Reenja za industriju: automatizacija

nsarski

/ 21.02.2011. u 17:09 Komentari: 75 itanost: 3485 / Preporuke: 7 /

Gost autor: Alselone

Poveanje energetske efikasnosti, automatsko voenje procesa proizvodnje, robotika, inteligentni softveri, senzori, procesi i reenja nikada nisu bili jeftiniji. Svaka od ovih stavki, kao i mnoge druge, mogu da poveaju konkurentnost, kvalitet i opseg uz smanjenje trokova proizvodnje. Naa industrija je na kolenima (ast malobrojnim izuzecima) i trai nova reenja da bi preivela. Dau primer automatizacije procesa proizvodnje. Razradiu priu automatizacije procesa proizvodnje na jednoj hipotetikoj fabrici stone hrane. Ceo proces je dat okvirno, ahitektura sistema kao i cene takoe. Tehnoloke eme proizvodnje stone hrane su malo komplikovanije ali za primer emo uzeti osnovnu, idejnu, emu. Proizvodnja stone hrane je uzeta jer je laka za objanjavanje a i slina filozofija moe da se primeni na veliki raspon procesa. Prvo u prikazati kako se odvija proizvodnja bez automatizacije, runo, a zatim automatizovan proces. Runo:

Sirovine za proizvodnju dolaze utovarivaem i sipaju se u usipni ko 1. Iz usipnog koa preko transportne trake 2 dolaze do elevatora 3. Preko elevatora dolaze do sledece transportne trake 4. Radnik pali motore 2, 3 i 4 i kontrolie njihov rad. Havarija moe da se dogodi ako se, na primer, ugasi transportna traka 4 a elevator 3 nastavi da nosi materijal. Dolazi do prosipanja i gubitka sirovine. U tom sluaju radnik mora hitno da ugasi celu liniju. Radnik proverava kroz okno nivoe u silosima (10 14) i odreuje koja sirovina treba da se dospe. Recimo da su sirovine u silosima kukuruz, penica, riblje brano, premiksi i melasa. Doziranje u silose se vri tako to radnik otvara jedan od ventila 5 9 ispod transportne trake 4. Drugi radnik, po receptu koji je zadao tehnolog, dozira sirovine iz silosa u runu vagu, idui od silosa do silosa. Mora biti veoma precizan, pogotovo sa mikrokomponentama i ako sluajno dozira neega vie, mora da prekalkulie procentualno doziranje ostalih komponenti. Poto je dozirao sve komponente, odnosi runu vagu sa materijalom i sipa u mikser. Saeka zavretak rada miksera, isipa proizvod i nosi ga na pakovanje ili skaditenje. Zatim moe da pone proces iz poetka. Radna snaga: voza utovarivaa, pomoni radnik na silosima i transportnom putu pomoni radnik na doziranju i meanju elektriar i bravar za odravanje

Automatski: Tehnoloki, pria je jednaka, s tim da se ubacuju novi ureaji: transportne trake 15 19 i ventil 21. Softver preko senzora nivoa u silosima prati stanje sirovina. U zavisnosti od recepta koji se nalazi u bazi podataka odreuje koji silos treba trenutno puniti. To signalizira radniku na utovarivau preko nekih, na primer, signalih lampica (najjeftinije). Softver vodi rauna o radu svih motora i pali ih i gasi prema potrebama ili u sluaju havarije. Sa druge strane, softver, takoe preko baze podataka recepata, dozira is svakog silosa onoliko komponente koliko je potrebno. To vri tako to pali odreenu transportnu traku ispod silosa 15 19 i dozira u sledei usipni ko 20 koji se nalazi na vagi. Vaga govori koliko je dozirao komponente i ako neka komponeta bude previe dozirana (zbog klizanja, grudvanja...) automatski rekalkulie teine i dozira potencijalne razlike. Poto je dozirao sve komponente otvara ventil 20 i sipa materijal u mealicu. Odmah zapoinje novu aru. Materijal se mea u mealici onoliko koliko stoji u bazi podataka recepata. Poto je materijal promean, otvara se ventil ispod mealice i proizvod se moe voditi dalje, ako je potrebno.

Radna snaga: utovariva elektriar i bravar za odravanje

Arhitektura sistema: Svi senzori, davai i izvrni ureaji spojeni su na PLC (programmable logic controller) koji prikuplja sve informacije iz sistema, donosi odluke (izvrava softver) i pokree ureaje. Interakcija sa covekom se odvija preko SCADA-e. Skada je povezana na PLC i vizualizuje deavanja i stanja u sistemu i prikazuje operateru. Baza podataka komponenti i recepata unosi se na skadi od strane tehnologa i prosleuje se PLC-u koji vodi proizvodnju po njima. Opciono: beina mrea za kontrolu iz svakog dela pogona, veza internetom za kontrolu i nadzor sa udaljenih lokacija, spajanje na GSM mreu

Potrebna ulaganja: transportne trake 15 19: 1000EUR x 5 = 5,000 EUR ventili 21 i posle 22: 500EUR x 2 = 1,000 EUR nivometri u silosima: 500EUR x 5 = 2,500EUR PLC + SCADA, softver i oprema za automatizaciju: 4,000EUR mainski i elektro radovi, projektovanje: 6,000EUR sitna oprema: 1,500EUR sve: 20,000 EUR

Kredit za investicije: iznos kredita: 20,000 uee: 10%

godinja kamatna stopa subvencionisanog kredita: 6% otplata: 36 meseci mesena rata: oko 550EUR

Rezultat: Poveanje obima proizvodnje, poveanje kvaliteta proizvoda. Finansiranje od 550EUR meseno. Dva radnika (2 x 400EUR bruto = 800EUR) mogu da preu na druge poslove ili da budu proglaeni za viak. Investicija se vraa za tri godine. Radnici se zapoljavaju na poveanju obima proizvodnje.

P.S. Kako sve to posle naplatiti, to ne spada u domen inenjerstva nego magije, tu zvati Krugolinu ili, moda jo bolje, strongmena.