G.D.Z.S.

itaj mirno i polako, kliki prema svojim sposobnostima praenja...

ta je G.D.Z.S.?
Uveren sam da e se mnogi sa pedeset i vie godina starosti ovde prepoznati... Kao to se prepoznah i ja... Nedavno mi je utvren G.D.Z.S. odnosno:

(Gubitak Delotvornosti Zbog Starenja.)

Na primer:

Hteo sam, eto, da operem svoj automobil... Krenuo sam zato ilo prema garai, ali usput spazih da na kuhinjskom stolu jo uvek lei nedirnuta pota... Prema tome, valja prvo pogledati potu; moglo bi tu biti neto vano! Zato odloim kljueve automobila na kuhinjski sto, izvukoh raune is prispele pote, a reklame htedoh da bacim u kantu za otpatke... Kad, gle, kanta je puna do vrha!!! Tako vratih potu na sto, kako bih prvo, pre nego to zaboravim, ispraznio kantu za otpatke. Kontejner za smee je napolju, pa moram da se obuvam, ali je bolje da pre toga ipak pregledam raune i sredim uplatnice...

Uzeo sam blok sa uplatnicama, ali gle avola! Sve uplatnice su potroene... Nema vie ni jedne u bloku... Drugi blok imam u radnoj sobi. Odem tamo, gde uz tastaturu svog raunara naem dopola ispijenu limenku cole... Zato odloim blok sa uplatnicama, jer pre toga moram obvezno da popijem colu pre nego to se, kojim zlom, na prevrne na tastaturu... Ali, doavola...! Cola je mlaka, a takva je bljutava... Znai, prvo s njom u friider, kako bi se rashladila! I tako, nosei colu u kuhinju, vidim uvenulo cvee u vazi hitno mu treba vode!!! To ne trpi odlaganje!!! Nema mi druge, odmah odlaem colu na pomoni stoi... A tu, gle uda, naem svoje naoare za itanje koje sam nesvesno odloio (a panino ih traim jo od jue...)

Dobro, naoare su vane... Ali najbolje je ako odmah dospem vodu cveu u vazi, pre nego to odnesem svoje naoare nazad u radnu sobu... Zato vratim naoare na stoi, napunim kanticu s vodom ali tad ugledam na kuhinjskoj polici daljinski upravlja za TV! Neko ga je ostavio ba tu, u kuhinji...!!! I pomislim... Kad uvee budemo hteli da gledamo TV, opet emo svuda traiti daljinski upravlja! Ali tada niko vie nee znati da je on u kuhinji... Znai, odmah idem da ostavim daljinski upravlja na svoje mesto, na stoi pored kaua. No svejedno moram prvo da dospem vodu u vazu, kako cvee ne bi uvenulo! I tako, drei upravlja, dospem vodu u vazu i vraajui je na mesto zapnem za prag i prospem vodu po podu...

Tja, ostavljam upravlja ponovno na policu, odem po krpu i kofu i briem prosutu vodu kako ne bih pokvasio noge u papuama... Konano sada mogu da odem prema ulaznim vratima stana, ali... Doavola!!!!! Nikako ne mogu da se setim ta sam zapravo nameravao da uradim?! Pokuavam da se prisetim, ali sve je uzalud... I tako razbijam glavu sve do veeri... Nita! Nita...!!! Ne mogu da se setim i gotovo...

A uvee:

automobil nije opran... rauni nisu plaeni... mlaka cola stoji na radnom stoiu u kuhinji... cvee je dobilo premalo vode... kanta za otpatke nije ispranjena...

 Gde mi je ostao blok sa uplatnicama? Ne mogu vie da naem daljinski upravlja za TV...?! Ne znam gde su mi naoare za itanje... - I nigde ne mogu da naem kljueve od automobila... I tako, na kraju, moram da zakljuim: mada danas nisam nita dovrio, ipak nikako ne mogu da se otmem utisku da sam ceo boji dan bio estoko zaposlen, i zato sam na kraju krajeva sada ovako umoran kao pas!!! Jasno mi je, zapao sam u grdnu nevolju... I moram negde i od nekoga da zatraim pomo. Ipak, pre toga, jo u na brzinu da ispraznim svoj Inbox...

Hoe li mi ti uiniti jednu uslugu?

Poalji ovo svojim prijateljima i poznanicima, jer ja vie ne znam kome sam mail ve poslao?! I pritom uopte ne bi trebao da se smeje, jer ako ne danas i ti si sutra na redu da ti se neto slino dogodi!!!

Starenje je neizbeno, mudrost je tek jedna mogunost, ali smejati se na svoj raun: to je terapija!!!

Eh, izvini... Ali kome sam ovo zapravo poslao...?!?!?!