Hrabri krojač

Bio jednom jedan krojač koji je vredno radio svakog dana. Jednom kupi on teglu džema od putujućeg
prodavca i sede da jede... Kako su se muve navadile na džem on se iznervira, uze neku krpu koju je
šio i udari po stolu. Kad podiže krpu ugleda sedam mrtvih muva i povika:

Krojač: Sedam jednim udarcem! Ubio sam sedam jednim udarcem!

Njegovu viku čuše dva prolaznika koja su pričala o herojima koji ubijaju džinove pa kad u sred
razgovora krojač povika da je ubio sedam jednim udarcem oni pomosliše da je on heroj, ubica
džinova, i odvedoše ga kod poglavice jednog obližnjeg sela. Kad stigoše poglavica ga odmeri od
glave do pete pa upita:

Poglavica: Ljudi mi kažu da si ih ubio sedam, jel tako?

Krojač: Jeste poglavico, ubio sam ih sedam jednim udarcem.

Poglavica: U redu mladiću, ako si ubio sedam neće ti biti problem da se pobrineš za jednog koji muči
ovo selo. Ja ću te bogato nagraditi ako pristaneš...

Krojač: Nema problema poglavico, samo mi pokažite gde je.

Poglavica: Tu je, na obližnjoj livadi. Ne možeš ga promašiti, ogroman je.

Krojač: Ne plašim se ja velikih, ja sam ih ubio sedam jednim udarcem.

Krojač se pozdravi sa poglavicom, reče da će se brzo vratiti i ode put livade... Kad je stigao na livadu
odjednom ispred njega izađe ogroman džin i reče:

Džin: Ti mora da si novi poglavicin ubica džinova?

Krojač: Ubica džinova? Ne, ja sam...

Džin: Dosta priče, prekinu ga džin. Ovo sa ubicama džinova mi je postalo dosadno, već sam ih na
desetine ubio mogu isto tako i tebe... Ali hoću da se malo zabavim, zato te izazivam na megdan.

Krojač: U redu, prihvatam. Kao da imam neki izbor, pomisli krojač...

Džin ode malo dalje dok ne nađe dva kamena... Džin uze kamen u ruku i zdrobi ga u pesak. Onda
dade krojaču da to isto uradi... Krojač vešto zameni kamen za komad sira iz svoje torbe i kad ga
stegnu u ruci iz kamena poteče voda. Džin se zaprepasti...

Onda uze džin druga dva kamena i baci jedan od njih u visinu, toliko visoko da se jedva kamen
mogao videti. Kad pade kamen džin dade krojaču drugi kamen da to isto uradi... Krojač vešto zameni
kamen za pticu pa kad je baci u nebo ptica odlete i ne vrati se. Džin se opet iznenadio kako kamen
nije pao uopšte...

Onda džin reče krojaču da će njih dvojica nositi veliko drvo po pola. Krojač prihvati i reče da će nositi
grane a da džin ponese stablo. Kako je džin poneo stablo a sa njim i grane krojac je samo išao iza
džina i pravio se da nosi drvo. Kad preneše drvo džin odade počast krojačevoj snazi i reče da neće
više praviti probleme poglavici i selu. Krojač mu se zahvali za megdan i ode nazad u selo.
U selu ga svi dočekaše kao pravog heroja. Poglavica mu dade toliko zlata da nije mogao da ga ponese
i reče mu da ide sa srećom... Krojač ode kući ali ne prođe ni nedelju dana kad neko zakuca na njegova
vrata. To behu dva kraljeva glasnika...

Glasnik: Hrabri krojaču, kralj je čuo za tvoje herojstvo i zove te u dvor.

Krojač: Kralj... Zove mene... Evo samo da uzmem torbu, odmah izlazim...

Kad stigoše u dvor odvedoše krojača pravo pred kralja a on ga upita:

Kralj: Ti si hrabri krojač koji je ubio džina pre nekoliko dana?

Krojač: Jesam vaše visočanstvo.
Kralj: Da li je istina i da si ti ubio sedam jednim udarcem?
Krojač: Jeste, i to je istina vaše visočanstvo.
Kralj: Odlično krojaču. Dajte mu konja i odvedite ga u šumu da se pobrine za problem odmah.

Dva snazna konjanika uhavatiše krojača, postaviše ga na konja i odvedoše ga do obližnje šume u
kojoj su živela dva džina. Oni ga ostaviše i brzo pobegoše iz šume... Krojač malo prošeta po šumi i
ugleda dva džina kako leže ispod drveta. On se polako približi, napuni svoju torbu kamenjem i pope
se na drvo. Odatle je sakriven bacio kamen džinu na glavu... Ovaj se probudi, pogleda okolo pa se
vrati da spava... Krojač sačeka da opet zaspi pa baci drugi kamen, još veći od prvog koji pogodi dzina
pravo posred nosa. Ovaj se probudi, pogleda okolo i kako nije video nikoga probudi drugog džina i
reče mu da ga ne gađa više. Drugi džin reče da ga nije on gađao pa se vratiše obojica na spavanje...
Malo posle opet krojač baci kamen na džina, ovaj se opet probudi i udari drugog džina. Počeše da se
svađaju ali se smiriše i vratiše na spavanje. Čim su zaspali krojač uze i izruži svo kamenja iz vrece
džinu na glavu, ovaj sav besan udari onog drugog i počeše da se ozbiljno tuku. Tako su se tukli i rvali
dok obojica nisu pali sa visoke litice i poginuli.

Krojač se vratio na dvor i dobio titulu plemića od kralja. Zbog njegove ogromne hrabrosti je postao
poznat u celom kraljevstvu a posle nekog vremena se on i princeza zavoleše i venčaše pa su tako
živeli srećni još dugo dugo...