BEOGRAD 26. 12.

2006 BOGDAN TIRNANI: DUH IZ BOCE

PLATI I NOSI!
Ma, ljudi moji, je li to mogue: otvaranju megastora "Tempo ke end keri" prisustvovalo je vie osoba negoli to ih se, tokom itavog ovog milenijuma, okupilo na svim veitim derbijima Crvena zvezda Beanija, odnosno Partizan - Vodovac! Neki su svoje mesto u redu zauzeli jo u 16 sati prethodnog dana, drugi su stigli pre svitanja, trei su doli sa decom, tako da je u 11 sati, kada je radnja zvanino otvorena, obezbeenje imalo velikih muka da sprei pretei stampedo ostraenih potroaa Ma, ljudi moji, je li to mogue: otvaranju megastora "Tempo ke end keri" prisustvovalo je vie osoba negoli to ih se, tokom itavog ovog milenijuma, okupilo na svim veitim derbijima Crvena zvezda - Beanija, odnosno Partizan Vodovac! Neki su svoje mesto u redu zauzeli jo u 16 sati prethodnog dana, drugi su stigli pre svitanja, trei su doli sa decom, tako da je u 11 sati, kada je radnja zvanino otvorena, obezbeenje imalo velikih muka da sprei pretei stampedo ostraenih potroaa. Razlog ovom enormnom interesu leao je u injenici da su mnogi od 50.000 artikala na rafovima "Tempa" prvog dana prodavani upola cene, da svaki stoti kupac sve to moe da ponese dobija besplatno, a svaki hiljaditi pride i mobilni telefon ili neto slino. Kupci su se, sve gazei jedan preko drugog, ustemili na palete sa suncokretovim uljem i eerom, ali su i televizori i DVD ureaji otili kao alva, praktino u desetak sekundi. Tako vam je to: na narod voli kada je neto sa popustom, upola cene, ili, jo bolje, ukoliko je dabe. Masovna histerija na vratima "Tempa" podsetila me je na dogaaj kada su "Veernje novosti", kao prvu knjigu u svojoj ediciji svetskih bestselera, delile "Ime rue" Umberta Eka. Mada je roman tampan u 30.000 (ili 300.000, sasvim svejedno) primeraka, naprasni ljubitelji knjievnosti opustoili su novinske kioske im su dotini otvoreni. Ali, ipak nije mogao svako da se dokopa primerka "Veernjih novosti" sa poklon-knjigom, pa je to bio povod masovnih demonstracija oteenih ispred zgrade redakcije, koji su zahtevali da se i njima, vernim itaocima, urui besplatan primerak romana "Ime rue". Situacija je bila nejasna. Postavljala su se mnoga pitanja: da li u Srbiji (tada SCG) ima 30.000 (ili 300.000, sasvim svejedno) toliko pismeno osposobljenih ljudi da bi shvatili "Ime rue", da li je neko sa poznavanjem svih slova odmakao dalje od tree stranice tog romana, te zato ona sirotinja koja je navaljivala na redakciju "Veernjih novosti" svoje literarno uzdizanje posle poloenog analfabetskog teaja eli da pone ba sa knjigom "italijanskog Makluana" umesto da krene od "Hajdi" i "Pipi Duge arape"? Bar je ovo poslednje bilo pogreno: nisu "demonstranti" koji su ostali bez "Imena rue" uopte ni nameravali da tu knjigu itaju, ali su bili ljuti to su ostali bez nje kada je ve bila besplatna. Ta se situacija ponovila na otvaranju "Tempa": jedan nesrenik, koji je priznao da ve poseduje ganc nov usisiva za prainu, kupio je jo dva takva jer su prodavani sa popustom, pa neka mu se nau u rezervi, hleba ne trae. S druge strane, postavlja se razumna sumnja je li se uopte radilo o realnom popustu. Sva je prilika da televizori koji su se (sa popustom) prodavali za 6.000 dinara i DVD ureaji za 2.000 iste valute zbilja toliko i vrede. Nee nikome predstavljati veliki gubitak ukoliko nepovratno riknu za mesec-dva. Uzme i baci u ubre, odlino je da je makar i toliko sluilo. Ali, sva je prilika da oni koji su se na otvaranju "Tempa" dokopali televizora i DVD ureaja nee biti zadovoljni. alie se prodavcima da im je poturena fal roba, a ovamo je bila sa popustom za radnike, seljake i potenu inteligenciju.Zakljuak: graani koji su onomad u stampedu umalo sruili novi megastor "Tempo ke end keri" doli su zapravo da kupe popust. Malo li je to zadovoljstvo due u ova vunena vremena?