuglastu munju, veliine loptice za golf. Prema kasnijim istraivanjima, pokazalo se da je tako trebalo traiti idealno reenje za kontrolisanu termonuklearnu fuziju. Te iste godine, Tesla je uspeo i da u prostoru izmeu zemlje i jonosfere kontrolie elektroprocese. Ta "umanova upljina" pokazalo se, bila je zapravo povod da mnogo godina kasnije u Vazduhoplovnim snagama SAD nastane uveni projekat "Harfa". Zanimljivo je da su dokumenta o Teslinim istraivanjima za ovaj projekat naena u Teslinom muzeju u Beogradu. ALE SA TVENOM MEUTIM, pre nego to su Amerikanci doli do dotad nepoznatih Teslinih dokumenata, Sovjeti su bili bri. Od jugoslovenske vlade dobili su ova dokumenta, u razmenu za ugovor o nenapadanju. Od tada, 1976. godine, irom sveta mogu se registrovati neobine emisije na frekvencijama od 4 do 26 ciklusa u sekundi. Vazduna pijunaa Pentagona je potvrdila da su izvori tih emisija rasporeeni u oblasti Lutve, Kijeva i Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali xinovski stojei talas, duine oko 1.500 kilometara, ali se i do danas o prirodi ovih emisija samo nagaa. Ova, do danas, velika enigma, koju su odgonetnule velike sile, podjednako intrigira naunike irom sveta koliko i Teslini zapisi o demonstracijama raznovrsne mogunosti primene njegovog oscilatora. Tesla je, poznato je, vie puta u ali, sa njegovim prijateljem, poznatim piscem Markom Tvenom, izazivao blage zemljotrese na Menhentu, gde je tada bila njegova laboratorija. NJegov ureaj mogao je da izazove vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji. Tesla je govorio da je mogao i zemlju da prepolovi, to su mnogi smatrali preteranom izjavom. Ali, sudei po dokumentima koje je FBI nedavno otvorio za javnost, Teslin oscilator mogao je da ima veoma razliitu upotrebu, i zato nije udno to ga jedan od autora pisama koja su zavrila u arhivama FBI, naziva "zracima smrti" ili "Teslinim vazdunim titom". Naalost, sada ve izgleda izvesno da su ova i neka druga Teslina dostignua vremenom potpuno prela u posed vrlo sumnjivih istraivaa. Moemo samo da nagaamo da li je to posledica neijeg znanja i upornosti koja im je pomogla da isitaju Tesline zapise izmeu

redova ili su, o emu je i Tesla govorio, uspeli da uoe tajne veze izmeu Teslinih patenata i da ih, kao kocke za mozaik, sloe u potpuno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi da nastane i "oruje za unitavanje na daljinu". Tesla se, dodue, nadao da se tako neto nikada nee dogoditi. ESTINI TOP JEDAN od tih velikih "oboavalaca" Teslinog dela, Bernard J. Istland, izgleda da se najvie primakao Tesilnom tajnom zavetanju. NJegova istraivanja istovremeno pokazuju da su i Tramp i Svizi bili u velikoj zabludi. Neki Istlandovi patenti vrlo direktno podseaju na Tesline projekte, dok se ponegde, kao u sledeem primeru, ak eksplicitno navodi da se oslanjao na Teslina istraivanja. NJegov patent, registrovan je u SAD, broj 4.686.605, prijavljen je 11. avgusta 1987, pod nazivom "Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere ili magnetosfere", godinu dana je bio klasifikovan kao "strogo poverljivo". Istland je ovde prvi put doao do naina kako da se energija u jonosferi, ije je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentrie, a ne rasipa, kao u ranijim eksperimentima. U prijavi se citiraju publikacije koje su posluile kao osnova za istraivanje: lanci koji su se odnosili na Tesline radove s poetka veka i lanci objavljeni u "NJujork Tajmsu", 8. decembra 1915. i 22. septembra 1940. Jo jedan njegov patent broj 5.038.664, prijavljen 13. avgusta 1991. "Metod za stvaranje tita od relativistikih estica na visinama iznad Zemljine povrine", neodoljivo podsea na Teslu. Prema patentnoj prijavi, ureaj se moe koristiti i kao estini top ogromne energije za unitavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku kao zatita od prodora neprijateljskih projektila. Zbog korienja izuzetno velike snage, ureaj moe da izazove destabilizaciju prirodnog jonosferskog sistema. PRIZNANJE BARDENA ISTLAND verovatno nije i jedini koji je uspeo da u pustinji nabasa na Tesline izvore. Jedan od, kau, kljunih ljudi u projektu "Harfa", Piter Koert sa saradnikom Xejmsonom aom podneo je patentnu prijavu broj 5.068.669, 26. novembra 1991. "Sistem estinog snopa", oigledno zasnovan na nekoj od onih arhiva do kojih se dolazi samo u filmovima sa Molderom i Skali. estini snop je sistem koji se kao serija Teslinih patenata vie puta pominje i u Istlandovom delu - komentarie u knjizi "Tesla - Dosije FBI" Aleksandar Milinkovi. Jo jedan od ovih Amerikanaca "na pravom mestu u pravom trenutku", Tom Barden, pukovnik u penziji i magistar nuklearne fizike, otvoreno je priznao: "Sve to sam do sada radio i uradio zasniva se na patentima Nikole Tesle, koje sam pomno prouavao preko tri decenije. Koliko mu je to znailo govore i podaci da je direktno uestvovao u razvoju amerikih projektila "ajaks", "herkules" i "patriot" i godinama sarauje u mega-projektu "Rat zvezda". ENERGIJA BEZ GUBITAKA U AMERICI je 2000. godine objavljena knjiga "Dan posle Rouzvela", Vilijama Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa Korsa, koja se bavi uvenim sluajem NLO-a koji je navodno pao u blizini gradia Rouzvela. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o knjizi prisea

ta su njih dvojica tada mislili i znali o Teslinom doprinosu vojnim istraivanjima. "Korso je smatrao da je Tesla verovatno najvie od svih naunika uticao na posleratna istraivanja u amerikoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo znali da je jo tokom Drugog svetskog rata general Natan Tvining uvao u svojoj dokumentaciji Tesline beleke o usmerenom estinom snopu, koje su, po uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti slube za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta dokumenta su paljivo uvali, ukljuujui i Teslinu uvenu monografiju "Nov nain slanja energije kroz prirodne medije bez gubitaka". Razorna mo kugli 17.10.2002 Pie: Dragana Savi FEDERALNI istrani biro SAD dugo je, na brojne zahteve naunika iz itavog sveta, odbijao bilo kakvu vezu sa Teslinim dosijeom. Za pola veka slubovanja u FBI Edgar Don Huver ama ba nikada nije priznao da je Nikola Tesla bio praen "kao dravni neprijatelj" i izumitelj opasnih naprava. Meutim, u tek otvorenim novim dokumentima FBI, datiranim od 10. novembra 1975. godine jasno je da je posle Huverovog odlaska iz slube bilo vie nemogue uvati ovu tajnu. Federalni istrani biro sada menja taktiku i u izbegavanju odgovora na pitanja ta je sa Teslinim dokumentima, dovodi u sumnju sve koji se obraaju, da Teslin dosije jo postoji i da se puni novim podacima, etrdesetak godina posle njegove smrti. - U skladu sa pravom svake linosti na privatnost... FBI je odluio da vie nee obavetavati da li poseduje ili ne poseduje odreene informacije u svojim arhivama. Ukoliko ste u mogunosti da obezbedite ovlaenje neposrednog srodnika gospodina Tesle, kojim se Agenciji nalae da vam stavi na raspolaganje sve relevantne informacije, rado emo vam izai u susret (!). Kao potpisnik ovog pisma, novi direktor Biroa, Klarens Keli, sada prvi put otvoreno priznaje da Biro poseduje dokumentaciju o Tesli i eventualno njegova dokumenta - citira u svojoj knjizi "Tesla - dosije FBI" Aleksandar Milinkovi. DOKUMENTA FBI U DOKUMENTIMA 107. i 108. Federalnog istranog biroa, koji su doprli do javnosti, je i pismo naunika FBI, kojim eli da obavesti o svojim otkriima u vezi sa Teslinim pronalascima. Naunik ije ime je precrtano crnim flomasterom obavetava FBI da moraju da obrate posebnu panju na uvanje Teslinih dokumenata, "jer se radi o pitanjima od ogromnog znaaja za nacionalni presti i bezbednost". Meutim, kako u ostalim dokumentima FBI i na osnovu poznatih naunih radova moe da se pretpostavi da se radi o pismu dr Roberta Golke, ovaj dokument se kod paljivog analitiara otvorenog dosijea pripisuje samo njemu. Robert Golka je 1968. godine posetio Teslin muzej u Beogradu da bi istraio Teslin dnevnik iz Kolorado Springsa. Nalazi, fotografije i dokumenti pomogli su mu da rekonstruie Teslin visoko-frekventni aparat ali je on uspeo da mu udvostrui izlaznu snagu. Golka je uo za neke eksperimente u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Hil i to ga je podstaklo

da se javi FBI. Priroda ovih eksperimenata uvrstila je njegovo uverenje da su neka neobjavljena Teslina dokumenta koriena u vojne svrhe. Direktor Muzeja "Nikola Tesla", u Beogradu, pokojni dr Veljko Kora mu je rekao da su Sovjeti "napravili kopije nekih dokumenata i da sada imaju otvoren pristup itavoj arhivi Muzeja". Od 500 strana dnevnika iz Kolorado Springsa Golka je iskopirao 40 strana koje se direktno odnose na kuglaste munje i konstrukciju opreme, ali veruje da mu nije pokazano sve to se odnosi na ovaj eksperiment. TRI PROJEKTA POSEBNO je zanimljivo Golkino obavetenje da je nedavno dobio neobjavljene delove rukopisa za knjigu Dona O'Nila "Neprevazieni genije". Ova dokumenta su ga konano uverila da su vojni projekti nauno osnovani i mogui za ostvarenje. Naroito skree panju na tri Teslina mogua vojna projekta: Prvo, Tesline kuglaste munje mogle bi se koristiti za unitavanje aviona. Drugo, kuglaste munje sa ubrizganim litijumom omoguavaju proizvodnju vrlo jeftine fuzione bombe. Tree, propulzioni sistem kuglaste munje, zasnovan na interaktivnoj elektrogravitaciji, omoguio bi stvaranje revolucionarno novih tipova vazduhoplova. Prema naim saznanjima, bombarder vazduhoplovnih snaga SAD B-2 ve koristi jednu vrstu ovakvog propulzionog sistema. Elektromotori aviona prozivode, du ivica krila i oko izduvne cevi aviona, elektrostatiki naboj od nekoliko miliona volti. Kada se u odreenom momentu ukljui, obino pri brzini od dva maha, sistem omoguava da avion stvori vee ubrzanje i da sa manjom potronjom goriva dostigne brzinu od tri maha. Sam Golka je pokrenuo "Projekat Tesla" sa ciljem da stvori kuglastu munju, na isti nain kao i Tesla, i da eksperimentalno proveri da li moe da se koristi kao omota od plazme u fuzionim reaktorima. Golkino pismo nosi datum 20. april 1976, a prema slubenoj beleci vidi se da je jedna kopija upuena i CIA. SNOP ILI TALAS? DO poverljivih Teslinih radova, pretpostavlja se iz dosad poznatih dokumenata, doao je i ameriki naunik dr Kenet Korm. Korm je inae naslednik Tesline laboratorije u Kolorado Springsu, koji je zajedno sa njegovim bratom Dejmsom uspeo ak da ponovi Teslinu kuglastu munju. Tokom boravka u Jugoslaviji, 1993. dr Kenet je priao i kako je, sa opremom iz 1935. slinom onoj koju je koristio i Tesla - uspeo da ponovi Teslin eksperiment. "Sa malim aparatom izazvali smo vatrene loopte prenika dva santimetra. Ove kuglice su esto buno prskale ili beumno nestajale. Efekat je trajao od tri do pet sekundi, a retko i itavih deset. Ispitivanja su nas dovela do neeg novog: otkrili smo da se pranjenje odvija u pravoj liniji, od estice do estice, kao zrak, koji bi sa podeavanjem intenziteta mogao da ima strahovitu ubojnu mo, pa i da se koristi kao oruje pominjano pod imenom "zraci smrti". Ovakav zrak moe da putuje velikom brzinom, probijajui sve na putu. Na zrak je dostizao brzinu zvuka, a Teslin ak 11 kilometara u sekundi". I dalje je nepoznato ta je Tesla podrazumevao pod antimagnetnim titom. Golka i Korm se slau da postoje dve mogunosti: ili se radi o "estinom snopu" ili su u pitanju takozvani "stojei talasi". Tesla je govorio da je za kuglaste munje neophodno "iznenadno i snano pranjenje", a pre nego to je zatvorio laboratoriju u Koloradu, u dnevnik je zapisao: "Bolje znanje ovih

pojava dobie se u eksperimentima sa monijim aparatima koji su ve i sada u velikoj meri isplanirani i bie izraeni im to dopuste vreme i sredstva". Tajna kod Sovjeta? 18.10.2002 Pie: Dragana Savi IZVESNI Spanijel, koji se esto spominje u dokumentima FBI kao dostavlja informacija, u pismu br. 170, mnogo nakon Tesline smrti, pie o njegovom prijatelju i saradniku Blojsu Ficderaldu. Ovaj dokument vaan je i zato to je Ficderald u to vreme, nakon Drugog svetskog rata, radio u vojnoj slubi u "Raj Fild" bazi, u Dejtonu, i bio je "Teslin tienik i jedan od retkih ljudi u koje je on imao poverenja". Ovaj, i za autora pisma briljantan dvadesetdevetogodinji naunik proveo je beskrajno mnogo vremena sa Teslom... Dok mu je on priao o svojim najbolje uvanim eksperimentima. Cinkaroki potez Spanijela objanjava i Aleksandar Milinkovi u svojoj tek objavljenoj knjizi "Tesla - dosije FBI". - Spanijelovi poslovi su se vie puta ukrtali sa Ficderaldovom karijerom, a poslednji put kada je Ficderald postao direktor supertajnog istraivakog programa u bazi u Dejtonu, koji se najvie bavio usavravanjem Teslinih "zraka smrti". Pre nekoliko godina sam video komad klirita sa savreno izbuenom malom rupom, koja je, po svedoanstvu prof. Velje Abramovia, i u njegovom prisustvu, u istoj bazi u Dejtonu, napravljena nekom vrstom oruja, slinog Teslinoj vakumskoj cevi. Zanimljivo je da je na istom mestu i Tesla nekada imao svoju laboratoriju. Spaniel sada postaje veoma zanimljiv za dalja istraivanja Biroa. On tvrdi da je znao gotovo sve to i Ficderald, a ovaj je, navodno, znao sve o Teslinim tajnim projektima. ZRAK ILI RADIJACIJA MEUTIM, agent istovremeno otkriva da je Spaniel "definitivno proruski naklonjen". U vreme Tesline smrti on je uporno pokuavao da obezbedi pravo na Teslinu ostavtinu. S obzirom da je imao vrlo dobre veze u Vaingtonu - potpredsednik Henri Valas mu je bio lini prijatelj - postoji mogunost da je tim putem deo Teslinih dokumenata ipak stigao do Sovjeta. Ostatak dokumenta je kratak podsetnik o dogaajima i ljudima na dan Tesline smrti. Meu otvorenim dokumentima iz dosijea Tesla, FBI daje na uvid i Teslin rukom pisan memorandum "O novim procesima stvaranja monih zraka ili radijacije". Samo otkrie Tesla ovako opisuje: "Ukratko reeno, moj nov i pojednostavljen proces generisanja monih zraka sastoji se u stvaranju praznog prostora - koristei sredinu velike brzine mlaza odgovarajue tenosti - oko terminala kola, ime se ono snabdeva strujom potrebnog napona i snage". Godinama kasnije ovaj pronalazak postae kamen temeljac za niz znaajnih vojnih istraivanja. Tako su i vazduhoplovne snage SAD (USAF) 1952, u odeljenju za nauku, objavile izvetaj na 16 strana pod naslovom "Izvetaj i procena" koji je potpisao Teodor fon Karman. Veina dananjih ufologa veruje da je ba ovaj izvetaj konano potvrdio da vlada SAD smatra NLO-e stvarnom i ozbiljnom pretnjom za nacionalnu bezbednost.

Ubrzo posle objavljivanja izvetaja znatno je intenzivirana prepiska USAF i FBI, a Pentagon je odluio da oformi projekat za organizovano istraivanje irom sveta kako bi se prikupila obavetenja o svim naporima da se doe do novog propulzionog sistema. ATOMI - NEPODESNI KOPIJA izvetaja bila je upuena i generaltabu NATO. Tamo su takoe odluili da pokrenu svoja istraivanja, p a je stvorena i posebna Savetodavna grupa za aeronautika istraivanja i razvoj, pod imenom AGARD. Grupa je radila toliko temeljno da joj ni usred hladnog rata nije smetalo da sarauje direktno sa Sovjetskim savezom - ovek za vezu bi je Robert Maksvel, vlasnik "Pergamon presa". Kao rezultat, 1962. pojavila se nova studija "Magneto-fluidna dinamika", sa potpisom Agarda, u izdanju "Pergamon presa". Ukratko, u izvetaju se tumai priroda interaktivne veze polja nastalog u provodljivoj tenosti i elektromagnetnog polja. Oekivani rezultat je maina ili aparat koji koristi gravitaciju kao propulzivni sistem. Na jednoj od stranica Teslinih linih beleki o telegeodinamici, datiranoj 27. decembra 1941, Tesla navodi da je na razvoj ovog projekta utroeno preko pola miliona dolara, a da su finansijeri bili Morgan, Kroford, D. D. Astor i Fi, kao i neke komercijalne organizacije. Tesla zakljuuje da je to potuno nov poduhvat "sa kojim se mogu postii neprocenjiva uda". U ovom delu dosijea FBI uva se i Teslina zabeleka - "Novi sistem propulzije tenosti". Na 20 kucanih strana Tesla opisuje kako je postigao pretvaranje hidrauline u rotacionu mehaniku snagu. Beleka koja je sainjena 1925. godine, predstavlja prikaz neke vrste hidrauline turbine, i verovatno prethodi njegovom patentu iz 1913. Teslina beleka o energiji budunosti je popularan prikaz postepene evolucije energetskih izvora. Atomsku energiju smatra nepodesnim izvorom energije, a snagu vetra, plime, atmosferskog pranjenja kao pogodne i komercijalne izvore energije. Tesla je o oviim problemima pisao u vie navrata. Posebno je znaajan njegov lanak objavljen u magazinu "Seneri", koji se takoe uva, krajem 19. veka. Ovde se mogu nai i neka zanimljiva Teslina zapaanja o drutvenim, politikim i religioznim pitanjima. BLISKI PRIJATELJI IZNENAUJUE je da Federalni istrani biro u svojim nastojanjima da kontrolie slavnog izumitelja, nije ispustio iz vida ni njegove najblie prijatelje i saradnike. U dokumentima koji su obelodanjeni iz dosijea FBI "Tesla" vidi se i opis dotinih graana, njihov odnos sa Teslom i kakve podatke poseduju... Tu su i njihove adrese. Prvi zanimljivi lik iz Teslinog okruenja je potar Kerigen Vilijam, zatim gospoica Doroti Skerit, Teslina sekretarica od 1912. do 1922, ali i Teslina prijateljica od 1989, Margarit Merinkton, koja je bila svedok mnogih njegovih eksperimenata... Agardov tajni izvetaj 19.10.2002 Pie: Dragana Savi AMANDMAN na ameriki ustav, o slobodi informisanja od okova tajnosti, sem

"obinih" pisama i tajnih izvetaja oslobodio je i veoma zanimljivu arhivu - "Agardov izvetaj". Ovaj dosije jo jednom osvetljava u kakve sve svrhe je koriena obimna dokumentacija Nikole Tesle. Posebno je zanimljivo to je nauni tim NATO jo pedesete godine, dakle odmah po osnivanju, kao prioritetan cilj preduzeo potrebne mere da se pomno kontrolie rad svih visokostrunih ustanova u svetu, a posebno u Evropi, gde je veina ovih naunika sistematski postavljana na kljune pozicije. NJihovi izvetaji su trebali da prue to detaljniji uvid u istraivanja koja imaju bilo kakvu potencijalnu vojnu primenu. S druge strane okeana, prema sada otvorenim arhivama, dve godine ranije, a u okviru Odeljenja za nauku pri USAF (SAD - vazduhoplovne snage) na 16 stranica je sainjen neobian dokument sa neodreenim naslovom "Izvetaj i procena stanja", namenjen samo za probrane oi. Ukratko, izvetaj sadri najdragoceniji poklon ufolozima irom sveta, jer predstavlja jasno priznanje da od 1948. godine - godinu dana od kada je pilot USAF video "letei tanjir" - vojne i obavetajne slube SAD smatraju da su NLO objektivna injenica, da su nepoznatog porekla, nedokuivi naim naunim saznanjima i realna opasnost za nacionalnu bezbednost. Sve to je kasnije sledilo, kao to je "Projekat plava knjiga", trebalo je da poslui za smirivanje javnosti. LETEI TANJIR TAJ posao je poveren strunjacima NASA koji su Kongresu, aprila 1961, podneli izvetaj i predlog mera ukoliko bi eventualno dolo do kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama. U izvetaju se izmeu ostalog kae: "Mada se susret licem u lice sa njima ne moe oekivati u narednih 20 godina (osim ako je njihova tehnologija naprednija od nae), moglo bi se dogoditi da tokom naih misija na Mesec i Mars ili Veneru otkrijemo artefakte koji su moda ostavili za sobom... Antropoloka istraivanja takoe sadre mnoge primere ljudskih zajednica u kojima je sauvano seanje na njihove kosmike veze, a koje su potom prekinute zbog velikih razlika u nivou razvoja." Glavni ovek za izradu izvetaja bio je Teodor fon Karman, fiziar i sekretar Naunog savetodavnog komiteta USAF. Kada je izvetaj predat strunjacima Pentagona i tamo je osnovan projekat sa ciljem da se zapone sa organizovanim prikupljanjem tehnikih podataka irom sveta o svemu to moe imati veze sa novim propulzionim sistemima, drugaijim oblicima iskoriavanja energije i slino. Verovatno je u tom periodu Teslin rad postao posebno interesantan - jer od tada zapoinje intenzivna prepiska vojnih strunjaka i FBI o Teslinim dokumentima, a kao jedan od rezultata uskoro je bio realizovan prvi ovozemaljski "letei tanjir" (OLT), uveni AVRO disk sa Teslinim gasnim turbinama. OVEK ZA VEZU TA se zatim dogaalo? Kopija izvetaja, pod strogim nadzorom dr Karmana, prosleena je naunom timu NATO. NATO je sa obe ruke prionuo na posao. Odmah je osnovano posebno telo, AGARD, Savetodavna grupa za aeronautika istraivanja i razvoj. Otvaranjem arhive obelodanjen je jo jedan, politiki frapantan podatak. Materijali u rukama su bili toliko "vreli" da NATO, prevashodno osnovan kao preventivan blok pred komunizmom u razvoju, nije prezao da na ovim istraivanjima bezrezervno sarauje sa SSSR. Zapadni ovek za prve veze bio je niko drugi do Robert Maksvel, jedan od

najmonijih britanskih izdavaa i vlasnik "Pergamon presa". Slede zatim obimna i temeljna istraivanja u kojima nijedan kamen nije ostao na svom mestu, od nacistikih projekata i Teslinih radova do banalnih i poletnih studentskih eseja iz ovog podruja. Za poetak, kao okvir istraivanja, pod Maksvelovim patronatom tampana je tajna studija "Magnetno fluidna dinamika" (MFD), koju e potpisati NATO AGARD. Autor uvodnika je bio dr Teodor Karman. Ova studija jo uvek nije dostupna ni uem krugu strunjaka, pa se ne moe stei detaljniji uvid u Tesline radove koji su korieni u analizi. Prema sadraju, koji smo ovde prinueni da prenesemo iz druge ruke, ipak je jasno da se itav kompleks MFD-a zasniva na Teslinim prvobitnim idejama. MFD, uproeno reeno, je oblast istraivanja meusobnog dejstva polja koje stvaraju provodljive tenosti i elektromagnetska polja. Oekivani rezultat je maina ili ureaj koji bi omoguio da vazduhoplovni aparati savlauju i kao pokretaku snagu koriste silu gravitacije. REZULTATI - ENIGMA? GOTOVO sve to je u ovoj oblasti do danas uinjeno duguje projektu NATO. U Americi su to ozbiljno shvatili 1959. godine. Od tada AGARD i USAF (koju zastupa AVCO istraivaka laboratorija) ive u skladnom braku. NJihovi prvi zajedniki projekti bili su "Tehnika konverzije magnetohidrodinamike energije" i "Energija dobijena MHD-om uz pomo nuklearnog goriva". Sve to se oko projekta i danas deava, ve je deo legende. Naunici van ovog kruga izabranih i dalje ne znaju kakvi su rezultati i posledice dosadanjih istraivanja. Kontroverzni istraiva USAF, Bob Lazar, koji je navodno svojevremeno uestvovao u radu u uvenoj supertajnoj vojnoj bazi SAD, poznatoj kao "Zona 51", u vie novinskih intervjua je tvrdio da on zna ta se dogodilo. Po njemu, "toplota dobijena u procesu anihilacije antimaterije i materije" - pri emu je kljuno pitanje odakle im antimaterija i kako je uvaju - "konvertuje se u elektrinu energiju u gotovo stoprocentno efikasnom termoelektrinom generatoru." Da bi postigli to to tvrde da jesu, istraivai USAF i AGARD morali su da prou pakleno istilite. Pred njima su se nalazile neke od najveih nepoznanica savremene nauke: magneto-hidro dinamika, dinamika gasova, fizika plazme, primena i svojstva provodljivih gasova, magnetofluidna priroda kretanja talasa, izmene strukture tenih metala na subatomskom nivou (to je dovelo i do otkria crvene ive, koja omoguava stvaranje nuklearnog ureaja veliine teniske lopte), merenje i beleenje pravaca prostiranja energetskih linija u sunevom sistemu i univerzumu. Veina ovih problema verovatno je reena uspeno, jer, dosije AGARD, za one koji su imali prilike da ga pregledaju, predstavlja "novi zavet" moderne nauke. Istina o tajnom oruju 20.10.2002 Pie: Dragana Savi TRIDESETIH godina Tesla je i zvanino objavio da je koncipirao razvoj dva nova oruja: "zrake smrti" i tzv. "Teslin tit". Meutim, Tesla je ve bio u osmoj deceniji i malo je bilo onih koji su jo ozbiljno shvatali jednog ve zaboravljenog genijalnog

naunika. Tesla nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih pronalazaka. Sovjeti su verovali da je najznaajniji deo Tesline dokumentacije, odnosno onaj koji je imao veze sa njegovim potencijalnim vojnim projektima, ostao u rukama amerike vlade. Kao dokaz se navodi i injenica da je celokupna Teslina arhiva ili bar ono to je od nje ostalo, prebaena u Jugoslaviju tek devet godina posle Tesline smrti, 1952. godine. Amerikanci, s druge strane, godinama tvrde da su Sovjeti odavno otkrili i da su koristili Tesline skalarne talase, navodno, osnovu ovih oruja. Time tumae injenicu da su Sovjeti u razgovorima o SALT-u, 1975, neoekivano predloili ograniavanje daljeg razvoja novih oruja stranijih od svega to bi ovek mogao da zamisli. Jedno od ovih oruja je, kau, i "Teslin baca", dovren i testiran u fabrici oruja u Sarisaganu, za koji se tvrdi ili da je neka vrsta energetskog lasera ili akcelerator estica. (Pitanje je da li je to tajanstveno oruje koje je svojevremeno gospodin irinovski obeavao bosanskim Srbima?) Taj baca mogao bi da bude Teslin skalarni aparat sa dva osnovna oblika delovanja. TESLIN TIT PRVI oblik je Teslin tit, sferina energetska opna, razvijena preko velikog podruja, kroz koju nita ne moe da proe, a u dodiru sa njom svaki deli materije nestaje kao para. Kada bi se nekoliko ovih titova postavilo jedno iznad drugog, kroz njih vie ne bi mogli da prou ni gama-zraci! Teslin tit se napaja iz Morejevog generatora, i tako mu je dostupna ogromna i besplatna energija. Drugi oblik je pulsar - jedna vrsta oruja, ije probe je, kau, registrovao satelit Vela, u jugozapadnim delovima Afrike, 1979. i 1980. godine. Naunici u Areibo jonosferskoj laboratoriji u to vreme su registrovali poremeaje gravitacionih talasa iz pravca eksplozije. Tako se meu planiranim "sporednim" proizvodima, nalaze i oruja za unitavanje na daljinu. Radi se o uvenoj Teslinoj vatrenoj lopti, koja bi, pored eventualnog fizikog unitenja neprijateljskih oruja, mogla da se usmeri samo na unitenje logistikih ciljeva. Sam Tesla je ostavio beleke o radu na ovim projektima. Piui 27. februara 1941. godine svom sestriu Nikoli Kosanoviu u Beogradu, Nikola Tesla objanjava: "Proizveo sam nedavno novo naelo prenosa neograniene sile za potpunu odbranu nae predrage domovine. Ta sila koju sam praktino dokazao dat e Jugoslaviji uasnu mo jer e joj biti mogue unititi svaku spravu, upalit barut i tako dalje. Sve u vam rastumaiti preko naeg poslanika. Presretan sam u misli da pomaem domovini". ZA BEZBEDNU OTADBINU U NOVOM telegramu od 1. marta 1941. godine, pie: "Novo naelo je veoma jednostavno jer dejstvuje mehanikom snagom izvan ogranienja poznatih sredstava promena u elektrinu silu. Izvruje se bez iskri. Vidi se samo tanka nekodljiva magla. Smatram da je nemogue da drugi prisvoje novo naelo poto upotrebljavam preko 50 pronalazaka u sastavu. U sistemu nema elektrona. Energija ide u istom pravcu bez ikakvog irenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji iz neutrona. Zrak je u promeru jednak preniku (atoma) vodonika. Prodire kroz oklop najveih ratnih brodova, dakle to je u njima; - moe se upaliti na neogranienu daljinu isto tako aeroplani.

Bie potrebno devet stanica (trebalo je da izgledaju kao manji Vordenklajf toranj, visok 20 metara sa kuglom na vrhu, prenika 5 metara - prim. aut.): etiri za Srbiju, tri za Hrvatsku i dve za Sloveniju, svaka 200 knj., koje e osigurati neminovno nau milu otadbinu protiv svih vrsta napada. Sadraj jedne bombe moe se u vazduhu upaliti. Dodajem da u stanici treba samo jedan majuni generator ili baterija od 30 volti za dejstvovanje". Moda se najdetaljniji opis "zraka smrti" koji je Tesla ikada ostavio nalazi u telegramu upuenom Savi Kosanoviu iz NJujorka samo tri dana kasnije, 4. marta 1941: RAZORNA SNAGA "STANICA deluje mehanikom snagom od dizelove maine, moje vazdune turbine, od pare, elektrino ili na ikakav nain i pretvara se u elektrinu naizmeninu silu pod pritiskom od ezdeset milijona volta, bez opasnosti... Nee biti sjaja. Elektrina sila goni estice kroz vazduh sa brzinom od 11837370000 centimetara na trenutak. To je 0.394579 deo brzine svetlosti... to sam kazao o aeroplanima vredi za tenkove, tovarna kola, automobile, razne strojeve u tvornicama, tokovima hidro elektrinim i nebrojenim drugim mainama. estice mogu biti vee od prenika atoma vodenika i s njima se metal i svakojaka materija moe istopiti na sve daljine i vani rezultati u ratu i miru postignuti. estice su uvek praktino neutroni, jer nose 3723 puta manje elektriciteta nego elektroni koji se ne mogu proterati kroz vazduh na velike daljine. U mojim pokuajima sa dvadeset efektivnih miliona volta, elektroni su nosili etrdeset puta vie elektriciteta nego normalno i prodirali su na dva metra daljine i usled uasne reakcije unitili su u trenutku svaku cjev". (Svedoi dokument u arhivu Muzeja Nikole Tesle u Beogradu). U knjizi "Teslino trojstvo" Dona Malkoma, pisac takoe prenosi Teslin opis: "Moj tit je savrena odbrana od najsnanije artiljerije, ali u pogrenim rukama moe da ima ogromno razorno dejstvo. Narod pod zatitom "Trojstva" moe da napadne druge bez ikakvog straha. Zbog toga sam model oruja napravio iz tri dela. Ako bi jedan dospeo u pogrene ruke, bar postoji nada da nee pronai i ostala dva, pa bi tako tajna bila sauvana. Da li se moe tit napraviti i samo sa dva dela? Moda. To zavisi od vetine i znanja onih koji ga budu posedovali u vreme otkria". Arsenal rata zvezda 21.10.2002 NAJHUMANIJI izumi Nikole Tesle pretvaraju se, ponekad, u rukama monih sila u najjae oruje. NJegova potreba, koju je esto isticao na tradicionalnim, roendanskim prijemima, da eli da njegovi izumi osujete svaki mogui rat na planeti, oito je samo dobra ideja za - "loe momke". U jeku euforije oko izgradnje nuklearnih elektrana, 1977. godine, naunici su utvrdili da se ozbiljno mora voditi rauna o rasporedu elektrana, jer suvie velika koncentracija na odreenoj teritoriji dovodi do drastinog porasta temperature u atmosferi. Ve na 10 do 20 kilometara u okolini, padavine bi se poveale za etvrtinu normalnog nivoa. Tek od septembra 1995. godine delimino je postalo jasno da su manipulacije klimom u meuvremenu toliko napredovale da su postale zastraujua pretnja ostatku sveta. Te godine objavljena je veoma bogato dokumentovana knjiga o tajnim amerikim

testovima na Aljasci koji se obavljaju pod ifrom HAARP. "Harfa" je verovatno jedan od najmranijih tajnih projekata koji je nekako ipak dospeo do javnosti - tvrdi Aleksandar Milinkovi u knjizi "Teslino tajno oruje" u izdanju "Beoknjige". MO "HARFE" UKRATKO, to je oruje "rata zvezda" sa viestrukom namenom, smeteno na Zemlju, ali koje podjednako i na poseban nain, moe da deluje i iz gornjih slojeva atmosfere. Izmeu ostalog, primena ovog sistema moe da izazove: poremeaje mentalnih procesa, da ometa telekomunikacione sisteme, utie na promene vremena iznad veih podruja, na migracione procese kod ivotinja, da izazove najrazliitija oboljenja ili krupne promene u jonosferi i drugim viim slojevima atmosfere. Vojni ciljevi su prevashodni razlog razvoja ovog projekta. Prema amerikim vojnim izvorima od "Harfe" se oekuje da: - omogui vojsci da zameni klasine nuklearne bombe elektromagnetnim eksplozijama u kojima nema oslobaanja nuklearnog zraenja, - zameni niskofrekventne komunikacione sisteme, trenutno u upotrebi za komunikaciju sa nuklearnim podmornicama, radarima koji mogu da vide iza linije horizonta, - poslui za unitavanje i ometanje svih sistema komunikacija u kojima se koriste elektromagnetni talasi, - omogui otkrivanje podzemnih skladita i drugih objekata, jer zraci iz "Harfa" sistema prodiru kroz zemljinu koru kao to rendgensko zraenje prodire kroz oveije telo, - poslui za rano otkrivanje niskoleteih projektila i krstareih raketa. TEMELJ TESLINOG ISTRAIVANJA PATENTI po kojima je konstruisan sistem "Harfa" prvobitno su nastali u okrilju amerike kompanije ARCO, tanije u njenoj filijali "Ponjer Technologies Incorprorated" (APTI). APTI je kompanija koja je izgradila "Harfa" postrojenje na Aljasci. U njihovom vlasnitvu se nalazilo 12 patenata, povezanih sa odbrambenim sistemom poznatim kao "Rat zvezda", ali poto je APTI prevashodno bila zainteresovana za eksploataciju i marketing prirodnog gasa na Aljasci, ona je est ovih patenata prodala kompaniji "Esistems", 1994. godine. "E-sistems" je jedna od najveih kompanija u svetu za proizvodnju opreme za obavetajne agencije. Veliki deo poslova ove kompanije odnosi se na projekte iji su detalji tajna ak i za ameriki Kongres. Odmah poto je "E-sistems" pribavio ove patente, za nju se zainteresovala kompanija "Rejteon", ija je osnovna delatnost razvoj i trgovina vojnom opremom i stavila je pod svoju kontrolu. Nije ni potrebno rei da je upravo "Rejteon" danas kljuna poluga razvoja "Harfe". Veina korienih patenata vrlo direktno asocira na Tesline projekte, a na nekim mestima, jedan od njihovih autora, ak eksplicitno navodi da se oslanjao na Teslina istraivanja. Kao primer, naveemo nekoliko bitnih patentnih prijava koje se danas koriste u projektu "Harfa". Jedan od njih je U.S. patent 4.686.605, prijavljen 11. agusta 1987. (pronalaza Bernard J. Istland) "Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere i magnetosfere". SILA ZRANOG SNOPA

GODINU dana je bio klasifikovan kao "strogo poverljivo". Istland je ovde prvi put doao do naina kako da se energija u jonosferi, ije je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentrie, a ne rasipa, kao u ranijim eksperimentima. Sada je novodobijena energija lako mogla da se fokusira i tano usmeri ka eljenom cilju. NJegovim ureajem mogla bi da se dobije energija od jednog vata po kubnom centimetru, dok su drugi do tada dobijali samo milioniti deo vata. U prijavi se citiraju tri publikacije koje su posluile kao osnova za istraivanje: lanci koji su se odnosili na Tesline radove s poetka veka i lanci objavljeni u "NJujork Tajmsu", 8. decembra 1915. i 22. septembra 1940. godine. U prvom razgovoru Tesla izmeu ostalog kae: - Savreno je mogue ostvariti prenos elektrine energije bez ica na velike razdaljine i postii destruktivne efekte. Ja sam ve konstruisao transmitere za beini prenos koji to omoguavaju, a opisao sam ih u mojoj tehnikoj dokumentaciji, izmeu ostalog i u nedavno odobrenoj patentnoj prijavi pod brojem 1.119.732. Sa transmiterom ove vrste moe se preneti energija bilo koje koliine, na bilo koju razdaljinu i primeniti u ratne ili mirnodopske svrhe. U razgovoru objavljenom 22. septembra 1940. Tesla jo preciznije govori o daljem razvoju novog oruja i nagovetava da je spreman da amerikoj vladi otkrije tajnu ureaja koji on tada naziva "Telefors", a kojim bi mogao da uniti motore aviona na daljini od 400 kilometara: "Telefors" je zasnovan na potpuno novim principima fizike o kojima niko do sada nije mogao ni da sanja. Ova sila, objanjava dalje autor lanka, deluje zranim snopom od svega stomilionitog dela centimetra u preniku, a stvarao bi ga poseban ureaj ija izrada ne bi premaila dva miliona dolara i koji bi mogao da bude konstruisan za samo tri meseca. Zrak bi mogao da istopi bilo koju mainu ili da aktivira eksploziv u avionu na razdaljini i do 400 kilometara. Top, kao deo sistema, zasnovan na etiri nova pronalaska mogao bi da postigne snagu od pedeset miliona volti. Za izgradnju desetak ovih stanica bilo bi dovoljno manje od tri meseca. Snop energije na - nebu 22.10.2002 Pie: Dragana Savi KOLIKO su vani patenti i neobjavljeni radovi Nikole Tesle, toliko su Federalni istrani biro, ali i drugi zainteresovani irom sveta pratili njegove izjave. Zato ne iznenauje da i u tek objavljenim Tajnim dokumentima dosije Tesla ima mnogo izvoda iz amerike tampe. U "NJujork tajmsu", 22. septembra 1940. Tesla o svom novom pronalasku kae: "Za ureaj su koriena etiri moja pronalaska, od kojih su dva ve proverena. Jedan od njih je metod i ureaj za proizvodnju zraka i drugih oblika energije u slobodnom prostoru, ime se eliminie potreba za stvaranje vakuumskih uslova; drugi je metod i proces za proizvodnju vrlo snane elektrine sile; trei je metod za proizvodnju mone elektrine odbojne sile. To bi bio projektor ili "top" sistema. Sa ogromnom snagom od 50 miliona volti, mikroskopske elektrine estice materije bile bi katapultirane da obave svoju misiju odbrambenog razaranja." Jasno je da su ove Tesline izjave direktno uticale na Istlandov projekat ureaja za beini prenos iz praktino neiscrpnog izvora energije. Istland dalje navodi da su Amerikanci i

Rusi, pedesetih i ezdesetih godina, detonacijom nuklearnih sredstava pokuavali da na visinama od 200 i vie kilometara stvore energetska skladita, iz kojih bi se po potrebi kasnije koristila i usmeravala ka bilo kom mestu na planeti. Sada bi se koristila energija koja u jonosferi ve postoji i ovoga puta bi zaista mogla da se precizno usmeri ka potroau na Zemlji. PRINCIP DOMINA SMISAO ovakvog projekta se moe ilustrovati i jednostavnim eksperimentom. Zamislite da imamo neogranien broj domina koje moemo da uspravno poreamo od Beograda do Pariza. Jednim dodirom prve domine, to je pritisak ne jai od 10 grama, sruie se druga, trea i sve domine redom, sve do Pariza. Put od gotovo 2.000 kilometara savladan je sa energijom od svega "10 grama". No, to nije sasvim tano. Posao je, zapravo, obavila gravitaciona sila, kojoj smo mi dali samo prvi podsticaj. Slino je i sa energijom koja se samo neznatnim impulsom sa Zemlje moe dobiti iz jonosfere. Zamislite sada da je samo prva domina normalne veliine, a da je svaka sledea srazmerno vea. Domina u Parizu bila bi 1.000 metara visoka i teka nekoliko miliona tona! I ako ponovo upotrebimo samo 10 grama energije, ipak bismo probudili silu dovoljnu da srui Ajfelov toranj! O tom istom principu - ali sada sa energijom usmerenom kroz zemlju, koja na povratku u poetnu taku dolazi uveana - Tesla je prvi put govorio i eksperimentalno potvrdio jo u Koloradu Springsu, 1899. - pre vie od sto godina! U knjizi "Teslino tajno oruje", koju je izdala "Beoknjiga", Aleksandar Milinkovi sumnja da je ovaj ili sliaj ureaj verovatno korien i tokom NATO agresije na Jugoslaviju. "Meteorolozi su potvrdili da su vremenske prilike nad naom teritorijom postale "nepredvidive". Kao vidljive manifestacije zabeleene su obilne gradne kie (grad veliine jajeta) i to mahom nad poljoprivrednim podrujima, i kie iz sunanog i vedrog neba. Pretpostavlja se da je manipulisano i gornjim slojevima atmosfere, tako to su atmosferske estice koncentrisane da ine neku vrstu prirodne lupe, koja bi omoguila lake osmatranje objekata na Zemlji", pie Aleksandar Milinkovi. Ovim ureajem se takoe moe manipulisati da se nad odreenom oblau izmeni molekularni sastav, tako da bude poveano prisustvo nekog izabranog elementa, na primer ozona, vodonika itd. U biometeorologiji je poznato da sline atmosferske prilike, nastale prirodnim putem, mogu bitno da izmene zdravstveno stanje ili raspoloenje ljudi. Malo je verovatno da ovako idealni uslovi, kao to je ratno stanje, nisu iskorieni da se provere bar neke mogunosti iz itavog arsenala "Harfa" ili nekog slinog sistema. "SNOP" SA ZEMLJE POSEBNA zanimljivost su jedna sasvim nova vrsta munja i gromova, koji sa takvim zvunim intenzitetom i svetlosnim efektima nikada ranije nisu zabeleeni u naim krajevima. Teslina istraivanja su nagovetavala primenu tehnologije, koja menja klimu na planeti. Bavei se provodljivou vazduha, Tesla je primetio da elektromagnetno pranjenje od nekoliko miliona volti izaziva promene u strukturi atmosferskog azota tako da se on jedini sa kiseonikom i drugim elementima. "Promene su toliko dinamine i neobine", govorio je, "da sam esto strahovao da se moe dogoditi da se atmosfera odjednom zapali, to bi zaista bilo uasno".

Tada je razumeo da bi uz pomo elektrine rezonance i precizne sinhronizacije elektrinog kola iz atmosfere lako mogao da se izdvoji azot i iskoristi za proizvodnju bogatog azotnog ubriva. U sistemu "Harfe" nekoliko naunih dostignua poiva na Teslinim izumima. Ameriki pronalaza Istland 1991. prijavio je patent "Metod za stvaranje tita od relativistikih estica iznad Zemljine povrine". Prema patentnoj prijavi, ovaj ureaj se koristi kao estini top ogromne energije za unitavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku kao zatita od prodora neprijateljskih projektila. Zbog korienja izuzetno velike energije, ovaj ureaj moe da destabilizuje jonosferu. I Piter Kurt i Xejms i u svom patentu iz iste godine vie puta pominju Tesline patente i Istlandovo delo. NJihov patent je pod nadzorom ARCO deo sistema "rata zvezda" za mikrotalasno napajanje aviona. Bespilotna letelica koriena u eksperimentu navodno je mogla da ostane u vazduhu i do 10.000 asova, na visini od 24 kilometra. Planirano je da takav avion bude upotrebljen kao osmatraka platforma. Letelica ne zahteva dopunu gorivom, jer se napaja energetskim snopom sa Zemlje koji se u avionu pretvara u elektrinu energiju. Probni letovi su obavljeni devedesetih godina sa aerodroma Tjendinga, u blizini Kingstona, u Ontariju. VETAKI ZEMLJOTRESI KADA su u pitanju druga podruja delovanja "Harfe", zanimljivo je da Istland tvrdi da je i ideju za ureaje za kontrolu meteorolokih uslova takoe dobio istraujui Tesline patente. Na Teslu su se oslonili i naunici iz odeljenja za radiologiju na Stenford univerzitetu. NJih je posebno zanimalo korienje Tesline elektromagnetne rezonance primenjene na Van Alenove prstenove (magnetno polje oko Zemlje), pomou koje se ponovljenim impulsima male snage mogu izazvati oscilacije Zemljinog magnetnog polja ogromne snage. Jedan deo ovih istraivanja obavljen je i u okviru projekta pod nazivom "Prime argus", ija je svrha izazivanje vetakih zemljotresa. Novac za ove projekte pribavljan je preko Agencije za sloene odbrambene istraivake projekte, sada poznat kao ARPA. Nova klasa oruja 23.10.2002 Pie: Dragana Savi JEDAN od prvobitnih ciljeva projekta "Harfa" bio je stvaranje elektromlaza - itave reke elektriciteta koja bi se iz jonosfere dovela na polarnu kapu. Ovaj mlaz bi postao vibrirajua vetaka antena za odailjanje elektromagnetskih zraenja u bilo koji kraj sveta. Izmeu ostalog, to bi amerikoj mornarici omoguilo bezbednu komunikaciju sa podmornicama u svim morima planete. Iz svega ovoga, jasno je da je "Harfa" isuvie slina projektima iz podruja beinog prenosa energije koji su godinama bili Teslina nona mora. On je mnogo ranije razumeo znaaj itavog obilja elektrine energije koje slobodno pluta u jednom od omotaa planete. Sa oduevljenjem je, na jednoj od svojih roendanskih proslava, govorio o blizini dana kada e svaki auto, svaka maina ili kua imati samo jednu antenu za prijem neogranienih koliina besplatne energije.

STROGO UVANA TAJNA Projekat "Harfa" na prvi pogled deluje kao potpuno bezopasno "aktivno" nauno istraivanje visokih frekvencija aurore. Kada se, meutim, sagleda ire, dolazi se do zakljuka da "Harfa" pripada istoj vrsti tajnih istraivanja kakav je bio i uveni "Menhetn projekat", iz koga je roena prva atomska bomba - pie Milinkovi u knjizi "Teslino tajno oruje". "Harfa" je nastala pre nekoliko decenija u okrilju Pentagona. Glavni resursi su smeteni duboko u bespua Aljaske - delimino zbog tajnosti, a delimino zbog idealnih klimatskih uslova. Projekat je do sada kotao oko 30 milijardi dolara. Tipino je za projekte kao to je "Harfa" da su rascepkani na stotine delova i podeljeni mnotvu naunih i univerzitetskih institucija, tako da celovit uvid ima samo nekolicina ljudi u centru sistema. Pre petnaestak godina, na primer, jedan takav podprojekat je nuen i Jugoslaviji. U vreme kada su poeli letovi "spejs atla", NASA je i kod nas otvorila javni studentski konkurs za originalan eksperiment u istraivanju jonosfere, koji bi se mogao organizovati u jednom tipskom kontejneru i zatim "atlom" izneti u orbitu radi provere u optimalnim kosmikim uslovima. Taj pokuaj je kod nas imao skromnu medijsku podrku i nijedan na eksperiment nije bio prijavljen. O "Harfi" je vremenom ipak sklopljen veoma precizan mozaik - pie Milinkovi zahvaljujui entuzijazmu sve veeg broja nezavisnih naunika iz itavog sveta, koji ve decenijama prate i upozoravaju na neke od najopasnijih tokova razvoja nauke. NJihovi podaci govore da je "Harfa" danas realno najvea opasnost koja se nadvila nad ljudski rod. Ovaj projekat objedinjava tehnologije koje mogu da dovedu do razvoja nove klase oruja, vojnog sredstva za sve namene, a istovremeno sposobnog da izazove sudbinske promene na itavoj planeti. Ako se zloupotrebi, moe da dovede do potpunog meteorolokog haosa. Delovanjem na ljude moe da uspostavi kontrolu nad ljudskim ponaanjem, miljenjem, verovanjima, oseanjima. Zapravo, sve to smo ikada uli poslednjih godina o opasnostima novog svetskog poretka nalazi se u arsenalu "Harfe". REKE "TEKU" NEBOM Tesla, za razliku od njegovih "sledbenika", nikada nije zaboravljao delikatne uslove ravnotee u prirodi. oveanstvo ivi u ogromnom balonu magnetosfere, u kome se nalazi jedan ivi organizam i generator kakav je naa planeta. Kada je Tesla razmiljao o metodama kako da doe do tog obilja energije oko nas, zaustavio se kod genijalno smiljenog oscilatora kojim se jonoferski slojevi stimuliu na reakciju, ali u okvirima prirodne aktivnosti. NJegova rezonantna maina je omoguavala obazriv i nean transfer energije. Teslini razlozi za oprez su se vremenom, i u toku eksperimenata u projektu "Harfa", vie puta potvrivali. Na primer, tek 1933. godine dolo je do novog neoekivanog otkria atmosferske pojave. Utvreno je da se u niim slojevima atmosfere Zemlje nalazi takva masa vodene pare koja se po veliini moe uporediti sa Amazonom. Analize su pokazale da je ova "reka" osnovni pokretaki mehanizam kretanja vode iz ekvatorijalnog podruja prema polovima. irina "reke" je relativno mala i iznosi od 650 do 750 kilometara, a duga je oko 8.000 kilometara. Reka "tee" na visini od tri kilometara od povrine Zemlje, sa protokom od 165 miliona kilometara vode u sekundi. Potpuna istraivanja su potvrdila da u Severnoj i Junoj Zemljinoj hemisferi postoji po pet takvih reka, priblino iste

protone moi. Gotovo istovetna istraivanja obavljala su se i u Sovjetskom Savezu i dananjoj Rusiji. Jedna mala ruska kompanija "Elitne Inteligentne Tehnologije" razvila je i ureaj kojim se mogu kontrolisati vremenske prilike u radijusu od oko 300 kilometara. Ureaj je zasnovan na nekoliko desetina antena visokih osam metara, koje emituju energiju u pravcu jonskog omotaa. Antene su povezane sa izvorom energije i kompjuterskim sistemom, pomou koga se stvaraju poeljni klimatski uslovi. Postoje, meutim, ozbiljne indicije da se u ruskim vojnim krugovima i dalje ozbiljno bave istraivanjima zapoetim jo ezdesetih godina i eventualno testiranih tokom sedamdesetih godina. Piloti kompanija koje nadleu ruske teritorije, esto prijavljuju da su bili zateeni i uplaeni iznenadnom pojavom nekih neobinih "vatrenih lopti". TA OTKRIVA "PRAVDA"? Prvo je reagovao Pentagon, i uz pomo satelita posebno su stavljene pod nadzor ruske teritorije iznad kojih su opaane velike koliine jonizovanog zraenja. Analize su pokazale da su se ova mesta poklapala sa ruskim vazduhoplovnim bazama, gde se mogu pretpostaviti nadprosene emisije gasova iz avionskih motora. Ipak, naknadne provere, sa pijunskim avionima tipa TP-1, pokazale su da se radi o sloenijim eksperimentima, koji su, po svemu podseali na Tesline projekte sa zatitnim omotaem, odnosno "energetskim titom". Da li su Rusi uradili i vie od toga? Moskovska "Pravda" je 19. jula 2001. objavila senzacionalnu vest o otkriu novog revolucionarnog energetskog izvora. Prema objavljenom opisu, prvi konkretan rezultat otkria bila bi letelica bez pokretnih delova u pogonskom sistemu, a kretala bi se na nain kojim se obino prikazuje kretanje tzv. NLO, brzo, sa izuzetnim manevarskim sposobnostima i potpuno beumno. Prema dr Valeriju Soboljevu, lanu Ruske akademije nauka, "otkriven je poseban elektrohemijski proces "izduvni proces" - kojim visoko-temperaturni materijali dobijaju nove osobine". Na kraju, ono to je Nikoli Tesli bio najvei problem: nije bilo superprovodljivih i vrstih materijala posle ovih projekata postalo je ostvarljivo. Kinezi na Teslinim talasima 24.10.2002 Pie: Dragana Savi PO svemu sudei, izgleda da su i Kinezi uspeli da ostvare krupne prodore u ovoj oblasti. Mogue je da su u tome ak pretekli ruske i amerike istraivae. Vest je objavljena avgusta 1999. U saoptenju se kae da su kineski naunici uspeli da ostvare perpetum mobile koristei silu kosmike gravitacije, to bi se moglo oznaiti kao poetak radova na ostvarenju Teslinih teorija o skalarnim talasima i elektromagnetskom potencijalu vakuuma. Tesla je pisao o skalarnim talasima jo 1899. godine, a danas se smatra da je to bio i prvi korak ka razumevanju etvoro, pa i viedimenzionalnih svetova ali i ka jedinstvenoj teoriji polja, koja ni do danas nije zaokruena. Osnovna Teslina teza je da vakuum, po savremenim definicijama nulta taka gravitacije ili stanje minimalne koliine energije, ipak poseduje elektromagnetski potencijal i to dovoljno veliki da moe da izazove stalne promene u vremensko-prostornim odnosima.

Ukoliko bi se potvrdilo da je Tesla bio u pravu, to bi nesumnjivo bio najvei prodor ljudskog znanja od vremena kada je ovek prvi put stavio prst na elo i poeo da misli. U praktinom smislu ovladavanje ovim silama moglo bi da donese najmanje dva kljuna reenja: neiscrpan izvor energije i mogunost niim ogranienog kretanja kroz prostor i vreme. Kineski, kao i ruski strunjaci tvrde da su uspeli bar u jednoj od ovih mogunosti. OSTVAREN PERPETUM MOBILE? Prema ovom izvetaju, Kinezi su stvorili automobil koji kao energetski izvori koristi kosmiku gravitaciju! Naunici u odeljenju za proizvodnju maina i elektronskih aparata u provinciji Henan objavili su vest da su ve uspeno testirali revolucionarno motorno vozilo. NJegovu izradu je naruio Istraivaki centar za visoku tehnologiju i trgovinu (nevladina kineska organizacija, kojom rukovodi dr Lei), a autor projekta je dr Liang. U tehnikom opisu automobila stoji sledee: "U ovo vozilo nije ugraen pogonski sistem sa bilo kojim od poznatih vrsta goriva. Nema ni elektrini generator niti generator na solarnu energiju. Vozilu nije poterbna nijedna vrsta nuklearne, radioaktivne ili magnetne energije. Tokom rada za sobom ne ostavlja ni najmanju koliinu tvrdog, tenog ili gasovitog otpada". Prototip je prilino "kabastog izgleda: dug je gotovo etiri i po metara, irok metar i osamdeset, i visok metar i sedamdeset santimetara. Teak je tonu i po. NJegova nosivost je 500 kilograma i lako postie brzinu od 220 km/h. I ono to je najzanimljivije, po izjavi njegovih autora, koristi energiju kosmike gravitacije, to bi znailo da je ostvaren perpetum mobile ili princip neprekidnog kretanja na osnovu samo jednom date, poetne energije. U saoptenju za tampu, povodom zvanine promocije vozila, pisalo je i sledee: "Ostvarenje motornog vozila koje koristi kosmiku gravitacionu energiju, je dogaaj koji e revolucionarno uticati na celokupan razvoj oveanstva. Ovo vozilo je poetak nove energetske ere, bez energetskih kriza i bez zagaivanja ovekove sredine". Vodei svetski astrofiziar Stiven Hoking, objanjavajui Teslinu teoriju energije vakuuma, koja se koristi u novim izvorima energije, rekao je: OGROMNA ENERGIJA VAKUUMA - Nevolja je u tome to se ne moe precizno izmeriti energija nekog sistema u tano odreenom deliu vremena. Na osnovu toga znamo da vakuum nije potpuno prazan - jer tada uopte ne bi imao energiju - ve je ispunjen parovima "virtualnih" estica i antiestica, koje se u jednom trenutku javljaju zajedno, razdvoje se, a onda ponovo sastanu i meusobno se unite. Zovemo ih "virtualnim" esticama, jer za razliku od "stvarnih" estica i antiestica, one se ne mogu posmatrati direktno u akceleratorima, ali njihovo postojanje je potvreno u brojnim eksperimentima" - navodi Aleksandar Milinkovi u knjizi "Teslino tajno oruje". Tesla je jo 1900. godine tvrdio da u vakuumu postoji ogromna, neiscrpna energija koja moe da se ukroti. NJegov sledbenik dr Henri Morej, uspeo je ve 1939. da Teslinu ideju sprovede u delo i "ni iz ega" i sa skromnom verzijom Teslinog generatora "iscedi" 1.5 megavata elektrine snage. Isto se dogodilo i sa 1900. godine, gotovo neverovatnom Teslinom tvrdnjom koja je objavljena u novinskom lanku da su struje njegovog radioodailjaa obile povrinu

Zemlje brzinom veom od brzine svetlosti - 475.000 kilometara u sekundi. Time je osporio Ajntajnovu teoriju da je najvea mogua brzina u univerzumu brzina svetlosti od 298,080 kilometara u sekundi. Neto kasnije, na svoj 79. roendan - 1935, Tesla je tvrdio da je merenjem ustanovio da su neki kosmiki talasi i 50 puta bri od svetlosti. To je za naunike tog vremena bilo nemogue. Sve do leta 2000. godine, kada je Teslina tvrdnja unekoliko potvrena na univerzitetima u Pristonu u Americi, i u Firenci u Italiji. U genijalno smiljenom eksperimentu u Firenci koriena je antena koja na frekvenciji od 10 gigaherca moe da emituje "paket" elektromagnetskog polja. Nasuprot nje je postavljena prijemna antena sa mogunou da meri i vizuelno prikae dotok ulaznih informacija. Kao rezultat, zabeleeno je kretanje brzinom koja je za 25 odsto vea od svetlosne, odnosno iznosi 375.000 kilometara u sekundi! TESLINA TEORIJA HUGO Gernsbak, koji je 1931. intervjuisao Nikolu Teslu, napisao je : "Dr Tesla me je obavestio da on zna za brzine i nekoliko puta vee od brzine svetlosti i da je on konstruisao aparat kojim oekuje da e moi da projektuje elektrone pri brzinama dvostruko veim od svetlosne. Jedna od kljunih postavki teorije relativiteta je da se masa tela poveava sa porastom brzine, a da bi pri kretanju brzinom svetlosti postala beskonana. Otuda je nemogua brzina vea od svetlosti". Tesla smatra da je to pogreno. Prema ovom lanku, Tesla tvrdi da je masa tela nepromenljiva, inae, energija bi mogla da se proizvede iz niega, a kinetika energija dobijena padom tela, bila bi vea od one koja je neophodna da se telo, pri maloj brzini, podigne". Mo kontrole uma 25.10.2002 Pie: Dragana Savi NOVI svetski poredak koji je velikim delom nauno i tehnoloki koncentrisan oko projekata kakav je, na primer, "Harfa", danas raspolae najmonijom tehnologijom za kontrolu uma. I ovaj deo famoznog vojnog amerikog projekta, koji je koncentrisan na Aljasci, proistie iz Tesline "bezazlene" ideje o kojoj je govorio u poznijim godinama da je mogue napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma poela je od trenutka kada je CIA zapoela projekat "Pandora", pie Aleksandar Milinkovi u knjizi "Teslino tajno oruje". Po autoru ove knjige, osnovni cilj ovog projekta bilo je istraivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zraenja na funkcije mozga, a ef tog projekta je na poetku bio dr Ros Edi. NJegova istraivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je mogue kontrolisati ljudsko ponaanje i reakcije uz pomo elektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, inae veoma otporne na EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai da e EM talasi sa podeenom frekvencijom odlino posluiti za prenos signala i poruka do mozga, na slian nain kao to su radio-signali prilagoeni da prenesu muziku ili govor do radio-

prijemnika. Jedan od svetskih strunjaka za fiziku oblaka Mladen uri sa Beogradskog univerziteta smatra da je ovakav uticaj na ljudski um lako ostvariv intervencijama u jonosferskom omotau. OPAKO ORUJE "KADA bi se takva prirodna sredina dodatno zagrevala ne bi se uoile nikakve posledice na donje delove atmosfere. Takve intervencije menjale bi, meutim, elektrina svojstva vazduha, to bi moglo da utie na ivot ljudi. Elektromagnetski talasi prostiru se na velikim rastojanjima zbog odbijanja od naelektrisanih slojeva jonosfere. ovek bi mogao svojim delovanjem drastino da utie na prostiranje radio-talasa." U to vreme cilj tajnog projekta bio je ba to: da se funkcije mozga rtve ometaju zvunim ili govornim porukama, glasovima. Pretpostavljalo se da bi to moglo da dovede rtvu do ludila, a da niko drugi u okolini nije u stanju da "uje" poruke. U sledeoj fazi su ispitivani uslovi potrebni za optimalan prenos podataka. Potvreno je da prenos bitno zavisi od frekvencije, amplitude i koliine zraenja. Uticaj na ljudski mozak se moe ostvariti mikrotalasima moduliranim da oponaaju frekvencije modanih talasa. U CIA su ovi talasi dobili ime ELF, pulsirajui, modulirani mikrotalasi ili, jednostavnije, tehnologija za daljinsku kontrolu uma. Ako se ovo oruje nalazi u rukama vladinih agencija Amerike ili drugih velikih zemalja, koje su uestvovale u razvoju projekta, i ako nije pod apsolutnom kontrolom, mogunosti manipulacija su takve da prevazilaze i Orvelove najcrnje slutnje. Agenti ovih slubi, kao to su CIA, FBI, MI5 (britanska obavetajna sluba) mogu da postave ELF generator bilo gde na relativno bezbednoj razdaljini od rtve. Izmena ponaanja zavisila bi od snage generatora, to lako moe unapred da se podesi ili se jednostavno proizvodi onoliko vrsta generatora koliko je potrebno za razliite namene: generator za izazivanje hroninog umora, za poremeaj funkcija nervnog ili imunog sistema, za ubrzano starenje, za stimulaciju rasta elija kancera... ili praktino sve to moe da dovede do poremeaja ili ak okonanja normalnih ivotnih funkcija. RIZIK EKSPERIMENATA DELOVANJE ELF tehnologijom moe da se usmeri i na itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju "podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencijama sistem se razmeta po svim prostorijama tako da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slino zgradama lociranim na izvorima tetnih zraenja. I danas se smatra da Rusi, negde iz dubine teritorije, sistematskim emisijama signala koji podseaju na tupkanje detlia (po emu je ovaj pojava i dobila ime "detli"), pokrivaju itavu zapadnu hemisferu i time izazivaju neprilagoeno ponaanje kod bar treine najosetljivijeg stanovnitva ovog dela sveta. Sa zemljama se, u principu, a zbog niza ogranienja, uglavnom primenjuju neto grublji, odnosno prostiji oblici uticaja. ELF i tada moe da bude primenjen, delovanjem na kljune institucije ili linosti sistema. Meutim, ako je verovati nekim izvorima, Amerikanci i u ovoj oblasti pokazuju ve poslovinu traljavost. Jedan od strunjaka za parapsiholoke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beu, Minhenu, enevi - poznat samo pod pseudonimom Raa - lino je pratio neke eksperimente amerike vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponaanjem. NJegova pria potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim "materijalom".

"Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sarauju u projektima NATO za VND (vienje na daljinu). U jednom od njih uestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sline modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u sluajevima kada se postigne potpuno fiziko razdvajanje, kao u uvenom "filadelfijskom eksperimentu", to moe da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju ta se dogaa kada se vratite sa takvog putovanja, jer time oteujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pamenje. Kada sam im rekao kakvu tetu takav proces moe da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su ukljueni svi automobilski alarmi u gradu) i pitao da li znaju kako takvo oteenje moe da se popravi, rekli su mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!" VIENJE NA DALJINU NEDAVNO je objavljena knjiga Dima Nabela "Vienje na daljinu" u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod ijom kontrolom. Nabel tvrdi da se sva istraivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u VirDiniji. To pomalo plai i podsea na neke eksperimente CIA sa LSD, pre 40 godina. Meutim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju drugaije metode. "Tano je", kae Raa, "da postoji nain da se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali najbolje pomono sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako to oba uva stimuliu sa dva razliita izvora muzike i podstiu bineuralnu aktivnost centra za zvuk, to postepeno aktivira i one delove mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela ozbiljne mentalne poremeaje, jer u vojsci i slinim tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu injenicu da ovakve "igre" po pravilu vode ka promenama stanja svesti, neto slino psihodelinim iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na jednostavan nain moe proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu ela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronaete pravu taku to e vas naterati da kinete". Test zraka smrti 26.10.2002 O TESLINOM tajnom oruju ili "zracima smrti" ve godinama se pletu pijunske, naune, arlatanske i, naravno, laike mree. Pa ipak je itava ta teorija, zbog nedostatka pouzdanih podataka, i dalje nejasna. Zna se da je Tesla eksperimentisao ovakvim ili slinim orujem i o tome je ostavio neke naznake. Meutim, postoji pria po kojoj je Tesla, jedne noi, 1908. pokuao da ih iskoristi, dodue, ne sa namerom da ih proveri kao oruje. U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokuaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je obavestio ekspediciju da e pokuati da sa njima nekako stupi u kontakt. NJih je zamolio da zabelee sve to se bude dogodilo u dogovoreno vreme. Prema ovoj teoriji, u noi 30. juna, u pratnji svog sekretara Dorda erfa (njegov sin, Dord erf mladi, jednom prilikom se obratio FBI, nudei na raspolaganje svoju malu

arhivu Teslinih dokumenata). Tesla je sa Vordenklajf tornja usmerio zrani top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, neto zapadnije od proraunatog poloaja Pirijeve ekspedicije. KATALIZMA U SIBIRU SUTRADAN poeo je paljivo da prati sve izvetaje o ekspediciji, oekui da e biti pomenut i neobian dogaaj, ali od "uda" ni pomena. Tesla se ve pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snanoj eksploziji u Tunguziji, u bespuima Sibira. Unitena je ogromna povrina uma (oko 200.000 hektara), a eksplozija koja se ula na preko hiljadu kilometara, bila je ravna eksploziji 10 do 15 megatona TNT. Tek dvadesetak godina kasnije jedan nauni tim je doao na lice mesta da eventualno utvrdi uzroke razaranja. Meutim, i pored ogromne pustoi, svih prateih svetlosnih i zvunih efekata, nije otkriven ni jedan jedini trag koji bi ukazao ta se stvarno dogodilo i taj dosije i danas stoji irom otvoren. Prvi je na mesto dogaaja doao sovjetski naunik, profesor Leonid Kalik. Kasnije, 1946. vodei sovjetski akademik, Aleksandar Kazancev, zakljuio je da se ovde dogodila atomska eksplozija, na oko dva i po kilometra iznad tla "verovatno zbog kvara nekog NLO objekta". Potom je, 1958. istraivanje zapoeo jo jedan eminentan sovjetski naunik, profesor Aleksej Zolotov. I on je konano ostao na teoriji o NLO-ima i zakleo se da se nee obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze. Naalost, oktobra 1995, kada mu je brada prela preko pojasa, Zolotova je ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila Boja opomena. U meuvremenu, 1976, Kazancev je doao do 1,5 kilograma tekog komada metalne, srebrnkaste legure, pronaene na obalama sibirske reke Vaka. "Neobina legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne moe napraviti nama poznatom tehnologijom", pisao je Kazancev. Danas je i dalje u opticaju zvanino tumaenje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronaen krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata. PISMO VILSONU PREMA nekim izvorima, Tesla je potvrdio da je zaista izazvao ovaj incident, zahvaljujui se bogovima to niko nije nastradao. Tada je, shvativi pred kakvom je odgovornou, odluio da zauvek rastavi i zaboravi na ureaj za emisiju "zraka smrti". est godina kasnije, u osvit Prvog svetskog rata, ipak se ponovo setio oruja. Pisao je tadanjem predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, sa predlogom da rekonstruie ureaj, ali pod uslovom da se iskoristi samo u odbrambene svrhe. Verovao je da bi sa takvom pretnjom zaraeni narodi morali pristati da odmah uspostave trajan mir. Nekoliko dana kasnije dobio je samo formalno pismo zahvalnosti od predsednikovog sekretara. Tako ni smrtonosno oruje nikada nije obnovljeno, bar ne s Teslinim odobrenjem. Pred kraj rata, 1917. Tesla je uputio Ministarstvu odbrane SAD jo jednu ponudu. Predlagao je da se po njegovom projektu podigne stanica za emisiju "istraivakih talasa energije", koja bi omoguila da se precizno odredi poloaj neprijateljskih aviona u vazduhu. NJegov plan je, sa nevericom i podsmehom, glatko odbijen. etvrt veka

kasnije, pronalazak identian Teslinim "istraivakim talasima" dobio je ime "radar" i imao je odluujuu ulogu u pobedi saveznika. Malo je poznato da je Tesla, godinu dana pre tunguke eksplozije, u nekim tabloidima ve bio optuen za slian incident: tajanstveno potapanje francuskog broda "Lena". Brod je, 1907, zaista potonuo pod misterioznim okolnostima, a kako je Tesla neposredno pre toga oglasio da je tako neto u stanju da uini, uinilo se loginim da je i "Lena" jedna od Teslinih rtava. SUPER TAJNA MORNARICE IZ svih ovih pria, istraivanja i nagaanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, decenijama ve izrasta itava mitologija o nestanku njegovih najvanijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, jer je po ukusu amerikih vladinih agencija uvek bio naglaeno nekooperativan. S druge strane, Tesla je bezbroj puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o svojim strahovima da njegovi projekti ne dou u pogrene ruke. Tokom 1943. u amerikoj mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu uestvovali nisu znali ta im se dogodilo. Od kada je Stiven Hoking objavio da je putovanje kroz vreme teorijski mogue, tom priom su poeli da se bave naunici i ufolozi, novinari i autori pisama italaca - ili gotovo sve to moe da govori ili dri olovku u ruci. Grozniavo je zapoela pretraga kroz stare arhive da se pronae zlatna ica koja bi dovela do "nepobitnih" dokaza da je novi lav teorijske fizike imao potporu i u svojim velikim prethodnicima. Onima koji su se dosetili da jo jednom pregledaju dokumentaciju o legendarnom "Filadelfijskom eksperimentu" sloio se i poslednji deli mozaika. Kako za sada, naravno, ne postoji nijedan dokaz putovanja kroz vreme, za ovu svrhu posluilo je neto to najvie podsea na dokaz: delo i ime nedodirljivog autoriteta. U sluaju zlosrenog razaraa USS "Elrid" steklo se i jedno i drugo. Odlazak posle - duge 27.10.2002 Pie: Dragana Savi "FILADELFIJSKI eksperiment" je dobio takvo ime jer se sluaj odigrao u luci amerike mornarice u Filadelfiji, 1943. godine. Prva ideja je bila da se pokua sa projektom nevidljivog radara. Eksperiment se, meutim, loe zavrio. Umesto da brod postane radarski nevidljiv, postao je "optiki" nevidljiv, a potom je nestao kroz neto to se u naunoj fantastici najee opisuje kao vremenski tunel - pie u svojoj knjizi "Teslino tajno oruje" Aleksandar Milinkovi. Kada su generatori konano prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Nekoliko lanova posade je otkriveno kako besciljno luta, nesvesni gde su i ta im se dogodilo. Drugi su ostali, tumarajui po brodu kao da su nevidljivim nitima vezani za njegovu elinu strukturu. Kasnije je to objanjeno injenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izloeni tako snanom uticaju elektromagnetskog polja. Za sve koji su gledali film "Filadelfijski eksperiment 1 i 2" ili su itali knjige arlsa Berlica i Vilijama Mura, izjava Ala Bieleka, jednog od mornara sa broda, mogla bi da

bude odluujui tas na vagi. AJNTAJN - SAVETNIK PREMA njegovoj prii, "Filadelfijski eksperiment" se zaista dogodio. Ako to iko moe da posvedoi, onda bi to trebalo da bude on, jer tvrdi da se nalazio na palubi "Eldrida" u vreme kada se eksperiment izvodio! To je svakako vie nego ubedljiv razlog da mu se veruje - ukoilko bi, naravno, mogao da prui bilo kakav ozbiljniji dokaz. Bielek jedino otkriva da zna koji veliki naunici su uestvovali u eksperimentu, i navodi: "On je rukovodio itavim projektom, ifrovanim pod nazivom 'Projekat duga', sve do 1942. godine, kada je namerno poeo da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, kada je shvatio da e mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorie. Nekoliko meseci kasnije, Tesla je pronaen mrtav u svojoj hotelskoj sobi. Dr Don fon Nojman, navodno Teslin zamenik i ovek koji je bio zaduen da 1947. obnovi projekat, poto je od posade iz uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada iz analognog projekta prebaen u digitalni. Tomas Taunsend Braun, jedan od najveih fiziara sveta, poznat po tzv. BifeldBraunovom efektu, tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elektrinog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube teinu, pa ak i lete, kada poseduju elektrostatiki naboj. Po Bieleku, Braun je bi zaduen za specijalan antenski sistem na "Elridu". Meutim, doiveo je nervni slom samo dva meseca pre poetka eksperimenta. Albert Ajntajn, tih godina, verovalo se da je odluio da se potpuno povue iz naunog rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov objavljeni rad ili bar nauna izjava. Ipak, on je uestvovao u projektu u svojstvu naunog savetnika. VREMENSKI TUNEL PREMA Bielekovoj knjizi o ovom dogaaju, sledei rezultate ostvarene u "Projektu duga", od 1963. su zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz vreme. NJegova pria dalje lii na naunu fantastiku. Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom "Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod NJujorka, sve do 1983. Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno bio ukljuen u realizaciju "Montouka", tvrde da je ve tad bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u prolost, ali se u budunost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogua samo u stanju izmenjene svesti. Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraivanju takoe doli do 2011, kao granine godine. Jedno italijansko udruenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budunost mogue samo do - 2011. godine. NEVIDLJIVI BROD ONO to, navodno, nije polo za rukom Tesli i Ajntajnu u "Filadelfijskom eksperimentu", uspelo je kompaniji "Vosper Tornikroft" iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt

tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - ve "vienom" u Buanovcima. Brod e imati i tipino vodeni dodatak: vodenu pumpu sa mehanizmom za rasprivanje koji e oko njega stvarati maglu, potrebnu i radi dodatne zatite "vrelih" taaka, kao to su izduvni gasovi motora. Kompjuterske simulacije su pokazale da je novi brod spreman za proizvodnju jer sa potpunim sistemom zatite izgleda kao mali ribarski brod. BESPILOTNE LETELICE U TESLINIM dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavrile mnogo godina kasnije. Jedini problem zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima je taj to za veinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajue lake i jake materijale. O bespilotnim letelicama Tesla pie: - Na izvestan nesavren nain moguno je, pomou dananjih radio-elektrinih ureaja, odbaciti avion, primorati ga da leti priblino jednim odreenim pravcem i da izvri izvesne radnje na daljini od vie stotina milja. Mainom ove vrste, moe se upravljati na vie naina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona moe pokazati korisna u ratu... Ja sam posvetio godine rada prouavanju te stvari i pronaao sam sredstva kojima se na lak nain mogu postii ova i jo vea udesa. Gospodar munja i gromova 28.10.2002 Pie: Dragana Savi O TESLINIM istraivanjima u Kolorado Springsu jo uvek ne postoji potpuna slika, iako je dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naunici poeleli da imaju i o svemu drugom ime se bavio. Istina se verovatno nikada nee saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo to je ostalo nezabeleeno u dnevniku, ostalo je sauvano u njegovom nepogreivom pamenju. Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najznaajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu oko 100 kilometara juno od Denvera, danas je sedite nekoliko kompanija koje se bave optikim inenjeringom i naravno, NORAD, amerika komanda protivvazdune odbrane, koja je smetena u utrobi planine ejen. Ono to se dogaalo u Teslinom laboratoriji u Kolorado Springsu i danas zanima naunike irom sveta. LJudi koji su imali prilike da posmatraju ta se dogaa na vrhu drvene graevine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, priali su kako su na sve strane skakale varnice, ak i do njihovih nogu i prolazile kroz njihove cipele! Jednom deaku se dogodilo da varnica iskoi iz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlou. Niko, meutim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek samo podeavao aparate da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najveih eksperimenata svih vremena - pie Aleksandar Milinkovi u knjizi "Teslino tajno oruje". - Kao sporedan efekat eksperimenta postavljen je do sada neprevazien rekord: najvea munja koju je ovek stvorio, duine oko 40 metara.

MUNJE U TALASIMA TESLINA elja bila je da proizvede elektrini impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odlian provodnik. Oekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprootnog dela planete, vratio bi se nazad, kao to se vodeni talas odbija ka izvoru kada naie na prepreku. Slino je uinjeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upueni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj nain je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u preniku, prava igra. Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao. Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni haker, "odvrne" transformator do kraja i vidi ta e se dogoditi. O tome je pisao u svom dnevniku. Taj dan nikad neu zaboraviti - pisao je Tesla kasnije. Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeena direktna veza sa elektranom. Tesla je izaao napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara debete gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomoniku Kolmanu Situ, da ukljui transformator. Svi vraeni talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje pravei munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara poela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se ula i u oblinjem gradu koji je udaljen ak 40 kilometara. Kada je nastala tiina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zato su ga prekinuli usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv to u gradu ne gori nijedna sijalica. Zbog toga su ga, im je ova pria stigla do Pentagona i CIA, proglasili najveim hakerom u istoriji. Ova pria samo je deli istine o Tesli, mitovi su mnogo vei. Iz svih nagaanja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, nastala je i teorija o tome da je on moda ubijen, jer nije bio kooperativan sa nastojanjima velikih sila da njegove pronalaske koriste u ratnoj maineriji. Kao najprei povod za gotovo neverovatnu tvrdnju, navodi se njegovo odustajanje od projekta "Duga". VEITA ENIGMA ZANIMLJIVO je da ni agenti FBI, koji su Teslu i njegove prijatelje pratili u stopu, nisu sa preciznou mogli da tvrde kada je Nikola Tesla tano umro. Agent FBI, u izvetaju direktoru, u dokumentu od 12. 1. 1943. kae: - Naknadno istraivanje je pokazalo da je Tesla umro 8. januara a ne u etvrtak, 7. januara, kao to je navedeno u teleksu od 9. januara!? Ovaj podatak naveo je "optimiste" da Tesla zauvek nikada nije ni otiao. Meu njima su i sledbenici uvene "Unarijus" akademije iz San Dijega u Americi, koji tvrde da imaju stalnu komunikaciju sa Teslinim zvezdanim biem koji se nalazi u kosmosu. Iako su mnogi skloni da pomisle da je to ista glupost, injenica je da su "vanzemaljci" sa "Unarijusa" svojevremeno uspeno saraivali sa mnogim vladama sveta, ak i sa nekim naim dravnim organima.

Za Teslino ime ipak se esto vezuju bizarne pojave i istraivaki pokuaji. Neki od njih su definitivno "zabavni", neki sadre i delove istine - ali svi zajedno se svode na injenicu da je Tesla projektima i idejama posle Kolorado Springsa - o emu svedoe tragovi Tesline misli danas u svetu - ostavio u naslee i materijal kome jo dugo naunici nisu bili dorasli. Na njegovim zamislima zasnivani su i zasnivaju se bezbrojni pokuaji naunika i laika da se ostvare znaajni nauni i pronalazaki prodori. Generalno, danas se ipak nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari Tesline zamisli. Da polje interesovanja laika za Teslu raste direktno srazmerno stalnim praktinim ostvarenjima ideja koje je Tesla jo davno postavio: od televizije i globalnih komunikacija do beinog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog govori i okantan podatak da o Tesli na Internetu postoji preko 70.000 sajtova, to je vie nego to zauzima nekoliko vodeih holivudskih zvezda zajedno! TESLA I MARSOVCI PRONICANJE u tajne kosmosa je verovatno bio jedan od prvih i najduih Teslinih snova. Matao je da jednoga dana uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Tano pre sto godina, 1899, tvrdio je da je primio neke "inteligentne" radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao da "marsovci statistiki postoje". Jo 1893. godine je napravio nacrt svemirskog broda na elektrini pogon. NJegov izum sve do ove decenije niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. poeo je da leti i prvi avion sa - do sada - delimino ugraenom Teslinom idejom. Taj avion bio je jedan od najopasnijih bombardera nad naim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju B-2, vredan koliko i etiri njegove teine u zlatu - kae Milinkovi. - To je prvi vazduhoplov koji za pogon ne koristi samo aerodinamiki uzgon ve i fenomen elektromagnetne gravitacije. Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona koji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski elektrini potencijal, da bi u budunosti bio potpuno zamenjen klasini pogonski sistem aviona. Tek tada ostvarie se Teslina ideja o elektrinom avionu kakav je i prvi Teslin "kosmiki brod".