BIOGRAFIJA

SOKRAT (469-399. godine pre n. e.)

Sokrat se rodio u atikom selu Alopeke, severoistono od Atine, 469. Godine pre n. e. od oca Sofroniska () i primalje Fenarete () iz tribe Antiohida i deme Alopeke. Od oca je nauio vajarski zanat, ali ga je napustio, jer mu je neki "unutranji glas" govorio da treba da se preda istraivanju samoga sebe i drugih ljudi. Prema tome, i on je, kao i sofisti, oveka uinio sreditem svoga istraivanja. Sokrat se u tolikoj meri posvetio duevnom radu, da je zanemarivao sve telesne potrebe. Iao je i zimi i leti bos, uvek je nosio istu odeu, a i inae je iveo veoma skromno. Imao je troje dece, koje mu je rodila ena Ksantipa. Nikada nije putovao van rodnoga grada, osim ako ga je morao ostaviti zbog neke dunosti. Iz njegova ivota poznata su dva sluaja kada se, vrei javnu slubu, pokazao posebno karakternom osobom. Kada se sudilo atinskim vojskovoama koji zbog oluje nisu mogli pokupiti niti poginule niti preivele Atinjane nakon bitke kod Arginusa 406. godine pre n. e. , Sokrat se kao predstavnik pritana (odbora pedesetorice lanova Vea pet stotina), koji su upravo tada vrili upravnu slubu i upravljali narodnom skuptinom, jedini uzalud protivio smrtnoj osudi. Drugi put dobio je poziv od tridesetorice tirana, koji su svoje protivnike nemilosrdno proganjali i ubijali, da kao jedan od petorice odreenih dovede sa Salamine nekoga Leonta, kako bi se nad njime mogla izvriti smrtna kazna. Sokrat se nije pokorio nareenju, te ga je samo pad tirana potedeo tekih posledica. Kao i ostali Atinjani, provodio je Sokrat vei deo dana na trgu. Zalazio je u radionice, vebalita i privatne kole sofista. Na svim tim mestima, pa i na ulici, uputao se u razgovor sa svakim ko je eleo da razgovara. Tako je dolazio u kontakt sa ljudima, koji su se razlikovali po godinama, poloaju, zanimanju, nadarenosti i znanju. Raspravljao je obino tako to bi postavljao pitanje, kao da eli neto nauiti, a onda je koristei se tuim odgovorom dolazio do toga da je
2

otkrivao neznanje onima koji su mislili da znaju. U drutvu svojih potovalaca pretresao je niz etikih pitanja, pobijao je sofistiki skepticizam, tj. sumnju u mogunost pravoga spoznavanja, i dokazivao da postoji samo istina, dobro i vrlina, a to ovek moe i mora spoznati. Otkrivajui ljudima neznanje i ne odobravajui demokratsko dravno ureenje zamerio se Sokrat mnogima i svojim raspravljanjem stekao je mnogo neprijatelja. Mnogi su ga smatrali sofistom i prebacivali mu da se bavi ispitivanjem prirode, da porie postojanje bogova i kvari mlade govornikom vetinom. Osim toga, njegova tvrdnja da u sebi osea neto boansko ( ), koje ga odvraa od zla, potkrepila je spomenuto miljenje, pa ga je i Aristofan u svojoj komediji Oblakinje ve davno pre zvanine optube ismejao kao glavnog sofistu. To javno mnenje pridonelo je mnogo neraspoloenju protiv Sokrata, a sigurno je na optubu protiv njega uticalo i lino neprijateljstvo pojedinih ljudi. Tako je u 70. godini svoga ivota doveden Sokrat na sud. Glavni tuilac bio je Melet, neznatan pisac tragedija, a uz njega su potpisali tubu koar Anit i retor Likon. U tubi su teretili Sokrata da ne veruje u bogove u koje veruje drava, a uvodi nova i demonska bia, te nadalje, da je kriv zato to kvari mlade. Kao kaznu predlagali su smrt. ini se da je glavni cilj tuilaca bio to da Sokrata prisile na bekstvo iz Atine i spree mu dalji rad. Sokrat nije iskoristio mogunost da pobegne, kako si to ve pre njega uinili Anaksagora i Protagora, ve se pojavio pred sudom, premda je znao da mu preti smrtna opasnost. O tome kako se Sokrat branio i drao pred sudom doznajemo iz Ksenofontovog spisa Odbrana Sokratova. Sokratov uenik Platon napisao je takoe spis pod istim naslovom. Platonova Odbrana, meutim, nije istorijski sasvim verna, ali nam ipak daje pravu sliku Sokratova ivota i karaktera te iznosi pred nas taan smisao svega to je Sokrat pred sudom govorio, jer je i sam Platon prisustvovao suenju. Kada je Sokrat zavrio svoju odbranu, predsedavajui porotnoga suda, koji se sastojao od 501 lana, pozvao je porotnike da glasaju. Kod glasanja o krivici

glasalo je protiv Sokrata 281 lan porotnoga suda. Dakle, proglaen je krivim sa 31 glasom veine. Po atinskom zakonu, i optueni je imao pravo da predloi za sebe visinu kazne. Kad je Sokrat predloio za sebe da mu se doivotno daje hrana o dravnom troku u pritaneju i da plati kaznu od jedne mine, odnosno 30 mina, za koju svotu jame njegovi prijatelji, palo je kod drugog glasanja protiv njega 80 glasova vie. Tako je osuen na smrt sa 361 glasom. Izvrenje smrtne kazne odloeno je za 30 dana, jer je upravo dan pre osude otila na ostrvo Delos sveana atinska laa. Dok se ta laa nije vratila natrag u Atinu, odnosno dok se nisu zavrile Delske sveanosti ( ), nije se smela vriti nikakva smrtna kazna. Kada se laa vratila, Sokrat je ispio otrov i umro 399. godine pre n. e.

PLATON I SOKRAT
Platon je iveo od (427-348 godine pre n.e), u svojoj dvadeset godini Harmidovim posredstvom a moda i Kritijinim on upoznaje Sokrata i ostaje mu veran sve do njegove smrti. Sokrat je na njega ostavio dubok, trajan i presudan uticaj. Ovu injenicu pokazuje to to je Platon pred svoju smrt slaviti to to se, prvo, rodio kao ovek, drugo, to se rodio kao Helen a ne kao varvar ili od prirode nerazumna ivotinja, i tree, to se rodio u Sokratovo doba. Pre nego to je Sokrat upoznao Platona, sanjao je mladog labuda, svetenu pticu Apolonovu, kako je poletela sa rtvenika Erotova i sletela njemu na grudi, pa potom poto su joj odmah izrasla krila odletela je ka nebu zapevavi. P. Deussen da je ovo kazivanje proizalo iz saznanja, da je Platon sumnjajui u Heraklitovo uenje zatraio pomo i zatitu u Sokrata ali kasnije samostalno prevaziao ono to mu je ovaj mogao dati. Osobine i karakter oveka treba traiti u njegovim atavistikim snagama, u istoriji njegovih predaka. Platon je bio potomak atinskog kralja Kodra, s jedne strane, i zakonodavca Solona, s druge strane, i u njemu se krila strasna aristokratska priroda. I kada su 404. godine aristokrati doli na vlast, razmiljao je da se posveti politikom radu, ali je odustao od toga. Razoarao se kada su ljudi koji su bili na elu zakona naredili Sokratu, koga je Platon smatrao najpravednijim ovekom svoga vremena, da zajedno sa drugima uhvati jednog graanina i povede ga na gubilite, da svojom voljom ili protiv svoje volje uzme uee u njihovoj stvari. On ih nije posluao i pre bi se odluio da sve otrpi nego da im se pridrui u njihovim bezbonim delima. Taj dogaaj izvrio je prelom u Platonovom duhovnom ivotu. Tada je ima dvadeset i etiri godine i nije se slagao sa vladom Tridesetorice, koju su vodili njegovi roaci, Kritija i Harmid. Platon se nije slagao jer su oni pristalice oborene demokratije liavali imanja, proterivali iz zemlje, pa ak i ubijali. Godine 403. digla se protivnika stranka s Trasibulom na elu, i u borbi u Pireju pali su

Kritija i Harmid. Po padu tridesetorice vraa se demokratski ustav, ali deava se novi dogaaj koji Platona ne ostavlja ravnodunim i koji je postao uzrok Platonovog razoarenja i nezadovoljstva. Desilo se to da su neki od vlastodraca Sokrata pozvali na sud na osnovu veoma zloinake optube. U tubi su teretili Sokrata da ne veruje u bogove u koje veruje drava, a uvodi nova i demonska bia, te nadalje, da je kriv zato to kvari mlade. Kao kaznu predlagali su smrt.

Platon je bio prisutan na suenju, hteo je da brani svog uitelja ali mu nije bilo dozvoljeno. Nije prisustvovao Sokratovoj smrti, i posle nje odlazi iz Atine i sa drugim Sokratovim uenicima odlazi u Megaru k Euklidu. Vrativi se u Atinu, napisao je Odbranu Sokratovu, koji je jedan od najmukijih spisa u svetskoj knjievnosti, i izraivao je manje sokratovske dijaloge.

ODBRANA SOKRATOVA
Sokrat saznavi da e ii pred sud, obraa se sudijama, graanima atinskim, pokuavajui da ih uputi kako su tuioci izrekli lai, ali od svih najvie se zaudio jednoj i to onoj gde su opominjali graane da se moraju uvati Sokrata da ih ne prevari jer je dobar besednik. Takoe im govori da e govoriti jedino i samo istinu. Naponje kako njegove besede nee biti ulepane imenicama ni glagolima, ni iskiene, nego e to biti jednostavna beseda sa obinim izrazima. Takoe moli graane da mu ne zamere to e se sluiti reima kojim je navikao da se slui na trgovima, jer on u sedamdesetoj godini prvi put izlazi pred sud i ne ume besediti kao to se tu besedi. Moli ih da mu to oproste i da obrate panju samo na to da li govori istinu ili ne, jer je zadatak besednika da govori istinu. Sokrat govori o dve vrste tube. Prva tuba je: Ima neki Sokrat, kau, mudar ovek, koji razmilja o nebeskim pojavama i koji je ispitao sve to je pod zemljom i koji ume loiju stvar da pravi boljom. Ovo je tuba javnog mnenja tj. opte miljenja graana Atine. Ta tuba uopteno vai za sve sofiste, a poto i Sokrata smatraju sofistom onda i za njega vai. Druga je: Sokrat je kriv to, kae kvari omladinu, i to ne veruje u bogove u koje veruje drava nego u druga nova bia demonska. Tu tubu podnose Melet, Anit i Likon, i o njoj odluku donose graani Atine. Nakon to je proitao tube Sokrat se obraa sudijama da e da se trudi da im istisne iz srca tu klevetu to su je oni usvajali dugo vremena a on mora da je istisne za jako kratko vreme. Takoe eli da njegova odbrana ne ostane bez uspeha ukoliko je to bolje i za njih i za Sokrata samog.

Dobrim delom za postojanje takvog miljenja o Sokratu je kriv Aristofan jer je kroz komedije ismejavao Sokrata, ali Sokrat poziva sve koji su ga sluali kako bi opovrgao Aristofanove optube. Takoe tvrdi da on nikada nije od loijih stvari pravio bolje, niti da je kao sofisti uzimao novac za poduavanje. Sokrat smatra da je do klevetanja dolo zbog toga to je bio smatran za najmudrijeg oveka, kao svedoka je naveo boga u Delfima (proroitvo). Herofont je doneo odgovor iz proroitva koji je glasio: Mudar je Sofokle, mudriji je Euripid, a najmudriji je Sokrat Poto ni njemu samom nije jasno zato je smatran za najmudrijeg oveka odluio je to da otkrije tako to je hteo da se uporedi sa ljudima koji su mudri. Traio je mudrijeg od sebe da bi pobio proroanstvo. Prvo odluuje da proveri svoju mudrost sa jednim dravnikom koji je smatrao sam za sebe da je mudar. Meutim to nije bilo tako. I upravo to je Sokrat pokuavao da mu stavi do znanja, ali su ga zbog toga omrzli ljudi a i sam dravnik. Posle je Sokrat shvatio da je on stvarno mudriji od dravnika jer on zna da nita ne zna, dok dravnik misli da zna a ne zna. Iako je bio svestan da su ga mnogi omrzli ipak mu je boja re bila najbitnija od svega, potujui nju on je krenuo dalje da ispituje svoju mudrost. I tako su sledei na redu bili pesnici. Sokrat dolazi do zakljuka da je i pesnike prevaziao istim onim ime je i dravnika, jer je shvatio da sluaoci mogu bolje objasniti ono to su pesnici pevali, nego sami pesnici. I da ono to pesnici pevaju nije plod njihove mudrosti, ve nekog nadahnua i prirodnog talenta, kao to je sluaj kod vraeva i proroka. Posle je poao rukotvorcima (zanatlijama). Tamo je naao mnoga i lepa znanja, i oni su u strunom znanju bili mudriji od Sokrata. Ali Sokrat je shvatio da oni imaju istu manu kao pesnici, te dolazi do zakljuka da je mudriji i od njih. Tad je sebi i prorotvu odgovorio da je za njega bolje da ostane onakav kakav jeste. Ono to je pronalazio kao neznanje kod svojih sagovornika, u stvari je bilo nedostatak njihovog znanja o pojmovnom odreenu stvari o kojoj je raspravljano. Taj nain na koji je ispitivao bee za njega izvor mnogih neprijateljstava, i to veoma tekih i

veoma munih, jer su se iz njih razvile mnoge klevete protiv njega. Zbog svih tih kleveta, Melet je imao hrabrost da podigne tubu protiv Sokrata. Glavni Sokratov tuioc bio je Melet, a odmah uz njega Anit i Likon. Melet se ljuti za pesnike (a bio je neznatni tragiar), Anit se ljuti za zanatlije i dravnike (a bio je koar), a Likon za besednike (a bio je retor). Ipak glavni protivnik bio je Anit. On je bio bogata i veoma uticajan demokratski reakcionar, kojem je najtee palo kad mu je Sokrat pridobio sina za vie duhovno obrazovanje, a njegova elja je bila da mu sin produi koarske poslove. Ono to su u stvari oni optuivali kod Sokrata bio je novi princip koji je on uvodio u praktini ivot Atinske zajednice. Cilj im je bio da ometu dalji rad Sokrata. U optunicu nisu mogli uneti politike motive, uzeli su u pomo religiju, pa su optubu doneli u ime drave, jer je za nju teta ako se kvari omladina i rui religija. Na sudu su prvo govorili tuioci. Melet je govorio prvi, ali nije imao mnogo uspeha. Anit je naglasio kako je Sokrat mogao da ne doe, ali poto je ipak doao treba ga kazniti bez ikakvog uslova. Anit je smatrao da ako ga oslobode on e skroz iskvariti omladinu koju e zanimati njegovo uenje. Sokrat se branio spokojno, ozbiljno i aljivo, s ironijom prema tuiocima. Bio je uveren da je pravda na njegovoj strani, ponaao se kao uitelj sudija koji je svoj dolazak pred sud upotrebio da pred mnogo sluaoca objavi svoj socijalno-politiki zavet. Optubu:

Sokrat je kriv to, kae, kvari omladinu, i to ne veruje u bogove u koje veruje drava nego u druga nova bia demonska

krenuo je da ispita taku po taku. to se tie optube da kvari omladinu, pitanjima koje je Sokrat upuivao Miletu, dokazao je da Milet uopte ne zna ta je to vaspitanje i da niko pametan ne moe kvariti svoje uenike namerno. A ukoliko bi

se i desilo da ih kvari, to bi radio nenamerno i tada bi zasluio savet i opomenu a ne optubu i osudu. to se tie optube da se odrie bogova, pobija je tako to natera Mileta da tu optubu pojaa do tvrenja kako Sokrat uopte ne veruje u bogove. Ovu taku optunice Sokrat pobija jer on veruje u bogove i demone, koje smatra decom bogova a poto veruje u decu, zakljuak je da mora da veruje i u roditelje. Demon o kome Sokrat govori je moralni princip koji je delovao u Sokratu, unutranji glas a nikako demon u dananjem smislu te rei. Sokrat je govorio da ako ga osude on nee biti poslednji, i ako oni smatraju da je zasluio osudu on se nee protiviti. Smrti se nije bojao ni onda kad je stavljan na mesta gde se moe poginuti, pod Potidejom, pod Amfipoljem i kod Deliona, pa se ne boji ni sad poto vri dunost i stoji na mestu koje ne moe ostaviti. Kad bi uslov njegovog oslobaanja bio da napusti svoj posao, on na to ne bi pristao. Svojim ivotom i radom on dokazuje da je radio za dobro graana, pokoravajui se dravnim zakonima, bojem pozivu i glasu svoga srca. Odrekao se prijatnosti ivota i zapustio svoju domau privredu kako bi druge mogao podsticati na vrline. Poziva se kasnije na svedoanstvo svojih drugova i prijatelja i njihove rodbine. Takoe je stajao iza toga da nee plakati za milost, jer to nijr ni lepo, ni pravedno.

Ja graani atinski, verujem u bogove kao nijedan od mojih tuilaca, i poveravam vama i bogu da presudite meni kako e i za me i za vas biti najbolje

10

Nakon zavretka Sokratove odbrane usledilo je glasanje. Predsedavajui porotnoga suda, koji se sastojao od 501 lana, pozvao je porotnike da glasaju. Kod glasanja o krivici glasalo je protiv Sokrata 281 lan porotnoga suda. Dakle, proglaen je krivim sa 31 glasom veine. Posle prebrojavanja glasova, predsednik objavljuje presudu: Sokrat je kriv. Ipak se inilo da je imao uspeha u presudi, jer je bila mala razlika izmeu onih koji su ga osudili i onih koji nisu. Posle presude dolazi do izricanja kazne. Po atinskom zakonu, optuenik je nakon presude imao pravo da i on predloi kaznu. Sokrat govori kako je Melet predloio smrt, ali kako e on predloiti zasluenu kaznu za sebe. Poto nita nije skrivio nego je svojm radom i ivotom svakome pomogao da bude to estitiji i razboritiji, i poto on svima nudi istinsku i pravu sreu, sebi trai po zasluzi hranu u Pirineju. Ovde se pokazuje njegova ironija. Iako je kasnije pokuao da da i drugi predlog (30 mina srebra za koje e jamiti Platon, Kriton, Kritobul i Apolodor), nije mu prihvaen poto ga je ve prvim pobio:hrana u Pirineju. Taj predlog je jako uvredio sudije da je bilo vie onih koji su sad glasali za njegovu smrt, nego to su bili glasali da je kriv. Najzad, on se obraa prvo onim sudijama koji su ga osudili, pa onda onim koji su glasali da bude puten. Sudije koji su ga osudile Sokrat je korio i opominjao. Sudskom presudom su na grad navukli sramotu, a da su malo saekali on bi svakako umro jer je ve bio star. Drae mu je da posle onakve odbrane pogine, nego da je kukanjem, plakanjem i jadikovanjem sebi ivot iskupio. Sam kae kako nije teko izbei smrti koliko je teko izbei nevaljalstvu, jer ono tri bre nego smrt.

11

I sada se rastajem sa vama, ja sam od vas zasluio osudu na smrt, a ovi ovde od istine ig nevaljalstva i nepravednosti

Sudijama koji su ga osudili prorekao je da e ih posle njegove smrti stii teka kazna,jer se varaju ako misle da su se oslobodili njegovog neprijatnog ispitivanja, jer bie sad vie onih koji e to isto initi. Sokrat je sve njih do sad bio zadravao, ali posle njegove smrti nee imati ko da ih zadrava. Govori im kako ne mogu ubijanjem odvratiti koga da im prigovaraju to ne ive kako treba, ve da svako treba da utie na sebe kako bi bio bolji. I dok sudije koje su ga osudile naziva graanima atinskim, sudije koje su bile za njegovo osloboenje naziva pravim sudijama i tei ih i hrabri. Govori im da je on spokojan, jer mu unutranji glas nita ne zamera, a na onom svetu se nada samo boljem. Jer da je uinio bilo ta loe ili da je rekao ta loe u svojoj odbrani njega bi glas opomenuo kao to je to uvek inio. Sokrat je verovao da je smrt ili takva da onaj koji je umro nije nita, pa nema nikakva oseanja ni prema emu, tako da je sve kao san, tad bi smrt bila udo od blagodeti. Ili da je smrt seoba due s jednog na drugo mesto. I na tom mestu borave svi koji su preminuli, tad ne bi bilo veeg zadovoljstva jer bi se on tamo sastao sa najveim pravednicima polubogovima, junacima koji su zbog nepravde stradali. Poredio bi svoje patnje sa njima, i to je najvanije istraivao bi i ispitivao ko je od njih mudar i ko misli da je a nije. Za Sokrata bi to bilo neizmerno blaenstvo.

12

Savetuje sudije da treba da neguju dobru nadu prema smrti i da se ne boje, jer ako su bili dobri ljudi za njih nema zla ni za ivota ni posle smrti, bogovi nee odbaciti njihova dela. Objanjava kako njega glas nije zadrao jer je za njega ovako bolje, da umre i da se oslobodi muka. Ne zamera onima koji su ga osudili ali ih kori jer su imali lou nameru tom presudom, hteli su da mu nakode. Zatim ih moli da brinu o njegovim sinovima kao to je i on o njima. Da ih kore ako im blaga budu prea od vrlina, ako misle da su neto a nisu. Samo time Sokrat e od njih doiveti punu pravdu, kako on tako i njegovi sinovi. Sokrat je zatim odveden u tamnicu ali ispijanje otrova je bilo odloeno, poto je dan pre suenja poeo delski praznik. Za vreme njega niko u Atini nije smeo da bude kanjen smru. Delski praznik traje dok se sveana Delska galija , koja je iz Atine sa svetom rtvom i svearima ila na del, ne bi vratila. Poto je Kriton uo da se galija uskoro vraa otiao je u tamnicu do Sokrata ne bi li ga nagovorio na bekstvo, istiui dva razloga, sramotu pred svetom i nepravdu prema deci. Meutim, Sokrat je te razloge pobijao. Nije ga zanimalo ta e svet rei, ve ta e rei onaj ko se razume u pravdu i nepravdu, jer e se taj sloiti sa njim. Beati bilo bi sramota, jer svim Helenima bi ivot izvan zajednice bio ravan smrti. Ako drutvene prilike zahtevaju promenu zakona tada, Sokrat smatra, treba ih menjati sporazumno bez nasilja jer on iskazuje lepo miljenje o ljudskom drutvu. U posetu Sokratu doli su sinovi i ena kojima je on saoptio svoje poslednje elje, prisutan je bio i Kriton. On je Sokratu rekao da ne uri i da moe u poslednjim trenucima svog ivota da uiva u hrani i piu kao to su neki radili pre smrti, koji su bili pogubljeni na isti nain. Sokrat nije hteo nikakve privilegije, eleo je odmah da popije otrov. U prvoj polovini juna 399. godine pre n.e. Sokrat je ispio otrov, u veoj pobedi nije umro nijedan revolucionar. U znak alosti zatvorili su gimnazije i druge kole, Meleta su osudili na smrt, Anita i Likona su progonili a Sokratu su postavili statuu od bronze.

13

ZAKLJUAK
U drutvu svojih potovalaca pretresao je niz etikih pitanja, pobijao je sofistiki skepticizam, tj. sumnju u mogunost pravoga spoznavanja, i dokazivao da postoji samo istina, dobro i vrlina, a to ovek moe i mora spoznati. Otkrivajui ljudima neznanje i ne odobravajui demokratsko dravno ureenje zamerio se Sokrat mnogima i svojim raspravljanjem stekao je mnogo neprijatelja. Sokrat je postao prva rtva ovekove fanatine tenje za istinom. Kad je bio osuen, sam on niti je hteo da moli za milost niti je hteo da bei iz tamnice, jer bi time sam sebe izdao, razorio delo svog ivota, porekao svoju misiju i prestao da bude ono to je on hteo da bude, savestan Atinjanin. Sokrat je sudijama prorekao da e ih po njegovoj smrti, stii mnogo tea kazna nego ona kojom su njega ubili. Atinski revolucionar, Sokrat, za sva vremena doneo je istinu da je vrlina sve u ivotu, jedina nerazruiva osnova ljudske sree. Sokratov pogled na ivot i savlaivanje ivota imaju trajnu aktuelnost. Sokrat na kraju nije bio pogubljen zbog religije, koja je bila navedena kao formalni razlog za to to neveruje u bogove u koje veruje drava, ve je bio politiki razlog. Kasnije je bila uviena greka koja je napravljena nad Sokratom, ali se nita nije moglo promeniti. Atinski revolucionar za sva vremena, doneo je istinu da je vrlina sve u ivotu, jedina nerazruiva osnova ljudske sree. Njegov znaaj ne lei samo u moralnoj jaini nego i u specijalno istorijskoj misiji njegove linosti, a ta misija je bila za ono vreme nuna, i u tome je atinski revolucionar jedinstven.

14

CITATI

AKO REIMA NE TUE, NEE NI TAPOM

KNJIGE SU HLADNI, ALI POUZDANI PRIJATELJI

MOJ GLAVNI SVEDOK DA GOVORIM ISTINU JESTE MOJE SIROMATVO

15