Poslovni predlog Magazina Preduzee plantano gajenje lenika

PROFIT KOJI VREDI EKATI

Uzgajanje leske je isplativ posao, ali se na zaradu mora ekati. Leski je potrebno sedam godina da dostigne punu rodnost, koja iznosi oko 30 kilograma lenika po bunu Neboja Relji, vlasnik plantae lenika u Surinu Lenik je najdeficitarnije voe u naoj zemlji. Iako nae podruje ima izuzetne agroekoloke uslove za gajenje lenika, proizvodnja ove vone vrste kod nas je mala. Najvea plantaa u naoj zemlji na kojoj se proizvodi leska, u vlasnitvu je firme N.C.T. 2000 i nalazi se u blizini beogradskog Surina, tanije izmeu sela Petrovia i Karlovia. Neboja Relji, vlasnik plantae koja se protee na 47 hektara zemlje kae da je u ovaj posao uao sasvim sluajno, vie iz hobija, ne slutei ozbiljnije poljoprivredno angaovanje. Prvih sedam hektara zemlje kupio sam 1996. godine, da bih kasnije dokupio jo 14 hektara. Sada imam nekih 47 hektara zemlje. Pored leske na plantai proizvodimo i drugo voe: jabuku, kruku, trenju, kajsiju, ljivu, breskvu, imamo i orah. Na plantai je posaeno 12 hektara leske. U ovaj posao uloio sam 800 hiljada evra. Godinje proizvedemo od 30 do 35 hiljada sadnica leske. Cena sadnice je dva evra. Ove godine ve smo prodali 35 hiljada sadnica. Mi smo ubedljivo najvei proizvoai to se tie sadnica leske kod nas. Lesku smo uvezli iz Italije i poeli proizvodnju. Leska se moe razmnoavati na sopstvenom korenu ili kalemljenjem. Za zasnivanje plantanih zasada uglavnom se koriste izdanaki proizvodi, tj. leska proizvedena na sopstvenom korenu. Firma N.C.T. 2000 bavi se izdanakom proizvodnjom leske tri sorte: tonda gentile della langhe, tonda ghifoni, tonda gentile romana. Godinja vrednost proizvodnje leske na ovoj plantai je 70 hiljada evra. Kupovina sadnog materijala je najvanija stvar u ovom poslu jer od kvaliteta sadnice zavisi narednih 25 godina ploda. Kupovati bilo kakav materijal zato to je jeftiniji je potpuno suludo. Treba kupiti kvalitetan materijal, a to su iste sorte. Ja sam kupio samo najbolje i to je kotalo. Rasadnik nas je kotao oko 100.000 evra, dodaje Relji. Za lenik po hektaru je potrebno 800 sadnica, zavisi kakvo je zemljite. Nakon zasaivanja leski je potrebno sedam godina da dostigne puni rod. Te sedme godine trebalo bi da ima tridesetak kilograma lenika po bunu, koji zriju u septembru ili oktobru mesecu, zavisi od sorti. Od tree godine leska poinje da donosi plod, godinama prinos se poveava i tek sedme godine leska daje pun rod, da bi posle toga imali 30 godina punog roda. Nakon toga opet moe da se radi neka vrsta podmlaivanja, pa da opet narednih 30 godina imate pun rod, istie Relji. Leska dobro uspeva u podrujima gde se javlja visoka relativna vlanost vazduha (60-70%), i u predelima sa dosta padavina u periodu maj-jun. Za lesku je poeljno da se godinja koliina padavina kree 700-800 mm pravilno rasporeenih. Za uzgajanje leske najpogodnija su rastresita zemljita sa dosta vlage, koja u sebi imaju 3 % humusa, 8-12mg fosfora, 15-20 mg kalijuma na 100 grama vazduno suvog zemljita. Na zemljitima sa pH ispod 6 leska teko uspeva, i njima je potrebno dodavati kre.

Lesku sadimo tako da je rastojanje izmeu redova pet metara, a na dva metra je svaki bun. Otprilike na hektaru imate oko 800 bunova. Najbolje je imati sistem za navodnjavanje. Nema mnogo posla oko leske, ona ne zahteva mnogo ulaganja, a daje dobre prihode, nije to kao u rasadniku gde imate svakodnevno posla. Za uzgajanje ove vone vrste potrebno je imati sve maine koje su nephodne za taj posao, imamo tri traktora, rasprivae za zatitu. Radimo u saradnji sa profesorima Poljoprivrednog fakultata u Beogradu koji kontroliu kvalitet i zdravlje naih proizvoda, kae sagovornik Preduzea. Rasadnik zahteva veliko angaovanje, mora biti dobro oien od korova tako da ne sme da se nae nijedna travka. Jako je bitno da je zemljite u rasadniku maksimalno dobro pripremljeno. Najpovoljniji mesec sadnje ovog jezgrastog voa je novembar. Od izuzetne vanosti za sadnju leske su tri operacije: pregled sadnica, dezinfekcija korena i potapanje sadnica u smesu zemlje i svee govee ubrivo. Na etiri hektara bacili smo 300 tona stajnaka. Imamo kvalitetan sadni materijal i nastojimo da napravimo neki brend proizvoaa leske u Srbiji. Najvie vremena se gubi kod pripreme ploda ili jezgra lenika, kod krckanja, sortiranja, pakovanja, a tu je i najvea zarada. Cilj nam je da zajedniki napravimo jednu liniju za preradu gde bi se sve to radilo, da imamo proizvod koji ve izlazi spremljen, oien ili neoien lenik ali upakovan. Za sada je ovaj projekat u planu, ali teimo tome jer sa takvom kompletnom proizvodnjom poveava se zarada na 25 odsto. Prednost uzgajanja jezgrastog voa u odnosu na sve druge vrste voki je u tome to nema problema sa hladnjama, plodovi se dobro uvaju i lako transportuju. Ako nemate dovoljno sredstava, bolje ne ulazite u ovaj posao, jer treba izdrati odreen broj godina, faktiki ne postoji nikakav ozbiljniji prihod godinama, a trokovi i ulaganja su stalni, savetuje Relji i kae da se nije pokajao to je uao u ovaj posao. To je sigurno isplativ posao, apsolutno isplativ, ali u ovaj posao se ulazi sa saznanjem da se mora ekati neko vreme na profit. Nema brze zarade, nema zarade bez rada, angaovanja, bez rizika. Kada smo poeli da sadimo u zasadu, tad smo uvozili 95% naih potreba, jer je proizvodnja ovde kod nas bila samo 5%. Kad moe leska da uspeva kod nas, suludo je to ne iskoristiti, kae Neboja Relji, vlasnik plantae lenika u Surinu. SVETSKA PROIZVODNJA LENIKA Prosena godinja svetska proizvodnja lenika je oko 500.000 tona. Turska sa oko 315.000 tona, najvei je proizvoa ove vone vrste, a istovremeno je i na prvom mestu to se tie izvoza sa oko 75 odsto ukupnog svetskog izvoza. Na drugom mestu po proizvodnji lenika je Italija sa oko 115.000 tona godinje. U Srbiji se godinje proizvede 1.500 tona lenika, a procenjuje se da mi podmirujemo samo 10 odsto naih potreba za ovim voem. Izvor: Preduzece magazin