BESPLATAN PRIMERAK DECEMBAR 2016.

Puno zdravlja i porodine sree u Novoj godini

Vaa ProCredit banka

Nova sezona pogodnosti u ProCredit banci

ProCredit banka, kao vodea banka u

podrci razvoju domae poljoprivrede,
omoguava svim domaim poljoprivrednicima da izuzetno povoljno finansiraju
nabavku traktora, kombajna, prikljune
mehanizacije, tako i celokupnog repromaterijala, zasada i uopte svega to im
je potrebno za uspenu proizvodnju na
njihovom gazdinstvu.

>> strane 8 i 9

Guma-gusenica zasadi jabuka penuavo vino

>> strana 3

>> strana 7

>> strana 15

Agroglasnik

Podrka i razumevanje
na prvom mestu

Kako da sami napravite odlinu travaricu?

Igor Ani,

lan Izvrnog odbora ProCredit banke

skoro se blii kraj jo jedne kalendarske godine u

kojoj je za sve nas bilo mnogo posla, mnogo dobrih
planova, dobrih rezultata i novih poetaka.
esto se krajem svake kalendarske godine mnogima od
nas ini da smo, u mesecima koji su ostali za nama, mogli
vie, bolje i uspenije. Meutim, najvanija stvar je da smo
u vremenu koje ostaje za nama nauili, makar i na sopstvenim grekama, vie od onoga to smo pre toga znali, a to
e nam u godinama koje slede pomoi da u svom poslu
budemo jo efikasniji, spretniji i spremniji.
Realno je rei da srpsku poljoprivredu i u novoj 2017.
godini oekuju brojni izazovi, ali i brojne mogunosti.
Na svima nama je da ih to spremnije doekamo, ali i da
zajednikim snagama pokuamo da sve te izazove to
jednostavnije prebrodimo, a mogunosti iskoristimo na, za
nas, najbolji nain.
Upravo iz tog razloga, ProCredit banka e i u narednom
periodu nastaviti da podrava sve poljprivredne proizvoae u Srbiji, da sa domaim poljoprivrednicima otvoreno razgovara o svemu, da se sa njima sastajemo, druimo i razmenjujemo miljenja. Godine, koje smo davno
ostavili za sobom, pokazale su nam da je to najbolji nain
da ne samo razumemo probleme i potrebe srpskih poljoprivrednika, ve i da na najbolji mogui nain doemo
do reenja koja e nam pomoi da na sve te izazove i trine
anse odgovorimo pametno, odgovorno i uspeno.
Upravo zbog toga, i u ovom broju naeg Agro Glasnika
pokuali smo da obradimo neke od tema za koje verujemo
da e Vam biti zanimljive i korisne. Kao i uvek, pokuali
smo da se dotaknemo aktuelnih tema i informacija u svim
segmentima domae poljoprivrede, ali i da sa vama podelimo iskustva proizvoaa iz drugih zemalja. U ovom broju
govorimo i o penuavim vinima, uvenoj travarici, zimovanju pela, agrarnom budetu za 2017., kao i mnogim
drugim zanimljivim temama za koje se nadamo da e Vas
inspirisati i podstai da u svom poslu budete jo inovativniji,
originalniji i uspeniji.
U prazninim danima koji predstoje, elimo Vam puno
porodine radosti, druenja i zadovoljstva. Neka Vam Nova
godina donese mnogo porodine sree i poslovnih uspeha.
ProCredit banka e i u 2017. godini biti uvek tu da Vas
saslua, razume i podri.
Srdaan pozdrav,

Pravi melem od rakije

ako je dobro poznato da

rakija, u onoj umerenoj
meri od jedne do dve aice
dnevno, ima mnoga pozitivna
dejstva na kardiovaskularni
sistem oveka, a prvenstveno na
cirkulaciju, za rakiju travaricu se
slobodno moe rei da je meu
rakijama lek nad lekovima.
Upravo zbog toga, ve
decenijama ljudi sa ovih naih
prostora redovno prave i konzumiraju travaricu, koja osim
odlinog stimulansa za cirkulaciju ima i veliko umirujue
dejstvo upravo zbog svih onih
granica i travica koje su
sadrane u njoj.
Rakija od rakije
Za travaricu se obino kae
da je to rakija koja nastaje nakon destilacije komovice ili
neke druge vone rakije (jaine
izmeu 35 i 50 vol. alkohola), a kojoj zatim dodajemo
odgovarajuu koliinu i vrstu
sveih ili suenih aromatinih
biljaka. U tu svrhu se obino
koriste cele biljke ili njihovi
pojedini delovi, poput listova,
cvea, plodova, stabljiki, kore
i korena. Za aromatine biljke
je vano da su pravovremeno
ubrane i pravilno suene. U
praksi se najee koriste svee
biljke, jer one daju mnogo bolju
i aromatiniju travaricu nego
sueno bilje.
Kod travarice se iz biljaka
koje su dodate rakiji oslobaaju
njihova specifina eterina
ulja, ali i drugi sastojci poput
glukoze, boje, gorine, slada i
slino. Upravo ovi elementi i
ine specifinost travarice i daju
joj ona lekovita svojstva i pitkost.
U praksi postoje razliite preporuke koliko je bilja potrebno
da se stavi po litru rakije. Tako
pojedini proizvoai tvrde da
je za dobru travaricu dovoljno

uzeti 20 do 30 grama usitnjenih

biljaka po litru rakije, mada ima
i onih koji tvrde da bi ta koliina
trebalo da bude neto vea, ali
ne preko 50 grama po litru.
tri razliite tehnike
Obino se kae da se travarica najlake moe napraviti na
nekoliko slinih naina:
1. Trave koje smo prikupili i
pripremili dodajemo u kazan sa
voem, i nakon toga se radi direktna destilacija travarice. Mnogi
preporuuju ovaj nain spravljanja travarice, jer kau da se
tako najmanje gube aromatina
svojstva i ekstrati biljaka.
2. Sve trave koje smo prikupili stavljamo u rakiju i ostavljamo je da odlei i od 15 do 20
dana. Nakon toga, ova rakija se
mora profiltrirati i to najee
kroz gazu.
3. Trave koje smo pripremili
stavljamo u manju koliinu rakije i ostavljamo ih da tako odlee
oko dvadesetak dana. Tako dobijeni ekstrat, koji ima znaajan
koncentrat
biljnih
aroma,
dodajemo ostaloj koliini rakije.
Kod dve poslednje metode,
preporuka je da, kada rakiju oplemenjenu aromama i
ekstratima bilja prelijemo u
boce, u svaku flau stavimo
po neku granicu ili lie trave
koju smo koristili, to e delovati veoma lepo na oko.
Od veeg broja trava"

O travarici
Travarica je aperitivno
pie, bistro i braon-maslinaste boje, koja na mirisu
daje svu rasko trava
ukomponovanih u jedinstven i neponovljiv miris.
Punoa i harmonija ukusa
travarice pruaju potpuno
uivanje pre jela.

najee se koriste sledee:

alfija
(granice),
nana
(granice), majina duica
(granice), vres (granice), gorski pelin (listovi), kleka (zrele
bobice), komora, anis i kantarion. Nema pravila koliko bi
razliitih trava dobra travarica
trebalo da sadri. Mnogi stavljaju po nekoliko, a ima i onih
koji u svoju travaricu stavljaju
najmanje 15-ak razliitih trava.
U svakom sluaju, na vama je
da odluite.

M. J.

recept za odlinu
travaricu
SASTOJCI:
1 litar jake domae
lozovae ili bilo koje
druge domae rakije
1 granica pelina
1 granica komoraa
1 granica alfije
nekoliko zrna anisa i
nekoliko listova ruzmarina
1 komad limunove kore
1 komad narandine kore
suvo voe (po elji):
suva smokva
suva urma
nekoliko zrna suvog groa
i jo po nekoliko zrna
bilo kog umskog voa
(borovnica, bru-snica,
ribizla i slino)
PRIPREMA:
1. Sve sastojke dobro
oprati, oistiti i osuiti.
2. Staviti sve sastojke u
malo veu bocu i preliti
domaom lozovaom
3. Ostaviti rakiju da odlei
najmanje 20 dana (to
due, to bolje)
4. Travaricu, nakon toga,
moete procediti, i u nju
dodati granicu alfije.

Agroglasnik

Nove tehnologije u poljoprivrednoj mehanizaciji

Guma-gusenica za to vei otisak

obro je poznato da se savremena poljoprivredna proizvodnja, a naroito ratarstvo,

danas ni ne mogu zamisliti bez savremene mehanizacije, maina i prikljuaka, a prvenstveno bez dobrog i pouzdanog traktora i kombajna.
S obzirom da poljoprivredna mehanizacija iz godine u godinu postaje
sve tea, glomaznija i vea, u poslednje vreme sve vie raste i opasnost od
neeljenog zbijanja zemljita na kome
se upravo takva mehanizacija koristi.
Sa druge strane, dobro se zna da je za
svaku uspenu proizvodnju jedna od
prvih preporuka da se podizanje zasada, ali i setva, obavljaju na dovoljno rastresitom zemljitu, odnosno zemljitu
koje nije zbijeno i omoguava dobru
propusnost i cirkulaciju kako vode i
vazduha, tako i svih hranljivih materija koje tokom proizvodnje elimo da
omoguimo biljkama koje se gaje.
Iako zbijanje tla u velikoj meri zavisi od prirode, kie, kao i samog mehanikog ili fizikog sastava zemljita,
strunjaci u poslednje vreme smatraju
da znaajan doprinos ovom zbijanju
tla daju i same teke poljoprivredne
maine koje se uglavnom koriste prilikom osnovnih operacija obrade zemljita. Svojom teinom, koja se na zemljite prenosi preko masivnih guma,
ove maine vremenom dovode do
manjeg ili veeg naruavanja povoljne
strukture zemljita, a to bi moglo da
se odrazi na prinose u budunosti.
Istina je, takoe, da danas ne postoji jasno i pouzdano saznanje u kojoj
meri zemljite koje je dodatno zbijeno
radom i teinom poljoprivredne mehanizacije, gubi na svojoj plodnosti i
daje manji prinos, ali je sasvim evidentno da mehanika i fizika svojstva
tla imaju znaajan uticaj na sve proizvodne rezultate.
"PneuTrack" guma

ta na sve to kau
proizvoai mehanizacije?
Budui da se zbijanje zemljita dogaa obradom tla uz pomo tekih
traktora, jedno od pitanja koja se ovde
ve godinama postavlja je ta sami
proizvoai poljoprivredne mehanizacije jo mogu da uine kako bi ovo
zbijanje predupredili, ali i kako bi svoje
traktorske gume dodatno poboljali?
Strunjaci iz amerike kompanije
Mitas Tires u odgovoru upravo na
ovo pitanje razvili su novu generaciju
traktorskih guma, a sve uz pomo male
izraelske ekipe Galileo Wheel Ltd..
U pitanju je guma koja je posebno
dizajnirana i to tako da ima specifian,
odnosno savitljivi obod, to samoj gumi
omoguava da u kontaktu sa zemljitem
stvara ravnu povrinu, to poveava njen
otisak, a smanjuje optereenje po kvadratnom santimetru ili decimetru.

Gume sa kojima traktor hoda po vodi

Nastavljajui sa svojim inovacijama, kompanija Mitas tires je ove godine u Pragu predstavila i svoju novu gumu Mitas1250/50 R 32 SFT, koja
svojim specifinim dizajnom omoguava traktoru tekom oko etiri tone
da hoda po povrini vode.
ta vie, poseban dizajn koji ove gume imaju, omoguavaju vozau
traktora da njime ak i upravlja dok traktor pliva po povrini, kao i da sa
jednog kraja bare ili jezerceta uspeno pree na drugi, a da njegov voza
nije pokvasio stopala.
To je u principu guma koja predstavlja reenje izmeu gusenice i
standardne traktorske gume. Dodirna povrina ove gume, ije je ime
PneuTrack je 53% vea nego kod
standardne gume istih dimenzija, ali
njena najvea specifinost je upravo
tehnologija koju je Mitas razvio i
koja standardnu gumu pretvara u gusenicu i obrnuto.
Ovaj dizajn gume omoguava korienje ovog pneumatika sa malo ili
ak bez vazduha uopte. Savitljivi obod
gume omoguava to da kod ovog inovativnog modela traktorske gume ne
postoji nikakav problem u pogledu
oteenja njenog zida, a to je kod standardne traktorske gume relativno est
problem. Zahvaljujui tome, ova inovativna guma omoguuje poljoprivredniku da se u sluaju probuene gume bez
problema preveze do kue, a ne da sa
svojom mainom ostane u njivi.

5t

10t

I. V. I.

Osovinsko optereenje i zbijanje zemljita

Ono to je sasvim jasno je da manje osovinsko optereenje uzrokuje
zbijanje tla u povrinskom sloju, dok veliko osovinsko optereenje
uzrokuje zbijanje tla i u dubinskim slojevima.
Kod zemljita koje je veoma zbijeno, prilikom svake obrade neophodno je podrivanje, to je dosta skuplji zahvat od klasinog oranja nekim
slabijim traktorom.

Agroglasnik
Z i m o va n j e p e l a - d i l e m e , ta j n e i razliiti pristupi

Kako da med to bolje rodi

U
zimljavanje, a zatim i zimovanje pela su dve izuzetno vane
teme o kojima svi ozbiljni
pelari u Srbiji razmiljaju i redovno
razgovaraju, bez obzira kojom se tehnikom pelarenja bave.
Meutim, ovo je danas i tema o kojoj postoje brojne zablude, predrasude,
kao i manje ili vie pogrena miljenja.
Zbog toga, u ovom broju Agro Glasnika bavimo se upravo ovom temom,
a sve u elji da ukaemo na neke od
smernica i naina na koji bi svojim
pelinjim drutvima mogli da omoguite to bolji i efikasniji prolazak kroz
predstojei zimski period.
Iako kod uzimljavanja i zimovanja
pela postoje brojne finese, strunjaci
se slau da je za uspeno prezimljavanje
pelinjih drutava od najvee vanosti da se ispuni sledeih nekoliko
preduslova:
Pelinja drutva moraju biti jaka
Da imaju dovoljno rezervne hrane
Da imaju gornju ventilaciju
Da pele lako prolaze izmeu ramova
Da imaju vode kada im je potrebno
I najvanije - da pelinja drutva
budu zdrava.
JAINA I BROJNOST DRUTVA
U mnogim knjigama o pelarstvu
se navodi da bi svako pelinje drutvo
trebalo da ue u zimu sa oko 30.000 jedinki. Ta brojka se i danas esto spominje, meutim niko ne navodi pouzdane
i proverene izvore tog podatka, kao to
se ne opisuje ni nain na koji se dolo
do ovog podatka.
Meutim, dobro je poznato da, to
je broj pela u zimskom klupku vei, to
se one lake brane od niskih temperatura i zime. Zbog toga se i preporuuje da pelinja drutva u zimu uu to
brojnija i to jaa.
REZERVE HRANE
Veina strunjaka se slae da bi sa
prvim pripremama za uzimljavanje
pela trebali da krenemo negde ve poetkom avgusta, jer je to pravo vreme

kada pelinjim drutvima treba omoguiti da to bolje dopune svoje zalihe hrane. Takoe, to je period kada bi
matice trebalo stimulisati da obave to
vee zaleganje.
Kolika je koliina hrane potrebna
kako bi pele uspeno prezimile, predstavlja pitanje na koje odgovor uvek
zavisi od nekoliko faktora. On u prvom
redu zavisi od jaine i brojnosti samog
pelinjeg drutva, zatim od tipa konice, ali i od mesta na kom se konice
nalaze preko zime. Opte je prihvaeno da bi zimska koliina zaliha hrane
trebalo da iznosi izmeu 15 i 20 kilograma meda. Pri tom je vano znati da
pele nee tokom zime iskoristiti sav
taj med, ali je vano da ga uvek bude
dovoljno i vie od onoga to e drutvu trebati, jer stara pelarska poslovica glasi: Med na medu rodi, to znai
da bez dovoljnih zaliha hrane, pelinja
drutva ne mogu na pravi nain da uu
u naredni ivotni ciklus.
VENTILACIJA

U praksi postoji mnogo dilema i

suprotstavljenih miljenja kada je re
o ventilaciji. Meutim, kljuna stvar
kod ventilacije je da se u konici ouva
odgovarajua temperatura i da se pelinjem klupku omogui to vea toplota,
a da se sa druge strane osigura dobro
provetravanje same konice i odstranjivanje vlage.
Utopljavanje konica je posebna
pria. Tu su domai pelari pokazali
svoju veliku matovitost, pa svoje konice utopljavaju raznim materijalima
kao to su: novinski papir, stiropor,
najlon, karton, staklena vuna, ebad i
slino. Meutim, pelarska praksa pokazuje da pele nikada ne uginu zbog
hladnoe, pa je utopljavanje konica jo
jedan potez koji pelari rade mehaniki
i bez previe kritikog razmiljanja.
Naime, opte je poznato da pele u
jesen propolisom zatvaraju otvore na
konicama koji im ne odgovaraju. Propolisom zalepe i poklopnu dasku, ali ne
hermetiki, ve uvek ostave neke otvore da imaju ventilaciju kakva im odgo-

vara i to je sasvim dovoljno.

Sledei osnovne zakone fizike, vano
je rei da veliki uticaj na ventilaciju u
konici ima upravo slobodan prostor
koji postoji oko klubeta. Dovoljan
prostor oko klubeta obezbeuje dobru
cirkulaciju. Pele tada imaju na raspolaganju dovoljne koliine kiseonika, a
isputeni gasovi se neometano ire. U
konicama se taj prostor obezbeuje
pre svega redukcijom ramova.
Drugi uslov za dobru ventilaciju je
de se odgovarajuim otvorima za ventilaciju taj ipak ogranien prostor u konicama povee sa irim okruenjem.
To znai da na konici treba obezbediti takve otvore koji nee priguivati
cirkulaciju.
Pele mogu samo do odreene mere
da podnesu nisku temperaturu. Obino se kae da se pele dobro oseaju
sve do 13 stepeni Celzijusa, kao i da se
na temperaturi nioj od te, njihova pokretljivost znaajno smanjuje, a da na
temperaturi od oko 9 stepeni umiru.
Upravo zbog toga se pele zimi, pri
temperaturi nioj od 10 do 12 stepeni,
grupiu u klupko i na taj nain se meusobno greju. Pele prave ovo zimsko
klupko na onim mestima saa gde je
izalo poslednje leglo.
Pele se u ulicama saa tako poreaju da sve zajedno ine jedno telo koje
ima oblik kugle, a u nedostatku prostora klupko moe da formira i jajolik
oblik. U sredini klupka nalazi se matica,
a oko nje su poreane najmlae pele.

to je nia temperatura oko klupka,

to se pele tesnije stisnu jedna uz drugu. Posebno se priljube jedna uz drugu
na krajevima klupka i tako uvaju toplotu unutar samog klupka. Pele na
krajevima su izloene nioj temperaturi, pa zbog toga povremeno zamenjuju
svoja mesta. U sredini klupka tokom
zime vlada prosena temperatura od
20 do 30 stepeni.

ZDRAVA MATICA I ZDRAVO

PELINJE KLUBE
Ovo je sutinski preduslov bez koga
nema uspenog prezimljavanja pela.
Tu je vano da se u zimu ue sa zdravim pelinjim drutvom, kao i da se
osigura da dutvo ostane zdravo do
prolea.
Za zdravlje je bitno da u drutvu i
konici nema nikakvih uzronika oboljenja, da drutvo ima dovoljno hrane,
kao i da su uslovi za ivot u konici odgovarajui.
Imajui sve ove preduslove u vidu,
slobodno se moe rei da uzimljavanje i prezimljavanje pela nije ni malo
jednostavan zadatak. Za to je potrebno
puno znanja i iskustva, ali i odline pripreme sa kojima je vano da se krene
na vreme. Samo uz dobro prezimljavanje je mogue osigurati odline uslove
za ivot pela u onom za njih produktivnijem razdoblju, kao i osiguranje
uslova za uspenu i produktivnu proizvodnju meda.

M. J.

Agroglasnik

Novosadski Biosens vodi srpsku i evropsku poljoprivredu u "svemir"

it tehnologija u slubi prinosa

K

ada bi htela da se pohvali pred

svetom, Vojvodina bi svakako
imala ime. Da njeni poljoprivrednici ostvaruju izuzetne rezultate
i da idu rame uz rame sa najboljim
evropskim zna se. U poslednje vreme, poznato je i to, ak i na globalnoj
mapi sve su vie cenjeni i vojvoanski
IT strunjaci, koje je mahom lansirao
Univerzitet u Novom Sadu.
Za to je u najveoj meri zasluan
novosadski institut Biosens, koji je nedavno, u izuzetno jakoj konkurenciji,
na takmienju nekoliko stotina evropskih naunoistraivakih institucija pobedio i postao nosilac projekta
Antares vrednog ak 28 miliona evra.
Horizont 2020.
Biosens je osvojio prvo mesto u
okviru velikog konkursa iz evropskog
programa Horizont 2020, a dva generalna direktorata Evropske komisije - za poljoprivredu i ruralni razvoj i
za informatiko drutvo - prvi put su
odluili da zajedniki investiraju veliki
novac u projekat Biosensa.
Prema reima prof. dr Vladimira
Crnojevia, prvog oveka Biosensa,
sada je re o jednom od najveih proje-

kata Evropske komisije u oblasti nauke.

- Na projekat sadri viziju poljoprivrede u budunosti, da podaci o
mainama, ureajima, ivotinjama i
biljkama budu povezani na internetu,
da dolaze na jedno mesto, odakle se
prerauju i koriste kao servisi onima
kojima je namenjeno: od najmanjih
proizvoaa, preko srednjih do velikih kompanija, meu kojima su i Filips i Mikroelektroniks, zatim, dravne
uprave nauke i istraivaa - objanjava
Crnojevi.
Biosens e, kako je nedavno reeno na
predstavljanju projekta u Vladi Vojvodine, koordinirati sve aktivnosti ak 73
evropske institucije koje se odnose na
pilot-sajtove irom Evrope.
Budet od ak 28 miliona evra, od
ega su 14 miliona bespovratna sredstva EU, a 14 miliona nacionalno
sufinansiranje koje je obezbedila Vlada Republike Srbije, omoguie da se
kroz projekat Antares, Biosens razvije u Evropski centar izvrsnosti za
napredne tehnologije u oblasti odrive
poljoprivrede.
Kako je izjavila dr Vesna Crnojevi Bengin iz ovog instituta, u planu
je izgradnja nove zgrade Biosensa u
kampusu Univerziteta u Novom Sadu i

nabavka najsavremenije nauno-istraivake opreme. Bie osnovan i Biosens akcelerator za podrku domaim
malim i srednjim preduzeima i istraivaima koji ele da svoje rezultate
pretoe u preduzetnike inicijative.
pametni "Lala"
Vesna Crnojevi Bengin uverena
je da je pametna poljoprivreda bliska
budunost i da e za svega nekoliko
godina ivot ratara biti u potpunosti
digitalizovan.
Za razliku od danas, mi poljoprivrednika budunosti vidimo kao jednog mladog oveka, opremljenog tabletom ili raunarom, koji nadgleda svoje
useve i donosi odluke pomou raunara, kazala je ova vodea naunica novosadskog Biosensa, instituta na kome je
ve napravljen jedini robot u Srbiji namenjen za poljoprivredu "Lala".
"Lala" je zapravo platforma za razliite senzore i ujedno radi posao i laboratorije i paora. Ono to e dronovi i
satelitski snimci raditi iz vazduha, to e
ovaj robot raditi sa zemlje, objasnili su
u institutu. Ako ode u vonjak, na licu
mesta e uzorkovati kojim sadnicama
je potrebno zalivanje, kojima ubrenje,

a koje su spremne za berbu.

Imamo odline istraivae, neki
od njih su ve saraivali sa Evropskom
svemirskom agencijom. Imaju naune
radove i patente i evropska agencija
je to prepoznala objasnila je Vesna
Crnojevi Bengin.
Po njenim reima, veoma je vano
za poljoprivredu da ona postane odriva, ekonomski isplativa, ali i zanimljiva
mladim ljudima koji treba da ostanu
na selu i da na njemu rade.

S. Gluevi

Poljoprivrednici u Srbiji ove godine vie koriste mineralna ubriva

VETAK ZA BOLJI ROD

od na njivama Pavla Milenkovia, ratara iz Kule sledee godine bi, kako sam kae, trebalo
da bude bolji nego prethodnih godina.
Uspeo je, naime, po povoljnijim cenama da nabavi mineralno ubrivo, pa
e za osnovno ubrenje i za prihranu
po hektaru moi koristiti vie od 100
kilograma ubriva.
Nabavka ubriva, ali i sveg ostalog
repromaterijala, kako objanjava Milenkovi, uvek je znaajan problem
poto na selu ve tradicionalno nema
dovoljno ivog novca.
Nije mi bilo lako da doem do
novca za kupovinu vetaka, ali smatram da je to ulaganje koje se isplati
zadovoljan je Milenkovi.
Tek ako biljkama dam sve to im
je neophodno, mogu da oekujem da
mi i one vrate solidnim rodom. Ovo
se najbolje pokazalo, pre par godina,
kada sam tedeo na ubrivu, dok
je komija potovao sve mere. Prinos
nam se na kraju razlikovao i to za gotovo 50 odsto u njegovu korist - dodaje
Milenkovi.
Osnovna hemijska analiza zemlje i
potovanje preporuka za ubrenje su
mere za koje se, kako kau strunjaci, sve

ee odluuju ne samo veliki, ve i srednji poljoprivredni proizvoai u Srbiji.

ore Bugarin, agrarni analitiar,
doskoranji sekretar Udruenja poljoprivrede, Privredne komore Vojvodine, ukazuje kako je za ozbiljnije rezultate, odnosno, za znaajnije poveanje
upotrebe mineralnih ubriva u Srbiji
potrebno mnogo vie vremena.
U svetu, a i kod nas, krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina,
sada ve prolog veka, bila je uobiajena
upotreba oko 150 kilograma mineranog ubriva po hektaru. Godine krize,
na alost, uradile su svoje, tako da se
koliina ubriva smanjivala, a to je pratio i prinos - kae Bugarin.
Stvari su se, u odnosu na krizne godine, kako kae Bugarin, popravile, ali
preciznih podataka o potronji mineralnih ubriva u Srbiji jo uvek nema.
Moe se meutim zakljuiti, da se
ubriva sve vie primenjuju, posebno
kod velikih proizvoaa, jer su njihovi
prinosi, gotovo po pravilu znatno vei
od proseka, ak i u zemljama sa razvijenom poljoprivredom.
Prema nekim procenama, sada
se, u proseku, koristi neto vie od 60
kilograma ubriva po hektaru, i to je

jo uvek malo istie Bugarin. Imali

smo, istina, i daleko loije godine, kada
je ta koliina bila i upola manja, ali
injenica je da e nam trebati jo vremena da po upotrebi ubriva, a samim
tim i po prosenom prinosu, dostignemo zemlje sa razvijenom poljoprivredom.
Odlini prinosi, postiu se i kod
nas. Iz godine u godinu, imamo vei
broj poljoprivrednika, koji na svojim
posedima primenjuju kompletne agrotehnike mere.
Takvih poljoprivrednika, koji
obrauju vie od 100 hektara i koji zemljite ubre posle uraenih analiza,
ima oko 20.000 procenjuje Bugarin.
I dalje nam meutim, ostaje neto

vie od 300.000 gazdinstava, koja takve

mere ne mogu sebi priutiti.

N. S. N.

SVETska iskustva
SMANJENJE potronje mineralnih ubriva u svetu raste. Prema
podacima Fertilajzer Autluka,
potronja sve tri osnovne komponente mineralnih ubriva azota,
fosfora i kalijuma dostie svoje
rekordne vrednosti. Razloge za
poveanje potronje treba traiti u
poveanoj tranji poljoprivrednih
proizvoda koja dovodi do poveanja prihoda poljoprivrednika i interesa za veim ulaganjima.

Agroglasnik

Kako suzbiti korov u ekolokoj proizvodnji?

Plodored, ubrenje i otporne sorte

pte je poznato da ekoloka,

a naroito organska poljoprivredna proizvodnja u znaajnoj meri ograniavaju upotrebu
mnogih hemijskih sredstava, koja su u
prvom redu tu da nam pomognu da u
svojim zasadima uspeno izaemo na
kraj sa onim to nijedan proizvoa ne
voli a to su korovi.
Meutim, izboriti se sa korovom u
proizvodnji i zasadu u kome je upotreba hemije krajnje limitirana, a neretko
i u potpunosti zabranjena, nije jednostavan zadatak. Zbog toga se esto i
kae da se u organskoj proizvodnji
borba sa korovom uspeno moe voditi samo na mehaniki nain. To nije u
potpunosti tano, jer i u ovoj ekolokoj
proizvodnji postoji vie naina na koje
bismo mogli pojavu korova najpre da
predupredimo, a na samom kraju i da
u potpunosti pobedimo.

Uopteno govorei, zatitu biljaka u

svakoj ekolokoj poljoprivredimoemo
podeliti na nekoliko segmenata zatitu od bolesti koje uzrokuju bakterije,
virusi i gljivice, zatitu odtetoina i na
kraju zatitu od korova. Imajui sve to u
vidu, najtanije je rei da se zatita bilja
u ekolokoj ili organskoj poljoprivredi
prvenstveno temelji na prevenciji, odnosno na poduzimanju svih onih koraka i mera koje e nam omoguiti da u
to veoj meri spreimo pojavu, razvoj
i irenje svega to bi nau proizvodnju
moglo da ugrozi. Pri tom je vano znati da se ova pobeda u organskoj proizvodnji moe izvojevati samo ukoliko
se protiv jedne pretnje borimo na vie
frontova i istovremeno na vie naina.
To znai da je klju borbe protiv korova
i ostalih tetoina u organskoj poljoprivredi na integralnom pristupu u kome
se nikada neemo osloniti iskljuivo na

jednu metodu, ve na vie njih i na njihov kumulativan efekat.

Prvi u nizu tih poteza bi svakako trebalo da bude pravilan odabir vrste i sorte
koju emo uzgajati. To prvenstveno
znai da bi u svom zasadu trebali veliku
prednost da damo autohtonim sortama
za koje je mnogo verovatnije da e u
odreenoj mikroklimi i na odreenom
geografskom podruju uspeti mnogo
bolje, kao i da e biti mnogo otpornije
na sve uzronike bolesti i tetoine koje
su karakteristine upravo za to podruje.
Osim toga, u borbi protiv tetoina
veoma vanu ulogu imaju odgovarajue
agrotehnike mere kao to su pravilna
obrada tla i ubrenje, ali i plodored. to
se tie obrade zemljita, ukoliko se ona
sprovede na pravi nain i u pravo vreme, ova obrada postaje izuzetno vaan
saveznik u borbi prvenstveno protiv
korova, jer se njome pravilno unitava
samo seme korova.
Istovremeno, i samo ubrenje zemljita moe da bude potez koji e
nam pomoi da se uspeno izborimo
sa korovima. U ekolokoj poljoprivredi
se uvek preporuuje ubrenje zrelim
organskim ubrivom kao to su provrelo stajsko ubrivo ili zreli kompost.
Razlog tome je to se procesom zrenja
u organskim ubrivima unitavaju patogeni organizmi, koji bi mogli da budu
uzronici mnogih bolesti. Osim toga,
na ovaj nain se unitava i seme korova.
Na samom kraju, tu je i plodored
koji predstavlja jo jednu od osnovnih
metoda koje doprinose zatiti bilja,
odnosno smanjenju uzronika bolesti,
tetoina i korova. Uopteno, plodored
se definie kao agrotehnika mera koja
nam kroz pravilan raspored kultura
koje uzgajamo u prostoru i vremenu
omoguava da na taj nain poboljamo
i odrimo plodnost zemljita. Osim
toga, pravilan plodored smanjuje za-

korovljenost i spreava pojavu bolesti.

U monokulturi, prilikom uzgoja jedne
iste kulture vie uzastopnih godina na
istom mestu, dolazi do pojave i masovnog razvoja tetnih organizama koji
znaajno utiu na smanjenje kvantiteta
i kvaliteta prinosa.
Uvoenjem plodoreda na odreenom podruju doprinosi se smanjenju
populacije i irenja tetnih organizama,
te se spreava njihova pojava u sledeim godinama. Zbog toga moemo
rei da je plodored jedina agrotehnika mera za iju primenu nisu potrebna nikakva dodatna ulaganja ve
samo pridravanje redosleda uzgoja
poljoprivrednih kultura, dok su njegovi pozitivni uinci viestruki.
I. V. I.

U emu je tajna
alelopatije?
Jo jedan nain da se uspeno
izborimo sa svim tetoinama i
rizicima u organskoj proizvodnji
je i uzgoj vie razliitih kultura na
istoj povrini i u isto vreme.
Na taj nain moe se podstai
pozitivna alelopatija izmeu biljaka. Alelopatija je nita drugo
nego pojava kod koje svaka biljka
svojim organima proizvodi razliite hemijske supstance koje otputa u okolno tlo i njima deluje
na druge biljke. Sama alelopatija
moe biti i negativna i pozitivna i
o tome moramo voditi rauna. Za
uspenu proizvodnju je vano da
podstiemo onu pozitivnu alelopatiju, kao i da pronaemo odgovarajuu kombinaciju biljaka koje
e se meusobno podsticati na bujan rast i razvoj, koje e tititi jedna drugu od bolesti, ali i korova.

Agroglasnik

Jabuke osvajaju nove hektare u srbiji

zasadi na 25.000 hektara

ko bi vonjaci i u narednih
nekoliko godina nicali sadanjim tempom i ako budu berietni kao sada, vojvoanska jabuka
dobila bi ansu da postane strateki
poljoprivredni proizvod ove zemlje.
Diljem Srema, na Frukoj gori i njenim obroncima, a dobrim delom i po
Bakoj, rastu jabunjaci, intenzivno se
poslednjih godina podiu zasadi. I to
ne makar kakvi, ve najsavremeniji,
naravno uz sisteme protivgradne zatite i navodnjavanja. Upravo se u njima
ogleda isplativost dobrog planiranja
i pomoi iz republike i pokrajinske
kase. Ulagalo se poslednjih godina
dosta, a sad je na red dolo da se beru
plodovi tog rada.
Ove godine voari su oborili sve rekorde u proizvodnji jabuke.
Po svemu sudei to je rod od
preko 370.000 tona kae za Agro
Glasnik profesor Poljoprivrednog
fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserovi dodajui da se na tako dobar
rezultat odrazilo i to to je stigao rod i
iz novopodignutih zasada koji su sada
u periodu pune rodnosti.
Lane je u Srbiji ubrano oko 350.000
tona jabuke, podsea na sagovornik
uz ocenu da se podizanje novih vonjaka pokazalo isplativim. Povrine
pod ovim voem stalno rastu pa je u
Srbiji 2012. godine bilo 23.737 hektara,
a sada imamo i preko 25.000 hektara.
Za izvoz 130.000 tona
Po reima profesora Keserovia ove
godine srpski proizvoai jabuke imae bolje pozicije i na inostranom tri-

tu i bie ostvaren veliki rast u izvozu.

Recimo, 2006. godine smo izvozili 36.000 tona jabuka, a sada svetu
prodajemo vie od 120.000 tona, pa
i 130.000 tona ovog voa. Uglavnom
jabuka ide na trite Ruske Federacije,
ali polako se otvaraju i druga trita,
poput skandinavskog ili engleskog.
Tamo kupci trae sitnije plodove, kalibra 67 ili 68 milimetara, i mi moemo
udovoljiti tim uslovima kae on.
Keserovi napominje da su nai
proizvoai dobro uradili strukturu
sortimenta i nisu napravili greku kao,
recimo Poljska, gde su se preteno dizale plantae ajdareda. Za razliku
od poljskih, nai su se voari dobro
pripremili i za rusko trite i za trita
drugih zemalja. Spremni su, veli ovaj
strunjak, i za trite Afrike na kome
se dosta trae slatke jabuke. Dodaje, da
u izvoz, jabuka ide po dobroj ceni i da
proizvoai nemaju razloga da budu
nezadovoljni, bilo da prodaju robu na
domaem ili stranom tritu.
Veina naih proizvoaa primenjuje global gep standard i oni moraju
da dobiju sertifikat da bi mogli da izvoze, tako da nesumnjivo potuju karencu
i izbor preparata prilikom zatite. Dakle, kada je kvalitet i bezbednost ovog
proizvoda u pitanju sve je na vrhunskom nivou. Dobro bi bilo da pone da
se primenjuje integralna proizvodnja
jabuka, kao neto to je iznad global
gepa, ali to je pitanje koje je potrebno
zakonski regulisati. Potrebno je i da se
proizvoai udrue i primene taj koncept kao to je agrosistem u Junom Tirolu. To je dugotrajniji proces, ali se ide
ka njemu naglaava Keserovi.

Sagovornik napominje da je ova godina bila dosta teka za proizvodnju sa

stanovita zatite jer je bilo puno padavina. Meuitim, veina proizvoaa
jabuke je uspela da se izbori sa prouzrokovaima bolesti i tetoina i pojavom raste prevlake tako da je kvalitet
plodova izuzetno dobar, naroito u
vonjacima sa protivgradnim mreama i navodnjavanjem. ak i tamo gde
nije blo navodnjavanja, kvalitet plodova je dosta dobar, ako je uraeno hemijsko proreivanje plodova.
Ove godine bila je malo ranija berba, a voarima su na ruku ile temperature u toku dana i noi. Noi su bile
sveije, a to je vano za postizanje arome i boje kod plodova tako da su ove
godine plodovi jabuke dobro obojeni
bolje nego lane i prethodnih godina,
kae ovaj strunjak.
Ozbiljan rad daje rezultat
ve u drugoj berbi
Agro Glasnik je posetio vonjak
u Biki Dolu kod ida. Jabuke su se u
njemu brale drugi put. Lane su imali
prvu berbu, a sada, u etvrtoj vegetaciji, rod je taman onakav kakav su oekivali bie vie od 30 tona po hektaru.
Za izvoz, mahom na trite Ruske Federacije iao je red top, jonaprins,
zlatni delies, odnosno rajnders, te
greni smit, ajdared...
Ove godine jo uvek nismo imali
pun rod. Inae, vonjak je u gustoj sadnji, drvo e jo porasti i oekujemo da
e prinos ubudue premaiti 60 tona
po hektaru veli Zvonko, dodajui da
je na parceli od pet hektara posaeno

oko 16.500 sadnica jabuka.

Osvrui se na proizvodnu godinu,
sagovornik Agro Glasnika kae da je
bila malo zahtevnija od lanjske kada je
re o zatiti.
Generalno, nije bila jako teka
godina za jabuku. Valja imati na umu
da je prola godina bila sunija pa je
trebalo vie navodnjavati. Sada je bilo
vie kie i vie je trebalo voditi rauna o zatiti, ali imali smo samo dva-tri
tretmana vie nego 2015. Inae, broj
tretmana, odnosno zatite od bolesti
i tetoina se svodi na dvadesetak u
toku godine, a ako je malo tea godina
to su 21 ili 22 tretmana objanjava
ovaj vrsni voar.
Zvonko i njegovi saradnici uloili
su dosta truda i gotovo svakodnevnog rada u vonjak. Trudili su se da
sve bude valjano uraeno, a da su to i
postigli, mogu se uveriti svi koji prolaze kroz Biki Do uvek je sve pod
konac. Kako nam je rekao, sadnice su
domae, kupljene su u umadiji.
Nismo se opredelili za takozvane
knip sadnice, koje su skuplje, naravno,
zbog svih prednosti koje imaju u odnosu na redovne (drugaiji ugao grananja,
rode ve u drugoj godini..). Na primer,
kada smo dizali vonjak knip sadnice
su kotale oko etiri evra, a ove obine
su bile oko 1,2 evra. Uzeli smo obine,
s tim da smo znali kako da ih oblikujemo, razvedemo, napravimo. Izgradili
smo vetako jezero da bismo mogli
da ekonominije navodnjavamo, uveli
kap po kap sistem sa crevima od dva
cola. Nemamo pumpu kapaciteta koji
bi obezbedio zalivanje celog vonjaka
odjednom, ve navodnjavamo po nekoliko redova, to se nije pokazalo znaajnim nedostatkom pria nam Zvonko.
Kae da je i drava imala doprinos
u podizanju ovog, slobodno se moe
rei, savremenog vonjaka. Naime,
iz pokrajinskog budeta obezbeeno
je 60 odsto sredstava (bez PDV-a) za
mree kojima su pokrivena stabla na
svih pet hektara.
Ulaganja svakako nisu mala. Ako
krenemo od zemljita, od ovih pet
hektara za koje smo dali 50.000 evra,
preko sadnica koje su kotale oko
16.000 evra, mree i stubova od oko
13.000 evra po hektaru, do investicije
u sistem za navodnjavanje, u pumpe,
jezero... Kada bi se sve stavilo na papir
bilo bi to do 35.000 evra po hektaru, a
kada bi se uzimale knip sadnice, onda i
45.000 evra po hektaru. U tom sluaju,
ulaganje je vee, ali se pre vrati. Moe
se rei da se ulaganje isplati u petoj ili
estoj godini, da se tada naplate svi
trokovi. Meutim, ne gledamo tako i
ne osvremo se mnogo unazad. Uloili
smo i idemo dalje kae Zvonko.
S. Gluevi

Agroglasnik

Nova sezona pogodnosti

bre i lake do boljeg prinosa

roCredit banka, kao vodea

banka u podrci razvoju domae poljoprivrede, omoguava
svim domaim poljoprivrednicima da
izuzetno povoljno finansiraju nabavku
traktora, kombajna, prikljune mehanizacije, tako i celokupnog repromaterijala, zasada i uopte svega to im je
potrebno za uspenu proizvodnju na
njihovom gazdinstvu.
Svojom standardnom ponudom
kredita namenjenih poljoprivredi,
ProCredit banka svim domaim poljoprivrednicima omoguava da, pod najpovoljnijim uslovima, unaprede svoje
poslovanje, smanje trokove i poboljaju produktivnost.
Neke od glavnih odlika ove ponude
su dui rokovi otplate, izuzetno povoljna
kombinovana kamatna stopa za kredite ija je ronost preko 24 meseca (u
prve dve godine klijentu se obraunava
fiksna kamata, a nakon toga varijabilna, odnosno kamata koja je vezana za
estomeseni euribor) i planovi otplate
prilagoeni prilivima gazdinstava.
U pitanju su krediti za nabavku
energetski efikasne mehanizacije, kojima je danas mogue finansirati svaki novi traktor, kombajn ili prikljunu
mainu, a koje odlikuje kamatna stopa
od 3,99 odsto plus estomeseni Euribor za investicije preko 100.000, odnosno 4,50 odsto plus estomeseni
Euribor za investicije preko 10.000.
Za investicije do 10.000 kamatna
stopa je 4,99 odsto plus estomeseni
Euribor. Naknada za obradu kreditnog
zahteva je do jedan odsto za sve iznose.
Svim zainteresovanim poljopri-

vrednicima, ProCredit banka prua

mogunost dobijanja i dinarskih i indeksiranih kredita za kupovinu nove i
polovne mehanizacije, uz rok otplate i
do 120 meseci i mogunost odloene
otplate do 6 meseci objanjava Ana
Mili, direktor Sektora za privredu i
poljoprivredu ProCredit banke.
Po njenim reima, obezbeenje
kod ovih kredita moe da bude sam
predmet kupovine, dok otplata kredita
moe da bude u mesenim, tromesenim ili estomesenim ratama. Takoe,
kredite za kupovinu nove i polovne
mehanizacije u ProCredit banci odli-

kuje veoma brza realizacija, dok svi

zainteresovani poljoprivrednici u svakom momentu mogu da raunaju na
savet i podrku svog linog bankarskog
slubenika.
Dodatne povoljnosti i znatno nie
kamatne stope i ovoga puta oekuju
sve poljoprivrednike koji se opredele
da novu mehanizaciju i opremu kupe
kod nekog od renomiranih proizvoaa i prodavaca poljoprivredne mehanizacije, inae dugogodinjih poslovnih
partnera ProCredit banke. Najvea
prednost ove ponude je u tome to kod
pojedine mehanizacije kupac tokom

perioda otplate kredita otplauje samo

glavnicu, dok kamatu na ovaj kredit
plaa sam prodavac istie Mili.
Sve dodatne informacije o pogodnostima i prednostima poljoprivrednih kredita u ProCredit banci mogue je dobiti u bilo kojoj ekspozituri,
kao i u direktnom razgovoru sa strunjacima banke koji su svakodnevno
tu da sasluaju i sagledaju konkretne
potrebe i mogunosti domaih poljoprivredniika, kao i da na najbolji
mogui nain odgovore na sve njihove
potrebe.
B.B.

Primer otplate kredita za kupovinu mehanizacije

Iznos kredita
Rok otplate
Kamatna stopa
Provizija za odobravanje kredita

20.000 EUR
60 meseci otplata u 10 estomesenih rata
fiksna u prvih 24 meseca 4,5%
nakon prvih 24 meseca 4,5% + 6m EURIBOR
1%

Rata kredita

fiksna u prvih 24 meseca 2.259,45 EUR

nakon prvih 24 meseca promenjiva, zavisno od 6m EURIBORA

Iznos kredita

100.000 EUR

Rok otplate
Kamatna stopa
Provizija za odobravanje kredita
Rata kredita

84 meseca otplata u 14 estomesenih rata

fiksna u prvih 24 meseca 3,99%
nakon prvih 24 meseca 3,99% + 6m EURIBOR
1%
fiksna u prvih 24 meseca 8.273,66 EUR
nakon prvih 24 meseca promenjiva, zavisno od 6m EURIBORA

Agroglasnik

u ProCredit banci

Novina za sva mala poljoprivredna gazdinstva u ProCredit banci

Odlian revolving kredit

U
svakom poslu se deava da ponekad zafali novca. Ili, drugim
reima, da doe do one krae
ili manje neravnotee izmeu priliva,
sa jedne, i trokova, sa druge strane.
Bilo da je re o trokovima koji su
ve nastali i koje sada trebamo platiti
ili izdacima koji tek dolaze i prate neke
nae nove i budue poslovne poteze,
ova neravnotea veoma esto moe da
predstavlja veliko ogranienje, naroito kada je re o poljoprivrednoj proizvodnji i obavezi da se setva, zatita ili
neka druga agrotehnika mera obave u
najbolje vreme.
Svesni upravo injenice da su domaim poljoprivrednicima esto potrebni
dodatni izvori finansiranja, odnosno
fond na koji bi mogli da se u svakom
momentu oslone, ProCredit banka je
osmislila i u svoju ponudu uvela novu
uslugu - REVOLVING KREDIT za
mala poljoprivredna gazdinstva.
Re je o specifinoj pozajmici, koju
nakon odobrenja poljoprivredna ga-

zdinstva mogu da koriste potpuno

fleksibilno, odnosno da sredstva koja su
im odobrena slobodno koriste u meri u
kojoj im je to potrebno, kao i onda kada
im je tako neto neophodno.
Velika prednost ove ponude ogleda
se upravo u tome to ProCredit banka
odobrava pomenute revolving kredite
u razliitim iznosima, a sve u zavisnosti
od konkretnih potreba samog gazdinstva. Minimalni iznos ove pozajmice
je 10.000 evra. Osim toga, sva veoma
mala poljoprivredna gazdinstva koja
podnesu zahtev za dobijanje revolving
kredita u ProCredit banci oekuju dodatne poogodnosti.
Sama kamatna stopa kod revolving
kredita za mala poljoprivredna gazdinstva se obraunava samo na iznos
sredstava koja je jedno gazdinstvo koristilo, kamata se obraunava dnevno,
a naplauje na kraju meseca. Znaajna
prednost je i u tome to poljoprivredna gazdinstva na neiskorieni deo
odobrenih sredstava ne plaaju nika-

kvu kamatu, a sredstva ove pozajmice

mogu da povuku kad god to njima treba, kao i da pozajmljena sredstva vraaju onog momenta kada im to njihovi
prilivi dopuste.
Iako revolving kredit za mala poljoprivredna gazdinstva nudi veliku fleksibilnost, preporuka strunjaka ProCredit
banke je da se ova sredstva koriste paljivo i odgovorno. Drugim reima,
da se prvenstveno koriste za prevazilaenje kratkotrajnih neusklaenosti
izmeu priliva i nastalih ili buduih
trokova i da se ne koriste za investicije
ili ulaganja u osnovna sredstva.
Na taj nain, revolving kredit svim
gazdinstvima moe da poslui kao odlina podrka u svakodnevnom poslu,
kao i servisiranju mnogih njihovih
finansijskih obaveza. Uz ovu pozajmicu, poljoprivrednici mogu mnogo
bolje i lake da ispotuju sve agrotehnike mere u svojoj proizvodnji, kao
i da mnogo slobodnije i nezavisnije
planiraju - da sami finansiraju svoju

proizvodnju i da na taj nain sebi osiguraju postizanje najboljih kupoprodajnih cena.

Krediti i
od 2.000 EUR
Svim poljoprivrednicima zainteresovanim da iskoriste brojne
pogodnosti kredita ProCredit
banke na raspolaganju su kratkoroni nenamenski krediti u manjim iznosima.
Krediti od 2.000 EUR dostupni su klijentima uz najjednostavniju dokumentaciju, a posebna
prednost je brzina njihovog
odobravanja. Novac moe biti
na raunu klijenta za samo dva
dana, to je od izuzetnog znaaja
u trenucima kada vreme igra
presudnu ulogu za unapreenje
poslovanja.

PRIMER REVOLVING KREDITA

Kako moete koristiti svoj revolving kredit?

8.000
2.000
Odobren Vam je
revolving kredit
od 10.000

Neiskorieni deo
revolving kredita
Iskorieni deo
revolving kredita
Vraen deo
revolving kredita

6.000
4.000

6.000
9.000
3.000
1.000

1.000

Januar

Mart

April

Maj

Od odobrenog iznosa
u januaru iskoristite
2.000 i ostaje Vam
jo 8.000 koje moete
uposliti kad god je to
Vama potrebno. Na kraju
meseca dospee Vam
samo obaveza za
neiskorienih 2.000 i
to srazmerno broju dana
koliko ste ih tokom
januara koristili.

Tokom marta iskoristite

jo 2.000 za nabavku
repromaterijala. Na kraju
tog meseca dospee
Vam obaveza na ukupno
4.000 i to opet
srazmerno broju dana
koliko ste pozajmicu
koristili tokom marta.

U aprilu iz ostvarenih
prihoda banci vratite
3.000 i iznos pozajmljenih sredstava
smanjite na 1.000 .
Na kraju aprila, obaveza
Vam se, kao i ranije,
obraunava samo na
sredstva koja ste koristili.
Neiskorieni deo Vaeg
revolvinga sada je 9.000
i u narednom periodu
moete raunati na ta
sredstva kad god je to
Vama potrebno.

Ukoliko i tokom maja

iznos vae pozajmice
ostane na istom nivou
kao i u aprilu - 1.000 ,
krajem tog meseca
dospee Vam samo
obaveza na taj iznos
pozajmice. Preostalih
9.000 ostaju Vam u
potpunosti na
raspolaganju.

10

Agroglasnik

Besparica opet posejala seme sa tavana

Loe seme koi uspeh

ozbiljnog proizvoaa kvalitetnog hlebnog ita. Pad uea kvalitetnih sorti u

strukturi sortimenta je vie nego oigledan, ukazuju strunjaci.
Da ne izgubimo dobar glas
na svetskom tritu

nogo kinih dana bilo je u

vreme kada je trebalo zasejati penicu ove jeseni, to je
usporilo najvaniji posao na njivi, ali
na smanjenje povrina pod hlebnim
itom, izgleda, najvie je uticala otkupna cena koja je obeshrabrila ratare.
Jo uvek nisu svedeni rauni i nisu sabrani podaci iz svih katastarskih optina te se ne zna koliko je tano zasejano, ali svakako to nisu povrine koje su
strunjaci preporuivali.
Procenjuje se da je do polovine novembra posejano manje od 300.000
hektara, a planirano je, tj. oekivalo
se da e u celoj zemlji biti zasejano
500.000 hektara. Od toga, u Vojvodini
je zasejano 60 odsto, a ostatak u centralnoj Srbiji, gde su i vremenske prilike u vreme kada je trebalo obaviti ovaj
posao bile nepovoljnije. Kasnilo se i
zbog toga to je na njivama bilo mnogo
kasnih hibrida kukuruza pa priprema
za setvu nije obavljena na vreme. S njiva nije bila sklonjena soja, kasnilo se i
sa vaenjem eerne repe, pa je sve to
negativno uticalo na dinamiku setvenih radova.
Sejanje penice u novembru (pa ak
i u prvim danima decembra) zahtevalo
je poveanje setvene norme u odnosu

na optimalnu koliinu semena.

U kasnijoj setvi ne mogu se oekivati visoki prinosi. Doi e do smanjenja prinosa bez obzira na nivo ulaganja. Ni poveanom gustinom setve,
niti pojaanom mineralnom ishranom
ne moe se kompenzovati skraenje vegetacije zbog kasne setve. Skraivanje
vegetacije znai smanjivanje vremena
za stvaranje organske materije. Istovremeno se poveava zavisnost prinosa od
tekuih vremenskh uslova. Sve fenoloke faze u kasnijoj setvi traju krae,
zbog ega biljka ne moe da formira
visoki potencijal za prinos ukazuje u
razgovoru za Agro glasnik ekspert za
strna ita, prof. dr Miroslav Maleevi.
Naravno, za kvalitetne prinose veoma je vano da se potuju setveni rokovi, da se zemljite dobro obradi i pripremi za setvu, i da se pravilno primenjuje
mineralno ubrivo. Meutim, to sve
pada u vodu ako seme nije valjano, a
naalost, poslednjih godina sve vie je
u upotrebi nedeklarisano seme. Kako
kau ratari, najvei razlog za setvu s tavana je besparica. Naalost, sve su prilike da je i ove jeseni dobar deo povrina zasejan nedeklarisanim semenom,
to postaje sve vei problem i zbog ega
Srbija polako, ali sigurno gubi rejting

Pokazalo se da je upotreba nedeklarisanog semena u porastu, to je

zabrinjavajue. Proizvoai penice
u naoj zemlji pokazali su da mogu
da postignu fantastine prinose, ak
mnogo bolje nego farmeri na Zapadu.
I u minuloj proizvodnoj godini, u kojoj
smo imali povoljne vremenske uslove
na kraju vegetacionog perioda, ostvarili
smo dobre prinose i zapaene rezultate,
pre svega sa domaim sortama. Naalost, stiu nam kritike iz inostranstva da
kvalitet naeg hlebnog zrna nije zadovoljavajui. To nije dobro. Ima mesta da
se popravi sortiment i ratari treba da se
okrenu sortama boljeg kvaliteta istie
jedan od najboljih strunjaka za strna
ita u regionu prof. dr Maleevi.
Kako se navodi na portalu Poljoprivredne savetodavne strune slube, sejanjem ovog semena velika je opasnost
unosa velikog broja prouzrokovaa
bolesti i korova u zemljite, to dovodi do problema u proizvodnji. Veina
poljoprivrednika koji seju sopstveno
seme ne obavlja tretman semena ili se
to pak radi uz razna priruna sredstva,
kao to je mealica za beton. Takvo
tretiranje semena nije adekvatno jer
se fungicid ne nanosi pravilno na celo
seme, kao ni na svu koliinu semena
ravnomerno, upozorava savetodavac
Jovana Mari.
Dodaje da je nedeklarisano seme
loijeg kvaliteta od deklarisanog, ima
veliki procenat lomljenog i turog semena. Zbog toga proizvoai pri setvi
poveavaju koliinu semena to kasnije
moe dovesti do poleganja useva i jae
pojave bolesti. Pritom, nedeklarisano
seme daje nii prinos za oko pet odsto.
ta kae raunica?
Pa ipak, ratari su sve naklonjeniji
tome, a pojedini strunjaci upozoravaju da se nedeklarisano seme seje u
ak 60 odsto sluajeva, dok se procenat
deklarisanog semena sveo na svega 40.
Naravno, razlog je znaajna uteda, a
da je tako potvrdili su i poljoprivrednici koji su izveli sledeu raunicu: kilogram deklarisanog semena kota 53
dinara, a kada se priprema u sopstvenoj reiji, cena je 17 dinara. Nije teko
izraunati. Potrebno je 160 kilograma
po katastarskom jutru, to znai da je
u startu uteda oko 6.000 dinara, vele
ratari. To to utede na semenu, daju za
vetako ubrivo koje e dati prinos.
Za te pare, vele, moe da se kupi sedam
tona vetaka. Razlike u prinosu dekla-

risanog i nedeklarisanog semena gotovo da i nema, kau poljoprivrednici

koji ve godinama seju na ovaj nain.
Kljuna stvar je ipak u tome to kod
setve vlastitog semena poljoprivrednik
ne vadi pare iz novanika.
Prof. dr Maleevi upozorio je na
to da najvei problem proizvodnje
2016/2017. moe biti zabrinjavajue
masovna upotreba nedeklarisanog i
nesortnog semena.
Zato smo doli u ovakvu situaciju da se vraamo 50 godina unazad,
i pored moderne opreme za doradu
semena, akreditovanih laboratorija za
kontrolu kvaliteta semena i svih upozorenja strunjaka na mogue posledice pita se on. Moe se postaviti
i pitanje zato drava ne primenjuje
svoj zakon o semenu i zatiti svoje
semenarstvo, autore sorti i same kupce
semena, tj. proizvoae ita. U etvi 2016. je bilo vie sluajeva pojave
glavniave penice. Spore ove opasne
tetne gljivice su rasejane i ekae priliku da ispolje svoje razorno delovanje.
Moda ne bi bilo ni toliko potrebe za
fungicidnim tretmanima tokom vegetacije da je seme bolje zatieno u
procesu dorade" nesortnog semena.
On napominje da seme ne predstavlja
posebno veliki troak u odnosu na ubrivo, gorivo, zatitna sredstva...
Ako bi se u Srbiji zasejalo 500.000
hektara, treba upotrebiti oko 140.000
tona semena (500.000 h 280 kg/ha).
Po ceni merkantilne penice od 140
evra po toni to iznosi 19.600.000 evra,
odnosno 40 evra po hektaru. Upotrebom deklarisanog semena umesto
280 kilograma koristi se oko 240 kilograma po hektaru, i to u zakasnelim
rokovima setve. Dakle, ostalo bi oko
20.000 tona merkantila, koji se moe
prodati ili upotrebiti u druge svrhe. To
je vrednost od 2,8 miliona evra koja se
nepotrebno baci. Dodaju li se trokovi
fungicida i usluge vlasnicima selektora, cena deklarisanog semena postaje
prihvatljivija. Mogunost odloenog
plaanja semena, u paritetu za stari
ili novi rod smanjuje pritisak na tanki
budet poljoprivrednika. Ako bi se i
drava setila da moe da subvencionie deklarisano seme, posebno kvalitetnijih sorti penice, prestala bi potreba
za korienjem semena s tavana" ili
bi se njegova primena svela na simboline razmere napominje Maleevi.
U ceni semena nalazi se i mali deo
koji pripada selekcionerima sorti i vlasnicima autorskih prava. Ovu oblast
takoe reguliu nacionalni propisi.
Kada bi nelegalni doraivai plaali
porez dravi, pa to prebacili na teret
korisnika njihovih usluga,utede"
upotrebom nedeklarisanog semena ne
bi bilo.

S. Gluevi

Agroglasnik

11

Male tajne velikih majstora

Bovenova tehnika ianja ovaca

uspravljamo u sedei poloaj i iamo
joj podruje od glave prema desnom
ramenu, a zatim i podruje oko prednje desne noge. Desna bona strana
ia se paralelnim potezima od prednjeg dela prema zadnjem i sa istim
potezima se prelazi na zadnju desnu
nogu. ianje ovce uvek zavravamo u
podruju njenog zadnjeg desnog boka.
Kako podesiti makaze
pre ianja?

ianje ovaca predstavlja jedan od

izuzetno vanih koraka u njihovom uvanju i otuda je veoma
bitno da panju posvetimo i ovoj temi.
Iako su tehnika i tehnologija u
poljoprivredi, a naroito stoarstvu,
znaajno napredovali, ianje ovaca je
postupak koji se i danas obavlja runo.
Najee se ovo ianje obavlja elektrinim makazama, mada je i dalje mnogo onih koji svoje ovce iaju na onaj
tradicionalni nain uz pomo runih
makaza. Bez obzira da li se koriste rune ili elektrine makaze, za uspeno i
to lake ianje je izuzetno vana sama
tehnika ianja, odnosno nain na koji
prilazimo i drimo ovcu, kao i nain na
koji izvodimo sve svoje poteze.
Upravo zbog toga, u ovom tekstu
vam predstavljamo uvenu Bovenovu
tehniku ianja ovaca, za koju mnogi
smatraju da je danas najbolja i najefikasnija tehnika za uspeno skidanje
runa sa ovih ivotinja. Naime, re je
o tehnici koju su braa Ivan i Valter Godfrej Boven sa Novog Zelanda
osmislili jo 1956. godine. Kljuna karakteristika ove tehnike je u tome to
se njome uz najmanje napora postiu
najbolji rezultati. To je i razlog zbog
koga mnogi profesionalni iai ovaca
irom sveta koriste upravo ovu tehniku, koja omoguava da se uz to manji
broj poteza makazama, uspeno oia
cela ivotinja, pri emu se vodi rauna
da svi potezi i prolazi makazama kroz
runo budu to dui.
Brzina i preciznost
Koliko je Bovenova tehnika ianja
dobra najbolje potvruje napred spomenuta injenica da neki od trenutno
najboljih svetskih takmiara u brzom
ianju ovaca koriste upravo ovu tehniku. Tako je Ivan Skot iz Irske aprila
ove godine oiao ovcu za svega 37,9
sekundi uz pomo Bovenove tehnike i
time postavio novi svetski rekord.
Poetak ianja u Bovenovoj tehnici

je uvek isti. Poinje se od vrha grudi, a

zavrava se na zadnjem desnom boku
ovce. ianje se zapoinje sa ovcom
koja je prethodno postavljena u sedei poloaj. Najpre joj se oia stomak
i unutranji deo nogu, a zatim se nastavlja od vrha zadnje leve noge prema
boku. Sledi deo od korena repa do slabina i u ovom poloaju se oia i rep
ivotinje od vrha do njegovog korena.
Sledi ianje glave, kao i podruje izmeu uiju i rogova. Nastavlja se
sa ianjem od grudi prema glavi, pri
emu se levom rukom dri glava ovce
prema gore, kako bi koa vrata bila to
zategnutija.
Nastavlja se sa ianjem podruja na
lopaticama i ramenima, pri emu ovcu
lagano okreemo u desno svojom desnom nogom. Nakon toga, ovcu obaramo na desni bok, a potezi ruku idu od
zadnjeg dela lea pa napred, sve do glave.
U zavrnoj fazi, ovcu ponovo

Kod ianja ovce elektrinim makazama veoma je bitno da ispravno podesimo noeve i eljeve. esto uzgajivai u najboljoj nameri kupe nove
elektrine makaze, ali vrlo brzo odustanu, jer se desi da makaze nikako ne
mogu da uu u vunu. Tu se najee
radi o nepravilno postavljenim noevima i eljevima, a esto i o previe
zategnutim noevima, pa dolazi do
njihovog zaglavljivanja.
Isto tako, jedna od najeih greaka
kod ianja ovaca je vezivanje sve etiri
noge ovce, to je, kada se savlada ispravna tehnika ianja, sasvim nepotrebno.
Jo jedna od greaka je dizanje ovce na
sto ili vezivanje ovce u stojeem poloaju za drvo. Takoe, prilikom ianja je
veoma nepraktino da drugi pridravaju ivotinju. Upravo u tom pridravanju
se i deava da se ovca instinktivno odupire i brani. Iskustvo je pokazalo da ako
ovca nema oslonac za noge, nee imati
ni potrebu da se otima, pa e samim tim
biti mnogo mirnija.
U svakom sluaju, ianje ovaca je
posao koji se moe nauiti, ali i koji je
vano unapreivati. Nerealno je oekivati da ve prvi put sve ide jednostavno

Kako vuna
diktira ianje
Uobiajena je praksa da se ovce
iaju tokom prolea i leta. Na taj
nain se, u prvom redu ivotinjama pomae da lake podnesu visoke temperature, ali i da mnogo
lake postanu bremenite.
Najee se ovce iaju jednom
godinje, mada se u pojedinim situacijama, ali mnogo ree, to ini i
dva puta. Vreme kada je dobro zapoeti ianje ovaca mnogo zavisi i
od toga koliko je nove vune na ivotinji ve poraslo. Ukoliko nova
vuna nije porasla, to zavisi od
ishrane i starosti ivotinje, ianje
je mnogo tee. U velikom stadu,
prvo se iaju ovnovi i jalove ovce,
jer im vuna bre raste, a tek na kraju ovce koje su se jagnjile.
Isto tako, dobro hranjene i negovane ovce se mnogo lake iaju
u odnosu na one mrave. Takoe,
je vano znati da dui boravak
ovaca u zatvorenim, vlanim i
zaguljivim talama oteava ianje. Kod vune tih ovaca, noevi i
eljevi se mnogo bre istupe, pa
je potrebno mnogo vie i truda i
vremena da bi se oiale.
i glatko, ali uz malo truda, vebe i strpljenja sve moe da postane jednostavna rutina. I to je naroito vano, nije
potrebno da sami smiljate neku novu
tehniku, jer su Bovenova pravila veoma
jednostavna i uz dobro podeene makaze izuzetno jednostavna za primenu.
I. V. I.

12

Agroglasnik

Za mleko iz Evrope nema granica

nai Proizvoai pred izazovom

ada je drava uvodila prelevmane za mleko kako bi zatitila

domae stoare od uvoza ove
namirnice, postavljalo se pitanje ispravnosti te odluke, na koju se sa zadrkom
gledalo i u Briselu. Sada kada se godina
privodi kraju i ova zatitna mera istie,
ispostavilo se da je itekako bila korisna
za proizvoae mleka.
Oni su odahnuli kada su videli da
su u agrarnom budetu ostale premije
po litru od sedam dinara, ali i dalje su
u nezavidnoj poziciji, jer ipak nemaju
pomo kakvu imaju njihove kolege u
Evropskoj uniji, a trite je slobodno,
uvoznog mleka i preraevina je mnogo.
Postoje samo dva reenja. Prvo je

da nai farmeri dobiju iste subvencije

kao farmeri u EU i bespovratna sredstva za investicije i iste kamatne stope,
a drugo je zatita trita uvoenjem zatitnih carina kae za Agroglasnik
Saa Vitoevi, direktor Poslovnog sistema Global sid, najveeg evropskog
proizvoaa organskog mleka.
Vlada Srbije je dva puta nakon est
meseci odloila primenu Sporazuma o
stabilizaciji i pridruivanju, odnosno
slobodan uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU.
Asocijacija poljoprivrednika apelovala je na Vladu Srbije da produi trajanje
te carinske zatite za proizvoae mleka,
ali i da u to skorije vreme donese Zakon

o mleku, kako bi tu oblast uredila na

kvalitetan nain i zatitila farmere.
Iz Asocijacije poljoprivrednika
poruuju da drava, kroz podsticajne
mere, mora poeti i da menja rasnu
strukturu goveda, preusmeravajui se
ka simentalskoj rasi koja zadovoljava
kriterijume za mlekom i mesom.
Konkurentnost proizvoaa mleka
bie veliki problem i dogodine, kae u
razgovoru za Agroglasnik predsednik
Udruenja proizvoaa mleka Mavanskog okruga Goran Vasi. On napominje da e, prema najavama nadlenih, na prolee idue godine poeti sa
radom nacionalna laboratorija za mleko, a za takve analize, ocenjuje, mnogi
proizvoai jo uvek nisu spremni.
- Ako se odmah pone isplaivati
premija po kvalitetu mleka, tu e biti
haos jer mlekare nisu spremile proizvoae za to. Neke jesu radile na mikrobiologiji, ali nije na terenu jo uvek
sazrela situacija za takav nain isplate
poruuje Vasi, ocenjujui da su u
najnepovoljnijem poloaju proizvoai u Mavi koji mahom imaju po petest krava i koji, za razliku od velikih
farmera, nisu bili u prilici da u znaajnijoj meri koriste pomo iz pokrajinskih i republikih fondova.
Poremeaji na evropskom tritu

poljoprivredno-prehrambenih proizvoda su u domenu politike i nemaju ekonomski karakter, kae za Agroglasnik

agrarni analitiar Vojislav Stankovi.
Gubitkom trita Ruske Federacije proizvoai u EU se suoavaju
sa hiperprodukcijom i taj problem e
biti izraen ekstremno sve do ukidanja sankcija. U Srbiji e proizvodnja
mleka i preraevina biti devastirana
na kratak rok ukoliko se ukinu prelevmani. Srbija proizvodi oko 1, 44 milijarde litara kravljeg mleka, og ega je
u sustemu premiranja (sedam dinara
po litru) oko 45 odsto proizvedenih
koliina. Srbija raspolae i sa oko 100
pogona za preradu mleka od ega 20
ima status industrijske prerade, dok su
preostali u statusu zanatskih kapaciteta. Industrija prerade mleka zapoljava
oko 4.500 radnika. Zavidan je i udeo
proizvodnje mleka ekstra klase, jer se
taj kvalitet i premira navodi Stankovi uz konstataciju da Srbija raspolae
zavidnim kapacitetima za proizvodnju
i preradu mleka.
Ovaj strunjak naglaava da je obnavljanje ove proizvodnje, ukoliko doemo u situaciju da je obnavljamo zbog
nepovoljnih mera agrarne politike,
dugoroan i veoma skup proces.
S. Gluevi

Najvei deo poljoprivrednika u Srbiji paljivo koristi sredstva za zatitu bilja

EDUKACIJI IZMAKLI NAJSTARIJI

P
oznata reenica Stavi malo vie,
da bolje deluje, gotovo da se vie
ne moe uti na njivama ozbiljnih poljoprivrednika, koji tite svoje
useve od bolesti ili nametnika. Veina,
kako objanjavaju strunjaci, paljivo
primenjuje recepte za preparate kojima tretiraju svoje useve ili zasade, ali i
dalje ipak, postoji manji deo starijih poljoprivrednika, koji preparate za zatitu
primenjuju odokativno.
Sam promet i prodaja pesticida u
Srbiji, kako navodi dipl. in. Svetlana
Jovii, iz strune slube zaduene za
zatitu bilja Poljoprivredne stanice Novi
Sad, definisani su u skladu sa propisima
EU, a uvoznici ovih preparata tu su, da
poljoprivrednike kvalitetno edukuju.
Uvoznici sredstava za zatitu i
sami poseuju ozbiljne, velike robne
proizvoae, kako bi ih edukovali o
prednostima najnovijih preparata, i o
njihovoj primeni, a takoe su tu i kada
se uklanja ambalaa pesticida i herbicida objanjava Joviieva.
Srednji" poljoprivrednici, sa manjim posedom, u veini sluajeva upueni su na savete u poljoprivrednim
apotekama, a takoe i na savete nas iz
strunih slubi, tako da i oni preparate

za zatitu adekvatno koriste.

Do problema, kako ukazuje naa sagovornica, dolazi kod grupe proizvoaa koje je vreme pregazilo, i koji se u
proizvodnji oslanjaju na iskustvo.
To su najee vlasnici manjih
poseda, starija domainstva bez naslednika u bavljenju poljoprivredom, koji
rade kako su navikli i koji svoje proizvode najvie plasiraju ba na pijacama
jasna je Svetlana Jovii.
Oni nemaju dovoljne koliine
proizvoda da bi ih ponudili velikim
trgovinskim lancima ili izvoznicima.
Nemaju samim tim, ni obavezu da vode
knjigu tretmana, a nisu ni skloni ili jednostavno nemaju vremena da provere
i naue kako se pesticidi ili herbicidi
koriste.
Ovo potvruje i Marko Simeti, ratar iz Stare Pazove koji navodi kako se
sa pesticidima i herbicidima najvie
igraju starije komije, uz obaveznu
opasku stavi vie, da bolje deluje.
Meni, ipak, nije teko da proitam
kako se sredstva primenjuju istie Simeti. Volim da, posebno u zimskim
danima, kad nema mnogo posla, ujem
predavanja, pa i upitam u poljoprivrednoj apoteci ili savetodavnoj slubi,

kako primenjivati sredstva za zatitu i

ima li efikasnijih sredstava od onih koja
sam ranije koristio.
injenicu da su najslabija karika u
sistemu provere primene sredstava za
zatitu bilja upravo pijace, naglaava
i prof. dr Sanja Lazi, direktor Departmana za fitomedicinu i zatitu ivotne
sredine na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
Reenica Kupila sam domae, ko
zna ime prskaju ono iz uvoza i u marketima! esto moe da se uje, kada
domaice govore o nabavci voa i povra a nisu svesne da je situacija sasvim
drugaija ukazuje Lazieva.
Voe i povre velikih proizvoaa
iz uvoza, kao i ono koje je namenjeno
izvozu iz Srbije, podlee striktnoj inspekcijskoj kontroli. Ovakve kontrole, meutim, za domae voe i povre, iz bate, koje se najee prodaje na pijacama, jo uvek nema.
Lazieva navodi da u zemljama EU
poljoprivrednici moraju da imaju sertifikat za korienje sredstava za zatitu bilja,
dok kod nas tog uslova jo uvek nema, pa
je korienje zatitnih sredstava preputeno savesti samog proizvoaa.
Redovne kontrole na pijacama,

koja bi proverila da li je u povru ili

vou povean sadraj zatitnih sredstava, jo uvek nema, tako da je na alost,
sa stanovita bezbednosti, najbolje kupiti uvozno voe i povre, koje se, na
samoj granici striktno i redovno kontrolie kae Lazieva.
Lazieva napominje, kako izvoznici
voa i povra, bilo za Rusiju, ili zemlje
EU, moraju da potuju njihove standarde
prilikom korienja sredstava za zatitu,
tako da su proizvodi iz Srbije, namenjeni
stranom tritu, takoe bezbedni.
N. S. N.

STANDARD
U Evropskoj uniji se u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u
plastenicima, primenjuje standard
global gap, koji je proistekao iz
HACCP standarda i kontrolie
233 kritine take proizvodnje, od
njive do trpeze, odnosno do prerade proizvoda. Strunjaci istiu
kako bi dravni organi trebalo da
naim proizvoaima pomognu
da dobiju ovaj standard, jer bi to,
uz sigurnost potroaa, omoguilo
i izvoz naih proizvoda.

Agroglasnik

13

Poljoprivrednici zimsku pauzu u radovima koriste za pripremu maina za prolee

ISPRAVNO ZA NOVU SEZONU

P
oljoprivrednici bi period zimske
pauze trebalo da iskoriste za
detaljnu pripremu maina koje
su koristili za obradu zemlje za sledeu radnu sezonu. Zimski period, kada
nema drugih poslova pogodan je, kako
za poljoprivrednike koji u tom periodu
nemaju mnogo poslova, tako i za same
servisere mehanizacije, koji tada mogu
da se detaljno posvete reavanju svakog uoenog problema.
Poljoprivredne maine, pre svega
traktori i kombajni najnovije generacije izuzetno su sloene, tako da im je
potrebno posvetiti dosta panje.
Marko Stankovi, jedan od iskusnih servisera poljoprivrednih maina objanjava kako bi svaka priprema
mehanizacije za zimu, posle napornih
i zahtevnih jesenjih,a esto i zimskih
radova, morala poeti sa detaljnim i
temeljitim pranjem.
Tek kada se uklone sve naslage blata i prljavtine, mogu se ugledati eventualna oteenja navodi Stankovi.
Zatim se proveravaju svi sklopovi, da se vidi, ima li curenja fluida, ili
oteenja. Poeljno je da se taj posao
poveri serviseru, poto se lap topom,
sa programom za dijagnostiku mogu
oitati raunari u traktoru ili kombajnu, koji su, bukvalno crne kutije i na
kojima se vide sve greke, pregrevanja

i ostali problemi do kojih je moglo da

doe u sezoni. Sa druge strane, serviseri u sezoni, najee samo gase poare, a zimi mogu da se posvete problemima, i da reavaju uzroke poara.
Naravno, kada se ovako pristupi,
sigurno je da e maina ispravno doekati poetak sezone, i da e bez veih
kvarova odraditi sve planirane poslove. Nije potrebno ni pominjati, da je
maina, kada stoji u sezoni, najskuplja.
Mnogi poljoprivrednici, zimski period koriste i za nabavku poljoprivrednih maina, ali kako upozorava prof.
dr Nedeljko Malinovi, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, nai
poljoprivrednici su do skoro davali
prednost nabavci pogonskih maina,
odnosno traktora, a prikljune maine
su donekle ostajale u drugom planu.
Punoletnih traktora, na njivama
u Srbiji sve je manje, ali sa druge strane,
meutim, imamo priklljune maine
koje su dosta vremene, iako se i tu situacija menja kae Malinovi.
Sejaice, na primer, u proseku
su starije od 20 godina, ali to, ako su
dobro odravane, ne mora da bude
problem, kada se primenjuje klasina
obrada zemlje. Redukovana obrada,
odnosno, direktna setva, trai daleko
vee ulaganje u maine.
Sejaice, koje se koriste kod nas,

objanjava Malinovi, i pored poodmaklih godina, poto su najee nabavljane u periodu od 1985. do 1995.
godine, su u dosta dobrom stanju, solidno su odravane i bez problema
mogu da urade poslove koji se pred
njih postavljaju, tim pre to nemaju
mnogo radnih asova.
Prosena starost pogonskih maina,
odnosno, traktora, kako kau strunjaci, u odnosu na prikljune maine, poboljana je, i sada je, sa 20 godina, kako
procenjuje Malinovi, svedena na izmeu 10 i 15 godina, u zavisnosti od snage
traktora. Najee se nabavljaju snaniji
traktori, sa vie od 80 konjskih snaga.
Na selu su se stvorili svojevrsni,

neformalni, mainski prstenovi, poto

mali proizvoai, sa posedom manjim
od deset hektara, gotovo da i ne kupuju traktore, ve se u teim poslovima,
oslanjaju na komije sa jaim mainama kae Malinovi.
Oni im, sa druge strane, uslugu
vraaju radom sa malim traktorima,
koje ima gotovo svako domainstvo.
Naravno, daleko bolje reenje bi bilo da
se mainski prstenovi i formalno naprave, poto bi tada potencijal poljprivrednih maina bio daleko bolje korien, i ne bi se deavalo da se neke skupe maine koriste samo za par radnih
asova u godini.
N. S. N.

Agrarni budet povean, ali nedovoljno - kau proizvoai

premalo za veliki korak?

A
grarni budet za narednu godinu bie vei za 3,2 milijarde
dinara od ovogodinjeg.
Poljoprivrednici kau da je to poveanje svakako dobrodolo, ali da nee
znaajnije uticati na razvoj ovog sektora. Ratari mahom negoduju zbog toga
to su davanja za biljnu proizvodnju
ostala na lanjskom nivou, stoari pozdravljaju poveanje premija za svinje
i uvoenje novih mera za govedarsku
proizvodnju.
Vlada Srbije je donela nedavno
uredbu kojom se menjaju pojedine
odredbe Uredbe o raspodeli podsticaja
u poljoprivredi i ruralnom razvoju za
2016. godinu. Prema tom dokumentu,
dogodine e neznatno biti smanjena
pomo iz agrarne kase za direktna
plaanja, a povean obim sredstava
za podsticanje mera ruralnog razvoja,
odnosno za investicije.
Kako se navodi u Uredbi o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja
u poljoprivredi i ruralnom razvoju
u 2016. godini, za direktna plaanja e iz agarne kase biti opredeljeno
16.468.670 dinara, umesto dosadanjih 16.968.670 dinara. Povean je

ukupan iznos za premije za mleko sa

3,4 milijarde dinara na 3,63 milijarde
dinara, a smanjeni su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju sa 3,52 milijarde na 3,17 milijardi dinara.
Dogodine e biti poveana davanja drave za tov junadi, jagnjadi,
jaradi i tov svinja sa 900.000.000 na
1.550.000.000 dinara. Bie vea pomo pelarima umesto 320.000.000
dinara na 420.000.000 dinara, ali
podsticaji za proizvodnju konzumne
ribe bie itekako manji umesto
28.000.000 dinara iznosie milion dinara. Manje je predvieno i za regres
za ubrivo za koji e se iz paorske
kase davati 2,3 milijarde, a do sada je
bilo 3,5 milijarde dinara.
Povean je budet Uprave za agrarna plaanja i to za 2,5 milijarde dinara. Novost je da su agrarnom kasom za
narednu godinu predvieni podsticaji
od 5.000 dinara po grlu za krave za proizvodnju teladi, a one do sada nisu bile
u sistemu podsticaja. Za kvalitetne priplodne krmae i neraste uveani su podsticaji po grlu sa 7.000 na 10.000, dok
premije za mleko ostaju sedam dinara
po litru, a predviena je i vea podrka

pelarstvu, kroz podsticaje po konici sa

dosadanjih 600 na 720 dinara.
Pomenimo, predvieni su i povraaji u iznosu do 50 procenata za nabavku novih specijalizovanih traktora
za voarsko-vinogradarsku proizvodnju, 50 procenata za hladnjae i isto
toliko za objekte za preradu, dok su
predvieni i posebni podsticaji za nabavku opreme i novih prikljunih maina za biljnu i stoarsku proizvodnju u
iznosu od 40 do 50 procenata.
Kao to je bilo najavljeno, investicije
su dobile veu podrku iz budeta. Recimo, za podsticaje za mere ruralnog
razvoja davae se 2,6 milijardi umesto
1,8 milijardi dinara. Za programe koji
se odnose na investicije u poljoprivredi
za unapreenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta opredeljeno
je 2.076.600.000 dinara, a u ovoj godini
bilo je 1.206.600.000 dinara.
Sve u svemu, budet Ministarstva
poljoprivrede i zatite ivotne sredine
za 2017. godinu iznosie 43,778 milijardi dinara, to je, u odnosu na ovogodinji poveanje od 8,11 odsto, odnosno za 3,284 milijarde dinara.
Agrarni analitiari ukazuju na to

da bi seljaki dinar trebalo da bude

znatno vei nego to e biti u narednoj
godini.
Svi ministri poljoprivrede od dvehiljadite godine do danas, eleli su da
budu originalni u subvencionisanju
i da donesu nove modele. Ali poljoprivrednicima je najvanije da imaju
predvidivost. Umesto stalnih promena
modela pomoi, poljoprivrednicima je,
zbog planova proizvodnje, potreban jedan stalan, u najmanju ruku petogodinji program kae za Agro Glasnik
agrarni analitiar Milan Prostran.
Po njemu, poljoprivredna gazdinstva
u Srbiji mogla bi da priaju o konkurentnosti samo u sluaju da se povea
budetska stavka za poljoprivredu koja
je u Srbiji godinama manja od pet odsto.
Naravno, do toga ne moe i ne
mora doi odmah, ali do 2020. godine
agrarni budet bi trebalo iznosi oko 10
odsto ukupnog nacionalnog budeta, a
to je prevedeno u novcima negde oko
milijardu evra godinje. Dakle, tada
tek moemo da oekujemo da imamo ozbiljniji razvoj u poljoprivredi
objanjava Prostran.
S. Gluevi

14

Agroglasnik

Uz primenu nauke, podigli najvee more plastenika na svetu

u POSETI PANSKIM POLJOPRIVREDNICIMA

ko bismo od nekoga trebali da

uimo o poljoprivredi, onda
su to panci. Ne zbog toga
to su bolji od srpskih ratara, voara
ili povrtara, to postiu vee prinose
i kvalitet i to vetije umeju da trguju
svojom robom, ve zbog toga to su
okrenuti nauci i novim dostignuima
i to znaju da bez toga nema dobrih
rezultata u praksi. Njihova posveenost i opredeljenje ka razvojno-istraivakim delatnostima verovatno ne bi
bila toliko izraena da, kao mi, imaju
bogato i plodno tle i bogomdan luksuz
da sve to u zemlju bace kasnije rodi.
panski poljoprivrednici, uskraeni za
takvu blagodat, prosto su primorani na
to da u svoju poljoprivredu stalno ulau znanje, da se naukom bore protiv
prirode koja, naroito na jugu zemlje,
nije bila izdana.
svetsko udo
to zahvaljujui primeni razvojnih i
istraivakih dostignua i novih tehnologija, to zahvaljujui dugoronim i
dobro osmiljenim nacionalnim merama agrarne i zemljine politike, to
zbog izdanih evropskih fondova u
prvo vreme lanstva ove zemlje u EU,
panija je u poljoprivredi napravila
svetsko udo. Na njenom jugu, u Andaluziji, u oblasti Almerije i Mursije, u
gotovo pustinjskoj klimi, na izrazito
siromanom tlu, nastalo je pravo more
plastenika. Nepregledno, posmatrano
i iz vazduha, ne samo sa zemlje. Ovaj
region je, sa 45.000 hektara pod plaste-

nicima, od nekadanjeg najnerazvijenijeg u paniji, postao jedan od najveih

evropskih izvoznika voa i povra.
Svojevremeno se ovom moru plastenika udio i Gugl, koji je napravio uvene
snimke andaluzijskih plastinih belih
krovova, a zabeleila ih je NASA vide
se i iz svemira. Valjda se tek sa velike
visine vidi koliki je ogroman uticaj oveka na okolinu i poljoprivredu.
Kako god, voe i povre iz ovog
dela panije osvaja svet, a novinari
koji su imali priliku da, u organizaciji
Ekonomskog odeljenja ambasade Kraljevine panije posete andaluzijske poljoprivrednike, uverili su se da su u taj
posao uloeni veliki napor i trud. Kako
i ne bi, kada samo u sezoni na podruju Almerije povrtari i voari proizvedu oko 3,5 miliona tona voa i povra.
200 tona na 2 hektara
Novinari iz Srbije, meu njima i
predstavnici Agro glasnika posetili
su brau Gaskez, koji se bave proizvodnjom eri paradajza na dva hektara
pod plastenicima. Oni su nam rekli da
su zadovoljni i da od ovog posla mogu
lepo da ive. Na dva hektara proizvedu
oko 200 tona paradajza koji prodaju
na veliko za 1,8 evra po kilogramu. Po
tome bi njihovo ulaganje od 300.000
evra trebalo brzo da se isplati.
Korienje plastenika, kako smo
videli, omoguava mnogim poljoprivrednicima proizvodnju od dva do tri
ciklusa godinje, kombinujui jesenje
i zimske kulture, na primer paradajz i

papriku sa prolenim dinjom, lubenicom. Upravo potreba za to veim

brojem proizvodnih ciklusa i za prevazilaenjem nepovoljnih klimatskih
uslova, podstakli su korienje plastenika u paniji.
Jedan od lidera u proizvodnji plastenika je kompanija IMA (Industrias
Metlicas Agrcolas), koja prua poljoprivrednicima sveobuhvatnu uslugu personalizovanu studiju projekta
prilagoenu karakteristikama zemljita, tehniko savetovanje, ali i proveru
nakon zavretka projekta kako bi bili
sigurni da sistem pravilno funkcionie.
Ova firma osnovana je u Pamploni
1999. godine, a danas je multidisciplinarna kompanija sa timom profesionalaca koji su razvili iroku lepezu
proizvoda zahvaljujui bogatom iskustvu u razliitim projekatima na meunarodnom nivou. Svi elementi koji
ine plastenike dizajnirani su tako da
se koriste u modularnoj formi, tako
da ne postoje tehnike prepreke ako
bi neko eleo da proiri tu strukturu u
budunosti.
Naravno, pri svemu tome vodi se
rauna o klimi, tipu plantae, sistemu
za navodnjavanje koji se koristi unutar
plastenika. Re je o tano planiranoj
proizvodnji koja obezbeuje vee prinose i kvalitet proizvoda i, to je najvanije, bezbednost hrane objasnili su
nam strunjaci kompanije IMA, iji su
proizvodi prisutni svuda u svetu.
"raf" paradajz
Agro glasnik je posetio i Fondaciju za tehnologije u poljoprivredi
Tecnova Foundation , koju su, kako
nam je rekao poslovni direktor Diego
Teruel Gimenez, pre petnaest godina
osnovale razliite firme iz agrosektora
odnosno svih industrija naslonjenih
na poljoprivredu, u cilju da izau u
susret farmerima tako to e napraviti
proizvod koji odgovara njihovim potrebama i reiti im problem. Kompanije su investirale u pronalaenje novih
reenja za specifinog proizvoaa u
specifinom podruju. Sada je vie od
130 kompanija, meu kojima su proizvoai plastenika i opreme za plastenike, sistema za navodnjavanje, fertilizaciju, zatitnih sredstava, ubriva,
pridrueno Tecnovi, koja je postala
centar podrke za tehnoloke inovacije
na nacionalnom nivou. U ovom centru
analizira se ba svaki proizvod vezan za
poljoprivrednu proizvodnju od zemljita, ubriva, zatitnih sredstava, do
ambalae, simulacije transporta pa ak
i ukusa i drugih karakteristika gotovih
proizvoda, odnosno namirnica. Sve se
to radi kako bi se unapredila tehnologija poljoprivrede u Andaluziji i paniji.

Sa ekspertima Tecnove bili smo

u plasteniku iznajmljenom za potrebe istraivanja, kako bi videli u kojoj
meri, primenom proizvoda firmi koje
koriste usluge ovog tehnolokog centra, moe da se pobolja prinos i pobolja zatita biljaka. Videli smo kako
se ispituje primena biolokih preparata
koji sadre iskljuivo biljne ekstrakte.
Ove godine odabrali smo vrstu
paradajza raf , koji se gaji samo u
Alemeriji. To je panska sorta otporna na fuzarijum, specifina po tome
to trai slanu, morsku vodu. Kada je
o ukusu re, raf vai za najbolji paradajz u paniji, ali prinos mu je nii
nego kod drugih sorti. Uobiajeno je
da druge sorte paradajza daju 15 kilograma po kvadratnom metru, a raf
nosi tek pet kilograma. Meutim, primenom naih proizvoda uspeli smo da
poveamo prinos na 7,5 kilograma
kau strunjaci Tecnove.
Svake nedelje se beru plodovi raf
paradajza. Sadi se u junu, a bere do
decembra, dok je kod drugih sorti
koje imaju vei prinos berba do maja.
Uverili smo se, raf je zaista jedinstvenog ukusa, ali mu je i cena slatka
kilogram paradajza ubranog na ovoj
plantai kota od sedam do osam evra,
a na pijacama na veliko u Madridu kota ak deset, to znai da na kraju, do
trpeze potroaa, naraste jo koji evro.
Opti utisak sa strunog putovanja
u Andaluziju je da je primena nauke u
poljoprivredi neophodna za dobre rezlultate i da, posmatrajui panski primer, bez toga ni srpski poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni. Pogotovo
ako se ima u vidu injenica da evropske zemlje mnogo vie pomau svojim poljoprivrednicima nego naa.
Poljoprivrednici e moi godinje
do 2020. godine da raunaju na 4,85 milijardi evra. Prosena veliina poljoprivrednog gazdinstva u paniji je 24 h, naspram 15 hektara koliko je u EU, od 12
miliona farmera u Evropskoj uniji kod
nas je 0,9 miliona, a u kompleksnom
sistemu subvencionisanja u paniji definisano je 50 regiona podeljenih prema
administrativnim parametrima kazala
nam je direktorka Direktorata za biljnu
proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede panije i predstavnica u Briselu Elena
Kores Garsija (Elena M. Cores Garcia).
Subvencije se daju po hektaru, a iznosi su razliiti jer je struktura podsticaja
sloena i zavisi od niza faktora. Recimo,
za hektar pod maslinama moe se dobiti do 500 evra godinje, povrine koje
se ne navodnjavaju subvencioniu se sa
200 evra po hektaru, a proizvoa koji
navodnjava njive dobija znatno vie od
200 evra.
S. Gluevi

Agroglasnik

15

U B a k o j , z a s a d i s a m a l i n a m a s v e o z b i l j n i j e k o n k u r i u r ata r s k i m k u lt u r a m a

MALINJACI A U RAVNICI

mesto gotovo obaveznih njiva sa kukuruzom, po ravnici

Bake sve ee se mogu videti
zasadi malina. Nisu posaeni grekom.
U pitranju je vrlo jasna raunica!
Gajenje malina po hektaru moe da
donese i 5.000 evra. Kukuruz, a ni bilo
koja druga ratarska kultura, objanjavaju u ovom mestu koje pretenduje da
postane prestonica malina u ravnici, to
nikada nije mogla. Samim tim, maline
su se doselile u Baku.
Maline su, meu prvima, poeli
da gaje poljoprivrednici iz Paraga, na
pola puta izmeu Novog Sada i Sombora. U ovom mestu, koje ima oko 900
stanovnika, gajenjem ovog, za Parage
dragocenog voa, na veim ili manjim
parcelama, kako pria Stanimir Saa
Babi, predsednik Udruenja Paroki
malinari, bavi se vie od 60 porodica,
a maline se gaje na vie od 100 jutara.
Sve je krenulo pre nekih pet-est
godina, kada je jedan na suseljanin
doneo prve sadnice, posadio ih na njivi i uspelo mu je objanjava Babi.
Plantae su se kasnije irile neverovatnom brzinom. Gotovo svako ko je
jednom brao maline, zasadio je svoju
parcelu.
Maline su ovu panju, kae Babi,
Paragama lepo vratile. Po hektaru se, u

zavisnosti od starosti malinjaka, bere i

do osam tona plodova. Otkupljiva, u
zavisnosti od ponude i kvaliteta, plaa
kilogram od 170 do 200 dinara. Ni gajenje nije komplikovano. Maline trae
dosta vode, tako da je navodnjavanje
obavezno, a takoe i prihrana, najee
stajskim ubrivom.
Po jutru, u Paragama sade od 4,5 do
5.000 sadnica, koje maksimalan rod
dostiu u drugoj godini. Na kraju vegetacije ih poseku i prodaju kao sadni
materijal. Maline ve sledee sezone
niknu ponovo.
Ratko uri, Babiev kolega po
malinjaku i jedan od sedmorice osnivaa udruenja, objanjava kako je
upravo branje malina najzahtevniji i
najkomplikovaniji deo posla.
Kada je sezona branja u punom
jeku, a kree ve od sredine jula, mora
da se angauje mnogo beraa, tako da
u mestu imamo i manjak radne snage

ISPLATE SE

Ulaganje u hektar malinjaka,

koje podrazumeva buenje bunara
i nabavku sistema za zalivanje kap
po kap, a takoe i kupovinu sadnica po ceni od 25 dinara po komadu, isplati se, kako kau nai
sagovornici, ve posle prve godine.
pria uri. Posao, sreom, nije teak, tako da su tu angaovane cele familije, a i deca vole ovaj sladak posao.
Bera malina, u Paragama, objanjavaju ovi mladi voari, moe da rauna na platu od 200 dinara po satu, a
dnevno se, na otkupnoj stanici udruenja, jednoj od ukupno tri u selu, preda i
3,5 tone malina. U punoj sezoni, pria
Ivan Petrovi, takoe malinar, koji je ponosan na to to je od njega potekla ideja
o udruivanju malinara, dnevno u selo,
od malina, stigne oko milion dinara.

Kada sam kretao u posao, pre

dve godine, video sam da samo udrueni moemo da napravimo pravu stvar kae Petrovi. Za sada
imamo svoje otkupno mesto, odakle
se maline otpremaju prema hladnjaarima. Imamo odlinu saradnju sa
otkupljivaem iz Bake Palanke, tako
da problema sa isplatom nikada nije
bilo. Naravno, poto su maline osetljive i teko ponose transportovanje,
bilo bi odlino kada bismo sagradili
hladnjau, odnosno liniju za duboko
zamrzavanje, jer zamrznute maline
mogu lako da putuju.
N. S. N.

ARENDA
U posao sa malinama, Babi je
krenuo sa zemljom koju je uzeo u
arendu. Kako kae, isplati mu se
ak i da plati 600 evra godinje
po hektaru, i to unapred, iako je
arenda za poljoprivrednike koji
gaje rataske kulture, gotovo duplo manja.
Malina, za sada, dobro plaa
zadovoljan je Babi. Naravno,
trai i dosta rada, ali toga se ne
plaimo.

EDUKACIJA
Nismo, u udruenju, mirni ni u zimskim mesecima priaju nai
sagovornici. Organizujemo predavanja i edukacije, koje su posveene
pre svega sredstvima za zatitu. Maline, kada je kina godina, znaju da
obole od plamenjae i trulei plodova. Redovna i adekvatna zatita, naravno, i to spreava.

U naoj zemlji su se na proizvodnju penuca klasinom tehnologijom odvaile samo dve vinarije

PERLE U AI, A IZ SRBIJE

skusni ljubitelji vina, dobili su,

posle dugo godina razvoja domaih vinskih kua, mogunost da u
sveanim prilikama nazdrave aama
sa nizom karateristinih ampanjskih
perli u kojima e biti vino proizvedeno u Srbiji.
Dve vinarije iz nae zemlje vinarija Kovaevi iz Iriga i vinarija
Aleksandrovi iz Topole, objanjavaju poznavaoci vina, primenjuju originalnu, ali i najskuplju tehnologiju proizvodnje penuavog vina i ve nekoliko
godina neguju penuce koji mogu da
stanu rame uz rame sa onima iz
postojbine ovakvih prestinih vina
ampanje u Francuskoj.
Drago mi je to su se dva vrhunska proizvoaa odvaila na ovaj poduhvat koji je u svetu vina u stvari znak
prestia, jer je proizvodnja penuca, na
nain koji su odabrali, sam vrh koji vinarija moe da postigne zadovoljan
je dr Vladimir Puka, koordinator
Odeljenja za vino i alkoholna pia, na
novosadskom Tehnolokom fakultetu.

Istina, proizvodnja penuca u Srbiji

nije velika po obimu, ali se mora priznati i da potranja za ovakvim vinima
u Srbiji nije velika. Ipak, koliko mi je
poznato, jo neke vinarije polako pripremaju svoje penuce, tako da verujem da e se stvari menjati.
Miroslav Kovaevi, vlasnik podruma Kovaevi u Irigu, u kome
su 2009. godine poeli sa proizvodnjom penuavog vina, objanjava da
godinje proizvedu oko 20.000 boca
penuca Kovaevi. U Srbiji, meutim, ostane tek oko dve ili najvie tri
hiljade boca.
Raduje me to broj ljudi koji piju
penuava vina i kada nije praznik, u
Srbiji polako raste kae Kovaevi.
Mi smo, kada smo ulazili u proizvodnju, odabrali najstariji, najkomplikovaniji i najosetljiviji postupak sa
puno runog rada, ali njegov rezultat
je i najkvalitetnije vino. Na penuac,
za koji koristimo 85 odsto groa sorte ardone i 15 odsto rajnskog rizlinga,
drugi put fermentira u bocama i tu se ni

NE PUCAJTE!
Duboko ukorenjeni obiaj, da se, kada se otvara ampanjac, on dobro
protrese i uz prasak otvori, kako ukazuje Puka, najee je kontraproduktivan. Njime se, objanjava Puka, postie samo vizuelni i zvuni efekat.
Naglim izbacivanjem ugljen dioksida, i smanjivanjem pritiska u
flai sa tri na jednu atmosferu, gube se najfiniji sadraji vina kae ovaj
ekspert. Samim tim, ako ste pravi ljubitelj vina ne pucajte!

po emu ne razlikuje od najpoznatijih

svetskih ampanjskih imena.
Darko Bogdanovi, tehnolog proizvodnje vina u vinariji Aleksandrovi, objanjava kako je ova vinarija,
kada je ulazila u posao sa penuavim
vinom, angaovala strunjake sa instituta u ampanji, posveenog upravo
ovoj vrsti vina.
Opredelili smo se za dva penuca Triumf i Triumf noar, za koje
koristimo ardone i pino noar, crveno
groe, od kog specifinom tehnologijom, koja podrazumeva ranu berbu, ali
i hlaenje i obradu celog grozda, dobijamo belo vino navodi Bogdanovi.
Proizvedemo, godinje, od pet
do est hiljada boca penuca, a gotovo

80 odsto zavri na domaem tritu. I

pored toga, penuac je meu naih 16
brendova, pri dnu po prodaji.
N. S. N.

TRI GODINE
Uz komplikovanu proizvodnju, koja trai mnogo runog
rada i mnogo panje, proizvodnja
penuca, na nain na koji to rade
nai vinari, ima jo jednu manu
istie Puka. Potrebno je, naime,
tri godine, od berbe pa do isprobavanja prvog penuca. To vreme, i
takvu blokadu novca, samo retke
vinarije mogu sebi da priute.

16

Agroglasnik

KOLA LEDENE JABUKE

Nain pripreme:

Osveavajui desert
koji e ispuniti vaa
oekivanja

Operite, oljutite i izrendajte jabuke. Stavite ih da se kuvaju u

vodi, sa eerom. Nemojte ih cediti od njihovog soka. Jabuke je
dovoljno da kuvate 5 do 10 minuta, isto da malo omekaju.
Oba pudinga iz vreice razmutite sa ukupno 12 kaiica hladne
vode. Kad jabuke omekaju, dodajte im razmueni puding i malo
cimeta, pa sve zajedno kuvajte (meajui), dok se smesa ne zgusne i
povee sa jabukama. Za ovo e vam biti potrebno oko 5 do 10 minuta.
U posudu za peenje poreajte red keksa, pa red smese od
jabuka, opet red keksa, ponovo red jabuka i na kraju red keksa.
Zavisno od veliine posude, neke kekse moete prelomiti ako vam
ne stanu ili vam vire iz posude, prilagodite koliinu keksa veliini
tepsije tako da pokrijete dno posude.
Ostavite kola da se dobro ohladi.
Kola premaite lagom od slatke pavlake. Ovo je najbolje da
uradite sutradan, poto ste kola preko noi uvali u hladnom.
uvanjem kolaa na hladnom omoguiete keksu da upije sok
od jabuka i da omeka, kao i da se fil povee. Zahvaljujui tome,
kasnije ete moi mnogo lake da seete svoj kola na kocke. Pre
posluivanja, kola moete posuti kakaom ili rendanom okoladom.

Ovo je odlian i veoma jednostavan kola. U pitanju je veoma

mirisan, osveavajui kola od
jabuka, za koji nije potrebno
peenje, biskviti i slino.
Sastojci:
1 kg jabuka
6 dl vode
200 g eera
2 vreice pudinga od vanilije
(ukupno 80 g)
pola kaiice cimeta
400 g petit beurre keksa
250 ml slatke pavlake
kakaoili rendana okolada
(za posipanje)

Prijatno!

Saveti za kupovinu polovnog traktora

Kako da voeno radi kao novo?

v a li kupiti nov ili polovan

traktor? Upravo ovo je jedna
od velikih dilema sa kojom se
poljoprivrednici susreu u svojoj proizvodnji. Tano je da je novo novo, ali
je tano i to da i polovna mehanizacija
veoma esto u potpunosti opravdava
sebe, naroito kada se uzme u obzir
znaajno nia cena po kojoj se ova
mehanizacija danas moe nabaviti.
Meutim, da bi u potpunosti bili
zadovoljni svojim izborom i kupovinom polovnog traktora, vano je da
prilikom donoenja odluke i izbora
detaljno proverimo zdravstveno stanje same maine, kao i da ukoliko postoje odreeni kvarovi i nedostaci dobro iskalkuliemo i proraunamo sve.
Tu se prvenstveno misli na proraun
koliko kupovinom polovnjaka tedimo, a koliko emo morati da uloimo
u njegovo servisiranje ne bi li funkcionisao bez ikakvih problema.
Imajui u vidu da u naoj zemlji
postoji zaista bogata ponuda polovnih
traktora i polovnih poljoprivrednih
maina, u nastavku ovog teksta pozabaviemo se nekim od detalja i stvari
na koje bi bilo dobro da obratite panju ukoliko ovih dana planirate da
pazarite svog novog polovnjaka.
Snaga traktora i
odravanje motora
Kod kupovine maine koju ete koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji
je uvek potrebno da odaberete ade-

kvatnu snagu motora. Kupovina prejakog traktora samo zbog nie cene
kasnije e se negativno odraziti kroz
poveanu potronju goriva. Sa druge
strane, previe slab motor e ozbiljno
ugroziti vau efikasnost rada.
Motor, kao pokreta traktora je jedna od najbitnijih komponenti. Ako tu
nastanu tete, trokovi su uglavnom visoki. Vizuelna kontrola motora ne obuhvata samo traenje mesta gde curi ulje,
nego i ispitivanje pokvarenih ili oteenih lamela kod hladnjaka, kao i provera
filtera. Upadljivi zvuci i utanje motora, naroito prilikom ubrzanja traktora
ili optereenja, ne bi smeli da se pojave
pri testiranju.
Menja prikladan za
primenu traktora

Ako se traktor koristi samo za manevrisanje prikolice, sasvim je dovoljan

obian manuelni menja. Ako se izvode specijalni radovi koji zahtevaju fino
prilagoavanje brzine, onda je bestepeni kontinualni menja pravi izbor.
Kod manuelnih menjaa je bitno da
postoji to ravnomernije rasporeivanje radnih brzina od 4 do 12 km/h. Za
uline vonje strunjaci preporuuju
da brzina najmanje brzine u najveoj
grupi bude ispod 10 km/h. Ovo omoguava vonju uzbrdo pod teretom.
Kod estih ulinih vonji preporuuje
se menja kod kojeg se postie krajnja
brzina sa niim brojem obrtaja.
Menja treba da bude lak za ruko-

vanje i ruka treba da pliva u prostoru.

Ako prilikom probne vonje nastanu
sumnjivi zvuci kod menjanja brzina, to
moe da bude znak da postoji problem
sa menjaem.
Dubina profila guma
Kod guma je presudna preostala dubina. Ako su gume izvoene, znajte da e
vam za kupovinu novih guma veih dimenzija trebati ak nekoliko hiljada evra.
Vizuelna kontrola spoljanosti i
unutranjosti pokazuje mogua oteenja na gumama. Ako su pneumatici
nejednako korieni, preporuuje se
provera podeavanja trapa. Ako je u
dosadanjem korienju traktora jako
optereena prednja osovina, potrebna
je njena detaljna provera.

Snaga podizne konzole

Podizna konzola treba da ima dovoljno snage da podigne sve ureaje
za setvu. Trobrazni plug sa teinom od
800 do 1.200 kg zahteva konstantnu
podiznu snagu od 1.800 do 2.400 daN.
Rezervni delovi i servis
Ako se trai model polovnog traktora koji se esto kupuje, ne treba
oekivati probleme sa raspoloivou rezervnih delova. Kod egzotinih
modela, iju je proizvodnju moda
obustavio proizvoa, kupcu se preporuuje da unapred proveri raspoloivost rezervnih delova i servisera za te
traktore.
M. J.

Potovani, ukoliko elite da primate besplatan elektronski broj Agro glasnika, poaljite Vae podatke na e-mail adresu agroglasnik@procreditbank.rs
Na istoj adresi se moete i odjaviti ukoliko vie ne elite da primate Agro glasnik.