Aleksandar I Vladimir Djordjevic sa roditeljima obradjuje 15

hektara zemlje. Vocarstvo je porodicni biznis. 15 hektara pod

vocarskim kulturama, plantaze u Blacu, Kutlovcu I Vieselu.
!a"oda ima prioritet u vocarskoj proizvodnji.
#vo je najveca plantaza ja"oda u juznoj $rbiji. %etiri I po hektara
ispred Blaca uz ma"istralni put &rokuplje Blace'
Aca ( #vo je bio jedan od nasih najvecih izazova, u koji smo se
upustili. I trudimo se da budemo uspesni.
Iako se 1) "odina bave proizvodnjom ja"odicasto" voca, tek prosle
"odine usudili su se da posade ja"ode na ovo" povrsini, prvu u
*oplici na +oliji sa sitemom za navodnjavanje I po najvisim
standardima. Ambiciozne planove &orodice Djurdjevic podrzali su
danski pro"ram za razvoj vocarstva na ju"u $rbije ,ruits Berries I
-inistarstvo poljoprivrede.

Aca ( &re ove plantaze imali smo hektar I po ja"oda. *o je bio nas
+inansijski maksimum porodice. -o"li smo 1,5 do dva hektara
sami da iz+inasiramo. &osle pro"rama ,ruits Berries odlucili smo
se da napravmo jednu vecu plantazu, najvecu u juznoj $rbiji I da se
oprobamo u dosta ozbiljnijoj I vecoj proizvodnji. .adamo se I
vecoj zaradi. $amo zahvaljujuci subvencijama mi smo podi"li
ovako veliki zasada inace ne bi smo se bez subvencija usudili da
podi"nemo ovako veliki zasad. / planu je da za desetak dana
podi"nemo jos dve hektara. Verujemo da cemo u sadarnji sa ,ruits
Berries nastaviti korektu saradnju kao do sada.

I bice to bezmalo sedam hektara pod ja"odama' I ambiciozno I
dosta hrabno.
Vlada ( #ve ja"ode su sadjene prosle "odine u prolece. #ve
"odine im je bila prva rodna "odine tako da se nadamo da za tri
"odine imamo jako kvalitetan I dobar rod. &osle to"a ova ja"oda
moze da potraje jos koju "odinu, ali rod nema kvaliete konzumne
ja"ode. *o znaci da ne bi mo"li da racunamo na izvoz u 0usiju'
Koje su sorte ja"oda prisutne u ovoj lantazi 1
Aca ( .ajvise su prisutne italijanske konzumne sorte jer vise od 23
odsto roda plasiramo na rusko trziste. I ja se bavim otkupom za
jednu veliki +irmu tako da je na prvom mstu da se proizvede
kolicina I kvalitet, plasman je za"arantovan.
Vlada ( $to se vece povrsine sada, moze da bude I veca zarada jer
na malim povrsinama jesu manja ula"anja, jeste manji rad, ai
samim tim I manja zarada. *akodje i primenom novih tehnolo"ija u
proizvodnji povecava se I prinos u vocnjacma.
#ko ja"oda tokom citave "odine ima posla. #ve "odine je
podbacio rod, pa Djordjevici sve cine da ja"odu dobro pripreme
za narednu "odinu kako bi I rod bio za trecinu bolji.
Vlada ( *renutno se pripremamo za navodnjavanje ja"oda I
pustanja jesenje prihrane. &rihranjujete I tok jeseni, ocekujuci bolji
rod 1 Da, I tokom jeseni jer se sada ja"oda sprema za sledecu
"odinu. &rihrana je obavezna kako bi ja"da mala hranu I sna"u za
narednu "odinu. Da li ste zadovoljni rodom, koliko on iznosi 1
.a ovoj parceli u minuloj "odini imali smo rod ispod "rance
&re sve"a zbo" suse I visokih temperature. .a ovoj parceli prosle
"odine smo ubrali 14 tona jaoda na povrsini od cetiri hektara.
$amo 14 tona ja"da 1
/kuno, to vam "ovori koliko je podbacio rod. #ve odine smo se
bolje or"anizovali, bolje spremali, bilo je I vise kisa, a I prosek
temperatra je bio nizi.. 5a razliku od ranije bilo je malo ntervala
saemperatrom od reko 65 stepeni celzijusovih.
!a"oda je posadjena na +oliji, Djordjevici su doveli vodu do
plantaza, napravili sistem za navodnjavanje kap po, mere zastite su
posebna prica.
Aca ( 5astitu nam vode strucnjaci +irme 7alenik I $idjente.
Kombinujemo najkvalitetnija sredstva zastite, prihrana je
najkvalitetnija. Koristim americka $kots djubriva. *o je zelena lista
sredstva I najvisi standardi. .ajvecu paznju oklanjamo karenci,
vodimo racuna o tome, jer I mi konzumiramo ovu ja"odu.
&rimenjujemo evropske standarde.
Ali pretpostavljamo da se rilikom izvoza ovo voce detaljno
kontrolise buduci da 23 odsto roda izvozite na rusko trziste 1
.ajbolji su kupci, ali su I jako stro"e kontrole. Kvalitet je
obevezan. !ednostavno ako zelite da rodate tu kolicinu mrate da
partite standarde I ispostujete se zahteve.
0azmisljaju Djordjevici I o hladnjaci I o preradjivackim
kapacitetima, ali su za sada zadovoljni sto najveci deo njihovih
ja"oda kao konzumno voce zavrsi na trzistu 0usije.
#d trenutka branja u Blace prodje tri do cetiri dana dok se ove
ja"ode ne pojave na tez"ama u -osvi I $ankt &etersbur"u.
I naravno je da vazno pazvivo brati ja"ode sa peteljkom I
an"azovati veliki proj sezonskih radnika.
Aca ( -i svake "odine konstantno zaposljavamo izmedju 63 I 83
radnika. -i ne proizvodimo samo ja"ode, imamo jos dosta lantaza
sa dru"im vocarskim kulturama ( visnju, dunju, sljivu, jabuke,
kruske. *ako da je tokom citave sezone od marta do novembra
potreban veliki boj radnika.
&ored +inansijske bespovratne pomoci ,ruits Berries je
or"anizovao edukacije I studijske posete koje su dobro dosle
Djordjevicima.
Aca ( ,ruits Berries nas je vodio na edukacije I sajmove. $ve oni
placaju. $ada idemo na sajam u 0umuniji. .ama je vazno da
znamo kakva je poljoprivreda u re"ionu, "de smo mi, da li primere
dobre prakse, nove tehnolo"ije ili mehanizaciju mozemo I mi da
iskoristimo za nasu proizvodnju.
Vlada ( 9epo je kada imamo pomoc. Dobro bi bilo da je
subvencija sto vise. Ali je kaodje vazno da se ta pomoc na najbolji
mo"uci nacin iskoristi. /vek je dorbo ula"ati u podizanje plantaza
ja"oda, sljiva I dobro bi bilo da pro"ram ,ruits Berries poraje sto
duze. Dobro bi bilo da taj pro"ram obuhvati sto vise mladih ljudi,
koji bi da odizu mlade zasade. / ostalom nasa buducnost I jeste u
vocarstvu.
Braca Djordjevic smatraju da je buducnost *oplice u vocarstvu, da
ce, ukoliko se nastavi ovim tempom, upravo ova "rana
poljoprivrede preporoditi *oplicu.
Aca ( !a sam vrlo zadovjan sto se ovde poljoprivreda razvija. Bas
sam juce "dedao kako se podize u Kursumliji plantaza ja"oda na
dva hektara. 9epo je kad se nesto radi I stvara, I sto je vise
ozbiljnijih I vecih proizvdjaca to je I vise ozbiljnijih kupaca.
Koliko se zivot Vladimira I Aleksandra promenio buduci da
obradjuje sedam hetara zemlje ja"oda I dru"o" voca 1
!ested a ima mno"o, mno"o posla , ali sami smo odlucili da se
ovim bavimo. !esmo +akultetski obrazovani, ali se do posla u struci
tesko dolazi, tako das mo odluzili da se pro+esionaln bavimo
poljoprivredom. .ismo po"resili, dosta se radi, ali se I isplati, ima
pro+ita'
I upravo to je osnovni motiv Djordjevica, koji planiraju da
narednih "odina podizu nove plantaze voca, da I dalje primenjuju
nove tehnolo"ije, podizu prinos I svakako vise zaradjuju.
BOSILEGRAD LISINE NENAD KOSTOV
Krajnji ju"oistok $rbije, Vlasina I jos 63 kilometara juznije :
9isina kod Bosile"rada. Kraj, poznat po najkvalitetnojoj planinskoj
borovnici. Koliko sutra bice poznat I po jedinstvenoj u $rbiji
plantazi domace borovhnice.
Do pre samo "odinu dana .enad Kostov je ziveo I radio u .isu.
/spesno se bavio "radjevinarstvom, a onda je resio da napravi
zaokret u zivotu I da se okrene poljoprivredi. #dlucio je da se vrati
u svoj zavicaj u 9isine nedaleko od Bosile"rada.
&lantazu zbunaste borovnice .enada Kostova iz 9isina nedaleko
od Bosile"rada karakterise puna primena a"rotehnickim mera.
$vi uslovi za dobar rod su ispunjeni : nadmorska visina, sistem za
navodnjavanje, sadnice u substratu I na kraju deklarisani rasad.
&orodica Kostov mno"o je ljubavi, emicija, rada ali I pra ulozila u
ovu plantazu. $amo u ovoj "odini svaka od 8.333 sadnica
nad"ledana je I obradjivana 13 do 15 puta. .a plantazi je Kostov
tokom sezone an"azovao 13 radnika.
#d proleca )31). "odine do sada sve je ucinjeno da se zbunasta
borovnica pripremi da )318. kada se ocekuje prvi rod.
.ajvecu pomoc porodici Kostov pruzili su danski pro"ram za
razvoj vocarstva ,riut end Berries I -isistarstvo poljoprivrede, ali
.enad Kostov se zahvalan je I niskoj /pravi sa poljoprivredu I
&oljoprivrednoj $tucnoj savetodavnoj sluzbi iz .isa, kad I brojnim
stucnjacima, koji se slazu u jednom. Da su ovde'
.enad je ambiciozan covek I veliki optimista. Veruje da ce I
ubuduce biti podsticaja, kako za nje"a tako I za mno"e, koji bi na
ovim terenima podizali nove plantaze I vocnjake. #vo je siromasan
I napusten kraj I bez podrske, pre sve"a drzave, tesko da ce se
Bosile"rad I okolina razvijati I zaustaviti dalje iseljavanje.
.enad Kostov je danas primer da ovaj kraj ima potencijala za
razvoj, ali do pre nekoliko "odina, kada je ulazio u investiciju, svi
su bili sumnjicavi'
BOSILEGRAD ANA DOO
#ptina Bosile"rad, 0ajcilovci I hladnjaca D## A.A.
&oslednjih "odinu dana ova hladnjaca ne zatvara svoja vrata. &osla
ima tokom citave "odine. / proizvodnoj hali se priprema sljiva za
izvoz, a na dru"om kraju hladnjace ispod nastresnice priprema se
dzem od sipuraka.
%h ( Ivan Vasilev
.ajvise se otkupljuju sumski plodovi pecurke, borovnica, supirak,
ali tokom sezove hladnjaca je tu da prihvati kompletnuponudu
voca sa ovo" podrucija.
%h ( Anba Kotev
#va hladnjaca u 0ajcilovbcima nedaleko od Bosile"rada jedan je
od razlo"a sto su na krajnjem ju"oistoku $rbije poceli da se
raskrcuju stari I zapusteni vocnjaci I podizu nove platnaze. $ada za
par stotina kilo"rama voca ne mora da se ide na Vlasinu vec sve to
moze da se proda u Bosile"radu.
.ova oprema, koja je kupljena zahvaljujuci subvencima Dansko"
pro"rama za razvoj vocarstva na ju"u $rbije ,ruits ; Berries I
-inistrastva poljoprivrede I sama hladnjaca, dobar su temelj za
obnovu vocarske proizvodnje u opstini Bosile"rad
%h ( Anka Kotev
Danas je sve dru"acije, ovde se radi punom parom, preradjuje se
sumsko voce I prave jedinstvene I prirodne poslastice'
I sve sto se upakuje bukvalno plane ko alva. / Bosila"radu se te"la
ovo dzema u maloprodaji kupuje za )33 dinara. #vaj dzem prodaje
se jos u Bo"radu I .ovom $adu I upravo zbo" ovakvo" nacina
pripreme potraznja je sve veca'
$elo -edjuhana, opstina Blace I hladnjaca -AK$ D##.
&ocela da radi juna )316 "odine.
#va hladnjaca pun je po"odak.
.a putu od Blaca do -edjuhane I sa leve I sa desene strane
nepre"ledne plantaze sljiva. *ako je u citavom ovom kraju (
"otovo da nema vise neobradjene zemlje'
I sasvim je bilo lo"icno zasto se -iroslav -ilosavljevic, vlasnik
hladnjace, odlucio da investira u hladnjacu.
#na je dovoljna da prihvati voce iz -edjuhane ali I okolnih sela.
-no"o je znacila subvencija ,ruits Berries I -inistarstvo
poljoprivrede. #ni su pomo"li u kupovini rashladnih sistema,
panela I ram paleta. # znacaju ove hladnjace za citav kraj, "ovori
cinjenica da je odmah u prvoj "odini pocela da radi I da punom
parom.
&laniraju u ovom preduzecu da podizu plantaze, ali takodje ne zele
da se odreknu ni starih nasih sorti voca iz *oplice, sta vise od njih
zele da naprave brend.
Ideja -iroslava -ilosavljevica da iz"radi hladnjacu je vere da je
buducnost $rbije I u vocarstvu I u dru"im "ranama poljoprivrede.
$ad kada je krenula da radi, shvata da je investicija pun po"odak.
&oljoprivreda se ovde ubrzano razvija, a trziste nije problem.
&lanovi su ambiciozni, rad punim kapacitetom, izvod za
zapadnoevropsko I rusko trziste, a koliko naredne "odine
podizanje I prvih preradjivackih kapaciteta.
7oran je vocarstvom poceo da se bavi pre desetak "odina. *ada je,
posle saveta sa a"ronomima, podi"ao svoj prvi vocnjak. 5asadio je
sljivu stenlej.
7odinama je povecavao zasade pod vocem, ali nije krcio I
unistavao stare autohtone sorte jabuka I sljiva, sta vise sam ih je
rasadjivao, mnozio I podladjivao.
7oran voli da eksperimentise I uz"aja neke nove sorte, #vo je
plantaza "ruzijske dzanarike.
0uska dzanarika ima trziste, "ruzijska takodje, niska otkupna cena
poslednjih "odina nije "a obeshrabrila.
7oran veruje da je buducnost ovo" kraja u vocarstvu zato ne stedi
ni vremena, ni truda, ni rada, ali I para' .edavno je "azdinstvo
Ivanovic bo"atije za traktor I modernu prskalicu. Kupljeni su
zahvaljujuci subvencijama dansko" pro"rama za razvoj vocarstva
,ruits ; Berries I -inistarstva poljoprivrede'
#va pomoc Ivanovicima puno znaci.
Iako je 7oran privremeno zaposlen u prokupackoj lokalnoj
poreskoj administraciji, to nije umanjilo kvalitet obrade nje"ovih
vocnjaka. $ta vise 7oran tokom sezone otkupljuje voce od svojih
rodjaka I komsija u Donjoj 0ecici'
A ovo su stare sorte jabuka iz toplicko" kraja. &onosan je I na
stare, ali I nove zasade ovih sorti, sve ukupno na hektar I po.
#ve "odine rod je bio odlican'
/prkos cenama, koje su destimulativne 7oran ide dalje. !edne
"odine vise, dru"e manje zaradi, trece bude na nuli, ali ne odustaje.
5ivi samo sa majkom, tako da tokom sezone , an"azuje veliki broj
radnika'
7oran prati sva edukativna predavanja, u stalnom kontaktu je sa
strusnom savetodavnom sluzbom. $talno uci I eksperimentise.
Bez obzira na sve problema u vocarstvu, niske otkupne cene,
pojavu zilo"riza, koji preti zasadima visanja I sljiva u *oplickom
kraju, 7oran veruje da za vocarstvo tek dolaze bolji dani'
0azvoj vocarstva na ju"u $rbije, smatra 7oran umno"ome ce
zavisiti kako od samih vocara, tako od domacih I stranih donatora,
od kojih se ocekuje da podrze ljude, koji zele da ulazu u vocarstvo
I poljoprivredu uopste