Kako je Stiv Dobs objasnio Obami zato se sve ivo proizvodi u Kini

Kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao na veeru najvee umove Silicijumske doline u februaru prole godine, pie Njujork tajms, od svakog gosta je zatraeno da predsedniku postavi jedno pitanje. Kada je doao red na efa "Epla" Stiva Dobsa, usred izlaganja Obama ga je prekinuo vlastitim pitanjem: "ta je potrebno da bismo proizvodili "ajfon" u SAD"? (Umesto u Kini, prim. nov.)

Ne tako davno, "Epl" se hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Dravama. Danas, skoro svih 70 miliona "ajfona", 39 miliona "ajpeda" i 50 miliona ostalih ureaja prodatih prole godine napravljeno je van SAD, od ega lavovski deo u Kini. - ta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? - upitao je Obama Dobsa. Odgovor efa Epla je bio nedvosmislen: - Ta radna mesta se ne vraaju kui! Ovaj iseak iz odlinog teksta "Njujork tajmsa" o proizvodnji najtraenijeg gedeta dananjice "ajfona" - ilustruje kako je i najmoniji ovek planete, predsednik SAD Barak Obama, fasciniran i istovremeno zabrinut selidbom hiljada ili ak miliona radnih mesta u Kinu. Njegovu fascinaciju deli i proseni graanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da "sve moe da se kupi kod Kineza"; sve ee viamo natpis "made in China", a kao glavni razlog se paualno navodi "jeftina radna snaga". Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. "Ajfon" nije petarda, moda je za proizvodnju tako sofisticiranog ureaja potrebno vie od "jeftine radne snage"? Neu "ajfon" sa ogrebotinama! Pria poinje 2007. godine, pie "Njujork tajms", kada je "Epl" bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Neto vie od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog "ajfona" u prodavnicama, Stiv Dobs je okupio najvie oficire "Epla", jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan. Besni Dobs je drao svoj test model "ajfona" kako bi svi mogli da vide mnotvo tankih ogrebotina na plastinom ekranu. Zatim je izvadio sveanj kljueva iz depa farmerki. - Ljudi e nositi ovaj telefon u depu sa svojim kljuevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! elim stakleni ekran i elim da bude savren za est nedelja - naredio je Dobs.

U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobiajeni kao danas. tavie, bili su izbegavani jer je teko ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla. "Epl" je ve bio izabrao ameriku filmu "Korning" za proizvodnju velikih panela od ojaanog stakla, ali je seenje tih panela u milione ekrana za "ajfon" zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inenjera. I sve to za samo est nedelja? A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji "jeftine radne snage". Kako su Kinezi hipnotisali "Epl" Kada je "Eplova" delgacija stigla u posetu fabrici u gradu endenu, vlasnici su ve sagradili novo proizvodno krilo. - To je za svaki sluaj, ako nam date ovaj posao - prisea se jedan od bivih direktora "Epla" objanjenja koje mu je dao kineski menader. Skladite je ve bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inenjera je ekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagraena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno. Naravno, kineska fabrika je dobila posao. - Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivaa? To radi farbika u komiluku. Milion rafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, rafovi treba da budu malo drugaiji? Bie gotovi za tri sata - rekao je "Njujork tajmsu" drugi bivi visoki funkcioner "Epla". Fokskon Siti - "kasarna" za sklapanje "ajfona" Na osam sati od fabrike firme "Fokskon" (Foxconn), koja je dobila posao od "Epla", nalazi se kompleks, poznat pod nadimkom Fokskon Siti. Tu se "ajfon" sastavlja. Kada su ga prvi put videli, elnicima "Epla" je odmah bilo jasno zato se proizvodnja "ajfona" nee vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji nita nalik Fokskon Sitiju. Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade est dana u nedelji, esto do 12 sati dnevno. Skoro etvrtina od ukupnog broja zaposlenih ivi u firminim spavaonicama, a veina obinih radnika zarauje manje od 17 dolara na dan.
GALERIJA > Svakodnevica radnika Fokskon Sitija:

ak 300 radnika obezbeenja je zadueno samo da regulie "peaki saobraaj" u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirina. - Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja amerika farbika moe da zaposli 3.000 ljudi preko noi i ubedi ih da ive u spavaonicama? - kae Denifer Rigoni, bivi menader "Epla". Jo jedna od kritinih prednosti Kine bila je to moe da obezbedi inenjersku podrku kakvu ak ni Sjedinjene Drave ne mogu. Direktori "Epla" su procenili da im treba 8.700 industrijskih inenjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju "ajfona". Analitiari "Epla" su izraunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD. U Kini, trebalo im je 15 dana.
Ustaj, vojsko! Vreme je da sklapamo "ajfon"

Kada su "Eplovi" inenjeri te 2007. godine konano usavrili metod za seenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa iseenim staklima stigli su u Fokskon Siti usred noi. Menaderi kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskoili u uniforme - bele sa crnim majicama za mukarce, a crvene za ene - i poeli runo da sklapaju "ajfone". U naredna tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, "Fokskon" je sastavio jo 200 miliona.

"Jeftina radna snaga"?

I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreeno takvo miljenje irom sveta, pa i u Srbiji. Analitiari proizvodnje su izraunali da bi proizvodnja "Epla" u SAD poveala njegovu cenu za ne vie od 65 dolara, to bi i dalje inilo "ajfon" najprodavanijim gadetom, a "Epl" jednom od kompanija sa najveim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja "ajfona" u SAD nemogua ne zbog cene radne snage, ve zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Drave moda nikada nee imati odgovor.

Ceo tekst "Njujork tajmsa" na engleskom jeziku, sa mnogo vie detalja, moete proitati na ovom linku: http://www.nytimes.com/2012/01/22/business/apple-america-and-a-squeezedmiddle-class.html?pagewanted=1&_r=1