UMBERTO EKO

GRANICE
TUMAČENJA
Prevela sa italijanskog
MILANA PBLETIĆ

PAIDEIA 2001.
 UVOD

Na početku svog Merkura, ili tajanstvenog i hitrog skoroteče

(Mercury, Or the Secret and Swift Messenger, 1641), Džon Vilkins
(John Wilkjns\jjriDa»edeLsledečiu>ričw*-....

Koliko se čudnovatim ovo Umece Pisanja moglo učiniti u Doba kad

su ga prvo izumeli, možemo razabrati po onim tek otkrivenim žitelji-
ma Amerike, koji su silno udivljeni bili videvši gde Ljudi s Knjigama
razgovaraju, i nikako da dokuče otkud to da Hartija zbori...
Ima jedna lepa Povest što o tome pripoveda, a u njoj Indijanac jedan
i Rob kome je njegov Gospodar zapovedio da nekakvo Pismo i Korpu
Smokava nekud odnese, no onaj tu Poputninu dobrim delom usput
izede, i samo Ostatak dade onome Coveku kome ga Gospodar posla;
te ovaj, kad pročita Pismo, uvide da Smokava nema onoliko koliko je
Pismo kazivalo, i optuži Roba da ih je pojeo, sve navodeći ono što je
iz Pisma saznao. Indijanac je (uprkos rečenome Dokazu) jednako
prostodušno poricao Cinjenicu i kleo onu Hartiju kao lažljivog i
krivog Svedoka.
Posle nekog vremena opet ga poslaše s istom Poputninom, i Pismom
gde beše tačan Broj Smokava koje valja da stignu do Odredišta, a on
opet, kao što je vec bio uobičajio, veliki njihov Deo usput halapljivo
proguta. No ovaj put, pre nego što ih je i dotakao, On (ne bi li tako
sprečio svaku mogucu Optužbu) uze Pismo te ga sakri ispod jeđnog
velikog Kamena, ubeđen da Ono, ako ga ne vidi kako jede Smokve,
nikako nece moči izvestiti šta se slučilo; a kad ga ipak optužiše i
ukoriše žešće no ranije, priznade svoju Krivicu, diveći se Božanstvu
Hartiji, i obećavajući da će ubuduće odano svaku Zapovest izvršavati.
(Treće izdanje, London, Nicholson, 1707, pp.3-4).

Ova Vilkinsova stranica zasigurno drugačije zvuči od mnogih

drugih, a savremenih, na kojima se pisanje uzima kao najviši primer
za semiozu, a svaki napisani (ili izgovoreni) tekst posmatra se kao da
5
je kakva masina koja proizvodi „beskonačno odstupanje od smisla”.
Ove savremene teorije indirektno prigovaraju Vilkinsu da jedan tekst,
kada se jednom odvoji od svog pošiljaoca (kao i od njegove intencije)
i od konkretnih okolnosti u kojima je poslan (a time i od svog intendi-
ranog referenta), lebdi (da tako kažemo) u praznini jednog potenci-
jalno beskonačnog prostora mogućih tumačenja. Otuda nema teksta
koji bi se mogao tumačiti na osnovu utopije o nekakvom autorizova-
nom, definitivnom, originalnom i konačnom smislu. Jezik uvek kazuje
nešto više od onog što jeste njegov nedostupni doslovni smisao, koji je
izgubljen još na samom početku odašiljanja teksta.
Biskup Vilkins bio je - uprkos svom nepokolebljivom uverenju
da je Mesec nastanjen —čovek istančanog duha, izrekao je jo š mnogo
štošta nepromenjenog značaja za naučnike koji se bave jezikom i
pitanjima semioze. Osmotrimo, na primer, ilustraciju na 311. stranici
njegovog Ogleda o zbiljskoj karakteristici (Essay Towards A Real
Character, 1668). On je bio do te mere ubeđen u mogućnost postav-
Ijanja jedne teorije značenja da je pokušao (doduše, nije bio pivi, ali
se svakako pionirski latio posla, imajući vanredan vizuelni uvid) da
pronađe čak i način prikazivanja značenja sinkategorematičnih ter-
mina. Pomenuta ilustracija pokazuje da, pretpostavimo li kako delimo
izvesna konvencionalna pravila upotrebe datog prirodnog jezika, kada
kažemo gore svakako hoćemo da iskažemo nešto različito od dole.
Inače, njegov crtež pokazuje i da se ta razlika u značenju zasniva na
strukturi našeg tela u jednom geoastronomskom prostoru. Možemo mi
iznositi temeljne sumnje u mogućnost pronalaženja univerzalija u
jeziku, ali smo ipak dužni da ozbiljno razmotrimo Vilkinsovu graviru.
Ona pokazuje da prilikom tumačenja sinkategorematičnih termina
moramo slediti određene ,,pravce“. Ikada bi svet bio lavirint, ne bismo
mogli da prođemo kroz njega a da ne poštujemo određene obavezne
puteve.
A šta bi Vilkins mogao da odvrati na protivstavove mnogih
savremenih teorija o čitanju kao dekonstruktivističkoj aktivnosti?
Verovatno bi rekao da je u slučaju koji on navo^Juzm m oda je u
onom pismu stajalo ,f)ragi Prijatelju, u ovoj Korpi koju ti moj Rob
donosi, nahodi se 30 Smokava koje ti na Dar šaljem ) Prijatelj bio
siguran da Korpa koja se u Pismu navodi jeste baš ona koju je Rob
doneo, da je dotični Rob upravo onaj kome je Gospodar Korpu dao,
kao i da postoji neka Veza između Izraza 30 napisanog u Pismu i Broja
Smokava u Korpi.
Dabome, lako bi bilo pobijati Vilkinsovu parabolu. Dovoljno je
zamisliti da je neko zbilja poslao roba s korpom, ali da je usput taj rob
6
ubijen i zamenjen nekim drugim, koji pripada drugom gospodaru, kao
i da je trideset smokava, kao pojedinačnih entiteta, zamenjeno nekim
drugim smokvama. Nadalje, zamislimo da je novi rob odneo korpu
nekom drugom primaocu. Možemo pretpostaviti i da novi primalac ne
zna ništa o nekakvom prijatelju koji gaji smokve pa mu ih širokogrudo
nudi na dar. Da li bi pošiljalac i tada bio kadar da odredi šta pismo
kazuje?
Ja mislim da jo š uvek s pravom možemo smatrati da bi reakcija
novog primaoca bila, manje-više, ovakva: ,Neko, a sam Bog zna ko,
poslao mi je izvesnu količinu smokava koja je manja od one koja se u
pismu pominje”. (Pretpostavljam, nadalje, da je novi Primalac, budu-
ći da je on i Gospodar, pi-vo kaznio roba, a tek onda pokušao da
razreši Zagonetku: i ovde je posredi Semiotički Problem, ali bolje da
se mi držimo našeg Glavnog Pitanja.)
Ono što hoću da kažem je da bi ona poruka, makar i odvojena
od svog pošiljaoca, od svog sumnjivog referenta i uslova u kojima je
nastala, i dalje govorila o smokvama-u-korpi.
7
 Pretpostavimo sada (pripovedačkoj mašti nema kraja) kako ne
samo da je prvobitni glasnik bio ubijen, nego jofiđ a su n jeg o ve ubice
slistile sve smokve, uništile korpu, stipale pismo u neku bocu i zavitlale
je u okean, te da ju je (približno) sedamdeset godina posle Vilkinsa
prpnašao Pobinson Kruso. Nema korpe, nema roba, nema smokava,
samo jedno pismo. Uprkos tome, kladim se da bi prva Robinsonova
reakcija bila: ^Ma kud_ U su se„ do đavola, denule te smokvef“ Tek
posle ove prve, instinktivne reakcije Robinson bi mo'gao da snuje o
svim mogućim smokvama, o svim mogućim robovima, o svim mogućim
pošiljaocima, kao i o mogućem nepostojanju bilo kakve smokve, roba
ili pošiljaoca, o tome kako sve dejstvuje varka i o svojoj hudoj sudbini
primaoca definitivno odvojenog od svakog Transcendentalnog Žna-
čenja.
Gde li su te smokve? Pismo kaže da negde jesu, ili je negde bilo,
30 takvih i takvih plodova, barem u Umu (ili u Doksastičnom Mogu-
ćem Svetu) navodnog pošiljaoca te poruke. A sve i da je Robinson
utvrdio kako su te škrabotine na parčetu papira tek uzgredni rezultat
nekog hemijskog nagrizanja, imao bi pred sobom samo dve moguć-
nosti: ili da ih zanemari, kao beznačajnu materijalnu činjenicu, ili da
ih protumači, kao da su u pitanju reči nekog teksta napisanog na
njemu poznatom jeziku. Odluči li se za drugu hipotezu, Robinson bi
morao zaključiti da pismo govori o smokvama - a ne o jabukama ili
jednorozima.
Uzmimo sada da je poruku u boci pronašao neki naučnik
zaokupljen lingvistikom, hermeneutikom ili semiotikom. Takav novi
slučajnrfnmdldč (d’'svd je prililca da zna više b~d Robinsona) bio bi
kadar daisvovrti priličnu količinu hipoteza; primera radi:

1. Poruka ie šifrovana, korpa zapravo znači „armija", smokva

„1000 vojnika", a dar „pomoć”, tako da intendirano značenje pisma
glasi da pošiljalac upravo šalje armiju od 30.000 vojnika, da bi
pritekao u pomoć primaocu. No i u ovom slučaju pomenutih (i odsut-
nih) vojnika moralo bi da bude 30.000, a ne, recimo, 180 - osim ako
u ličnom pošiljaočevom kodu jedna smokva ne označava šest vojnika.

2. Ono smokve može da se shvati (barem danas) u retoričkom

smislu (kao u^urativnunT^dziirta. npr. kada se pominje „smokvin
list’j , paTBTpbruka mogla dobiti i drugačije (umačehje. Međutim, i u
takvom slučaju, pošiljalac bi morao da se osloni na izvesna unapred
određena konvencionalna tumačenja na koja navodi smokva a ne,
recimo, jabuka ili mačka.
 3. Poruka u boci je alegorija i poseduje jo š jedno, skriveno
značenje, zasnovano na jednom ličnom poetskom kodu. Tada smokve
mogu biti sinegdoha za „plodove”, plodovi metafora za „povoljne
uticaje zvezda", povoljni uticaji zvezda alegorija za ,JMilost Božju”, i
tako redom. U ovom slučaju, pošiljalac bi mogao da sačini više
suprotstavljenih hipoteza, ali ja iz dubine duše verujem da postoje
izvesni ..ekonqmični"^riterijumi na osnovu kojih^će odredene hipoteze
verovatno biti zanimljivije od ostalih. Da bi potkrepio svofufupotežu,
pnmalac ce u najmanju ruku morati da se upusti u preliminarna
nagadanjcLrOjnogućem pošiljaocu, i o mogučem istorijskorrTrazčToPtj'iC
kada je tekst sročen. Ovo nema nikakve veze s istraživanjem o inten-
cijama pošiljaoca, ali i te kako ima veze s istraživaniem o kulturjiom
okviru u koii tekst valja uklopiti. Nađe li se pred nama poruka ,jZaštiti
nas, uboge”, sasvim je prirodno i pristojno zapitati se je li to izustila
kakva monahinja, moleći se, ili seljak, ukazujući poštovanje nekom
feudalcu.

Verovatno bi naš tumač bio primoran da zaključi kako se tekst

nađen u boci ticao neke prigode u kojoj su zbilja postojale neke
smokve, te da je indeksički ukazivao na datog pošiljaoca, kao i na
datog primaoca, i na datog roba, ali je kasnije izgubio .svaku-referen-
cijalnu moć. I otuda će on moći da mašta o tim zagubljenim akterima,
tako dvošmisleno uvučenim u razmenu stvari ili simbola fmbžda je
slahje smokava u nekom istorijskom periodu označavdlo nekakvu
zagonetnu aluziju), te bi mogao i da pođe od te anonimne poruke, ne
F n T sT oB sao'u postavljanju čitave lepeze značenja i referenata...
V Međutim, ne bi imao jtravo da izjavi kako poruka može da znači bjlo
šta.
Može dq..znači mnofio šta, ali poneki smisao bi ipak bilo
pogibeljno sugerisati. Uopšte ne pomišljam kako bi mogao postojati
neko toliko nakrivo nasađen da iz one poruke izvede zaključak kako je
Napoleon umro niaja 1821, ali i šamo 6pavtjg'0anj6’fđlcd~'W^mt&g‘--
tumačenja moze^posfimtčTkao razumno polazište, i to da bi se za-
ključilo kako ima barem .ponečeg. t što ..poruka zaista ne može da
iskazuje.
Dopuštam da.je za iznošenje ovakve tvrdnjepre svega potrebno
pretpostaviti dajskazi mogu imati neki „doslovni smisao", a znam
koliko je ovaj kontroverzan (i na to ukazujem, povodom tumačenja
metafore, u ovoj knjizi, u beleškama uz odeljak 3.3). Ipak, i dalje
mislim da unutar.granica izvesnog jezika postoji nešto kao doslovni
9
smisao leksičkih odrednica, a to je ono što se u rečnicimaprvo navodi,
'jednom rečju ono što bi svaki običan čovek prvo rekao kada bi ga
upitali šta data reč znači. Dakle, držim da'bi jedan običan čovek prvo
rekao da je smokva vrsta vočke koja izgleda tako i tako. Nikakva
teorija recepcije ne bi mogla da izbegne ovu preliminarnu restrikciju.
Bilo kakav čitaočev slobodni čin mogao bi da se~od.igra samo posle, a
ne pre primene ove restrikcije.
Shvatam da ima razlike između onoga što kazuje pismo koje
Vilkins pominje i onoga što kazuje Fineganovo bdenje (Finnegan’s
Wake). Shvatam da nam iščitavanje Fineganovog bdenja moze
pomoći da dovedemo u pitanje čak i uobičajeni smisao Vilkinsovog
primera. No ne možemo prenebregnuti gledište Sluge koji je prvi put
posvedočio o čudu Tekstova i njihovog Tumačenja.

***

Ogledi sabrani u ovoj knjizi napisani su j i drugoj^polavini

osamdeseuk-godim^ Pošto se svi oni bave istim problemom, iako ga
posmatraju s različitih gledišta, naknadno su manje ili više stopljeni,
prilagođeni, dopunjeni ili skraćeni, da bi se izbeglo preterano ponav-
Ijanje i olakšalo praćenje ukrštenih referenci.'
U prvom odeljku naznačava se problem tumačenja onako kako
je on postavljan, tokom poslednjih decenija, u nauci o književnosti.
Drugi odeljak iziskuje posebno objašnjenje, zato što dovodi u
žižu jednu stvar koja me je protekle decenije mučila. Na prvi pogled, u
njemu se razmatraju istorijska pitanja, i čovek bi se mogao zapitati
kakve on veze ima s. temama iz drugih ogleda. Na Univerzitetu u
Bolonji, školske 1986/87. godine, na institutu koji se bavi disciplinama
komunikacije, držao sam monografski kurs o hermetičkoj semiozp, tj.
o onoj praksi tumačenja sveta i tekstova koja se temelji na otkrivanju
odnosa simpatije koji uzajamno p ovezuju mikrokosmos i makroko-
smos. Ako se želi potkrepiti uzdanje u simpatičko delovanje, sličnog na
'O vo italijansko izdanje đonekle se razlikuje od američkog (The limits ofinterpre-
tation, Indiana University Press) iako izlazi gotovo istovremeno: u ono sam uvrstio
i neke tekstove koji su u Italiji vec' bili objavljeni (Sugli specchi), a u ovo neke druge
radove, koji se u Italiji nikada dotad nisu pojavili. Neke sitne razlike u pojedinim
tekstovima treba pripisati mom nastojanju da izvesna mesta učinim razumljivijim za
različite kultume sredine, i u različitim referencijalnim okvirima. U svakom slučaju,
oba izdanja imaju jednaku osnovnu postavku.
-Materijal za ovaj kurs čuva se na Katedri za semiotiku Univerziteta u Bolonji (šk.
god. 1986/87), u obliku prekucanog i fotokopiranog mkopisa.

10
slično, potrebno je da se jedna metafizika i jedna fizika univerzalne
simpatije zasnuje na (eksplicitnoj ili implicitnoj) semiotici sličnosti.
Paradigmom sličnosti već se bavio Mišel Fuko (Michel Fou-
cault) u Rečima i stvarima (Les mots et les chosesj, a/i je bn posvetio
svoju paznju naročito onome momentu-pragu gde se paradigma
sličnosti, na razmeđi renesanse i sedamnaestog veka, raspršuje u
paradigme svojstvene modernoj nauci. Moja hipoteza je u istorijskom
pogledu obuhvatnija, usmerena je na osvetljavanie iednog interpreta-
tivnog kriterijuma na čije sam vekovno opstajanje ukazivao - To lcome
sam ’v ecnelto rekao u ogledu o Danteovoj trinaestoj epistoli objavlje-
nom u mojoj knjizi O ogled&Iima i drugi eseji (Sugli specchi e altri
saggi, 1985). Taj način razmišljanja, a nazivam ga hermetičkom se-
miozom, poprimio je prepoznatljive oblike koji se daju dokumentovati
u prvim stolećima posle Hrista, razvijao se, donekle u tajnosti, u
srednjem veku, trijumfovao je u doba kada su humanisti otkrivali
hermetičke spise, stopio se sa širom strujom renesansnog i baroknog
hermetizma, nije nestao s pojavom galilejevske kvantitativne nauke, da
bi potom oplodio romantičarske estetike, okultizam devetnaestog veka
i, držim, mnoge savremene kritičke teorije, kao što napominjem u
2 .1 .7 .
Treći odeljak ima ulogu komentara. Ako se u prvom odeljku
tvrdi da 'postoji mogućnost tumačenja prema intenciii teksta. intentio
operis, ovaj je pre svega komentar slučajeva u kojima višak tumačehja
izaziva rasipanje,,Jftispendio, i to hermeneutičkih energija koje tekst ne
podržava. Nasuprot tome, ovde se predlažu izvesni kriterijumi ekono-
mičnosti, economia, u tumačenju tekstova kao sveta ili sveta kao
teksta. Ako se može učiniti da su ovi kriterijumi zasnovani samo na
prizivanju zdrave pameti i na principu ulaganja najmanjeg napora,
podsećam da nema drugih načina da se utvrdi intentio nekog teksta,
kada je taj tekst istovremeno predmet tumačemđ. XpjfmmetaLJtwna-
čenja - između ostalog i zatojto u toj situaciji ne bi moglo da se ovo
kruženje, čak i ako bi se krenulo’upotragu zairUpnqijom.atfqra. intgn-
tio auctoris. S druge strane, kao što će biti razjašnjeno u završnom
ogledu u ovoj 'knjizi, pomenuti najmanji napor predstavlja ono što bi
mogla prihvatiti neka zajednica tumača, sklona postizanju nekakve
saglasnosti, ako ne povodom najboljih tumačenja, a ono barem
povodom odbacivanja onih heodrživih.
Sledi nekoliko primera mog hvatanja u koštac s pitanjima koja
se tiču uslova za formulisanje neke
prihvatljive hipoteze o tekstovima, događajima, aktuelnim iskustvima
11
ili pričanju o iskustvima, uzetim kao da su aktuelna u nekim mogućim
svetovima.
I tako dolazimo do poslednjeg, četvrtog odeljka, koji će teorijski
brižljiviji čitaoci moći da pročitaju pre n'ć ostale. „
Ogledi iz prethodnih odeljaka zamišljeni su kao specijalizovana
izlaganja, dakle uzimaju zdravo za gotovo mnoge pojmove koje sam
već razradio u svojim drugim delima. Eto zašto se, iz niza napisa o
granicama tumačenja, može steći utisak da nigde nije jasno rečeno
kojoj vrsti pripada to tumačenje čije se granice razmatraju.
Posredi je pojam tumačenja nastao prema onom Persovom
(Peirce), a ja sam ga ispitivao i razvijao u svojoj Raspravi o opštoj
semiotici (Trattato di semiotica generale, 1975) i Lector in fabula
(1979), te u Semiotici i filozofiji jezika (Semiotica e filosofia del lin-
guaggio, 1984), kao i u mnoštvu zasebnih radova i tekstova poput onih
koji se nalaze sabrani u knjizi O ogledaliipa i drugi eseji, 1985.
Semwtika. se bavi semiozom, a to je „prpcps. ili uticaj koji
predstavlja ili uldjučuje^o^ d ^ i i i t b i iu syhjekataf kakvi su npr. neki
znak, njego'v'pređmet. i njegov interpretant, a da se pri tom takav
tročlani uticaj nikako ne može pretvontC'u uticaj medu parovima“
(Peirce, CP: 5.484). Kao vrstu komentara te definicije videti 4.1, gde
se ponovo iznosi ono što sam rekao na jednom naučnom skupu
imunologa.
Pomenuto saopštenje na skupu razrađeno je u diskusiji s
naučnicima koji proučavaju procese interakcije na nivou ćelija, jer
prema nekima od njih postoje interpretativni fenomeni i na „donjem
pragu semiotike”, kako sam ga ja u Raspravi o opštoj semiotici
nazvao. Od onda sam uveren da, iako i dalje smatram da se granice
semiotike teško mogu rastegnuti dopomenutog nivoa, ipak ne'moguk
priori pobijati tu mogućnost, tako da se nalazim u stanju opreznog i
radoznalog iščekivanja. U svakom slučaju, ne poričem, štaviše sma-
tram da postoji nekakva semioza, a time i tumačenje u procesima
opažanja. Tumačenje u tom smislu - zasnovano na naslućivanju i
navodenju primera (v. npr. ogled 4.2) - jeste mehanizam semioze koji
objašnjava ne samo naš odnos prema porukama koje šu druga Ijudska
bića hotimično sačinila, nego i svaki oblik uzajamnog dejstva čoveka
(a možda i životinja) i sveta koji ga okružuje. Upravo posredstvom
raznih procesa tumačenja mi, kognitivno, sačinjavamo aktuelne i
moguće svetove. ~~ ~
Očigledni su, znači, razlozi zbog kojih ti'eba brižljivo da razma-
tramo uslove i granice tumačenja. Ako u okviru hermeneutike ili teo-
rije književnosti može da deluje provokativno, ali na kraju krajeva i
12
održivo, da subiekt koii intemvetira-dma . potpumi. inicijadvu^ u
tumačenju, pogibeljnije deluje primena takvih tvrđenja na procese koji
dovode do idendfikovanja neke osobe ili nekog predmeta s vremenskog
rastojanja i u drugačijim situacijama, kada razlikujemo psa od konja
ili svakoga dana iznova pronalazimo put do kuče. U takvim slučaje-
vimajuzeti da je tumač jedini koji se pita i odlučuje svrstava se u ono
što se u istoriji filozofije naziva „magijskim idealizmom”. Pozivanje
na njega može se učiniti rqnmntičarski_gastarelim,.no zamislimo po-
kušaj da se postulira mozak koji ne samo da bi - manje pasivan od
Patnamove (Putnam) tvorevine - živeo u bazenu, odvojen od tela,
nego bi čak prethodno načinio i bazen, i univerzum koji ga sadrži, i jo š
iz minuta u minut odlučivao koje impulse treba da primi ne bi li održao
iluziju sveta koji ne postoji izvan njegovih vlastitih opažanja. Bilo bi
to malčice preterano i za jednog magičnog idealistu. S druge strane,
onaj ko tvrdi da nema intersubjektivno saopštivog značenja tekstova,
silno se najedi ako neko taj njegov naum ne prihvati, pa se žali kako
ga Ijudi ne razumeju. Tu čoveku padne na pamet onaj Smaljanov
(Smullyan) paradoks: ,Ja sam solipsista, kao i svi".
Dakle, ako se,filozofskxposmati-ano,problem tumačenja sastoji
od utvrđivanja uslova interakcije između nas i nečega što nam je dato
i sačinjeno tako da podleže izvesnim ograničenjima (ovo je problem
Persa, Merlo-Pontija [Merleau-Ponty], Pjažea (Piaget), kognitivnih
nauka, ali naposletku i Kantov - kao što je i problem epistemologije,
od Popera [Popper] do Kuna [Kuhn]), ne vidim zašto ne bismo na isti
način posmatrali i tekstove koje stvaraju naši bližnji i koji se u izve-
snom smislu, baš kao i pismo povereno Vilkinsovom robu, već nalaze
tamo, i pre no što budu pročitani - makar i u svojstvu beznačajnih
gramatoloških tragova za onoga ko se ne doseća njihovog porekla.
Oko ovih suštinskih tema vrte se, naime, ogledi objavljeni u
poslednjem delu3. I odmah da istaknem: Gedankenexperiment,
načinjen povodom interpretativnih procesa na kompjuteru po imenu
Carls Sanders Personal, valja shvatiti vrlo ozbiljno, ili barem imati na
umu da nije zamišljen kao retprička vežba. On predviđa pravila
tumačenja za neko stvorenje koncipirano kao model neograničene
semioze, uz minimalne veze sa spoljašnjim svetom.

***

3Uzeo sam slobodu da ponovo objavim tckst „Coma, zoccoli, scarpe” (Eco i Sebeok,
1983), žato što mi se učinio podesnim za potkrepljivanje nekih osnovnih pojmova.

13
 Bio sam prinuđen da u američko izdanje uključim jedno
razjašnjenje, zato što je pre jedva godinu dana izašao i prevod mog
starog Otvorenog dela (Opgra aperta, 1962). Premda se na tu temu
vraćam u prvom delu knjige, nije zgoreg 'suočiti se i s eventualnim
prigovorima italijanskog čitaoca. Naime, moglo bi se učiniti da sam
tamo slavio ,,Q^tXQPeno” <tumačenjeMmetničkih. dela, ako se pretpostavi
da je ono „revolucionarna” provokacija, dok sam se danas zabari-
kadirao na konzervativnim pozicijama. Ne delim to mišljenje. Pre
trideset godina, polazeći i od teorije tumačenja Luiđija Parejsona
(Luigi Pareyson), biio mi je stalo da dejinišem jednu vrstu oscilacije,
ili nestabilne ravnoteže, izmedu inicijative tumača i vernosti delu.
Tokom ovih trideset godina bilo je onih koji su se suviše nagnuli na
stranu tumača, no problem sad nije u tome da bi se trebalo nagnuti na
suprotnu stranu, nego samo da se još iednom istakne neukloniivost
osciliranja.
Najzad, reći da potenciialno. tekstu nema kraja ne znači da
svaki čin tumačenja ima srećan kraj. Cak i najradikalhiji dekonstruk-
cionista prihvata ideju da ima tumačenja čija neprihvatljivost prosto
bode oči. To znači da tekst koji se tumači svojim tumačima nameće
izvesna ograničenja. Granice tumačenja podudaraju se s pravima
teksta (time nije rečeno da se podudaraju i s pravima njegovog auto-
ra).
I u slučaju autodestruktivnih tekstova (up. 3.5) imamo predmete
koji su vezani za semiozu i bez trunčice sumnje govpre ^NlhStitoj
nemogućnosti.
~ ~ 'Budimo realni: ništa nije bogatije značenjem od teksta koji tvrdi
da se sa smislom razišao.

14
 1.
INTENTIO LECTORIS
BELEŠKE O SEMIOTICI RECEPCIJE'

'Referat s kongresa AISS održanog u Mantovi 1985, posvecenog semiotici recepcije.

Prvobitni naslov glasi Lo strano caso deU'intentio lectoris (,,Alfabeta“ 84, 1986);
kasnije je objavljena nova, šira verzija {Appunti sulla semiotica della ricezione,
„Carte Semiotiche" 2, oktobar 1986).

15
 U ovih poslednjih nekoliko decenija došlo je do promene para-
digme, u odnosu na prethodne kritičke diskusije. Ako se u struktu-
ralističkoj atmosferi prednost davala analizi teksta kao predmeta
ohdarenog sopstvenim struktumim odlikama, koje se daju opisati
pomoću više ili manje rigoroznog formalizma, kasnije se rasprava us-
merila na pragmatiku čitanja. Otuda su se, od početka šezdesetih
godina nadalje, umnožavale teorije o paru Čitalac - Autor, te danas,
osjm naratora i onoga kome je naracija namenjena, imamo i semio-
tičke naratore, ekstrafiktivne naratore, subjekte iskazahogTškaživanja,
fokalizatore, glasov’eT metanaratore, a už'to još rvi^ eln e^ čitaoce,
idealne .čitaoce—uzome čitaoce, superčitaoce, projektovane čitaoce,
obaveštene čitaoce, arhičitaoce, implicime čitaoče, metačitaoce i tako
redom.
Dabome, nemaju. syiJi.Au,tori i Čitaoci. jednak teorijski status:
povodom detaljne mape ovog pejzaža jednakosti i razlika pogledati
Pugliatti, 1985 (takođe Ferraresi i Pugliatti, 1989).
U svakom slučaju, raznovrsne orijentacije, kao što su estetika
recepcije, hermeneutika, semiotičke teorije o idealnom ili uzomom
čitaocu, takozvani ..reader orientecL_criticism“ i dekonstrukcija, oda-
brale su za predmet svoga istraživanja ne toliko empirijska zbivanja
vezana za čitanje (što je predmet sociologije- recepcije) koliko funk-
ciju konstruisanja - ili dekonstruisanja - teksta tokom čina čitanja. a
ovaj se posmatra kao neposrednTi nužni uslov i samog ostvarivanja
teksta kao takvog.
Tvrdnja koja se podrazumeva u svakoj od pomenutih tendencija
glasi: funkcionisanje nekog (i neverbalnog) teksta objašnjava se tako
što se u obzir uzimaju, osim ili umesto momenta nastajanja, uloga
koju igra primalac, svojim razumevanjem, aktuelizacijom, tumače-
njem, kao i način na koji tekst ovakvo učestvovanje predviđa.

16
1.1. ARHEOLOGUA

Sablast čitaoca ugnezdila se u središtu različitih teorija, do

kojih je pristigla zasebnim stazama. Prvi je eksplicitno pominje, kao
„implied author (carrying the reader with him)“,._Yejn _But (Wayne
Booth) 1961. godine, u svojoj Retorici proze (The rhetoric offiction).
No kasnije se razvijaju, obostrano se ne uzimajuči u obzir, dva pravca
istraživanja, semiotičko-strukturalni i hermeneutički.
Prvi pravac nadovezuje se pre svega na studije iz Communi-
cations 8, 1966 u kojima Bart (Barthes) govori o izvesnom činjenič-
nom autoru koji, međutim, nije isto što i narator, Todorov evocirapar
„pređstava naratora - predstava autora“ i poziva se na Pujonove
(Pouillon, 1946) distinkcije između različitih gledišta (no iza Pujona
stoje još Labok [Lubbock], Forster, Džejms [James]), a Ženet (Genet-
te) ovlaš dotiče ono što če kasnije, 1972. godine, postati njegova teori-
ja o ,,glasovima“ i fokalizaciji. Odatle staza vodi pokraj nekih putoka-
za Kristeve o „tekstualnoj produktivnosti" u Tekstu romana (Le texte
du roman, 1970), sledi Lotman iz Strukture pesničkog teksta (1970),
poetika kompozicije Uspenskog (A Poetics ofComposition, 1973), još
uvek empirijski pojam ,,arhičitaoca“ u Rifaterovim (Riffaterre) Ogle-
dima iz strukturalne stilistike (Essais de stylistique structurale, 1971),
Hiršova (Hirsch) polemika u negativu ([„Valjanost u tumačenju“2],
Validity in Interpretation, 1967), sve do predstave o implicitnom auto-
ru i implicitnom čitaocu Marije Korti (Maria Corti) u Načelima knji-
ževne komunikacije (Principi della comunicazione letteraria, 1976) i
Priči i diskursu (Stoiy and Discourse, 1978) Simura Četmena (Sey-
mour Chatman) - oboje svoje poimanje neposredno izvode iz Buta -
i mog pojma uzomog čitaoca (Lector in fabula, 1979) proisteklog,
između ostalog, i iz nekih sugestija u oblasti modalne logike nara-
tivnosti Van Dajka (Van Dijk) i Šmita (Schmidt), kao i Vajnriha
(Weinrich), da i ne pominjemo Parejsonovu ideju o „načinu oblikova-
-Načela tumačenja, u prevodu Tihomira Vučkovica (Beogra
prev.)

17
&V; ■
 nja“ kao u delo upisanom opredmecenju autorske ličnosti. No' Marija
Korti, kada je o autoru reč, podseđa i na jedan Fukoov tekst iz 1969.
godine, ,,ŠtajeJo_autor?“ (,,Qu’est-ce-qu’un auteur?“), gde~s<Tudome-
nu poststrukturalizma postavlja problem autora kao „načina.postoja-
nja diskursa“, polja pojmovne koherentnosti i stilskog jedinstva.
' "S'đruge strane stoji predlog koji je izneo Izer (Iser) u Implicit-
nom čitaocu (Der implizite Leser, 1972), primenivši Butovu termino-
logiju, ali na temeljima jedne sasvim drugačije tradicije (Ingarden,
Gadamer, Mukaržovski [Mukaiaovsky], Jaus [Jauss] i Štancelova
[Stanzel] naratolpgija - a vodio je računa i o anglosaksonskim teoreti-
čarima narativnosti i o đžojsovskoj kritici). Izer ce kasnije nastojati da
ponovo poveže niti tih dveju tradicija u Cinu čitanja (Der Akt des
Lesens, 1976), pozivajuđi se na Jakobsona, Lotmana, Hirša, Rifatera i
na neke moje napomene iz šezdesetih godina.
Ovo bezmalo opsesivno insistiranje na momentu čitanja, tuma-
čenja, kolaboracije ili koooperacije primaoca, predstavlja jedan za-
nimljiv trenutak u zamršenoj povesti Zeitgeista. Valja imati na umu da
1981, očigledno ne znajući za čitavu ovu literaturu, polazeći od
analiza u oblašti generativne semantike i istraživanja veštačke inteli-
gencije, Carls Filmor (Charles Filmore) - makar i ne baveći se knji-
ževnim, nego svakodtievnim tekstovima - piše esej pod nazivom
„Idealni čitaoci i realni čitaoci“ („Iđeal readers and real readers“).
Jaus je (1969) već najavljivao radikalnu promenu u paradigmi
nauke o književnosti, prevrat u kome je nesumnjivo bio jedan od
protagonista. Međutim, pošto izmene paradigme nastaju gomilanjem
rasprava koje su im prethodile, kada se pred nama obrete neka nova
književna teorija dužni smo da se zapitamo da li je posredi nova
orijentacija i, ako jeste, u kakvom smislu.
Što se ovog prvog problema tiče, treba priznati da se istorija
estetike može objasniti istorijom teorija tumačenja ili dejstva koje
delo tma na primaoca. Interpretativno su orijentisane Aristotelova
estetika katarze, Pseudolonginova estetika sublimnog, srednjovekov-
ne estetike posmatranja, renesansna ponovna čitanja Aristotelove
estetike, estetike sublimnog u XVIII veku, Kantova estetika, brojne
savremene estetike (fenomenologija, hermeneutika, sociološke este-
tike, Parejsonova estetika tumačenja).
U svojoj Teoziji receppije (Reception Theory, 1984) Robert
Holub nalazi prethodnike škole iz Konstance u formalističkim pred-
stavama o veštačkom, začudno.m i dominantnom; u Ingardenovom
poimanju đela kao kostura ili sheme koja treba da se upotpuni
V primaočevim tumačenjem, odnosno kao celine profila među kojima
18
 primalac trfija da odabira; u estetičkim teoriiama praškog struktura-
lizma, posebno Mukajžpvskpg; u Gadamerovoj hermeneutici; u
sociologiji književnosti. O formalističkim ishodištima ovih tema v.
Ferrari Bravo, 1986.
Povodom semiotičkih teorija, jednostavno treba utvrditi koje su
među njima uzimale u obzir pragmatički momenat. Ako je tako, još je
Moris (Morris) u Osnovama teonje, o zngeima{Foundations ofa theo-
ry ofsigns, 1938) zapazio kako i u klasičnim semiotikama uvek ima
upucivanja na tumača (grčka i latinska retorika, sofistička pragmatika,
Aristotelova retorika, Avgustinova semiotika koja proces označavanja
poima u odnosu na predstavu znakom proizvedenu u tumačevom
umu, i tako redom).
Podsecam i na skorašnje doprinose italijanskih naučnika koji se
bave semiotikom masovne komunikacije, prilikom kongresa u Peruđi
1965, a povodom odnosa televizije i publike, kada je ustanovljeno da
* je za definisanje televizijske poruke i njenog delovanja potrebno pro-
učiti ne samo ono što poruka govori prema kodovima njenih pošilja-
laca, nego i prema onome što govori ili može da govori u odnosu na
kodove primalaca. Tako se uobličavao pojam „dekodifikacije koja
odstupa od norme“, a docnije sam ga razvio u knjizi Odsutna struk-
tura (La struttura assente, 1968)3. U to vreme još nije postojala neka
celovita teorija recepcije, a mi smo - u stilu „uradi sam“ - koristili
sociološka istraživanja, čiji smo metod osporavali, ideje Jakobsona i
ranog francuskog strukturalizma (u odnosu na ovaj bili smo donekle u
položaju jeretika, zato što je on davao prednost čistom proučavanju
poruke kao autonomnog predmetal. Paolo Fabri (Fabbri) kasnije se
obračunao sa sociološkim teorijama recepcije u onom svom čuvenom
tekstu „Masovne komunikacije u Italiji: semiotičko gledanje i socio-
loška urokljivost“ (,Ue comunicazioni di massa in Italia: sguardo
semiotici e malocchio della sociologia“, VS 5, 1973).
Dakle, još od šezdesetih godina teorije recepcije nastajale su
kao reakcija: (i) na krutost izvesnih strukturalističkih metodologija
koje su uobražavale da mogu istraživati umetničko delo ili tekst u
njegovoj objektivnosti jezičkog predmeta; (ii) na prirodnu rigidnost
izvesnih anglosaksonskih formalnih semantika koje su uobražavale da
apstrahuju iz svake situacije, prigode ili konteksta u kome se pošalje
neki znak ili iskaz - bila je to rasprava između rečničke semantike i
3Ova knjiga je kod nas poznata pod naslovom Kultura, informacija, komunikacija
(prev.-Mirjana Dmdarski, Nolit, Beograd 1973). (Prim. prev.)

19
 enciklopedijske semantike; (iji) na empirizam izvesnih socioloških
pristupa. '
Otuda bih rekao da se u sledeđim dvema decenijama promena
paradigme u nauci o književnosti ispoljila kao revalorizacija jedne
ranije tradicije, koja je dotad čamila u polumraku. ~ *”
Da bi se ovo moglo sprovesti u delo bila su potrebna i nova
oruđa, koja je dala teorijska lingvistika, a Izer (1972) je prvi razmotrio
probleme koje su Ostin (Austin) i Serl (Searle) izneli (tek je pet
godina kasnije, s knjigom Pratove [Pratt, 1977], načinjen jedan makar
i nezadovoljavajući pokušaj da se, kao organska celina, teorija knji-
ževnog diskursa zasnuje na pragmatici jezičkih činova).
U prilog jedne drugačije tradicije, hteo bih da navedem i svoje
Otvoreno delo, naime knjigu koja je - napisana između 1958. i 1962,
uz upotrebu još neprikladnih oruđa - u sam temelj funkcionisanja
umetnosti ugradila odnos s tumačem, odnos koji je delo autoritarno
uspostavilo, kao slobodno i nepi'edvidljivo, ako je verovati ovom oksi-
moronu.
U pitanju je bio problem načina na koji delo, predviđajuci jedan
sistem psiholoških, kultumih i istorijskih očekivanja primaoca (danas
v bismo rekli .Jiorizont^očekivanja11), pokušava da uvede „Idealnog
v čitaoca", „Ideal Reader“, kako ga naziva Džojs u Fineganovom
bdenju. Naravno, kada sam u to vreme govorio o otvorenom delu bilo
, mi je stalo da taj idealni čitalac bude prinuđen da pati - opet što bi
| rekao Džojs - od nekakve „idealne nesanice", zato što ga strategija
Lteksta navodi da u nedogled zapitkuje delo. No ipak sam insistirao da
pitano bude baš to delo, a ne vlastiti lični porivi, u jednoj dijalektici
„vemosti i slobode“ kojom me je, još jednom, nadahnula Perejsonova
estetika tumačenja (na čijoj sam ,,sekularizovanoj“ verziji radio).4
Međutim, tvrdeči kako i poziv na slobodu tumačenja zavisi od
formalne stmkture dela, postavljao sam sebi pitanje kako delo može i
treba da pređvidi sopstvenog čitaoca.
U izdanju iz 1962. godine još sam se kretao unutar presemio-
tičkog horizonta, nadahnut teorijom informacije, Ričardsovom (Ri-
chards) semantikom, kao i Pijažeom, Merlo-Pontijem, transakcionom
psihologijom. U njemu sam primećivao da

4Moj stav ipak nije bio baš tako neosporan, i doneo mi je neke prigovore Levi-Strosa
(Levi-Strauss) (up. Caruso 1969), koje sam već pretresao u knjizi Lector in fabula,
a u kojima se zastupala autonomijateksta u odnosu na njegova tumačenja. Cini se
da je tada izgledalo kako ja suviše dopuštam tumaču. Danas mi preti opasnost da
izgleda kako se suviše ustručavam pred tekstom.

20
 prenošenje jed n o g n iza sign ala čija je redunđancija m ala, a mera
neverovatnosti v isok a [tako sam tada d efinisao, p om ocu term ina iz
teorije inform acije, um etnički tekst], iziskuje da se u analizu uključi
razmatranje m entalnih stavova i struktura kojim a prim alac odabira tu
poruku i u nju unosi izvesn u verovatnoču koju ova sadrži kao i m n oge
druge, po pravu slob od e izbora. (E co 1962:113)

U izdanju iz 1967, posle prerađene francuske verzije iz 1965 (i

posle mog susreta s Jakobsonom, ruskim formalistima, Bartom i
francuskim strukturalizmom) napisao sam:
pažnju valja prem estiti s p o m k e, kao objektivnog sistem a m ogu čih
inform acija, na komunikativni odnos između poruke i prim aoca: na
odnos u kom e interpretativna odluka prim aoca predstavlja stvam u
vrednost m o g u če inform acije... U nastojanju da se ispitaju m o g u čn o -
sti označavanja neke kom unikativne strukture ne m o že se prenebreg-
nuti „prim alačka strana“ . U tom sm islu baviti se p sih ološk om stranom
znači raspoznati form alnu m ogu čn ost (nezaobilaznu u objašnjavanju
strukture i delovanja poruke) nekakve sm isaonosti p o m k e sam o ako
se ona protum ači iz date situacije (p sih ološk e, a preko nje i istorijske,
socijalne, antropološke situacije u širem sm islu reči). (izd. 1967: 1 2 3 -
124).

Takođe, u belešku sam stavio jedan poučan navod iz starog

Jakobsona, Ogleda iz opšte lingvistike (Essais de linguistique gene-
rale):
Istraživanja u kojim a je pokušano da se stvori m o d el jezik a b ez ikakve
v e z e s go v o m ik o m i slu šaocem , te se tako u njim a hipostazira neki
kod odvojen od stvam e kom unikacije, izlažu se 'o p a sn o sti da je z ik
svedu na sholastičku fikciju.

U Otvorenom delu, kao i u spisima koji su usledili, u pitanju

nisu bili samo verbalni tekstovi, nego i oni iz oblasti slikarstva, filma,
direktnog televizijskog prenosa koji se posmatra kao narativna
struktura. Međutim, da problem ovog primaoca jeste i problem čitaoca
verbalnih tekstova zapazio je upravo Volfgang Izer (1976, ital. prev.:
113, 192, 265), koji vraca te davne pristupe dijalektici autor-delo-
čitalac, raspoznajuči takođe, u diskusiji o ikoničkom znaku (to je
vreme Odsutne strukture, 1968), ideju da su književni znakovi orga-
nizacija signifikansa/oznaka koje, umesto da služe za određivanje
predmeta, određuju uputstva za stvaranje nekog signifikatuma (po-
vodom Otvorenog dela up. i Jauss 1988:19).
21
1.2. TRI TIPAINTENCIJA

Pređimo sada na trenutnu situaciju. Suprotstavljanje generativ-

nog pristupa (koji predviđa pravila stvaranja nekog tekstualnog pred-
meta, istraživog nezavisno od utisaka koje izaziva) i interpretativnog
pristupa (up. Violi 1982) nije istovrsno kao jedan drugi tip suprot-
stavljanja koji se javlja u hermeneutičkim krugovima, pri čemu je
zapravo posredi trihotomija, i to između tumačenja kao traganja za
intentio auctoris, tumačenja kao traganja za intentio operis i tumače-
nja kao nametanja intentio lectoris.
Ako u poslednje vreme inicijativa čitaoca jeste u privilegova-
nom položaju (kao jedini kriterijum definisanja teksta), te poprima
izuzetno uočljiva svojstva, klasična rasprava se defacto prvenstveno
vodila oko ovih dvaju oprečnih programa:
(a) u tekstu se mora tražiti ono što je autor hteo da kaže;
(b) u tekstu se mora tražiti ono što on kazuje, nezavisno od intencija
svog autora.
Jedino pod uslovom da je prethodno vec usvojena druga alter-
nativa bilo je moguče uobličiti suprotstavljenost između:
(bj) u tekstu treba tražiti ono što on kazuje u odnosu na vlastitu kon-
tekstualnu koherenciju i situaciju sistema označavanja na koje se
oslanja;
(b2) u tekstu treba tražiti ono što primalac u njemu nalazi u odnosu na
vlastite sisteme označavanja i/ili u odnosu na vlastite želje, po-
rive, nahođenja.
Suštinski je značaj ove debate o smislu teksta, ali ona se nikako
ne poklapa s prethodnom, povodom generativnog i interpretativnog
pristupa. Doista, jedan tekst je moguče generativno opisati, posma-
trajuči ga u svetlu navodno objektivnih ođlika - a pri tom ipak
utvrđujuči kako generativni obrazac koji ga objašnjava ne smera da
reprodukuje autorove intencije, nego apstraktnu dinamiku prema ko-
22
joj se jezik u tekstovima usklađuje na osnovu sopstvenih zakonitosti i
stvara smisao nezavisno od htenja onoga ko ga formuliše.
Na isti način može se usvojiti hermeneutičko stanovište, a ipak
držati da je cilj tumačenja traganje za onim što je autor zapravo hteo
da kaže, ili za onim što Biće kazuje posredstvom jezika, ne prihva-
tajuđi, međutim, da govor Bića mogu određivati porivi primaoca. Da-
kle, valjalo bi se pozabaviti obimnom tipologijom nastalom iz
ukrštanja opcije između generativnosti i interpretativnosti s opcijom
između intencije autora, dela ili čitaoca, pri čemu bi ova tipologija, sa-
mo unutar jedne apstraktne kombinatorike, dala povoda za formu-
lisanje barem šest potencijalnih i duboko različitih kritičkih teorija i
metoda.
Nedavno sam (v. ogled o Danteovoj XIII poslanici, Eco 1985)
pokušao da pokažem kako je srednji vek, suočen s nesumnjivim mo-
gućnostima teksta da pobuđuje beskonačna ili neodređena tumačenja,
tragao za višesmislenošću, ali držeći se prilično krutog poimanja tek-
sta kao nečega što samo sebi ne može protivrečiti, dok je renesansni
svet, nadahnut neoplatonskim hermetizmom, nastojao da definiše
idealni tekst, u vidu poetskog teksta, kao onoga što može dopustiti sva
moguća, pa i najprotivrečnija tumačenja.
Ovo je današnje teorijsko razbojište, gde se vodi bitka za pre-
ispitivanje uloge tumačenja. Međutim, iz ovakvog suprotstavljanja
srednjeg veka i renesanse nastaje i jedno sekundamo, unutar rene-
sansnog modela. Naime, hermetičko-simboličko iščitavanje teksta
može da se odvija na dva načina:
-V tražeći bezbroj značenja koja je autor u njega uneo;
- tražeći bezbroj značenja za koja autor nije znao (i koja verovatno
unosi primalac, ali se još ne kaže da li usled intentio operis, ili
uprkos njoj).
I ako se kaže da jedan tekst može da podstakne bezbrojna tuma-
čenja i da il n’y a pas de vrai sens d’un texte (Valeri [Valery]), time
još nije utvrđeno da li beskonačnost tumačenja zavisi od intentio
auctoris, intentio operis ili intentio lectoris.
Na primer, srednjovekovni i renesansni kabalisti tvrdili su ne
samo da Kabala ima bezbroj tumačenja, nego i kako ona može i treba
da se na bezbroj načina iznova piše, prema bezbrojnim kombinaci-
jama slova koja je sačinjavaju. Međutim, tu beskonačnost tumačenja,
očigledno zavisnu od čitaočevih incijativa, želeo je i planirao sam bo-
žanski. autor. Dodeljivanje prednosti intenciji čitaoca ne jemči uvek
23
bezbrojna iščitavanja. Ako se privileguje intencija čitaoca, mora se
predvideti i čitalac koji bi odlučio da tekst čita apsolutno jednoznačno,
i dao se u potragu, možda i beskonačnu, za tom jednoznačnošđu. Kako
pomiriti autonomiju dodeljenu čitaocu s odlukom nekog pojedinog
čitaoca da Božanstvenu komediju valja čitati u apsolutno doslovnom
smislu, ne tražeči u njoj duhovna značenja? Kako izmiriti pređnost
datu čitaocu s odlukama nekog fundamentalističkog čitaoca Biblijel
Dakle, moguče je postojanje neke estetike beskonačne rastu-
mačivosti poetskih tekstova koja se usaglašava s nekom semiotikom
zavisnosti tumačenja od intencije autora, a može postojati i neka
semiotika jednoznačnog tumačenja tekstova koja ipak odriče vemost
intenciji autora, i radije se vrača na nekakvo pravo koje ima intencija
dela. Doista, moguče je neki tekst čitati kao da je beskonačno rastu-
mačiv, iako je njegov autor namislio da on bude apsolutno jedno-
značan (u tom slučaju bismo imali nekakvo egzaltirano iščitavanje
proisteklo iz katoličkog katihizisa ili, da se ne upuštamo u naučno-
fantastične hipoteze, Deridino (Derrida, 1977) čitanje jednog Serlo-
vog teksta). Može se čitati kao da je beskonačno rastumačiv neki tekst
koji je zacelo jednoznačan što se tiče intencije dela, barem ako se drži-
mo žanrovskih konvencija: telegram, poslan kao takav, u kome stoji
stižem sutra utorak 21. u 22.15, može se ispuniti podrazumevanim
pretnjama ili obečanjima.
S dmge strane, neko može pročitati kao jednoznačan neki tekst
kome je njegov autor namenio beskonačnu rasturoačivost (u tom slu-
čaju bismo imali fundamentalizam, kada bi Bog Izrailjev bio onakav
kakvim su ga zamišljali kabalisti). Može se čitati kao jednoznačan
neki tekst koji je u stvari otvoren za različita tumačenja s gledišta
intencije dela, barem ako se držimo jezičkih zakonitosti: imali bismo
takav slučaj u they are flying planes, ako to pročita neki posmatrač
vazdušnog saobračaja, ili ako bi neko čitao Kralja Edipa kao da je to
detektivski roman u kome je zanimljivo jedino pronalaženje krivca.
Iz ovog ugla trebalo bi da preispitamo neke od pravaca koji se
danas prikazuju kao usmereni ka tumačenju. Na primer, sociologija
književnosti daje prednost onome što s njom učini neki ppjediHIćTili
neka zajednica. U tom smislu, ona ostavlja po strani izbor između
intencije autora, dela ili čitaoca, jer zapravo beleži načine na koje
društvo upotrebljava tekstove, bili ti načini ispravni ili ne. Estetika
recepcije, međutim, usvaja hermeneutičko načelo po kome se delo
tokom vekova sve više obogačuje tumačenjima koje dobija; ima na
umu vezu između uticaja dela na društvo i horizonta očekivanja pri-
malaca u datoj istorijskoj situaciji, no ne poriče da se postoječa
24
 tumačenja teksta moraju odmeriti prema onome što je pretpostavljena
duboka intentio teksta. Isto tako, jedna semiotika tumačenja (teorije o
uzomom čitaocu, i čitanju kao činu saradnje) obično u tekstu traži lik
čitaoca u nastajanju, a time i sama traži da intentio operis bude krite-
rijum za vrednovanje načina na koje se ispoljava intentio lectoris.
Nasuprot ovima, razni postupci dekonstrukcije upadljivo
premeštaju naglasak na inicijativu primaoca i neuklonjivu višesmi-
slenost teksta, tako da tekst postaje puki podsticaj za interpretativnu
V plovidbu nasumce. No povodom činjenice da takozvana dekonstruk-
cija i nije jedna kritička teorija nego pravi arhipelag raznih stavova,
videti Ferraris 1984, Culler 1982, Franci 1989.

25
1.3. ODBRANA DOSLOVNOG ZNAČENJA

Svako razmatranje, glp}^e.,tun^fenja. valja započgtLP.dbranam

doslovnog značenja. Pre nekoliko godina je Regan (Reagan), ispro-
bavajuci mikrofone pred početak neke konferencije za štampu, rekao
otprilike ovo: „Kroz nekoliko minuta izdacu naređenje da se Rusija
bombarduje“. Ako tekstovi nešto kazuju, ono što je taj tekst tačno ka-
zivao bilo je da če, ubrzo po izricanju ovog iskaza, govomik narediti
da se rakete s nukleamom glavom ispale na teritoriju Sovjetskog Sa-
veza. Nakon što su na njega navalili novinari, Regan je priznao da se
našalio: izgovorio je tu rečenicu, ali nije hteo da kaže ono što je ona
značila. Dakle, prevario bi se svaki primalac koji bi poverovao da se
intentio auctoris podudarila s intentio operis.
Regan je bio izložen kritici, i to ne samo zato što je rekao ono
što nije hteo da kaže (jedan predsednik Sjedinjenih Država ne može
sebi dozvoliti poigravanje iskazima), nego posebno zato što je, prema
insinuacijama, izrekavši šta je izrekao, mada je posle poricao da je to
hteo da izrekne, ipak to zaista izrekao, odnosno naznačio je moguc-
nost da bi to mogao izreći, da bi imao hrabrosti da to izrekne, a imao
bi, iz performativnih razloga vezanih za njegovu službu, i moć da to
uradi.
Ova priča još uvek se tiče jedne normalne govome razmene,
sazdane od tekstova koji se uzajamno koriguju. No pokušajmo sađa da
je pretvorimo u priču u kojoj su i reakcija publike i Reganova korek-
cija deo jednog jedinog autonomnog teksta, jedne priče zamišljene
tako da čitaoca suoči s interpretativnim izborima. Ova priča bi davala
mnoge mogućnosti za tumačenje, na primer:
- to je priča o jednom čoveku koji se šali;
- to je priča o jednom čoveku koji se neumesno šali;
- to je priča o jednom čoveku koji se šali, ali u stvari izriče pretnju;
- to je priča o jednoj tragičnoj političkoj situaciji u kojoj se 1 beza-
zlene šale mogu shvatiti ozbiljno;
26
 - to je priča o tome kako jedan isti šaljivi iskaz može da zadobije
različita značenja u zavisnosti od osobe koja ga izgovara.
Da li bi ova priča imala jedan jedini smisao, ili svaki od ovde
nabrojanih, ili samo neke od njih, one kojima se daje prednost u od-
nosu na njegovo ,,ispravno“ tumačenje?
Godine 1984. pisao mi je Derida i, saopštavajuci mi da zajedno
s nekim prijateljima osniva College Intemational de Philosophie, za-
molio me je da mu uputim pismo u znak podrške. Kladim se da je
Derida pretpostavljao kako:

- ja treba da pretpostavim da on govori istinu;

- ja treba da protumačim njegov program kao jednoznačnu poruku,
kako povodom onoga što se ticalo sadašnjosti (činjeničnog sta-
nja), tako i povodom onoga što se ticalo budučnosti (namera
pismopisca);
- traženi potpis u dnu mog pisma trebalo bi da bude ozbiljnije shva-
čen od Deridinog potpisa na kraju teksta „Signatura, događaj,
kontekst („Signature, evenement, context“, Derrida 1972).
Očigledno, Deridino pismo moglo je da za mene poprimi i dru-
ga značenja, navodeči me da sumnjičavo nagađam šta je on to hteo da
, mi „stavi do znanja“. No svaki drugi interpretativni zaključak (ma
v koliko paranoičan) zasnivao bi se na prihvataniu prvog nivoa značenja
poiuke, onog doslovnog.
S drugestrane^ l'sam Derida u svojoj Gramatologiji (Gramma-
tologie) podseča na to koliko se čitanje, bez svih onih instrumenata
kojima se služila tradicionalna kritika, jzlaže pogibelji da se razvija u
svim pravcima i. autorizuje sva moguča ttimačenja. Dabome Derida,
pomenuvši ovaj nužni „guard-raH“ tumačenja, dodaje da potonji
___ obezbeđuje čitanje, ali ga ne otvara.
[ Niko nije od mene raspoloženiji za otvorena čitanja, ali je pro-
l __ blem ipak u određivanju onoga što valja obezbediti da bi se otvorilo,
a ne onoga što treba otvoriti da bi se obezbedilo. Moje mišljenje je da,
kako bismo protumačili priču o Reganu, makar i u njenoj narativnoj
verziji, i kako bismo smeli da iz nje izvučemo svaki mogući smisao,
pre svega treba uočiti činjenicu da je predsednik SAD rekao - gra-
V matički govoreći - kako namerava da bombarduje SSSR. Ako se ovo
ne razume, ne bi se razumelo ni da se on (po vlastitom priznanju,
V nenamemo) našalio.
27
 Priznajem da ovo načelo može zvučati, ako ne konzervativno, a
ono u najmanju ruku banalno, ali ni za živu glavu ne nameravam da
odstupim. I povodom ove čvrste namere danas se odigrava veliki deo
rasprave o smislu, o višesmislenosti, o tumačevoj slobodi, o prirodi
teksta, jednom rečju, o prirodi semioze.

28
1.4. SEMANTIČKI ČITALAC IKRITIČKI ČITALAC

Pre no što produžim valja mi, ipak, razjasniti još jednu distink-
ciju koja bi veđ trebalo da se podrazumeva na osnovu mojih ranijih
dela, ali je možda ipak treba preciznije ocrtati. Treba da napravimo
razliku jhnneđu, s.emQfltičJco&tumačenja i kritičkog. tumačenja (ili, ako
vam se više sviđa, između tumačenja vezanog za semiozu i semio-
tičkog tumačenja).
Semantičko, ili tumačenje vezano za semiozu, predstavlja re-
zultat procesa u kome se pnmalac suočava š liheaihom manifestaci-
jom teksta i ispunjava je značenjeni'. Knfiž^ a T šeh n b id ^ o tumačenje
je ono u kome se poloišav^ objdšhi'ti'iz kojih struktumih razloga tekšt
može da proizvodi ta (ili neka druga, altemativna) semantička
tumacenja.
Jedan tekst može da se tumači bilo semantički bilo kritički, ali
samo neki tekstovi (obično oni čija je funkcija estetska) predviđaju
oba tipa tumačenja. Ako ja kažem mačka je na ćilimu onome ko me
upita gde je mačka, predviđam samo jedno jedino semantičko tuma-
čenje. Ako to kaže Šerl, koji hoče da privuče pažnju na dvosmislenu
prirodu ovog iskaza, onda on predviđa i jedno kritičko tumačenje.
Dakle, reči da neki tekst predviđa nekog uzomog čitaoca znači
reči da on, u teoriji, a u izvesnim slučajevima i eksplicitno, predviđa
dvojicu čitalaca: .nai.vppg uzomog (semantičkog) i kritičkog uzomog
čij^ppa. Kada Agata Kristi (Agatha Christiej u Deset mdliK'Črhčiča
pripoveđa služeči se glasom naratora, za koga se na kraju ispostavlja
da je ubica, oria pre svega nastoji da u naivnom čitaocu probudi sum-
nju u druge, ali kada taj narator na kraju pozove na ponovno čitanje
teksta da bi se otkrilo kako on, u suštini, nije skrivao svoj zločin,
jedino što naivni čitalac nije poklanjao pažnju njegovim rečima, onda
autorka poziva kritičkog čitaoca da se zadivi veštini s kojom je tekst
doveo u zabludu naivnog čitaoca (sličan je postupak u jednoj Aleovoj
(Allais) noveli analiziranoj u knjizi Lector infabula ).
Sada bih želeo da osmotrim neka zapažanja Ričarda Rortija
(Rorty, 1982), u kojima on kaže kako u našem veku ima osoba koje
pišu kao da ne postoji ništa dmgo osim tekstova, te pravi razliku izme-
29
đu dva tipa tekstualizma. Prvi tip zastupljen je kod onih koji ne mare
za intenciju autora i baveći se tekstom obrađuju ga kao da on sadrži u
sebi neko priviiegdvano načelo unutrašnje koherencije, što je đovoljan
uzrok za posledice koje deluju na njegovog pretpostavljenog idealnog
čitaoca. Primer za drugu tendenciju mogli bi predstavljati oni kritičari
koji smatraju da 'je'svako' čitafije ’(,>eading“) promašeno ^rmsrea"-'
d m ^ l^ ojirp rem a^ ortiju , ne pitaju za intencije ni autora ni tekst,
nego običnp „prekuju tekst tako da ga saobraze svojim namerama".5
Rorti naznačava da se oni ne ugledaju ,,na kolekcioriara, koji
sakuplja neobične predmete, rasklapa ih da bi video kako funkcionišu,
i sistematski zanemaruje njihovu spoljašnju svrhu, nego na psihoana-
litičara koji slpbpdno_ tumači neki san ili anegdotu kao simptom
uBTaČkog nagona“ (Rorty 1982: 151, ital. prev. 160). Rorti misli da
oba ova stava predstavljaju neku vrstu pragmatizma (podrazumeva-
juđi da je pragmatizam odbijanje da se poveruje u istinitost kao u
nešto što odgovara realnosti - i pođrazumevajući, držim, da je realnost
kako referent nekog teksta tako i intencija njegovog empirijskog
autora) i naznačava da je od ovih tipova teoretičara prvi slab u prag-
matičkom pogledu, zato što misli da postoji nekakva tajna koja, kada
se jednom shvati, dopušta da se tekst razume na pravi način - i otuda
je za njega kritiika pre otkrivanje no stvaranje. Nasuprot njemu, izraziti
pragmatista ne pravi razliku jzmeđu otkrivanja ijproizvođenja.
Čini mi se da je ovakvo razlikovarije suviše lineamo. Pre svega,
nije rečeno da neki slab pragmatista, kada traga za tajnom nekog tek-
sta, hoće da ga protumači ,,na pravi način“. Valja razumeti je li
posredi semantičko ili kritičko tumačenje. Oni čitaoci koji, prema Ize-
rovoj (Iser, 1976: 1) metafori, u tekstu tragaju za „slikom u tkanju“,
za jednom jedinom još neznanom tajnom, svakako tragaju za jednim
skrivenim semantičkim značenjem. No kritičar koji traga za nekim
tajnim kodom verovatno pokušava da odredi strategiju proizvođenja
beskonačnih mogućnosti da se tekst semantički ispravno protumači.
Kritički analizirati Uliksa znači pokazati kako je Džojs postupao da bi
u svoj ćilim utkao mnoge altemativne figure, ne rešavajući pri tom
koja je od njih najbolja. Naravno, i kritičko čitanie uvek je zasnovano
na nagađaoju.ili_ abduktivno, tako da ni definicija nekog „otvorenog
idiolekta“ Džojsovog dela (tj. iznalaženje strateške matrice usled koje
podleže mnoštvu semantičkih tumačenja) nikada neće biti samo jedna,
ni definitivna. No moramo praviti razliku između utopije o jednom
5 U italijanskom prevodu pominje se „preraspodela teksta“, ali Rorti je brutalniji:
tekstualista „beats the text into a shape which will serve his own purpose“, što će
reći da ga mrcvari, mesi kao testo za picu...

30
jedinom semantičkom značenju i teorije kritičkog tumačenja (koje se
hipotetično smatra boljim, ali ne i jedinim) kao objašnjenja razloga što
jedan tekst dopušta ili podstiče mnogostruka semantička tumačenja.6
Otuda ne verujem da je prvi tip tekstualiste koji Rorti nalazi
nužno i slab pragmatista: njegova koncepcija „onoga što slučaj jeste“
dovoljno je elastična (valja primetiti da je za Rortija slab pragmatista
onaj čije je poimanje saznanja jako, dok je izraziti pragmatista u su-
štini sledbenik slabog mišljenja). S druge strane, ne verujem da je
Rortijev izraziti pragmatista pravi pragmatista, jer ovaj misreader
upotrebljava neki tekst tako da bi u njemu pronašao nešto izvan teksta,
nešto ,,realnije“ od samog teksta, drugim rečima mehanizme ulanča-
nog označavanja. U svakom slučaju, kakav god pragmatista bio, izra-
ziti pragmatista nije tekstualista, zato što izgleda da ga, tokom njego-
vog čitanja, zanima sve osim prirode teksta koji upravo čita.

6Kad je o tome reč, videti u ovoj knjizi (odeljak 3.2) moje razmatranje estetskog
idiolekta, kao odgovor Lučanu Naniju (Luciano Nanni).

31
1.5. TUMAČENJE IUPO TREBA TEKSTOVA

Jedan od najistaknutijih zatočnika izrazitog tekstualizma,

Džozef Hilis Miler (Joseph Hillis Miller, 1980:611) rekao j e da ,,čita-
nja dekonstrukcionističke kritike ne predstavljaju.tvrdoglavo name-
tanje jedne subjektivne teorije tekstu, nego su ona određena samim
tekstom".
U knjizi Lector in fabula predložio sam da se napravi razlika
između tumačenja i upotrebeJekstova, i kao ispravno tumačenje ožna-
čio sam Deridino čitanje (u „Faktoru istinitosti“ [,,Le facteur de la
verite“]) Poovog (Poe) „Ukradenog pisma“. Derida primeđuje, vodeđi
tokom svog psihoanalitičkog čitanja polemiku s Lakanom (Lacan),
kako on „namerava da analizira nesvesno u tekstu, a ne.u njegovom
autoru. Elem, pismo je pronađeno u nekim koricama za spise koje se
klate okačene za jednu sičušnu mesinganu kuglu ispod okvira kamina.
Nije bitno saznati kakve zaključke Derida izvodi iz položaja pisma.
Stvar je u tome što mesingana kugla i sređište kamina postoje kao
delovi pokučstva jednog mogučeg sveta koji se ocrtava u Poovoj no-
veli i što je Derida, da bi mogao pročitati priču, morao da poštuje ne
samo englesku leksiku, nego i moguči svet opisan u priči.
U tom smislu insistirao sam na razlikovanju tumačenja i
upotrebe nekog teksta, i rekao da je Derida dao tumačenje, dok je
Mari Bonapart (Marie Bonaparte) koristila tekst za izvođenje infe-
rencija o Poovom privatnom životu, umečući u diskurs dokaze koje je
pronašla u biografskim podacima izvan teksta, što predstavlja običnu
upotrebu. Ovakvo razlikovanje pogodno je i za diskusiju o tome šta je
traganje za intentio operis (Derida), a šta nadovezivanje intentio lec-
toris (Bonapart).
Deridino tumačenje tekst podržava, nezavisno od intencija Poa
kao empirijskog autora, zato što tekst potvrđuje, a ne isključuje, da je
središte kamina žarište priče. Tokom početnog čitanja možemo i
zanemariti ovo središte kamina, ali ne možemo se praviti da za njega
ne znamo na kraju priče, osim ako ispričamo neku drugu priču. Avgu-
32
stin je u Hrišćanskom obrazovanju (De doctrina christiana)7 govorio
da neko tumačenje, ako nam se i čini opravdanim na nekom mestu u
tekstu, može da se prihvati samo ako bude potvrđeno - ili barem ako
ne bude dovedeno u pitanje - nekim drugim mestom u tekstu. Držim
da je ovo intentio operis.
Jednom je Borhes napomenuo kako bi Podražavanje Hrista (De
lmitatione Christi) moglo i trebalo da se čita kao da ga je napisao Se-
lin. Sjajna napomena, za neku igru sklonu fantastičnoj i maštovitoj
upotrebi tekstova. Međutim, intentio operis ne može da podrži ovu
hipotezu. Ja sam pokušao da sledim Borhesovu napomenu i pronašao
sam kod Tome iz Kempena stranice koje je mogao napisati i autor Pu-
tovanja na kraj noći (Voyage au bout de la nuit): „Milost voli jedno-
stavne i priproste stvari, ne libi.se onih grubih i tmovitih, i voli oškud-
no ruhp“. Dovoljno je čitanje Milosti kao Nemilosti (razlikovana
milost). No ono što se u ovakvo čitanje ne uklapa jeste činjenica da se
neki drugi odlomci De Imitatione ne mogu posmatrati s istog gledišta.
Cak i ako referencije za svaku rečenicu nategnuto potražimo u nekoj
encikopediji Evrope između dva rata, opet igra ne bi mogla dugo da
potraje. Ako bismo se, naprotiv, oslonili na neku srednjovekovnu
enciklopediju i medievalistički tumačili kategorije pomenutog dela,
sve bi se uklopilo i zadobilo bi smisao, na tekstualno koherentan na-
čin. I ako intentio auctoris nije ono čime se bavim, i ako ne znam ko
je Toma iz Kempena, uprkos svemu postoji nekakva intentio operis
koja se ukazuje čitaocima opskrbljenim zdravim razumom.

7Na pomoći prilikom prevođenja latinskih odlomaka u ovoj knjizi zahvaljujem mr

Ranku Kozicu. (Prim. prev.)

33
1.6. TUMAČENJE INAGAĐANJE

Čitaočeva inicijativa sastoji se u nagađanju povodom intentio

operis. Ovo nagađanje mora potvrditi Čitav tekst, kao organska celina.
To ne znači da se prilikom tumačenja nekog teksta može nagađati na
samo jedan jedini način. U principu, moguče ga je tumačiti na bezbroj
načina. Međutim, na kraju če biti potrebno nagađanje dokazati na
osnovu koherencije tog teksta, a tekstualna koherencija moći će samo
da odbaci nepromišljeno nagađanje.
Tekst je veštačka.tyorevina, s tendencijom da proizvodi vlasti-
tog_uzomog čitapc.a. Empirijski čitalac je onaj koji nagađa kakav tip
uzomog čitaoca tekst postulira. To znači da je empirijski čitalac onaj
koji nastoji da odgonetne intencije uzomog, a ne empirijskog autora.
Uzomi autor je onaj čiju tekstualnu strategiju predstavlja težnja da
proizvodi izvesnog uzomog čitaoca.
I gle, na ovom mestu se traganje za intencijom autora i traganje
za intencijom dela podudaraju. U najmanju mku, podudaraju se u
smislu da autor (uzomi) i delo (kao koherencija teksta) predstavljaju
virtuelnu tačku koja se prilikommagađanjapzi]ma_)cao^nišan. Više no
parametar koji treba da pokaže da li je tumačenje valjano, tekst jeste
predmet nastao tako što tumačenje, vrteći se ukrug, pokušava da svoju
valjanost potkrepi onim što samoj)redstavija?U svakorn sTucapr, ovo
je hermeneutTČki krug u pravom smislu reči. Postoji uzomi čitalac
reda vožnje, a postoji i uzomi čitalac Fineganovog bdenja. No činje-
nica da Fineganovo bdenje predviđa nekog uzomog čitaoca kadrog da
iznađe bezbroj mogućih čitanja ne znači da ovo delo ne poseduje je-
dan tajni kod. Njegov tajni kod nalaži^eUhjegOTom škrivenom hte-
nju, koje se otkriva kada se prenese u područje tekstualnih strategija,
da proizvede ovog čitaoca, slobodnog da se upušta u tumačenja koliko
god hoće, ali obaveznog da ustukne ako tekst ne odobri njegove naj-
razuzdanije pokušaje.

34
1.7. DOKAZIVANJE NEISTINITOSTIPOGREŠNIH
TUMAČENJA

Ovde bih želeo da ustanovim jednu vrstu Poperovog principa,

ne da bih ozakonio dobra tumačenja, nego da bih obezakonio loša. Dž.
Hilis Miler (1970: ix) veli: „Nije tačno da su... sva tumačenja podjed-
nako valjaha... Neka čitanja su u.svaikom slucaju p’ogrešna?.'!"Otkriti
jeda^vi^aekjne£og,autora.čestaJznači zanem^iti ili bstaviti u šenci
đruge vjdove. Neka tumačenja dublje od drugih zalaze u strukturu he-
kog teksta.“ Otuda, treba uzimati tekst kao^garametar sopstvenih tu-
mačenja (premda svako noro tumacenja obogačuje naše razhmevanje
tog teklta, drugim rečima, premda je svaki tekst uvek zbir sopstvene
lineame manifestacije i njenih tumačenja). No da bismo tekst uzeli
kao parametar sopstvenih tumačenja, moramo priznati da, barem na
trenutak, postoji neki kritički jezik koji đeluje kao metajezik i koji
dopušta poređenje teksta, i čitave njegove istorije, s novim tuma-
čenjem.
Shvatam da ovakvo stanovište može izgledati uvredljivo neo-
pozitivistički. Doista, ono se suprotstavlja i samom poimanju inter-
pretativnog metajezika na kome se zasniva Deridin pojam
dekonstrukcije i odstupanja od kursa. Međutim, ja ne kažem da postoji
nekakav metajezik drugačiji od običnog jezika. Kažem da poimanje
tumačenja iziskuje da se jedan deo jezika može upotrebiti tako da
protumači neki drugi deo istog jezika. U suštini, ovo je Persovo načelo
interpretantnosti i neograničene semioze.
Jedan kritički metajezik nije jezik drugačiji od sopstvenog jezi-
ka predmeta. On je deo tog istog jezika predmeta, i u tom smislu on je
funkcija koju svaki jezik vrši kada govori o samom sebi.
Jedini dokaz valjanosti ovog stanovišta koje zastupam nalazi se
u tome što altemativno stanovište samo sebi protivreči.
Pretpostavimo da postoji nekakva teorija koja tvrdi da svako
tumačenje nekog teksta jeste njegovo pogrešno tumačenje. Pretposta-
vimo da postoje dva teksta, Alfa i Beta, i da je Alfa ponuđena nekom
čitaocu, ne bi li je pogrešno shvatio i to svoje pogrešno shvatanje izra-
zio u nekom tekstu Sigma. Dajmo Alfu, Betu i Sigmu nekom normal-
35
no opismenjenom subjektu Iks. Poučimo Iksa tako što čemo mu reči
da je svako tumačenje pogrešno tumačenje. Zatim ga upitajmo da li je
Sigma pogrešno tumačenje Alfe ili Bete.
Nadalje, pretpostavimo da Iks kaže kako je Sigma pogrešno
tumačenje Alfe. Hočemo li reči da je u pravu?
A sada pretpostavimo da Iks kaže kako je Sigma pogrešno tu-
mačenje Bete. Hočemo li reči da nije u pravu?
U oba slučaja, onaj ko bi Iksov odgovor potvrđivao ili pobijao
pokazao bi kako veruje da jedan tekst kontroliše i odabira ne samo
svoja tumačenja, nego i švoja pogrešna tumačenja. Dakle, onaj ko bi
te odgovore potvrđivao ilf p^6ijao"ponašao "bi'še poput nekog ko
nikako ne smatra da je svako tumačenje pogrešno tumačenje, zato što
bi koristio originalni tekst kao parametar za definisanje njegovih va-
Ijanih i ispravnih pogrešnih tumačenja. Makar i najmanji znak slaga-
nja ili neslaganja s Iksovim odgovorom podrazumevao bi ili neko naše
prethodno tumačenje Bete, a smatramo da je ono jedino ispravno, ili
naše uzdanje u neki kritički metajezik kojim bismo se poslužili prili-
kom iskazivanja razloga iz koga Sigma pogrešno tumači Alfu, a ne
Betu.
Bilo bi nezgodno tvrditi da postoje samo pogrešna tumačenja
nekog teksta, osim u slučaju jedinog (valjanog) tumačenja onoga ko
jemči za tuđa pogrešna tumačenja. Međutim, ova protivrečnost ne mo-
že se izbeči, te tako, paradoksalno, pobomik neke teorije pogrešnog
tumačenja rizikuje da se prikaže kao onaj koji više no svi dmgi veruje
da jedan tekstjpod^iče neko tumačenje bolje,od đrugih.
Doista, protivrečnost bi se mogla izbeči samo pomoću ublažene
verzije teorije pogrešnog tumačenja, to jest ako se pretpostavi da
termin „pogrešno tumačenje“ valja shvatiti u metaforičnom smislu.
Di, iz ove protivrečnosti moglo bi se izaći na jedan radikalan način.
Moralo bi se pretpostaviti da je sve što Iks odgovori valjano. Tada će
Sigma moći da bude i pogrešno tumačenje Alfe i pogrešno tumačenje
Bete, kako vam drago. U tom slučaju, može biti i pogrešno tumačenje
bilo kog dmgog mogućeg teksta. Međutim, onda bi postalo nesum-
njivo da je Sigma tekst, i to krajnje samosvojan, ali zašto ga definisati
kao pogrešno tumačenje nekog dmgog teksta? Ako predstavlja pogre-
šno tumačenje ma kojeg teksta, onda ne predstavlja pogrešno tuma-
čenje nikakvog teksta: Sigma bi postojala samo za sebe, i ne bi iziski-
vala nikakav dmgi tekst kao sopstveni parametar.
Elegantno rešenje, ali opet bi se provuklo nešto neželjeno: bila
bi oborena svaka teorija tumačenja teksta. Postoje tekstovi, ali o njima
36
nijedan drugi tekst ne može da govori. Ovo je taman kao reci da neko
govori, ali se niko ne sme usuditi da kaže šta on to kazuje.
Ovakvo stanovište bilo bi veoma koherentno, ali bi koincidiralo
s ukidanjem pojmova tumačenja i rastumačivosti. Najviše ako bi se
moglo ređi da neko, nekako, upotrebljava druge tekstove da bi stvorio
novi tekst, ali kada se ovaj pojavi o drugim tekstovima više se ne bi
moglo govoriti, osim kao o nejasnim podsticajima koji su u izvesnoj
meri uticali na stvaranje novog teksta, s jednakim pravom kao ostala
fiziološka i psihološka zbivanja koja se, dabome, nalaze u korenu
stvaranja teksta, samo ih kritika obično ne pominje jer nema dokaza -
izuzev upravo u slučajevima kada se zabasa u biografsko ogovaranje
ili kliničko-psihijatrijsko nagađanje.

37
1.8. ZAKLJUČCI

Braniti neko načelo rastumačivosti i neku njegovu zavisnost od

intentio operis zasigumo ne značilskljuciti saradnju primaoca. I sama
činjenica da se građenje tekstualriog predmeta našlo u znaku tumače-
vog nagađanja, pokazuje kako su intencija dela i intencija čitaoca
blisko povezane. Braniti tumačenje nasuprot upotrebi teksta ne znači
da tekstovi ne mogu biti upotrebljeni. Međutim, njihova slobodna
upotreba nema nikakve veze s njihovim tumačenjem, mada i tuma-
čenje i upotreba uvek pretpostavljaju upucivanje na izvomi tekst, ako
ništa drugo a ono kao izgovor.
Upotreba i tumačenje svakako jesu dva apstraktna modela.
Svako čitanje uvek proističe iz nekakve mešavine tih dvaju pristupa.
Katkad se dešava da iz neke igre započete kao upotreba na kraju prois-
tekne vispreno i stvaralačko tumačenje - ili obratno. Katkad pogrešno
protumačiti tekst znači sljuštiti s njega mnogobrojna kanonska
tumačenja, razotkriti njegove nove strane, te u tom procesu tekst biva
utoliko bolje i plodnije protumačen, prema njegovoj sopstvenoj inten-
tio operis, slabljenoj i zamračivanoj u tolikim prethodnim intentiones
lectoris, premšenim u prikaze intentio auctoris.
Najzad, postoji i jedno pretekstualno čitanje, koje poprima
obličje nesputane upotrebe, ne bi li pokazalo koliko neograničene
semioze ili odstupanja jezik može da proizvede. U tom slučaju pre-
tekstualno čitanje ima filozofske funkcije i takvim mi se čine primeri
dekonstrukcije koje nudi Derida. No „dekonstrukcija ne znači kretati
se od jednog pojma do drugog, vec posred obaranja i zaobilaženja
jednog pojmovnog reda, ili pojmovnog ne-reda po kome je tekst
složen“ (Deriđa 1972). Derida je vispreniji od deridizma. Vemjem da
ima razlike između ove filozofske igre (u kojoj ulog nije neki pojedini
tekst, nego spekulativni horizont što ga tekst otkriva ili odaje) i odluke
da se taj metod primenjuje u književnoj kritici - ili da se taj metod
uzme kao merilo svakog čina tumačenja.

38
 2.
ASPEKTI HERMETIČKE SEMIOZE
 2.1. DVA MODELA TUMAČENJA1

2.1.1. Modus

Prema grčkom racionalizmu, od Platona do Aristotela-nadalje,

saznati znači saznati preko uzroka. I defmisati Boga znači definisati
neki uzrok posle koga nema drugog uzroka.
Da bi se svet mogao objasniti preko uzroka, valja razraditi pred-
stavu unilineamog lanca: ako imamo kretanje od A prema B, nema te
sile na svetu koja bi mogla učiniti da se ono odvija od B prema A. Da
bi se obrazložila ova unilineamost lanca uzročnosti, valja najpre pri-
hvatiti neka načela: načelo identičnosti (A=A), načelo neprotivrečno-
sti (nemoguče je da nešto bude A i da istovremeno ne bude A) i načelo
isključenja trečeg (ili je A istinito, ili A je lažno - tertium non datur).
Iz ovih načela potiče onaj način rasuđivanja koji je tipičan za zapadni
racionalizam, modus ponens: ako p, onda q; ali p; onda q.
Ova načela predviđaju, ako ne baš raspoznavanje nekog utvr-
đenog poretka u svetu, a ono barem jedan društveni ugovor. Latinski
racionalizam prihvata načela grčkog racionalizma, ali ih preobražava
i obogačuje u pravnom i kontraktualnom smislu. Modus je logička
norma, ali modus je i granica, dakle međa.
Opsednutost Latina prostomim granicama rađa se s mitom o
osnivanju: Romul povlači među i ubija brata zato što je ne poštuje.
Ako se ne priznaje međa, civitas ne može postojati. Horacije Koklit
postaje heroj zato što je umeo da zadrži neprijatelja na međi, mostu
postavljenom između Rimljana i ostalih. Mostovi su oskvmilački,
zato što prekoračuju sulcus, vodeni pojas koji određuje gde su međe
grada: otuda se oni mogu graditi samo pod strogim obrednim nadzo-
rom pontifexa. Ideologija zvana pax romana, i Avgustov politički
naum, zasnivaju se na preciznom utvrđivanju.međa: snaga carstva je
u tome da se svaki put zna gde se ušančiti, gde je vallum, ’a šta je li-
■'men, prag postavljene odbrane. Kad više ne bude postojala jasna pred-
stava o međama i varvari (nomadi koji su napustili svoju postojbinu i
1Jedna drugačija verzija činila je tekst govora prilikom otvaranja 39. Sajma-kiijiga u
Frankfurtu, oktobra 1987. ■

41
kreću se po bilo kojoj teritoriji kao da je njihova, gotovi da je napuste)
nametnu svoje nomadsko gledište, s Rimom će biti svršeno i pre-
stonica carstva moći će da bude bilo gde.
Julije Cezar, prelazeći Rubikon, zna ne samo da je to oskvr-
nuće, nego i da mu više, pošto ga počini, nema povratka. Alea iacta
est. I doista, postoje i vremenske međe. Ne može se izbrisati ono što
jeučinjeno. Vremenijereverzibilno. Ovognačeladržaće s e i latinska
sintaksa. Usmerenost i uređenost vremena, njihova kosmološka li-
neamost, pretvaraju se u sistem logičkih subordinacija, u consecutio
temporum. Misao može da raspoznaje, svrstava i posmatra činjenice
samo ako je najpre iznašla red po kome su povezane. Pomislimo samo
na ono remek-delo činjeničnog realizma, apsolutni ablativ. On odre-
đuje da nešto, kada se jednom učini, ili pretpostavi, ne može više da
se dovodi u pitanje.
Kod sv. Tome Akvinskog (V, 2, 3) ima questio quodlibetas,
proizvoljno pitanje „utrum Deus possit virginem reparare", naime
može li Bog učiniti da se žena koja je izgubila devičanstvo vrati u
pređašnje stanje. Tomin odgovor je nedvosmislen. Bog može opro-
stiti, dakle i u blagoslovenom stanju vaspostaviti devicu, i može opet
podariti devici njenu telesnu celovitost, učinivši čudo. No ni Bog ne
može učiniti da više ne bude ono što je bilo, jer bi takvo kršenje vre-
menskih zakona bilo mrsko njegovoj prirodi. Bog ne može da prekrši
logičko načelo po kome bi ,,p se dogodilo“ i ,,p se nije dogodilo” bili
protivrečni. Alea iacta est.
Ovaj model racionalizma još uvek preovladava u matematika-
ma, u logici i nauci i programiranju kompjutera. No on ne iscrpljuje
ono što nazivamo grčkom haštinom. Aristotel jeste Grk, alfsu grčke i
eleuzinske misterije. Grčki svet stalno privlači apeiron (beskona-
čnost). Beskonačnost je ono što nema modus. Odstupa od norme.
Opčinjena beskonačnošću, grčka_civilizacija uz pojam identi-
čnosti i neprotivrečnosti razrađuje ildeju o~neprestanoi metamorfoži,
koiu simbolizuje Hermes. Hermes je lepršav, dvosmislen, otac švih
umetnosti ali i bog lopova, ujedno iuvenis i senex. U mitu o Hermesu
poriču se načela identičnosti, neprotivrečnosti i isključenja trećeg,
lanci uzročnosti spiralno se obavijaju sami oko sebe, ono što je kasnije
prethodi onome što je ranije, taj bog ne zna za prostome međe i može
da se, u raznim obličjima, nađe na raznim mestima u isto vreme.

42
2.1.2. Hermes

U drugom veku Hermes trijumfuje. To je doba političkog reda

i mira, čini se da sve narode u carstvu objedinjuje zajednički jezik i
zajednička kultura. Red je toliki da niko ne sme da se ponada kako če
ga narušiti nekakvom vojnom ili političkom akcijom. U to doba
definisan je kao pojam enkyklios paideia, celovito vaspitanje čiji je
cilj stvaranje potpune i u svim disciplinama vešte Ijudske ličnosti. No
takvo znanje opisuje jedan savršeni i koherentni svet, dok je svet u II
veku lonac za topljenje rasa i jezika, raskršće naroda i ideja, gde se svi
bogovi tolerišu. To su božanstva koja su nekada za svaki pojedini na-
rod imala svoja duboka značenja, no u času kada se u carstvu raspli-
njuju lokalni zavičaji, rasplinjuje se i njihov identitet: nema više razli-
ke između Izide, Astarte, Demetre, Kibele, Anat i Maje.
Poznata nam je legenda o halifi koji naređuje da se uništi biblio-
teka u Aleksanđriji, umujući ovako: ili ove knjige kazuju isto što i
Kuran, te su beskorisne, ili kazuju nešto drugo, te su lažljive i štetne.
Halita je znao i posedovao jednu Istinu i na osnovu svoje istine rasu-
đivao o knjigama. Hermetizam iz II veka, naprotiv, traži neku istinu
koju ne zna, a poseduje samo knjige. Stoga zamišlja, ili se nada, da
svaka knjiga sadrži u sebi jednu iskru istine. i da se sve one uzaiamna
potkrepljuju. U ovojliinkretističkoj dimenziji ugroženo je jedno od
Tiačela grčkog racionalnog modela, naime isključenje trećeg. Mnoge
stvari mogu da budu istovremeno istinite, makar i protivrečile jedna
drugoj.
Međutim, ako knjige kazuju istinu i kada se uzajamno pobijaju,
onda je svaka njihova reč aluzija. alegorija. Kniige kazuiu nešto dru-
go, ne ono što naizgled kazuiu. Svaka od njih sadrži u sebi neku
poruKuTčoju nijedna od njih ponaosob neće moći da razotkrije. Da bi
se shvatila ta zagonetna poruka u knjigama valjalo je njeno otkrivanje
tražiti izvan ljudskog brbljanja, njenu objavu od samog božanstva ko-
je je šalje, služeći se vizijom, snom ili proročanstvom.
Jedna sasvim nova objava, za kakvu se nikada nije čulo, moraće
da progovori o nekom još uvek neznanom bogu i nekoj još uvek tajnoj
i dubokoj istini (jer samo ono što leži ispod površine može dugo ostati
nepoznato). Tako se istina poistovećuje s onim što ne biva rečeno, ili
je izrečeno nejasno i treba da bude shvaćeno izvan privida i doslovno-
sti. Bogovi govore (danas bismo rekli: Biće govori) hijeroglifskim i
zagonetnim porukama.
43
 Ako se potraga za nekom drugačijom istinom rađa iz nepo-
verenja u savremeno znanje, onda je, mora biti, posredi neka staro-
cirevna mudrost: istina je nešto uz šta boravimo od 'iskonskog
vremena, osim ako smo je zaboravili. Ako smo je zaboravili, neko
mora da ju je sačuvao za nas, a mi više nismo kadri da razumemo
njegove reči. Ovo znanje, dakle, mora biti egzotično. Jung nam je
objasnio da onda kada nam bilo koja božanska predstava postane
suviše prisna i izgubi svaku tajanstvenost, moramo da se obratimo
predstavama iz drugih civilizacija, jer samo egzotični simboli zadr-
žavaju sakralnu auru. Dakle, što se II veka tiče, tajna mudrost morala
bi da boravi ili kod druida, keltskih sveštenika, ili kod mudraca s
Istoka, koji su govorili nerazumljivim jezicima.
Klasični racionalizam poistovecivao je varvare s onima koji ne
umeju ni da jasno izgovaraju reči (barbaros ima takvu etimologiju,
varvarin je mucavac). No sada upravo tobožnje mucanje tuđina po-
staje sveti jezik, pun obečanja i prečutanih otkriča. Ako je za grčki
racionalizam istinito bilo objašnjivo, sada je istinito samo ono neob-
jašnjivo.

2.1.3. Protivrečnost i tajna

No kakvo su to tajanstveno znanje posedovali varvarski sve-

štenici? Rasprostranjeno je bilo mišljenje da oni poznaju okultne lance
koji povezuju spiritualni svet s astralnim, a ovaj sa sublunamim, te se
delovanjem na jednu biljku može uticati na tok zvezda, tok zvezda
utiče na sudbinu zemnih biča, a magijske radnje izvršene na nekoj
predstavi božanstva primoravaju to božanstvo da se prikloni našoj
volji. Kako je dole, tako je gore. Univerzum postaje velika scena s
ogledalima, gde svaka stvar odražava i znači sve druge stvari.
Može se govoriti o univerzalnoj sličnosti i simpatiji samo ako
se odbaci načelo neprotivrečnosti. Univerzalna simpatija u svetu pro-
ističe iz emanacije Boga, ali na izvoru te emanacije nalazi se nesaznat-
Ijivo Jedno, a upravo u njemu prebiva protivrečnost. Hriščanska
neoplatonistička misao pokušače da objasni kako mi ne možemo
jednoznačno definisati Boga usled neprikladnosti našeg jezika. Her-
metička misao kaže da je naš jezik, što je god dvosmisleniji, višezna-
čniji i štedriji u simbolima i metaforama, utoliko prikladniji da imenu-
je to Jedno u kome se ostvaruje jedinstvo suprotnosti. No tamo gde
nadvlada jedinstvo suprotnosti, pada načelo identičnosti. Tout se tient.
44
 Kao posledicu imamo beskonačnost tumačenja. U pokušaju
traganja za nekim konačnim i nedostižnim smislom, prihvata se nje-
govo nezaustavljivo otklizavanje. Neka biljka se ne definiše prema
njenim morfološkim i funkcionalnim svojstvima, nego na osnovu
njene sličnosti, makar i delimične, s nekim drugim elementom u ko-
smosu. Ako izdaleka podseča na neki deo čovečjeg tela, biljka ima
smisao zato što upučuje na telo. Međutim, dotični deo tela takođe ima
svoj smisao zato što upučuje na neku zvezdu, njen smisao je u tome
što upučuje na neku muzičku lestvicu, a ova opet zato što upučuje na
neki red ar.đela, i tako u nedogled.
Svaki predmet, zemni ili nebeski, krije u sebi neku tajnu koja se
tiče inicijačije. No otkrivanje takve tajne, po tvrđenju mnogih her-
metičara, ničemu ne služi. Svaki put kad pomislimo da smo otkrili
neku tajnu, ona če to biti' samo ako upućuje na neku drugu, u sklopu
napredovanja ka nekakvoj konačnoj tajni. A ipak, univerzum sim-
patije je lavirint uzajamnih delovanja, gde sve što se dešava sledi
jednu vrstu spiralno uobličene logike, čime je ugrožena predstava o
lineamosti uzroka i posledica, prema vremenskom sledu. Ne može biti
nikakve konačne tajne. Konačna tajna hermetičke inicijacije glasi da
je sve tajna. Hermetička tajna mora biti prazna, zato što svako onaj ko
uobražava da kakvu tajnu otkriva nije posvećen, nego je u saznavanju
kosmičke tajne zastao na jednom površnom nivou.
Hermetička misao preobražava čitavu svetsku pozomicu u jezi-
čku pojavu, a istovremeno jeziku oduzima svaku moć.
U tekstovima suštinskog značaja koji čine Corpus Hermeticum,
a ovaj se upravo negde u II veku pojavio u Sredozemlju, Hermes
Trismegist doživeo je otkrovenje kada mu se, u snu ili viziji, ukazao
nus, Nous je za Platona moć intuitivnog poimanja, a za Aristotela um
zahvaljujući kome raspoznajemo supstancije. Naravno, nus se svojom
gipkošću opire komplikovanijem i intenzivnijem radu kojim se odli-
kuje dianoia, što je već kod Platona razmišljanje, racionalna delatnost,
zatim episteme, kao nauka, i phronesis, kao rasuđivanje o istinitosti;
ipak, u njegovom delovanju nije bilo ničega neizrecivog. No u II veku
nus postaje moć mističkog uvida, ne-racionalnog prosvetljenja, ne-
diskurzivne vizije u magnovenju.
Nije više nužno voditi dijalog, govoriti, rasuđivati. Treba sače-
kati da neko progovori za nas. Tada će svetlost biti toliko brza da će
se pomešati s tminom. To će biti istinska inicijacija i o njoj posvećenik
ne treba da govori.
Ako više nema vremenski uređene lineamosti lanaca uzročno-
sti, posledica će moći da dejstvuje na vlastiti uzrok. To se zbiva u
45
teurgijskoj magiji, ali i u filologiji. Načelom post hoc ergo ante hoc,
posle toga dakle pre toga, zamenjeno je racionalističko načelo post
hoc ergo propter hoc, posle toga, dakle zbog toga. Za ovaj stav tipičan
primer je način na koji su renesansni ljudi dokazivali da Corpus
Hermeticum nije delo iz helenističke kulture, vec napisano pre Pla-
tona: pošto Korpus sadrži ideje koje su očigledno bile u opticaju već
u doba Platona, to znači i dokazuje da se on pre Platona i pojavio.

2.1.4. Povest o hermetizmu

Ako su ovo odlike klasičnog hermetizma, one se ponavljaju u

doba kada on slavi svoju drugu pobedu, nad racionalizmom srednjo-
vekovne sholastike. U vekovima u kojima je hriščanski racionalizam
nastojao da dokaže postojanje Boga služeći se sudovima koji su se
oslanjali na modus ponens, hermetičko znanje ne zamire. Ono preživ-
ljava, potisnuto, među alhemičarima i kabalistima, u okrilju stidljivog
srednjovekovnog neoplatonizma. No u zoru onoga što mi nazivamo
modemim svetom, u renesansnoj Firenci, gde u međuvremenu nastaje
i modema bankarska privreda, ponovo je otkriven Corpus Herme-
ticum, tvorevina helenističkog II veka, kao svedočanstvo jednog pra-
starog znanja, ranijeg od Mojsijevog. Ovaj hermetički model, pošto su
ga preradili Piko dela Mirandola (Pico della Mirandola), Fičino
(Ficino), Rojhlin (Reuchlin), to jest renesansni neoplatonizam i hriš-
ćanski kabalizam, počinje da napaja veliki deo modeme kulture, od
magije do nauke. Složena je istorija ovog preporoda: danas nam je već
poznato, iz istoriografije, kako ne treba odvajati hermetičku struju od
naučne, Paracelzusa od Galileja. Hermetička znanja utiču na Bekona,
Kopemika, Keplera, Njutna, a modema kvantitativna nauka rađa se,
između ostalog, i u dijalogu s kvalitativnim učenjem hermetičara. Na
kraju krajeva, hermetički model navodio je na ideju da je onaj poredak
univerzuma koji opisuje grčki racionalizam moguće preokrenuti, i da
se u univerzumu mogu pronaći nove veze, novi odnosi koji će čoveku
pomoći da na prirodu deluje i izmeni njen tok.
Međutim, ovaj uticaj se stapa s ubeđenjem (koje hermetizam
nije gajio i za koje nije mogao i nije hteo da zna) da svet ne treba opi-
sivati pomoću logike kvaliteta, nego pomoću logike kvantiteta. Tako
je, paradoksalno, hermetički model doprineo rađanju svog novog
protivnika, modemog naučnog racionalizma. A tada, hermetički
iracionalizam emigrira, s jedne strane, među mistike i alhemičare, a s
46
druge među pesnike i filozofe, od Getea do Nervala i Jejtsa, od Še-
linga do Fon Badera (von Baader), od Hajdegera do Junga. I nije teško
u mnogim kritičkim postmodemističkim koncepcijama prepoznati
ideju o stalnom pomeranju smisla.

2.1.5. Duh gnoze

Ovaj model mišljenja koje odstupa od norme grčko-latinskog

racionalizma bio bi, međutim, nepotpun ako ne bismo razmotrili još
jednu pojavu koja se uobličava u istom istorijskom razdoblju.
Zaslepljen vizijama koje pokatkad blesnu dok on pipajuci tu-
mara po mraku, čovek iz U veka razvija i jednu neurotičnu svest o
svojoj ulozi u nerazumljivom svetu. Istina je tajna, nijedno ispitivanje
simbola i zagonetki nikada ne kazuje onu konačnu istinu, več samo
tajnu premešta negde drugde. Ako je takvo ljudsko stanje, onda je svet
plod neke greške. U području kulture, gnoza je izraz ovog psihološkog
stanja.
U gnostičkom otkrovenju, a na mitski način, priča se kako bo-
žanstvo, neznano i nesaznatljivo, u sebi več sađrži načelo zla i izvesnu
androginiju koja od početka čini da ono bude protivrečno, nejednako
samom sebi. Jedan nevešti izvršilac, Demijurg, udahnuo je život
jednom nestabilnom svetu, u koji i sama čestica božanstva pada kao u
zatočeništvo ili izgnanstvo.
Jedan greškom stvoreni svet jeste pobačeni kosmos. Jedna od
prvih posledica tog pobačaja je vreme, izobličena imitacija večnosti.
Upravo u tim stolečima patristika nastoji da izmiri judaistički_mesija=-
nizam s grčkim racionalizmom, te iznalazi pojam racionalne i provi-
đenjem utvrđene usmerenosti istorije. Nasuprot tome, gnosticizam
razvija sindrom odbacivanja vremena i istorije. Gnostik sebe doživ-
ljava kao izgnanog u svet, kao žrtvu'vlastitog" tela, koje defmiše kao
grobnicu i tamnicu. On je bačen u svet, iz koga mora da izađe.
Postojanje jeste zlo. No poznato je da što smo ffustriraniji to nas više
obuzima pomamno osečanje svemoči, i želja za odmazdom. Otuda se
gnostik prepoznaje kao iskra božanstva koja se privremeno, usled
kosmičke zavere, obrela u izgnanstvu. Ako uspe da se vrati Bogu,
čovek ne samo da če se nanovo spojiti sa svojim načelom i iskonom,
nego če i doprineti obnavljanju tog iskona, njegovom oslobađanju od
prvobitne zablude. Premda je zatočen u jednom bolesnom svetu,
čovek oseča da mu je dodeljena neka nadljudska moč. Božanstvo je
47
kadro da isceli onaj početni lom samo zahvaljujuci saradnji s čove-
kom. Gnostički čovek postaje Ubermensch.
Ono što je svojstveno moči tog Natčoveka jeste da se do izbav-
Ijenja stiže saznanjem (gnosis) misterije sveta. Dok su hylici, vezani
za materiju, bez nade u u spasenje, pneumatici jedini mogu da teže
istini, a time i iskupljenju. Gnoza nije, poput hriščanstva, religija za
robove, nego religija za gospodare. Gnostik se nelagodno oseča u je-
dnom svetu koji doživljava kao tuđ i gaji u sebi izvestan aristokratski
prezir u odnosu na masu, kojoj zamera to što ne prepoznaje nega-
tivnost sveta, i očekuje da če se na kraju zbiti nešto što če dovesti do
preokreta; prevrata, razaranja, katastrofe preporoditeljke.
Za razliku od mase robova, samo gnostički Natčovek razume da
zlo nije Ijudska zabluda, nego posledica božanske zavere, te da se
spasenje ne ostvaruje delima - jer nema ničega što bi trebalo da bude
oprošteno. Ako je svet kraljevstvo zla, gnostiku, dabome, mora biti
mrska njegova materijalna priroda, mora da prezire put, pa i sam čin
razmnožavanja. Međutim, onaj ko zadobije saznanje biće izbavljen,
dakle neće više morati da strepi od greha. Štaviše, za Harpokrata čo-
vek, da bi se oslobodio tiranije anđela, gospodara kosmosa, mora da
počini sva moguća sramna zlodela. Da bi se saznalo, valja saznati i
zlo. Vršenjem zla ponižava se telo, koje se mora uništiti, a ne duša,
koja se spasava.
Teško je odoleti iskušenju da se nekakva gnostička baština
pronalazi u mnogim vidovima modeme i savremene kulture.
Ustanovljeno je katarsko, dakle gnostičko poreklo viteške (ka-
snije i romantičarske) koncepcije ljubavi, koja se posmatra kao odri-
canje, kao gubitak voljene, u svakom slučaju kao čist duhovni odnos,
dok je svaki seksualni odnos isključen.
Zasigumo je gnostičko estetsko slavljenje zla kao otkrivalačkog
iskustva (Sad [Sade]), a gnostička je i odluka tolikih modemih pesni-
ka da vizionarska iskustva traže u iscrpljivanju tela, seksualnom
preterivanju, mističkoj ekstazi, drogi ili buncanju.
Ima i onih koji su gnostičke korene sagledavali u velikim nače-
lima romantičarskog idealizma, gde vreme i istorija ponovo zadobija-
ju vrednost, ali samo da bi čovek postao protagonista u vasposta-
vljanju Duha.
S druge strane, kada tvrdi kako je iracionalizam u filozofiji
poslednjih dvaju stoleća izmišljotina buržoazije koja pokušava da se
sa svojom krizom filozofski suo.či, pravdajući svoju volju za moć i
svoju imperijalističku praksu, Lukač (Lukacs) ne čini ništa drugo
nego marksističkim terminima izražava gnostički sindrom.
48
 I obmuto, ima onih koji su pominjali gnostičke elemente u
marksizmu, pa čak i u lenjinizmu (teorija o partiji kao o vrhu pirami-
de, gmpi odabranih koja drži ključeve saznanja, a time i izbavljenja).
Drugi vide gnostičko nadahnuće u egzistencijalizmu, posebno
kod Hajdegera (,,tubivstvovanje“, Dasein, kao biti „bačen u svet“,
odnos između svetovnog iskustva i vremena).
Jung, baveći se drevnim helenističkim učenjima, vaspostavlja
gnostički problem pronalaženja prvobitnog Sopstva. Isto tako, na
gnostički momenat ukazivano je i povodom svakog iskrsavanja Nat-
čoveka, svake aristokratske osude masovne kulture, odlučnosti s
kojom su proroci odabranih rasa rešavali da, ne bi li ostvarili nekakvu
konačnu reintegraciju savršenih, pređu preko krvi, pokolja, genocida
onih koji su hylici, robovi nepopravljivo vezani za materiju.2
Da i ne pominjemo savremene autore koji se doslovno
nadovezuju na izvome ideje gnoze. Navodim Siorana (Cioran) iz Zlog
demijurga (1969):
Nema ničega što će moći da mi izbije iz glave kako je ovaj svet plod
nekog mračnog boga, čiju ja senku produžavam, i kako je moj zadatak
da iscrpim sve posledice prokletstva koje se nadvilo nad njim i
njegovim delom... Poput neke gangrene, put se sve više širi po kugli
zemaljskoj.

2.1.6. Tajna i zavera

Ako je posvećenik onaj koji poseduje neku kosmičku tajnu,

izopačenja hermetičkog modela đovela su do uverenja da se moć sa-
stoji u „navođenju drugih da poveruju“ u posedovanje neke političke
tajne. Prema Georgu Simelu (Simmel)
tajna onoga ko je poseduje postavlja u izuzetan položaj i deluje kao
jedan oblik privlačnosti, nastale iz čisto društvenih razloga. Ona u
suštini ne zavisi od svog sadržaja, ali svakako je utoliko delotvomija
ukoliko je njeno ekskluzivno posedovanje obuhvatnije i značajnije...
Iz tajanstvenosti koja obavija senkom sve što je duboko i značajno,
rađa se tipična zabluda prema kojoj je svaka zagonetna stvar važna i
suštinska. Suočene s nepoznatim, prirodna sklonost ka idealizovanju i
čovekova prirodna strepnja sarađuju u ostvarivanju istog cilja: uveća-
’ Povođom odnosa gnosticizma i modeme misli up. npr. Jonas 1958, Culianu 1985,
Filoramo 1983.

49
 vanja nepoznatog p om ocu m ašte i n jeg o v o g posm atranja s p om n ošću
koja se ob ičn o ne nam enjuje očig led n im realitetim a. (S im m el 1908)

Ako je, prema gnozi, čovek žrtva nekakve kosmičke zavere, a

verovati u nju znači osloboditi se griže savesti i odgovomosti za zlo u
svetu, Karl Poper je dokazao kako se ova metafizička opsesija preseli-
la u „društvenu teoriju zavere“:
R ečen a teorija, prim itivnija od m n ogih oblika teizm a, nalik je onoj
koju nalazim o kod Hom era. On je zam išljao m o c b o g o v a tako da je
sv e ono što se d ogađalo u ravnici pred Trojom predstavljalo sam o
odraz višestrukih zavera koje su se k ovale na O lim pu. D ruštvena teo-
rija zavere je, doista, jed n a od verzija o v o g teizm a, naim e verovanja u
neko božanstvo od čijih cudi i htenja svaka stvar za v isi. O no j e p o sle-
dica posustajanja iipućenosti na boga i pitanja k oje odatle proističe:
,,K o je zauzeo n jeg o v o m esto?“ N a o v o m e se sada nalazi v iše m oćnih
pojedinaca i grupa - zlok ob n ih grupa koje vrše pritisak, a m o ž e im se
pripisati organizovanje v e lik o g zastoja privrede 1 9 2 9 -1 9 3 3 . i svih
m ogu ćih nevolja koje trpim o... T eoretičar zavere, sva je prilika, veru-
je da se institucije m ogu u potpunosti shvatiti kao ishod n ek og sv e-
sn o g plana; što se određenih zajednica tiče, on im ob ičn o pridaje neku
vrstu grupne Iičnosti, posm atrajući ih kao zaverenike, kao da su u
pitanju pojedinci. (Popper 1969, ital. prev.: 21 3 )

Verovatno je dovoljno podsetiti na teoriju o jevrejskoj zaveri i

Protokole sionskih mudraca, ili na fenomen makartizma. Jedna od
prirodnih tendencija diktature jeste pronalaženje nekog spoljašnjeg
neprijatelja koji rovari ne bi li uništio građane, a prirodna tendenćija
građana je da tu ideju o zaveri prihvate. Zlo uvek nanosi neko drugi, i
ono nikada ne nastaje našom greškom.
I eto kako se, dakle, forma magijskog i inicijacijskog mišljenja
može ispoljiti i unutar neke pozitivističke, tehnološke i tehnokratske
kulture.

2.1.7. Nasleđe hermetizma danas

1. U prethodnim paragrafima pokušao sam da rekonstruišem jaki

model hermetičke semioze. S pravom se može postaviti pitanje kakav
je odnos između tog modela i aktuelnih teorija tumačenja tekstova. Ja
50

\
smatram kako danas mnoge ,,reader-oriented“ teorije i prakse duguju
nešto hermetičkoj tradiciji.
U jednom svom delu, često kritikovanom zbog fideističkog
entuzijazma kojim je nadahnuto, ali ne i lišenom zanimljivih argu-
mentacija, Žilber Diran (Gilbert Durand, 1979) vidi čitavu savremenu
misao, nasuprot naučnoj pozitivističkoj i mehanicističkoj paradigmi,
kao prožetu životvomim Hermesovim dahom, a niz srodnosti koje on
pronalazi pobuđuju na razmišljanje: Špengler (Spengler), Diltaj (Dil-
they), Šeler (Scheler), Niče (Nietsche), Huserl (Husserl), Kerenji
(Kerenyi), Plank (Planck), Pauli, Openhajmer (Openheimer), Ajnštajn
(Einstein), Bašlar (Bachelard), Sorokin, Levi-Stros, Fuko, Derida,„
Bart, Todorov, Čomski (Chomsky), Gremas (Greimas), Delez (De-
leuze)...
Gotovo bismo rekli „hvala, nije trebalo". Kao što ne bismo
uspostavljali neposrednu vezu između staljinizma i epikurejaca samo
zbog toga što su posredi dve materijalističke filozofske koncepcije
(iako ne možemo smemuti s uma onu kariku kojjj je predstavljao rani
Marks), jednako tako u Diranovom slavljenju nove hermetičke atmo-
sfere teško raspoznajemo zajedničke crte Ničea i Čomskog.
A ipak, ne možemo ni poricati nesumnjivo hermetičko nadah-
nuce, na primer, stranica na kojima je Harold Blum (Harold Bloom,
1975) pisao da je tumačenje misreading i misprision - gde i sam Blum
vraca svoj dug kabalističkoj tradiciji. Isto tako eksplicitno, jedan na-
učnik za koga smatraju da je preteča takozvane ,,Yale Deconstruc-
tion“, Džefri Hartman (Geoffrey Hartman), daje novo tumačenje
talmudske interpretativne tradicije (Hartman i Budick, 1986).
2. Eksplicima pozivanja su, naposletku, najmanje zanimljiva, upravo
zato što su u kritičkom pogledu jasna i ogoljena. Radije bismo se, ako
nam je do pokušaja da načinimo jedan apstraktni model čitaoca koji
bi da bezočno „prekuje" tekst (što bi rekao Rorti) namećuči intentio
lectoris, vratili na hermetičku semiozu čija smo svojstva naznačili u
prethodnim paragrafima i u njima potražili sve preduslove za jednu
mistiku neograničenog tumačenja. Ovakav čitalac bi implicitno pret-
postavio da:

(a) jedan tekst jeste otvoreni univerzum u kome tumač može da

otkrije beskonačne veze;
(b) jezik ne služi shvatanju nekakvog jedinog i već postojećeg znače-
nja (kao intencije autora), to jest dužnost jednog interpretativnog
51
 diskursa je da pokaže kako je ono o čemu se može govoriti samo
jedinstvo suprotnosti;
(c) u jeziku se odražava neprikladnost mišljenja, a biti-u-svetu znači
samo uvideti da se ne može utvrditi neko transcendentalno zna-
čenje;
(d) svaki tekst koji tobože tvrdi nešto jednoznačno jeste pobačeni
svet, odnosno ishod promašaja nekog zlog Demijurga koji svaki
put kada pokuša da kaže ,,ovo je ovakvo" započinje jedan ne-
prekidni lanac beskrajnih upuđivanja, a duž tog lanca ,,ovo“
nikada nije jedno te isto;
(e) istočni greh jezika (i svakog autora koji je na tom jeziku govorio)
iskupljuje, međutim, nekakav Pneumatski Citalac koji, shvatajuči
da je Bitak Plovidba Nasumce, ispravlja Demijurgovu grešku i ra-
zume ono što su osuđeni da ne shvate Čitaoci Hylici, jer ovi traže
iluziju značenja u tekstovima nastalim da bi se s njima sprdali;
(f) svako, međutim, može postati Izabranik, samo ako se usudi da
svoju intenciju čitaoca stavi iznad nedostižne i izgubljene inten-
cije autora; svaki čitalac može postati Natčovek koji shvata jedi-
nu istinu, naime da autor nije znao o čemu govori, jer je umesto
njega govorio jezik;
(g) kako bi spasao tekst, kako bi iluziju o značenju pretvorio u svest
o beskonačnosti značenja, čitalac mora da podozreva da svaki od-
lomak krije u sebi neku tajnu, iako reči ne kazuju, nego ukazuju
na nešto neizrečeno, što one prikrivaju. Pobeda čitaoca sastojaće
se u navođenju teksta da kaže sve, osim onoga na šta je autor
mislio, jer bismo, čim otkrijemo postojanje nekog privilegovanog
značenja, bili sigumi da ono nije pravo. Hylici su oni koji taj
proces prekidaju govoreći „razumeo sam“;
(h) Izabranik je onaj koji razume da je pravo značenje nekog teksta u
njegovoj praznini;
(i) semiotika predstavlja zaveru onih koji bi hteli da poverujemo
kako jezik služi za saopštavanje misli.
I da preduhitrim prigovor: ovo je, dabome, karikatura teorija o
beskonačnom tumačenju. Međutim, na stranu zapažanje da karikature
služe za isticanje sklonosti, crta. te inače neuhvatljive fizionomije ka-
rikiranoga, ipak ostaje činjenica da nam ova karikatura ne prikazuje
neko čudovište. Mnoge od aksioma koje sam nabrojao, barem do
52
izvesne mere, ne treba omalovažavati in toto. A ipak, posmatrani svi
zajedno, ovi aksiomi daju sliku jednog patološkog sindroma aluzije i
sumnje, te implicitno pretpostavljaju neku metafiziku sličnosti, koja je
isto toliko uticajna koliko i duboko skrivena.
3. Da ljudska biča razmišljaju na osnovu prosuđivanja o identičnosti i
sličnosti, to je neospomo. Međutim, činjenica je da u svakođnevnom
životu obično umemo da pravimo razliku između značajnih i umesnih
sličnosti i slučajnih i varljivih sličnosti. Možemo izdaleka ugledati ne-
koga čije nas crte podsečaju na osobu A, koju poznajemo, pomešati ga
s A, a zatim primetiti da je u pitanju neznanac B, posle čega obično
odbacujemo hipotezu cflđentičnosti i ne uzdamo se više u sličnost,
zapažajuči da je ova slučajna. Ovako postupamo zato što je svako od
nas ugradio u sebe jedno neospomo načelo, koje su več prikazivali ra-
zni semiolozi i filozofi jezika: s izvesnog stanovišta, svaka je stvar
povezana analogijom, kontinuitetom i sličnošću sa bilo kojom drugom
stvari.
Možemo se poigravati, idući do krajnosti, i tvrditi da postoji
nekakav odnos između priloga dok i imenice krokodil, zato što se -
ako ništa dmgo - pojavljuju u istoj rečenici, ovoj koju upravo čitate.
No razlika između zdravog i paranoičnog tumačenja nalazi se u
prepoznavanju zbilja minimalnog odnosa ili, naprotiv, u dedukciji po
kojoj ovaj minimum postaje mogući maksimum. Paranoik nije onaj ko
zapazi da se, zanimljivo, dok i krokodil pojavljuju u istom kontekstu:
to je onaj ko počne da se pita o zagonetnim razlozima koji su me
naveli da upravo ove dve reči stavim jednu do druge. Paranoik vidi da
se ispod mog primera krije neka tajna, na koju aludiram, i neka zavera,
koja me nesumnjivo pokreće (obično na njegovu štetu).
Primer s paranoikom samo je primer, i to provokativan. U
ogledima koji slede biće navedeni neki slavni autori koje niko nema
nameru da svodi na obrasce paranoje. No ne može se ni reći da su
mnogi od ovih autora izvan nekakvog sindroma sumnje.
4. Usled često neuhvatljive igre uticaja, hermetička tradicija pothra-
njuje svaki kritički stav po kome tekst nije ništa dmgo nego lanac
odgovora koje izaziva, ako se uzme - kao što zlobno primećuje Todo-
rov (1987), navodeći jednako zlobnu napomenu Lihtenberga (Lich-
tenberg) povodom Bemea (Bohme) - da je tekst samo piknik na koji
autor donosi reči, a čitaoci smisao (up. i Franci 1989).
Treba obratiti pažnju na to da ja ovde nemam na umu Gada-
merovu hermeneutiku ili Jausovu teoriju recepcije, gde se s pravom
tvrdi kako se u našem čitanju teksta stiču i svi oni slojevi prethodnih
53
tumačenja koje nam tradicija prenosi. To je jedan od neizbežnih, a
ujedno plodnih, vidova interpretativne dijalektike. Ja, međutim, imam
na umu one kojima ovaj vid čitanja ne dopušta da prihvate mogućnost
da tekst postane parametar vlastitih tumačenja - kao što je več po-
menuto u prvom ođeljku ove knjige.
Elem, čak i ako uzmemo da je tekst piknik na koji autor donosi
samo reči (ili, bolje rečeno, Lineamu Manifestaciju Smisla), ne može-
mo smetnuti s uma da, kao što je govorio Ostin, rečima mogu da se
čine stvari, i to ne bilo kakve, nego baš one za koje su te reči podesne.
Kad bi nešto Džek Trbosek došao da nam kaže kako je učinio šta je
učinio nadahnut čitanjem Jevanđelja, bili bismo skloni da pomislimo
kako je njegovo čitanje Novog zaveta u najmanju ruku čudno. Veru-
jem da bi to rekli i najpopustljiviji pobomici načela da u čitanju sve
može da posluži. Rekli bismo da je Džek na svoj način upotrebio Je-
vanđelja (v. odeljak 1.5, povodom razlike između upotrebe i tuma-
čenja), rekli bismo možda (ili bi oni rekli) da njegovo čitanje treba
poštovati - mada bih ja, s obzirom na onakve rezultate njegovog
misreading, više voleo da se Džek mane čitanja. Međutim, ne bismo
rekli da se treba ugledati na Džeka ako bismo hteli da đacima
objasnimo šta se s tekstom može učiniti.
Ovaj primer nije tek puka ,,duhovitost“: on nam kazuje da ima
bar nekih slučajeva u kojima bi se svi složili da je dato tumačenje
neodrživo. Sasvim je dovoljan za dokazivanje krivdtvorenja. Potrebno
je samo da se može reći kako postoji barem jedno neprihvatljivo čita-
nje, i već se javlja problem koji nam to parametar dopušta da napra-
vimo razliku među raznim čitanjima.
5. U odeljku 4.6 (na kraju ove knjige, ali bi mogao biti i na početku)
nastojim da pokažem kako se na Persovu teoriju neograničene semio-
ze (na kojoj se temelji moje poimanje tumačenja) nije moguće osloniti
prilikom postavljanja, kao što je učinio Derida, jedne teorije tuma-
čenja kao plovidbe nasumce i dekonstrukcije. Tekstovi imaju neki
smisao, ili ih imaju mnogo, ali ne može se reći da ih uopšte nemaju,
ili da su svi podjednako valjani.
Govoriti o granicama tumačenja znači pozivati se na modus, to
jest na meru. Prilikom čitanja nekog teksta (ili sveta, ili prirode kao
teksta) može se oscilirati između dve krajnosti, koje dobro prikazuju
sledeći navodi:

,,Na šta te podseća ova riba?“

,,Na druge ribe.“
54
 ,,Na šta te podsecaju drage ribe?“
,,Na drage ribe.“
(Joseph Heller, Comma 22, XXVII)

HAMLET - Vidite li onaj oblak koji gotovo ima oblik kamile?

POLONUE - Boga mi, zaista je nalilcria kamilu!
HAMLET - Čini mi se da liči na lasicu.
POLONIJE - Leđa su mu kao u lasice.
HAMLET - Ili na kita?
POLONUE - Vrlo je sličan kitu.3
(Hamlet ]H, 2)

Ovi citati upucuju nas na dve predstave o tumačenju. Prvoj se

očigledn'o može zameriti da oskudeva u radoznalosti i u podozrivosti,
dok druga obiluje suprotnim vrlinama. No ovde treba pripaziti: ja
sumnjam da bilo Hamlet bilo Polonije imaju pravo. No jesu li imali
pravo saznali bismo samo kada bismo ponovo pogledali dotični oblak.

3Prevod Živojina Simića i Sime Ignjatovića, Beograd, BIGZ 1972. (Prim. prev.)

55
2.2. MNEMOTEHNIČKA SLIČNOST

2.2.1. Mnemotehnike i semioza

Neospomo, svaka mnemotehnička veština tiče se semiotike.

Barem ako prihvatimo definiciju semioze koju je dao Pers, naime da
„neko delovanje ili neki uticaj, koji predstavljaju ili uključuju
saradnju triju subjekata, primerice nekog znaka, njegovog predmeta i
njegovog interpretanta, a pri čemu se takav tri-relativni uticaj nikako
ne može razrešiti nekim delovanjem koje bi se odvijalo među paro-
vima“ (CP: 5.484).4
Povezati na neki način X s Y znači upotrebiti jedno kao oznaku
ili izraz onog drugog.5 Vezivanje čvora na maramici svakako je do-
mišljaj vezan za semiozu, kao i ono ređanje kamenčiča ili zma pasu-
lja, što lik iz bajke čini da bi ponovo pronašao put u šumi. Ovi domi-
šljaji se razlikuju, zato što čvor na maramici ima vrednost proizvolj-
nog znaka i ja mogu odlučiti da ga povežem s čime god hoću, dok niz
kamenčiča uspostavlja jednu vektorsku homologiju, između sleda
kamenova i puta koji treba preći, i to upravo tog, a ne nekog drugog
mogućeg puta. U ovom smislu, asocijacija nije proizvoljna nego
4Da su mnemotehnički fenomeni vezani za semiozu znalo se još u starom veku, kada
je posebno isticana analogija između mnemotehnike i pisanja (up. Rossi 1960, II
izd.: 137, 144, 160 etpassim).
5Cinjenica da je oznaka često mentalna predstava (u smislu da neko mnemotehničko
mesto može biti stvamo ili zamišljeno), ništa ne menja. Od Okama nadalje uzima se
da i mentalna ikona ili pojam mogu biti shvačeni kao znak. Jedino što se u slučaje-
vima kada su mesta i predstave mentalni možemo zapitati šta sve mnemotehničar
treba da učini kako bi se setio označujučeg aparata te evocirao ono što je njime
označeno. S tim nimalo sitnim problemom suočava se npr. Kozma Roseli (Cosma
Rosselli), u Riznici artificijelnog pamćenja (Thesaurus artificiosae memoriae, Ve-
nezia, Paduanius, 1579), gde se preporučuje, radi prisečanja kakav je neki sistem
mesta, da se ona u pamčenju svrstaju po abecednom redu. To znači da koriščenje
neke mentalne mnemotehnike iziskuje upotrebu neke druge mnemotehnike koja če
je pokrenuti, i tako u nedogled, uz sve one paradokse koji nastaju kada se upotrebi
argument „treći čovek“. Doista, i sam Roseli, premda razmatra mnemotehnike gde
je oznaka mentalna, drži da su glomaznije, ali delotvomije mnemotehnike koje se
služe fizički realizovanim mestima i predstavama, bilo da su posredi predmeti, slike,
statue, slova abecede ili litterae fictae (tj. abecede u obliku životinja, biljki, mine-
rala itd.).

56
motivisana (up. Eco 1975: 3.4). Dakle, pred nama su dva različita
mehanizma semioze, ali još uvek ne i jedan mnemotehnički sistem.
Drukčiji je postupak (nalazimo ga kod više autora) povezivanja
sistema gramatičkih padeža s delovima ljudskog tela. Ne samo da
imamo jedan sistem koji izražava drugi sistem, več - mada bi se o
motivaciji moglo diskutovati - nije proizvoljno povezivanje nomina-
tiva s glavom, akuzativa s grudima koje mogu da prime udarce, geni-
tiva i dativa s rukarna, koje poseduju ili nude, i tako dalje.6
Grčko-latinske mnemotehnike na prvi pogled deluju kao niz
empirijskih kriterijuma, zasnovanih na asocijacijama koje sugerišu
retorički kriterijumi - znači, kao što je još Aristotel savetovao,7 osla-
njaju se na „nešto slično, ili suprotno, ili blisko povezano". Kada se u
retorici Ad Herennium (III, 20, 33), radi podsečanja na svedoke (tes-
tis), zamišljaju jarčevi testisi, imamo asocijaciju po etimologiji. A
kada se (III, XXXI, 34) radi podsečanja na stih „Iam domum itionem
reges Atrides parant“ smišlja jedna zamršena slika ne bi li se u
pamčenje prizvale porodice Domiciji i Regep (što je čisto fonetska
asocijacija), kao i jedna još komplikovanija predstava glumacakoji se
pripremaju da odigraju Agamemnona i Menelaja, pri čemu se igra te-
melji na pamćenju rodoslova, s jedne, i semantičke analogije, s dmge
strane - e, onda postaje jasno da se pred nama ne nalazi nikakv sistem,
i još se postavlja pitanje je li uopšte pred nama uspeli mnemotehnički
domišljaj, pošto autor savetuje da se stih, zlu ne trebalo, nauči napa-
met.
Nešto nalik na sistem susrećemo kada te iste klasične mnemo-
tehnike predlažu da se mesta sačine organizovano, na primer kao
palata ili grad, no izgleda kako i takva loca imaju organsku struktum
koja prihvata samo slučajniNterije onoga što je res memorandae.
Kada Đezualdo (Gesualdo) u Plutosofiji (Padova, 1592) uspo-
stavlja sistem numerisanih tačaka na ljudskom telu, ovi anatomski
delovi služe, da tako kažemo, kao prigodne kuke za katkad još prili-
čno nepovezane liste termina.

6 Slične sheme nalazimo npr. u Romberhovom (Romberch) Congestorius artificiosae

memoriae (Venezia, 1520), u Dolčeovom (Dolce) Dijalogu o načinu da se pamćenje
uveća i očuva (Dialogo del modo di accrescere e conservare la memoria, izd. iz
1575, Venezia, Sessa), te u Pepovim (Paepp) Temeljima artificijelnog pamćenja
(Artificiosae memoriae fundamenta, Lion, 1619).
10 sećanju i prisećanju (De memoria et reminiscentia), 451b, 18-20.

57
2.2.2. Semiotika kao sistem

Problem se sastoji u pitanju ima li mnemotehnika koje nisu sa-

mo domišljaji vezani za semiozu, nego semiotike, drugim rečima
sistem koji određuje nivo izraza, formu i supstanciju, u korelaciji s
nivoom sadržaja, forme i supstancije.8
U ravni izraza nekog jezika imamo sintaktičku formu, koja
omogučava stvaranje rečenica, i fonološku formu, koja omogučava
stvaranje morfema i leksema. Međutim, i baš je tu novina Hjelmsle-
vovog pristupa semiotici, neka forma mora postojati i u ravni sadrža-
ja: ne samo što je u leksičkom sistemu semantički prostor koji zauzi-
ma, recimo, reč ovca, ocrtan u opoziciji prema semantičkom prostoru
koji zauzima reč ovan, pri čemu je semantički prostor obeju ograničen
opozicijom prema semantičkom prostoru koji zauzima muflon, no i
same opozicije omogučava činjenica da je sadržaj triju navedenih reči
određen kombinovanjem manjih semantičkih jedinica (ovca = ženka
ovce vs ovan = mužjak ovce). U ovom smislu, govoriti o formi sadr-
žaja znači govoriti o jeđnoj sistematskoj organizaciji sveta.9
Po Hjelmslevu, dva nivoa nekog verbalnog jezika nisu saobra-
zna, u izomorfnom odnosu: naime, između jedinica izraza i jedinica
sadržaja koju uspostavlja znakovna funkcija nema korelacije termina
prema terminu, več je ona svakako proizvoljna. Hjelmslev bi iz semi-
otike isključio sisteme s jednom ravni. Drugde sam (up. Eco 1975:
2.9.2) tvrdio da se jedan semiotički sistem odlikuje svojom rastu-
mačivošću, a ne posedovanjem jedne ravni. I kod sistema gde preovla-
davaju dve ravni, poput nekog verbalnog jezika, odnos sistematskih
struktura i forme rečenica, odnosno logičko-činjeničnih sekvenci,
KZa Hjelmsleva bi mnemotehnika bila konotativna semiotika, zato što nema direktne
korelacije između nekog izraza i njegovog primamog ili ,,doslovnog“ sadržaja, nego
korelacije između izraza- koji tradicionalno predstavlja neki drugi sadržaj - i neke
nove znakovne funkcije. Međutim, mnemotehnike, koju god sliku da koriste, podra-
zumevaju da je doslovno značenje te slike intuitivno prepoznatljivo, a mnemo-
tehnički problem se postavlja kada treba povezati „doslovno" sa mnemotehničkim
prenosnim značenjem.
9 U modemim mnemotehnikama nailazimo na primere koji su, uzgred budi rečeno,
prilično gmbi i naivni, a prikazuju organizaciju jedinica sadržaja nastalih
ukrštanjem svojstava, čime se, kao na Pitagorinoj tablici, pamčenjem 9 x 9 većih
kategorija upamti 81 pojam. Up. Tito Aurelij, 0 veštini pamćenja (DelVarte della
memoria, Roma 1887). Ovaj domišljaj pominje se još u knjizi anonimnog autora
Nove mnemonike (Nuova mnemonica, Torino 1840), i takođe anonimnom Priruč-
niku iz mnemotehnike (Manuale di mnemotecnica, Pavia 1841), a ponovo se javlja u
Priručniku iz mnemonike (Manuale di mnemonica), čiii ie autor Cav. Costanzo Fea,
Roma 1900.

58
umnogome je motivisan, te donekle kao da ima jednu ravan. U rečeni-
cama II padre di Pietro ama Paolo i Petri pater Paulum amat, sintak-
tička forma odražava odnose vezane za sadržaj (ili je oni determinišu),
u italijanskom zbog lineamog sleda termina, a u latinskom zahva-
ljujući fleksionim indicijama. Te probleme, videčemo, postavlja mne-
motehnika kao semiotički sistem.
Još jedan zanimljiv aspekt Hjelmslevovog poimanja semiotike
nalazi se u fiksiranosti znakovne funkcije sistemom: drugim rečima,
ja mogu imati semiotiku u kojoj jedan niz slova abecede služi kao
izražajna ravan za jedan niz predmeta, ali ništa ne sprečava jedan niz
predmeta da služi kao izražajna ravan za jednu seriju slova abecede.

2.2.3. Sistematske mnemotehnike

Da bi se pronašao primer mnemotehnike koja ima i semiodčke

vidove dovoljno je pomisliti na izvesj^ sisteme gde se: (i) u ravni
izraza pojavljuju mesta, loca, u okviru sintaktičkog sistema, name-
njenog prihvatanju slika iz istog ikonografskog polja koje funkcionišu
kao leksičke jedinice; (ii) na nivou sadržaja, stvari koje valja upamtiti,
res memorandae, organizovane su u leksičko-pojmovni sistem - tako
da bi ona, kada bi se ovaj sistem mogao preneti u neku drugu vizuelnu
predstavu, mogla funkcionisati kao izražajna ravan druge mnemoteh-
nike, čiji se sadržaj onda pretvara u sistem mesta i slika koje su činile
izražajnu ravan one prve.
Cini mi se da se ovo dešava u mnogim renesansnim mnemo-
tehnikama. Dok čitamo Riznicu Kozme Roselija, zapažamo složenost
sintakse koju on uvodi u igm: ukazuju se planetame strukture, nebe-
ske hijerarhije, krugovi pakla, a sve uredno organizovano. Ta sintaksa
ima formalnu vrednost iz dva razloga. Pre svega, mogu se kao slike
(što znači kao leksičke jedinice) koristiti entiteti ranije svrstani u loca
(odnosno, sintaktičke jedinice), i obratno. Data riba može da bude
locus u jednom sintakričkom sistemu u kome sintaksa odražava raš-
članjeriost životinjskog carstva, dok su leksičke jedinice, recimo,
minerali, a sadržaji koje valja izraziti redovi anđela; no važi i obmuto,
neka riba može biti leksička jedinica ubačena, na primer, među loca
koja su predstavljena krugovima pakla, a da bi se označile biblijske
pouke: ,,Ne mireris, quod quae pro locis supra posuimus, pro figuris
nunc apta esse dicamus. Loca enim praedicta pro figuris (secundum
diversos respectos) servire poterunt“10 (Thesaurus, p.78).
59
 Zatim, Roselijeva mnemotehnika je semiotika zato što je ono
po čemu se nešto utemeljuje kao izraz i kao sadržaj znakovna funk-
cija, a ne priroda stvari. Bilo šta može da posluži kao izraz ili da
posluži kao sadržaj. Kod Roselija često nailazimo na izraz i obrnuto
(ili na njegove ekvivalente). X može da zamenjuje Y, i obrnuto.
Zamisao da se mnemotehnika sačini kao semiotika nastaje baš
usled golemog zadatka koji sebi zadaje renesansni mnemotehničar.
Ako se želi pretvaranje mnemotehnike u enciklopediju, naime u neka-
kvu predstavu univerzuma, u ravni sadržaja moralo bi da se nađe čita-
vo ustrojstvo kosmosa, a u ravni izraza odgovarajuči lavirint mesta i
slika. Međutim, iako se pretpostavlja globalna kompetencija, ona ipak
ostaje virtuelna. Doista, uvek se koristi samo jedan lokalni deo pome-
nute kompetencije (zbog empirijske činjenice da se ona bolje pamti)
za izražavanje neke druge lokalne zone te iste kompetencije za koju
nalazimo da ju je teško dozvati u sečanje. Pomogne li nekom povezi-
vanje niza redova anđela (poznatog i upamčenog) sa serijom planeta,
dobro. Inače, dopušta se i kretanje u suprotnom pravcu, / obrnuto.
Zamisao o mnemotehnici kao semiotici, odnosno o građevini u
čijim če se strukturama ogledati strukture iz realnosti, nastaje, kao što
nam je pokazao Paolo Rosi (Rossi), kod Bruna i sledbenika barokne
pansofije. No izvesno je da sklonost ka pronalaženju nekog sistema
sadržaja koji treba da bude u korelaciji sa nekim sistemom izraza ima
neoplatonističku podlogu. U suštini, prvi mnemonički domišljaj koji
dopušta da se zamisli sistem sveta nastaje u srednjovekovnim predsta-
vama vezanim za Porfirijevo stablo, arbor porphyriana (up. Eco
1984.2).
S druge strane, Fransis Jejts (Yates, 1966) pošao je od nekih
Romberhovih naznaka postavljajuči primamljivu hipotezu prema
kojoj čitava B ožanstvena komedija predstavlja jedan mnemotehnički10
10„Nemoj da se čudiš kada kažemo da se ono čime smo gore zamenili mesta sad
prikladno za figure. Mesta, dakle, mogu poslužiti za figure (prema različitim
aspektima).“
" Eventualno, Danteu bi se još mogao pripisati izvestan empirizam, pošto je sistem
sveta koji on memoriše u stihovima prilično koherentan po svojoj morfološkoj
strukturi (naime, kao geografski i astronomski opis), ali je to mnogo manje u
pogledu moralnog sistema. Stoga je Đovani Paskoli (Giovanni Pascoli), shvativši da
ima neke struktume nedosiednosti između reda grehova opisanih u ,,Paklu“ i onog
koji se prikazuje u „Cistilištu", izveo otuda neke sumnjive egzegetske zaključke,
koje su mu kasnije upisivani u greh, sve tražeći neki mnogo čvršći i zagonetniji
poredak, koji se skriva „pod koprenom". (Up. Giovanni Pascoli, Zagonetna Minerva
(Minerva oscura, Livomo, 1898); Pod koprenom (Sotto il velame, Bologna, 1900);
Cudesna vizija (La mirabile visione, Bologna, 1901).

60
aparat. Takva ideja zasigumo nije bila tuđa onome ko ne samo da je
imao repertoar mesta i slika, nego i zamisao o sistemu nebesa u tre-
cem, te poroka i vrlina u prethodnim delovima speva. Uz to, svakome
ko je o Danteu učio služeći se Gustarelijevim (Gustarelli) ili Binja-
mijevim (Bignami) shematizovanim rezimeima, ne može da odoli
utisku da bi njihovi autori mogli biti i Roseli ili Romberh.11

2.2.4. Pravila korelacije

Rene'sansne mnemotehnike ne prikazuju se više kao puko prak-

tično sredstvo, več kao zbomik znanja o kosmosu, drugim rečima kao
organska imago mundi (u odnosu na strukturu nagomilajjanja ili
neusklađenog nabrajanja, tipičnu za Imago Mundi ili srednjovekovnu
enciklopediju).
Nedavno je Rosi (1988) još jednom istakao^ako se bez razu-
mevanja te prelazne faze ne može razumeti dalji razvoj modeme
nauke. A zašto je to prelazna faza? Zato što i onda kada se mnemonika
s enciklopedijskom funkcijom želi predstaviti kao nekakva semiotika,
ona uspeva da ostvari samo jedan od uslova postojanja semiotike, to
jest formalnu organizaciju nivoa, kako izraza tako i sadržaja. Me-
đutim, ne uspeva da se iskobelja iz jednog drugog problema: koja su
to optimalna pravila, ili neizbežni rekviziti, za utvrđivanje korelacije
između neke jedinice izraza i neke jedinice sadržaja?
Poteškoce u mnemoničkim enciklopedijama nastaju usled
činjenice da one ne uspevaju da pronađu jedinstveni kriterijum korela-
cije, što im ne uspeva zato što se oslanjaju na jednu uticajnu metafi-
ziku, ili trpe njene posledice, a u pitanju je učenje o belezima.

2.2.4.1. B elezi i retorika sličnosti

U prethodnom ogledu več smo pomenuli da čitavu hermetičku

misao prožima pojam jedne sveopšte simpatije, a ovu iskazuju
signaturae rerum, to jest oni formalni vidovi stvari koji po sličnosti
upućuju na formalne vidove drugih stvari (od sublunamog do astral-
nog, od astralnog do spiritualnog sveta). Da bi sve te odnose simpatije
učinio opažljivim, Bog je u svaki predmet na svetu utisnuo nešto po-
put pečata, dao mu je neku crtu zahvaljujući kojoj se raspoznaju nje-
gove, inače skrivene, srodnosti.
61
 Postoji obimna literatura o belezima, no pojam nije ujednačen
kod raznih autora, od Agripe i Paracelzusa sve do Bemea i ponovnog
zanimanja za njega u nemačkom romantizmu, od Getea do Novalisa
(up. Thomdike 1923, Foucault 1966, Bianchi 1987). Ovde valja naj-
pre primetiti da bi, ako je simpatija izražena belegom, beleg trebalo da
bude neka vrsta za semiozu vezanog i homogenog fenomena, kako bi,
zahvaljujuci tačno određenom kriterijumu, signans omogučio da se
pronađe signatum.
Taj kriterijum mogao bi biti sličnost ili, semiotički rečeno,
korelacija po ikonizmu, a da je tako, problem bi postao vrlo zamršen,
jer je pojam sličnosti širok i prilagodljiv. No još je Fuko zapazio da se
u mbriku „sličnosti" - bar po učenju o belezima -'uvrštavaju mnoge
međusobno nesaglasne pojave (convenientia, aemulatio, analogia,
sympathia).
Paracelzus u „Označavanju stvari“, u Prirodi stvari (De natura
rerum, 1,10, ,,De signatura rerum“) veli da je mnogo lekovitog bilja i
korenja imena zbilja dobilo prema svom izgledu, obliku i sklopu, kao
morsus diaboli, pentaphyllum, cynoglossum, ophioglossum, dentaria,
satyrion ili orchis, heliotropium, no ipak su imena drugih izvedena iz
kakve urođene moči ili svojstva: na primer, euphrasia officinalis zove
se vidova trava zato što je dobra i za obolele ili povređene oči, jednako
kao što je koren krvavac tako nazvan zato što zaustavlja krvarenje.
Pošto su u Paracelzusovoj raspravi ovi primeri navedeni da bi
se objasnili razlozi iz kojih nas ,,ars signata uči kako valja svim
stvarima davati tačna i istinska imena, koja je Adam, Prvostvoreni,
saznao na celovit i savršen način“, te da ona „istovremeno pokazuju
moč, lekovito dejstvo i svojstvo ove ili one stvari“, eto kako je u
jednom slučaju ime dato prema obliku (i prema sličnosti), a iz oblika
i sličnosti izvedeno je i dejstvo, dok je u drugom slučaju ime nadenuto
prema dejstvu, ali dejstvo ni po čemu nije izraženo oblikom. Najzad,
ima i slučajeva u kojima nema ni morfološke sličnosti ni uzročne ve-
ze, več je zaključivanje simptomatsko: „Ovo je obeleživač, označava
jelenje rogove tako da se oni na sve strane granaju, da bi se po tome
znalo koliko je star... jelen ima onoliko godina koliko ima parožaka na
rogovima... Ovo je obeleživač, prekriva kvržićama jezik bolesne
krmače, i otuda se može raspoznati koliko je ona nečista, jer onako
kako je nečist njen jezik, tako je i čitavo njeno telo nečisto. Ovo je
obeleživač, čini da su oblaci raznobojni, a po bojama se mogu pred-
videti nebeske prilike.“ (Ostavimo sad različitu induktivnu pouzda-
nost triju simptomatskih pojava.)
62
 Po Krolijusu, simpatija između jedica i očiju ispoljava se u
činjenici da semenke ove biljke liče na tamne kuglice umetnute u bele
opne, te je „ulje koje se iz njih cedi delotvoran lek za očne bolesti";
mak i njegova krunica predstavljaju glavu i mozak, i zato uvarak od
maka pomaže kod mnogih oboljenja glave; duguljasta mahovina koja
raste na panjevima nalik je kosi, pa je uvarak od nje dobar za negu
kose (De signatura rerum, 1635, str. 40 i dalje).
Međutim, prema Goklenijusu, „budući da su sva tela na svetu
povezana jednom središnjom sponom, što omoguđava sve uzajamne
odnose u prirodi... svaka tvar, ako se pogodno pripremi, k sebi privlači
neku analognu formu... na taj način magnet privlači gvožđe, i tako se,
dakle usled simpatizma, po rani rasprostire ono što je u masti (kojom
je premazano lekarevo oruđe) simpatetično i srodno..." ([Magnetsko
uzglobljavanje] Synarthrosis Magnetica, 1617, str. 193 i dalje). Ovde
vidimo kako se, prema istom mehanizmu simpatije u njima, nabrajaju
različite pojave (kao magnetska sila i hemijska reakcija), a u oba slu-
čaja se pojam simpatije zasniva na pojmu sile koja deluje, a ne morfo-
loške sličnosti.
Agripa je možda ponajviše pisao o belezima (njegov naziv za
njih je signacula) i on - na primer - određuje kao solame oganj i
plameni jezičak, krv i životni dah, ljute, nagorke, jake i zaslađivanjem
ublažene ukuse, zlato zbog boje i sjaja, kamenje koje po zlatastom
presijavanju podseca na sunčeve zrake, poput hetita koji leči epilep-
siju i savlađuje otrov, sunčevog oka, nalik na blistavu zenicu, što krepi
mozak i jača vid, brilijanta što u mraku svetluca i čuva od zaraze i ku-
žnih isparenja; od rastinja je, pak, solamo ono koje se okređe ka
suncu, kao suncokret, i koje o zalasku sunca povija ili sklapa lišce, da
bi ga opet rastvorilo kad sunce grane, kao lotos, božur, rosopas, limun,
kleka, encijan, jasenak, sporiš što daje moč proricanja i tera demone,
lovor, kedar, palma, jasen, bršljan, vinova loza, i biljke koje štite od
groma i ne boje se zimske studeni. Jednako su solami i mnogi začini,
nana, lavanda, smola, šafran, balzam, ćilibar, mošus, žuti med, tam-
jan, stabljika aloje, karanfilić, cimet, mirišljava trska, majoran i ruz-
marin. Među životinjama solame su one hrabre i slavoljubive, kao lav,
krokodil, ris, ovan, koza, bik ([O okultnoj jtlozofiji:] De occulta
philosophia, I, 23). Cini se da bi teško bilo pronaći kriterijum koji bi
povezao sve te različite tipove „sličnosti".
Dela Porta (Della Porta) će, opet, kazati u Poznavanju bilja
(Phytognomonia, III, 6) kako biljke s mrljama koje podsećaju na kožu
pegavih životinja poseduju njihove moći: kao primer se navodi i me-
stičava brezova kora, koja podseća na čvorka, te je „zbog toga“ dobra
63
protiv impetiga. Međutim, u III,7 izjavice da su biljke s omotačem
koji liči na zmijske krljušti sredstvo protiv tih gmizavaca. Ovde
vidimo da od dva navedena slučaja morfološke sličnosti jedan ,,obe-
ležava“ neku vrstu savezništva između lekovitih dejstava biljke i
životinje (premda ostaje nejasno, jer je posredi samo glasina koja se
prenosi s kolena na koleno, otkud pomenutoj životinji takva moč), a
drugi spasonosno neprijateljstvo između biljke i životinje.
Tadeuš Hagek (Tadeusz Hageck) ističe među biljkama za le-
čenje pluca (Metoscopicorum libellus unus, Frankfurt, Wechel, 1584,
str. 20) dve vrste lišajeva: no jedan po obliku podseca na zdravo
pluđno krilo, a drugi (mestičav i čupav) na ulcerozno, dok jedna biljka
prekrivena sičušnim rupicama navodi na pomisao o njenoj sposob-
nosti da otvara pore. I eto povezivanja triju veoma različitih odnosa:
sličnosti sa zdravim organom, sličnosti s bolesnim organom, i slično-
sti s terapijskim dejstvom koje bi dotična biljka trebalo da ima.
Dabome, naučno nastrojenom umu ta tolerantnost semioze
izgleda neodrživa, ali biva sasvim prihvatljiva ako se, pre bilo kakvog
dokazivanja, uzme da simpatičke veze postoje. S druge strane, kao što
pokazuju sva istraživanja primitivnog magijskog mentaliteta, posto-
janje simpatičke veze određuje se pošto se svaka analogija automatski
pretoči u beleg i mogučnost da sienans i signatum uzaiamno deluju
(up. Vickers 1984: 95-164).

2.2.4.2. B elezi, retorika, m nem otehnička korelacija

Međutim, ostavimo li po strani mogučnost uzajamnog delova-

nja, postoji jedan drugi tip procesa semioze u kome se ogleda prila-
godljivost i tolerantnost magijskog mišljenja, a to je retorički proces
(biče da nije slučajno što romantičarski pesnici revalorizuju magijsko
mišljenje, a savremenicima poezija deluje otkrivalački, zamenjuje
religiozno mišljenje). Retorika, ili barem onaj njen deo koji se zove
elocutio, dopušta svakojako zamenjivanje, po sličnosti ili neslaganju,
celine delom, uzroka posledicom (i obmuto), čak i po suprotnosti ili
opoziciji (malim mnogo kao u u litoti, mnogim malo kao u hiperboli,
belim cmo, kao u ironiji).
Međutim, to ne znači da retorika ima nekih zajedničkih crta s
metafizikom simpatije i belega, nego da se traganje za belezima odvi-
ja po nekoj retoričkoj logici. Oni koji se teorijski bave belezima, uzda-
juči se u izvesnost postojanja nekakve kosmičke simpatije, veruju da
otkrivaju sličnosti koje, zapravo, oni sami uspostavljaju, služeči se
64
komplikovanim retoričkim postupcima. Vidova trava i koren krvavac
prvo su (ako je verovati predanju) dokazali svoju mođ isceljivanja
organa, zatim su dobili ime po isceljenom organu, da bi ih najzad -
zahvaljujući efektu hipotipoze i svom metaforičkom krštenju - uočili
kao organu ,,slične“. Pasji jezik i kačunak muški prvo su dobili ime
zbog izvesne morfološke sličnosti, a zatim se na njih počelo da gleda
kao da su metonimijski povezani s organom čija su metafora.
Ni u renesansnim ni u baroknim mnemotehnikama pristup nije
drugačiji (up. Bolzoni 1987: 8-19). Roseli, koji je još i dominikanac,
sledbenik Tome Akvinskog i sistematičar, na jednom mestu izlaže
svoj naum: „Positis figuris, nunc conseqenter quomodo ad memoran-
da applicentiir, dicendum restat“; zna da korelacija mora da se održa-
va na sličnosti, ali zna i da mora razjasniti ,,quomodo multis modis,
aliqua res alteri sit similis“12 (Riznica, str. 107). Drugim rečima, on zna
da sličnost stoji na klimavim nogama, jer svaka stvar može biti nalik
na neku drugu, iz raznih razloga, naime sub aliqua ratione. I doista,
gle kako o n u K poglavlju drugog dela^pjige nastoji da svoje krite-
rijume sistematizuje, ali ne uspeva da ode dalje od jednog običnog
popisa retoričkih figura. Slike, đakle, mogu odgovarati stvarima:
- po sličnosti, .a ova se, opet, deli na sličnost suštine (čovek kao mi-
krokosmička slika makrokosmosa), kvantiteta (deset prstiju za
deset zapovesti), po metonimiji i antonomaziji (Atlant za astro-
nome ili astronomiju, medved za čoveka sklonog gnevu, lav za
oholost, Ciceron za retoriku);
- po homonimiji: pas kao životinja za sazvežđe psa;
- po ironiji ili kontrastu: budala za mudraca;
- po tragu: otisak šape za vuka, ili ogledalo u kome se Titus divio
sebi za Titusa;
- po različitom izgovoru imenice: sanum za sane;
- po sličnosti imena: Arista za Aristotela;
- po vrsti i rodu: leopard za životinju;
- po paganskom simbolu: orao za Zevsa;
- po narodima: Parčani za strele, Skiti za konje, Feničani za alfabet;
12„Pošto su postavljene figure, preostaje da se kaže kako se one dosledno prime-
njuju“. „...kako se na razne načine može pokazati da je jedna stvar slična drugoj“.
(Prim. prev.)

65
- po zodijačkim znacima: znak za sazvežđe;
- po odnosu između organa i njegove funkcije;
- po zajedničkoj akcidenciji: gavran za Etiopljanina;
- po hijeroglifu: mrav za brižljivost.

Đulio Kamilo Delminio (Giulio Camillo Delminio) u Ideji

pozorišta {L'Idea del Theatro, Firenze, 1550) slobodno govori o slič-
nosti po morfološkim crtama (kentaur za konjaništvo), po delovanju
(dve zmije koje se bore za veštinu vojevanja), po mitološkoj bliskosti
(Vulkan za veštinu kovanja gvožđa), po uzroku (svilene bube za ve-
štinu odevanja), po posledici (odrani Marsija za kasapljenje), po odno-
su vladaoca i podanika (Neptun za veštinu moreplovstva), po odnosu
radnje i njenog vršioca (Paris za građanski sud), po antonomaziji (Pro-
metej za čoveka tvorioca), po vektorijalnom ikonizmu (Herakle koji
odapinje strelu uvis za nauku o nebeskim stvarima), po zaključku
(Merkur s petlom za trgovanje).
Mnemotehnike su od hermetičke misli nasledile preterano ela-
stično utvrđivanje veza i analogija, baš zato što se više ne predstav-
ljaju kao tehnike nego kao clavis universalis. U toj fazi evropske
kulture još nema pomenutog univerzalnog ključa, pa mnemotehničar
sa sobom nosi čitav svežanj raznoraznih kalauza, od kojih mu svaki
valja, samo ako odaje utisak da đe se pomoću njega bar malčice od-
škrinuti vrata.
Postavljajuci se kao svedeni model strukture sveta, mnemo-
tehnika štošta duguje uticajnoj metafizici belega i - uobličivši svet
kao pozomicu - ne predstavlja ga u apstraktnoj formi srednjovekovne
logike, niti u kvantitativnim okvirima Galilejeve nauke, nego prema
jednoj logici kvaliteta, drugim rečima na retorički način.

2.2.5. Ka tipologiji korelacija

Pre svega, sisteme bi valjalo podeliti na one gde se sadržaj ak-

tuelizuje tako što se manipuliše nivoom izraza, prema sopstvenim
pravilima, i na one u kojima je aktuelizovanje izraza određeno formal-
nim pravilima vezanim za sadržaj. Drugde sam govorio o onome po
čemu se razlikuju (Eco 1975: 3.4.9) ratiofacilis i ratio difficilis.
66
 Svi sistemi koji se nadovezuju na Lulovu Ars magna manev-
rišu, katkad i vrtoglavo, faktorijelnim računom (kao što biva u Kirh-
nerovoj [Kirchner] Velikoj veštini sticanja znanja (Ars magna sciendi),
kombinatorikom koju omogucava ekspresivna sintaksa, čije permu-
tacije dovode do saznanja o sadržaju {ratio facilis). Nasuprot tome, za
sve one koji istražuju pradavne jezike i characteristicae universalis,
mora postojati neka pretpostavljena struktura stvamosti koja nameđe
pravila sintaksi (ratio dificillis).
Međutim, te osnovne opcije ne određuju odluku, u obema
podjednako otvorenu, da li odnos izraza i sadržaja treba da bude odre-
đen proizvoljno ili prema nekoj motivaciji.
(i) Na primer, rotule u Lulovoj Ars predstavljaju jedan slučaj ratio
facilis, ali u njima sintaksa kombinuje leksičke jedinice proizvoljno
povezane s metafizičkim ili teološkim sadržaj^m na koji se odnose,
dok između mogucnosti artikulacije koje pruža izraz i načina na koji
natprirodna stvamost jeste ili bi mogla da bude postoji izomorfizam.
S dmge strane, i jezik poput Vilkinsovog, iako mi izgleda da je
posredi primer za ratio dijficilis, sadrži element proizvoljnosti u izbo-
m slova alfabeta za predstavljanje rodova, razlika i vrsta; međutim,
sintaksu izraza motiviše sintaksa sadržaja: ,,if (De) signifies Element,
then (deb) must signify the first Difference...which is Fire; and (Deb)
will denote the first species, which is Flame“13 (An Essay towards a
Real Character, London, 1668, str. 415).
(ii) Imamo i sisteme gde je semantički odnos motivisan, a sintaktička
korelacija proizvoljna. Rekao bih da su takve bile mnoge antičke
mnemotehnike, tamo gde struktura mesta nije bila izomorfna u od-
nosu na sistem sadržaja koji treba zapamtiti, pri čemu su se uspo-
stavljale slabe korelacije po sličnosti između slika i stvari.
U sjajnoj Veštini pamćenja (Ars memorandi, izd. Pforzheim
1502), res memorandae su odlomci iz Jevanđelja, ali ekspresivna
sintaksa više sledi pravila nekakve uvmute heraldike nego logike ili
hronološkog sleda događaja. U rasporedu slika ne ogleda se, u pro-
stomom pogledu, hronološko nizanje odlomaka iz Jevanđelja. Što se
odnosa koji uspostavljaju slike i res tiče, radi priseđanja na „ženu
uhvaćenu u preljubi“ prikazuje se zagrljeni par, za „slijepa od rođe-
nja“ stoji jedno razrogačeno oko, a povodom Lazarevog vaskrsenja
nalazimo lobanju, dakle imamo ili dve predstave po suprotnosti, ili u
13 . .ako (De) označava Element, onda (deb) mora da označava prvu Razliku... koja
je vatra; a (Deb) će označiti prvu vrstu, koja je PIamen“. (Prim. prev.)

67
prvom slučaju ono što je kasnije za ono što je bilo ranije, a u drugom
slučaju ranije za kasnije. No potom se Magdalena pred Isusovim no-
gama metonimijski priziva u secanje pomoću jedne posude.
(iii) Imamo sisteme u kojima je motivacija i semantička i sintaktička.
Rekao bih da je takva bila Roselijeva mnemotehnika, gde su korela-
cije slike-stvari bile motivisane (makar i diskutabilno), a sistem mesta
mogao je da se bira po želji, jedino što je morao da bude izomorfan u
odnosu na univerzum koji je trebalo upamtiti. U tom smislu on nije
bio proizvoljan. Bio je konvencionalan, ali motivisan. Rekao bih da se
isto ovo dešava i s naučnim taksonomijama. To što se izvesna životi-
nja zove felis catus svakako je konvencionalno, ali ne i proizvoljno,
pošto je imefelis motivisano kolokacijom koju ima u stablu (u sintak-
si) zoološke klasifikacije. Ovde imamo homolognost ekspresivne sin-
takse i evolucionog poretka, koji određuje šta je minimum semantičke
motivacije. Ne samo to, ali kao felis, mačka je takoprstaš, a ovaj ter-
mirt zamenjuje, premda konvencionalno, iz motivisanih etimoloških
razloga, jedan defmisani opis građe udova ove sadržajem organizo-
vane podvrste sisara.14
I konačno, mogli bi se navesti i sistemi gde se javlja čist izo-
morfizam između sintakse izraza i sintakse sadržaja, a semantika je
prazna, drugim rečima otvorena, pošto je predstavljaju ekspresivne
varijable koje su potpuno proizvoljno odabrane i moguce ih je vezivati
po slobodnom nahođenju. Ti sistemi ne mogu imati mnemotehničku
funkciju, zato što ne podsečaju na neki već poznati sadržaj, već su sra-
čunati da stvore sadržaj izomorfan u odnosu na ekspresivni rezultat.
Moglo bi se reći da oni poseduju neku vlastitu specifičnu genealogiju,
koja započinje od Prve analitike i, preko stoika, dopire do logike i
modeme algebre. Međutim, i ovde nas iskustvo uči da nije razborito
zanemariti odnose između tih rešenja i rasprava vezanih za Artes
magnae, dakle i povesti mnemotehničkih enciklopedija.

l4Najzad, mogli bismo razmotriti i sisteme gde smo svedoci totalne proizvoljnosti,
ujedno sintaktičke i semantičke, a da sistem zbog toga ipak ne prestaje da deluje kao
čvrsto strukturiran u formalnom pogledu. Verovatno su usled toga neki sistemi, po-
put Dememjeove (Demaimieux) pasigrafije (Pasigraphie etpasilalie, Paris, 1801),
pali u zaborav.

68
2.2.6. Kontekstualne selekcije

Vredi, međutim, pomenuti još jedno pitanje koje je poslednjih

decenija uticalo na proučavanje semantike, a i veštačke inteligencije:
naime, da nema zadovoljavajuce definicije koja ujedno nije i niz uput-
stava za upotrebu, ukazivanje na postupke koje valja slediti, kako bi
se aktuelizovala neka svojstva date sememe u specifičnim konteks-
tima (up. Eco 1984:2).
Zanimljivo je da se problem kontekstualnih uputstava jasno
nagoveštava več na stranicama koje je ispisao najneobuzdaniji među
mnemotehničarima, Đulio Kamilo Delminio kome, sva je prilika, ka-
da je o kriterijumima korelacije reč, nisu ravni ni najmahnitiji lovci na
belege. Petao s Lavom podseča na kneževsko dostojanstvo zato što
,,ne samo da Plinije započinje s ovakvim znamenjem, nego i platono-
vac Jamblih i Lukrecije takođe vele da, iako su obe ove životinje so-
lame, ipak Petao u očima ima u izvrsnoj meri sunčevih zraka, u koje
Lav kad pogleda pred njim pokomo stane“ (nav. delo, str. 39). Me-
đutim, Petao označava kneževsko dostojafistvo povodom Prometeja, a
povodom Pasifaje označava izvrsnost čoveka, nadmoč, dostojanstvo i
vlast. Nadalje, slon je po predanju veoma pobožna životinja, ali povo-
dom Merkura označava religiozno pripovedanje, dok povodom
Prometeja prikazuje religiju u odnosu na bajkovite bogove.
Teško je i zamisliti kako takva primena kriterijuma može poslu-
žiti za prisečanje, ali to je več stvar biografije i psihologije Delminija
kao nesvakidašnje ličnosti. Međutim, načelo postoji, a prema njemu
korelaciju ne valja temeljiti na prostoj i automatskoj ekvivalentnosti,
nego na, makar i najjednostavnijem, izvođenju zaključka u zavisnosti
od konteksta.

2.2.7. Zaključak

Razlog iz kojeg je ovo razmišljanje o mnemotehnikama našlo

svoje mesto u ovoj knjizi trebalo bi da je dosad več očigledan. Bile su
to sjajno zamišljene mašine za pamčenje, vekovima populame, da bi
se ipak na kraju ispostavilo da su neupotrebljive. Tako one izgledaju
nama danas, ali mora biti da su tako izgledale i mnogim savreme-
nicima ako se, po predanju, Đulio Kamilo Delminio u jednom periodu
svog života pravdao zbog pometenosti u koju je zapao navodeči du-
gotrajno, grozničavo i iscrpljujuče bavljenje na pozomici pamčenja.
69
Agripa je, pak, polemišuci protiv mnemotehnika u đelu O taštini
nauka (De vanitate scientiarum X) tvrdio da od tih čudovišnih slika
otupljuje um, koji biva preopterecen te dolazi ne samo do luđila nego
i - kao što se da zaključiti - do bolne zaboravnosti (up. Rossi 1960, II
izd.: 111).
Cilj jedne mnemotehnike trebalo bi da bude svođenje na vrlo
ekonomičnu kombinatoriku i na neko elementamo i intuitivno pravilo
korelacije, i to kako univerzuma izražajnih domišljaja tako i univer-
zuma stvari koje valja zapamtiti. Umesto toga, renesansnim i barok-
nim mnemotehnikama vladao je demon hermetičke semioze.
Ako je tačno da je u pitanju pravljenje korelacije između forme
mesta i slika i forme i opremanja sveta, uspostavljanjem lančanih ni-
zova homolognih veza, čini se da mnemotehnika zazire od razvijanja
nekakve logike veza i radije se upušta u interpretativni hermetizam, a
kako u toj igri sve može biti beleg svemu, i saglasja postaju mno-
golika.
U njima se ogleda stanje svih učenja o belezima u kojima, kako
je ved primečeno (Foucault 1966: II,3), „sličnost nikada ne prebiva
postojano u sebi samoj, no ostaje fiksirana jedino ako upučuje na neko
dmgo poređenje, koje opet traži neka nova, te tako svaka sličnost
zadobija svoju vrednost tek na osnovu nagomilavanja svih dmgih, i
potrebno je proći čitavim jednim svetom da bi se i najslabašnija analo-
gija opravdala i najzad učinila izvesnom... Učenost XVI veka osudila
je sebe da nikad ne saznaje ništa osim identičnog, ali i da sazna tek na
nedostižnom kraju nekog beskonačnog putovanja (ital. prev. 44-45).
I tako, u samom središtu jedne metafizike saglasnosti između
poretka predstavljanja i poretka kosmosa, pred nama je neka vrsta po-
zomice dekonstmkcije i beskonačne plovidbe nasumce.

70
2.3. ALHEM USKI DISKURS I ODLOŽENA TAJNA

Uprkos nedoumicama oko korena arapske reči od koje je nastao

termin alhemija, Festižje (Festugiere 1983:218) drži-d,a je nesumnjivi
cilj ove veštine bio pretvaranje običnih metala u srebro i zlato. U
početku je ona, kako izgleda, bila zaokupljena vidljivim i ni po čemu
tajanstvenim preobražajima: u pitanju je bilo nanošenje pozlate, gla-
zure, u krajnjem slučaju pravljenje legura koje bi ličile na dva pome-
nuta plemenita metala. Navodno, iz te zanatske prakse potiče jedan od'
termina koji u kasnijoj tradiciji poprima hermetička značenja, a to je
„tinktura". Sto se tiče tajne koja je štitila ova praktična znanja, i ko-
rišcenja simboličkih izraza kao što je „mleko vučice“ ili „morska pe-
na“ za označavanje supstanci i postupaka, u pitanju je bila opreznost
svojstvena svim udruženjima zanatlija. Postupci kojima se metali
,,transformišu“ nisu bili razglašavani iz istih onih razloga iz kojih
Koka-Kola drži svoju formulu u tajnosti.
Oduvek je za hermetički duh bilo tipično preobražavanje žar-
gona kojima su se služili razni esnafi zanatlija u simboličke jezike. To
se dogodilo - a u pitanju je najpoznatiji primer - i sa simbologijom
kamenorezaca i neimara, odakle su kasnije proistekli hermetički sim-
boli u masoneriji.
Alhemija počinje da pobuđuje zanimanje onda kada obična
delatnost pozlačivanja i topljenja metala postaje Veliko Delo, traganje
za Kamenom Muđraca da bi se zbilja izvršila transmutacija metala, i
traganje za Eliksirom (dugovečnosti ili besmrtnosti). U tom smislu,
njeno delovanje ima za svoju metafizičku podlogu univerzalnu
simpatiju, što sažeto iskazuje ovaj odlomak Agripinog dela O okultnoj
jilozojiji:

I kao što naše duše prenose zahvaljujuci duhu sv o je m o ći našim

udovim a, tako se i sila duše sveta rasprostire nad svim stvarim a
zahvaljujuci kvintesenciji. Otuda alhem ičari nastoje đa izd voje ili
ekstrahuju taj duh zlata da bi g a p o sle prim enili na sv e sličn e m aterije,
to je st na m etale, tako da o v e pretvore u zlato ili srebro... (I, 14)

Međutim, u tom procesu alhemija poprima izvesnu dvosmi-

slenost koja če je vekovima obeležavati: nikada se neče znati govori
71
li ona doista o metalima i hoce li đoista da proizvede zlato, ili čitav taj
alhemijski jezik i obredi kojima se ona služi govore o nečemu dru-
gom, o nekoj tajni religioznog sadržaja, o samoj prirodi života, o
duhovnom preobražaju.

2.3.1. Operativna alhemija i simbolička alhemija

Prema jednoj simplicističkoj hipotezi, istovremeno postoje dve

struje: jedna praktično-operativna alhemija koja zbilja nastoji da
proizvede zlato, i jedna simbolička (ili mistična, ili ezoterična) alhe-
mija koja se kreče u čisto metaforičkoj ravni. Praktična struja bi onda
obuhvatala transformisanje metala i Paracelzusovu spagiriku (ili ja-
trohemiju, čiji su ciljevi terapeutski), dok bi ona simbolička pred-
stavljala jednu od manifestacija hermetičke gnoze.
Operativna alhemija mogla bi se tada proučavati kao prethod-
nica hemije, koja je minula kada je hemija nastala. Ovakvo tumačenje
započelo je s pozitivizmom devetnaestog veka, i još uvek traje u
istorijama nauke. U tom slučaju, hermetički jezik alhemičara mogao
bi se objasniti: (i) zato što je on velikim delom jedna vrsta kriptologije
upotrebljavane radi očuvanja tajnosti postupka, i kao takav čini se
zagonetnim laiku, ali je posvečenicima jasan; (ii) jezik je delimično
metaforičan i u naučnom pogledu neodređen zato što ni sam zanatlija
često nije bio kadar da preciznije opiše razna svojstva i procese čiju
prirodu nije tačno razumevao. Operativna alhemija imala bi u suštini
isti cilj kao hemija (upoznati supstance i kombinovati ih), ali za razli-
ku od hemije ona, navodno, ne poseduje analitički duh i sposobnost
kvantifikovanja podataka do kojih je došla. Ipak, ,,petljajući“ oko peći
i kazana za destilaciju, alhemičari bi empirijski, a ponekad i slučajno,
udahnuli život procesima koje je hemija kasnije objašnjavala i
izvodila pomoću formula.
Navodno, uporedo s operativnom strujom, i nakon što je ova
minula, razvijala se simbolička struja, neprijemčiva za otkrića moder-
ne nauke. Simbolička struja bila bi ezoterična, mistična, hermetična,
bez ikakve naučne vrednosti. Za tu bujicu simboličkih priča moglo bi
se ipak naći jedno psihološko objašnjenje. Glavni pobomik tumačenja
po kome se u alhemijskoj simbologiji ukazuju arhetipi iz nesvesnog
bio je Jung, u svojim studijama o psihologiji i alhemiji.
A ipak, stvari nisu tako jednostavne. S jedne strane, po pravilu
se najveći deo alhemijskih tekstova upinje da osudi šarlatane koji se
72
rečenoj veštini posvecuju u želji da se obogate (dakle, čitava bi alhe-
mija bila simbolička); s druge, legenda veli da su se isti oni koji su
napadali šarlatane neretko nudili vladaocima i močnicima obečavajuci
da če načiniti zlato. Nadalje, zanimljivo je primetiti kako su mnogi
savremeni predstavnici simboličke alhemije, poput zagonetnog i pro-
slavljenog Fulkanelija (Fulcanelli), nastavili s operativnom praksom
(ili su stalno tvrdili da se njome bave) uprkos svim več opštepoznatim
naučnim saznanjima, kao da se (u alhemiji) praksa smatra neophod-
nom za mistiku i askezu.
I neki današnji pobomici simboličke alhemije koji se ne diče
praktičnim postignućima ipak stavljaju do znanja da je cilj veštine
dostići preobražaj ličnosti koji pođrazumeva i sticanje vanrednih
psihičkih sposobnosti i moći, a time i delovanje na prirodu životinja,
biljaka i minerala. Kao primer savremene alhemijske glagoljivosti u
kojoj se mešaju operativno buncanje i simboličko buncanje, a sve u
okviru rasističkog supermenstva, videti Hermetičku tradiciju Julijusa
Evole (La ti-adizione ermetica, Roma, Mediterranee, 1971).
Izgleda, stoga, da su se operativni momenat i simbolički mome-
nat oduvek naporedo razvijali, barem kada je u pitanju opšta tenden-
cija, i da su u svakom slučaju alhemičari operativci i alhemičari sim-
boličari živeli u istoj sredini i govorili istim jezikom. S jedne strane,
praktičar nije mogao a da ne uvidi da je kazan u kome kuva materiju
očigledna metafora materice i svakog procesa koji daruje život, baš
kao što se i simbolički nastrojeni alhemičar vraćao klasičnoj mitolo-
giji i samom hrišćanskom učenju da bi pokazao kako su svi mitovi o
stvaranju i preobražavanju, pa čak i slika Marijine utrobe, metafore
koje aludiraju na alhemijsku praksu.
Alhemiju obeležava ova suštinska dvosmislenost, i treba joj
pristupati kao takvoj.15
Ovom prilikom neću se baviti alhemijom kao nesvesnim izraža-
vanjem dubokih arhetipova, kako ju je sagledavao Jung. Uzmemo li
jezik alhemije kao jezik u kome se ispoljavaju raznovrsni simboli, i da
ga valja tumačiti kao takav, zalazimo u dinamiku simbola (religijskog
ili estetičkog), a tim povodom upućujem na poglavlje ,,Simbol“, Eco
1984.
Neću se baviti ni značajem alhemije za kulturu. Operativna
alhemija svakako je predstavljala jedan od načina, makar on bio i
15S obzirom na postojanje čitave hrpe nepouzdane literature, navodim ovde onu na
koju se možemo osloniti: Thomdike 1923, Berthelot 1885 i 1889, Festugiere 1983,
Holmyard 1957, Jung 1944, Giua 1962, Faggin 1964, Dal Pra 1977, Webster 1982,
Couliano 1984 i 1985.

73
naivan i prednaučan, da se priroda istraži, osmotri kao nešto živo, u
čemu su moguće transformacije, a s magijom je delila naum da se pri-
roda ispita i nadvlada. Čak se i simbolička alhemija, maštajuđi o du-
hovnoj obnovi i preobražaju, na neki način suprotstavljala prvo sho-
lastičkoj, a potom i kartezijanskoj tendenciji da se duh odvoji od
materije. Na vrhuncu svog mističkog sna simbolička alhemija izrazila
je žudnju, koja bi se mogla nazvati i materijalističkom, za jedinstvom,
ideju o rođenju, smrti i duhovnom preporodu blisko povezanima s
rođenjem, smrču i preporodom prirode. U tom smislu bio bi izuzetno
značajan seksualni simbolizam koji u alhemiji nagoveštava mistička
iskustva, kao i mitološki i religijski simbolizam koji upućuje na
materijalne fenomene.
Više me zanima ono što ću nazvati alhemijskim diskursom,
tvorevinom zatočnika simboličke alhemije.

2.3.2. Alhemijski diskurs

Alhemijski diskurs je diskurs na kvadrat: on je diskurs alhemije

o alhemičarskim diskursima.
Ako neka alhemijska rasprava govori, makar i služeći se neja-
snim metaforama, o supstancama i procesima koje vršilac poznaje,
pred nama se - kao što je već pomenuto - nalazi neka kriptografija.
Uvek se može pomisliti da je autor, koristeći neki termin ili izraz, na-
umio da ga poveže s nečim što zna ili misli da bi mogao da zna. Ako
neka alhemijska rasprava govori o duhovnim iskustvima, pred nama
se nalazi mistička alegorija, ili simbolička povest. Može biti da autor
ne poznaje ono o čemu govori, te se govoreći izražava poetično baš da
bi to nekako prikazao (pa čak i da bi nagovestio kako se o tom zago-
netnom Nečemu ne može drugačije govoriti), ali on ipak hoće da
govori o Nečemu što nije njegov diskurs.
Nasuprot tome, alhemijski diskurs je diskurs onih tekstova - ili
onih stranica koje se uvek pojave u nekom alhemičarskom tekstu - u
kojima autor govori o onome što su rekli drugi alhemičari, da bi to
saobrazio svome diskursu. Alhemijski diskurs jeste diskurs kojim
alhemija kazuje diskurzivni kontinuitet alhemijske tradicije.
Taj diskurs pripada fenomenu koji me zanima, hermetičkoj
semiozi, zato što

74
- ne samo da se zasniva na ideji univerzalne simpatije i sličnosti,
nego i prenosi ovo načelo na jezik, verbalni i vizuelni, tvrdeđi da
svaka reč i svaka slika ima značenje mnogih drugih;
- na osnovu tog kriterijuma neprestano pomera svoj smisao, u
potrazi za tajnom koja se stalno obečava i stalno zaobilazi. Ova
tajna je zasigumo tajna alhemije, ali po tome što se u prethodnim
tekstovima obečava i zaobilazi.
Hermetizam alhemijske semioze temelji se na trima načelima:
1. Pošto je predmet veštine tajna, največa i neizreciva, tajna tajni,
nikakav izraz nikada ne iskazuje ono što naizgled kazuje, nikakvo
simboličko tumačenje nikada neče biti ono konačno, zato što če tajna
uvek biti negde drugde: „Jadna budalo! Jesi li zbilja tako naivan da ./
povemješ kako te mi otvoreno poučavamo koja je največa i najvažnija
od svih tajni? Budi siguran da če se onaj ko ushtedne da prema uobi-
čajenom i doslovnom značenju reči objašnjava ono što pišu Filozofi
Hermetičari ubrzo obresti u zavojitim stazama lavirinta iz koga neče
moči da pobegne, a neče imati Arijadninu nit da ga povede ka izlazu“
(Artefije). Ili: „Neka marljivi čitalac pripazi na različita tumačenja
reči, zato što Filozofi, hotimice varljivo i zamršeno, rečima što imaju
dvostmki smisao, a najčešče i suprotno značenje, razotkrivaju svoje
tajne veoma se starajuči da istinu učine složenijom i zagonetnijom, ali
i da je ne izmene ili unište. Otuda u njihovim spisima obilje homo-
nima i dvosmislenih reči“ (Žan d’Espanje [Jean d’Espagnet], Tajna
dela [Opera arcana], 15).
2. Kada se čini da je reč o običnim supstancama, zlatu, srebru, živi,
reč je o nečemu drugom, filozofskom zlatu ili živi, a oni s običnima
nemaju nikakve veze. Međutim, kada poverujemo da je reč o nečem
dmgom, tada je verovatno reč i o običnim supstancama. „Čitava alhe-
mija nije se mogla svesti na nekakvu hemiju u detinjskom dobu... Po
svojoj suštini, ona ipak ostaje ,,tradicionalna“ nauka, čija se svojstva
tiču kosmologije i inicijacije. Usled sintetičke prirode takvih nauka,
ona je u sebi mogla sadržavati i jedan hemijski aspekt“ (Evola, nav.
delo, str. 212).
3. Ako tajna i simbolička maska imaju suštinski značaj, a nijedan
diskurs nikada ne kazuje ono što naizgled kazuje, svaki diskurs če,
obmuto, uvek govoriti o istoj tajni: što god alhemičari govorili, oni
uvek govore o istoj stvari, a potpuno nesaglasje njihovih diskursa (na
prvi pogled, nijedan od njih nije prevodiv pomoču termina nekog
75
drugog) jemči za njihovo duboko saglasje: „Znajte da se svi mi sla-
žemo, što god da govorimo... jedan razjašnjava ono što je drugi sakrio,
a onaj ko zaista traži, sve može da nađe“ ([Mnoštvo filozofa] Turba
Philosophorum). „Najveći broj filozofa je tvrdio da je kruna njihovog
dela u potpunosti sazdana od Sunca i Meseca. Neki drugi odlučiše da
pridodaju i Merkura... I oni samo izjaviše da se njihov kamen pravi
čas od jedne, čas od dveju stvari, čas od triju, od četiriju, pa i pet, jer
na takav raznoliki način pišu o istoj stvari, ali uvek žele da kažu jedno
te isto“ (Žan d’Espanje, nav. delo, 19).

2.3.3. Veliko Delo

Alhemija postavlja sebi za cilj delovanje na Pratvar, tako da

posle niza manipulacija iz nje dobiju kamen Mudrosti, a ovaj je kadar
da izvrši projekciju, tj. da najobičnije metale pretvori u zlato. Pratvar
neki shvataju kao bilo koju materiju koja se uzima kao početna sup-
stanca za naredne manipulacije, no u tom slučaju biva jednostavnije
nazvati je „sirovinom". Prema rasprostranjenijem mišljenju, Prva Ma-
terija u pravom smislu reči jeste neka prvobitna materija, hyle antičkih
filozofa, možda spiritus mundi neoplatonističkog hermetizma. Kao
takva u prirodi se ne može nađi, dakle pokazuje se da je i sam početak
dela problematičan i misteriozan. Po jednom drugom mogucem tuma-
čenju, u prvoj fazi dela, tokom procesa razlaganja i kuvanja, bilo koja
da je sirovina upotrebljena od nje se dobija pratvar, a ova se nalazi u
srži svake iskustvene tvari.
Rečene manipulacije Pratvari odvijaju se u tri faze, koje se raz-
likuju prema boji koju materija u njima poprima: Cmjenje, Beljenje,
Crvenjenje. Čini se da ova tri dela s jedne strane odgovaraju astro-
nomskom ritmu (noć, zora, izlazak sunca), a s drage biološkim ritmo-
vima (smrt i vaskrsenje, truljenje semena u tmastoj utrobi zemlje,
nicanje i bujanje cveta ili biljke). Ova tri dela su, međutim, i tri tipa
hemijskih manipulacija. Cmjenje predviđa kuvanje i raspadanje
materije, Beljenje proces sublimacije ili destilacije, a Crvenjenje ko-
načni stadijum (crveno je boja sunca, a Sunce često ukazuje na Zlato,
i obmuto).
Prema nekima, upravo se u fazi truljenja (smrt) oslobađaju dva
primordijalna agensa dela: sumpor (topao, suv i muški) i živa (hladna,
vlažna i ženska). Sjedinjavanje ovih dvaju načela, koja simbolizuju i
Kralj i Kraljica, predstavlja Hemijsko Venčanje, čiji je rezultat (pone-
76
kad nazivan Rebis) rađanje jednog androginog Deteta, Filozofska So
(Beljenje). Otuda se pristupa Crvenjenju, koje je u eksperimentalnom
smislu vrlo nejasno, a u mističnom trenutak ekstaze i potpunog
prosvetljenja.
Ipak, u tekstovima nailazimo i na tvrdnje poput sledeće dom
Pemetija [Dom Pemety], kojim čemo se poprilično baviti u daljem
tekstu): „Termini destilacija, sublimacija, kalcinacija, pečenje ili
varenje ili kuvanje, odražavanje, raspadanje, derivacija i koagulacija
jedna su ista i jedina Operacija, koja se obavlja u istoj posudi, dmgim
rečima kuvanje materije...“
Osnovno sredstvo u kome se ono vrši je hermetička peć, atanor,
no koriste s e i kazani za destilaciju, posude, avani, a svi su bili označa-
vani simboličnim nazivima, kao što je filozofsko jaje, majčina utroba,
svadbena odaja, pelikan, kugla, grobnica i tako redom.
Osnovne supstance su sumpor, živa i so. Predmet rasprave je da
li su posredi supstance poznate pod tim imenima, ili živa, sumpor i so
filozofa, koji se u prirodi ne mogu naći, a dobijaju se samo tokom vr-
šenja dela.
Kamen Mudrosti bio bi, u teorijskom smislu, za inicijaciju
vezano dostizanje saznanja, trenutak prosvetljenja. Hajnrih Kunrat
(Heinrich Khunrath) u Pozorju večne mudrosti (Amphitheatrum Sa-
pientiae Aeternae, 1609) poistovećuje Kamen s Hristom.
Neki alhemičari prave razliku između Kamena i Eliksira dugo-
večnosti. U drugim tekstovima Eliksir se poistovećuje s Kvintesen-
cijom, a to je supstanca koja u sebi sadrži u najvišoj meri savršena ona
svojstva koja, kao nesavršena, imaju klasična četiri elementa (voda,
vazduh, zemlja i vatra). U Raspravi o Kvintesenciji (Trattato della
Quintessenza) Đovanija de Rupešise (Giovanni de Rupescissa) iz XV
veka, ova supstanca se dobija đestilacijom vina, voća ili drugih sup-
stanci i, poput Eliksira, ima moć produžavanja života. Izgleda da su
kod drugih autora Eliksir i Kvintesencija dve različite stvari. Za Per-
netija, Tinktura nije ništa drugo doli ,,sam Eliksir, učinjen rastav-
ljenim, sjedinjivim, prožimajućim i kadrim da boji...“
Međutim, ako se latimo čitanja D ’Espanjeovog Tajanstvenog
dela hermetičke filozofije (1623), vidimo da Kamen Mudrosti ima i
svojstva Eliksira, zato što se ispostavilo da je on „prilično moćan u
poboljšavanju kako nesavršenih metala, tako i bolesnih tela“.

77
2.3.4. Potpuna istoznačnost diskursa

Usled hotimične neodređenosti simbolizma, čitanje bilo kog

alhemijskog teksta uvek predstavlja iscrpljujuće iskustvo. Doista,
tekst se prikazuje kao otkrivanje i, ujedno, kao skrivanje tajne. Razu-
meti tekst, i njegov jezik, znači uspeti uraditi ono što tekst savetuje.
No da bi se to postiglo, potrebno je razumeti tekst. Ovo kretanje u
krug stavlja do znanja da alhemijski tekst razotkriva tajnu onome ko
je već zna, te je sposoban da je uoči ispod površine kazivanja u simbo-
lima.
Kao i svako iskustvo inicijacije, alhemijsko iskustvo određuje
se kao neizrecivo. Dakle, koji god alhemijski tekst bio u pitanju, on
tobože kazuje ono što tvrdi da ne sme da kaže. Razumeti jedan alhe-
mijski tekst kao knjigu recepata dovodi do posledica koje su za her-
metičku semiozu banalni. Na primer, ako doslovno shvatimo Rupeši-
sina uputstva za pravljenje Kvintesencije, na kraju destilujemo izvr-
snu komovicu, šljivovicu ili džin - što bi moglo objasniti otkud one
mnogobrojne ekstaze i prosvetljenja kojima se diče čuveni posve-
ćenici. O Eliksiru i Prahu projekcije Evola (nav. delo, str. 228) kaže da
je „uvek potreban izvestan stepen zagrejanosti i ushićenja u onome za
koga ili na kome oni treba da deluju, kako bi se postiglo buđenje i
prenošenje u njegovo biće sile koja će kasnije, možda, pretežno sama,
objektivno, u njemu dejstvovati“. A s druge strane, kada jedan isto-
ričar nauke doslovno shvati Rupešisin tekst (up. Debus 1978: 32), on
nalazi da su uputstva za pravljenje Kvintesencije bila izvrsni praktični
saveti za ekstrahovanje ulja i svih mogućih biljnih esencija.
Međutim, alhemijski tekst dejstvuje kao inicijacija ako se tu-
mači kao element rituala čaranja, pogodnog za izazivanje ekstatične
prenadraženosti.
Budući da, po izričitom tvrđenju upućenih, svaki tekst govori
isto što i drugi, odredićemo neke elemente hermetičke semioze na
jednom primeru poznog alhemizma XVIII veka, Egipatskim i grčkim
bajkama razotkrivenim i svedenim na isto načelo (Lesfables egyptien-
nes et grecqu.es devoilees et reduites au meme principe, Paris, Bauche,
1758) koje je, s velikim uspehom, objavio dom Antoan Pemeti,
francuski benediktinac, autor jednog Mitsko-hermeričkog rečnika. Taj
tekst pmža novu interpretaciju čitave klasične mitologije, i to kao
hermetičke alegorije (naročito povodom mita o Argonautima i zlat-
nom mnu, omiljene hermetičarske teme). No ovde nalazimo i jedan
poduži uvod od dvestotinak stranica: prava summa alhemijske veštine.
Ovo delo nam izgleda kao kolaž sačinjen od svih klasičnih tekstova
78
(neki su eksplicitno navedeni, a drugi rezimirani bez bližih odre-
đenja), dakle kao model alhemijskog diskursa koji samo govori o
drugim alhemijskim diskursima. Međutim u njemu istovremeno
postoji, više no u ostalima, svest o mehanizmima semioze svakog
alhemijskog diskursa.
Pošto je odredio Hermesa Trismegista kao začetnika alhemije,
Pemeti nastavlja:

Ali na koji način se mogu iz jednog razdoblja u drugo prenositi te

čudesne tajne, a da se ipak sačuvaju skrivene od sveta? Oslanjanje na
usmenu predaju izložilo bi ih opasnosti da im se trag izgubi čak i u
sečanju; pamčenje je suviše krhko da bismo se u njega uzdali. Ova
predanjapostaju sve maglovitija što se više udaljavaju od svog izvora,
sve dok na kraju ne postane nemoguče razvejati haotičnu tminu u ko-
joj počiva i predmet i građa njihova. Da su se te tajne poverile spisima
sačinjenim na jezicima i od slova u opštoj upotrebi, bili bismo prinu-
đeni da gledamo kako ih razglašavaju oni koji su uspeli da u njima
zabasaju, ili kako ih odaju brbljivci koji su umeli da ih izmame. I
stoga se jedino moglo zahvatati iz riznice hijeroglifa, simbola, alego-
rija, bajki i tako dalje, jer su ove otvorene za različita objašnjenja, te
mogu poslužiti za poučavanje jednih, a da se drugi drže u neznanju.
{[Pred.govor\ Preface, str.VII-VIII)
Izučavanje [hermetičke filozofije] utoliko je teže što metafora za
metaforom zavarava onoga ko uobrazi da je odmah shvatio, prvi put
pročitavši autore koji ih pominju. A ipak, upravo ti autori upozoravaju
da se takva znanja ne daju obrađivati onako jasno kao ostala, jer bi
odatle mogle proisteći kobne posledice po pristojno vladanje Ijudi.
Oni ih pretvaraju u tajnu, trudeći se da je zatamne umesto da je
rasvetle. Otuda uvek savetuju čitaoca da ih ne shvata doslovno, da
proučava prirodne zakone i procese, da operacije o kojima govore
poredi s onima što su svojstveni prirodi, i da od njih prihvata samo
one za koje nađe da su primerene. ([Uvodna reč\ D iscours prelim i-
naire, str. 4—5)
Svi hermetički filozofi međusobno se slažu: nijedan ne protivreči
načelu koje iznosi neki drugi. Onaj ko je pisao pre trideset godina
kazuje što i onaj koji je živeo pre dve hiljade godina... [Oni] nepre-
stano ponavljaju onaj aksiom koji Crkva primenjuje kao najpouzdaniji
dokaz istinitosti onoga što nam preporučuje da verujemo: ,,Quod
ubique, quod ab omnibus, et quod semper cređitum est, id firmissime
credendum puta.“ (Discourse prelim inaire, str. 11)
79
 D a k le , P e m e t i r a z v ija je d n u te o r iju o P r a m a teriji, D u h u s v e ta ,
č e tir im a k la s ič n im e le m e n tim a - v a lja z a p a z iti d a j e v e k u k o m e o n
p iš e v e ć i L a v o a z je o v (L a v o is ie r ) - a z a tim p r e la z i n a a lh e m ijs k e
o p e r a c ije , su b lim a c iju , filtr a c iju i k u v a n je , t e n a tri e le m e n ta d e la ,
ž iv u , k o ja n a v o d n o n a sta je iz v o d e i z e m lje , su m p o r , k o ji n a sta je i z su -
v e z e m lje i v a z d u h a , so , k o ja n a sta je iz m a s n e i o p o r e z e m lje i s ir o v o g
v a z d u h a k o ji j e s n jo m e p o m e š a n ( P e m e t i s e p o z iv a n a je d n u ra sp ra v u
o f i z ic i p o d z e m lja , B e h e r o v u [B e c h e r ], i z p r e th o d n o g s t o le c a ).
P r e n o s im o j o š n e k e z n a č a jn e p r im e d b e p o v o d o m M a terije:

F ilo zo fi, vazda budni u prikrivanju kako sv o je m aterije, tako i postu-

paka, svi b ez razlike svoju materiju nazivaju m aterijom jednakom u
svim stanjim a u kojim a s.e tokom operacija nađe. U tom cilju daju joj
m nogobrojna posebna im ena koja joj sam o uopšteno priliče, tako da
za bilo koju m ešavinu važi da nikad nije im ala tolika im ena. Ona je
jed n o i ona je sve, kažu on i, zato što je suštastveno n ačelo svih m eša-
vina. U svem u se nalazi i svem u je nalik, zato što m o ž e poprim iti
svaki oblik, ali uvek pre no što se d od eli nekoj vrsti jed in k i iz triju
kraljevstava Prirode. K ada se dod eli m ineralnom e rodu, kažu da je
slična zlatu, zato što je n jegova o sn ova, načelo i majka, te je nazivaju
sirovim zlatom , isparljivim zlatom , nezrelim zlatom i gubavim zla-
tom . Ona je analogna m etalim a, obrazujući u njim a živu od koje se
sastoje. D uh te ž iv e toliko je ledan da g a nazivaju o cem svak og
kam ena, i dragog i običnog; on je m ajka koja ih začinje, v la g a koja ih
hrani i materija koja ih sazdaje. ([M aterija j e jedn o i sve], L a m atiere
est une et toute chose, str. 140)
Z avršiću... navodeći neke materije koje uhode priprosto koriste n e bi
li načinile Zlatnu Lekariju ili K am en M udrosti, materije koje istinski
filo zo fi potpuno isključuju. O vako nam R ipli [R ipley] o njim a govori:
„N apravio sam v eo m a m n o g o o g led a na svim stvarima o kojim a filo -
zo fi govore u svojim sp isim a, da bih napravio zlato i srebro... R adio
sam s cinoberom , ali ništa nije valjao; i sa su blim isanom živ o m , koja
je za m ene bila i te kako skupa. Izvršio sam m noštvo sublim acija šp i-
rita, ferm enata, so li g vožđ a, čelik a i n jihove pene, verajući da ću na
taj način i preko tih materija uspeti da napravim K am en, a na kraju
sam m orao priznati da sam straćio vrem e, trad i novac. T ačno sam
radio sv e što su autori p ropisivali, i našao da su postupci koje su pre-
poručivali lažni. Z atim sam napravio azotne k iselin e, k orozivn e vod e,
vatrene vod e, kojim a sam operisao na sv e m o g u će načine, no ishod je
uvek b io ništavan. Z atim sam pribegao ljusci od jajeta, sum poru, v i-

80
 triolu (koji nerazboriti veštaci drže za filo z o fsk o g Z elen o g lava),
arseniku, sulfidu arsenika, am onijačnoj soli, staklenoj so li, alkalnim
solim a, običnoj so li, kam enoj so li, šalitri, kam enoj sodi, so li atinkaru,
vinskom kam enu, so li alembrotu; ali verujte m i, ne uzdajte se u te
materije. Izbegavajte nesavršene crveno obojene m etale, m iris od
živ e, sublim at ili precipitat živ e , inače čete se prevariti kao ja. S v e
sam isprobao: krv, v lasi, olovn u Satum ovu dušu, markazite, aes us-
tum, M arsov šafran, g v o zd en e opiljke i penu, Iitargirum, antim on; ali,
sv e to ama baš ništa n e vredi. M n ogo sam radio na dobijanju ulja i
v o d e iz srebra, žario sam ovaj m etal, i prepariranom solju i b ez so li, i
špiritom , d obio sam neka korozivna ulja, ali sv e je bilo uzalud. K ori-
stio sarn ulja, m lek o, vin o, maju, zvezdanu sperm u koja pada s neba,
rosopas, posteljicu zam etka, i tušta i tma drugih stvari, ali ništa nisam
postigao. M ešao sam živu s m etalim a, pravio od njih kristale sv e m i-
sleči da nešto valjano čin im , čeprkao sam čak i po pepelu, ali verujte
m i, izbegavajte te budalaštine. N a ša o sam da je jed n o jed in o D e lo
istinsko.“ ...M aterija V elik o g a D e la mora im ati prirodu m inerala i
metala: ali kakva je p oseb n ost te materije, to niko nikada nije preci-
zno iskazao. (La m atiere est une et toute chose, str. 1 4 2 -1 4 3 )

A povodom totalne višeznačnosti koja vlada điskursom o

fazama, neka kao primer posluži ova stranica:

R aspadanje materije u posudi je , dakle, načelo i uzrok boja koje se

ispoljavaju; prva koja se, kao prilično ili donekle trajna, m eđu njim a
mora pojaviti jeste cm a boja... O va boja označava tm ljenje i začinjanje
koje sled i, a data nam je posredstvom raspadanja naših savršenih tela.
P o tim rečim a se vidi da F lam el govori o d m goj, a n e o prvoj opera-
ciji: „O vo razjedinjavanje proizvodi spoljašnja toplota, što p om aže,
kao i ognjevitost cm om orska, i sirova, i stoga čudesna, m o č otrova
n ašeg m erkurskog, koji preobražava i rastače u čist prah, štaviše u
prah neopipljivi, on o što n alazi i ono što joj od oleva. I tako toplota,
delujuči na m etalnu suštastvenu vlagu , i opirući se njoj, Iepljivoj i
uljevitoj, na on om e što joj p o d leže stvara c m ilo ...“ Istinski ključ D e la
predstavlja to c m ilo na početku operacija, a kada bi se pre c m e poja-
v ila neka druga boja, ili crvena ili bela, to bi zn ačilo da n ism o u spe-
li... P lavičasta i žučkasta ob ojen ost pokazuju da tm ljenje i raspadanje
jo š nije dovršeno. C m ilo je istinski znak savršen og rastvaranja.
M aterija se tada rasprši u sitniji prah od, da tako k ažem o, atom a koji
s e vrtlože u sunčevim zracim a, a ti se atom i pretvaraju u trajnu vod u ...

81
 U pravo je ona filo zo fim a dala građu za on o lik e alegorije o m rtvacim a
i grobovim a. Jedni su tom e davali n azive kao žarenje, ogoljavanje,
razdvajanje, m rvljenje, varenje, a sv e otuda što se materija pretvara u
najfiniji prah. Drugi: svođ en je na prvobitnu m ateriju, om ekšavanje,
ekstrakcija, m ešanje, topljenje, preobražavanje elem enata, istanji-
vanje, deljenje, pokopavanje, m ešen je i destilacija. Treci: X IR , m a-
g lo v ite seni, provalija, rađanje, ulazak, uronjavanje, građa, spajanje,
prožim anje. Kada toplota đeluje na m aterije, on e se najpre pretvaraju
u prah i m asnu lepljivu vod u koja isparava do vrha p osu d e, a zatim
opet slazi na dno poput rose ilfk iš e , i tam o g o to v o da lič i na nekakvu
cm u i m asnu čorbu. Z ato se pom injala sublim acija, i rasplinjavanje,
penjanje i spuštanje. Kada se zg u sn e, vo d a prvo postaje poput c m o g
katrana, i zato se n aziva kužnom i sm rdljivom zem ljom . O na tada is-
pušta zadah plesn i, grobnice i groba. ([Ključ dela ], La clefd e l ’oeuvre,
str. 1 5 3 -1 5 6 )

S druge strane, u ovoj igri pomeranja termina, uloge izgleda

takođe zamenjuju sadržaj i ono što sadržava. Alhemičari, među njima
i Pemeti, govore o posudi gde se, kao što biva sa semenom u zemlji i
u životinjskoj materici, odvijaju razni procesi. Posuda ima raznovrsne
nazive, metaforične i od mitologije preuzete, alambik, tikva ili kakav
dmgi, ali Pemeti upozorava da je posredi jedna te ista posuda (da bi
potom opisao tri posude). Ipak, u jednom od prethodnih paragrafa,
nakon što se Merkur filozofa defmiše kao „stvar koja rastvara metale"
i kao „suva, nimalo lepljiva para“, sledi ova tvrdnja: „Živa Rastva-
račica jedina je posuda filozofa u kojoj se čitava tajna odvija“. Onda
Pemeti navodi pedesetak imena koja su tradicionalno dodeljivana živi
(sirče filozofa, vatrena voda, kupka, dim, vatra, tečnost, mesec, more,
gomji kapak, sirovi duh i tako redom), a među tim nazivima pojav-
ljuju se i „grob, nojev stomak, posuda filozofa" koji drugde služe za
označavanje pravih posuda, a posebno one koja se zove atanor.
I tako, među stotinak altemativnih imena za Belo postoji i živo
srebro - a znamo da je živo srebro Živa, te da bi ova, kao žensko
načelo, trebalo da se prethodno sjedini s muškim, sumporom, da bi
nastalo Dete, so, koja i jeste rezultat Beljenja. Vredi ovde preneti
spisak različitih naziva za Belo:

F ilo zo fi su, uz jo š neka, navod ili i sled eča im ena: b eli bakar, jagn je,
neporočno jagnje, albathest, belina, alborach, sveta v o d ica , teška v o -
da, talkum , nadahnuto ž iv o srebro, zgusnuta živa, pročišcen a živa,
srebro, divljak, arsenik, su lfid arsenika, zlato, b elo zlato, azoch, bau-

82
 rach, boraks, vo , kambar, panj, o lo v n o b elilo, vosak , chaia, com eris-
son, b elo telo, telo u n esvojstven om sm islu , D ecem bar, E, cilibar,
esencija, bela esencija, Eufrat, Eva, priprosta, zapadnjak, tem eij
veštin e, dragi kam en g iv in is, dijamant, kreč, bela gum a, herm afrodit,
hae, hipostaza, hyle, dušm anin, neslani, m lek o, m lek o d ev ice, kam en
notus, m ineralni kam en, jed in i kam en, m esec, pun m esec, b ela m ag-
nezija, belance, majka, jed in stven a materija m etala, d isp ozitivn a sred-
stva, m enstruum , merkur na zalasku, ulje, ž iv o ulje, mahunarka, jaje,
sluz, belo o lo v o , tačka, koren, koren veštin e, jed in i koren, rebis, so,
alkalna so, so alebrot, so alem brot, topljiva so, so prirode, kam ena so,
so m etala, sapun m udraca, seb, posteljica, sedina, starost, seth, seri-
nech, od b egli sluga, lev a ruka, drug, sestra, sperm a m etala, duh, kalaj,
sublim at, sok, sum por, beli sum por, m asni sum por, zem lja, razlistala
zem lja, plodna zem lja, potencijalna zem lja, polje koje treba zasejati
zlatom , tevos, tinkar, para, V ečem jača, vetar, virago, m uškobanja,
staklo, staklo faraona, dvadeset jedan, dečja m okrača, kraguj, zibach,
ziva, runo, b elo runo, narcis, krin, bela ruža, žarena kost, ljuska jajeta
i tako dalje. ([Znakovi] Signes, str. 1 8 4 -1 8 5 )

Najzad, stižemo do Crvenjenja. Međutim, terminologija je i

ovde zamršena, zato što su neke od pojava koje se u ovoj fazi dešavaju
označene istim onim imenima koja su označavala i fenomene iz
prethodnih faza:

N ajveči broj filo zo fa sv o je rasprave o D elu započinje K am en om u.

crvenom ... Za on e koji čitaju tu se nalazi izvor zabluda, n e sam o zato
što oni ne bi m o g li da dok u če o kakvoj to materiji filo z o fi gov o re,
n ego i usled operacija i proporcija materija u drugom D elu , ili stvara-
nju E liksira, što se poprilično razlikuje od onih u prvom D elu ...
Prem da nas M orijeno uverava da o v o drugo D e lo nije ništa drugo d o li
ponavljanje prvog, ipak valja prim etiti da u prvom o n i nazivaju va-
trom, vazduhom , zem ljom i vo d o m stvari različite od onih kojim a ta
im ena daju u drugom . N jih o v a živ a naziva se živ o m bila on a u tečn om
ili suvom obliku. N a primer, oni koji čitaju A lfid ija zam išljaju da bi
trebalo, kad ovaj materiju D e la n aziva crvenim radnikom , z a početak
operacija pronaći neku crvenu materiju; i tako, prionuvši na p osao,
jedni dohvate cinober, dragi m inijum , treći su lfid arsenika, a četvrti
rđu koja se nahvata na gvožđu; sv e se o v o zb iva zato što oni ne znaju
da je taj crveni radnik savršeni K am en u crvenom , te da A lftd ije sam o
od njega započinje svoju raspravu... N o kako onaj ko bude ov u knjigu

83
 čitao i hteo da radi ne bi zabludeo, e v o v elik o g broja im ena koja se
daju ovom K am enu u crvenom : k iselo , oporo, adam , aduma, alm agra,
v iso k i u zvišen , alzenard, duđa, ovan, ž iv o srebro (...), crvena gum a,
hageralzam ad, čo v ek , vatra, vatra prirode, beskraj, m ladost, hebrit,
kam en (...), M ars, nesagorivo ulje, crveno ulje, m aslina, v ečita
m aslina, istok, otac d eo, jedan deo, zvezd an i kam en, phison, kralj,
reeson, boravište, crven ilo (...), terijak, thelima, thion, thita, toarech,
porinuce, vena, krv (...), staklo, saaph, zahau, zit, zumerch, zumela-
zuli, so m okrače i tako redom . (Signes, str. 1 8 7 -1 8 9 , pri čem u je ono
završno ,,i tako redom “ P em etijev o , dok su ostali zn aci prekida iz pera
v a šeg hroničara, m anje trpeljivog od sv o g A utora.)

Uostalom, D ’Espanje je govorio da je za ftlozofe Merkur tro-

jak, i produžavao ovako: ,,A zatim, u drugoj preparaciji koju nazivaju
prvom oni koji prvu izostavljaju, kada Sunce vec osirovi i rastvori se
u svojoj pramateriji, Merkur se, kada toj vrsti pripada, u pravom
smislu reči naziva Zivom tela ili filozofa; tada se materija zove Rebis,
Haos, Čitavi Svet, u kome se nalazi sve što je za Delo potrebno, jer je
tek on dovoljan za dobijanje Kamena.“ Zatim je dodavao kako je po
nekima Živa filozofa isto što i Eliksir i Tinktura koja boji. Za
Pemetija, Rebis je spajanje muškog i ženskog načela, koja su se u
posudi sjedinila na kraju prve operacije. U svom Mitsko-hermetičkom
rečniku Pemeti podvlači i da su „filozofi đali naziv Rebis materiji
Dela koje je stiglo do Beljenja zato što je ona tada Živa, koja je od
svog sumpora oživela...“
Dakle, zapažamo kako, kao što smo videli da se dešava s mne-
motehničkim simbolima kod Đulija Kamila Delminija, ista slika i isti
termin menjaju značenje u zavisnosti od konteksta- u ovom slučaju u
zavisnosti od faze ili dela koje opisuju.
Pemeti je za nas zanimljiv zato što je eklektičar koji nastoji da
ima u vidu alhemičarske diskurse iz svih doba, i upravo nam stoga
prikazuje beskonačnu prevodivost svakog diskursa u neki dmgi, sva-
kog termina u njegovu suprotnost, te nam živo predstavlja jednu her-
metičku semiozu na delu, kao proces u kome se beskonačno prelazi s
jednog simbola na dmgi, a da se nikada ne može izdvojiti neka serija
predmeta i procesa čija bi se tajna upravo otkrivala.
Iz Pemetijevog dela jasno se uočava da je alhemijski diskurs
višeznačan zato što se zasniva na terminima od kojih je svaki različit,
a svi su, u suštini, sinonimi. Paradoks alhemijskog diskursa je u tome
što iskazuje mnoštvo stvari, a istovremeno uvek govori samo o jednoj
- samo što nam se ne kaže o kojoj. U ovom smislu, Pemeti je veoma
84
isk r e n , z a to š to n a kraju s v o g u v o d a r a z o tk r iv a n a k a k v o m s e
m e t a lin g v is tič k o m v r tlo g u o d r ž a v a a lh e m ijs ik i d isk u rs: o n n e č in i
n iš ta d ru g o o s im š to n e p r e sta n o sa m s e b e im e n u je .

G otovo nikada ne treba d oslo v n o shvatiti on o što filo z o fi g o v o re, jer

sv i njihovi term ini imaju d vostm k o značenje, i oni se staraju da prona-
đu što d vosm islen ije term ine. A k o katkad i upotrebe term ine koji su
poznati i u opštoj upotrebi, k olik o g o d njihovo kazivanje d elo v a lo
jednostavno, jasn o i prirodno, utoliko pre valja pretpostaviti da je ono
veštački sačinjeno. Timeo danaos et dona ferentes. M eđutim , u on im
od lom cim a gd e nam se čin i da su autori u pom etnji, zam ršeni, da su
b ezm alo nerazgovetni, e tada se valja v iše potruditi i pripaziti: tu se
n egd e krije Istina...
Term ini: preobračanje, isušivanje, usm rčivanje, zgušnjavanje, prepa-
racija i alteracija označavaju istu stvar u H erm etičkoj V eštin i. S ubli-
m acija, spuštanje ili kruženje m aterije, destilacija, tm ljenje, žarenje,
zam rzavanje, učvršćivanje, navoštavanje, prem da p o seb i različite
stvari, kada se tiču D ela predstavljaju jedan isti postupak, operaciju
koja traje u istoj posudi. F ilo zo fi su davali sva pom enuta im ena razli-
čitim stvarim a ili prom enam a čije su nizanje u posudi u očavali...
D akle, nužno je da se o v a operacija smatra i uzim a za jednu jedinu, ali
različitim term inim a izraženu, pa ć e se razum eti kako sv i o v i izrazi
koji sled e uvek zn ače jed n o te isto: destilovati u alambiku; razdvojiti
dušu od tela; sagoreti; razvodniti; žariti; navoštiti; napojiti; uskladiti;
nahraniti; sjediniti; ispraviti; prorešetati; kleštim a p reseći, podeliti;
sjediniti elem ente; izv u ći ih; uzđignuti ih; preobraziti ih; pretvoriti
jed n o u drugo; p reseći nožem ; udariti m ačem , sekirom , sabljom
dim iskijom ; proburaziti običnim kopljem , lakim kopljem ; p o god iti
strelom; ubiti; zgnječiti; vezati; odvezati; iskvariti; topiti; izazvati;
začeti; roditi; zahvatiti; ovlažiti; zaliti; natopiti; zam esiti, sm ešati;
zatrpati zem ljom ; premazati voskom ; prati; prati vatrom; om ekšati;
izglačati; nastrugati; ček iće m udarati; usmrtiti; zacm iti; istrunuti;
obići; kružiti; zacrveneti; rastvoriti; sublim isati; nagristi; pokopati;
oživeti; odražavati; izm rviti; pretvoriti u prah; istucati u avanu; posuti
prah po m erm eru - i jo š m n o g o sličn ih izraza, od kojih svak i označava
sam o p ečenje, uz prim enu utvrđenog postupka, sv e do tam nog crve-
nila. Onda treba dobro paziti da se posuda ne pom era i ne sk lon i s
vatre, zato što bi sv e propalo ako bi se materija ohladila. ([O pšta p ra -
vila ] R egles generales, str. 2 0 2 —20 6 )

85
 Pravi i jedini rezultat Velikog Dela jeste život proveden u
stremljenju ka Velikom Delu, a to je projekat vezan za semiozu, i to u
pravom smislu reči, jer na kraju krajeva od svih onih bezbrojnih eks-
perimenata koje su vršili praktično nastrojeni alhemičari, posvecenik
razume samo ono što mu alhemijski diskurs maglovito savetuje, pu-
štajuči ga da stalno podozreva kako se oni zapravo nikada nisu
odigrali, a i ne treba i ne mogu da se odigraju, jer oni koji su nastojali
da ih izvedu imajuci neke praktične ciljeve i nisu bili pravi alhemičari,
več šarlatani.
Kao i sve moćne i očaravajuće tajne, alhemijska tajna moć daje
onome ko tvrdi da je poseduje, jer se ona zapravo nikada ne može
dosegnuti. Njena nedostižnost i nedokučivost su potpune, jer je tajna
nepoznata čak i onome ko najavljuje da je poseduje. Snaga neke tajne
nalazi se u tome što se uvek najavljuje, a nikad ne izjavljuje. Ako bi
bila izrečena, izgubila bi svoju draž. Moć onoga ko najavljuje istinsku
tajnu jeste u posedovanju prazne tajne.

86
2.4. PODOZRIVOSTIRASIPNOST U TUMAČENJU16

2.4.1. Podozrivo tumačenje

Videli smo da je jedna od najupadljivijih crta hermetičkog

mišljenja gipka lakoća s kojom prihvata bilo koji kriterijum sličnosti,
i sve njih zajedno, makar i protivrečili jedan drugom. Mreža belega
dopušta beskonačno tumačenje sveta. No da bi se dao podsticaj za ras-
poznavanje belega potrebno je podozrivo iščitavanje sveta.
Da bi se svet i tekstovi podozrivo čitali, potrebno je prethodno
razraditi nekakav opsesivni metod. U podozrenju po sebi nema ničeg
patološkog: načelno, i detektiv i naučnik podozrevaju da neke pojave,
očigledne ali prividno beznačajne, mogu da budu indicija za nešto što
nije očigledno - i na tome zasnivaju neku novu hipotezu, koju posle
proveravaju. Međutim, neku indiciju treba smatrati takvom samo ako
su ispunjena tri uslova: da nema drugog, ekonomičnijeg objašnjenja,
da ukazuje na jedan jedini uzrok (ili na jednu užu klasu mogučih uzro-
ka), a ne na neko neodređeno i nesaglasno mnoštvo uzroka, i da zaje-
dno s drugim indicijama može da obrazuje sistem. Ako na mestu
zločina pronađem primerak jutamjeg izdanja najčitanijeg dnevnog
lista, pre svega treba da se zapitam (kriterijum ekonomičnosti) pripada
li on žrtvi; u protivnom, indicija bi upućivala na milione potencijalnih
sumnjivih lica. Međutim, ako na mestu zločina pronađem po izradi
veoma retku ogrlicu, za koju se smatra da je unikat, a poznato je da
pripada izvesnoj osobi, indicija postaje zanimljiva; otkrijem li potom
da dotična osoba ne može da pokaže vlastitu ogrlicu, tada ove dve in-
dicije čine sistem. Treba zapaziti da je ovo još uvek nepotvrđeno na-
gađanje. Ono samo deluje razumno, zato što dopušta da se odrede neki
od uslova u kojima bi postalo neistinito: na primer, kada bi osum-
njičeno lice moglo da, na osnovu neospomih dokaza, pokaže kako je
onu ogrlicu odavno poklonilo žrtvi. U tom slučaju pronalaženje
ogrlice na mestu zločina više ne bi bilo neobjašnjivo, čime bi prestalo
da bude značajna indicija.16
16Za ovaj ogled prerađen je uvod za knjigu koju je priredio M. P. Pozzato, L'idea
deforme. Interpretazioni esoteriche di Dante, Milano, Bompiani, 1989.

87
2.4.2. Prekomerna začuđenost

Precenjivanje indicija neretko nastaje usled p r e k o m e r n o g

ču đ en ja , drugim rečima usled sklonosti da se značajnima smatraju
elementi koji odmah upadaju u očk gremda bi sama čihjenica da~šu
upadljivi tTebalo da navede na pomisao kako se oni mogu objasniti na
mnogo ekonomičniji način. Za pogrešno pridavanje pertinentnosti
teoretičari koji se bave indukcijom u nauci daju sledeći primer: ako
neki lekar zapazi da svi pacijenti koji pate od ciroze jetre redovno piju
ili viski sa sodom, ili konjak sa sodom, ili džin sa sodom, i odatle iz-
vuče zaključak da soda izaziva cirozu jetre, greši. Greši zato što ne
zapaža da postoji još jedan element koji je trima navedenim sluča-
jevima zajednički, a to je alkohol, i greši zato što zanemaruje sve one
slučajeve gde su pacijenti trezvenjaci, pa piju samo sodu, ali nemaju
cirozu jetre. Elem, ovaj primer deluje smešno upravo zato što se onaj
ko greši čudi nečemu što je inače bilo sasvim objašnjivo, umesto ono-
me zbog čega je trebalo da porazmisli; on tako postupa zato što je, oči-
gledno, lakše uočiti prisustvo vode nego prisustvo alkohola.
Hermetičko mišljenje preteruje upravo u činovima pođozrivog
tumačenja, prema n a čelim a la k o ć e koja se nalaze u svim tekstovima
ove tradicije.
Teoretičari koji su se bavili belezima bili su otkrili da biljka
zvana kačunak muški ima dva gomolja sferoidnog oblika i u tome su
videli iznenađujuću morfološku analogiju s testisima. Na osnovu te
sličnosti prešlo se na h o m o lo g izo v a n je ra zlič itih o d n o sa : s morfološke
analogije prešlo se na funkcionalnu analogiju. Kaćunak muški prosto
je morao da volšebno deluje na reproduktivni aparat (otuda je dobio
još jedan naziv, sa ty rio n ).
U stvari, kao što je kasnije objasnio Bekon (u dodatku uz N o v i
O rg a n o n pod nazivom ,J*riprem a za ek sp erim en ta ln o p o z n a v a n je
p riro d e',\ , J >a r a s c e v e a d h isto ria m n a tu ra lem e t ex p e rim e n ta le m “ ],
1620), kaćunak muški ima dva gomolja zato što se svake godine
formira novi gomolj i raste uz onaj stari, te prvi sve više napreduje,
dok drugi biva sve sparušeniji. Dakle, kod gomolja se pokazuje for-
malna analogija s testisima, ali imaju različitu funkciju u procesu
oplođenja. A kako u magiji veza mora biti funkcionalnog tipa, ana-
logija je neodrživa. Morfološki fenomen ne može da bude indicija
uzročno-posledičnog odnosa, zato što n e o b ra zu je sis te m s drugim
datostima koje se tiču uzročnih veza. Hermetičko mišljenje služilo se
načelom la žn e p re la zn o sti, po kome se, ako A ima neku vezu x sa B,
a B neku vezu y sa C, pretpostavlja da A mora imati neku vezu y sa
88
C. Ako su gomolji po morfološkoj sličnosti u vezi s testisima, a testisi
u uzročnoj vezi s proizvođenjem semena, otuda ne sledi da su gomolji
uzročno povezani sa seksualnom aktivnošču (up. Blasi 1989).
Međutim, verovanje u magičnu moč kačunka muškog temelji
se na još jednom hermetičkom načelu, a to je kratkospojno p o s t h o c
erg o a n te h o c (pomenuto u odeljku 2.1.3): pretpostavi se neka posle-
dica i shvati kao uzrok sopstvenog uzroka. Da kačunak muški mora
imati neke veze s testisima dokazuje činjenica da se tako zove (na
grčkom, o rc h is = testis). Dabome, etimologija nastaje upravo iz jedne
lažne indicije. A ipak, hermetičko mišljenje u etimologiji vidi indiciju
koja dokazuje neku tajanstvenu simpatiju. I to što je C o r p u s H e rm e -
ticu m pripisivan nekakvoj drevnoj mudrosti, starijoj i od samog
Mojsija, zasniva se na tom načelu: premda bi trebalo da bude oči-
gledno (i bilo je, modemim filolozima) da se u tekstovima K o r p u s a
nailazi na znanja koja su već bila u opticaju u antičkom i heleni-
stičkom svetu, odatle se izvodio zaključak da s to g a ona mora da su
proistekla iz tog teksta. Hermetička semioza pre svega dovodi u pi-
tanje lineamost istorijskih nizova.17
Jedan neobičan slučaj pribegavanja pomenutom p o s t h o c erg o
a n te h o c nalazimo u, za hermetičko mišljenje čestom, traganju za
trećim tek sto m a rh etip o m . Obično se prihvata ideja da je, ako jedan
dokument prethodi nekom dmgom, njemu analognom po sadržaju i
stilu, dopuštena pretpostavka da je prvi uticao na stvaranje drugog, ali
ne i obmuta. U krajnjem slučaju, sme se pretpostaviti postojanje ne-
kog dokumenta arhetipa, nastalog pre druga dva, te da su iz njega ta
dva dokumenta zahvatala nezavisno jedan od dmgog.
Hipoteza o tekstu arhetipu može biti prilično plodna za obja-
šnjavanje analogija, koje se drugačije ne daju objasniti, između dva
već poznata dokumenta. Međutim, ona je nužna samo ako te analogije
(indicije) nisu objašnjive na neki drukčiji i ekonomičniji način. Pro-
nađu li se dva teksta iz različitih epoha, a oba pominju ubistvo Julija
Cezara, nema potrebe da pretpostavimo kako je prvi uticao na dmgi,
niti kako je na oba uticao nekakav tekst arhetip, zato što je u pitanju
podatak koji je bio, i još uvek jeste, zastupljen u hiljadama drugih tek-
stova. Odstupiti od ovog načela znači zapasti u preterano iščuđavanje.
17„Ovaj sinhronicitet umanjuje važnost postupaka koji se tiču fizičkog kauzaliteta
zato što ono ante hoc ergo propter hoc [sic] na kome se zasniva svaki klasični kau-
zalitet, biva relativizovano. Čovek od Veštine, Čarobnjak, jeste onaj koji u bićima i
pojavama iznalazi sinhronične podudamosti... tako da ne deluje na objektivne
uzroke, nego na sinhronične subjektivne činioce." (Durand 1979: 166)

89
 A ipak, dešavaju se i gore stvari: usled preteranog iščuđavanja
postaje neophodna hipoteza o trećem tekstu, treci tekst se ne prona-
lazi, pa se onda fideistički postulira, tako što se zamišlja da je on u
svemu i po svemu jednak C. Optički efekat je da je C uticalo na B, i
gle, iskrsava - pred očima čitaoca, ali često i samog iskrivitelja - ono
p o s t h o c erg o a n te hoc.
Da bi se po svaku cenu uobličio neuhvatljivi arhetip, herme-
tička semioza svoju hipotezu neretko potkrepljuje k o riš ć e n je m
n ed o k u m en to va n ih p o d a ta k a , neodređenih dokaza u stilu ,,kažu“.
Ovakvo domišljanje ne smatra se neopravdanim u okvirima jedne mi-
stike u kojoj svako oglašavanje tradicije vredi više no bilo koji drugi
dokument.
Jedan od tipičnih slučajeva potrage, patetične, za arhetipom
koji se ne može naci, nalazimo u mnogim ezoteričnim tumačenjima
Dantea.

2.4.3. Paradigma o kopreni

Čim neki tekst postane ,,svet“ za izvesnu kulturu, oko njega se

neobuzdano razigrava podozrivo tumačenje, dakle nesumnjivo pre-
komemo interpretiranje. To se desilo, kada imamo u vidu klasični ale-
gorizam, s Homerovim tekstovima, nije moglo a da se ne desi u doba
patristike i sholastike sa Svetim pismom, a desilo se i u jevrejskoj kul-
turi s tumačenjem Talmuda. Međutim, nema mnogo slobode u pristu-
pu jednom svetom tekstu, zato što obično postoji neki autoritet i reli-
giozna tradicija koji za sebe zadržavaju pravo da poseduju ključeve
njegovog tumačenja. Na primer, srednjovekovna kultura stalno je
ohrabrivala napor da se, u vremenu, tumači beskonačno, no opcije su
ipak ograničene. Ako išta, za srednjovekovnu teoriju o četiri značenja
tipično je da u Svetom pismu (za Dantea i u svetovnoj poeziji) zna-
čenja ima četiri, ali (i) ta značenja moraju da se ođređuju prema vrlo
preciznim pravilima i (ii) ta značenja, makar i skrivena ispod površine
doslovnog, uopšte nisu tajna, štaviše - za one koji umeju da ispravno
pročitaju tekst - moraju biti očigledna. Ukoliko nisu očigledna, barem
ne isprva, zadatak je egzegetske tradicije (za B ib liju ) ili pesnika (za
njegovo delo) da obezbede primerene ključeve. I upravo to čini Dante
u G o z b i i nekim drugim tekstovima, poput XIII Epistole.18
l8V eć sam pominjao (Eco 1985) kako činjenica da je neki smatraju neautentičnom
nipošto ne umanjuje vrednost teorije koja je iskazuje i interpretativne prakse koja je
uspostavlja, a obe su u savršenom skladu sa srednjovekovnim mentalitetom.

90
 Takav stav prema svetim tekstovima (u doslovnom smislu reči)
ipak se, u sekularizovanom obliku, preneo na tekstove koji su postali
sveti u metaforičkom smislu, usled povoljnih kritika (i dodao bih, ako
smem da podozrevam, usled nekih njihovih svojstava u kojima ima
poetske višeznačnosti). To se dogodilo, barem što se srednjovekovnog
sveta tiče, sa Vergilijem;19 desilo se u Francuskoj s Rableom;20 i de-
šava se, koliko je moguče dokumentovati, s Džojsom. To nije moglo
a da se ne desi sa Sekspirom, gde se igra traganja za skrivenim smi-
slom diže na kvadrat; postalo je, naime, istoriografsko opšte mesto da
je Šekspirove tekstove mogao da napiše i neko drugi, pri čemu ne
samo što je književna istoriografija fantazirala ko bi to mogao da
bude,21 nego se još unutar ovog istoriografskog pravca razvila i jedna
uže specijalizovana struja: razvivši barjak tzv. „Bacon-Shakespeare
controversy“, lovci na skrivena značenja bacili su se na pročešljava-
nje, reč po reč, pismo po pismo, Bardovih tekstova, ne bi li u njima
našli kakav anagram, akrostih, ili neku drugu zagonetnu poruku ko-
jima bi Frensis Bekon stavio do znanja kako je on pravi autor Šek-
spirovih tekstova.22
Kad stvari ovako stoje, Dante nije mogao da izostane.
Čitalac sa gimnazijskim obrazovanjem mogao bi odvratiti kako
ne vidi čemu bi se trebalo čuditi. Dante je nejasan, Dante je pobuđivao
bezbrojna tumačenja, zar nisu svi u njemu tražili ovaj ili onaj skriveni
smisao?
19 Up Domenico Comparetti, Virgilio nel Medioevo, Firenze, Nuova Italia, II izd,
1955.
20 Npr. L. Merigot, „Rabelais et l’alchimie“, Cahiers d ’Hermes 1, 1947; Paul Nau-
don, Rabelais Franc-Magon. Paris, Dervy, 1954.
Među novijim delima, navodim: Charlton Ogbum, The misterious William Shake-
speare, New York, Dodd & Mead, 1984.
- Bibliografija je ogromna, čak se i veliki matematičar Georg Kantor (Cantor) po-
zabavio objavljivanjem tekstova kojima bi da potvrdi tu hipotezu. Up. na primer
Ignatius Donnelly, The great cryptogram, 2 toma, London, Sampson, 1888; C. Sto-
pes, The Bacon-Shakespeare question ansvvered, London, Trubner, 1889; W. F. C.
Wigston, Francis Bacon versus phantom captain Shakespeare. The rosicrucian
mask, London, Kegan Paul, 1891; Georg Cantor (prir.), Die Rawley’sche Sammlung
von zweiunddreissig Trauergedichten aufF. B. Ein Zeugniss zu gunsten der Bacon-
Shakespeare Theorie, Halle, Niemeyer, 1897; Edwin Reed, Francis Bacon our
Shakespeare, Boston, Goodspeed, 1902; William Stone Booth, Some acrostic signa-
tures ofFrancis Bacon, Boston, Houghton Mifflin, 1909; Edwin Duming-Lawrence,
Bacon is Shakespeare, New York, McBride, 1910; Bertram G. Theobald, Francis
Bacon concealed and revelated, London, Palmer, 1930; Jacques Duchaussoy, Ba-
con, Shakespeare ou Saint-Germain?, Paris, La Colombe, 1962.

91
 Jesu i nisu. Mnogi su ih tražili, ali obično imajuđi u vidu činje-
nicu da on ne samo što ih nagoveštava, nego nam daje i njihove klju-
čeve. A ipak, u tumačenje Dantea postojala je jedna tendencija, čije
čemo predstavnike nazvati sledbenicima koprene, i njih zvanična
kritika nije priznavala zato što su, čitajuči Dantea, nalazili više no svi
drugi, i to pogotovo ono čega (po zvaničnoj kritici) u njemu nema.
Dobar deo tih sledbenika koprene (među kojima su i slavni autori
poput Đovanija Paskolija, bizami tumači poput Gabrijela Rosetija
[Gabriele Rossetti], Edmona Arua [Edmond Aroux], ili Luiđija Valija
[Luigi Valli] i nekih drugih, kao što je Rene Genon [Rene Guenon], o
kojima čemo kasnije nešto više reči) kod Dantea pronalazi neki tajni
žargon, prema kome svaki pomen ljubavnih zgoda i nezgoda i stvar-
nih osoba treba tumačiti kao šifrovani napad na Crkvu. Ovde bi se čo-
vek mogao zapitati zašto bi se Dante toliko mučio da sakrije svoju
gibelinsku žestinu, kad je več neprestano i neuvijeno ružio papski
tron. Sledbenici koprene podsečaju na nekoga ko bi kada mu kažu:
„Gospodine, vi ste lopov, verujte mi!“, odvratio ovako: „Šta vam zna-
či ono ‘verujte mi’? Da li vi to možda podmečete kako sam ja nepo-
verljiv?" (Up. studije u Pozzato 1989.)
Dovoljno je prelistati Danteu posvečene De Sanktisove (De
Sanctis) eseje pa da se namah uoči kako on ne propušta priliku za
vajkanje povodom neprihvatljivih tumačenja koja su dali Roseti ili
Aru. Za Rosetija je tvrdio kako njegovo uverenje potiče od činjenice
da je on karbonar, naviknut da nailazi na simbole, te je tako i Dantea
tumačio kao da ovaj govori jezikom istog onog tajnog udruženja iz
koga će se kasnije razviti pokret karbonara. Potom je nemilosrdno pri-
metio: „Uzgred budi rečeno, ostavio nam je sedam ili osam knjiga
koje niko nije pročitao, a nisam ih, da budem iskren, pročitao ni ja.‘<23
Pogledajmo jedan konkretan slučaj u kome se Roseti vraća na
omiljenu temu koprenista: u Danteovom tekstu predstavljaju se neki
simboli i obredni postupci tipični za masonsku i rozenkrojcerovsku
trađiciju.*24 Predmet je zanimljiv, no sudara se s jednom istorijsko-filo-
loškom poteškoćom: dok postoje dokumenti koji svedoče o nastanku
rozenkrojcerovske ideje početkom XVII veka i nastanku prvih simbo-
ličnih masonskih loža počev od XVIII veka, ne postoji nijedan - ili
bar nijedan prihvaćen od strane ozbiljnih naučnika - koji bi pružio
a „Gabriele Rossetti", Mazzini e la scuola democratica, Torino, Einaudi, 1951. Od-
Iomci u kojima se napadaju Roseti, Aru itd. nalaze se passim u Lezioni e saggi su
Dante, Torino, Einaudi, 1955.
34La Beatrice di Dante, Ragionamento nono e ultimo, I, Art. II (str. 519-525, izd. Ro-
ma, Atanor, 1982).

92
potvrdu o pređašnjosti tih ideja i/ili organizacija.25 Naprotiv, postoje
pouzdani dokumenti koji svedoče kako su razne lođe i udruženja s
različitim tendencijama između XVIII i XIX veka odabirali rituale i
simbole u želji da njima pokažu kako potiču od rozenkrojcera i tem-
plara.26 S druge strane, bilo kakva organizacija koja bi da potvrdi svoje
poreklo u nekoj ranijoj tradiciji odlučuje se za ambleme tradicije na
koju se poziva (videti izbor liktorskog snopa od strane fašističke par-
tije kao znak njene namere da sebe smatra naslednicom romaniteta).
Ovakva opredeljenja jasno dokazuju šta grupa namerava, ali ne i
njeno direktno poreklo.
Roseti polazi od nerazmotrenog ubeđenja da je Dante bio ma-
son, templar- i rozenkrojcer, a onda pretpostavlja da je jedan od ma-
sonsko-rozenkrojcerovskih simbola sledeči: ruža u koju je upisan krst,
pod njim pelikan koji, u skladu s legendamim predanjem, hrani svoje
mladunce mesom koje otkida s vlastitih grudi. Sad još mora da pokaže
kako se taj simbol pojavljuje i kod Dantea. Doduše, time bi se izložio
opasnosti da dokaže samo jednu jedinu razumnu hipotezu, to jest da u
masonskoj simbologiji postoji danteovska inspiracija, ali tada bi se
mogla izneti hipoteza o nekom trečem tekstu arhetipu, čime bi Roseti
ubio dve muve jednim udarcem; istovremeno bi pokazao da je
masonska tradicija veoma stara i da je Dante bio inspirisan tom veoma
starom tradicijom. Rosetijeva tragedija je u tome što on kod Dantea ne
pronalazi nikakvu iznenađujuću analogiju s masonskom simbologi-
jom, i u tome što on, budući da nema na raspolaganju analogije koje
bi vodile ka nekom arhetipu, ne zna čak ni za kakvim arhetipom da
traga.
Da bi se utvrdilo kako se u tekstu nekog autora pojavljuje
rečenica ova ruža je plava treba u njegovom tekstu pronaći priliku u
kojoj se, i to u potpunosti, pojavljuje rečenica ova ruža je plava. Ako
se na prvoj strani nađe ova, a na pedesetoj ruž, kao deo lekseme ružiti,
i tako redom, ništa nije dokazano - samo je po sebi jasno da se, usled
veoma ograničenog broja slova koja neki tekst kombinuje, takvim
metodom može u bilo kom tekstu pronaći bilo koje tvrđenje. I onaj ko
25 Povodom rozenkrojcerovske polemike i porekla masonerije videti sledece
tekstove, koje preporučujem kao pouzdane (svaki tekst u čijem se naslovu nalazi
pozivanje na Rozen-Krojc je sumnjiv, zato što ga obično nisu pisali istoričari, nego
adepti): Paul Amold, Storia dei Rosa-Croce, Milano, Bompiani, 1989; Frances
Yates, L'illuminismo dei Rosa-Croce, Torino, Einaudi, 1972; Enrico De Mas,
Uattesa del secolo aureo, Firenze, Olschki, 1982; Roland Edighoffer, Rose-Croix et
societe ideale selon J. V. Andreae, 2 voll., Neuilly-sur-Seine, Arma Artis, 1982.
“ Up. npr. Rene le Forestier, La Franc-Magonnerie templiere et occultiste au XVIIIe
et au XIXe sičcle, 2 voll., Paris, Table d’ Emeraude, 1987.

93
bi hteo da pokaže kako je neki, očigledni, tekst A anagram izvesnog,
tajanstvenog, teksta B, morao bi da dokaže kako sva slova teksta A,
raspoređena na odgovarajuci način, sačinjavaju tekst B. Dovoljno je
izbaciti samo nekoliko slova pa da čitava igra padne u vodu. Dio jeste
anagram od reči odi, ali ne i od doliocefalo.
Rosetija čudi to što Dante pominje krst, ružu i pelikana. Među-
tim, u spevu koji govori o svetim tajnama hrišcanske religije više je
nego jasno da će se, pre ili kasnije, pomenuti i sam simbol Stradanja
Hristovog. Pelikan je, na osnovu jednog drevnog običaja, još od samih
početaka hriščanske tradicije simbol za Hrista (bestijariji, pa i sama
religiozna srednjovekovna poezija, vrve od takvog povezivanja). Što
se ruže tiče, ona se (usleđ njene složene simetrije, njene jedrine,
raznolikosti njenih boja i činjenice da cveta u proleće) javlja u gotovo
svim mističkim i poetskim tradicijama, u vidu simbola, poređenja,
metafore ili alegorije za ženstvenu lepotu, svežinu, mladost i ljupkost.
Sve su to razlozi, kaže i Roseti, što se kod Čula D ’Alkama (Ciullo
D ’Alcamo) „ruža sveža premirisna“ javlja kao simbol ženske lepote,
a kao erotski simbol i kod Apuleja i u tekstu, Danteu još kako znanom,
Romana o Ruži [Roman de la Rose] koji je, opet, hotimice preuzimao
pagansku simbologiju). I otuda Dante, kada mora da pronađe neko do-
padljivo fizičko poređenje za teološke istine (bitan uslov za stvaranje
poezije koja nije isključivo doktrinama, što je lepo zapazio još De
Sanktis), pribegava slikama koje mu nudi tradicija. Eto zašto on, pred-
stavljajući pobedničku Crkvu, pribegava figuri prečiste ruže (Raj
XXXI). Uzgred rečeno, kako je pobedonosna crkva, Hristova nevesta
upravo posledica Ovaploćenja i Stradanja, Dante neminovno prime-
ćuje da ovu Crkvu „Hristos krvlju svojom mladom učini“, a to aludi-
ranje na krv jedini je slučaj, među tekstovima koje je odabrao Roseti,
gde se, ilativno, ruža može videti u vezi (pojmovnoj, ali ne i ikono-
grafskoj) sa krstom. Inače je ruža ovde, a krst onde.27
No Roseti hoće i pelikana. Nalazi ga, ali za vlastiti račun, u
Raju, XXVI (jedina pojava u čitavom spevu), dabome u vezi s krstom,
zato što je pelikan simbol žrtve. Nažalost, nigde ruže. Roseti onda
kreće u potragu za drugim pelikanima. Jednog pronalazi kod Čeka
D ’Askolija [Cecco D ’Ascoli] (još jednog autora o kome su koprenisti
grdno nagađali, zato što je njegov tekst ,,Opora“ (L’Acerba) namemo
zagonetan). To što o pelikanu, u uobičajenom kontekstu Stradanja
27 Tačnije rečeno, ruža se u Božanstvenoj komediji 8 puta javlja u jednini, a 3 puta u
množini (osim jednog stiha u Paklu XXXII, 13, gde je rose oblik glagola rodere).
Krst se pojavljuje 17 puta, od toga u Raju 10 puta.

94
Hristovog, govori Čeko D ’Askoli ne dokazuje da se kod Dantea po-
javljuju ruža, krst i pelikan.28
Najzad Roseti pronalazi još jednog pelikana u onome incipit iz
Raja X X m , gde se govori o ptici što međ milim joj lisjem, nestrpljivo
iščekujuci zoru, poput osmatrača na grani straži, vrebajuć kada će
sunce da grane, da svojim mladima pribavi hrane. Elem, dotična ptica,
uistinu veoma ljupka, traži za svoje mlade hranu baš zato što nije peli-
kan, inače ne bi ni morala da kreće u lov, nego bi samo lagodno od
vlastitih grudi otkinula i porodu ponudila. A potom, ptica se pojavljuje
kao poređenje za Beatriče, a Dante bi izvršio i te kakvo poetsko sa-
moubistvo da je nju predstavio u nezgrapnom i dozlaboga kljunastom
obličju. Roseti bi, u svom patetičnom i očajničkom hvatanju ptica u
zamku, mogao u božanstvenom spevu pronaći i da se za njih 7 puta
veli augelli, a 11 puta uccelli - uz raznorazne fleksije obaju termina -
te da ih sve odreda pribroji pelikaneriji: ali bi ih i dalje zaticao podalje
od ruže.
Beatriče obiluje ovakvim primerima. Navešću samo još jedan,
i to baš iz pevanja (drugog) koje se smatra jednim od najizrazitije
filozofskih i doktrinamih u Raju. U tom pevanju do maksimuma je
iskorišćeno umeće koje još De Sanktis određuje kao suštinsko za čitav
treći deo speva: izraziti božanske tajne, inače neiskazive, metaforom i
alegorijom svetlosti - što je u potpunom saglasju s teološkom i misti-
čkom tradicijom. Shodno tome, i najteže shvatljivi filozofski pojmovi
moraju se izraziti pomoću optičkih primera. Valja zapaziti da je
Dantea na ovakvu odluku navodila čitava njemu savremena literatura
iz teologije i fizike: bila je prošla tek pregršt decenija otkako su na
Zapad prodrle arapske rasprave iz optike; Robert Grostest objašnjavao
je kosmogonijske fenomene svetlosnom energijom; u oblasti teo-
logije, Bonaventura je ispitivao razliku između lux, lumen, i color; u
Romanu o Ruži slave se volšebna ogledala i, posredstvom Alhaze-
novih traktata, opisuju se fenomeni odražavanja, prelamanja, iskriv-
Ijavanja i povećavanja slika u njima; Rodžer Bekon zalagao se za
dostojanstvo optike kao primame i fundamentalne nauke, zamerajući
Parižanima što je dovoljno ne cene, dok Englezi već uveliko razma-
traju njena načela (up. Eco 1987)... Razume se, kada Dante, iskori-
stivši za opis nekih astronomskih pojava poređenja s dijamantom
prožetim svetlošću, draguljem i vodenom masom koju probija sve-
tlosni zrak, treba da opiše različiti sjaj nepomičnih zvezda, pribegava
MRoseti, međutim, ubacuje u tekst navod iz Čeka tako da nije moguće neposredno
uočiti kako nije citiran Dante, te onaj ko se ne udubi u čitanje stiče utisak da se pred
njim nalazi primer iz Dantea.

95
optičkom objašnjenju i navodi primer triju ogledala što s raznih
rastojanja odražavaju zrake jednog te istog izvora svetlosti.
Po Rosetiju (nav. delo, str. 486), ovo bi bile tek Danteove muši-
ce, kada se ne bi uzelo u obzir (kako bi njegove reči dobile smisao) da
se tri svetla postavljena u trougao - valja zapaziti: tri izvora svetlosti,
što ne znači tri ogledala koja odražavaju svetlost iz nekog drugog iz-
vora - javljaju u jednom masonskom ritualu. Ova bi hipoteza, čak i da
prihvatimo načelo post hoc ergo ante hoc, u krajnjem slučaju objasnila
zašto je Dante (upucen u potonje masonske rituale!) odabrao sliku
triju svetlosnih izvora, ali ne bi objasnila ostatak pevanja.29
Kun primecuje kako neka teorija, da bi se mogla prihvatiti kao
paradigma, mora da izgleda bolja od drugih teorija na poprištu, ali ne
mora nužno da objasni sve činjenice s kojima ima posla. U redu, ali
ne sme ni da objašnjava manje od prethodnih teorija. Ako se prihvati
da ovde Dante govori u okvirima srednjovekovne optike, razume se i
zašto u stihovima 89-90 govori o boji koja se „vraća preko stakla -
što iza sebe olovo krije“. A govori li Dante o masonskim svetlostima,
onda ostale svetlosti u pevanju ostaju u tami.

2.4.4. Rene Genon: plovidba nasumce i brod budala

Bezmalo sva obeležja hermetičkog mišljenja mogu se pronađi u

argumentacijama koje sprovodi jedan od njegovih savremenih epi-
gona: Rene Genon (up. ogled Klaudije Mirande [Claudia Miranda] u
Pozzatol989). U svom delu Kralj sveta (Le roi du monde)30, autor
pretpostavlja da postoji neki tajni duhovni centar, kojim vlada izvesni
25 Sva je prilika da bi Roseti odvratio kako, postoji li tu neka skrivena aluzija, ovu i
ne trebasasvim razjašnjavati. Povodom 13. i 14. stiha VII pevanja Raja (,,Maquella
reverenza che s ’indona - di tutto me, pur per B e per ice“) primecuje da u njima
mora da se krije neki tajni smisao, jer bi to inače bilo „skučeno, detinjasto izra-
žavanje, nedostojno velikog pesnika", nalazi da Jakopo Maconi (Jacopo Mazzoni)
„tvrdi kako ne treba da u njima sagledavamo nešto tako jadno i smešno, jer je gore-
pomenuti stih pogrešno pročitan, a trebalo bi da stoji ovako: ‘Di tutto me, pur per B.
e per I.C.E.’ I dodaje da ti inicijali s tačkom sadrže jednu veliku misteriju, koju on
ne može i ne sme da izrekne..." Pred nama je „pitagorejska" tajna. A koja?-Kada bi
bila izrečena, više ne bi bila tajna. ,,A da su u Aligijerijevom stolecu u Italiji po-
stojale pitagorejske škole, to više ne bi trebalo dovoditi u sumnju, kao što nas i drugi
uveravaju." (nav. delo, str. 494)
311 Paris, Gallimard, 1958 (korističemo italijansko izdanje: II re del mondo, Milano,
Adelphi, 1977).

96
Kralj Sveta, upravljajuci zbivanjima među ljudima. Taj centar se, po
Genonu, poklapa s podzemnim kraljevstvom Agartom (Agarttha) koje
se nalazi negde u Aziji, verovatno na Tibetu, no njegovi ogranci za-
laze ispod kontinenata i ispod okeana. Tekstovi od kojih Genon polazi
nisu nastali pre druge polovine XIX veka i lišeni su svake naučne po-
uzdanosti,31 ali Genon hoce da dokaže kako o podzemnom središtu i
Kralju Sveta svedoče sve mitologije i religije, i da sve govori u prilog
poistovecivanja kraljevstva Agarte s onim zagonetnim mestom u Aziji
gde su, prema legendi, izbegli Templari, nakon što ih je Filip Lepi uni-
štio, i Rosenkrojceri. Otuda bi trebalo tražiti ne jedan, nego mnoge
tekstove arhetipe, ili - u nedostatku ovih - bezbrojne tradicionalne
priče.
Kao primer tehnika koje se kad ustreba u obrazlaganju koriste,
pogledajmo kako se razvija VII poglavlje, ,,‘Luz’ ili besmrtno bora-
vište“.
N a predanja o „podzem nom svetu “ nailazim o kod v e lik o g broja naro-
da... U op šten o u zevši, m o g lo bi se prim etiti da je „kult pecina“ u vek
povezan s idejom o nekom „unutrašnjem m estu“ ili „sređišnjem
m estu“ i da su, u tom pogledu, sim b ol pecin e i sim b ol srca prilično
blisko povezan i... M eđu tradicijam a na koje sm o aludirali postoji
jedna posebno zanim ljiva: nalazim o je u judaizm u, a tiče se n ek o g
tajanstvenog grada po im enu L ui... N ed alek o od L uza raste, priča se,
jedan badem (luz, na hebrejskom ) koji u dnu im a šupljinu, ona v o d i
do n ek og podzem lja, a pod zem lje do grada, koji je potpuno skriven.
(str. 70)

Može se poči od zapažanja da se podaci o Luzu zasnivaju na

nekakvom „priča se“ i da ima bezbroj legendi o podzemnim grado-
vima do kojih se stiže prolazeči kroz pečinu ili šupljinu u drvetu. U
svakom slučaju, i da je Luz zbilja postojao, njegovo postojanje još ne
31 Prvi je markiz Sent Iv d’ Alvedr (Saint-Yves d ’Alveydre), koji je 1901. objavio
knjigu Misija Indije u Evropi (Mission de l'Inde en Europe) u kojoj opisuje tajan-
stveni podzemni svet Agarte. Opis tog sveta prilično je maštovit, ponekad i bajkovit
- kao i u svim utopijskim i izmišljenim kraljevstvima iz prošlosti u njemu ima i
legendamih životinja - ali Sent Ivu služi kao ideološka osnova za njegovu ideju o
uspostavljanju neke svetske vlade pod nazivom Sinarhija. Drugi tekst takođe ima
jednog maštovitog autora, Ferdinanda Osendovskog (Ferdinand Ossendovvski), koji
je 1924. objavio knjigu Životinje, Ijudi i bogovi (Beasts, Men and Gods), kao nastav-
ljač Sen Iva, čini se do te mere da je bio optužen za plagijat (ali naziv Kralj Sveta
uvodi baš Osendovski). Agarta se prvi put pominje u XIX veku kod jednog pisca
avanturističkih romana, Luja Žakolioa (Louis Jacolliot), koji je bio i autor ezo-
terijskih knjiga o istočnjačkom poreklu raznih religija.

97
dokazuje kako negde sred podzemlja boravi Kralj Sveta. Čitalac
iščekuje prelazak na ovaj značajni deo obrazlaganja. No Genon kreče
drugim putem.

Inače, prem a različitim značenjim a koja reč luz im a, čin i se da ona

p otiče od n ek o g korena koji ozn ačava sv e što j e skriveno, prekriveno,
zapleteno, čutljivo, tajno; treba prim etiti da reči k oje označavaju nebo
imaju isti sm isao. O bično se coelum stavlja uz grčko koilon, „šuplji-
na“ (što m o že im ati v e z e i sa p ečin om , utoliko pre što i V aron na ovu
bliskost ukazuje kad veli: a cavo coelum ); no o v d e se m ora skrenuti
pažnja da je, izgled a, stariji i ispravniji ob lik caelum, koji v eom a
podseča na reč caelare, ,,sakriti“. S druge strane, na sanskritu Varuna
im a koren var, ,,pokriti“ (što zn ači i koren kal, na koji se n adovezuje
latinsko celare, drugi ob lik za caelare, i n jegov grčki sin on im kalup-
tein); i grčko Ouranos ob lik je isto g im ena, zato što se va r lako pre-
tvara u ur. D ak le, te reči m ogu da označavaju ,,ono što prekriva“ , ,,ono
što skriva“, ali i ,,ono što je skriveno", a p osled n je n aved en o značenje
je dvojako: on o što je skriveno čulim a, natčulno kraljevstvo i, u perio-
dim a tm ine i pom račenosti, tradiciju koja prestaje da se pokazuje spo-
lja i otvoreno, te „nebeski sv et“ postaje „podzem ni svet“ . (str. 7 0 -7 2 )

Nisam navodio autorove beleške, buduči da one, umesto da

filološki potkrepe iznesene etimologije, donose dalja povezivanja s
vedskom, egipatskom i masonskom tradicijom. Važno je primetiti da
- čak i ako se uzme da su valjane one etimologije koje Genon, kao u
vatrometu, vrcave, nudi očima čitalaca - kada se ovaj odlomak po-
novo pročita izlazi na videlo kako, premda grčki termin koilos znači
da je nešto šuplje, ili udubljeno, to nije nužno i nešto skriveno ili pe-
ćinsko; uostalom, i koilos potamos služi za označavanje reke visokih
obala. No i da je u antici bio uspostavljen odnos između neba, koje od
naših očiju skriva nekakvu nadnebesnu zbilju i, eventualno, pećina u
koje su pohranjene stvari pod zemlju skrivene (ali ono što u pećinama
skriva nije njihova udubljenost, nego svod, dakle ispupčenost), odatle
nikako ne bi automatski proizašla veza neba s jednom pećinom u kojoj
navodno boravi Kralj Sveta. Međutim, još jasnije iskrsava da ovde
imamo dve etimološke niti, jedna nebo povezuje s udubljenošću, a
druga sa skrivenošću. Ako poklonimo poverenje jednoj, onda ne mo-
žemo i drugoj, zato što pronaći etimologiju ne znači odrediti mrežu
semantičkih asocijacija, nego odrediti koje su uzročne niti. U svakom
slučaju, nijedna od onih dveju etimoloških niti nema veze s Luzom,
98
osim po onome što se malo dalje kaže, naime da Luz zovu (ko?) i
„plavetnim gradom". Svaki element ovog diskursa mogao bi da
predstavlja indiciju, ali sve indicije zajedno ne obrazuju sistem.
Ipak, Genon se ne predaje. Napušta nebo, vraća se u Luz, koji
ima i značenje ,,badema“, ,,koštice“: koštica je ono što plod sakriva, i
eto opet jedne vanredne veze s pećinama (sasvim očigledne, jer je Luz
po đefiniciji podzemni grad). Međutim, sad treba povezati podzemlje
Luza s podzemljem Kralja Sveta - zbog toga je Genon i započeo svoje
obrazlaganje. Tu se dešava još jedan dramatičan preokret: Genon ot-
kriva (ne kaže gde) da je luz takođe:

im e koje je dato jednoj neuništivoj telesnoj čestici, koja se sim b oličn o

predstavlja kao v eo m a čvrsta kost, č e stic i za koju duša n avodno ostaje
vezana i p o sle smrti, sv e dok ne vaskrsne. K ao što koštica sadrži klicu,
a kost srž, luz u o v o m sm islu im a u sebi sv e m o g u će što j e potrebno
za vaspostavljanje bica: to ć e se d ogoditi pod uticajem „n eb esk e ro-
se “, o živ eć e sasu šen e kosti; na o v o aludiraju reči svetoga Pavla: „sije
se u sram oti, a ustaje u slavi“ . (str. 74—75)

Uza sve to, Genon još dodaje i belešku da se Pavlov iskaz oči-
gledno tiče hermetičkog principa po kome ,,ono što je gore isto je kao
ono što je dole, ali u suprotnom smeru“.
Ovakvo davanje maha analogijama dovodi do falsifikovanja
navoda. Kao i svaki hermetičar koji drži do sebe, Genon bi trebalo da
zna kako to načelo koje nam prenosi Smaragdna tablica (Jabula sma-
ragdina) glasi: quod est inferius est sicut quod est superius, ed quod
est superius est sicut quod est inferius32, čime se jasno potvrđuje pove-
zanost mikrokosmosa i makrokosmosa, zemnog i nebeskog sveta, a da
se nigde ne pominje nekakva inverznost. Naravno, taj odnos je mal-
čice inverzniji, a mnogo neusklađeniji, kod svetog Pavla, koji nikako
ne veruje da je slava na nebesima slična sramoti ovoga sveta.
Međutim, Genon je nezaustavljiv: iz slave vraća se u Luz i tvrdi
kako se „obično luz postavlja negde u najniži deo kičme“ (ko to ,,obi-
čava“?), čime prelazi na poistovećivanje luza i zmije Kundalini, koja
je, prema tantrizmu, sklupčana u predelu trtične kosti, i koja se, pro-
budi li se na pravi način, uspinje ka višim pleksusima, da bi u telu
otvorila treće oko.

32„...ono što je ispod čini se kao da je iznad, a ono što je iznad kao da je ispod.“
(Prim. prev.)

99
 K ako se čini, iz takvog približavanja proističe da se sm eštanje lu za u
donji d eo organizm a tiče sam o čovek a koji j e u stanju dekadencije, a
za sveukupno čovečan stvo na zem lji isto to v a ži p ovod om sm eštanja
najvišeg d uhovn og središta u „podzem ni sv et“ . (str. 7 6 -7 7 )

Genon je ovde nesumnjivo načinio dve semantičke opozicije,

ne bi li uspeo da razmesti sve elemente kojima manevriše: gore vj
dole, i očigledno vs skriveno. Međutim, ove dve opozicije tako su
uopštene da je njima iscrpljeno sve čime je opremljena i zemlja i nebo.
Zato što se dole nalaze boce iz godina dobrih berbi, palčevi na nozi,
vratari, cisteme, četvoronošci i tepisi - a među stvari koje se odmah
ne vide ubrajaju se gomolji, rudnici volframa, automobilski diferenci-
jali, brojevi Bankomata, slezine, mikrobi i najveći od nepamih
brojeva. Jednom rečju, Genon predlaže jedan sistem, ali taj sistem ne
dozvoljava da se iz njega išta isključi, i svaka igra koja bi u njemu
započela mogla bi se, kao rak, u nedogled razvijati, preko spleta aso-
cijacija, od kojih se neke zasnivaju na fonetskoj sličnosti, neke na
tobožnjoj etimologiji, a neke, opet, na analogiji po značenju, te bi u toj
igri štafetu jeda dmgoj predavale sinonimije, homonimije i polise-
mije, a smisao bi se stalno pomerao tamo gde neka nova asocijacija
ispusti ono od čega je nastala i zaputi se ka novim odredištima, a mi-
sao stalno mši mostove za sobom. U ovom pomeranju smisla svakako
nije bitno dokazivanje, nego ubeđenje da ono što se saznalo može biti
potkrepljeno jedino nekom vrstom zaglušujuće kakofonije misli, gde
svaki zvuk tvori muziku, a harmoniju daje sledbenikovo htenje, jer
ovaj bi da po svaku cenu zaigra na tu muziku.
U ovoj hermetičkoj disko-muzici jasno je samo jedno: ima li
Kralja Sveta i gde on jeste ostaje tajna, koju se autor upinje da ne
otkrije. Doista, u pitanju je prazna tajna: i Genon zna da je Kralj Sveta
metafora za tradiciju kojoj pripada, i da je ta tradicija sinkretistički
zbir svih diskursa kojima on rasipnički barata.

100
 3.
POSTUPAK TUMAČENJA
3.1. KRITERUUM IEKONOM IČNOSTI1

3.1.1. Ekonomičnost u izotopiji

Hermetička semioza se, od samih svojih početaka, manifesto-

vala na dva nivoa: tumačenja sveta kao knjige i tumačenja knjiga kao
svetova. Model hermetičke semioze ima vodeču ulogu u mnogim
teorijama tumačenja, premda s različitim modalitetom i intenzitetom.
Bitno je zapaziti da kriterijum tumačenja o kome je reč nema nikakve
ili gotovo nikakve veze s onim koji zavladava u antičkom, hrišćan-
skom i judaističkom alegorizmu, a svoj vrhunac dostiže u srednjo-
vekovnoj teoriji o četiri značenja Svetoga pisma. Srednjovekovna kul-
tura priznavala je važenje kriterijuma mnogostruke rastumačivosti
teksta, ali je čitavu svoju encikopedijsku energiju usmerila na inter-
subjektivno određivanje granica tog tumačenja: tekst se mogao tuma-
čiti na različite načine, ali ne u beskonačnost, nego prema jasno utvr-
đenim pravilima (up. Eco 1984:4; 1985; 1987:129). ^
Može se desiti (up. rad Sandre Kavikjoli [Cavicchioli] o Pasko-
lijevom tumačenju Dantea, u Pozzato 1989) da neki manje-više ezote-
rički interpretativni pristupi podsete (ako ni zbog čega drugog, a ono
barem zbog jasnog zajedničkog porekla) na izvesnu dekonstrukcio-
nističku kritiku. Međutim, kod najrazboritijih predstavnika tog pravca
hermeneutička igra ipak podleže nekom sistemu pravila. Evo kako
jedan od vođa grupe Yale Deconstructionists, Džefii Hartman ( Hart-
man 1985: 145 i dalje), ispituje neke Vordsvortove (Wordsworth)
stihove, iz pesama poznatih kao ,,Lucy’s Poems“, gde se eksplicitno
govori o smrti mlade devojke:

I had no human/ears:
She seemed a thing that could not feel
The touch of earthly years.

No motion has she now, no force;

She neither hears nor sees,
'U ovom ogledu prerađeni su razni tekstovi, među kojima i uvod za Pozzato 1989,
deo predavanja održanih na Univerzitetu u Kembridžu marta 1990. (Tanner
Lectures), i deo saopštenja za Bloomsday, Venezia 1988.

103
 Rolled round in earth’s diurnal course
With rocks and stones and trees?
On u ovim stihovima vidi niz pogrebnih motiva ispod površine
teksta. Diurnal može da se podeli na die i urn, dok course nagoveštava
corpse. Iz činjenice da kretanje zemlje povlači lik za sobom nastaje
slika gravitacije (gravitation) koja aludira na reč grave, grob. Nadalje,
u pesmi se navodno razaznaje i jedan termin koga u tekstu nema (kao
da gravitacije ima), naime tears, suze. Priziva ga činjenica da bi se
rimovao s fears, years i hears - a uz to bi bio anagram od trees.
Treba istači da dok bi na die, urn, corpse i tears mogli da navo-
de drugi termini kojih u tekstu zaista ima (diurnal, course.fears, years
i hears), na grob (grave) navodi gravitation, čega u tekstu nema, ali se
pojavljuje u čitaočevoj odluci da načini parafrazu. Zatim, tears nije
anagram od trees, ništa više nego što bi pot bio anagram od port. Ovde
imamo pred sobom neprestano osciliranje glasovnih sličnosti između
termina in praesentia i glasovnih sličnosti između termina in absentia.
A ipak, Hartmanovo čitanje deluje ubedljivo; u svakom slučaju,
ne navodi na pomisao o rasipnosti u tumačenju, onoj koja nas je
ošamutila i oneraspoložila kod Rosetija ili Genona. Naravno, Hartman
ne insinuira kako je Vordsvort želeo da izazove one asocijacije, niti bi
se u njegovu kritičku poetiku uklopilo takvo traganje za intencijama
autora. On jednostavno hoče da kaže kako senzibilni čitalac sme da ih
potraži, jer ih tekst, makar i potencijalno, sadrži ili pobuđuje, između
ostalog i zato što je pesnik mogao da (ma i nesvesno) stvori „vibra-
cije“ harmonizovane s glavnom temom. Ako ništa ne dokazuje da
tekst nagoveštava grob i suze, ništa ih ni ne isključuje. Evocirani grob
i suze pripadaju istom semantičkom polju kao i lekseme in praesentia.
Hartmanovom čitanju ne protivreče drugi eksplicitni vidovi teksta.
Može se prosuditi da je ono ,,prekomemo“, ali ostaje neodredivo da li
je opravdano ili nije. Jeste da su indicije labilne, ali mogu da obrazuju
sistem.
Sistem nesumnjivo nastaje iz jedne interpretativne hipoteze.
Dakle, u teorijskom pogledu, uvek je moguče pretpostaviti neki sistem
koji bi inače nesuvisle indicije učinio prihvatljivima. No u slučaju
tekstova postoji jedan dokaz, doduše zasnovan na nagađanju, a sastoji
se u određivanju pertinentne semantičke izotopije. Znamo da italijan-
ska leksema granata odgovara mnogim značenjima, ima ih barem*i
-„Minu moj ljudski strah. / Bi ona kao nešto van / leta zemlje, taj mah. / Ni kreta, ni
snage; pogled, zvuk / što bi nju ophrvo. / Zemnog je dneva uze krug, / ko hrid, kam
i drvo.“ (Prev. Milana Piletić)

104
šest, među kojima su i „metla od snopova metlaša“, „primitivna ručna
bomba“ i „artiljerijski zašiljeni projektil“. Pogledajmo sledeće tri re-
čenice:
(i) Prislonio sam granatu uz frižider.
(ii) Granata je ispravno eksplodirala.
(iii) Stavio sam granatu na poljski krevet.
Normalni govomik bi potvrdio da se u prvom slučaju radi o
metli, u drugom o projektilu, a treci slučaj ostaje neođrediv zato što bi
u pitanju mogao biti ili nemami požami, ili neoprezni vojnik zadužen
za eksplozive.
Prva dva tumačenja sasvim su očigledna, jer se u prvom slučaju
ističe semantičko obeležje odomacenosti, zajedničke metli i frižideru,
a u drugom se obeležje tiče ratovanja, zajedničkog bombi i eksploziji
(štaviše, u drugom slučaju bi mogućnost eksplodiranja bila deo se-
mantičkog opisa bombe). U trećem slučaju, leksema branda (poljski
krevet) uvodi dvosmislenost, zato što navodi na pomisao o ,,kasami“,
a time i na mesto gde se odvija jutamje čišćenje i na mesto gde se
čuvaju eksplozivni uređaji.
Naravno, postoji i mogućnost da je neoprezni vojnik prislonio
granatu uz frižider ili da je neki terorista ispunio dršku metle
trinitrotoluolom. Međutim, verodostojno tumačenje obično biva
podržano - takođe hipotetičnim - vraćanjem na diskurzivni topic.
Ako se pretpostavi da je taj predmet diskursa ono što se dešava u ku-
hinji, onda će (i) da se tumači na očevidniji način, dok će se za (iii)
odabrati najverodostojnije tumačenje, pošto se odredi da li je diskur-
zivni topic „način čišćenja spavaonice u nekoj kasami", ili „neprime-
reno ponašanje vojnika koji su u nekoj kasami zaduženi za eksplo-
ziv“. Naravno, određivanje onoga o čemu se govori predstavlja rizičan
interpretativni poduhvat. Ipak, konteksti ga čine manje neizvesnim od
stavljanja novca na crveno ili na cmo (up. Eco 1979). Preimućstvo
Hartmanovog grobnog tumačenja je u tome što igra na kartu jedne
konstantne izotopije.
Kladiti se na izotopiju svakako je valjan kriterijum tumačenja,
ali pod uslovom da izotopije ne budu suviše uopštene. Isto načelo važi
i za metafore. Metafora se dobija kada se nešto metaforizovano za-
meni nečim što metaforizuje, na osnovu jednog semantičkog obeležja,
ili više takvih obeležja, zajedničkih za ta dva jezička termina:
međutim, ako Ahil jeste lav zato što su i on i lav hrabri i krvožedni,
bili bismo skloni da odbacimo metaforu Ahil je patka, ako bi se ona
opravdavala načelom da im je zajedničko semantičko obeležje to što
105
su dvonožne životinje. Ahil i lav hrabri su kao malo ko, dok su Ahil i
patka dvonošci kao i mnogi. Bilo da je posredi analogija ili sličnost,
kakav god epistemološki status one imale, značajne su samo ako su
izuzetne. Nema ničeg zanimljivog u nalaženju analogije između Ahila
i komjače na osnovu toga što su i jedno i dmgo fizički predmeti.

3.1.2. Ekonomično s Džojsom

Izgleda da je Džojsov idealni čitalac, onaj koji pati od idealne

nesanice, najuzvišeniji uzor dekonstrukcionistički nastrojenog čitao-
ca, za koga je svaki tekst beskrajni košmar. Biće da za takvog čitaoca,
pre no kritička tumačenja Fineganovog bdenja, postoji beskonačni niz
originalnih prestvaranja.
Međutim, ne treba isključiti jedno čisto ,,onirično“ čitanje
Fineganovog bdenja. Bože sačuvaj. Njegov autor je svakako pomi-
šljao i na takav interpretativni ishod. A s dmge strane, u slučaju teksta
čija su tumačenja do te mere neodrediva, granice između tumačenja i
upotrebe postaju tanušne. Vemjem da, kao čitalac, imam prava da pre-
listavam Fineganovo bdenje često ne poštujuči redosled stranica,
prepuštajući se hirovima vlastite mašte i muzičke senzibilnosti, nasla-
đujući se zvučanjem tamo gde odlučim da ne razaznajem reči. Veru-
jem da je dopušteno čitati Fineganovo bdenje i onako kako manje
prefinjeni primaoci provode veče uz televizor, pomerajući prst po
daljinskom upravljaču kao da vrše prisilnu radnju, praveći sopstvenu
priču koja nije nerazumnija od nekog nadrealističkog „osobitog leša“.
No ipak je Fineganovo bdenje tekst, pa kao takvo mora da
podnese i jedno kritičko čitanje. Naime, mislim da kritičar mora biti u
stanju da kaže: ,,Ti si od Fineganovog bdenja načinio i ovo, što ti niko
ne zamera, možda si se čak i vemije no drugi držao autorovih želja.
Međutim, pripazi, autor je uložio veliki trud u projektovanje ove
ogromne mašine za proizvodnju tumačenja, ali i u pokušaj da ti načini
putokaze za čitanje. Nije se ograničio na prepisivanje telefonskog
imenika, od koga, zahvaljujući obilju likova, svako može do mile
volje praviti Božanstvenu komediju, nego je s promišljenom revnošću
ražmeštao svaki pun, svako ukrštanje aluzija, te njegov tekst iziskuje
i ovaj čin poštovanja. Tekst iziskuje da, pošto ga upotrebiš onako kako
želiš, svakako kažeš i kad si ga to upotrebio i kad si ga to rastumačio.‘i
Drugim rečima, postoje čitanja koja Fineganovo bdenje ne
dopušta. To nikoga ne sprečava da se u njima oproba. No valja znati
da se onda Džojsovo delo upotrebljava isto onako kao što su ljudi u
106
 srednjem veku upotrebljavali Vergilijevo delo, ili savremenici Nostra-
damusovo: koristeci tehniku „gledanja u šolju“ ili - da se lepše izra-
zimo - tehniku arhaičnog gatanja, motrenjem ptičjeg leta ili
životinjske utrobe.
Fineganovo bdenje pruža zadovoljavajucu predstavu o univer-
zumu neograničene semioze baš zato što je punopravni tekst. Jedan
„otvoreni" tekst ipak ostaje tekst, a jedan tekst može da pobudi be-
skonačna čitanja ne dopuštajuči pri tom svako bogovetno čitanje.
Nemoguče je reči koje je najbolje tumačenje nekog teksta, ali je mo-
guče reči koja su pogrešna. U procesu neograničene semioze od
svakog čvorišta može se preći na neko drugo, ali taj prelazak nadziru
ona pravila povezivanja koja je istorija naše kulture na neki način
opravdala.
Iza svakog kratkog spoja krije se neka mreža kulture u kojoj
svaka asocijacija, svaka metonimija, svako zaključivanje potencijalno
može da se ponudi i isproba. Ostavljajući govomicima slobodu odre-
đivanja ogromnog broja veza, proces neograničene semioze im do-
zvoljava da stvaraju tekstove. No tekst je organizam, sistem
unutrašnjih odnosa koji aktuelizuje neke od mogućih spojeva, dok
druge uspavljuje. Pre nego što se tekst proizvede, mogu se izmišljati
svakovrsni tekstovi. Nakon što je tekst proizveden, moguće je naterati
ga da kazuje mnoge stvari - u izvesnim slučajevima potencijalno bes-
konačan broj stvari - ali je nemoguće - ili barem s kritičkog gledišta
neopravdano - terati ga da kazuje ono što ne kazuje. Tekstovi često
kazuju više no što su njihovi autori hteli da kažu, ali manje od onoga
što bi mnogi nesuzdržljivi čitaoci hteli da oni kažu.
U čuvenom A Wake Newslitter (oktobar 1964, str. 13) Filip L.
Grejem (Philippe L. Graham) sugeriše da je poslednji istorijski doga-
đaj zabeležen u Fineganovom bdenju austro-nemački Anschluss. Rut
fon Ful (Ruth von Phul), međutim, dokazuje da se poslednja istorijska
aluzija tiče Minhenskog sporazuma od trećeg septembra 1938. Upu-
ćivanje na Anschluss dokazano je i samim pojavljivanjem te reči, no
što se Sporazuma tiče, na delu su dovitljiva nagađanja. Bilo kako bilo,
nema ničega što bi se protivilo pretpostavci da je autor kadar da
navede Anschluss sklon i navođenju Minhenskog sporazuma.
U oktobarskom broju iz 1965. godine Natan Halper (Nathan
Halper) pokazuje kako hipoteza o Minhenskom sporazumu može da
se dovede u sumnju preciznim semantičkim analiziranjem termina ko-
je Džojs koristi, ali se konačno ne izjašnjava ni za nju ni protiv nje.
Naznačava, ipak, da je Džojs reč Anschluss možda upotrebio u nje-
nom uobičajenom, a ne u političkom smislu, te primećuje da kontekst
107
koji neposredno sledi ne potvrđuje političko čitanje. Ako jaka hipote-
za o Anchlussu postaje slabija, ona slaba o Minhenskom sporazumu
biva ozbiljno dovedena u sumnju. Da bi pokazao koliko bi se lako u
Džojsu moglo nači sve i svašta, Halper navodi primer Berije:

Berija, 9. decem bar 1938 (bazira se na berial, 4 1 5 .3 1 ). The Tale o fth e

Ondt and the G racehoper3 dolazi p o sle izraza So vi etl Ovaj je , opet,
u v ezi sa „communal ant-society“. N a sled ečoj strani aludira se na be-
rial kao na varijantu od burial (sahrana). Izgled a da nem a nikakvog
razloga zb og koga bi D žo js upotrebio o vu reč (um esto burial), osim
ako se ona i dalje ne upučuje na pom enuto društvo. Ovaj put, upućiva-
njem na sovjetsk o g funkcionera Lavrentija Beriju. On n ije b io poznat
u zapadnom svetu pre 9. decem bra, kada je naim enovan za kom esara
za unutrašnje p o slo v e. Pre toga je b io sam o jedan od m anje značajnih
funkcionera, i D žojs nije m o g a o da zna za n jegovo im e. Ili, da g a je i
znao, ne bi im ao razloga da g a upotrebi. U to vrem e rukopis je b io u
štampariji. N o o v o bi, um esto da bude slabost, m o g lo biti jaka strana
argumenta. Znam o da je D žo js uvek n ešto dop isivao na šifo v im a . M o-
žem o očekivati da su m u n eke od naknadnih m isli p ale na pam et pod
uticajem događaja koji tek što su se bili odigrali. N ije m ala verovat-
noća da ga je najnoviji događaj za koji je saznao n aveo da u š if ubaci
dodatak. Preostaje sam o da se proveri kada se prvi put javlja termin
berial. N em a ga (iako So vi et im a) u Transition 12, iz marta 1928.
Z ato ga, avaj, im a u Tales Told ofS h em and Shaun, iz avgusta 1929.
A k o je to uopšte m o g u će, m oj argum ent je m anjkaviji od argumenata
g osp ođ e Fon Ful - ili i gosp od in a G rejem a. B erial ne ukazuje na
Beriju. Pitanje glasi: um e li n ek o da m i k aže zašto je D žo js ovu reč
baš ovak o napisao?... O ni za koje je n jeg o v o F. b. proročansko đ elo
rekli bi da se berial ipak m o ž e odnositi na Beriju, iako se pojavio de-
set godina pre njega. N o sv e to m eni d eluje apsurdno. A k o se držim o
takvih proročanstava, postaje n em o g u će ustanoviti koji je bio taj
„najnoviji istorijski događaj“ .

U decembarskom broju, 1965. godine, gospođa Fon Ful uz-

vraća udarac, ali ovaj put u nameri da podrži Halperov oprez:

P ovod om grafije berial (4 1 5 .3 1 ). The F able o f the O ndt and the

G racehoper d elim ičn o se od n osi na silo m discip lin ovan a i autoritama
društva i, kao što prim ećuje gosp od in Halper, prethodi joj So vi et!

3Aluzija na cvrčka i mrava. Međutim, Gracehoper nije samo skakavac, nego i „onaj
koji se uzda u milost".

108
 O vo se ne odnosi sam o na ruski marksizam; to je i Amin koji upotreb-
ljavaju član ovi fundam entalističkih religioznih grupa. B erial u sv o m
neposrednom kontekstu im a jo š jednu političku napom enu: O ndt (što
na dansko-norveškom zn ači ,,zlo“) kaže da on ,,[w ill] not c o m e to a
party at that lo p p ’s" - a lop je buva - ,,for he is not on our so cia l list.
N or to B a ’s berial nether...“ R azne p olitičk e aluzije su alegorije reli-
gioznih značenja; o sn ovn i sm isao basne je u tom e što G racehoper č e -
sto ispoljava užasnuto nepristajanje na eshatologiju jed n e autoritam e
religije i njene dušebrižničke rituale, i u neslaganju form ula i rituala
(to jest dela) i m ilosti (to je st vere) - a u nju se G racehoper uzdaje.
B a koje treba sahraniti duša je mrtvih; u egipatskoj m itologiji on a im a
ob ličje ljudskog biča s ptičjom glavom . U 4 1 5 .3 5 -3 6 , p o sle m o litv e u
stilu K njige mrtvih (čim e se anticipira n eizbežna aluzija na E gipat na
kraju basne: 4 1 8 .5 i dalje), Ondt kaže: ,,A s broad as B e p p y ’s realm
shall flourish m y reign shall flourish!“ B ep p y je italijanski dem inutiv
za Josifa. O vde se Ondt prikazuje kao Josifov supam ik, p ošto j e berial
prikrivena aluzija na Josifa koji je bio figurativno sahranjen ( buried ),
i to dvaput, u cistem i i u tam nici, da bi zatim o ž iv e o i vladao E giptom .
U E giptu m u je rođen sin Jefrem (P ostanje , 4 6 .2 0 ), a on je b io roditelj
B eriji (D ou ay, V erija), što znači ,,u zlu “, im e odabrano zato što ,,it
w en t ev il w ith h is h ou se“ (,,jer nesreča zad esi d om n jeg o v “ ; P rva
knjiga dnevnika, 7.23). I Josifov brat A sir im ao je sina koji se zvao
Berija [Verija] (P ostanje, 4 6 .1 7 ). O va d vojica ,,u zlu “ đ o v o d e u v ezu
ono „ berial nether“ kako s O ndtom (zlom ), tako i s pogrebnim ob iča-
jim a „A m ongdeda" (4 1 8 .6 ), Egipta. M ožda o v o upučuje na A m on a,
ali i na A m en, što je varijanta od A m on . U jed n om od narednih p o-
kolenja J osifov e porodice, izv esn i S o fa im ao je sina Berija [V erije]
(P iva knjiga dnevnika, 7.36), što znači „čovek iz bunara“ , a to j e o č i-
gled n a aluzija na Josifa i cistem u , jam u u kojoj ne b eše v o d e. (O va
karakteristična zbrka identiteta i generacija tem a j e eseja T om asa
M ana o Bunaru P rošlosti, uvodnom delu tetralogije o Josifu. G od in e
1933. M an je za p o čeo svoj rad na njoj prikazujuči nam kako se od
pam tiveka p oistoveču ju i sastavljaju sin ovi s očevim a, što je i su -
štinska tem a Bdenja.)

Tako je Berija likvidiran - po drugi put u istoriji. Kontekst daje

prednost biblijskoj asocijaciji.
Zašto sam naveo ovu diskusiju, koja kao da je iz poslednjih
dana Istočnoga carstva? Zato što je, u svojoj neumomoj egzegetskoj
paranoji, na kraju krajeva puna hermeneutičkog zdravog razuma.
Učesnici su lepo prikazali visoki nivo svoje interpretativne akrobatike
109
(koja teško podleže ironiji, zato što Fineganovo bdenje iziskuje čitao-
ce ovakvog kova), ali i jedno i drugo su - na kraju - bili dovoljno
razboriti da priznaju kako njihova vizionarska iskušenja kontekst ne
podržava. I povukli su se, sređeno, kako i dolikuje učenima. U suštini,
izašli su kao pobednici, jer su pobedu prepustili Fineganovom bdenju.
Da bi u sebi odgajio idealnu nesanicu, idealni čitalac Džojsa
mora zauvek (i semiotički) ostati budan.

3.1.3. In ten tio operis vs intentio auctoris

Kada se jedan tekst ugura u bocu - a ovo se ne dešava samo

poeziji ili prozi, nego i Kritici čistog uma - to jest kada se on ne pro-
izvodi za primaoca pojedinca, nego za neku zajednicu čitalaca, autor
žna da tekst neče biti tumačen prema njegovim intencijama, več pre-
ma jednoj složenoj strategiji interakcija koja uključuje i čitaoce,
zajedno s njihovom kompetencijom, u jeziku kao društvenoj baštini.
PočTdruštvenom baštinom ne podrazumevam samo dati jezik kao skup
gramatičkih pravila, nego čitavu jednu enciklopediju koja je nastala u
primeni tog jezika, naime kultume konvencije koje je taj jezik proiz-
veo i istoriju prethodnih tumačenja mnogih tekstova, među koje se
ubraja i tekst koji čitalac u datom trenutku upravo čita.
Očigledno, tokom čina čitanja moraju se uzeti u obzir svi ovi
elementi, iako je malo verovatno da je čitalac pojedinac svima njima
ovladao. Otuda je svaki čin čitanja jedna zamršena transakcija, izme-
đu kompetencije čitaoca (znanja o svetu koje čitalac deli) i tipa kom-
petencije koju dati tekst postulira da bi bio ekonomično pročitan.
Hartman je (1980:28) izvršio tananu analizu Vordsvortove pe-
sme Ja lutah sam kao oblak (I wander lonely as a cloud). Sečam se
kako sam 1985, tokom jedne diskusije (Northwestem University) re-
kao Hartmanu da je on „umereni" dekonstrukcionista, zato što se
uzdržao od toga da stih A poet could not be gay pročita onako kako bi
to učinio neki savremeni čitalac kada bi se tekst nalazio u Plejboju
(Playboy). Dmgim rečima, prijemčiv i odgovoran čitalac nije dužan
da premišlja šta li se dešavalo u Vordsvortovoj glavi kada je taj stih
napisao, ali mora imati na umu stanje leksičkog sistema u Vordsvor-
tovo vreme.4
4U Vordsvortovo vreme reč gay mogla je imati konotaciju izvesne slobode u po-
našanju i raskalašnosti, ali sigumo se nije mislilo da je raskalašan čovek homo-
seksualac.

110
 Svakako, mogu da upotrebim Vordsvortov tekst da bih načinio
parodiju, pokazao kako neki tekst može da se čita unutar različitih
kultumih okvira, ili u sasvim lične svrhe (mogu da čitam tekst ne bih
li u njemu pronašao inspiraciju za neku svoju maštariju), ali ako mi je
do tumačenja Vordsvortovog teksta, moram da poštujem njegovu
kultumu i jezičku pozadinu.
Šta se događa ako pronađem Vordsvortov tekst u boci, a ne
znam kada je napisan, ni ko ga je napisao? Pogledaću, nakon što
naiđem na reč gay, ima li u daljem toku teksta nečega što bi opravdalo
seksualno tumačenje, te me ohrabrilo da poverujem kako i gay nosi u
sebi konotacije homoseksualnosti. Ako jeste tako, i to na jasan ili
barem ubedljiv način, onda mogu da postavim hipotezu da taj tekst
nije napisao neki romantičarski pesnik nego neki savremeni pisac -
koji je, možda, podražavao stil nekog romantičarskog pesnika.
Tokom tih komplikovanih interakcija između mog znanja i
znanja koje pripisujem nepoznatom autom, ne razmišljam o intenci-
jama autora, nego o intenciji teksta, ili o intenciji onog Uzomog
Autora koga sam kadar da raspoznam unutar tekstualne strategije.
Kada je Lorenco Vala (Lorenzo Valla) dokazao da je Konstan-
tinova uredba (Constitutum Constantini) falsifikat, verovatno je bio
ohrabren svojom ličnom predrasudom po kojoj car Konstantin nikada
nije želeo da svetovnu vlast preda papi, no pišući svoju filološku ana-
lizu nije se bavio tumačenjem Konstantinovih intencija. Jednostavno,
pokazao je da upotreba izvesnih jezičkih izraza početkom IV veka nije
verodostojna. Uzomi Autor tobožnje donacije nije mogao biti rimski
književnik iz tog perioda.
Ferarezi (Ferraresi, 1987) napominje kako uz empirijskog auto-
ra i Uzomog Autora (a ovaj je samo jedna eksplicitna tekstualna
strategija) stoji i treći, poprilično sablastan lik, kome je on nadenuo
ime Liminami Autor, ili autor ,,na pragu“, a prag se nalazi između in-
tencije datog Ijudskog bića i jezičke intencije koja se ispoljava u teks-
tualnoj strategiji.
Da se vratimo na Hartmanovu analizu Vordsvortovih „Lusinih
pesama“ (v. početni paragraf ovog odeljka, „Ekonomičnost u
izotopiji"): intencija Vordsvortovog teksta svakako je bila (i teško da
bi se u nju moglo posumnjati) da upotrebom rime istakne snažnu vezu
između fears i years, force i course. No jesmo li baš sigumi da je
Vordsvort lično hteo da izazove asocijaciju, koju uvodi čitalac Hart-
man, između trees i tears, te između odsutne gravitation i odsutnog
gravel Čitalac može, a da pri tom ne mora da organizuje spiritističku
seansu kako bi prizvao pesnika, ovako nagađati: ako jedno normalno
111
ljudsko bice koje govori engleski zanesu semantički odnosi između
reči in praesentia i reči in absentia, zašto se ne bi smelo posumnjati
da je možda i sam Vordsvort nesvesno bio zanesen efektima koje ta-
kvo odjekivanje izaziva? Na ovaj način čitalac ne pripisuje eksplicitnu
intenciju Vilijemu Vordsvortu (1770-1850): on samo podozreva da je
on u toj graničnoj situaciji, gde Mister Vordsvort više nije empirijska
osoba a još nije čist tekst, nekako primorao reči (ili su reči primorale
njega) da unapred odrede jedan moguči niz asocijacija.
Do koje mere čitalac može da se pouzda u dotičnog Autora na
Pragu? Na prvi pogled, ili skoro odmah, primečujemo da na početku
prve strofe Leopardijeve pesme Silviji (A Silvia) stoji Silvia, a na kraju
salivi. Ovo salivi je, opet, savršen anagram od Silvia. U slučaju ove
vrste nisam dužan da tragam za intencijama empirijskog autora, niti za
nesvesnim reakcijama onoga što stoji na pragu. Tu je tekst, tu je
anagram, a uz to su i čitave čete kritičara isticale intenzivno prisustvo
vokala i u ovoj strofi.
Dabome, možemo da idemo i dalje: možemo da se damo u
potragu za drugim anagramima od Silvia u preostalom delu pesme.
Nesumnjivo, u njemu se može nači tušta i tma pseudo-anagrama.
Kažem ,,pseudo“ zato što je u italijanskom jeziku jedini pravi anagram
od Silvia upravo salivi. Međutim, moguče je da tamo ima nesavršenih
anagrama (nalik na odnos u kome su trees i tears). Na primer:

e tu SoLeVI
mlraVA IL ciel Sereno
Le Vie dorAte
QueL ch’To SentlVA in seno
che penSIeri soAVI
LA Vita umana
doLer di mlA Sventura
moStrAVI dl Lontano

Vrlo verovatno, Autor na Pragu je bio opsednut umilnim zvu-

kom voljenog imena. Dakle, razložno je da čitalac dobije pravo
uživanja u svim tim efektnim odjecima koje mu pruža tekst kao tekst.
Međutim, tu se čin čitanja pretvara u močvaru u kojoj su upotreba i
tumačenje nerazmrsivo isprepleteni. Kriterijum ekonomičnosti po-
staje prilično slab.
Buduči da mislim kako jednog pesnika može opsesivno pri-
vlačiti jedno ime, izvan svake njegove intencije, latio sam se ponov-
nog čitanja Petrarke, a suvišno je i pominjati da sam u njegovim
112
pesmama pronašao mnoge pseudoanagrame od Laura. No buduci da
sam ja i jedan veoma skeptičan semiotičar, učinio sam nešto još ne-
dopustivije. Dao sam se u potragu za Silvijom kod Petrarke, a Laurom
kod Leopardija. I dobio sam neke zanimljive rezultate - premda
priznajem da u kvantitativnom'fJogledu nisu baš ubedljivi.
Verujem da Silvia kao pesrna nepobitno i očigledno igra na tih
šest slova, ali znam i da italijanski alfabet ima samo 21 slovo i velika
je verovatnoča da če se pseudoanagrami od Silvia nači i u tekstu itali-
janskog Ustava. Ekonomično je podozrevati da je Leopardija opsedao
zvuk Silvijinog imena, ali je manje ekonomično uraditi ono što je pre
više godina uradio jedan moj student, proučivši sve Leopardijeve pe-
sme da bi u njima pronašao malo verovatne akrostihove od melanho-
lija (malinconia). Nije ih nemoguče nači, s tim da se prethodno odredi
da slova koja obrazuju akrostih ne moraju biti prva u svakom stihu (ili
na početku reda, kao što se neizbežno dešava u Policijanovim
[Poliziano] Polifilovim erotskim doživljajima u snu (Hypnerotomachia
Poliphili), nego da se mogu pronalaziti skakučuči po tekstu, s jednog
mesta na drugo. No ovakvo „skakutavo" čitanje ne razjašnjava zašto
bi Leopardi morao da preuzima merila nekog autora iz doba heleni-
zma, ranog srednjeg veka ili poznog baroka, kada čitava njegova
poezija, svakim svojim stihom, doslovno i čudesno, govori koliko je
on bio melanholičan. Smatram da nije ekonomično pomišljati kako bi
on gubio vreme (dragoceno, usled njegovog zdravstvenog stanja) d a.
po svojim pesmama seje nekakve tajne poruke, kada se u poetičkom
smislu toliko trudio da svoje raspoloženje rasvetli sasvim drugačijim
jezičkim i stilskim sredstvima.
Ne tvrdim da nije plodonosna potraga za skrivenim porukama
u nekom pesničkom delu; kažem samo da je takav postupak plodo-
nosan ako su u pitanju Pohvale časnom krstu (De laudibus sanctae
crucis) Rabana Maura, a neumestan ako je u pitanju Leopardi. Zašto?
Zato što se u Romantičarskoj Enciklopediji, koliko je poznato,
akrostih nije uzimao u obzir kao pesničko sredstvo.

3.1.4. Autor i njegovi tumači. Jedan test in corpore vili'

Postoje, međutim, slučajevi u kojima je autor još živ, a kritičari

su dali svoja tumačenja njegovog teksta, te može biti zanimljivo upi-
tati autora da li je on i do koje mere, kao empirijska osoba, bio svestan
"Doslovno: u prezrenom telu. (Prim. prev.)

113
mnogostrukih tumačenja koja njegov tekst dopušta. Tada ne treba
koristiti autorov odgovor kao overu tumačenja njegovog teksta, nego
za pokazivanje nesaglasnosti koja vlada između intencije autora i in-
tencije teksta. Cilj ovog eksperimenta nije kritički, več pre teorijski.
Isključimo li slučaj naopakog autora koji se ustoboči u jogu-
nastom „nikad nisam pomišljao da to kažem, dakle tvoje čitanje je
neđopušteno“, preostaju dve mogučnosti. Jedna je da autor popusti:
„Nisam hteo to da kažem, ali moram priznati da tekst to kazuje, čega
sam postao svestan zahvaljujuči čitaocu“. Druga je da autor počne da
obrazlaže: „Nezavisno od činjenice da to nisam hteo da kažem, sma-
tram da jedan razboriti čitalac ne bi trebalo da prihvati takvo tumače-
nje, zato što ne zvuči baš ekonomično, i ne čini mi se da ga tekst
podržava."
Upotrebiču samog sebe kao autora dva romana (dakle, kao
zamorče) za analizu slučajeva u kojima se ostvarila jedna od ovih
dveju mogućnosti.
O jednom od tipičnih slučajeva kad autor mora da ustukne pred
čitaocem govorio sam u mojim Postilama uz „Ime ruže“. Čitajući
recenzije ovog romana obradovao sam se kada je jedan kritičar naveo
Vilijemovu dosetku izgovorenu po okončanju procesa (str.3885), a
njome sam bio veoma zadovoljan. „Šta vas najviše plaši u čistoti?“,
pita Adso. A Vilijem odgovara: ,,Žurba“. No jedan mi je čitalac skre-
nuo pažnju da Bemar Gui, na sledećoj strani, preteći ekonomu
mučenjem, kaže: „Pravdu ne pokreće žurba, kako su verovali lažni
apostoli, a pravda Božja raspolaže stolećima". I taj čitalac me je
upitao kakav sam odnos hteo da uspostavim između žurbe koja Vili-
jemu uliva strah i odsustva svake žurbe, čime se diči Bemar. Nisam
bio kadar da odgovorim. Zbilja, u rakopisu nije bilo uzastopnih re-
plika Ađsa i Vilijema. Taj kratki dijalog dodao sam radeći korektum,
zato što mi se činilo da ritmu pogoduje ako malčice odugovlačim pre
no što ponovo dam reč Bemam. A bio sam potpuno zaboravio da tek
nešto dalje u tekstu i Bemar govori o žurbi.
Bemar upotrebljava stereotipni izraz, kakav bismo i očekivali
od jednog sudije, običnu frazu, koliko i „pred zakonom su svi jedna-
ki“. Avaj, u opreci prema žurbi koju pominje Vilijem, žurba koju
pominje Bemar legitimno stvara jedan smisaoni efekat, i čitalac se s
pravom pita govore li ova dva čoveka o istoj stvari, ili je mržnja prema
žurbi koju iskazuje Vilijem možda ipak, jedva primetno, dragačija od
5Navedenom mestu u italijanskom izdanju (Bompiani, Milano, 1999) odgovara str.
371. u Imenu ruže, Plato i Paideia, Beograd, 2000, prevod Milane Piletić. (Prim.
prev.)

114
mržnje (prema žurbi koju iskazuje Bemar. Eno teksta, on proizvodi
vlastite rezultate čitanja. Hteo ja to ili ne, sada je pred nama pitanje,
dvosmisleni izazov, a i meni samom je neprijatno da tumačim ovu
opoziciju, premda shvatam da se u njoj ugnezdiajedan smisao (možda
i mnogi).
Pređimo sada na jedan suprotan primer. Elena Kostjukovič, pre
nego što je na ruski prevela Ime ruže, napisala je o njemu jedan poduži
ogled6 u kome, uz mnoga druga zapažanja koja sam s radošcu prihva-
tio, primečuje i da postoji jedna knjiga Emila Anrioa ([Emil Henriot],
Ruža iz Bratislave [La rose de Bratislava, 1946]), u kojoj se nalazi i
lov na tajanstveni rukopis i, na kraju, požar u biblioteci. Priča je sme-
štena u Prag, a ja na početku svog romana pominjem Prag. Zatim,
jedan od mojih bibliotekara zove se Berengar, a jedan od Anrioovih
bibliotekara zvao se Bemgar Mar (Bemgard Marre).
Kao empirijski autor, nisam znao za postojanje Anrioovog ro-
mana, ali to me nije oneraspoložilo. Pročitao sam neka tumačenja u
kojima su moji kritičari otkrivali izvore kojih sam bio savršeno sve-
stan, i bilo mi je veoma drago što oni tako domišljato pronalaze ono
što sam ja, tako domišljato, sakrio kako bih ih naveo na pronalaženje,
ali čitao sam i o izvorima koji su mi bili potpuno nepoznati, i osečao
sam se ugodno krivim zbog činjenice da neko vemje kako sam ih
naveo s učenjačkom zločom.7Pročitao sam i kritičke analize u kojima
tumač otkriva uticaje kojih, dok sam pisao, nisam bio svestan, ali su
oni sigumo delovali u mom pamčenju, zato što znam da sam dotične
tekstove pročitao u rahoj mladosti.8
Kao „hladnokrvni" čitalac Imena ruže, ipak, mislim da je
argument Elene Kostjukovič slab. Potraga za tajanstvenim rukopisom
i požar u biblioteci veoma su uobičajeni književni topoi i mogao bih
da citiram mnoge dmge knjige u kojima su upotrebljeni. Prag jeste po-
menut na početku priče, ali isto bi bilo i da sam umesto Praga pome-
nuo Budimpeštu. Prag u mojoj priči ne igra nikakvu presudnu ulogu.
Najzad, Berengar i Bemgar mogu i da budu koincidencija. Ipak,
Uzomi Citalac mogao bi se složiti da četiri koincidencije (rukopis,
6„Umberto Eco. Imja Rosy“, Sovremennaja hudozestvennaja literatura za rubezom
5,19 82, str.101 i dalje (delimično i u Saggi su II nome della rosa, prir. R. Giovanno-
Ii, Milano, Bompiani, 1985).
’Nedavno sam doznao da je Kasiodor iz Sevilje pominjao jednog slepog bibliotekara
i, šta god ja o tome izjavio, ova učena aluzija pripisace mi se u zaslugu - čime mi,
držim, nije ništa nažao učinjeno.
"Tokom jedne diskusije o mom romanu, Đorđo Čeli (Giorgio Celli) je rekao da su
neka od mojih davnih štiva morali biti i romani Dimitrija Mereškovskog, a ja sam
priznao da ima pravo, iako pišući nisam na njih mislio.

115
požar, Prag i Berengar) jesu zanimljive, a ja kao empirijski autor nika-
ko ne bih smeo da reagujem. Mogao bih da to vedro prihvatim, šta je
tu je, pa da formalno izjavim kako sam imao nameru da svojim tek-
stom odam priznanje Emilu Anriou. Moj roman toliko obiluje inter-
tekstualnim navodima da jedan više ili manje ne predstavlja nikakvu
razliku.
Međutim, Elena Kostjukovič napisala je još nešto, u želji da
ukaže na analogiju između mene i Anrioa. Rekla je da je u Anrioovom
romanu rukopis za kojim se žudi originalni primerak Kazanovinih
(Casanova) Memoara. Slučilo se da je u mom romanu jedan od margi-
nalnih likova Hugo iz Novokastruma (kako je glasio onovremeni
prevod engleskog imena Hugh of Newcastle). Kostjukovičeva zaklju-
čuje da je „samo prelazeči s jednog imena na drugo moguče pojmiti
ime ruže“.
Kao empirijski autor mogao bih da kažem da Huga iz Novo-
kastruma (ili Njukastla) nisam ja izmislio, več je to istorijska ličnost,
pominjana u srednjovekovnim izvorima koje sam koristio; epizoda
susreta između franjevačke delegacije i papskih izaslanika doslovno
je navedena jirema jednom letopisu iz XIV veka.9 No čitalac to ne
mora znati. Citalac pre svega, po mom mišljenju, mora znati da Nju-
kastl nije isto što i Kazanova, u prevodu, jer zamak nije isto što i kuća
(u krajnjem slučaju, Novocastrum i Newcastle mogli bi se prevesti
kao Novigrad ili Novotvrđa). Otuda, Njukastl podseća na Kazanovu
taman koliko i Njutn (Newton).
No ima i drugih elemenata kojma se može tekstualno dokazati
da hipoteza Elene Kostjukovič nije ekonomična. Prvo, Hugo iz Novo-
kastruma u romanu ima sasvim sporednu ulogu, i nema nikakve veze
s bibliotekom. Kada bi tekst hteo da naznači neku bitnu povezanost
Huga i biblioteke (ili njega i rukopisa) morao bi da kaže još nešto.
Međutim, on o tome ne kaže ni reči. Drugo, Kazanova je bio - barem
u svetlu najšire poznatog enciklopedijskog znanja - seksoman i
razvratnik, a u romanu nema ničega što bi dovelo u sumnju Hugovu
čednost. Treće, ne postoji nikakva očigledna veza između jednog
Kazanovinog i jednog Aristotelovog rukopisa, kao ni između potrage
za knjigom o komičnom i potrage za knjigom o Ijubavnim veštinama.
Prateći Casanova connection nikuda se ne stiže. Jovanka Or-
leanka rodila se u Domremiju, ovaj naziv podseća na prve tri muzičke
note, Moli Blum bila je zaljubljena u jednog tenora, Blejza Bojlana,
9Up. glose i biografsku napomenu koje je sačinio Kostantino Marmo (Costantino
Marmo), u izdanju namenjenom višim razredima gimnazija (II nome della rosa,
Milano, Bompiani, 1990).

116
čije ime Blaze (plamen) može prizvati u secanje Jovankinu lomaču, ali
hipoteza da je Moli Blum alegorija Jovanke Orieanke ne doprinosi
pronalaženju ničeg zanimljivog u Ulisu (premda če kad-tad neki Džoj-
sov kritičar isprobati i ovaj ključ - a možda več i jeste, samo ja to ne
znam).
Dabome, spreman sam da promenim mišljenje ako neki drugi
tumač dokaže da povezivanje s Kazanovom može dovesti do nekog
zanimljivog interpretativnog puta, ali zasad - kao Uzomi Čitalac svog
vlastitog romana - dajem sebi pravo da izjavim kako se ova hipoteza
slabo isplati.
Jednom me je neki čitalac, tokom diskusije, upitao šta sam hteo
da kažem rečenicom: „Najuzvišenija sreća je imati ono što imaš“.
Zbunio sam se i počeo da se kunem da takvu rečenicu nikada nisam
napisao. Bio sam siguran u to, iz mnogo razloga. Prvo, ne mislim da
je sreća imati ono što se ima, nešto toliko banalno ni Snupi ne bi potpi-
sao; drugo, malo je verovatno da jedan lik iz srednjeg veka može pret-
postaviti da je sreća imati ono što on zbilja ima, pošto je u srednjo-
vekovnoj kulturi sreća neko buduće stanje koje se zadobija patnjama
u ovozemaljskom životu. I tako sam ponavljao da taj redak nikada ni-
sam ispisao, a moj sagovomik me je gledao kao čoveka koji ni sam ne
zna šta je napisao.
Kasnije sam pronašao taj citat. On se pojavljuje u opisu Adsove
erotske ekstaze u kuhinji. Ova epizoda, kao što lako može odgonetnuti
i najtupaviji među mojim čitaocima, potpuno je sazdana od citata iz
Pesme nadpesmama i dela srednjovekovnih mistika. U svakom sluča-
ju, ako čitalac i ne raspozna izvore, on može naslutiti da se na tim
stranicama slika ono što jedan mladić oseća posle svog prvog (a vero-
vatno i poslednjeg) seksualnog iskustva. Ako sada ovaj redak ponovo
pročitamo u kontekstu (moga teksta, nije nužan kontekst njegovih
srednjovekovnih izvora), otkrivamo da tamo piše: „0, Gospode, kada
je duša u zanosu, onda je jedina vrlina voleti ono što vidiš (nije li
tako?), najuzvišenija sreća imati ono što imaš.“ No ako stvari ovako
stoje, moj tekst govori da je sreća imati ono što se ima „kada je duša
u zanosu“ (to jest u trenutku ekstatične vizije), a ne da je tako i inače,
u svakom trenutku života.
Ovo je tipičan slučaj u kome nije nužno poznavati intencije
empirijskog autora: intencija teksta je očigledna i, ako reči imaju kon-
vencionalno značenje, tekst ne govori ono što je onaj čitalac - poko-
ravajući se nekom svom ličnom porivu - mislio da je pročitao. Između
nedostupne intencije autora i sumnjive intencije čitaoca nalazi se pro-
zima intencija teksta koja opovrgava neodrživo tumačenje.
117
 Autor koji je svojoj knjizi dao naslov Ime ruže mora biti spre-
man na sve. U Postilama sam napisao da sam ga odabrao hoteđi samo
da ne narušavam slobodu čitaoca: „ruža je simbolična figura tako
nabijena značenjima da bezmalo više nema nikakvo značenje; misti-
čna ruža, i ruža prožive poput drugih ruža, rat dveju ruža, ruža je ruža
je ruža je ruža, rozenkrojceri, hvala na divnim ružama, ružo sveža
premirisna..." Potom je neko otkrio da u pojedinim rukopisima dela O
preziru sveta (De contemptu mundi) Bemara iz Morla, od koga sam
pozajmio heksametar stat rosa pristina nomine, nomina nuda tenemus,
stoji stat Roma pristina nomine'0 - što bi se pojmovno koherentnije
uklopilo u ostatak speva, koji govori o izgubljenom Vavilonu, no ako
se Roma stavi umesto rosa pojavljuju se metrički problemi, te pred-
nost, izgleda, valja dati lekciji rosa. Ipak, zanimljiva je pomisao kako
je, da sam onomad nabasao na altemativnu verziju, naslov mog roma-
na mogao biti Ime Rima (čime bih otvorio put za nekakvo liktorsko
tumačenje).
Međutim, tekst veli Ime ruže, a ja sada razumem koliko je teško
kontrolisati beskonačni niz konotacija koje ta reč izaziva. Hteo sam da
,,otvorim“ sva moguča čitanja, ne bih li svako od njih učinio irelevant-
nim, a kao rezultat dobio sam neumoljivi niz tumačenja, od kojih su
sva relevantna. No tu je tekst, a empirijski autor mora da očuti.
Ipak (opet) ima slučajeva u kojima empirijski autor ima pravo
da progovori kao Uzomi Čitalac. Veoma mi se svidela odlična knjiga
Roberta Flejsnera (Robert Fleissner) Ruža ma kako je zvali - Pregled
književne flore od Sekspira do Eka (A Rose by any other name - A
survey ofliterary flora from Shakespeare to Eco, West Comwall, Lo-
cust Hill Press, 1989) i ubeđen sam da bi Šekspir s ponosom ugledao
svoje ime združeno s mojim. Među raznoraznim vezama koje Flejsner
pronalazi, između moje mže i svih drugih mža u svetskoj književ-
nosti, zanimanje pobuđuje jedno mesto na kome bi Flejsner da pokaže
„kako Ekova mža proističe iz Dojlovih (Doyle) Pomorskih pregovora
(The Naval Treaty), koji opet mnogo duguje divljenju koje Kaf (Cuff)
iskazuje prema ovom cvetu u Mesečevom kamenu (Moonstone)“ (str.
139).
Odano sam privržen Vilkiju Kolinsu (Wilkie Collins), ali se
nešto ne sečam (i sigumo se nisam sečao dok sam roman pisao) Kafa
kao ljubitelja cveča. Verovao sam da sam pročitao Dojlova celokupna
dela, ali se, moram priznati, ne sečam da sam ikad čitao taj Naval
m„...stoji ruža stara po imenu, samo imena gola pamtimo [...] stoji Rim star po
imenu.“ (Prim. prev.)

118
Treaty. Ne mari: u mom romanu ima toliko eksplicitnog upudivanja na
Holmsa da moj tekst može izdržati i ovu vezu. Međutim, i pored otvo-
renosti mog uma, nalazim da je preterano tumačenje u kome Flejsner,
nastojeći da pokaže koliko u mom Vilijemu ,,odzvanja“ Holmsovo
divljenje prema ružama, navodi ovaj odlomak iz moje knjige:

„Smrdljika", iznebuha c e V ilijem , p ogn u vši se da razgleda jed n u bilj-

ku koju je, tog zim sk o g dana, prepoznao po grmu. „Odvarak od njene
kore...“

Neobično je što Flejsner svoj navod završava baš posle kore...

Moj tekst se ovde nastavlja, a u produžetku stoji „dobar je za hemo-
roide“. Iskreno govoreci, mislim da Uzomi čitalac nije pozvan da
smrdljiku shvati kao aluziju na ružu, inače bi svaka biljka mogla da
stoji umesto ruže, baš kao i svaka ptica, kod Rosetija, umesto pelika-
na. Smrdljika (ili frangula) je, prema rečniku Zingarelli, „drvoliki šib
iz porodice mjeva, ima eliptične listove, sitne žuto-zelenkaste cvetove
i cme koštunjave plodove lekovitog dejstva“. Nulla rosa est, što bi
rekao Abelar.
Kako da, ipak, empirijski autor pobije izvesne slobodne seman-
tičke asocijacije kada ih na neki način opravdavaju reči koje je
upotrebio? Iznenadilo me je mnoštvo alegorijskih značenja koja je
jedan od autora knjige Imenovanje ruze (Naming the rose)" pronašao
u imenima kao što su Umberto iz Romana (da Romans) i Nikola iz
Morimonda. Sto se Umberta iz Romana tiče, on je istorijska ličnost i
zaista je pisao propovedi posvećene ženama. Shvatam da bi neki
čitalac mogao biti doveden u napast da pomisli na izvesnog Umberta
(Eka) koji piše jedan ,,roman“, no čak i da je autor izmislio tu igra reči
u stilu osrednje studentske pošalice, ona ne bi nimalo doprinela razu-
mevanju romana. Još je zanimljiviji slučaj Nikole iz Morimonda: moj
tumač je zapazio da monah koji na kraju objavljuje: „Biblioteka
gori!“, čime proglašava i propast opatije kao mikrosveta, nosi ime
koje navodi na pomisao o „smrti sveta“.
A zapravo, krstio sam Nikolu imenom prilično poznate lombar-
dijske opatije Morimondo, koju su 1136. osnovali cistercitski monasi
iz Morimona (Morimond, Haute Mame). Kada sam Nikolu držao na
krštenju, još uvek nisam znao da će baš on izgovoriti onu kobnu vest.
U svakom slučaju, za jednog Italijana koji živi na svega nekoliko
kilometara od Morimonda, ovo ime ne evocira ni smrt, ni svet - kao
"Prir. Thomas Inge, Jackson, University Press o f Mississippi, 1988.

119
što ni Vogera ne evocira regatu, niti Novara novi novcati oltar. I naj-
zad, nisam siguran da Morimondo potiče od glagola mori i imenice
mundus (možda mond potiče od nekog germanskog etimona). Ipak,
može se desiti da neki strani čitalac, do izvesne mere poznavalac
latinskog ili italijanskog jezika, nanjuši ovde semantičku asocijaciju
na smrt sveta (ovakvo iskustvo mnogi dele: lakše je poigrati se rečima
na stranom jeziku nego na vlastitom, zato što se na leksiku reaguje s
večeg odstojanja). Bilo kako bilo, za ovu aluziju ja ne preuzimam
odgovomost. Ali šta to ,,ja“ označava? Moju svesnu ličnost? Moj
nagonski deo? Igru kojom se jezik (u smislu Sosirove langue) poigra-
va preko mene? Tu je tekst.
Bolje da se mi zapitamo proizvodi li dotična asocijacija neki
smisao. Naravno, ne povodom razumevanja toka ispripovedanih do-
gađaja, već možda pre upozoravajući - ako smem tako da kažem -
čitaoca na činjenicu da se zbivanje odvija u jednoj kulturi u kojoj su
imena sveta, nomina sunt numina, a nomen omen.
Jednom od glavnih likova Fukoovog klatna (II pendolo di Fou-
cault) dao sam ime Kazaubon, imajući na umu Isaka Kazaubona
(Isaac Casaubon) koji je nepogrešivim kritičkim argumentima demi-
stifikovao Corpus Hermeticum. Moj idealni čitalac može da razazna
izvesnu analogiju između onoga što je shvatio veliki filolog i onoga
što moj lik na kraju shvata. Premda sam bio svestan da će biti mali
broj čitalaca kadrih da uoče ovu aluziju, držao sam da to u okvirima
tekstualne strategije i nije tako značajno (dakle, da se roman može
čitati, a moj Kazaubon razumeti i bez ikakvog znanja o onom istorij-
skom Kazaubonu).
Pre no što sam roman priveo kraju, slučajno sam otkrio da je
Kazaubon i lik u Midlmarču (Middlemarch): ovo sam delo znatno ra-
nije pročitao, ali taj onomastički detalj nije u mom pamćenju ostavio
nikakvog traga. U izvesnim slučajevima Uzomom Autoru se prohte
da ograniči vrednost tumačenja koja mu izgledaju zaludna, i tako sam
se ja upinjao da eliminišem sve što bi iole moglo da upućuje na
Džordž Eliot (George Eliot). Otuda se na 57. str. može pročitati ova-
kav dijalog Belba i Kazaubona:

,,A kako se ono zovete?“

„Kazaubon."
„Zar to nije bio jedan lik iz MidlmarčaT‘
,,Ne znam. U svakom slučaju, bio je i renesansni filolog, ako se
ne varam. Ali nismo u srodstvu."
120
 No tu pristiže jedan zlobnjikavi čitalac, Dejvid Robi (David
Robey), zapažajuči da je, sigumo nimalo slučajno, kod Džordž Eliot
Kazaubon pisao Ključ svih mitologija, što se, moram priznati, da
primeniti na moj lik. Osečam da sam, kao Uzomi čitalac, dužan da
prihvatim ovu aluziju. Tekst, uz enciklopedijsko znanje, svakom obra-
zovanom čitaocu daje pravo da takvu vezu pronalazi. To je razumno.
U inat empirijskom autoru, koji nije bio tako vispren kao njegovi
čitaoci.
Da produžimo istim putem: moj najnoviji roman zove se Fu-
koovo klatno zato što je klatno o kome govorim pronašao Leon Fuko
(Leon Foucault). Da ga je pronašao Franklin, naslov bi glasio Frank-
linovo klatno. Ovaj put bio sam od samog početka siguran da bi tu
neko mogao da nanjuši aluziju na Mišela Fukoa: moji likovi su opsed-
nuti analogijama, a Fuko je pisao o paradigmi sličnosti. Kao empi-
rijski autor, nisam bio baš presrečan zbog mogučeg povezivanja, jer
rhi je ono izgledalo prilično površno. Međutim, klatno koje je Leon
pronašao bilo je junak moje priče, te nisam mogao da promenirn na-
slov: i tako, nadao sam se da moj Uzomi Citalac neče pokušati da
izvede vezu s Mišelom. Pogrešio sam, mnogi čitaoci su to učinili. Tu
je tekst, možda su oni u pravu, možda sam odgovoran za jednu nate-
gnutu aluziju, možda aluzija i nije tako banalna kao što sam mislio. Ne
znam. Čitava stvar več je izmakla mojoj kontroli.
Đozue Muska (Giosue Musca)12napisao je kritičku analizu mog
najnovijeg romana koju ubrajam među najbolje od onih koje sam
pročitao. On od početka ipak priznaje da su ga ,,iskvarile“ navike
mojih likova, i kreče u potragu za analogijama. Imajuči njuh poput psa
tragača, otkriva sve one ultravioletne aluzije koje sam hteo da se pro-
nađu, nalazi neke druge veze, na koje nisam pomišljao, ali veoma
ubedljivo deluju, i preuzima na sebe ulogu paranoičnog čitaoca time
što nalazi veze koje me začuđuju, ali nisam kadar da ih opovrgnem -
mada znam da one mogu zavesti čitaoca. Na primer, ispostavlja se da
ime kompjutera, Abulafija, uz imena triju glavnih likova - Belbo,
Casaubon, Diotallevi - proizvodi niz ABCD. Suvišno je i reći da je
ime koje sam nadenuo kompjutem sve do kraja mog rada bilo
drugačije: moji čitaoci mogu primetiti da sam ga nesvesno promenio
upravo da bih dobio alfabetski niz. Jakopo Belbo pokazuje sklonost
prema viskiju, i njegovi inicijali su J and B. Suvišno je i reći da sam
skoro bio završio roman svejednako mu dajući dmgo krsno ime, ne bi
'\,L a camicia del nesso“, Quaderni Medievali 27, 1989.

121
li mi posle lakše predočili da sam ga promenio upravo zato što sam
nesvesno hteo da dobijem taj akrostih.
Postoje, ipak, dva prigovora koja mogu da uputim kao Uzomi
Čitalac svoje knjige, a oni glase: (i) alfabetski niz ABCD ostaje
tekstualno irelevantan ako ga imena ostalih likova ne dovode do X, Y
i Z; (ii) Belbo pije i martini.
Međutim, ne mogu da pobijam svog čitaoca kada takođe pri-
meti da je Paveze rođen u mestu Santo Stefano Belbo i da moj Belbo
katkad priziva u sečanje pavezeovsku setu i privlačnost koju je mit
imao za Pavezea. Istina je da sam jedan deo svog detinjstva proveo na
obalama rečice Belbo (gde sam bio podvrgavan nekim od onih isku-
šenja koja sam pripisao Jakopu Belbu, i to mnogo ranije nego što sam
saznao da Čezare Paveze uopšte postoji), ali znao sam da če izborom
imena Belbo moj tekst donekle podsetiti na Pavezea. Stoga moj
Uzomi Čitalac ima pravo da tu vezu pronađe.

3.1.5. Kad autor ne zna da zna

Napomenuću još nešto, s jednim jedinim ciljem: da objasnim

kako, premda se u čitavoj ovoj knjizi naglašava odnos tumača i teksta,
na uštrb empirijskog autora, to ipak ne znači da proučavanje psiho-
logije autora smatram nedostojnim pažnje. Po mom sudu ono nema
značaja za jednu semantičku teoriju tumačenja, ali svakako ima za je-
dnu psihologiju kreativnosti. Nadalje, razumeti kreativni proces znači
i razumeti kako neka rešenja u tekstu iskrsavaju sasvim neočekivano,
ili kao rezultat nesvesnih mehanizama. Na ovaj način lakše se shvata
razlika između tekstualne strategije, kao jezičkog predmeta koji se
nalazi pred očima Uzomih Čitalaca (tako da oni mogu da napreduju
nezavisno od intencija empirijskog autora), i istorije razvoja te tekstu-
alne strategije.
Eto zbog čega malo produžavam onaj eksperiment in corpore
vili započet u prethodnom paragrafu, pružajući još neka neobična
svedočanstva, koja imaju jednu prednost: tiču se samo mog privatnog
života i naspram njih ne stoji ništa što bi bilo tekstualno raspoznat-
Ijivo. Nikako nisu povezana s problemom tumačenja. Mogu da kazuju
jedino kako neki tekst, smišljen da bude mašina za proizvodnju tuma-
čenja, ponekad raste i na jednom magmatskom tlu koje nema - ili još
uvek nema - nikakve veze s književnošću.
122
 Priča prva. U Fukoovom klatnu je mladi Kazaubon zaljubljen u
jednu devojku iz Brazila, po imenu Amparo. Đozue Muska je, iro-
nično, pronašao vezu s Amperom (Ampere), koji se bavio magnet-
skom silom između dveju struja. Više nego promučumo. Nisam znao
zašto sam odabrao to ime: shvatao sam da ono nije brazilsko, pa sam
napisao (str.133): „Nikada nisam razumeo zašto je ona, čiji su se preci
Holanđani nastanili u Resifeu i izmešali s Indiosima i sudanskim
cmcima, po liku Jamajkanka, a po kulturi Parižanka, dobila špansko
ime“. To znači da sam ime Amparo uzeo kao nešto što je spolja ušlo
u moj roman.
Nekoliko meseci posle objavljivanja romana, jedan prijatelj me
je zapitao: „Zašto Amparo? Nije li to ime jedne planine?“ Zatim je
objasnio: „Ima jedna kubanska pesma u kojoj se pominje brdo Ampa-
ro“ - i počeo da pevuši. Zaboga! I te kako sam znao tu pesmu, iako iz
nje nisam upamtio ni jednu jedinu reč. Pevala ju je, negde polovinom
pedesetih, jedna devojka karipskog porekla u koju sam tada bio za-
ljubljen. Nije bila ni Brazilka, ni marksistkinja, ni cmoputa, ni histe-
rična kao Amparo, ali jasno je da sam se, zamišljajuči devojku Latino-
amerikanku, nesvesno vratio onom liku iz moje mladosti, iz doba kada
sam bio Kazaubonov vršnjak. Sigumo sam se prisetio te pesme, i eto
porekla imena Amparo za koje sam verovao da je slučajno odabrano.
Kao što rekoh, prednost ove priče je u njenoj potpunoj beznačajnosti
za tumačenje mog teksta. Kada se ima u vidu tekst, Amparo je Am-
paro je Amparo je Amparo.
Priča dmga. Onaj ko je pročitao Ime ruže zna da tamo postoji
jedan tajanstveni mkopis, u kome se nalazi izgubljena dmga knjiga
Aristotelove Poetike, da su stranice impregnirane otrovom, što se ( na
str. 47213) opisuje ovako:

N aglas je pročitao prvu stranu, a onda je prekinuo, kao da g a i ne

zanim a da sazna jo š n ešto, i na brzinu je prelistao sled eče stranice, no
p osle nekoliko listova naišao je na otpor, jer su gore uz b očnu mar-
ginu, duž m esta g d e su sečen i, listovi b ili spojeni, kao što to v e č biva
kada se od hartije - nakon što se ona pohaba i o v la ži - stvori nekakva
lepljiva materija...

Napisao sam ove redove krajem 1979. U godinama koje su

usledile, možda i zato što sam posle Imena ruže počeo da se češče
viđam s bibliotekarima i skupljačima knjiga, postala je intenzivnija i
13Str. 448 u navedenom prevodu. (Prim. prev.)

123
,,naučnija“ moja strast prema starinskim knjigama. Ono ,,naučnija“
znači da čovek mora da pregleda specijalizovane kataloge i da za
svaku knjigu ispiše stručni listič, gde stoji kolacija, istorijski podatak
0 prethodnim ili narednim izdanjima, i tačan opis fizičkog stanja u
kome se nalazi primerak. Poslednji među navedenim poslovima izis-
kuje stručni žargon, da bi se tačno opisala uglačanost, nagriženost,
mrlje od plesni i ostale mrlje, stranice oprane, sastavljene, konzervi-
rane, povezi oslabljeni na hrbatu ili zaštitnom omotu, očuvanost
margina i tako dalje.
Jednog dana, preturajuči po gomjim policama moje biblioteke,
otkrio sam jedno izdanje Aristotelove Poetike s komentarima Antonija
Rikobonija (Antonio Riccoboni), Padova, 1587. Bio sam i zaboravio
da je imam, pronašao sam na poslednjoj stranici olovkom ispisano
1000, što znači da sam je kupio za hiljadu lira na nekoj tezgi, vero-
vatno krajem pedesetih godina. U mojim katalozima je stajalo da je
reč o ne suviše retkom drugom izdanju, da Britanski muzej ima još
jedan primerak, ali bilo mi je drago što ga imam, jer se izgleda teško
može naći, a u svakom slučaju Rikobonijev komentar je manje poznat
1navođen od, na primer, Robortelovog (Robortello) ili Kastelvetrovog
(Castelvetro).
Zatim sam počeo da pišem svoj opis. Prepisao sam naslovnu
stranu i otkrio da izdanje sadrži u dodatku ,,od istog autora i poetiku
komedije po Aristotelu“, Ejusdem Ars Comica ex Aristotele. To je
značilo da je Rikoboni pokušao da rekonstruiše izgubljenu drugu
knjigu Poetike. Takav pokušaj nije predstavljao ništa neobično, te sam
ja nastavio s opisom fizičkog stanja primerka. A onda mi se desilo isto
što i Zateskom, koji je, po Lurijinom opisivanju, u ratu izgubio deo
mozga, a s njim i kompletno pamćenje i sposobnost govora, ali je ipak
još uvek bio u stanju da piše: njegova ruka počela je da automatski
ispisuje sve one informacije na koje više nije mogao da misli, te je
tako Zateski malo-pomalo rekonstruisao svoj identitet čitajuĆi ono što
je napisao.
Na isti način, dok sam ja hladno i tehnički posmatrao knjigu,
pišući svoj opis, odjednom sam shvatio da ponovo pišem Ime ruže,
naime da ponovo opisujem knjigu koju je Vilijem prelistavao. Jedina
razlika (osim one između štampanog dela i rukopisa) bila je u tome što
su u Rikobonijevom spisu, od 120. strane, na kojoj počinje Ars Comi-
ca, teško oštećene bile donje, a ne gomje margine; sve ostalo bilo je
istovetno, stranice su bile sve nagriženije i prekrivenije odvratnim
mrljama, one su prelazile s lista na list, toliko da je na kraju bilo go-
tovo nemoguće razdvajati stranice, lepile su se jedna za drugu, s
124
neprijatnira osecanjem koje samo ono što se naziva „primerkom za
upotrebu" može da izazove. Činilo se da su stranice premazane ne-
kakvom nečistom zagasitom kašom.
Držao sam u rukama knjigu koju sam opisao u svom romanu.
Godinama sam je imao, godinama je stajala na mojoj polici.
U prvom trenutku sam pomislio da je posredi izvanredna
koincidencija; onda sam pao u iskušenje da poverujem u čudo; kona-
čno sam rešio da Wo Es war, soll Ich werden‘4. Kupio sam tu knjigu
pre mnogo godina, prelistao je i shvatio da se ona prosto ne može uzeti
u ruke, da ne vredi ni onih hiljadu lira koje sam dao uličnom prodav-
cu, negde sam je gumuo i na nju zaboravio. Međutim, ja sam nekom
vrstom unutrašnjeg fotoaparata fotografisao te stranice, i decenijama
je snimak listova koji vređaju dodir i pogled bio položen u naj-
udaljeniji kutak moje duše, kao u grob, sve do časa kada je ponovo (ne
znam zašto) iskrsnuo, a ja poverovao da sam ga izmislio.
I ova priča nipošto nema veze s nekakvim moguđim tuma-
čenjem moje knjige. Ako ima naravoučenije, ono glasi da se u pri-
vatne živote empirijskih autora, u izvesnom pogledu, teže pronikne
nego u njihove tekstove. Beležim je samo zato što postoji i psihologija
i psihoanaliza stvaranja tekstova koje nam, unutar vlastitih granica i
sadržaja, pomažu da razumemo kako funkcioniše životinja zvana
čovek. No one su, barem načelno, beznačajne za razumevanje načina
na koji funkcioniše životinja zvana tekst.
Između zagonetne povesti stvaranja teksta i nekontrolisane
plovidbe nasumce po njegovim budučim tumačenjima, tekst kao tekst
još uvek predstavlja okrepljujuče prisustvo, paradigmu koje se
možemo držati.

IJ„Tamo gde je bilo Id, treba da bude Ego“, tj. nesvesno treba učiniti svesnim. (Prim.
prev.)

125
3.2. TEK STUALNIIDIOLEK TIVARUETET
TUMAČENJA1

1. Moj Traktat (Trattato [di semiotica generale]), kome Nani štedro

posvećuje mnoge od svojih 350 stranica, pojavio se 1975, dakle u
njemu se ogledaju moja razmišljanja iz ranijih godina (1966-1975).
Istina je da sam tada napisao kako bih voleo da o meni sude samo na
osnovu onoga što tamo kažem, ali time sam hteo da isključim ono što
sam govorio pre, a ne ono što budem govorio.
Danas bih tu knjigu drukčije napisao, uneo bih mnoge izmene,
posebno terminološke, i upravo je Nanijevo čitanje, takođe i posebno
onda kada nešto pogrešno shvata, za mene interesantan pokazatelj
mnogih nepreciznosti u mom diskursu. No moram priznati da se, u
odnosu na tvrdo jezgro Nanijevih kritika, gledište danas nije izmenilo.
Ako sam u Otvorenom delu govorio o dijalektici između mnogostru-
kosti tumačenja i vemosti tekstu, u Traktatu sam proširio koncepciju,
obuhvativši ne samo avangardna, nego i sva dmga umetnička dela:
tamo sam naglašavao semiotičke mehanizme koji dopuštaju, i nalažu,
mnogostrukost tumačenja bilo koje pomke, a pojam idiolekta, koji
toliko brine Nanija, predstavljao je, možda jedino on, trenutak u kome
sam pokušao da zajazim nesavladivi proces semioze. Ipak, u knjizi
Lector in fabula, i to ističući suštinsku ulogu čitalačke strane, sve-
srdno sam zastupao ideju da je moguće analizirati i opisati jednu teks-
tualnu strategiju (kako se opet, nešto razuđenije, prevođi pojam idio-
lekta, kao što enciklopedija predstavlja bogatiji i gipkiji prevod pojma
kodeksa) i vrlo sam energično pravio razliku između upotrebe i
tumačenja. Mogu upotrebiti Rokov (Rocco) zakonski kodeks da bih u
njemu potražio paragrame tajnog Božjeg imena, ili da bih od njega
‘Skraćena verzijaovog tekstapročitanaje naBolonjskom univerzitetu, 7. maja 1981,
prilikom predstavljanja knjige Lučana Nanija Per una nuova semiologia dell’arte.
Pošto je usledila poduža diskusija, a Nani je napisao drugu knjigu s istom tema-
tikom, moj tekst ima dokumentamu vrednost i može imati jedino vrednost recenzije
Nanijeve knjige iz 1980. godine, bez pretenzija da prikaže kako se debata dalje
razvijala. Objavljujem ga samo zbog njegove tematske povezanosti s ostalim ogle-
dima u ovoj knjizi i zato što može poslužiti za razjašnjavanje nekih mojih stavova,
koji se u suštini odonda nisu promenili.

126
napravio toaletni papir (što bi možda bilo i pravo), ali to nije isto što
i protumačiti ga. U jednom njegovom članu nalazi se stav pod
nazivom „Turbata liberte degli incanti“, što mogu pročitati kao incipit
kojim počinje neki poetski tekst na razmeđi rondizma i hermetizma, o
srušenim snovima adolescencije. Uprkos tome, jezičke konvencije mi
govore da u tom tekstu incanti znači „javne prodaje" i da ovaj član
govori o narušavanju njihovog slobodnog odvijanja. Eto razlike izme-
đu upotrebe i tumačenja. Eventualno, tumačenje ima pravo da se
zapita pod kakvim je to pesničkim uticajima bio Roko kada je naslov
ovako sintaksički sročio, vršeči ovakav izbor leksike.
Ja smatram da postoji postupak prikladan za analizu umetni-
čkog teksta s estetskim finalitetom kao parametrom (makar i pod-
ložnim nagađanju i revidiranju) njegovih tumačenja, dok Nani drži da
ne postoji nikakva istinitost koja bi se mogla dobiti iz dela, već samo
ona koju tvori istorijski niz njegovih čitanja.
Imajući u vidu moju početnu pretpostavku, opovrgavaću Nani-
jeve stavove tamo gde njegova nerazumevanja Traktata razotkrivaju
njegove ,,idole“, idola. Naime, hoću da odam priznanje bekonovskoj
strukturi Nanijeve knjige, u kojoj on nakon euforične „prve berbe",
vindemiatio prima, prelazi na bahusovsku fazu u destruktivnom i u
konstruktivnom delu, destruens i construens, da bi na poslednjoj strani
dao nesuzdržljivo obećanje kako će (neka nam je Bog na pomoći) biti
iscrpniji nekom drugom prilikom. Idola koje ću spočitavatii Naniju
biće, dabome, tribus, specus.fori i theatri.
Kako je ideologija po kojoj upotreba ima prednost nad tuma-
čenjem opasna jeres našeg vremena, prema Naniju ću postupati, na
stranu zahvalnost koju mu dugujem, kao prema neprijatelju.

2. Hteo bih odmah da eliminišem idolafori, one nastale usled jezičkih

nejasnoća. Ima ih mnogo, i navešću samo neke krupnije, u kojima se
vidi koliko je neprimereno čitati tekst prema vlastitim željama, potpu-
no zanemarujući semantičke konvencije u njegovoj praadini.
Evo kako izgleda jedan tipičan Nanijev {idolurn fori. M ože biti
dasam jalošerazum eoštaonkaže, alinastr. 107,113,115,116 i 332
nalazim sledeću argumentaciju: ono što Eko naziva znakovnom funk-
cijom ograničeno je time što je prednost data jezičkoj funkciji koja se,
među onima koje Jakobson predlaže, naziva referencijalnom, i otuda
potiču razne Ekove zablude. Ako Nani ovo hoće da kaže, to znači da
u njegovom čitanju reč funkcija^ u sintagmi znakovna funkcija ima isto
značenje kao funkcija2 u sintagmama referencijalna funkcija, kona-

127
tivna funkcija, metalingvistička funkcija i tako dalje. Onda se, me-
đutim, ne vidi zašto bi pojam znakovne funkcije bio u okvirima
signifikacije, a ne komunikacije, kao u slučaju Jakobsonovih funkcija.
Elem, u mom tekstu, buduci da se pojam znakovne funkcije tamo
uvodi prema Hjelmslevu (da i ne pominjemo i'scrpna objašnjenja u
kontekstu), funkcija se ne može shvatiti u jakobsonovskom smislu.
Jakobson govori o načinima na koje postižemo da naša komunikacija
,,funkcioniše“, dok Hjelmslev govori o funkciji u matematičkom smi-
slu, kao relaciji u kojoj se iskazuje veza između promenljivih. Nanije-
vo čitanje nije neodgovarajuče u odnosu na moje intencije, nego u od-
nosu na stanje stručnog jezika u datoj kulturi - gde se često dešava da
termini homonimi u različitim kontekstima imaju različita značenja.
Mogli bi se pronači i drugi primeri. Kada Nani kaže: „Eko ide
dotle da čitav problem ekstenzije jednostavno pretvara u vrednost
istinitosti onoga na šta se odnosi“ (par. 3.4.1, koji treba ceo pročitati),
očigledno želi da kaže kako je ekstenzija za njega nešto drugo. No
pošto sam u svom tekstu ekstenziju eksplicitno koristio u smislu koji
ona ima u filozofiji jezika i logici, onda ili Nani prihvata u tekstu po-
stavljena razgraničenja, ili ovaj ne čita kao tumač, nego onako kako je
Borhes hteo da pročita De Imitatione Christi: kao da ga je napisao
Selin.
Još jedan idolum fori. U čitavom Traktatu naglašeno je elimi-
nisanje predstave empirijskog subjekta semioze (jedan od nedostataka
zbog kojeg mu stalno zameraju oni psihoanalizantski nastrojeni), a
intencije, moguči smisaoni efekti, gaps između odašiljanja i primanja
prevedeni su u odnose, nataložene u jednoj kulturi, između
interpretanata. Nani čitav diskurs o estetičkom idiolektu tumači kao
da ja govorim o vemosti autorovim intencijama, a čitav diskurs o per-
cepciji odstupanja od norme kao da ja govorim o čitalačkim oseća-
jima: i sve to dokazuje puštajući da ga zasene puki retorički izrazi kao
,,ja zapažam“, ,,ja osećam“ i tako dalje, koje sebi dopuštam zbog
stilskih potreba u poglavlju na koje on usmerava svoju pažnju, ali
činim to zato što su stvari razjašnjene na prethodnih trista strana.
Još jedan idolum fori : mnogo prostora posvećujem jasnom
određivanju dvosmislenosti, koja za mene nije nužno nadrealistička
maglovitost ili leksičko-sintaktička iscepkanost kod futurista ili
dadaista, već je to svaki oblik manipulacije jezika koji se na neki način
odvaja od uobičajene norme, i onda kad poštuje leksiku i gramatiku.
U Otvorenom delu su ekspresivne ,,dvosmislenosti“ pronađene i iscrp-
no analizirane kod Petrarke; u mom ogledu „ 0 mogućnosti stvaranja
estetskih pomka u nekom edenskom jeziku“ („Sulla possibilita di
128
generare messaggi estetici in una lingua edenica", Eco 1962, četvrto
izdanje), četiri godine starijem od Traktata, ispitujem sve mogučnosti
dvosmislenog postupanja s jednim laboratorijskim jezikom, i to na
svakom nivou; očuđenje Šklovskog, za Nanija izvesno analogno
pojmu dvosmislenosti, verifikuje se i u mojoj fusnoti o Tolstoju; ne-
retko biram primere iz Dantea i Manconija. Jasno je da, kao što sam
drugde napisao, smatram da je početak Verenika slučaj deautomatiza-
cije upotrebe jezika, težak za čitanje, a time i dvosmislen. Uprkos
svemu tome, Nani i dalje uzima da ja pod dvosmislenošđu podra-
zumevam načine na koje postupa avangarda, pa mu je onda lako da
kaže kako ja esencijalizujem estetiku njenim opredmečenjem u je-
dnom, avangardnom istorijskom modelu.
Prelazim preko drugih sitnijih slučajeva. Nani mi postavlja
pitanje, stavlja mi u usta svoj odgovor na svoje pitanje, a zatim me
pobija. Ne tumači me, nego me upotrebljava.

3 .Idolajribus - veli Bekon - nastaju kada ljudski um, iako su u pri-

rodimnoge stvari izmešane ili pune nejeđnakosti, ipak zamišlja para-
lelizme, saglasja i veze kojih nema. Prvi Nanijev idolum tribus jeste
da svaki diskurs o estetskim fenomenima navodno pretenduje da bude
temelj neke globalne estetičke teorije.
Onaj kome je poznata moja bibliografija zna da sam se drugde,
bez ikakvog prikrivanja, bavio estetikom. Međutim, u Traktatu se
poglavlje o estetici zove „Estetski tekst kao primer inventivnosti“ (,,I1
testo estetico come esempio di invenzione“). Obratite pažnju da na-
slov sledečeg poglavlja, o retorici, glasi „Retorički postupak" (,,I1
lavoro retorico") i da je njime, naprotiv, nagovešteno htenje da se na
stablu jedne semiotičke teorije globalno odredi položaj čitave retori-
ke u celosti. U Nanijevoj knjizi (str. 75) stoji da se prilikom analizira-
nja mojih estetičkih stavova uopšte neče uzimati u obzir drugi delovi
Traktata. I ako ostavimo po strani činjenicu da Nani održava obečanje
samo kada mu to odgovara, naum je loš. Pre poglavlja o estetici dolazi
jedna teorija o stvaranju znakova koju diskurs o estetskom tekstu treba
da proveri, i u njoj se posebno razvija jedno viđenje semiotičke inven-
tivnosti. Dakle, reči da se estetski tekst uzima kao sjajan primer za
razne semiotičke probleme ne znači da se pretenduje na rešavanje svih
estetičkih problema semiotičkim sredstvima.
Inače, kao što Nani uočava, sasvim je tačno da sam ja imao
pretenzije, i apertis verbis ih iskazao, na doprinos smanjenju neisti-
nitosti estetika koje govore o neizrecivosti. Doista, zamišljam da sam
129
tome doprineo i optužujem Nanija da je opasan pobomik neizreci-
vosti, koji dmge optužuje da je nisu uspeli ukinuti kako bi dokazao da
se nekakav neizrecivi talog zađržava, te je njegovo veličanje jedino
što preostaje.
Nani me, ipak, optužuje da se bavim esencijalizmom zato što
pokušavam da ponudim jednu definiciju umetničkog čina usmerenog
na izazivanje estetskog efekta. S gledišta jedne istorije kulture umet-
nost je, kao što veli Formađo (Formaggio) na početku svoje knjige
Umetnost (Arte, 1973), sve ono što Ijudi nazivaju umetnošđu. No ovde
valja pripaziti, nauka je sve ono što su ljudi nazivali naukom, i sva-
kako nećemo poricati da je ptolomejska nauka unutar antičke kulture
rešavala zadatak takvog saznavanja stvamosti koje bi ljudima omo-
gućilo da u njoj nekako delaju. No Poper, na koga se Nani toliko pozi-
va, na jednom mestu odlučuje da nabroji šta je sve potrebno za nauku,
onakvu kakva bi ona danas morala biti za nas. Modema nauka defi-
niše se kao diskurs koji ukazuje na lažnost mnogih rezultata nekada-
šnjih nauka, ali ona uspeva i da objasni zašto su se činjenice u prošlo-
sti tumačile na određeni način. Hoću da kažem da je heliocentrična
hipoteza bolja od geocentrične ne samo zato što bolje objašnjava ra-
zne činjenice, već i zato što objašnjava razloge iz kojih su ljudi u
antici opažajući đoživljavali varke koje su ih dovele do geocentrične
hipoteze.
Nadalje, jedna estetička definicija nije samo eksplikativna, ne-
go i tolerantna: ona hoće da objasni i zašto delima nastalim s finalite-
tima dmgačijim od estetskog efekta, ili da bi stvorila jednu dragačiju
percepciju ,,lepote“, možemo da priđemo imajući u vidu bilo vredno-
sti iz dotične epohe, bilo iz naše.
Naravno, takav pokušaj definisanja ne može odbaciti svoju
istoričnost, ali ipak predstavlja jedan u istoriji ukorenjen način na koji
se pokušavaju obrazložiti i dragi oblici delovanja, iz drugih vremena
i kultura. Ovo je pokušaj koji i sam Nani na kraju čini; doista, verajem
da se neki urođenik s Uskršnjih ostrva od pre više stoleća ne bi složio
s Nanijem u tvrdnji da je istinitost njegovih zagonetnih skulptura data
mnogostrukošću njihovih tumačenja. Ipak treba utvrditi na šta se naš
diskurs odnosi. Ako oprobati se u ovakvom definisanju (u mom slu-
čaju sub specie semiotika) znači stvarati jednu estetiku, i to esencija-
lističku estetiku, i ako je taj esencijalizam maskirani perspektivizam,
dovoljno je najpre se sporazumeti u terminološkom pogledu.

130
4. Uprkos tome što Nani kaže da se kroz čitav Traktat provlači jedna
kantovska crvena nit (što dokazuje da je Nani, kad hoče, vrlo pronic-
Ijiv čitalac), polazište čitave njegove kritike je jedan idolum tribus koji
se upomo ponavlja (up. na primer str. 85, 86, 172, 236,271): da svaki
teorijski diskurs ima status „naučnog" diskursa. Sad je dovoljno spo-
razumeti se o tome šta se podrazumeva pod naukom. Ako o njoj go-
vorimo u akademskom smislu, u kome se govori i o društveno-isto-
rijskim naukama i o naučnoj aktivnosti povodom svakog ispitivanja u
kome je s makar minimalnom rigoroznošću utvrđeno značenje
upotrebljenih termina i uslovi u kojima se oni koriste, onda i mnoge
stranice u Nanijevoj knjizi predstavljaju naučni doprinos. Međutim,
ako se nauka shvata kao u teoriji empirijskih nauka, u Traktatu nema
ničega što bi potkrepilo takvo stanovište. Više puta ponavljam (up.
0.2) da je semiotika još uvek neujednačeno polje istraživanja; u
paragrafii 0.9 („Epistemološke granice" [„Limiti epistemologici"])
kažem da predlažem jedan ujednačeni teorijski model, ali ne treba
shvatiti da je on ,,naučan“, pošto ne pretenduje na neutralnost kao
prirodne nauke, da semiotička nauka razmatra pojave na koje auto-
matski deluje, menjajući ih u istom trenutku u kome ih definiše,
kažem da je semiotika jedna dmštvena praksa... Diskurs o opštoj se-
miotici ima status filozofskog diskursa.
Međutim, Nani ovde postaje žrtva jednog od svojih idola spe-
cus, koje, kao što je poznato, izazivaju lična iskrivljavanja. Mračni
idol iz Nanijeve pećine jeste u tome što je on već na početku odlučio
da umetnički predmet ne treba uzimati kao parametar vrednovanja
njegovih estetskih efekata, i kreće već siguran da je svako suprotno
tvrđenje opovrgnuto činjenicama. Otuda sledi da je svako ko drži da
postoje estetski predmeti koji se daju analizirati scijentista (dmgi du-
boki idolum specus je sklonost ka neizrecivom i mističnom), a taj
scijentizam valja pobiti služeći se jednim naučnim metodom, koji
usled idolum theatri Nani pronalazi (praveći paralogizme na koje
ćemo ukazati) u Poperovoj logici naučnog otkrića. Dakle, jedan mi-
stičar koristi jedan naučni metod kao sredstvo kojim dokazuje da
jedan neprijatelj mistike umetnosti nužno pretenduje na to da bude
empirijski naučnik, a on to zapravo nije.5

5. Vredno je tmda sada se odmah suočiti s nečim što jeste Nanijev

idolum, premda iskreno govoreći ne znam da li fori ili specus ili
theatri. Nani veli da činjenice opovrgavaju ideju o jednoj opisivoj
strategiji umetničkog predmeta, a činjenice su za njega očigledna
131
mnogostrukost tumačenja. Međutim, ovde imamo kako paralogizam,
tako i terminološki nesporazum. Ako ja izjavim da je estetski idiolekt
pravilo koje potkrepljuje mnogostrukost mmačenja, onda činjenica da
mnogostrukost tumačenja postoji ne dovodi u pitanje moju pret-
postavku, samo eventualno predstavlja fenomen koji me nagoni na
razrađivanje teorijske hipoteze o estetskom idiolektu. Povodom toga
Nani primecuje da su dva konfliktna tumačenja oksimoron i pita se
kako idiolekt može da reguliše oksimoron. Predstava o idiolektu može
da reguliše oksimoroničnost isto kao što retorički pojam oksimorona,
tako jednoznačan da ja razumem kada ga Nani upotrebi, reguliše kon-
fliktnost oksimoroničnih konstrukcija. Predstava o oksimoronu jedno-
značno reguliše stvaranje dvosmislenih izraza koji stvaraju višestruka
i neodređena tumačenja. Elementary, dear Empson.
Međutim, a ovde dolazimo do nepreciznosti termina, ako feno-
men mnogostrukosti tumačenja jeste činjenica, sadržaj jednog, dvaju
i više tumačenja nije činjenica: to je mišljenje, propozicijski stav,
uverenje, nada, predviđanje, želja. Zatim, o sadržajima propozicijskih
stavova koji se odnose na neki predmet (umetnički predmet) ras-
pravlja se upravo počinjuci od nagađanja o prirodi tog predmeta. Oni
ne dokazuju neistinitost nagađanja ništa više no što nagađanje doka-
zuje njihovu neistinitost, zato što nisu u konfliktu jedno nagađanje i
jedna činjenica, nego dva nagađanja.
I da odmah, pre no što pođemo dalje, likvidiramo još jedan
Nanijev idolumfori: on kritikuje Persov pojam abdukcije i zamenjuje
ga volšebnim terminom ,,nagađanje“. No tekstovi su tekstovi: abduk-
cija, hipoteza i nagađanje kod Persa su jedno te isto, manje-više u
smislu u kome je nagađanje teorijska hipoteza prema Poperu.6

6. Sada dolazimo do osnovnog paralogizma, tipičnog primera za ido-

lum theatri, nastalog usled verovanja jednog humaniste da ce njegov
ugled porasti ako teroristički citira ljude od nauke. Mislim na Nani-
jevu upotrebu Karla Popera (koji, inače, u svom diskursu svaki čas
navlači masku Kuna, svog velikog neprijatelja, pa čak i Fejerabenda
[Feyerabend]: .Nani je zapravo fejerabendovac koji veruje da je
poperovac - što je opasnije nego kada bi neki poperovac verovao da
je fejerabenđovac).
Nani od Popera preuzima jednu teoriju naučnog istraživanja i
upotrebljava je kao da je ona naučna. Logika naučnog otkrića je filo-
zofski diskurs, uvodi uslove koje neka posebna naučna teorija, da bi
to bila, mora da ispuni (na primer kriterijum dokazivanja neistinitosti,
132
zabranjivanja da se ad hoc unose ispravke, poštovanja opservativnih
iskaza i tako dalje), ali unosi i neke metateorijske pojmove koje ni-
jedna naučna teorija ne može da verifikuje. Na primer, sam pojam
opservativnog iskaza koji se, između ostalog, definiše kao takav samo
na osnovu teorijske hipoteze koja utvrđuje kriterijume njegove per-
tinentnosti, pojam hipoteze, pojam dedukcije, ideja o trecem svetu, o
verodostojnosti teorija, pa i samo poimanje zakona utemeljeno na
postojanosti fenomena, zato što u jednom svetu u kome vlada apso-
lutni slučaj, a ne važi čak ni načelo identiteta, teorije ne mogu danas
da se izlože, a sutra da se proveravaju. Metateorijski pojam teorije ne
podleže dokazivanju istinitosti: kako dokazati neistinitost pojma
teorije?
I tako, ono što sam predložio nema status naučne teorije: najvi-
še ako ima status epistemološke teorije, kakva je i Poperova. Nani s
jednim điskursom čiji su temelji filozofski postupa kao da je on
naučna teorija.

7. Jedan od Nanijevih idolafori odmah valja razjasniti. Nani naveliko

upotrebljava Prijetov (Prieto) pojam pertinentnosti, a usled srecnog
spleta okonosti Prijeto upravo u godini Traktata objavljuje svoju iz-
vrsnu knjigu Pertinencija i praksa (Pertinence et pratique). Prijeto
izvlači najviše što može iz pojma pertinentnosti, koji je uvek bio jedan
od ključnih pojmova strukturalističke tradicije, ali je njegova novina
u sledećem: dok strukturalizam govori o pertinentnosti kao kategoriji
jedne emske teorije sistema označavanja, Prijeto koncepciju proširuje,
uključujući i etske aspekte predmeta koji u procesu tumačenja samih
tih predmeta omogućavaju da se, opet emski, konstruiše predmet ili
neki njegovi aspekti, u klasama, u odnosu na praktična delovanja.
Nadalje, pojam pertinentnosti je do te mere ugrađen u semio-
tičku misao strukturalističke tradicije da se može reći kako se on u
čitavom Traktatu često koristi, čak i onda kada se određuje drugačijim
terminima. Iskazivanje namere da se pragmatika uključi u semantiku
ne znači ništa drugo do li ovo: da pertinentnost kao išhod tumačenja
tekstova treba da se uključi već u pravilo pertinentnosti, kao sastavne
kategorije sistema i kodova. Čitava moja teorija sadržaja zasniva se na
ideji da neka data kultura, na osnovu praktičnih svojstava, čini perti-
nentnim semantičke jedinice koje smatra relevantnim i lance njihovih
interpretanata (p.l 16).
Pristup preformulisanom semantičkom modelu, s njegovim
selekcijama koje se tiču konteksta i okolnosti, zasniva se na semanti-
133
 čkim valencama izraza u odnosu na uglove pertinentizacije. Čitav za-
vršni diskurs o semiotici ideologije zasniva se na definiciji ideologije
kao isticanja, utemeljenog na jednoj dmštvenoj praksi, nekih aspekata
sadržaja na uštrb drugih, a da se pri tom ne shvata da jedna ista
situacija može da podnese i druge, pa i protivrečne pertinentnosti.
Prijeto nam kaže da ako na stolu imam kristalnu pepeljam, pa-
pimu čašu i čekič, i ako je praksa od koje polazim potreba da se sakupi
tečnost, onda su pepeljara i papima čaša zasebna klasa u odnosu na
čekič; no ako mi moja praksa nalaže da potražim čime ču da gađam
Nanija u slučaju da ga moja argumentacija ne ubedi, onda čekić i pe-
peljara čine klasu naspram papime čaše. Međutim, nikada, ama baš
nikada, u svetlu prakse broj jedan, neću moći da učinim pertinentnim
čekić kao posudu. A u svetlu prakse broj dva, papimu čašu je moguće
učiniti pertinentnom, ali time se menja praksa, gest fizičkog napada
pretvara se u gest simboličnog napada.
Pertinentnost zavisi od načina na koji neka kultura posmatra
neki predmet s gledišta neke prakse, ali predmet ne opravdava sve
izbore pertinentnosti, štaviše on vrši selekciju, neke prihvata, a neke
isključuje. To Nani podozreva na str. 356, ali vemje da je Prijeto hteo
da kaže kako ne uspevaju sve kulture da pokažu interes za ista dela.
Ne, Prijeto ne kaže da kulture mogu biti nezainteresovane za izvesne
predmete, on kaže da izvesni predmeti ne dozvoljavaju da budu viđeni
iz ugla pertinentnosti koju oni ne mogu materijalno da ispolje.
Pređimo sada od Prijeta na jednog filozofa nesklonog induk-
tivnim postojanostima, od koga je Poper mnogo naučio. To je Dejvid
Hjum (David Hume), koji je u lepom ogledu pod nazivom „Pravilo
ukusa“ ispričao jednu epizodu iz Don Kihota.
Neki ljudi piju vino iz bačve, i jedan degustator u njemu oseća
gvožđe, a drugi nalazi da ono ima ukus stare kože. Na kraju se bure
isprazni i otkrije se da je na njegovo dno pre mnogo godina pao ključ
na kožnoj vrpci. Ukusi su različiti, ali ukus ima jedno svoje pravilo.
"Da je neko odredio kako se vino oseća na žuč, s tim da je prikladno
upotrebio jezik, to jest da bi uputio na ukus koji većina osoba zapazi
kada pije žuč, slobodno bi mogao da takvo vino ne voli, ali bi bili slo-
bodni i dmgi da se slože povodom činjenice da je ta tečnost, u svetlu
naših znanja iz hemije, sadržavala šim i alkohol, uz nešto molekula
gvožđa i kože. To opravdava dve pomenute degustacije s izvesnom
intersubjektivnom sigumošću i, ako ništa drugo, a ono barem ukida
treću procenu.
Vratimo se, dakle, mojoj predstavi idiolekta. Idiolekt nije tvrd-
nja da se u vinu oseća gvožđe, što je već tumačenje i kritički sud. On
134
je tvrdnja da vino sadrži gvožđe, naime da se u njemu ispoljava jedan
aspekt koji je intersubjektivno raspoznatljiv, čime se obrazlaže činje-
nica da neko (ne nužno i bilo ko) u njemu prepoznaje ukus gvožđa.

8. Nani više puta ponavlja da između filozofskog promišljanja umet-

nosti, kojim se kasnije i sam bavi u pars construens, i višeznačnosti
kritičkih čitanja, nema prostora za nešto iole nalik praškoj poetici. Ne
primecuje da tako postupajuči odbacuje jedinu stvar koja je mogla da
liči na ono što predlažu naučne teorije, podložne dokazivanju neisti-
nitosti, koja mu toliko leži na srcu usled njegovih idola theatri.
Ono što sada predlažem su tri zamišljene krajnosti, koje posle u
praksi mogu da se na razne načine stapaju. Pre svega, imamo jedan
filozofski stav prema kome se delo kao predmet postavlja kao matrica
raogučih pertinentnosti. Naime, uzima se da ono mora sađržavati neko
pravilo sopstvenih manipulacija jezika, ne samo mogučnost da perti-
nentnosti izloži čitaočevom pogledu, nego i kontekstualne povezano-
sti tih pertinentnosti. Posredi je postulat, regulativna ideja, i u tom
smislu postulirani idiolekt nikada nije opisan. To je čista mogučnost
opisa, nastalog iz; nagađanja, jednog fizičkog materijalnog predmeta
koji bi mogao, ili ne bi mogao, da se sagledava kao da se u njemu
ispoljavaju pertinentnosti. To još nije iđiolekt do koga se nagađenjem
došlo, to je predlog da bi trebalo nagađanjem dolaziti do iđiolekata, a
time i teorije predmeta.
Zatim na red dolazi delatnost koju bih mogao nazvati i semio-
tikom umetnosti, kada ne bih smatrao da se, bilo to dobro ili loše, ovaj
tip aktivnosti odvija i u odnosu na druge metodološke horizonte, tamo
gde se semiotički instrumenti ne upotrebljavaju. Nazovimo je, u inat
Naniju, ,,poetikom“, u praškom smislu: analiza i opis struktura. Ana-
liza koja nam govori da je u buretu vino, gvožđe i koža. Da je pepe-
Ijara teška, veoma udubljena i sačinjena od izbrušenog kristala. A sve
to pronalazeči opozicije, jer bez opozicije nema pertinencije, i
obmuto.
Ova analiza ne može biti ni neutralna, ni čista, ni bezazlena: ona
sigumo drži na oku moguče pertinentizacije, naročito ako se vrši na
semiotičkim konvencijama. A ipak, ta analiza ne mora da mi kaže
koje su pertinentnosti optimalne. Mora da mi pokaže strategiju koja je
u toku, u delu kao matrici mogućih pertinentnosti.
Na kraju dolaze individualna ili kolektivna čitanja, ona koja
odabiraju pertinentnosti koje će im odgovarati.
135
 A gde je kritika? U ovom trenutku, svugde: postoje oblici kri-
tike koju bih nazvao dogmatskom, oni koji delo stavljaju u žižu prema
svom nacrtu pertinentnosti, poričuci druge; ima i onih oblika kritike
koji daju prednost višeznačnim aspektima dela, i usput uključuju ra-
zne aspekte semiološko-poetičke polamosti.
Bartovo čitanje Saracena (Sarrazine) jedan je oblik kritike koji
je i primer poetike, na praški način, ili semiologije književnosti.
Čitajuci SIZ ja mogu da razumem kako je Saracena moguče čitati na
razne načine, zato što mi Bart pokazuje tekstualnu strategiju koja
omogučava da se prilikom tumačenja pođe raznim putevima. Kad
Gremas čita Mopasana (Maupassant), to ima više veze s poetičkom
analizom nego s kritičkim čitanjem. Zahvaljujuči načinu na koji čita
Pjerov Konstantinov san (II sogno di Costantino), Longi (Longhi)
ispisuje jednu lepu kritičku stranicu, ali mi i daje ključ da razumem na
koliko je sve načina moguče prići ovoj fresci, već prema tome da li se
pertinentnim čine geometrijski odnosi, ili se privileguju ikonografske
referencije, ili se pažnja usmerava na boju.
A ipak, uprkos praktičnoj izmešanosti, tri krajnosti imaju
različit epistemološki status. Zato što prva, koja pretpostavlja prisu-
'stvo idiolekta kao regulativne ideje, ne dopušta dokazivanje neistini-
tosti. Treća predstavlja samo niz altemativnih čitanja, od kojih u
načelu jedno vredi koliko i dmgo. U krajnosti koja se nalazi između
dveju pomenutih afirmišu se neki od rekvizita svojstvenih nauci. Zato
što postaviti hipotezu o nekom pravilu konstrukcije jeste predložiti
teoriju koja bi objasnila razna moguća čitanja. Mogu učestvovati i
čitanja koja otkrivaju kako je pretpostavljeni idiolekt nedovoljan.
U tom smislu, Nanija ne treba da čudi što ja o idiolektu govorim
kao o nečemu što treba pronaći, ali što se definiše preko bezbroj
aproksimacija. Ono što njemu izgleda kao kontradikcija je, pre svega,
ono što se dešava s naučnim teorijama o kojima govori Poper, za ko-
ga: (a) jedna teorija mora biti predložena; (b) teorija ima više, i one se
međusobno nadmeću; (c) broj teorija koje mogu biti istinite ostaje
beskonačan (1975: ital. prev., str. 34). No ove beskonačne teorije nisu
Nanijeva beskonačna čitanja: one su opisi predmeta kao mogućnosti
da se odigraju i suprotna čitanja, te da se odstrane ona „osobenjačka".
Naime, Poper dopušta da se neistinitost jeđnog iskaza kao mo-
žda će u budućnosti biti moguće to i to tumačenje ovog predmeta ne
može dokazati, iako nije loše izgovoriti ga. Međutim, on dopušta da
se neistinitost iskaza (koji predlaža Rasel [Russel]) kao ja sam jedno
poširano jaje, izgovori li ga jedan osobenjak, može dokazati. Cime?
Pretpostavljam, primedbama povodom dotičnog koji izgovara. Isto
136
tako, zaključujem ja, iskaz kao ja nalazim u tom i tom tekstu tu i tu
pertinentnost može da se oceni kao osobenjački, na osnovu ispitivanja
teksta.
, Vergilije u Georgikama (III, 82) kaže da se u najbolje konje
mogu ubrojati oni čija je boja sinja. Rečnik kaže da na latinskom jezi-
ku glaucus znači plav, plavozelen, sivoplav. Aulo Gelije, komenta-
rišudi ovaj tekst, kaže da je Vergilije umesto glaucus mogao da upo-
trebi i caerulus, što se obično vezuje za more, nebo, ali Juvenal nalazi
i vezu s cmim hlebom. Mogu li čitati Vergilija kao da prenosi ili
nagoveštava jednu psihodeličnu viziju univerzuma, ili kao da konje
slika poput Franca Marka (Franz Marc)? U Vergilijevom korpusu pro-
nalazim i dmge hromatske anomalije: npr. flavus se odnosi na Dido-
ninu kosu, lišce maslina, vode Tibra, mermer. Jedan prevodilac Aula
Gelija za konja koji je glaucus veli da je zelenkast, dok su Vergili-jevi
tumači mišljenja da je u pitanju sivi konj zelenko. A Vergilije, kaže
nam ko-tekst, govori o lepim, ali normalnim konjima, a ne o
priviđenjima koje prouzrokuje LSD.
Malo brižljivije istraživanje Vergilijevog korpusa trebalo bi da
mi (pretpostavljam) kaže da Vergilije u svojim hromatskim opisima
nikada ne upučuje na određene delove spektra, u smislu pigmentacije
i talasne dužine, nego na opažanja vezana za posebna osvetljenja, što
znači da u njegovim hromatskim terminima stalno imamo situacije
gde se boje prelivaju, naslucuju, odražavaju. Dobro sprovedena de-
automatizacija ili dvosmislena upotreba izraza da bi aktuelizacija
sadržaja bila otežana i višeznačna. Na osnovu mog idiolektalnog
nagađanja, ono što sada znam nije način na koji bi neki čitalac mogao
da aktuelizuje Vergilijeve sugestije. Onaj konj mogao bi da se tumači
na mnogo načina. To što znam jeste da Vergilije isključuje nekakvo
sablasno tumačenje, neče da mi kaže kako je boja onog konja plava
kao na francuskoj zastavi, ili zelena kao na italijanskoj. Znam da se
pesnik trudio da moje čitanje učini oksimoronskim, imam u tekstu
sravnjenom s encikopedijom gvozdeni ključ koji objašnjava zašto nje-
govo vino može imati neke ukuse, ali znam i da Vergilijevo glaucus
ne treba shvatiti kao neku čistu, osnovnu, jarku boju. Ne dokazuju
čitanja neistinitost idiolekta, nego nagađanja o idiolektu prave razliku
među čitanjima.
Razlika između nagađanja povodom nekog fenomena iz
empirijskih nauka i onog fenomena koji je umetničko delo nalazi se,
međutim, u tome što jedna naučna teorija često ne samo da nagađa o
strukturi nekog predmeta (Borovog [Bohr] atoma), nego i o njegovom
postojanju (ima li atoma?) o kome se zaključuje posredno, preko dru-
137
gih fenomena. Naprotiv, u umetnosti istinita je samo činjenica, verum
ipsum factum: ne samo da je predmet materijalno prisutan u svojoj
materijalnosti koja još uvek nije vezana za semiozu, kako ispravno
primećuje Nani, pre nego što ga naš pogled navede da progovori, nego
su prisutne, makar i na drugačijem nivou materijalnosti (treći svet
biblioteka o kome govori Poper, odnosno lanac interpretanata i enci-
klopedija), kultume konvencije u čijem svetlu predmet treba da pro-
govori. Kada Dante napiše luce, onda nije materijalno prisutan samo
grafemski izraz, nego takođe postoje, u proverljivim obliku, srednjo-
vekovna tumačenja termina ,,svetlost“.
Ipak, premda se intersubjektivno može proveriti, idiolektalno
nagađanje je neiscrpno: delimično kao u naučnim teorijama, ta neis-
crpnost, ta beskonačna aproksimabilnost, ponekim nagađanjima daje
vrednost najboljih. Poper kaže da „Njutnova teorija protivreči kako
Keplerovoj tako i Galilejevoj - a ipak ih objašnjava usled činjenice da
ih sadrži kao aproksimacije" (1975: ital. prev., str. 36).
Ono što je najpre ličilo na opise idiolekata pretvara se u tumače-
nja, u svetlu jednog obuhvatnijeg opisa ili teorije. No heliocentrična
hipoteza je zanimljivija od geocentrične ne samo zato što bolje obja-
šnjava pojave, nego i zato što objašnjava zablude u opažanju koje su
ljude u antici navodile na postavljanje geocentrične hipoteze.
Jedino što se pred nekim umetničkim predmetom više čini da, s
jedne strane, idiolektalno nagađanje kontroliše tumačenja, a s druge
strane da tumačenja kontrolišu nagađanje, dok kod naučne teorije iz-
gleda da dokazivanje neistinitosti potiče od opservacionih iskaza (čija
je autonomija, inače, prilično sumnjiva).
Nanijeva optužba glasi da se ovo stanovište vrti ukrug. To je
tačno, tako se izgleda dešava u naukama o čoveku, i Špicer (Spitzer)
je govorio o kruženju u filologiji. Analogno je poimao Panovski (Pa-
nofsky): upravo je to ispravno shvaćeni hermeneutički krug, a ako je
ispravno shvaćen onda je i kadar da pravi razliku između mogućih
čitanja i osobenjačkih čitanja.
Dakle, jedan obuhvatniji idiolekt treba da zameni drugi, manje
obuhvatan, tako da se mogu opravdati i ograničena čitanja koja je onaj
prvi podrazumevao.
Čitanja Danteovog Raja koja su dali Kroče i De Sanktis nisu
mogla uzeti u obzir izvesne tekstove o srednjovekovnoj kulturi koje je
tek četrdesetih godina ovog veka otkrio Edgar de Brin (Edgar de
Bruyne). Sada više znamo o jednoj srednjovekovnoj enciklopediji i o
tome kako su ljudi u srednjem veku reagovali na metafiziku svetlosti.
U ovom trenutku možemo reći da su romantičarsko-idealistička
138
čitanja, koja su više od Ijudske tvari nalazila u Paklu, bila, a i dalje
jesu, opravdana za jednu epohu koja je određivala da su osećanja i
strasti Ijudskiji od percepcije teofanija, i da je umetnost samo uvid u
takva ljudska osećanja. No danas znamo da su u srednjem veku posto-
jale i fizičke i teološke strasti, da su za srednjovekovnu enciklopediju
izvesni kontrasti u hromatskim terminima upućivali na neke apstrakt-
ne vrednosti, koje su tada, međutim, imale i duboko nagonsko naličje,
te je stoga valjano i čitanje Raja u kome se ovaj ne smatra apstraktni-
jim, ili retoričkijim, ili doktrinamijim od Pakla. Mi sada o objektiv-
nim strategijama teksta Božanstvene komedije znamo više od Kročea
i De Sanktisa, a možda nešto manje od savremenika Benvenuta da
Imole - što je još jedan razlog da se nastave istraživanja srednjove-
kovne kulture, da bi se razotkrile nove pertinentnosti, kadre da se
aktiviraju u svetlu drugih činova čitanja.
Zašto toliko insistiram na dužnosti, zbilja „dužnosti", da se čine
pokušaji utvrđivanja nekog pravila koje bi opravdalo mnogostrukost
tumačenja? Nani mi na str. 175 kaže kako bih ja hteo i da bude sit vuk
jezičnosti umetničkog dela i da budu na broju ovce raznih pertinent-
nosti na koje ga svodi čitalac: ako se pod jezičnošću podrazumeva
tvrdnja da mora postojati neka strategija estetskog teksta i da se do te
strategije, mora biti, nagađanjem može doći, optužba je tačna i ja je
prihvatam kao odlikovanje. Sta da radim kad ovde imam jedan ma-
terijalni predmet, onde višestrukost tumačenja, a među njima, srećom,
sisteme konvencija, uobičajene kodove, intertekstualne norme, koji
mi govore kako u svetlosti određene enciklopedije taj materijalni
predmet može da se preobrazi u nizu tumačenja? Ne pogleda li neka
kultura na delo, kaže Nani, predmet je puka asemiozična materija.
Slažem se, semiotika nikada i nije govorila ništa drugo, ali ne samo o
umetničkom delu, nego i o bilo kakvom izražavanju; to su znali već
stoičari: za varvarina koji ne zna jezičke konvencije, oznaka je puki
zvuk.
Zahvaljujući pogledu koji na njega usmerava kultura, kaže Na-
ni, predmet postaje ono što to tumačenje učini od njega: zato su Kro-
čeova i Eliotova Božanstvena komedija dva različita predmeta. Dobro,
upravo ovde Nanija treba pobijati. Ako je Božanstvena komedija jedan
zanimljivi predmet, ona je to baš stoga što je isti predmet koji može
da proizvede dva različita tumačenja. Ako samo tumačenje predmetu
daje legitimnost, zašto da se ja još uvek zanimam za Dantea? Dovolj-
no je da me zanimaju Kroče i Eliot. Zašto da Nani ponovo čita Dantea,
ako to uopšte radi? Da bi stvorio jedan treći predmet, od čijeg rezimi-
ranog čitanja strepim? Ili da bi video ne samo koje je tumačenje ubed-
139
Ijivije, Kročeovo ili Eliotovo, nego i nisu li možda oba neubedljiva, i
to baš usled gipkosti Danteove strategije?
Nani vrlo dobro zna da se, krene li se putem kojim je krenuo,
stiže do nihilističkog relativizma za koji ne bih rekao da je u njegovim
intencijama: jer, ako se proglasi ništavnom veca ili manja verovatnoča
nekog tumačenja, kako cu da pravim razliku između Devete koju
izvodi Karajan i one koju izvodi opštinski orkestar iz Remedela Do-
njeg? Ne tražim da odabere između Karajana i Lorina Mazela
(Maazel), znam več da bi odgovorio da jedna interpretacija vredi
koliko i druga, i s tim bih se saglasio. Tražim da odabere između jedne
arije koju peva Mirela Freni (Mirella Freni) i iste te arije koju peva
lakovema i nemuzikalna domačica u Koradovoj (Corrado) emisiji
Corrida. Postoji li, u Nanijevom metodološkom horizontu, pojam lo-
šeg izvođenja? A ako postoji, prema kojem parametm pravi razliku?
Nani pita: „Znači li to da moja majka nema pravo da se kritički
pozabavi stihovima Gertrude Stejn (Gertrude Stein)? Možda nema, ali
čini mi se da je za Eka suviše opasno da to prizna.“ Ne znam je li opa-
sno, štaviše imam poverenja u odmerenost Nanijeve mame, ali ja je ne
poznajem, pa me pustite da, u načelu, podozrevam kako možda nema
pravo. Ja, na primer, nemam pravo da se kritički pozabavim Rusta-
velijevim stihovima, zato što ne čitam na gruzijskom jeziku.
Jer kada se dovde dođe, može se izvuči samo uz tvrdnju da nije
bitno delo, nego slobodno prepuštanje nagonu čitanja, jouissance ono-
ga ko čita, igra u kojoj se stalno plovi nasumce. Sva prava, ali tu nema
govora o umetnosti. Zato što, prevlada li krajnost nagonske oprav-
danosti bez obzira na predmet na koji se nagon usmerava, ono što je
bitno jeste nagonska igra. Da li Nani hoče ovo da kaže?
Ili govora o umetnosti nema, utoliko što je ono o čemu se
govori istorijski niz čitanja, koja se posmatraju kao nalazi kultume
antropologije. Legitimna odluka. No izgleda da Naniju baš nije do
toga da je u potpunosti sledi. Ili, bolje rečeno, on je sledi, ali protivre-
čno, zato što s jedne strane izgleda da joj je sklon, kada u onome što
mu je pars construens napiše: ,,Ne možeš reči, danas, da li je jedno
kritičko tumačenje umetničkog dela istinitije od drugog, uzimajuči
kao kriterijum istinitosti nepoznatu - podvlačim - istinitost samog
dela“ (str. 322). No zatim počinju da pljušte pojmovi kao nagađanje,
simbol, duboka nužnost (str. 338) koja navodno povezuje umetnički
predmet s pertinentnostima koje tumačenja iz njega isecaju, duboka
veza između onoga što izbija na videlo i onoga odakle nešto izbija na
videlo, jedan smisao koji zatamnjuje asemiozični predmet ali ga, kao
legitiman, vaspostavlja na osnovu jedne ničim bliže neodređene
140
„poetske nužnosti“ (str. 334). I tako, malo-pomalo, dotaknuvši pogi-
beljna, ali barem eksplicitna žala apsolumog relativizma i nagonske
plovidbe nasumce, Nani se, kao pars construens, vraca jednoj onto-
logiji umetničkog dela gde je ovde vuk beskonačnih čitanja, ali su
onde, ipak, u poslednji čas prebrojane, ovce. Jedino što se povodom
tih ovaca ne može nagađati o pravilu, i reci zašto se vuk zasicuje i za-
što su - podvrgne li se vuk hemijskim eksperimentima - u njemu
nađeni tragovi ovaca a ne ovsa. Nanijeve ovce nemaju nikakvog pra-
vila, no pošto ništa nije čisto, imaju, kako da kažem, nekakav flogi-
ston, nekakvu virtus dormitiva, nekakvu vis movendi, sile koje uspav-
ljuju i pokređu, ali se o njima ne sme govoriti. Zašto okapati nad
sicušnim stihom? „Bolje je delati smetnuvši s uma, ne iskati gde se
nahodi ono, neizmemo tajanstvo vaseljene!“
Da li Nani ovo hoče da kaže? Da li je to njegov odgovor jednoj
pretpostavljenoj semiotici koja se jednako vrti ukrug i ne rešava pro-
bem neizrecivosti? Ako je tako, ako sam pronašao pravi navod, Nani
se nesumnjivo nalazi na tragu jedne od najčasnijih tradicija bolonj-
skog univerziteta. No srečom ne i jedine.
3.3. O TUMAČENJU METAFORA

3.3.1. Stvaranje i tumačenje

Teško je predložiti neku generativnu teoriju metafore, osim u

laboratorijskim uslovima (up. npr. Eco 1975: 3.8.3). Kao i kod svakog
drugog kontekstualnog fenomena, mi se uvek nalazimo pred linear-
nom manifestacijom jednog teksta koji je već tu (up. i Segre 1974: 5).
Bice da koliko god je metafora originalnije smišljena, utoliko se
više prilikom njenog stvaranja išlo kršeci sve prethodne retoričke obi-
čaje. Teško je stvoriti novu metaforu na osnovu več usvojenih pravila,
i svaki pokušaj propisivanja pravila po kome bi se ona napravila in
vitro dovešče do stvaranja mrtve, ili izrazito banalne metafore. Meha-
nizam smišljanja ostaje nam velikim delom nepoznat i govomik meta-
fore često pravi slučajno, usled nekontrolisanih asocijacija ideja, ili
greškom.
Izgleda, međutim, razumnije analizirati mehanizam na osnovu
koga se metafore tumače. Samo analizirajuči faze jednog interpreta-
tivnog procesa moguče je razraditi neka nagađanja o fazama na-
stajanja.
Idealni tumač metafore trebalo bi da uvek zauzme stanovište
nekoga ko je prvi put čuje (Henry 1983: 9). Ako je data jedna katahre-
za kao što je noga stola, jedino ako se ona posmatra kao da je po prvi
put smišljena može se razumeti zašto, kako se izrazio Ričards, baš taj
prenosnik stoji umesto tog sadržaja - dakle zašto je izumitelj kata-
hreze odabrao noge, a ne ruke. Tek kada tako razotkrijemo katahrezu
spremni smo da, uprkos svakom našem prethodnom jezičkom auto-
matizmu, vidimo jedan očovečeni sto.
Otuda metafori ili metaforičnom iskazu valja pristupati pola-
zeći od načela da postoji neki nulti stepen jezika - u odnosu na koji
ispada da je i najoveštalija katahreza srećno devijantna. Činjenica da
je neka metafora mrtva tiče se njene sociolingvističke istorije, a ne
njene strukture vezane za semiozu, njene geneze i njenog mogućeg
reinterpretiranja.

142
3.3.2. Nulti stepen i doslovno značenje

No postoji li neki nulti stepen, pa da se može jasno ocrtati razli-

ka između doslovnog značenja i figurativnog značenja? Danas ne bi
svi složno potvrdno odgovorili (povodom novijih rasprava up. Dascal
1987: 259-269). Ima i onih koji tvrde da je ipak moguče prihvatiti
jedan statistički pojam doslovnog značenja kao nultog stepena u vezi
s kontekstima (Cohen 1966: 22; Ricoeur 1975: 180 i dalje), makar i
veštački sačinjenim (Genette 1966b: 211; Groupe p 1970: 30 i đalje).
Taj nulti stepen trebalo bi da odgovara značenju koje se prihvata u te-
hničkim i naučnim kontekstima. Teško je odrediti da li oči pune
svetlosti treba shvatiti doslovno, ali ako se jedan električar ili arhitekta
upita šta je za njih svetlost, odgovoriče da izvor svetlosti zrači sop-
stvenu svetlost, i da je ambijent pun svetlosti onaj čije je osvetljenje
prirodno ili veštačko. Nije slučajno što se i u rečnicima takva značenja
stavljaju na prvo mesto u odrednici, dok se figurativni smisao beleži
samo u vidu sekundamih definicija.
Od pretpostavke da je moguče identifikovati doslovno značenje
polaze Berdsli (Beardsley, 1958), Hes (Hesse, 1966), Levin (1977),
Serl (1980) kada predlažu da je za metaforično tumačenje nekog
iskaza potrebno da primalac prepozna njegovu apsurdnost: u doslov-
nom smislu, bio bi to slučaj semantičke anomalije (ruža čili), autokon-
tradiktomosti (Ijudska zver), ili kršenja pragmatičke norme svojstva,
te lažne tvrdnje (ovaj čovek je zver).
Istina, ima slučajeva u kojima neki metaforični izraz deluje pri-
hvatljivo i u doslovnom smislu. Pogledajmo, na primer, početne
stihove Groblja na moru (Le cimetiere marin) Pola Valerija (Paul
Valery):

C e toit tranquille, ou marchent des co lo m b es,

Entre les pins palpite, entre les tom bes;
M idi le ju ste y co m p o se de feu x
L a m er, la m er, toujours reco m m en cee!15

Valeri u prvom stihu uvodi iskaz koji bi se mogao doslovno

shvatiti, buduči da nema nikakve semantičke anomalije u opisu jed-
nog krova po kome se šetkaju golubice. U dmgom stihu kaže se da taj
krov drhti, ali bi ovaj izraz mogao jedino da (ovaj put metaforički)
l5„Taj mimi krov, taj korak golubova / Drhti u borju između grobova; / Pravedno
Podne tu slaže od vatre / To more, more u nastanku vazda!“ Prepev Ivana Lalića, u
Antologiji novije francuske lirike, Prosveta, Beograd 1966. (Prim. prev.)

143
naznači da se usled kretanja ptica stiče utisak kretanja krova. Tek u
četvrtom stihu, kada pesnik izjavljuje da je pred njim more, prvi stih
postaje metaforičan: mimi krov je more, a golubice su jedra na brodi-
cama. Sve dok se ne pomene more, u ovom slučaju očigledno nema
metafore. Kontekst, uvodeći iznenada more, anaforički uspostavlja
implicitnu sličnost, i čitaoca navodi da prethodni iskaz pročita pono-
vo, ovaj put u metaforičnom smislu.
Uzmemo li početak Božanstvene komedije,

N e l m ezzo del cam m in di nostra vita

m i ritrovai per una selv a oscura,
ch e la diritta v ia era sm arrita,16

dmgi i treci stih mimo možemo čitati u doslovnom smislu, zato što
nema ničeg apsurdnog u činjenici da se neko izgubio u šumi.
Međutim, ta dva stiha prikazuju se, prvo, kao savršeno pravilni
u gramatičkom smislu, i semantički dobro uobličeni, jer zapravo i ne
čine metaforu, nego alegoriju. Naime, za alegorije je tipično da podr-
žavaju doslovno čitanje (te doslovno čitamo mnoge alegorije za čije
tumačenje više nema ključa). Do odluke da se dati niz iskaza tumači
kao alegorijski diskurs dolazi zato što bi se inače namšilo bitno pra-
vilo konverzacije, njena relevantnost (up. Grice 1967), pošto autor
previše zalazi u pojedinosti pričajuči o događajima koji ne izgledaju
kao suštinski značajni za diskurs, čime izaziva podozrenje da njegove
reči imaju i neki dmgi smisao (još jedan razlog zbog kojeg se alegorija
obično razazna jeste u tome što alegorijski diskurs koristi već kodifi-
kovane slike koje se daju prepoznati kao alegorijske).
Kada se alegorija prepozna kao takva, onda slike koje ona opi-
suje, a ne verbalni znakovi koji ih evociraju, zadobijaju status me-
tafore. I eto zašto će se, u Danteovom tekstu, kad se jednom zađe u
svet skrivenoga smisla, s pravom dodeliti metaforična vrednost i
mračnoj šumi. Otuda će treći stih dopustiti da se staza tumači kao
moralno vladanje, a prava postaje ona kojom se hodi „prema zakonu
Božjem".

l6„Na pola našega životnog puta / obretoh se sred jedne mračne šume / sa prave staze
skrenuv kud se luta.“ (Prim. prev.)

144
3.3.3. Metafora kao fenomen sadržaja i enciklopedija

Metafora ne uspostavlja odnos sličnosti između referenata, veđ

odnos semičke identičnosti između sadržaja izraza, i samo posredno
može da se tiče načina na koji mi posmatramo referente. Pokušaji da
se na metaforu primene vrednosti istinitosti iz formalne logike ne ob-
jašnjavaju njeno semiotičko ustrojstvo (up. Eco 1984: 3.10). Kada bi
se metaforička supstitucija odnosila na nekakvu povezanost predmeta
u svetu, ne bismo mogli da razumemo kada Pesma nad pesmama veli

Zubi su ti kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala,

ili kad Eliot u Pustoj zemlji (The waste land, 1, 84) kaže

I w ill sh ow you fear in the handful o f du st.11

Cini se da osmeh jedne lepe devojke nije nimalo nalik na stado

mokrih meketavih ovaca, i bilo bi poprilično teško reči u kakvom to
smislu strah koji osečam, ili koji sam možda osetio, liči na pregršt
prašine. Metaforično tumačenje bavi se interpretantima (up. i Eco
1984), to jest znakovnim funkcijama koje opisuju sadržaj drugih
znakovnih funkcija. Jasno je da zubi nisu beli u onom smislu u kome
su bele ovce, ali je dovoljno da i jedno i drugo kultura protumači na
osnovu predikata izraženog rečju belo pa da metafora može da radi na
sličnosti. Posredi je sličnost svojstava dveju semema, a ne empirijska
sličnost. U tom smislu metaforično tumačenje, u meri u kojoj mora da
pretpostavi modele enciklopedijskih opisa i da neka svojstva učini
pertinentnim, ne razotkriva sličnost nego je sazdaje (up. i Black 1962:
37; Ricoeur 1975: 246; Lakoff i Johnson 1980: 215). Tek pošto nas
metafora primora da je potražimo, ostvaruje se nešto sličnosti između
straha i handful ofdust. Pre Eliota tog nalikovanja nije bilo.
Metafora ne zamenjuje referente, ali ne zamenjuje ni izraze.
Klasična retorika govorila je o metafori kao da ona termine i figuru
zamenjuje, u pojedinačnim rečima, in verbis singulis, ali je Groupe |x
prikladno klasifikovala metaforu smestivši je u metasememe, figure
sadržaja, koje stoje nasuprot figurama izraza kao što su metaplazme i
metatakse.17
17„Pokazacu ti strah u pregršti prašine." (Prepev Jovana Hristic'a, u: T. S. Eliot,
Izabrane pesme, Rad, Beograd 1977).

145
 Metafora ne zamenjuje izraze zato što ona često od dvaju izraza
oba postavi in praesentia u lineamoj manifestaciji teksta. Prvi Dan-
teov, kao i Eliotov stih, gotovo da predstavljaju poređenje: život je
kao put, a strah je kao pregršt prašine.
Metaforična interakcija odvija se između dvaju sadržaja. Ovo
načelo dokazuje i ona najelementamija forma metaforične supstitu-
cije, katahreza. Jedna katahreza, kao noga od. stola, služi da načini od
jedne znakovne funkcije (izraz + sadržaj) izraz kojim se imenuje jedan
dmgačiji sadržaj, za koji jezik nije obezbedio odgovarajući izraz (mo-
rao bi se interpretirati pomocu jedne zamome parafraze, lanca tehni-
čkih uputstava, neke vizuelne predstave, ili demonstracije).
Izgleda da su najrazvijenije one analize mehanizma metafore
koje su kadre da sadržaj opišu u okvim semantičkih komponenata. Zi-
votni put je metafora zato što život ima obeležje temporalnosti, a put
obeležje prostomosti. Zahvaljujuci činjenici da obe lekseme sadrže
jedno obeležje „procesa" ili „prelaza od x do y“ (bili oni tačke u pro-
storu ili u vremenu), metaforu omogučuje prenošenje svojstva ifeatu-
re transfer) ili prenošenje kategorije (up. Weinreich 1966 i Goodman
1968). Izraz ,,na polovini" ne bi bio metafora kada bi se put shvatio u
prostomom smislu, ali tekstualna koprezentnost našeg životnog na-
laže da se jedno prostomo obeležje premesti u kategoriju temporal-
nosti - otuda čak i vreme postaje jedan lineami prostor koji ima dva
pola i jednu središnju tačku.
Ipak, kada bi semantička predstava bila samo u obliku rečnika,
u njoj bi bila zabeležena jedino analitička svojstva, pri čemu bi bila
izuzeta sintetička, odnosno svojstva koja za sobom povlači saznanje
sveta (up. Eco 1984: 2). Stoga bi rečnik definisao život kao „proces
koji se sastoji od vremenskog toka“, izuzimajući činjenicu da ovaj
može biti ispunjen radošću ili patnjom, a put kao „proces koji se
sastoji u pomeranju u prostoru“, izuzimajući činjenicu da on može biti
pustolovan ili opasan:

proces

vremenski tok pomeranje u prostom

život put

Jedan rečnik može da beleži samo odnose između hiponima i

hiperonima, tj. odnose od roda do vrste tako da se mogu izvesti jake
implikacije (entailment): ako vremenski tok, onda proces. Ipak, na
osnovu ovog modela mogu da se načine samo sinegdohe gde je deo

146
umesto celine, ili celina umesto dela, tipa pars pro toto ili totum pro
parte.
Sada je razumljivo zašto Kac (Katz 1972: 433) tvrdi da se reto-
ričko tumačenje bavi samo predstavljanjem površinske strukture i
njenim fonetskim predstavljanjem. Za Kaca predstavljanje značenja,
strukturirano kao rečnik, mora da položi računa samo o pojavama ka-
kve su semantička anomalija, sinonimija, analitičnost, entailment itd.
U ovoj teoriji značenja, upotrebiti hiperonim umesto hiponima ne uti-
če na dubinsko značenje iskaza.
Drugačije bi izgledao slučaj metafore koju je Aristotel (Poetika,
1457 bl-1458 al7) nazivao metaforom trečeg tipa, gde imamo pre-
nošenje od vrste do vrste (ili od hiponima do hiponima) posredo-
vanjem roda (ili hiperonima). No i u tom slučaju poređenje života i
puta imalo bi jednu jedinu funkciju, da podseti na to da je život pro-
ces. Doista, poređenje postaje zanimljivo ako se pomisli da je za sred-
njovekovnog čoveka pojam putovanja uvek bio povezan s pojmovima
dugog trajanja, pustolovine i opasnosti po život. A to su svojstva koja
se mogu definisati kao sintetička, enciklopedijska. Doista, kada teore-
tičari metafore misle na tu tročlanu strukturu, daju primere kao zub
planine, pošto i zub i planinski vrh pripadaju „šiljatim i oštrim for-
mama“. Jasno je, ipak, da ovaj primer ne postulira neku prostu seman-
tičku predstavu, kao u rečniku. U prelasku od zuba do planinskog vrha
imamo nešto više od prelaska posredstvom zajedničkog roda. Ako se
posmatra kao da je u pitanju rečnik, zub i vrh ne pripadaju nikakvom
zajedničkom rodu, a svojstvo ,,šiljatosti“ uopšte nije rečničko svoj-
stvo. Metafora funkcioniše zato što je, od periferijskih svojstava obeju
semema, odabrana neka zajednička crta, koja ima svrhe samo u okviru
nekog posebnog konteksta.
I onda kada se metafora tretira kao proporcija, ona može rečni-
čki da se protumači samo u slučajevima kao naš životni put (put koji
se prema prostoru odnosi kao život prema vremenu). Međutim, prime-
ri koji se tiču metafora četvrtog tipa, a daje ih Aristotel, ne mogu se
svesti na rečničke modele. Stit je Aresov pehar, a pehar Dionisov štit,
ali prema rečniku pehar i štit mogli bi da zamene mesta samo utoliko
što pripadaju istom rodu ,,predmeta“ - čime metafora nije objašnjena.
Umesto toga valja najpre razmotriti da su - prema jednom načinu
opisivanja - oba predmeta udubljena. No tada zanimljivost tih dveju
metafora nije u činjenici da štit i pehar imaju zajedničko obeležje,
nego u činjenici da, počev od te zajedničke crte, na tumača ostavlja
utisak razlika među njima. Polazeći od sličnosti, otkriva se protivreč-
nost između svojstava Aresa, boga rata, i Dionisa, boga mira i radosti
147
(kao i između svojstava štita, oružja koje u borbi služi za odbranu, i
pehara, oruđa koje služi postizanju zadovoljstva i opijenosti). Tek tada
metafora dopušta niz zaključaka koji proširuju njen smisao. No da bi
takvo zaključivanje mogla predvideti i dopustiti, ona mora da postuli-
ra jednu enciklopediju, a ne rečnik. Prema Bleku (Black 1962:40), u
metafori čovek je vuk ono što čitaocu treba nije toliko rečnička defini-
cija vuka, koliko jedan sistem opštih mesta koji se s vukom povezuju.
Dante ne veli samo da je život putovanje, nego i da mu je tride-
set pet godina. Metafora postulira da je među našim enciklopedijskim
znanjima o životu i informacija o njegovom prosečnom trajanju. Bir-
viš i Kifer (Bienvisch i Kiefer 1970: 69 i dalje) navode takve enciklo-
pedijske predstave gde jedna leksička jedinica (item) predviđa neko
,jezgro“ i neki „perifemi deo“. U perifemoj predstavi kašike trebalo
bi da je zabeležena i njena prosečna veličina. Jedino na taj način mo-
guče je u izrazu kao „imao je kašiku veliku kao lopata“ uočiti da ga
ne treba shvatiti u doslovnom smislu, nego kao hiperbolu.
Da se vratimo Solomonovim stihovima: ako bismo uzeli da je
ovca samo „vrsta sisara“ ne bismo razumeli lepotu metafore. Da bi-
smo ovu shvatili, potrebno je izvesti složene zaključke: (a) odrediti da
je stado imenica koja mora imati obeležje „mnoštva jednakih jedinki“
(mass-noun)\ (b) setiti se da je u antičkoj estetici jedan od kriterijuma
lepote bilo jedinstvo u raznovrsnosti (aegualitas numerosa)\ (c) dode-
liti ovcama svojstvo ,,beline“; (d) dodeliti zubima svojstvo ovla-
ženosti. Tek onda belina zuba i njihova ovlaženost pljuvačkom, tako
da oni blistaju, stupa u interakciju s ovlaženošču ovaca koje izlaze iz
vode (ovo je sasvim sporedno obeležje, kontekst ga nameče ad hoc).
Kao što se vidi, da bi se tumačenjem postigao ovaj ishod nužno
je aktivirati samo neka svojstva (od onih najperifemijih), dok su sva
dmga uspavana (o tim procesima uveličavanja i uspavljivanja svoj-
stava u svakom činu interpretativne kooperacije up. Eco 1979). Dat je
neki kontekst, odabrane su pertinentne crte, a tumač jr izvršio selekci-
ju međii njima, naglašavajuči, prigušujuči i organizujuči aspekte glav-
nog predmeta, izvođeči o njemu neka zapažanja koja se inače obično
primenjuju na sporedni predmet (Black 1962: 44-45).18

"‘Povodom drugih postupaka koje iziskuje tumačenje metafore up. Searle 1980: 103
i dalje.

148
3.3.4. Metafora i mogući svetovi

Definisati metaforu kao fenomen vezan za sadržaj navodi na

pomisao da je ona samo u posrednom odnosu s referencijom, koja se
ne može uzeti kao parametar njene valjanosti. Ni kad se kaže da se
svaki metaforični izraz raspoznaje kao takav zato što bi inače, doslov-
no shvačen, delovao apsurdno i lažno, nije nužno imati na umu neku
,,referencijalnu“ lažnost, nego ,,enciklopedijsku“ lažnost (ili nepravil-
nost). Izrazi kao ruža se topi i ovaj čovek je zver zvuče neprihvatljivo
na osnovu karakteristika koje enciklopedija prepoznaje kod ruže i lju-
di. Cak i kod indeksičkih izraza, kao taj je prava zver, tek po razu-
mevanju referencije dolazi zaključak da je preneseni sadržaj apsurdan
(,,ovo ljudsko biče nije Ijudsko biće“). Jednako tako, mada jednorozi
ne postoje, nalazimo da je semantički anomalan izraz jednorozi su
snežnobeli plamenovi u šumi: U našoj enciklopediji jednorozima je
svojstveno da budu životinje te je, doslovno, apsurdno da budu plame-
novi (na stranu oksimoron snežnobeli). Tek posle ovakve inteipre-
tativne reakcije odlučujemo da se iskaz mora čitati metaforički.
Jedan od načina da se vaspostavi referencijalni pristup metafori
jeste tvrditi (up. npr. Levin 1979) da prenosnik u metafori treba do-
slovno shvatiti, ali s tim da se njegov sadržaj projektuje u neki mogući
svet - osnovu njegovog sađržaja. Tumačenje metafora onda bi se
sastojalo u zamišljanju svetova u kojima se ruže tope, a jednorozi
plamte u snežnobelom sjaju. Međutim, ako bismo sledili ovu tezu,
metafora iz Pesme nad pesmama govorila bi nam o nekom fanta-
stičnom svetu u kome su devojački zubi zbilja stado ovaca.
Na stranu rogobatno zaključivanje, ostaje činjenica da se jedan
metaforični izraz nikada ne uobličava tako da bude kontrafaktivan,
niti on nameće nekakav fiktivni sporazum na osnovu koga se pret-
postavlja da onaj ko govori nema nameru da kaže istinu. Solomon ne
kaže „kada bi zubi devojke bili stado ovaca...“, niti „bila jednom jedna
takva i takva devojka“. On kaže da zubi devojke imaju neka od svoj-
stava stada ovaca i namerava da bude ozbiljno shvaćen. Naravno, nje-
govu tvrdnju treba uzeti ozbiljno u kontekstu jednog datog diskursa
koji odgovara izvesnim poetskim konvencijama, ali unutar tog dis-
kursa Solomon hoće da o devojci koju opeva kaže nešto istinito. Sla-
žemo se da svojstva stada ovaca na koja misli Solomon nisu ona koja
je on otkrio tokom svog života, nego ona koja je poetička kultura nje-
govog vremena dodelila stadu ovaca (simbol za belinu i aequalitas
numerosa), a s druge strane možemo se i zapitati nisu li ga te pretpo-
stavke navele da zbilja vidi ovce na taj način. „Neke metafore nas
149
osposobljavaju da vidimo neke aspekte realnosti čijem sazdavanju
doprinosi upravo stvaranje metafora. No u tome nema ničeg čudnog
ako pomislimo da je ovaj svet izvesno svet opisan na izvestan način i
sagledan iz izvesne perspektive. Izvesne metafore mogu da stvore
takvu jednu perspektivu" (Black 1972: 39-40).

3.3.5. Metafora i intencija autora

Ako se metafora ne tiče referencija iz realnog sveta niti iz

doksatičnog univerzuma mogućih svetova, jer je mnogima teško da o
sadržaju govore ne vodeći računa o mentalnim predstavama i intenci-
jama, onda se potkrepljuje teza po kojoj metafora ima neke veze s
našim unutrašnjim doživljavanjem sveta, i s našim emotivnim pro-
cesima.
Valja zapaziti da ovo ne znači tvrditi kako metafora, kada se
jednom rastumači, proizvodi strasni, emotivni odgovor. U tom sluča-
ju, ovaj fenomen bio bi neosporan i postao bi predmet kojim bi se
bavila nekakva psihologija recepcije. No i u tom slučaju ipak bi ostalo
jedno pitanje, naime na osnovu kakvog semantičkog tumačenja dolazi
do emotivne reakcije na iskaz kao stimulus.
Pomenuta teza je radikalnija i tiče se nastajanja metafore. Pre-
ma Brioziju (Briosi, 1985) kreativne metafore nastaju iz perceptivnog
šoka, iz čina intendiranja sveta koji prethodi jezičkom postupku i
motiviše ga. Naime, neospomo je da se često nove metafore stvaraju
baš da bi se predstavio jedan unutamji doživljaj sveta rođen iz
nekakve perceptivne katastrofe. No ako o metaforama treba govoriti
kao o već datim tekstovima, onda se samo posredstvom njihovog tu-
mačenja može nagađati o njihovom nastanku, jer teško je reći da li je
autor najpre proživeo neko psihološko iskustvo pa ga zatim preveo u
jezik, ili je najpre imao neko jezičko iskustvo, pa zatim iz njega izvu-
kao sklonost da svet posmatra drugačije. Kada se jednom protumači,
metafora svakako priprema drugačije gledanje na svet, ali da bi se ona
protumačila treba se zapitati ne zašto, nego kako nam ona prikazuje
svet na novi način.
Nesumnjivo, razumemo li jednu metaforu onda - kasnije -
razumemo i zašto ju je njen autor odabrao. No ovo je posledica, do
koje dovodi tumačenje. Unutrašnji svet autora (kao Uzomog Autora)
konstruisan je u činu metaforičnog tumačenja, posredi nije neka psi-
150
hološka (izvan teksta nedostižna) realnost, koja motiviše i samo
tumačenje.
Ove napomene navode nas da razmotrimo problem intencije
pošiljaoca. Prema Serlu (Searle 1980) metafora ne zavisi od onoga što
je sentence meaning, nego od onoga što je speaker’s meaning. Jedan
iskaz je metaforičan zato što je intencija njegovog autora da on bude
takav, a ne iz nekih razloga unutar strukture enciklopedije.
Sada je nesumnjivo da, ako su dati iskazi quello e un porco i
quello e un piede di porco, od intencije pošiljaoca zavisi hoče li ono
na šta se njima ukazuje biti izvesno ljudsko biće i pajser za obijanje,
ili svinja i njen papak. Stoga bi metaforično tumačenje zavisilo od
odluke o kakvoj se intenciji govomika radi. Međutim, čuje li jedan
prosečni italijanski slušalac ova dva iskaza, ispisana u delu nekog
pisma, bez ikakvog konteksta, onda bi to bila dva izraza koji podležu
dvama tumačenjima, jednom doslovnom i jednom metaforičnom.
Niko ne sumnja da je govomik koji upotrebi jedan od dva
pomenuta izraza, u jednom od njihova dva smisla, imao namem da
ohrabri ili ne ohrabri njihovo metaforično čitanje. No to ne znači da je
intencija govomika odlučujuca za prepoznavanje metaforičnosti
nekog iskaza. Šerlok Holms je njuškalo predviđa metaforično čitanje
usled konotativne uobičajenosti (a u ovom slučaju svakako i zato što
bismo, pomislivši na psa tragača, nabasali na semantičku anomaliju),
nezavisno od intencija govomika. Ako bi u jednoj priči Volta Diznija
(Walt Disney) izraz kapetan Seterje njuškalo i mogao da se izgovori
u doslovnom značenju, to zavisi od jednog mogućeg sveta na koji se
odnosi (i u tom slučaju ne bismo imali metafom, nego doslovnu tvrd-
nju), a ne od intencija Mikija Mausa.
Metaforično tumačenje nastaje u interakciji tumača i metafori-
čnog teksta, ali ishod tog tumačenja dopuštaju kako priroda teksta
tako i opšti okviri enciklopedijskih znanja u izvesnoj kulturi, dok u
načelu ono nema nikakve veze s intencijama govomika. Jedan tumač
može odlučiti da smatra metaforičnim bilo kakav iskaz, samo ako mu
to dozvoljava njegova enciklopedijska kompetencija. Dakle, Đovani
svakog jutra jede svoju jabuku može se tumačiti kao da Đovani sva-
kodnevno ponavlja Adamov greh. Doista, na ovoj presupoziciji zasni-
vaju se mnoga dekonstruktivistička čitanja. Kriterijum opravdanosti
može pmžiti samo opšti kontekst u kome se iskaz pojavljuje. Ako je
predmet opis nekog obroka ili niz primera iz neke dijete, metaforično
tumačenje nije opravdano. Međutim, potencijalno, iskaz ima i svoje
metaforično značenje.
151
 Da bismo ovo bolje objasnili, vratimo se na primer iz Valerija.
Rekli smo da tek u četvrtom stihu čitalac, kroz činove interpretativne
kooperacije, otkriva da je onaj mimi krov po kome šetkaju golubice
more načičkano belim jedrima (valja, najzad, zapaziti da je ključ za
dokazivanje istinitosti tumačenja po kome sn golubice jedra tek u
poslednjem stihu pesme, Ce toi tranquille ou picoraient desfocs ! 19).
Jedno ovakvo tumačenje nikada nas ne navodi samo da ponovo raz-
motrimo morsku površinu (ne više kao dno u odnosu na nebeski svod,
nego kao pokrivalo nekih drugih prostora): u skladu s osnovnim
tumačenjem, drugačije se posmatra i krov.
Pošto je poprimio neke karakteristike mora, izgleda nam da iz
tog krova zrače srebmasti, metalnosivi, plavičasti ili olovnosivi od-
sjaji.20 Za italijanskog čitaoca perceptivni šok je svakako veći no za
francuskog. Naime, italijanski čitalac misli na italijanske krovove,
koji su crveni. Tek ako malo porazmisli, doseti se da, iako Valeri opi-
suje mediteranski pejzaž, metafora funkcioniše ako more ima svojstvo
francuskih krovova, od škriljca. Mi ne treba da se pitamo na šta je
autor mislio i koji su mu krovovi bili pred očima kada je pisao (vero-
vatno pariski). Ne samo da se poređenje s krovovima od škriljca bolje
drži, nego i francuski uzomi čitalac (kome je, po jezičkom izbom,
pesma namenjena) mora da poseduje jedno temeljno enciklopedijsko
znanje (potkrepljeno u konkretnom slučaju iskustvom) po kome su
krovovi metalnosivi. Iz istih razloga, ako se u nekom romanu koji
opisuje američki Srednji zapad pomene crkva, čitalac dobija pravo da
zamisli neku drvenu zgradu, a ne gotsku katedralu.
Upravo tekst i enciklopedija, koju on pretpostavlja, uzomom
čitaocu pmžaju ono što tekstualna strategija sugeriše; neobična bi bila
intentio lectoris onoga ko bi zamišljao da je Valerijevo more jarko-
crveno, a jalov tmd onoga ko bi istraživao na koje je krovove Valeri
(kao empirijski autor) onomad mislio.
Da zaključimo: fenomen nije nužno hotimičan. Moguče je
zamisliti kompjuter koji bi, proizvoljno praveći sintagme na nekom
jeziku, proizveo izraze poput nel mezzo del cammin di nostra vita, ko-
jima će kasnije neki tumač dodeliti metaforično značenje. A opet, ako
na tom istom kompjutem neki programer stvori, s bezazlenom inten-
cijom da napravi metafom, nešto kao zanzaverata di peducci fritti1',
teško bismo uspeli da ovo prikladno metaforično protumačimo, bar
K„Taj mirni krov gdeflok do floka kljuca\“ (Prim. prev.)
-°Kontekst podržava ovo tumačenje. Iako podne sabira na krovu svoje buktinje, ispod
tog „vela vatre“ („voile de flamme“) more „čuva snove“ („tant de sommeil") i uka-
zuje se kao dijamant, iako se preliva u zlatnim odsjajima.

152
prema onome što danas znamo o jeziku i intertekstualnoj tradiciji. Za-
to je Burkjelo (Burchiello) pravio burkjelburgije, a ne metafore.

3.3.6. Metafora kao vrsta konotacije

Ako prihvatimo Ričardsovo (Richards 1936) razlikovanje pre-

nosnika i sadržaja, mora se prihvatiti da je prenosnik uvek predstav-
Ijen jednom kompletnom znakovnom funkcijom (izraz plus sadržaj)
koja upućuje na neki drugi sadržaj, koji bi eventualno mogao da bude
predstavljen jednim izrazom, ili sa više izraza (ili nijednim, kao u slu-
čaju katahreze). U tom smislu metafora izgleda kao jedan specifičan
slučaj konotacije.
Kod Dantea čitava znakovna funkcija (cammin = „kretanje od
jednog mesta do drugog“ ili „staza koja vodi od jednog mesta do
đrugog“) postaje izraz sadržaja „prostor između rođenja i smrti“. Ipak,
ako se uzme da je konotacija fenomen koji se tiče odnosa između dve
semiotike (to jest između dvaju sistema) nužno se stiče mišljenje da su
konotacije kodifikovane u sistemu - kao u slučaju figurativnog zna-
čenja cammino. Međutim, možemo da zamislimo kontekste gde nije
bilo pozivanja na kodifikovane konotacije (Dugo sam putovao od
Rima do Milana) i kontekste gde se po prvi put ustanovljavaju kono-
tacije koje ne samo da nisu kodifikovane, nego i ostaju ,,otvorene“
(up. recimo Eliotov stih u 3.3.3). Dakle, izgleda primerenije ne po-
smatrati konotaciju kao fenomen sistema (osim u ograničenom broju
slučajeva, kao što su katahreza i več zaleđene metafore), nego kao/e-
nomen procesa, tj. kao kontekstualni fenomen (up. Bonfantini 1987).
Ipak, i u ovom slučaju, kada se uspostavlja odnos konotacije prvo
značenje ne iščezava da bi nastalo drugo; naprotiv, drugo značenje se
shvata upravo zato što je u pozadini prisutno značenje prve znakovne
funkcije, ili barem jedan njen aspekt.21
21 Pošto se aludira na zakučasto-narodsko-posprdni jezik, s mnogo burlesknih non-
sensa Domenika di Đovanija zvanog Burkjelo (1404-1449), tumačenje zbilja ostaje
neizvesno i u prevodu. Ipak, ako se ima u vidu da je oblik zenzeverin imao značenje
giuggiola, „čičimak", ili ,,žižula“, što se, opet, i danas često pojavljuje kao konsti-
tuent frazeologizma andar in un brodo di giuggiole - rastopiti se od miline, a da su
peduccifritti „pržene nogice", figura bi mogla govoriti o ,,topljenju“ od gurmanskog
ili barem oblapomog zadovoljstva, te je posredi recimo „raskravičak od prženih
nogica" (Prirn. prev.)

153
 Da bi se metaforički razumeo prvi Danteov stih nije dovoljno
zameniti prostor vremenom: potrebno je prostor i vreme istovremeno
sagledavati. Zivot poprima obeležje prostomosti, a prostor obeležje
vremenitosti (up. interaction view, Black 1962).
Zanimljivo je istači da se, uopšte uzevši, ovo dešava i u slučaje-
vima kodifikovane konotacije. Svinja je doslovno „sisar iz reda ta-
koprstih preživara, papkara Sus“, a konotativno „osoba čije je moral-
no ili fizičko ponašanje za svaku osudu“. Elem, da bismo razumeli
izraz Đovani je svinja potrebno je presuponirati znanja o nekim
ražnim navikama svinje-životinje (čak i ono da je u mnogim religi-
jama smatraju nečistom). No u konotativnoj upotrebi odražavaju se
još neki negativni aspekti svinje-životinje, kao što se vidi iz ovog od-
lomka kod Paracelzusa: „Imena koja su izvedena iz hebrejskog jezika
istovremeno pokazuju vrlinu, moč i svojstvo ove ili one stvari. Na
primer, kada kažemo ‘taj je prava svinja’ ovim imenom označavamo
jednu gadnu i nečistu životinju“ (O prirodi stvari 2, „Označavanje
stvari"). U ovom odlomku Paracelzus pokazuje da je žrtva konota-
tivne upotrebe termina. Konotacija do te mere pojačava dođelu jednog
negativnog obeležja doslovnom značenju da autora navodi na pomi-
sao kako je svinji-životinji Bog dao ime s motivacijom da označi ljude
dostojne prezira.
Reči da konotativno značenje ,,presuponira“ doslovno značenje
ne znači da onaj ko izgovara metafora mora biti svestan doslovnog
značenja da bi prepoznao metaforično, naročito kada su posredi one
metafore koje su već ušle u opštu upotrebu. Danas mnogi mladi Itali-
jani definišu pometnju ili frku kao casino ne znajući da je, kao ko-
notacija, ovaj izraz nastao usled činjenice da je sve do pedesetih
godina casino bio javna kuća, smatrana pozomicom nevaspitanja,
galame i zbrke (isto bi se moglo reći i za izraz bordel, koji takođe u
izvesnim narodskim sredinama označava galamu i zbrku, a da onaj ko
ga izgovori, možda vrlo čestit i čedan, i ne pomišlja da ukazuje na
poprište seksualne neobuzdanosti). No ako bismo ipak hteli da u
okvirima jezičkog sistema objasnimo zašto govomik podrazumeva
tim izrazima situaciju gde vlada bučna gužva, bili bismo prinuđeni da
se pozovemo na doslovno značenje iz pođloge, možda zaboravljeno,
ali zbog toga ne i manje semantički delatno.
Stoga je metafora konotativni fenomen usled svog mehanizma
semioze unutar datog jezika u datom trenutku njegovog razvoja, a ne
usled intencija govomika.

154
3.3.7. Tumačenje kao abdukcija

U Retorici (III, 10, 1410) Aristotel je primetio da mi preko

metafora nešto saznajemo: naime, reći da je starost kao stmjika znači
saznati nešto pomoču roda, jer su obe stvari svenule. No šta je Aristo-
tela navelo da u ,,svenulosti“ razazna takozvani rod, zajednički za oba
entiteta? Aristotel se ne drži kao onaj ko metaforu stvara, nego kao
onaj ko je tumači. Bez sumnje, nalaženje neke, makar i najskrivenije,
veze između starosti i stmjike postavlja jedan interpretativni problem.
U pitanju je problem koji je za Persa iziskivao abdukciju.
Lako je videti koliko je pojam abdukcije, načelo logike otkrića,
blizak pojmu modela koji predlaže Blek (Black 1962) i Hesova (Hesse
1966). U oba slučaja pokazuje se da logika naučnog otkrića i logika
tumačenja metafore imaju neke zajedničke aspekte. Iz ove perspekti-
ve, metaforično tumačenje, naučno otkriće i teološki diskurs spadaju,
sve troje, u rod zaključivanja po analogiji (up. i Ricoeur 1975; Eco
1984).
U korišćenju naučnih modela, kao i u metaforičnom tumačenju,
odabiraju se pertinentne crte na kojima se radi, a model ima jedino
svojstva koja su mu dodeljena prema jezičkim konvencijama. Odnos
između metafore i modela trebalo bi produbiti i sa stanovišta analogij-
skog modela (up. teoriju egzistencijalnih grafova kod Persa i odnos
ratio difficilis u Eco 1975: 3.4.9). Pomenuti stavovi tiču se posebno
neverbalnih metafora. Kun je dao suštinski doprinos vezi metafore i
naučnog otkrića (Kuhn 1979), između ostalog i zato što je metafori-
čno tumačenje srodno postavljanju nove naučne paradigme. A jedna
od najupadljivijih crta modeme metaforologije je u tome što je ona
isticala, više nego odnos između metafore i poezije, odnose između
metafore i naučnog otkrića i, uopšteno posmatrano, između metafore
i saznanja.
Moglo bi se reći da naučna abdukcija zamišlja neki zakon kao
referencijalni okvir koji dopušta da se neka neobična pojava rastu-
mači, ali zatim pristupa proveri pomoću eksperimenata (ako je zakon
ispravan, onda bi trebalo da se desi to i to). Metaforično tumačenje,
međutim, otkriva referencijalni okvir koji dopušta da se metafora pro-
tumači, ali ne pretenduje na otkrivanje nekog univerzalnog zakona.
Ipak, ono mora da pretenduje na to da, ako je tumačenje zadovo-
ljavajuće, ono mora da opravda ne samo metaforični iskaz, nego i či-
tav kontekst u kome se ovaj pojavljuje (može se uzeti da je neki iskaz
metaforičan ako ostatak konteksta opravda to tumačenje). Drugim
rečima, metaforično tumačenje traži zakone koji važe za diskurzivne
155
kontekste, dok naučno otkrice traži zakone za svetove. Ovim se pod-
razumeva da metaforično tumačenje, van protumačenog teksta,
dopušta slobodu izbora. Ako prihvatam Borovu analogiju, dužan sam
da atome uvek posmatram kao nešto poput Sunčevog sistema, ako
prihvatim analogiju iz Pesme nad pesmama dužan sam da devojački
osmeh vidim kao stado ovaca samo unutar tog teksta.

3.3.8. Kontekstualnost i intertekstualnost

Ipak, svaka uspela metafora pretpostavlja neki kontekst na koji

se oslanja, i u kome se tumačenje vaspostavlja, a on je veoma širok.
Metafora izgleda kao leksički fenomen, ali ne zavisi isključivo od
leksičkog sistema. Katkad neki termin postane metaforični prenosnik
po tome što biva uključen u neku minimalnu sintagmu: to se desilo s
našim životnim putem, ili s pregršću prašine. No i u tom smislu, prem-
da je semantički fenomen, metafora več ima sintaksičke temelje (up.
Brooke-Rose 1958: 206-249). Međutim, obično širi kontekst, iskaza i
teksta u celini, dopušta da se pretpostavi kakav je predmet diskursa i
izotopije - na osnovu kojih započinje rad na tumačenju.
Počešče se načelo kontekstualnosti proširuje, da obuhvati i na-
čelo intertekstualnosti. Razmotrimo jedan problem o kome se često
raspravljalo, naime da li je metaforični odnos reverzibilan (up. npr.
Minnini 1986:79-89). Ako se jutro prema danu nalazi u istom odnosu
kao mladost prema životu, onda se sme reči da je jutro mladost dana,
kao i da je mladost jutro života. Zašto se onda - buduči da se putova-
nje odnosi prema prostoru kao život prema vremenu - čini opravda-
nijim reći da je život putovanje u vremenu nego da je putovanje život
u prostoru? Odgovor glasi da mladost i jutro pripadaju istoj kategori-
jalnoj celini (vreme), drugim rečima oni se realizuju u jednoj homoge-
noj izotopiji, dok se putovanje i vreme oslanjaju na dve različite
kategorijalne celine.
No zašto pominjemo različite kategorijalne celine? Razlog
valja potražiti u ustrojstvu koje je čitava jedna intertekstualna enciklo-
pedija izgradila u nekoj- posebnoj kulturi. Lakof i Džonson (Lakoff i
Johnson 1980) podsećaju nas da naš pojmovni sistem podstiče stvara-
nje prostomih metafora da bi se izrazilo vremensko trajanje, dok to u
obmutom slučaju ne važi. Bilo bi zanimljivo rekonstruisati istorijsko-
psihološke razloge ove situacije, ali zasad je dovoljno primetiti da bi
156
se, u jednoj kulturi koja bi kao nešto opštepoznato usvojila Lanžvenov
(Langevin) paradoks, možda moglo reči da je život jedno putovanje
koje se odvija brzinom svetlosti (za onoga ko ostane na Zemlji).
Dakle, ima metafora koje mogu da funkcionišu u datom kultur-
nom i intertekstualnom univerzumu, dok se u nekom drugačijem
univerzumu ne mogu ni zamisliti. Za Dantea greh može biti šuma zato
što se ona, silva, u čitavoj patrističkoj i srednjovekovnoj tradiciji sa-
gledavala kao lavirint, pogibeljno mesto naseljeno opakim čudovišti-
ma i razbojnicima, odakle se teško izlazi. Poimanje putovanja kroz
šumu bilo je povezano s jednom jakom konotacijom rizika. Međutim,
načelo kontekstualne interakcije dopušta da se na novi način posmatra
pojam putovanja: kao svedeni model ovozemaljskog postojanja, kao
iskušenje.
Metafora nas primorava da se zapitamo o celovitoj interteks-
tualnosti, a istovremeno kontekst čini dvosmislenim i mnogostruko
rastumačivim. Intertekstualnost čine i prethodne metafore, tako da
mogu postojati i metafore metafora - rastumačive samo u svetlu
dovoljnog intertekstualnog znanja.
Levin (1977:24) analizira prenošenje svojstava ispitujuđi izraz
the rose melted,~ ali njegova analiza delovala bi nezgrapno italijan-
skom čitaocu koji bi ovu metaforu doslovno preveo kao „ruža se
otopila". Da bi se moglo uživati u ovoj engleskoj metafori, potrebno
je imati u vidu da to melt dobija i konotacije (zabeležene u rečnicima)
izgaranja, iščezavanja, stapanja, pretapanja iz jednog stanja u drugo,
tako da se može reči (kao i na italijanskom) da se more stapa s nebom,
ali i da je her griefmelted our hearts (dok bi nam, prema italijanskom
ekvivalentu, njen bol otopio/rastopio srca, što bi bilo prilično nezgod-
no). Samo pod takvim uslovima (čitajuči metaforu kao igru zasnovanu
na prethodnim metaforama) može se rastumačiti stanje ruže, kao da
ona čili, pretvarajući se u rosu, ili čežnjivo izgara, gubeći laticu za
laticom.
Šta onda reći o Eliotovom handful of dusf! Pokušaj da se
pronađu zajednička svojstva prašine i straha primorava tumača da
pođe na pravo intertekstualno putovanje, na čijem će kraju, kud god
da krene, naići na mnogostruka tumačenja. Ovde bi se moglo govoriti
o ,,otvorenoj“ metafori, kad nas to ne bi navelo da smatramo Dan-
teove metafore „zatvorenim" (podložnim paraffaziranju). No videli
- ,,0 n e can constnie rose as comprising a feature (+ Iiquid), transferred from melted
yelding a reading, say, o f its dew evaporating, or one can construe melted as
comprising a feature (+ plant), transferred from rose, and yelding a reading in which
the rose is losing its leaves or petals."

157
smo da od tumačeve sposobnosti zavisi koliko ce održati igru zaklju-
čivanja u kojoj đe svaka, pa i „najzatvorenija" metafora zadobiti novu
svežinu, a lanci metaforičnog zaključivanja postati tako isprepleteni
da se u celosti ne mogu parafrazirati. Metafora ne uspostavlja interak-
ciju dveju ideja, nego dvaju sistema ideja (Black 1972: 28).

3.3.9. Metafora i parafraza

Jedan od razloga što se metafora definiše kao poetsko sredstvo

jeste nemogučnost da se ona parafrazira. Ovaj stav je često osporavan
(up. npr. Black 1972: 237 i Searle 1980:121). Ako metafora ima ko-
gnitivnu vrednost, paraffaza bi morala biti moguča. Ipak, izgleđa da se
parafrazom može ispitati je li metafora stvaralačka ili mrtva. Od
Đovani je svinja lako je načiniti paraffazu, pomoču „Đovani je pokva-
renjak“, dok izgleda nemoguče parafrazirati prvi Valerijev stih a ne
načiniti duži i znatno nezgrapniji tekst („more je kao krov nekog
hrama iz morskih dubina koji drhti na svetlosti sunca koja mu
obasjava talase dok vetar mreška jedra na brodicama...“). Ipak, jedan
sjajan kritički ogled poput Vajnrihovog (Weinrich 1971), o metafori
klatna kod Voltera Benjamina (Walter Benjamin), pravi je primer kri-
tičke paraffaze (up. i Eco 1984: 3). Doduše, jeste da se kreativna meta-
fora, izgleda, intuitivno shvata, ali ono što nazivamo intuicijom nije
ništa drugo nego veoma brzo kretanje uma koje semiotička teorija
mora umeti da rastavi, korak po korak (up. Eco 1971).11
Visoko originalne i kreativne metafore mogu da se paraffazi-
raju samo u obliku povesti (pustolovne, tegobne i beskonačne) o nji-
hovom tumačenju - ili, bolje rečeno, povesti o njihovoj mnogolikoj
rastumačivosti. Cinjenica da jedna kreativna metafora može biti rastu-
mačena jedino nekom kritičkom paraffazom, u kojoj se opisuje kakve
je korake čitalac načinio da bi metaforu shvatio i dobio od nje plod,
navodi na pomisao o njenoj neiskazivosti. No jedno je reći da rezultat
stepenovanja izvesnog broja može da se ispiše samo na hiljadama
listova, a drugo reći da se on ne može izraziti.

15Jasno je da razliku između inftiitivnog shvatanja i kritičke parafraze treba povezati

s razlikovanjem (naznačenim u ogledu 1.4 ove knjige) između ,,semantičkog“čitanja
i „kritičkog" čitanja.

158
 3.3.10? fetafora i eiteHKa

Pošto nismo suočeni sa supstitucijom dvaju izraza teško je, na

| osnovu neke semantike metafore, odrediti zašto je neka metafora
! poetičnija od neke druge. S metaforičkog gledišta, Danteov stih bi
| mogao da se preformuliše u nel mezzo del cammin di vita nostra, a s
1 poetskog bi ova sintaktička inverzija - koja se tiče izraza, a ne sadr-
žaja - imala poguban ishod.
Naravno, metafora čini diskurs mnogostruko protumačivim i
podstiče primaoca da pažnju usredsredi na semantičku domišljatost
koja tu višeznačnost omogučava i stimuliše. Čini se da ona tako ispo-
ljava, makar-i minimalno, one dve odlike koje je Jakobson (1964)
. dodelio poetskom diskursu: dvosmislenost i autoreferencijalnost. Ali,
u stvaranju poetskog efekta učestvuju još neki fenomeni svojstveni
izrazu, poput ritma, rime, fonosimboloških vrednosti, i tako redom. S
metaforičkog gledišta nema razlike između Danteovih stihova i nji-
hovih prepeva, ali s poetskog su ovi svakako drugačiji (na primer,
mnogi prevodi odriču se rime).
Ovo je bitno mesto, zato što se metafori često prilazi kao oso-
bito poetskom i estetskom fenomenu, dok smo videli da je metaforički
postupak prisutan i u naučnoj misli i u svakodnevnom jeziku (up. po-
) sebno Lakoff i Johnson 1980, kao i Lakoff 1987).
; To ne znači da je semiotičko promišljanje metafore za estetiku
neupotrebljivo. Pre svega bi - ne po prvi put, od Vika nadalje - valjalo
utvrditi meru ,,estetičnosti“ i onih najotrcanijih svakodnevnih metafo-
ra. Zatim, moglo bi se objasniti zašto izvesne metafore deluju origi-
nalnije, novije i „kreativnije" no druge - a time i ,,lepše“ (up. o meta-
fori u Eco 1984).
Još u školskim klupama učili su nas da se gnušamo (kao prime-
ra preterano kitnjastog baroknog stila) onog soneta Đuzepea Artalea
(Giuseppe Artale) gde - nakon što se kaže da oči Marije Magdalene
blistaju kao dva sunca, i da kao reke protiču njene vlasi (dovde ništa
loše, ali ni dobro) - dok Pokajnica plače, bacivši se Spasitelju pred
noge, te ih suši svojom kosom, gle (,,čuda!“):

prodigio tal non rim ire natura

bagnar co i so li e rasciugar co i fiu m i.24

Neizbežna je nelagodnost koju čovek oseti pred tolikim oštro-

umljem, ali ono se može objasniti upravo jednom pragmatikom
24„Čudesa takvog ne bi u prirodi / da sunca kvase, a reke da suše.“ (Prim. prev.)

159
metafore, posebno upucujući na veđ rečeno, naime na to da je za me-
taforično tumačenje nekog iskaza nužno razaznati da bi on, kada bi se
doslovno shvatio, postao semantički apsurdan.
Kod Artalea se slučilo da pesnik u tri stiha stvori i ubije dve
metafore. Zato što je apsurdno tvrditi da su oči sunca, a vlasi reke, i
samo ako prepoznamo taj apsurd rađa se metaforično tumačenje (ina-
če bismo zapali u grešku, smatrajući da metafora predstavlja moguće
svetove). Međutim, kad jednom prihvatimo metaforično tumačenje,
oči i kosa postali su sunca i reke samo u izvesnom pogledu, i prenoše-
njem nekih, a ne svih svojstava. Ali, odluči li pesnik da su oni to u
svakom pogledu (đakle, da oči moraju biti i užarene kao sunca, a vlasi
vlažne kao reke), eto kako se metafora shvata doslovno i uvodi nas u
jedan nesuvisli svet, gde se gubi efekat prethodne obazrive metafo-
rizacije.
Artale se ponaša kao čovek koji bi prvo odredio da je Ahil lav,
a onda zapeo da mu traži rep; ili kao kada bi se autor Pesme nad. pe-
smama, odredivši da su zubi poput stada ovaca, pokazao nestrpljivim
da ih striže. Kada bi se bukvalno shvatila Artaleova metafora, bilo bi
u nedogled komičnih posledica: Magdalenine oči morale bi se još
upetljati u sveopštu gravitaciju, kosa bi morala da joj bude peskovita
i plovna, i da presušuje leti, a nadolazi čim se otopi led.
Artaleova metafora poetski se ruši iz semiotičkih razloga, a kad
se sruši podseti nas da i za metafore u tumačenju ima granica.25

25 Još jedan lep primer doslovno shvac'ene metafore nalazimo (što je očigledno
barokni manir) u sedmom „lettre amoureuse" Sirana de Beržeraka. U tom pismu
zaljubljeni veli kako je svoje srce podario gospi (prva metafora, odnosno meto-
nimija); zatim traži od gospe da mu ga vrati, odnosno da mu, umesto njegovog, vrati
svoje. Dobro: retorička igra još se održava. Na kraju, okliznuće: ,Je vous conjure...
puisque pour vivre vous n’avez pas besoin de deux coeurs, de m ’envoyer le vo-
stre...“: figura je uzeta doslovno, to jest stvara se groteskna slika drage opskrbljene
- barokno presađivanje - s dva srčana mišića.

160
3.4. KRIVOTVORENJE I FALSIFIKATP6

Izgleda da u okvirima prirodnog jezika svi znaju šta je falsifikat

ili krivotvorina. Eventualno, uz napomenu da je često teško prepoznati
falsifikat kao takav, ali tada se uzdamo u stručnjake, to jest u one koji
su kadri da prepoznaju krivotvorine jednostavno žato što umeju da
prave razliku između falsifikata i njegovog originala. Zapravo, defini-
cije termina kao što su falsifikat, krivotvorina, pseudoepigraf, falsifi-
kovanje, faksimil, lažno potpisana dela, pseudo, apokrif, i još poneki,
prilično su kontroverzne. Razumno je podozrevati da se mnoge teško-
ce prilikom defmisanja ovih termina javljaju zato što je teško defini-
sati i sam pojam ,,originala“ ili „autentičnog predmeta".

3.4.1. Preliminarne definicije

3.4.1.1. Definicije u upotrebi

Evo nekih definicija, prema odrednicama u rečniku Zingarelli:

Falso (ađj.): on o što je falsifik ovan o, izm enjeno u cilju obm ane...
Sin.: truccato. Suprotni termin: autentico... O no što nije on o na šta
liči...
Sin.: illusorio

16 Prva verzija ovog ogleda prikazana je u Minhenu septembra 1986, kao predavanje
prilikom otvaranja kongresa o falsifikatima u srednjem veku (Falschungen im Mit-
telalter), u organizaciji Monumenta Germaniae Historica {Falschungen im Mittela-
Iter, Monumenta Germaniae Historica Schriften, ed.33, 1, Hannover, Hahnsche,
1988). U sadašnjoj verziji, objavljenoj u VS 46 (1987), uzeta je u obzir diskusija
koja je usledila, na seminaru o semiotici falsifikata na Univerzitetu u Bolonji, 1986-
1987. Sadašnja verzija već je bila napisana u vreme kada sam video Krivotvorine:
umetnost ifalsifikovanje (Faking it: Art and the Policy ofForgery Ijana Hejvuda (Ian
Haywood) (New York, Saint Martin’s Press, 1987); na ovu knjigu upucujem u
beleškama.

161
 Falso (m .): falsifikat, falsifik ovan je... K rivotvoreno u m etničko d elo ,
marka, dokum ent i sl. ’
Falsificare: falsifik ovati, krivotvoriti, izm en iti u nam eri da se, sv e-
sn o, izvrši krivično delo.
Falsificazione: čin, efekat krivotvorenja... Sin.: izm ena sadržaja, falsi-
fikovanje... D okum ent ili sp is koji je veštačk i proizveden da bi zam e-
n io original koji je izgubljen ili oštecen , ili da bi se o n ečem u lažno
posved očilo.
Conti-affare: izm eniti glas, izg led i sl., u cilju obm ane... F alsifik ovati.
Facsim ile: tačna reprodukcija, po form i pism a i u sv im detaljim a,
spisa, crteža, gravire, potpisa... O soba ili stvar koja veo m a lič i na neku
drugu, kopija.
Pseudo: u složen icam a, kao u čenim rečim a i naučnim term inim a,
obično znači ,,lažan“ ... U nekim slu lčajevim a ukazuje na spoljašnju
analogiju, priviđnost, sličn o st koja je sam o spoljna i slučajna, ili na
nekakvu srodnost s onim što stoji u drugom delu slo žen ice...
Spurio: nezakonit... N eautentičan, neprav... Lažan.
Apocrifo: tekst, p oseb n o književni, koji se lažno pripisuje nekom
autoru ili razdoblju. Sin.: spurio.

Zavirimo li u druge jezičke oblasti, necemo naći ništa zado-

voljavajuće što bi nam pomoglo. Nadalje, termin apokrifan (etimo-
loški: tajan, sakriven) označavao je na početku hrišćanske ere knjige
koje nisu ušle u kanon Svetog pisma, dok su pseudoepigrafi bili spisi
lažno pripisivani biblijskim ličnostima. Za protestante, uopšte uzevši,
apokrifi su četmaest knjiga koje se ne smatraju kanonskim iz prevoda
Sedamdesetorice. No pošto katolici, po rimskom kanonu, prihvataju
jedanaest od tih četmaest knjiga, nazivajući ih deuterokanonskim, dok
preostale tri nazivaju apokrifnim, za protestante, dakle, katoličke
deuterokanonske knjige zovu se obično apokrifi, a katolički apokrifi
zovu se pseudoepigrafi (up. i Haywood 1987: 10-18).
Očigledno, sve navedene definicije mogu da funkcionišu samo
kada se jednom s dužnom pažnjom rastumače termini kao lažno,
varljivo, izmenjeno, ili pravo, autentično, slično i tako redom. Sve su
ovo, dabome, termini suštinskog značaja za jednu semiotičku teoriju,
a svi zajedno zavise od jedne ,,zadovoljavajuće“ semiotičke definicije
Istine i Neistine.
Bilo kako bilo, prilično je teško otpočeti s definisanjem Istine i
Neistine da bi se na kraju (posle par hiljada stranica na kojima se
temeljno i u potpunosti razmotre filozofije Istoka i Zapada) stiglo do
162
jedne ,,zadovoljavajuće“ defmicije falsifikata. Otuda je jedino rešenje
u pokušaju da se provizomo, na osnovu zdravog razuma, definiše šta
je krivotvorenje i šta je falsifikat - ne bi li se tako na kraju dovele u
pitanje neke od naših defmicija Istine i Neistine.

3.4.1.2. Primitivni termini

Da bi se mogla naznačiti jedna provizoma definicija falsifikata

i krivotvorenja, moramo uzeti da su pojmovi kao sličnost, nalikovanje
i ikonizam primitivni (ovi pojmovi definišu se i razmatraju u Eco
1975: 3.5, 3.6).
Još jedan od pojmova koje cemo smatrati primitivnim je identi-
tet (u smislu identiteta stvari, a ne termina, pojmova ili imena). Neka
nam polazište bude Lajbnicov (Leibnitz) zakon o nerazlučivom
identitetu: ako su data dva predmeta, A i B, sve ono što je istina o A,
istina je i o B, i obmuto, a ako nema nikakve raspoznatljive razlike
između A i B, onda su A i B identični. Pošto mnoge ,,stvari“ mogu da
budu istinite za bilo koje A i B, to jest bezbrojna ,,svojstva“ mogu da
budu predikati istog objekta, uzmimo da nas, pre no predikacija onih
suštinskih svojstava koje uključuje Aristotel (Metaph. V, 9, 1018a: za
stvari čija je materija formalno ili numerički jedna, za stvari čija je
supstancija jedna, kaže se da su ista stvar), zanima predikacija jednog
odlučujučeg ,,akcidentalnog“ svojstva: dve stvari, za koje se pretpo-
stavljalo da su različite, raspoznaju se kao ista stvar ako uspevaju da
u istom trenutku zauzimaju isti deo prostora. (O prostomo-vremen-
skom identitetu up. Barbieri 1987: 2. O identitetu preko svetova, up.
Hintikka 1969, Rescher 1973, Eco 1979: 8.6, 8.7.)
Ovaj dokaz je, ipak, za krivotvorinu nedovoljan, jer obično
govorimo o krivotvorini kada je prisutno nešto što se prikazuje kao da
je original, dok se original (ako postoji) nalazi negde drugde. Dakle,
nismo u stanju da dokažemo kako postoje dva različita predmeta koja
istovremeno zauzimaju dva različita prostora. Ako slučajno i možemo
istovremeno da opazimo dva različita, iako slična predmeta, onda smo
sigumo u stanju da utvrdimo kako je svaki od njih identičan samom
sebi i da oni nisu međusobno nerazlučivo identični, ali nikakav kriteri-
jum identiteta ne može nam pomoći da ustanovimo koji je predmet
originaian.
Stoga, mada polazimo od navedenih primitivnih pojmova, bi-
ćemo prinuđeni da naznačimo neke dodatne kriterijume da bismo
163
odvojili autentične predmete od lažnih. Mnogobrojni problemi koje
ovaj pokušaj izaziva dovešce do nekih nezgodnih sumnji povodom
aktuelne upotrebe raznih filozofskih i semiotičkih pojmova, na primer
originalnosti i autentičnosti, kao i povodom samih pojmova identiteta
i različitosti.

3.4.2. Ponovljivost predmeta

Prema gorenavedenim definicijama, izgleda da se krivotvore-

nje, falsifikati i slično odnose na slučajeve u kojima ili (i) postoji neki
fizički predmet koji se, usled svoje sličnosti s nekim drugim pred-
metom, može s ovim zameniti, ili je (ii) dati predmet lažno pripisan
nekom autoru za koga se kaže da je načinio - ili se pretpostavlja da je
bio kadar da načini - neke slične predmete.
Ipak ostaje nerešeno pitanje da li te zablude izaziva neko ko
hotimice obmanjuje, ili je do njih došlo slučajno, uzgred (up. paragraf
3.4.3). U ovom smislu, krivotvoriti ne znači nešto lažno tvrditi putem
predmeta. U krajnjem slučaju, kada se neki falsifikat predstavlja kao
original, s izričitom namerom da se izvrši prevara (a ne greškom),
imamo lažnu tvrdnju povodom tog predmeta.
Jedna semiotika laži nesumnjivo je izuzetno značajna (up. Eco
1975: 0.1.3), ali kada se bavimo falsifikatima i krivotvorenjem nema-
mo neposredno posla s lažima. Pre svega, imamo posla s mogućnošču
da se jedan predmet zameni nekim drugim, s kojim deli neka zajed-
nička obeležja.
U našem svakodnevnom iskustvu najuobičajeniji slučaj greške
usled sličnosti je kada teško pravimo razliku između dve pojave istog
tipa, kao kada smo na nekoj proslavi, pa negde spustimo čašu, pored
neke druge, a posle ne znamo koja je od njih naša.

3.4.2.1. Dvojnici

Definišemo da je dvojnik jedna fizička pojava koja poseduje

sve karakteristike neke druge fizičke pojave, barem u praktičnom
pogledu, i u slučaju da obe poseduju sve suštinske atribute koje pro-
pisuje neki apstraktni tip. U ovom smislu je svaka od dveju stolica
istog modela, ili svaki od dvaju listova hartije za kucanje, dvojnik u
164
odnosu na onu drugu, ili na onaj drugi, a potpuna homolognost dvaju
predmeta određuje se upuđivanjem na njihov tip.
Dvojnik nije identičan svome blizancu (u smislu nerazluči-
vosti), to jest dva predmeta istog tipa fizički se razlučuju jedan od
drugog, a ipak se smatraju uzajamno zamenljivim.
Dva predmeta su jedan u odnosu na drugi dvojnici kada za dva
predmeta Pa i Pb njihova materijalna podloga pokazuje iste fizičke
osobine (u smislu rasporeda njihovih molekula), a ista je i njihova
forma (u matematičkom smislu „kongruencije"). Tip određuje njihova
obeležja koja treba raspoznati kao slična.
No ko če suditi o kriterijumu sličnosti ili identičnosti? Problem
dvojnika mogao bi se učiniti ontološkim, ali je pre posredi pragma-
tički problem. Korisnik odlučuje kakva će biti ,,deskripcija“, prema
kojoj će se onda, u skladu s nekim praktičnim ciljem, uzeti u obzir
izvesne karakteristike prilikom određivanja da li su dva predmeta ,,ob-
jektivno" slična, a time i uzajamno zamenljiva.
Dovoljno je razmotriti slučaj falsifikovanih industrijskih proiz-
voda u opticaju: reprodukcija ne poseduje sve odlike originala
(upotrebljeni materijal može biti lošijeg kvaliteta, oblik ne mora biti
sasvim istovetan), ali kupac ispoljava izvesnu prilagodljivost u vred-
novanju bitnih karakteristika originala, i smatra - bilo zbog uštede,
bilo iz neznanja - da kopija odgovara njegovim potrebama. Raspo-
znavanje dvojnika je pragmatički problem, zato što zavisi od kultumih
pretpostavki.

3.4.2.2. Lažni dvojnici

Postoje slučajevi u kojima pojedina pojava koja pripada jednom

tipu za neke korisnike zadobija posebnu vrednost, iz jednog ili više
razloga.
(i) Vremenski prioritet. Za neki muzej ili fanatičnog kolekcionara
prva pojava Fordovog Modela T važnija je od dmge. Pojava za kojom
se žudi nije dmgačija od ostalih, a njen prioritet može se pokazati
samo na osnovu spoljašnjih đokaza. U izvesnim slučajevima postoji
neka formalna razlika, usled nekih neprimetnih (a inače nebitnih) crta,
na primer kada je samo prilikom štampanja prvog ili nekoliko najsta-
rijih primeraka kakve inkunabule došlo do neke čudnovate nepravil-
nosti koja je kasnije ispravljena, pa se jedino preko nje može dokazati
vremenski prioritet tog primerka ili tih primeraka.
165
(ii) Zakonski prioritet. Razmotrimo slučaj dveju novčanica od sto hi-
ljada lira koje imaju isti serijski broj. Jasno, jedna od njih je lažna.
Uzmimo da se pred nama nalazi ,,savršeni“ falsifikat (odštampana je
tako da se ne može uočiti razlika u hartiji, boji, vodenom znaku). Tre-
balo bi utvrditi koju je od njih, u tačno datom trenutku, proizvela
ovlaščena ustanova. Pretpostavimo sada da je obe proizveo u istom
trenutku i na istom mestu direktor novčanog zavoda, jednu za račun
vlade, a drugu u privatne i obmanjivačke svrhe. Paradoksalno, bilo bi
dovoljno uništiti jednu od njih, svejedno koju, i dati onoj preživeloj
zakonski prioritet.
(iii) Očigledna povezanost. Bibliofili posebno cene one egzemplare na
kojima je potpis njihovog autora ili bilo koji drugi znak pripadanja
nekoj slavnoj osobi (dabome, i ove elemente moguće je krivotvoriti).
Naravno, dve novčanice iste denominacije običan svet smatra uza-
jamno zamenljivim, ali ako je određena novčanica obeležena serij-
skim brojem X, a ukradena je tokom pljačke neke banke, onda ova, i
samo ova novčanica postaje značajna za istražitelja koji hoće da
dokaže nečiju krivicu.
(iv) Pretpostavljena povezanost. Jedna pojava postaje slavna preko
svoje pretpostavljene (ali ne i fizički očigleđne) veze s nekom slav-
nom osobom. Jedan pehar koji bi se po svom spoljašnjem izgledu
mogao zameniti s bezbroj drugih pehara, ali je to baš onaj koji je Isus
Hristos koristio za vreme Tajne večere, postaje Sveti Gral, cilj misti-
čne potrage. Ako je Gral legendaran, razni kreveti u kojima je Napo-
leon prespavao po jednu jedinu noć stvami su, i uistinu se prikazuju
na mnogim mestima.
(v) Lažna povezanost. Ovo je slučaj u kome jedan dvojnik funkcioniše
kao lažni dvojnik. Veliki broj pojava istog industrijskog tipa (bili to
satovi, torbe, košulje, kravate i tako redom) tražene su zato što nose
oznaku nekog čuvenog proizvođača. Svaka pojava je, naravno, uza-
jamno zamenljiva s ma kojom drugom iste vrste. Ipak, može se desiti
da neka ,,piratska“ industrija proizvede savršene pojave istog tipa, bez
ikakve uočljive razlike u obliku i materijalu, dok falsifikovana oznaka
reprodukuje originalnu. Svaka razlika trebalo bi da se tiče samo advo-
kata (ovo je tipičan slučaj čisto zakonskog prioriteta), a ipak mnogi
kupci, shvativši da su kupili ,,pogrešnu“ pojavu, doživljavaju razoča-
ranje, kao da su kupili jedan od serijski proizvedenih predmeta umesto
unikata.

166
3.4.2.3. Unikati s obeležjim a koja se ne m ogu reprodukovati

Ima predmeta tako složenih po materijalu i obliku da nema

uspelog pokušaja u kome bi se reprodukovale sve njihove karakteri-
stike koje se smatraju bitnim: takav je slučaj uljane slike posebnog
kolorita, na posebnom platnu, tako da senke, struktura platna i potezi
kičicom, sve sami suštinski elementi uživanja u slici kao umetničkom
delu, nikad ne mogu da se potpuno reprodukuju. U slučajevima ove
vrste unikat postaje sopstveni tip (up. paragraf 3.4.5. o razlikovanju
autografskih i alografskih umetnosti). Modemo poimanje umetničkog
dela kao neponovljivog i jedinog daje poseban status kako poreklu
dela, tako i njegovoj formalnoj i materijalnoj složenosti, a sve to za-
jedno pojam autorski autentičnog.
U svakodnevnoj kolekcionarskoj praksi vremenski prioritet če-
sto postaje važniji od prisustva neponovljivih obeležja. Tako u vajar-
stvu, gde se katkad mogu napraviti kopije koje poseduju sva obeležja
originala, vremenski prioritet dobija presudnu ulogu, premda je origi-
nal mogao u međuvremenu izgubiti neka svoja obeležja (na primer,
slomljen je nos), dok je kopija ostala onakva kakav je u početku bio i
original. U tim slučajevima se kaže da artistički fetišizam nadvladava
estetički ukus (up. paragraf 3.4.4.1.4. i razliku između atinskog i
nešvilskog Partenona).

3.4.3. Krivotvorenje i lažna identifikacija

Sa zakonskog stanovišta, i dvojnici mogu da budu krivotvoreni.

No krivotvorenje postaje značajno u semiotičkom, estetičkom, filo-
zofskom i društvenom smislu onda kada se tiče neponovljivih pred-
meta i lažnih dvojnika, pošto i jedni i drugi poseduju makar jedno
„jedinstveno" spoljašnje ili unutrašnje svojstvo. Po definiciji, unikat
ne može da ima dvojnike. Sledi da se svaka njegova kopija ili pošteno
proglašava faksimilom, ili se (pogrešno) veruje da je ona nerazlučivo
identična u odnosu na svoj model. Dakle, jedna uža definicija krivo-
tvorenja mogla bi da izgleda ovako: krivotvorenje je proizvodnja ne-
kog predmeta - ili, kada je on jednom proizveđen, njegova upotreba i
prikazivanje - s namerom da neko stekne utisak da je on nerazlučivo
identičan s nekim drugim, unikatnim predmetom.
167
 Da bi se o krivotvorenju uopšte moglo govoriti, nužno je ali ne
i dovoljno da se dati predmet čini apsolutno sličnim nekom drugom
predmetu (unikatu). Moglo bi se desiti da se usled dejstva neke prirod-
ne sile kameni blok uobliči tako da se pretvori u savršenu kopiju, ili
neraspoznatljivi faksimil, Mikelanđelovog (Michelangelo) Mojsija, a
da to niko, u okvirima prirodnog jezika, ne nazove falsifikatom. Da bi
se raspoznao kao takav, nužno je da neko počne da tvrdi kako je taj
blok ,,ona prava“ statua.
Stoga su nužni uslovi za jednu krivotvorinu da, ako je dato
postojanje, stvamo ili pretpostavljeno, nekog predmeta P , koji je
stvorio A (bio to čovek autor, ili bilo koji drugi agens) u specifičnim
istorijskim okolnostima Tt postoji i neki različiti predmet Pb koji je
stvorio B (čovek autor ili ’b ilo koji drugi agens) u okolnostima T2 i
koji, prema izvesnom opisu, pokazuje izrazitu sličnost s Pa (ili ’s
nekom tradicionalnom predstavom o P ). Dovoljan uslov za jednu
krivotvorinu je da neki Pretendent izjavi kako su Pa i Pbnerazlučivo
identični.
Uopšte uzevši, krivotvorina se obično poima tako da se u njoj
podrazumeva obmanjivačka namera. Međutim, nebitno je pitanje da li
B, autor Pb ima obmanjivačke namere (čak i kada je B autor čovek).
B zna da Pbnije identično s Pa, i mogao je da ga načini bez ikakve
namere da izvrši prevaru, nego kao vežbu, ili u šali, čak i slučajno. Pre
bi trebalo da se pozabavimo svakim Pretendentom koji bi izjavio da je
Pa identičan (ili da može biti zamenjen) sa Pb - iako, naravno, Pre-
tendent i B mogu da se podudaraju.
Bilo kako bilo, nije neophodno ni da Pretendent izvrši obmanu,
jer on može iskreno da veruje u identitet koji zastupa.
Otuda, krivotvorina je uvek takva samo za nekoga ko posmatra
spolja - Prosuditelja - a ovaj, znajuči da su Pa i Pbdva različita pred-
meta, razume da je Pretendent, bilo zlonamemo, bilo nehotice, izvršio
Lažnu Identifikaciju.
Po svoj prilici, Konstantinova uredba (Constitutum Constan-
tini, možda najčuveniji falsifikat u istoriji Zapada) nije nastala u na-
meri da bude falsifikovani dokument, vec kao retorička vežba. Tek
tokom narednih stoleča ozbiljno su je shvatile naivne ili obmanjivački
nastrojene pristalice Rimske crkve (De Leo 1974). Dok u početku nije
bila krivotvorina, to je kasnije postala, i onda ju je Vala kao krivo-
tvorinu osporio.
Dakle, nije posredi falsifikat po svojim unutrašnjim svojstvima,
nego usled tvrdnje o tobožnjem identitetu. Otuda su krivotvorine pre
svega pragmatički problem.
168
 Dabome, Prosuditelj, Pretendent i oba Autora imaju apstraktne
uloge, oni su samo njihovi nosioci, i može se desiti da ista osoba u
različitim periodima odigra svaku od njih. Na primer, slikar X kao
Autor A stvori jedan Predmet P , zatim napravi kopiju vlastitog prvo-
bitnog rada, stvarajuči tako drugi Predmet Pb, a onda tvrdi da Predmet
Pbjeste Predmet Pa. Kasnije, X priznaje prevaru i, delujuči kao Pro-
suditelj krivotvorine, dokazuje da je Predmet Pa originalna slika.

3.4.4. Pragmatika lažne identifikacije

Iz jedne tipologije lažne identifikacije morali bismo da isklju-

čimo sledeče slučajeve.
(i) Pseudonimija. Upotrebiti pseudonim znači slagati (verbalno)
povodom autora datog dela, a ne sugerisati da su dva dela identična.
Pseudonimija se razlikuje od pseudoepigrafske identifikacije (up.
odeljak 3.4.4.3), u kojoj Pretendent dato delo Pbpripisuje autoru slav-
nom u istorijskom ili legendamom pogledu.
(ii) Plagijat. Praveči neki Pbkoji u potpunosti ili delimično predstavlja
kopiju nekog P , B nastoji da prikrije sličnost tih dvaju Predmeta, ne
pokušava da dokaže njihovu identičnost. Kada neki Pretendent kaže
da su ta dva Predmeta slična, deluje kao Prosuditelj i ne kaže to u cilju
da nekog prevari, več pre da bi razotkrio ono što je učinio B. Kada B
razjasni svoju zavisnost od Predmeta koji je načinio A, onda ne po-
stoji plagijat, nego samo parodija, pastiš, izraz poštovanja, intertekstu-
alni navod - a ništa od nabrojanog nije primer falsifikata. Jedna
varijanta ovih primera pseudoplagijata su dela urađena a la maniere
de (up. odeljak 3.4.4.3).
(iii) Devijantno dekodiranje (up. Eco 1975: 198). Ono postoji kada je
neki tekst P napisan prema nekom kodu C l, a tumači se prema kodu
C2. Tipičan primer devijantnog dekodiranja je srednjovekovno čitanje
Vergilija kao da je u pitanju predskazanje, ili pogrešno tumačenje
egipatskih hijeroglifa od strane Atanasijusa Kirhera (Athanansius
Kircher). Ovde nemamo posla s poistovećivanjem dvaju Predmeta,
već pre s različitim tumačenjima nekog pojedinačnog Predmeta.
(iv) Istorijski falsifikat. U diplomatici se pravi razlika između
istorijskog falsifikata i diplomatičkog falsifikata. Dok ovaj predstavlja
slučaj krivotvorenja (up. odeljak 3.4.4.3.1), onaj prvi je puka laž. Do
169
istorijskog falsifikata dolazi kada se u nekom originalnom doku-
mentu, iz pera nekog autora kome je priznato pravo da ga napiše, tvrdi
nešto protivno činjeničnom stanju. Istorijski falsifikat nije nesličan
nekoj lažnoj i tendencioznoj vesti objavljenoj u novinama. U ovom
slučaju (up. odeljak 3.4.5), fenomen oštecuje sadržaj, ali ne i izraz
znakovne funkcije.27
Pogledajmo sada tri važne kategorije lažnog identifikovanja,
naime radikalno krivotvorenje, umereno krivotvorenje i krivotvorenje
ex-nihilo.

3.4.4.1. Radikalno krivotvorenje

Moramo pretpostaviti da Pa negde postoji, kao jedini original, i

da Pa nije isto što i Pb. Naravno, ove tvrdnje zvuče prilično zahtevno s
ontološkog stanovišta, ali u ovom odeljku bavimo se onim što Preten-
dent zna, i to znanje moramo smatrati datim. Tek u odeljku 3.4.6
izbeći cemo ovaj ontološki zahtev, raspravljajuci o kriterijumima
identifikacije koje upotrebljava Prosuditelj.
Potrebni su sledeči dodatni rekviziti:

(i) Pretendent zna da Pa postoji i poznat mu je - ili pretpostavlja da

mu je poznat, makar i prema nejasnom opisu - izgled Pa(ako neki
Pretendent pronađe Gerniku, a ubeđen je da je to Mona Liza -
koju nikada nije video, te o njoj ima neku maglovitu predstavu -
onda je to prosto slučaj pogrešnog imenovanja);
(ii) Pretendentovi primaoci moraju s njim da dele neko manje-više
ekvivalentno poznavanje Pa (ako neki Pretendent uspe da nekoga
ubedi kako je nekakva ružičasta novčanica s likom Gorbačova
američka valuta u opticaju, onda to nije krivotvorenje, nego
prevara nesposobnog lica.

27Povodom književnih falsifikata up. Haywood 1987,2. U ovom smislu, svaki roman
koji se prikazuje kao prepis nekog originalnog rukopisa, zbirke pisama i tako dalje,
mogao bi se shvatiti kao jedan oblik istorijskog falsifikata. No kada bi bilo tako,
onda bi, uopšteno uzevši, svaki roman postao istorijski falsifikat, jer se u njima po
definiciji pričaju „tobožnji" stvami događaji. Ono po čemu se roman razlikuje od
falsifikata jeste niz „žanrovskih signala", koji su manje ili više uočljivi, a pozivaju
čitaoca da potpiše jedan/itoV/ii ugovor i prihvati ispripovedane događaje kao da su
se zbilja odigrali.

170
 Čim su ovi zahtevi ispunjeni, imamo radikalno krivotvorenje
kada Pretendent izjavi, u dobroj ili lošoj nameri, da je Pbidentičan sa
Pa, čije su postojanje i vrednost poznati.

3.4.4.1.1. Hotimična lažna identifikacija

Pretendent zna da je Pb samo reprodukcija Pa. On ipak izjav-

ljuje, s namerom da izvrši prevaru, da je Pb identično s P . Ovo je
krivotvorenje u najužem smislu - ponuditi kopiju Mona Lize kao da je
original ili proturati lažne novčanice (up. u Haywood 1987:91 i dalje
pitanje lažnih fosilnih ostataka).

3.4.4.12. Naivna lažna identifikacija

Pretendent nije svestan da dva predmeta nisu identična. Dakle,

on iskreno veruje da je Pb pravi original. Ovde imamo slučaj turista
koji u Firenci razgledaju Palaco Vekjo, a onda poput fetišista zure u
kopiju Mikelanđelovog Davida (ne znajuči da se original čuva
đrugde).

3.4.4.1.3. Autorske kopije

Pošto završi predmet Pa, isti autor na isti način stvori savršeni
duplikat, Pb, koji se spolja ne može razlikovati od P . U ontološkom
smislu reči, ta dva predmeta se fizički i istorijski razlikuju, ali autor -
manje-više iskreno - veruje da je njihova vrednost s estetskog gledišta
jednaka. Ovde bi nam mogla pasti na um polemika vođena o De
Kirikovim (De Chirico) ,,falsifikovanim“ slikama koje je, po mi-
šljenju mnogih kritičara, naslikao sam De Kiriko. Slučajevi ove vrste
navode na kritičko preispitivanje fetišističkog obožavanja umetničkog
originala.

3.4.4.1.4. Izmena originala

Jedna varijanta prethodnog slučaja dešava se kada B izmeni Pa

da bi dobio Pb. Originalni rukopisi bili su menjani, u starinskim i
retkim knjigama modifikovano je ono što ukazuje na poreklo i vlasni-
ka, pa su dodavani lažni podaci o štampanju, ubacivane su stranice iz
nekog kasnijeg izđanja da bi se upotpunilo ono što nedostaje u rani-
171
jem. Bilo je restauracija slika i skulptura izvršenih tako da se delo
izmeni; delovi tela koji bi došli pod udar cenzure pokrivani su ili
eliminisani; uklanjani su čitavi detalji, ili bi se sastavni delovi nekog
poliptiha odvajali od njega (up. Haywood 1987: 42 i dalje, o izdavač-
kim intervencijama).
Takve izmene mogu biti zlonameme ili dobronameme, več
prema tome postoji li ili ne verovanje da je Pbjoš uvek identično s Pa,
to jest da li je to što je promenjeno u skladu s intentio auctoris. Doista,
mi kao originalna i autentična posmatramo antička dela koja su znatno
izmenjena, proticanjem vremena ili ljudskom intervencijom: moramo
da se pomirimo s gubitkom udova, restauracijama i izbledelim boja-
ma. Ovoj kategoriji pripada i neoklasicistički san o ,,beloj“ grčkoj
umetnosti, dok su zapravo i kipovi i hramovi u početku bili prekriveni
živim bojama.
U izvesnom smislu, sva umetnička dela koja su uspela da do
nas dođu iz klasične starine trebalo bi smatrati krivotvorenima. No
pošto svaki materijal podleže fizičkim i hemijskim promenama, još od
samog časa svog nastanka, onda bi svaki predmet trebalo posmatrati
kao da permanentno krivotvori sam sebe. Da bi se izbegao ovaj para-
noični stav, naša kultura je razvila elastična merila na osnovu kojih
odučujemo da li je neki predmet integralan. Jedna knjiga u knjižari
ostaje nova novcata iako su je mnogi kupci otvarali, sve do trenutka
kada - prema prosečnom ukusu - ne postane vidljivo izgužvana. Na
isti način, postoje merila prema kojima se odlučuje kada neku fresku
treba restaurisati - iako nam diskusija koja se upravo vodi oko oprav-
danosti restauracije Sikstinske kapele pokazuje koliko su ta merila
kontroverzna.
Slabost tih merila dovodi, u mnogim slučajevima, do izrazito
paradoksalnih situacija. Na primer, s estetskog gledišta obično se tvrdi
da umetničko delo živi kao organska celina, koju gubi ako bude lišeno
nekog svog dela. No s arheološkog i istorijskog gledišta misli se da je
isto umetničko delo - i ako izgubi neke delove - još uvek autentično
i originalno, s tim da mu tokom godina materijalna podloga - ili bar
deo nje - ostane nerazlučivo istovetna. Stoga „estetski integritet" za-
visi od merila drukčijih no što su ona korišćena za potvrdu „arheolo-
ške izvomosti“. A ipak, pojmovi autentičnosti i izvomosti prepliću se
raznoliko, često nerazmrsivo.
Partenon u Atini izgubio je svoju boju, veliki deo prvobitnih
arhitektonskih obeležja i deo svog kamenja, no preostali kamenovi su
- kako se smatra - isti oni koje su stari graditelji postavili. Partenon u
Nešvilu, u Tenesiju, sagrađen je po grčkom uzoru iz doba njegovog
172
negdašnjeg sjaja; u formalnom pogledu, on je potpun, a verovatno i
obojen onako kao što je to mogao biti original. S čisto formalnog i
estetskog stanovišta, grčki Partenon trebalo bi smatrati izmenom ili
krivotvorinom nešvilskog. Ipak, ono pola hrama na Akropolju smatra
se „autentičnijim" i ,,lepšim“ od svog američkog faksimila.28
Koliko su estetika i arheologija nerazmrsivo isprepletene poka-
zuje nam osecanje koje, po svoj prilici, svi imaju kada se nađu pred
Miloskom Venerom. Prilično bi nas zbunilo kad bi joj neko pronašao
ruke i vratio ih na njihovo mesto. Venera je več ,,lepa“, takva kakva
je, i nju, takvu kakva je, smatramo intemacionalnim delom nekog
Uzoritog Autora u kome se stiču ličnost umetnika, magija vremena,
istorija recepcije dela.

3.4.4.2. Umereno krivotvorenje

Kao kod radikalnog krivotvorenja, uzmimo da Pa postoji, ili da

je u prošlosti postojao, a Pretendent o tome nešto zna. Primaoci znaju
da Papostoji, ili da je postojao, ali nemaju baš jasnu predstavu o tome.
Pretendent zna da su Pa i Pb različiti, ali rešava da, u posebnim okol-
nostima i u posebne svrhe, njihova vrednost bude jednaka. Pretendent
izjavljuje da oni nisu identični, ali jesu uzajamno zamenljivi, pošto su,
kako za Pretendenta tako i za primaoce, granice identiteta i uzajamne
zamenljivosti veoma rastegljive.

3.4.42.1. Pobrkano oduševljenje

Pretendent zna da Pa nije identičan s Pb, pošto je ovaj nastao

kasnije, kao kopija, ali nije mnogo prijemčiv za pitanja autentičnosti.
Pretendent misli da su dva predmeta uzajamno zamenljiva što se tiče
28 Prema Gudmenu (Goodman 1968:122) „krivotvorina nekog umetničkog dela je
predmet koji lažno pretenduje na istoriju nastajanja svojstvenu originalu (ili jednom
od originala) tog dela“. Otuda bi nešvilski Partenon bio falsifikat (ili puka kopija)
zato što nema jednaku istoriju kao atinski. No to ne bi bilo dovoljno za estetsku
procenu, jer Gudmen prihvata da se arhitektura može smatrati alografskom umet-
nošću. Ako je dat tačan projekat (type) zgrade Empire State Building, ne bi bilo
nikakve razlike između jedne pojave tog tipa sagrađene na Menhetnu i neke druge,
sagrađene u pustinji u Nevadi. Zbilja, grčki Partenon je ,,lep“ ne samo zbog svojih
proporcija i drugih formalnih svojstava (drastično izmenjenih tokom poslednjih dve
hiljade godina), nego i zbog svog prirodnog i kultumog ambijenta, položaja na
uzvišici-, svih književnih i istorijskih konotacija na koje navodi.

173
njihove vrednosti i njihove funkcije, pa Pbkoristi i u njemu uživa kao
da je Pa, čime implicitno sugeriše da su oni identični.
Rimski patriciji nalazili su estetsko zadovoljstvo u kopiji neke
grčke statue, i tražili krivotvoreni potpis originalnog autora. Neki turi-
sti u Firenci dive se kopiji Mikelanđelovog Davida a da im pri tom
nimalo ne smeta što posređi nije original. U Getijevom (Getty) muze-
ju u Malibuu, u Kalifomiji, originalne statue i slike postavljene su u
,,originalne“ ambijente, veoma dobro reprodukovane, a mnogi pose-
tioci nisu zainteresovani da saznaju šta je od toga original, a šta kopija
(up. Eco 1977: 42-46).

3.4.4.22. Tobožnje otkriće uzajamne zamenljivosti

Po pravilu, ovaj slučaj imamo kod prevođenja, barem s gledišta

običnog čitaoca. Bio je to i slučaj srednjovekovnih prepisa, kada je, od
rakopisa do rukopisa, prepisivač često unosio nameme izmene,
skraćivao ili cenzurisao originalni tekst (i uz to bio ubeđen da prenosi
,,pravu“ poruku). U knjižari Gradskog muzeja (City Museum) u Nju-
jorku prodaje se faksimil ugovora sklopljenog prilikom kupovine
Menhetna. Da bi mu se (nespretno) dao privid starine, namirisan je ne-
kakvim začinima. No taj je ugovor, ispisan pseudostarinskim slovima,
na engleskom, dok je original bio na holandskom.

3.4.4.3. Krivotvorenje ex-nihilo

Ovu etiketu stavljamo na: (i) dela načinjena a la maniere de, (ii)
apokrife i pseudoepigrafe, (iii) stvaralačke krivotvorine (up. i Hay-
wood 1987: 1).
Moramo pretpostaviti (privremeno obustavljajući ono na šta
obavezuje ontologija; up. odeljak 3.4.4.1) da Pa ne postoji - ili da je,
ako je prema nepouzdanim izveštajima nekada i postojao, sada već
nepovratno izgubljen. Pretendent izjavljuje, u dobroj ili lošoj nameri,
da je Pb identičan s Pa. Dmgim rečima, Pretendent lažno pripisuje Pb
datom autom. Da bi to lažno pripisivanje postalo verodostojnije, nu-
žno je poznavati neki skup a različitih predmeta (P , Pa2, Pa3...), koje
je stvorio neki Autor A čija se slava prenosi s kolena na koleno. Iz
čitavog skupa a može se izvesti jedan apstraktni tip, koji ne uzima u
obzir sva obeležja pojedinih članova a, već je to pre jedna vrsta opšteg
pravila po kome su oni nastajali, a uzima se da je u pitanju opis načina
na koji je A stvorio svaki od članova a (stil, vrsta upotrebljenog ma-
174
terijala, i tako redom). Pošto izgleda da je Pb stvoren prema tom tipu,
izjavljuje se da je on delo autora A. Kada se otvoreno prizna da je
priroda nekog predmeta podražavalačka, dobija se delo stvoreno a la
maniere de (kao izraz poštovanja, ili kao parodija).

3.4.43.1. Diplomatički falsifikat

U ovom slučaju, Pretendent se poklapa s Autorom B, i tu

postoje dve mogučnosti: (i) Pretendent zna da Pa nikada nije postojao;
(ii) Pretendent iskreno veruje da je Pa postojao, ali zna da je nepovrat-
no izgubljen.. U oba slučaja, Pretendent zna da je Pb nešto novo-
stvoreno, ali misli da bi on mogao da odigra sve one uloge koje je
imao Pa, te prikazuje Pb kao da je posredi autentični Pa.
Dok se istorijski falsifikat tiče dokumenta koji je formalno
autentičan, a informacije u njemu su lažne (kao što se dešava s auten-
tičnom potvrdom neke lažne povelje o privilegiji), diplomatički falsi-
fikat pruža lažnu potvrdu za privilegije koje se smatraju autentičnim.
Primeri diplomatičkog falsifikata su dokumenti koje su krivotvorili
neki srednjovekovni monasi u želji da antedatiraju vlasnička prava
svog manastira. Možemo pretpostaviti da su to radili zato što su čvrsto
verovali da je njihov manastir nekada zbilja dobio takve povlastice.
Smatralo se ispravnim pokazati lažni dokument da bi se posvedočilo
neko „istinito" predanje.
Predanje je imalo prednost nad dokumentima za srednjovekov-
ne autore, koji su i autentičnost poimali na osoben način. Jedini oblik
pouzdanog dokumenta u njihovom posedu bio je glas predanja. Mogli
su da se uzdaju samo u svedočanstvo prošlosti, a ta je prošlost imala
prilično nejasne hronološke koordinate. Le Gof (Le Goff 1964: 397-
402) je zapazio folklomi oblik srednjovekovnog saznanja: ,,La preuve
de verite, a l ’epoque feodale, c’est l ’existence ‘de toute etemite’.“29Le
Gof navodi primer jednog sudskog postupka iz 1252, u Orliju, gde su
sukobljene stranke bili kmetovi kaptola Notr Dam u Parizu i kanonici.
Kanonici su tražili da im se plaća desetak, tvrdeći da Fama pot-
krepljuje njihov zahtev: upitan za mišljenje, najstariji čovek u tom
kraju odgovori da je tako bilo od pamtiveka, ,,a tempore a quo non
extat memoria". Dmgi svedok, arhiđakon Jovan, reče da je u kaptolu
video neke stare dokumente koji takav običaj potvrđuju i da kanonici
29 ,,U feudalno doba dokaz istine je postojanje ‘od pamtiveka’." Prevod Dobrile
Stošic ( Jacques Le Goff, Srednjovekovna civilizacija zapadne Evrope, Jugoslavija,
Beograd 1974, str. 377).

175
veruju u njihovu autentičnost usled načina na koji su pisani. Nikome
nije palo na pamet da je nužno dokazati postojanje tih dokumenata,
uzeti ih i proveriti njihov sadržaj; dovoljan je bio podatak da su ve-
kovima postojali.

3.4.43.2. Hotimično krivotvorenje ex-nihilo

Pretendent zna da Pa ne postoji. Ako se Pretendent poklapa s

Autorom B, onda Pretendent zna da je Pbnedavno sačinjen. U svakom
slučaju, Pretendent ne veruje da su Pai Pb isti predmet. Ipak, Preten-
dent izjavljuje, potpuno svestan da na to nema pravo, kako su dva
predmeta - jedan stvaran, a drugi izmišljen - identična, ili da je Pb
onaj pravi, a sve to čini u nameri da izvrši prevaru.
Ovo je slučaj modemog krivotvorenja starinskih dokumenata,
mnogih falsifikovanih slika (na primer, jednog lažnog Vermera koga
je u ovom veku naslikao van Megeren [van Meegeren]), krivotvorenih
porodičnih stabala, namenjenih dokazivanju rodoslova koji se inače
ne da dokazati, i namemo proizvedenih apokrifnih spisa, kakvi su re-
cimo Hitlerovi dnevnici. (Povodom van Megerena, up. Haywood
1987, Goodman 1968, Barbieri 1987).
Takođe, ovo je slučaj speva O starici (De vetula), koji je u XIII
veku pripisan Ovidiju. Može se pretpostaviti da je osoba koja je u IX
veku pustila u opticaj Corpus Dionysianum i pripisala ga jednom od
učenika svetoga Pavla bila svesna da je delo nastalo mnogo kasnije;
ipak, rešila je da ga pripiše jednom neospomom autoritetu. Pomalo
nalik na slučaj koji se pominje u 3.4.4.1.3 jeste fenomen autorskih
stilskih krivotvorina, kao kada neki slikar, poznat po svojim radovima
iz dvadesetih godina, u pedesetim godinama naslika delo koje izgleda
kao novootkriveno remek-delo iz njegovog ranog perioda.

3.4.4.33. Nenamerno lažno pripisivanje

Pretendent se ne podudara s B i ne zna da Pa ne postoji. Preten-

dent izjavljuje, s iskrenim ubeđenjem, da je Pb identičan s Pa (o kome
je čuo neke nepouzdane priče). To se desilo onima koji su prihvatili
Corpus Dionysianum, smatrajuči ga delom nekog učenika svetoga Pa-
vla, onima koji su poverovali i još uvek vemju u Knjigu o Enohu, i
renesansnim neoplatoničarima, kada su Corpus Hermeticum pripisali,
umesto helenističkim autorima, nekakvom mitskom Hermesu Trisme-
gistu koji po njima mora da je živeo pre Platona, negde u doba Egip-
176
ćana, i po svoj prilici bio poistovecivan s Mojsijem. U ovom veku,
Hajdeger je napisao komentar uz jednu spekulativnu gramatiku koju
je on pripisao Dunsu Skotu, iako je nešto kasnije dokazano da je to
delo sačinio Toma iz Erfurta. Takav je, izgleda, bio i slučaj pripisi-
vanja dela O uzvišenom Longinu.30

3.4.5. Falsifikat kao lažni znak

Gorenavedena tipologija navodi na razmišljanje o nekim za-

nimljivim semiotičkim problemima. Pre svega, da li je falsifikat znak?
Pogledajmo prvo slučajeve radikalnog krivotvorenja (u kojima Pa
negde postoji).
Ako znak, prema Persu (CP: 2.228) „stoji za nekoga umesto ne-
čega, u izvesnom pogledu ili po nekoj sposobnosti,“ tada bi se moralo
reći da Pb stoji za Pretendenta umesto Pa. A ako neka ikona - i dalje
prema Persu (2.276) - „može da predstavlja svoj predmet prvenstveno
preko svoje sličnosti", onda bi se moralo reći da je Pb u odnosu na Pa
ikona. Pbje kadar da zameni Pa pošto u celosti reprodukuje svojstva
P . Moris (Morris 1946: 1.7) napominje da jedan „potpuno ikonički
znak“ nije više znak, zato što bi tada ,,on sam bio denotatum". To zna-
či da kada bi postojao neki potpuno ikonički znak za mene, on bi se
poklapao sa mnom. Drugim rečima, kompletni ikonizam poklapa se s
nerazlučivošću ili identičnošću, a jedna moguća definicija identiteta
glasi „potpuni ikonizam".
Međutim, kod krivotvorenja imamo samo tobožnju identičnost:
Pbmože poseđovati sva svojstva Pa, osim onog da bude sam Pa, i da se
u istom trenutku nalazi na istom mestu kao Pa. Pošto je njegova iko-
ničnost nepotpuna, može li se pretpostaviti da je Pb znak za Pa? Kada
bi to bilo moguće, bio bi to veoma neobičan znak: kadar da bude znak
samo dok ga niko ne prepoznaje kao takav i dok ga svi mešaju s nje-
govim denotatumom; ali bi, čim bude prepoznat kao znak, postao
30Up. poglavlja koja je Hejvud posvetio slučaju Sliman (Schliemann), nalazeći u
njemu komplikovanu paukovu mrežu raznih slučajeva krivotvorenja ex-nihilo. ,,Ne
samo da Šliman nije otkrio legendami Prijamov grad (već jedan mnogo stariji) nego
je nedavno otkriveno i da je Šlimanovo otkriće basnoslovnog blaga, zahvaljujući
kome je stekao svetsku slavu, podvala... Najvećim delom blago je bilo istinsko, u
smislu da je zbilja bilo antičko... Blago je bilo krivotvorina zato što je njegovo
poreklo bilo lažno. Šliman je čak u svoj dnevnik uneo tobožnju povest njegovog
pronalaska... Delovi jesu bili izvomi, ali je celina bila izmišljena. Šliman je lažno
potvrdio autentičnost, izmislio je kontekst“ (Haywood 1987, 91-92).

177
nešto slično Pa- faksimil od Pa - i više ne bi bio mešan s njim. Zaista,
faksimili jesu ikonički znaci, ali nisu falsifikati.
Kako čemo definisati znak koji kao takav funkcioniše samo ako
se pobrka s njegovim vlastitim denotatumom? Jedini način da se on
definiše jeste nazvati ga falsifikatom. A onda, vratili bismo se na
početno pitanje: kakva je vrsta semiotičkog predmeta falsifikat?
Pitanje koje Pretendent postavlja kada se nađe pred Pbnije: „Šta
ovo znači?“, nego po svoj prilici: „Šta je ovo?“ (a odgovor, odakle na-
staje lažna iđentifikacija, glasi ,,Pbje Pa“). Pbse brka s Pazato što jeste,
ili se čini da jeste, njegova ikona.
Što bi rekao Pers, ikona još uvek nije znak. Kao puka predstava,
ona je Prvotnost. Samo ikonički representamen, ili hipoikone, jesu
znakovi, odnosno primeri Trečestepenosti. Premda je na ovom mestu
Pers prilično nejasan, možemo tu razliku razumeti u smislu da nešto
što je puka ikona ne može da se tumači kao znak. Dabome P , da bi se
mogao raspoznati kao sličan Pa, mora da se tumači perceptivno, ali
čim ga Pretendent opazi, poistoveti ga s Pa. Ovde imamo slučaj
perceptivnog pogrešnog razumevanja.
Postoji jedan proces semioze koji dovodi do perceptivnog
raspoznavanja datog zvuka koji se emituje kao reč. Ako neko emituje
\ip, a primalac shvati da je to ]i:p, onda pošiljalac svakako zamenjuje
\ip s nekakvom leksičkom pojavom, ,,\i:p“. Međutim, nečemo reči da
je emitovano \ip znak intendiranog \i:p. Jednostavno rečeno, pred na-
ma bi bila jedna fonetska zbrka, bile bi pobrkane dve različite ekspre-
sivne supstance, obe bi bile smatrane pojavom istog tipa forme izraza.
U istom smislu, kada se pojava Pb usled sličnosti, pobrka s pojavom
Pa (koja bi u slučaju radikalnog krivotvorenja bila sama svoj tip), onda
od izraza do izraza imamo fenomen pogrešnog razumevanja.
U semiozi se događaju slučajevi u kojima nas više zanimaju
fizička obeležja jednog izraza-pojave nego njegov sadržaj - na pri-
mer kada nas, pošto čujemo neku rečenicu, više zanima da utvrdimo
da li ju je izgovorila izvesna osoba nego da protumačimo njeno zna-
čenje; ili kada, ne bi li odredio društveni status govomika, slušaoca
više zanima njegov akcenat nego propozicioni sadržaj iskaza. Slično
tome, u lažnoj identifikaciji uglavnom imamo posla s izrazima, a
izrazi mogu da se krivotvore. Nasuprot njima, znakovi (kao funkcije
koje povezuju neki izraz s nekim sadržajem), mogu samo da budu, u
krajnjem slučaju, loše protumačeni.
Podsetimo na Gudmenovo (Goodman 1988: 99 i dalje) razliko-
vanje ,,autografskih“ i ,,alografskih“ umetnosti, Persovo razlikovanje
znakova (legisegni, sinsegni, gualisegni, CP : 2.243) i moje bavljenje
178
replikama (Eco 1975: 240 i dalje). Postoje (i) znakovi koji mogu da se
proizvode kao pojave neograničeno, prema svom tipu (knjige, ili
muzičke partiture), (ii) znakovi koji su, iako se, kao pojave, proizvode
prema jednom tipu, jedinstveni po svojstvu materijala (dve zastave
iste nacije mogu da se razlikuju na osnovu svoje slavne starine), te (iii)
znakovi čija pojava predstavlja i njihov tip (kao autografska dela neke
vizuelne umetnosti). S ovog gledišta, predložili bismo da se među
pojedinim tipovima krivotvorenja načini jedna razlika.
Radikalnim krivotvorenjem mogu biti zahvačeni samo znakovi
(ii) i (iii). Nemoguče je stvoriti nekog lažnog Hamleta, a da ne nastane
neka drugačija tragedija, ili bude objavljena neka očigledno okmjena
i izmenjena verzija. Moguče je napraviti krivotvorinu prvog Sekspiro-
vog folio izdanja, zato što se u tom slučaju ne krivotvori Sekspirovo
delo, več njegovog originalnog štampara. Radikalne krivotvorine nisu
znakovi: one su samo izrazi koji imaju izgled drugih izraza - i mogu
da postanu znakovi samo ako ih uzmemo kao faksimile.
Izgleđa, ipak, da su iz ugla semioze fenomeni krivotvorenja ex-
nihilo najsloženiji. Svakako, može se izjaviti da je neka statua Pb
predmet nerazlučivo identičan s legendamom statuom Pa, delom ne-
kog velikog grčkog umetnika (ista vrsta kamena, isti oblik, isto raspo-
znavanje originalnog rada njenog autora), ali moguče je i neki pisani
dokument Pb pripisati nekom autoru A, ne obrativši pažnju na sup-
stancu njegovog izraza. Pre Tome Akvinskog je De Causis, latinski
tekst poznat kao prevod s arapskog, pripisivan Aristotelu. Niko nije
lažno identifikovao dati pergament ili datu kaligrafiju (znalo se da je
pretpostavljeni originalni predmet bio na grčkom). Smatralo se
(pogrešno) da je sadržaj Aristotelov.
U ovakvim slučajevima, Pb se u početku posmatra kao znak za
nešto, da bi se to nešto kasnije moglo prepoznati kao apsolutno uza-
jamno zamenljivo s Pa (u smislu o kome je već bilo reči u odeljku
3.4.4.2.2). Kada je u pitanju radikalno krivotvorenje (i u slučaju
autografskih umetnosti), Pretendent daje izjavu o autentičnosti, izvor-
nosti i originalnosti izraza. Kada su u pitanju krivotvorine ex-nihilo
(koje se tiču kako autografskih tako i alografskih umetnosti), izjava
Pretendenta može se odnositi kako na izraz tako i na sadržaj.
Povodom radikalnih krivotvorina, Pretendent - kao žrtva (ili
špekulišući povodom) perceptivnog pogrešnog razumevanja dveju
supstanci izraza - izjavljuje da je Pb onaj čuveni Pa koji svi smatraju
autentičnim. U drugom slučaju, Pretendent - kako bi mogao da izvrši
- ili nav.ede na - poistovećivanje Pb i legendamog Pa, prvo mora da

179
tvrdi (i dokaže) kako je Pbautentičan (ako je posredi autografsko delo)
ili kako je Pb izraz datog sadržaja koji je po sebi identičan s izvomim
i autentičnim sadržajem legendamog alografskog izraza Pa.31
Ipak, u oba slučaja zapaža se nešto zanimljivo. Priđe li se naiv-
no falsifikatima i krivotvorenju, stiče se utisak kako se problem
falsifikata sastoji u tome da se činjenica po kojoj nešto jeste isto što i
neki po svoj prilici autentičan predmet ili uzme zdravo za gotovo, ili
se osporava. No pogledamo li malo bolje, čini se da je stvami problem
odrediti šta se podrazumeva pod „autentičnim predmetom". Paradok-
salno, problem falsifikata nije u tome da li je Pb falsifikat ili nije, veđ
pre da li je Pa autentičan ili nije, i na kojim se temeljima to određivanje
zasniva.
Dakle, presudan problem za jednu semiotiku falsifikata je, pre
nego napraviti tipologiju Pretendentovih grešaka, nabrojati kriteriju-
me posredstvom kojih Prosuditelj odlučuje ima li Pretendent pravo ili
nema.

3.4.6. Kriterijumi za priznavanje autentičnosti

Zadatak Prosuditelja (ako on postoji) jeste da dokaže istinitost

ili lažnost Pretendentove izjave o identitetu. Njegov metod mora da se
menja u zavisnosti od toga sumnja li da se pred njim nalazi radikalna
krivotvorina ili krivotvorina ex-nihilo.
31 Ako neki Autor B kopira knjigu Pa i kaže: „Ovo je P , načinio ga je Autor A“, onda
kaže nešto istinito. Međutim, ako neki Autor B načini kopiju neke slike ili statue Pa,
pa kaže: „Ovo je P načinio ga je Autor A“, onda on svakako kaže nešto neistinito.
Kada bi obojica retli da je P njihovo sopstveno delo, u potpunosti plod njihove
uobrazilje, onda bi obojica pocinili plagijat. No da li je istina da neki autor B, koji
je besprekomo kopirao neki P i prikazuje ga kao sopstveno delo, izgovara bezočnu
laž? Buduđi da su autografsfča dela istovremeno sopstveni tip, ako se savršeno
podražavaju onda to podražavanje zadobija pravu estetsku vrednost. Isto se dešava
s krivotvorenjem ex-nihilo, na primer kad neki Autor B naslika neku sliku a la
maniere de. Tako su Učenici u Emausu koje je naslikao van Megeren - lažno
pripisivani Vermem - svakako krivotvorina u etičkom i zakonskom pogledu (barem
pošto je van Megeren izjavio da je tu sliku naslikao Vermer). Međutim, kao umet-
ničko delo, slika je „valjana". Da ju je van Megeren predstavio kao znak poštovanja
prema Vermeru, hvalili bi je kao divno postmodemističko delo. Povodom ove
paukove mreže gde se prepliću suprotni kriterijumi, up. Haywood 1987: 5, i ovaj
citat iz Tri hiljade godina prevara u umetnosti i antikvarstvu Franka Amaua (Three
Thousand Years of Deception in Art and Antigues, London, Cape, 1961, str. 45):
„Granice između prihvatljivog i neprihvatljivog, imitacije, stilskog plagijata, kopije,
reprodukcije i falsifikata ostaju maglovite“.

180
(i) U slučaju radikalne krivotvorine, poznato je da Pa postoji, a
Prosuditelj treba samo da dokaže da Pbnije s njim identičan. Da bi to
postigao, Prosuditelj može da bira: ili če uspeti da postavi Pai Pbjedan
naspram drugog, čime če pokazati da oni nisu nerazlučivo identični,
ili če uporediti obeležja Pb s proslavljenim i dobro poznatim obe-
ležjima Pa, da bi pokazao kako se prvi ne može pobrkati s drugim.
(ii) U slučaju krivotvorine ex-nihilo, postojanje Pa isključivo je stvar
predanja, i niko ga nikad nije video. Kada nema razložnih dokaza da
nešto postoji, može se pretpostaviti da to ili ne postoji, ili da više ne
postoji. Međutim, Pretendent obično prikazuje nedavno otkriveni Pb
kao kariku koja nedostaje u dokazivanju postojanja P . U tom slučaju,
Prosuditelj bi morao da dokaže ili opovrgne autentičnost P , Ako je Pb
autentičan, onda on nije ništa drugo do originalni Pa (za koji se sma-
tralo da je izgubljen). Dakle, autentičnost nečega što je po svoj prilici
slično nekom izgubljenom originalu može se dokazati samo ako se
pokaže da je Pb original.
Čini se da je drugi slučaj komplikovaniji od prvog. U slučaju (i)
izgleda da je - za dokazivanje autentičnosti Pb- dovoljno pokazati da
je Pb identičan s originalom P , i da original Pa predstavlja jednu vrstu
neospomog parametra. U slučaju (ii) nema nikakvog parametra. No
razmotrimo pobliže slučaj (i).
Jedan Prosuditelj može biti bez ikakve sumnje ubeđen da Pa i Pb
nisu identični samo ako neko pokaže savršenu kopiju, recimo, Mona
Lize nalazeči se pred njenim originalom u Luvru, te izjavi da su ta dva
predmeta nerazlučivo identična - naime da postoji jedan jedini pred-
met (što je očigledno sumanuto). No i nad slučajem do te mere lišenim
verodostojnosti nadvija se jedna senka sumnje: možda je Pb zbilja
pravi original, a Pa falsifikat.
I gle, suočeni smo s neobičnom situacijom. Krivotvorine su slu-
čajevi lažne identifikacije. Ako Prosuditelj dokaže da postoje dva
predmeta, te zamišljenu identifikaciju opovrgne kao lažnu, onda je on
sigumo dokazao da je krivotvorenja bilo. No time još nije đokazao
koji je od dvaju predmeta original. Nije dovoljno dokazati da je iden-
tifikacija nemoguća. Prosuditelj mora da pruži dokaz autentičnosti
pretpostavljenog originala.
Na prvi pogled, slučaj (ii) izgleda teži, zato što u odsustvu pret-
postavljenog originala treba dokazati da je original ono za šta se podo-
zreva da je falsifikat. U stvari, slučaj (i) je mnogo teži: kada je original
prisutan, još uvek se mora dokazati da je original zbilja original.
181
 Nije đovoljno reci da je Pbfalsifikat zato što nema sva obeležja
Pa Prosuditelj istim metodom identifikuje obeležja bilo kog Pb i
odlučuje da li je Pa autentičan. Drugim rečima, da bi se moglo ređi
kako neka reprodukcija nije autentična Mona Liza, nužno je pretho-
dno ispitati pravu Mona Lizu i potvrditi njenu autentičnost, istim onim
tehnikama koje se koriste kad treba reci da se reprodukcija razlikuje
od originala. Modemu filologiju ne bi zadovoljilo ni postojanje doku-
menta u kome bi se tvrdilo da je Mona Lizu na zid u Luvru okačio
Leonardo lično, odmah pošto ju je naslikao, jer bi ostalo otvoreno
pitanje autentičnosti tog dokumenta.
Da bi se moglo dokazati da je Pb falsifikat, Prosuditelj mora da
dokaže autentičnost odgovarajučeg Pa. Stoga Prosuditelj mora da
pretpostavljenu izvomu sliku ispita kao da je ona dokument, ne bi li
tako mogao odlučiti dopuštaju li njena materijalna i formalna obeležja
pretpostavku da ju je naslikao Leonardo.
Modema nauka polazi od nekih pretpostavki:
(i) Jedan dokument potvrđuje tradicionalno verovanje, a ne obratno.
(ii) Dokumenti mogu da budu: (a) predmeti nastali s eksplicitnom
komunikativnom intencijom (rukopisi, knjige, spomen-ploče, natpisi i
tako dalje), u kojima se može raspoznati neki izraz i neki sadržaj (ili
intencionalno značenje); (b) predmeti koji prvobitno nisu bili
namenjeni komunikaciji (kao preistorijski ostaci, svakodnevna oruđa
u nekim arhaičnim i primitivnim kulturama) i koji se tumače kao zna-
ci, simptomi, tragovi minulih događaja; (c) predmeti stvoreni s ekspli-
citnom intencijom da saopšte x, ali se uzimaju kao neintencionalni
simptomi y (pri čemu je y rezultat zaključivanja o njihovom poreklu i
njihovoj autentičnosti).
(iii) Autentično znači istorijski originalno. Dokazati da je neki pred-
met originalan znači posmatrati ga kao znak njegovog sopstvenog
porekla.
Otuda, ako neki falsifikat nije znak, onda se u modemoj filolo-
giji original, da bi se mogao porediti s lažnom kopijom, mora tumačiti
kao znak. Lažna identifikacija je mreža za semiozu vezanih pogrešnih
shvatanja i hotimičnih laži, dok svaki trud da se „ispravno" potvrdi
autentičnost pređstavlja jasan slučaj tumačenja vezanog za semiozu ili
abdukciju.

182
3.4.6.1. Dokazivanje pom ocu materijalne podloge

Neki dokument je falsifikat ako njegova materijalna podloga ne

potiče iz vremena njegovog pretpostavljenog nastanka. Ova vrsta do-
kazivanja još je prilično nova. Grčki filozofi koji su tragali za izvo-
rima neke prethodne istočnjačke mudrosti retko su imali prilike da
priđu originalnim dokumentima na jeziku_originala. Srednjovekovni
prevodioci uglavnom su radili na rukopisima koji su bili poprilično
daleko od svog arhetipa. A što se antičkih umetničkih divota tiče, u
periodu srednjeg veka znalo se samo za trošne razvaline ili neodre-
đene glasove o neznanim mestima. U ranom srednjem veku obično se
sud o izvomosti nekog dokumenta koji se podnosi kao dokaz sastojao
u tome što se, u najboljem slučaju, ispitivala autentičnost pečata. Ta-
kođe, u vreme renesanse, kada je u Firencu bio donet prvi rukopis iz
korpusa zvanog Corpus Hermeticum i pripisan jednom davnom auto-
ru, iste one obrazovane ljude koji su počinjali da uče grčki i hebrejski
nije nimalo brinulo to što jedini fizički dokaz kojim raspolažu - sam
rukopis - potiče iz XIV veka.
U današnje doba ima priznatih fizičkih i hemijskih tehnika koje
služe za određivanje starosti i materije neke podloge (pergamenta,
hartije, platna, drveta i tako dalje), i ta se sredstva smatraju prilično
„objektivnim". U tim slučajevima materijalna podloga - koja pred-
stavlja primer za supstancu izraza - mora da se ispituje po svojoj fizi-
čkoj strukturi, to jest kao forma (up. Eco 1975: 3.7.4, o „hiperkodifi-
kovanju izraza“). Doista, opšti pojam materijalne podloge mora se
dalje analizirati, u podsistemima i podsistemima podsistema. Na pri-
mer, u nekom rukopisu je način pisanja jezička supstanca, mastilo je
podloga grafemske manifestacije (posmatrane kao forma), pergament
podloga rasporeda mastila (posmatranog kao forma), fizičko-hemijske
osobine pergamenta su podloga njegovih formalnih svojstava, i tako
dalje. Na nekoj slići, potezi kičicom su podloga ikoničke manifesta-
cije, ali oni, opet, postaju formalna manifestacija pigmentne podloge,
i tako redom.

3.4.6.2. Dokazivanje pomođu lineam e manifestacije teksta

Lineama manifestacija teksta u nekom dokumentu mora biti u

skladu s normativnim pravilima pisanja, slikanja, vajanja i tako dalje,
koja važe u trenutku kada je navodno nastao. Lineama manifestacija
teksta u .datom dokumentu mora se, dakle, uporediti sa svim znanjima
183
o sistemu forme izraza u datom periodu - kao i s onim što je poznato
o ličnom stilu pretpostavljenog autora.
Avgustin, Abelar i Toma Akvinski suočavali su se s problemom
utvrđivanja verodostojnosti nekog teksta na osnovu njegovih jezičkih
karakteristika. Ipak Avgustin, koji je grčki znao srabo, a hebrejski ni-
malo, u jednom odlomku gde pominje emendatio savetuje da se do
takvog ,,ispravljanja“ prevoda biblijskih tekstova dođe nagađanjem,
upoređujuči više latinskih prevoda. On je pokušavao da pronađe
,,valjani“, a ne ,,originalni“ tekst, i odbijao je pomisao da upotrebi he-
brejski tekst zato što je smatrao da su ga Jevreji falsifikovali. Kao što
kaže Maru (Marrou 1958: 432-434), ,,tu iskrsava stari grammaticus...
U njegovim komentarima nema ničega što bi ukazivalo na trud da se
preliminamo kritički utvrdi tekst... Nikakav pripremni rad, nikakva
analiza rukopisne tradicije, stepena vrednosti koju imaju razna svedo-
čanstva, njihovog odnosa, porekla: sveti Avgustin zadovoljava se time
da po stolu naređa što više rukopisa, a u svom komentaru uzme u obzir
što više varijanti.11Poslednju reč nema filologija, nego iskrena želja da
se pruži tumačenje i poverenje u vrednost tako prenetog saznanja. Tek
su tokom XIII veka učeni Ijudi počeli da od preobraćenih Jevreja traže
obaveštenja o hebrejskom originalu (Chenu 1950: 117-125, 206).
Sveti Toma usmeravao je svoju pažnju na usus (a to je bila lek-
sička upotreba u doba s kojim se tekst povezuje; up. Summa Th.,
1.29.2 ad 1). Imajući u vidu dotični modus loquendi, obrazlaže kako
na nekim mestima Dionisije i Avgustin upotrebljavaju neke posebne
reči zato što se ugledaju na platoničare. U delu Tako ili nikako (Sic et
non) Abelar obrazlaže zašto treba posumnjati u tobožnji autentičan
tekst u kome se reči koriste u neuobičajenim značenjima, i kako iskva-
renost teksta može biti znak da je on krivotvorina. No praktično spro-
vođenje u delo ostaje neizvesno sve do Petrarke i preteča humanista.
Prvi primer filološke analize forme izraza dao je u XV veku
Lorenco Vala povodom pomenutog tobožnjeg Konstantinovog poklo-
na (De falso credita et ementita Constantini donatione declamatio,
XIII), pokazujući kako upotreba izvesnih jezičkih izraza u IV veku
posle Hrista nije verodostojna. Slično njemu, u XVII veku Isak Ka-
zaubon, u Vežbanjima o svetim i crkvenim stvarima (De rebus sacris et
ecclesiasticis exercitationes, XIV) dokazuje da Corpus Hermeticum
nije bio grčki prevod nekog drevnog egipatskog teksta zato što u nje-
mu nema ni traga od egipatskih idiomatskih izraza. Modemi filolozi
analogno prikazuju da hermetički tekst Asclepius nije preveo Marije
Viktorin, kao što se ranije smatralo, zato što je Viktorin u svim svojim
tekstovima uvek počinjao rečenicu s etenim, dok se u tekstu Asclepius
184
ova reč pojavljuje na drugom mestu, i to u dvadeset jednom od
dvadeset pet slučajeva.
Danas pribegavamo mnogim paleografskim, gramatičkim, iko-
nografskim i stilističkim merilima, zasnovanim na obimnom znanju o
našoj kultumoj baštini. Jedan tipičan primer modeme tehnike utvrđi-
vanja autorstva slike dao je Moreli ([Morelli], up. Ginzburg 1979),
koji ga je zasnovao na sasvim marginalnim pojedinostima, kao što je
način slikanja noktiju ili ušne resice. Takvi kriterijumi nisu neoborivi,
ali predstavljaju zadovoljavajucu osnovu za filološko zaključivanje.

3.4.6.3. Dokazivanje pomoću sadržaja

Za ove dokaze nužno je odrediti da li su kontekstualne katego-
rije, taksonomije, načini obrazlaganja, ikonološke sheme, i tako dalje,
koherenme u odnosu na semantičku stmkturu (formu sadržaja) kultur-
nog okruženja navodnih autora - kao i u odnosu na lično stilsko poi-
manje tih autora (izvedeno iz njihovih dela).
Abelar pokušava da ustanovi kada se kod raznih autora menja
značenje reči i preporučuje - poput Avgustina u Hrišćanskom obrazo-
vanju - analizu konteksta. No ovo načelo često ograničava istovre-
meni savet da se u slučaju sumnje veruje večem autoritetu.
Kad Toma osporava lažno pripisivanje teksta De Causis Aristo-
telu, otkriva (poredeći.ga s jednim novim prevodom Prokla, o teolo-
škom postupku, Elementatio Theologica) da je sadržaj tobože Aristo-
telovog teksta zapravo neoplatonski. Nesumnjivo, ovaj filozofski stav
deluje vrlo zrelo, ali Toma ne običava da utvrđuje da li su njegovi
autori mislili i pisali prema pogledu na svet u njihovo doba, već pre da
li je taj način mišljenja i pisanja ,,ispravan“, dakle može li se tekst
pripisati autoritetima čija je učenost po definiciji nepogrešiva.
Toma više puta veli authenticus, ali za njega (i za sredniji vek)
ova reč ne znači ,,originalan“, već ,,istinit“. Authenticus označava
vrednost, ugled, pouzdanost, a ne poreklo teksta: za De Causis na
jednom mestu kaže: „ideo in hac materia non est authenticus“32 (Sent.,
18.2.2 ad 2). No razlog je što se tamo tekst nikako ne da pripisati
Aristotelu.
Kao što veli Tiro (Thurot 1869: 103-104), „razjašnjavajući
tekst, glosatori nisu pokušavali da shvate misao svog autora, nego su
samo nastojali da prenesu znanje za koje se pretpostavljalo da se u
3:„...zamišljam da on u tome nije pouzdan“. (Prim. prev.)

185
njemu nalazi. Jedan autentični autor, kako se tada govorilo, ne može
da pogreši, ni da protivreči sam sebi, ni da se upravlja po nekom manj-
kavom planu, niti da bude u nesaglasju s nekim drugim autentičnim
autorom“.
Nasuprot ovom, jedan modemi pristup formi sadržaja može se
naći kod Lorenca Vale, kada pokazuje da jedan rimski car kao Kon-
stantin nije mogao da misli ono što se navodi u (njemu lažno pripi-
sanoj) Uredbi.
Slično glasi argument Isaka Kazaubona, protiv mišljenja da
Corpus Hermeticum potiče iz antike, naime da su se u ovim teksto-
vima zatekli odjeci hriščanskih ideja, te bi oni dakle bili napisani u
prvim vekovima naše ere.
Bilo kako bilo, i danas, kriterijumi ove vrste (makar i zasnovani
na primerenom poznavanju pogleda na svet koji su preovladavali u
raznim istorijskim razdobljima) u velikoj meri zavise od pretpostavki
i abdukcija koje su otvorene za pobijanje.

3.4.6.4. Dokazivanje pomoću spoljašnjih činjenica (referenta)

Prema ovom kriterijumu, neki dokument je lažan ako spoljašnje

činjenice koje pominje nisu mogle biti poznate u doba njegovog na-
stanka. Da bi se ovaj kriterijum mogao primeniti, nužno je posedovati
odgovarajuće istorijsko znanje, ali mora se i priznati da pretpostavlje-
ni antički autor po svoj prilici nije imao proročki dar. Pre Kazaubona,
Corpus Hermeticum čitali su i Fičino i Piko dela Mirandola, ali su
prekršili ovo načelo: oni su u tim hermetičkim spisima nalazili božan-
sko nadahnuće, zato što su u njima „anticipirane" neke hrišćanske
koncepcije.
U srednjem veku, neki od onih koji su osporavali Konstantinov
poklon pokušali su da rekonstruišu činjenice i tekst opovrgnu kao
apokrif, jer se suprotstavlja onome što oni znaju o prošlosti. U jednom
pismu Fridrihu Barbarosi iz 1152, Vecel (Wezel), sledbenik Amalda
iz Breše, zaključuje da je ta darovnica mendacium, lažna je, zato što
protivreči svedočanstvima iz te epohe, po kojima je Konstantin bio
kršten u drugim okolnostima i u drugom trenutku.
Kritika postaje još stroža na početku razdoblja humanizma: na
primer, u Knjizi o dijalozima podnebesne hijerarhije (Liber dialogo-
rum hierarchiae subcelestis, 1388) i O katoličkom usaglašavanju (De
186
concordantia Catholica) Nikole Kuzanskog, autor pokušava da utvrdi
istorijsku istinu brižljivo vrednujuci svaki pojedini izvor.
Lorenco Vala podnosi još neke neoborive istorijske dokaze: na
primer, pronalazi da se u Uredbi Konstantinopolj pominje kao patri-
jarhat, a u doba njenog pretpostavljenog nastanka Kostantinopolj još
nije bio poznat pod tim imenom i nije bio patrijarhat.
Skorašnja proučavanja tobožnje prepiske između Cerčila (Chur-
chill) i Musolinija (Mussolini) pokazala su da upotrebljena hartija
jeste prava, ali se korespondencija mora smatrati lažnom jer se u njoj
očigledno protivreči činjenicama. Na jednom pismu nalazi se adresa
stana u kome Čerčil tada veđ godinama nije živeo; u jednom drugom,
pominju se događaji koji su se, u odnosu na datum pisma, odigrali tek
kasnije.

3.4.7. Zaključci

Dakle, čini se da su u našoj kulturi ocrtani ,,zadovoljavajuči“

kriterijumi za dokazivanje autentičnosti i raskrinkavanje lažne identi-
fikacije. Ipak, svi upravo pomenuti kriterijumi su, izgleda, korisni
samo ako Prosuditelj ima posla s ,,nesavršenim“ falsifikatima. Postoji
li „savršeni falsifikat“ (up. Goodman 1968), koji odoleva svakom
filološkom kriterijumu? Ili ima li slučajeva u kojima se ne može pru-
žiti nikakav spoljašnji dokaz, dok su oni unutrašnji prilično sumnjivi?
Zamislimo ovo što sledi:
G odine 1921. P ikaso (P icasso) tvrdi da je naslikao jedan portret H o -
norija B u stosa D om ek a (D om eq ). Fernando P esoa (P essoa) p iše da je
v id eo taj portret i h vali g a kao najvece rem ek-delo koje je P ikaso
ikada stvorio. M n ogi kritičari traže taj portret, ali P ik aso k aže da je on
ukraden.

G odine 1945. Salvador D ali (D alf) izjavljuje da j e pronašao taj portret

u Perpinjanu. P ikaso zvan ičn o prepoznaje portret kao sv o je originalno
d elo. Portret otkupljuje M useum o f M od em A rt i on je iz lo ž e n pod
n azivom „Pablo Picasso: P ortret Bustosa Domeka, 1921“.

G odine 1950. H orhe L uis B orhes (Jorge L uis B orges) p iše jed an esej
(naslov glasi ,,E1 O m ega d e Pablo“) u k om e tvrdi sledeče:
1. P ikaso i P esoa su slagali, zato što 1921. g o d in e niko nije naslikao
Đ om ek ov portret.

187
 2. U svakom slučaju, nikakav D o m ek n ije m ogao da bude portretisan
1921, zato što je posredi lik koji su izm islili B orhes i B ioj K azares
(B io y Casares), četrdesetih godina.
3. P ikaso je zapravo naslikao onaj portret 1945. i stavio lažni datum,
1921.
4 . D ali je ukrao portret i napravio kopiju (besprekom u). O dm ah zatim
uništio je original.
5. D abom e, Pikaso je 1945. savršeno im itirao stil ranog Pikasa, a
D alijeva kopija nerazaznatljiva je od originala.
6. D akle, delo izlo žen o u njujorškom m uzeju predstavlja hotim ični
falsifikat jed n o g h otim ičn og autorskog falsifikata jed n o g istorijskog
falsifikata.

Godine 1986. pronađen je jedan neobjavljeni tekst Remona

Kenoa (Raymond Queneau) gde se tvrdi:
1. B u stos D om ek je stvarno postojao, jed in o što m u je pravo im e bilo
Sm it (Schm idth). E lis T oklas (A lic e T ok las) g a je 1921. zlo n a m em o
predstavila Braku (Braque) kao D om ek a, a Brak ga je (iskreno ube-
đen) portretisao pod tim im en om , im itirajuči (nepošteno) P ik asov stil.
2. D om ek -Š m it p ogin u o je za vrem e bom bardovanja D rezdena, i tom
prilikom uništene su i sv e n jeg o v e isprave.
3. D ali je zaista otkrio portret 1945. i kopirao ga. K asnije je uništio
original. P o sle nedelju dana, P ikaso je napravio kopiju D a lijev e kopi-
je; zatim je D a lijeva kopija uništena. Portret koji je kupio m uzej
M O M A je falsifikat koji je naslikao P ik aso im itirajuči falsifik at koji
j e naslikao D ali im itirajuči falsifik at koji je naslikao Brak.
4. On (K eno) sv e je o v o saznao od čo v ek a koji je otkrio H itlerove
dnevnike.

Sve osobe uključene u ovu izmišljenu priču ved su (stvamo)

mrtve. Kada bi priča bila istinita, jedini predmet koji bismo imali na
raspolaganju bilo bi delo koje izlaže MOMA.
Očigledno, nijedan od filoloških kriterijuma nabrojanih u
paragrafii 3.4.6. ne bi nam mogao pomoči u utvrđivanju istine. Čak i
ako bi neki savršeni poznavalac umeo da iščeprka neku neznatnu raz-
liku između Pikasove i Dalijeve ruke, ili dve Pikasove ruke u raznim
istorijskim periodima, svaku njegovu tvrdnju mogli bi da ospore neki
dmgi stručnjaci.
No priča ove vrste nije baš toliko paradoksalna kao što izgleda.
Još uvek se pitamo da li je autor Ilijade takođe autor Odiseje, da li je
(barem) jedan od njih Homer, i da li je Homer pojedinac.
188
 Uobičajeni pojam falsifikata podrazumeva neki ,,istinski“ origi-
nal s kojim falsifikat valja uporediti. No videli smo da se svi krite-
rijumi kojima utvrđujemo da li je nešto falsifikat nekog originala
podudaraju s kriterijumima kojima utvrđujemo da li je original auten-
tičan. Dakle, original ne može da se upotrebi kao parametar za ras-
krinkavanje krivotvorina, osim ako ne zažmurimo i uzmemo zdravo
za gotovo da je ono što nam se prikazuje neospomo original (ali to bi
bilo u suprotnosti s bilo kojim filološkim kriterijumom).
Dokazivanje pomoću materijalne podloge kaže nam da je neki
dokument falsifikat ako njegova materijalna podloga ne potiče iz
vremena kada je navodno nastao. Ovaj metod provere može jasno
dokazati da platno proizvedeno na mehaničkom razboju nije moglo
biti naslikano u XVI veku, ali ne može dokazati da je neko platno,
proizvedeno u XVI veku i prekriveno bojama koje su po hemijskom
sastavu nalik na boje iz te epohe, zaista naslikano tokom XVI veka.
Dokazivanje pomoču lineame manifestacije teksta kaže nam da
je neki tekst falsifikat ako njegova lineama manifestacija nije u skladu
s normativnim pravilima pisanja, slikanja, vajanja i tako dalje koja su
važila u vreme kada je navodno nastalo. No činjenica da taj tekst za-
dovoljava sve te zahteve ne dokazuje da je on originalan (najviše ako
dokazuje da je falsifikator bio vrlo vešt).
Dokazivanje pomoću sadržaja kaže nam da je neki tekst falsifi-
kat ako njegove pojmovne kategorije, taksonomije, načini obrazla-
ganja, njegove ikonološke sheme i tako dalje, nisu koherentne u
odnosu na semantičku struktura (formu sadržaja) kultumog okruženja
navodnog autora. Međutim, nema načina da se dokaže da je neki tekst
original stvoren pre Hrista, samo zato što u njemu nema hrišćanskih
ideja.
Dokazivanje pomoću spoljašnjih činjenica kaže nam da je neki
dokument falsifikat ako spoljašnje činjenice koje pominje nisu mogle
biti poznate u vreme njegovog nastanka. Međutim, nema nikakvog
načina da se dokaže kako tekst koji pominje dogadaje koji su se odi-
grali u vreme kada je on navodno nastao jeste, samo iz tog razloga -
original.
Stoga, semiotički pristup falsifikatima pokazuje koliko su
teorijski slabi naši kriterijumi za određivanje autentičnosti.33
33Povodom krhkosti svakog kriterijuma - ako se uzme kao jedini parametar- up. ono
što su saopštili Rosana Bosalja (Rossana Bossaglia), Filiberto Mena (F. Menna) i
Alberto Boato (A. Boatto) u diskusiji objavljenoj pod nazivom „Autorstvo i Fal-
sifikat" {„Attribuzione e Falso“, Alfabeta 67, decembar 1984).

189
 Uprkos tome, i ako nijedan kriterijum pojedinačno sto posto ne
zadovoljava, obično se uzdamo u razumno nagađanje na osnovu urav-
notežene procene raznih metoda za proveru. To je kao u nekom sud-
skom procesu gde jedan svedok može delovati nepouzdano, ali ako se
tri svedoka slože, uzimaju se ozbiljno; jedna indicija može da izgleda
slabašno, ali tri indicije čine sistem. U svim tim slučajevima pouzda-
jemo se u merila ekonomičnosti tumačenja. Procene autentičnosti su
plod ubedljivog rasuđivanja, utemeljenog na dokazima koji su
verodostojni, iako nisu neoborivi, i takve dokaze prihvatamo zato što
je razboritije i ekonomičnije prihvatiti ih nego trošiti vreme na to da
se oni dovedu u sumnju.
Dovodimo u sumnju društveno prihvačenu autentičnost nekog
predmeta samo ako neki suprotni dokaz poremeti naša uvrežena vero-
vanja. Inače, svaki put kada se ode u Luvr morala bi se preispitivati
Mona Liza, jer bez potvrde autentičnosti ne bi bilo nikakvog dokaza
da je Mona Liza koju vidimo danas nerazlučivo identična s onom koju
smo videli prošle nedelje.
Međutim, takvu bi proveru iziskivao svaki sud o identitetu.
Doista, u ontološkom pogledu ništa nam ne jemči da je Paolo s kojim
ču danas da se nađem isti onaj od juče, jer Paolo trpi veče fizičke
(biološke) promene nego kakva slika ili statua. Nadalje, Paolo bi mo-
gao namemo da se preruši u Pjetra.
Bilo kako bilo, da bismo svakodnevno mogli da prepoznajemo
Paola, naše roditelje, muževe, žene i decu (kao i da bih odredio da je
Ajfelova kula koju vidim danas ista kao i ona koju sam video prošle
godine), uzdamo se u izvesne instinktivne procese koji se uglavnom
zasnivaju na društvenom sporazumu. Oni se pokazuju kao pouzdani
zato što je naša vrsta, koristeči ih, uspela da preživi milione godina, i
ovaj dokaz, zasnovan na prilagođavanju sredini, sasvim nam je dovo-
Ijan. Nikada ne dovodimo u sumnju te procese, zato što se neko
ljudsko biče ili zgrada retko krivotvore (izuzeci od ovog pravila su
retki i zanimljivi samo u detektivskim ili naučnofantastičnim roma-
nima). No Paola, u načelu, nije nimalo teže krivotvoriti od Mona Lize',
naprotiv, lakše je uspešno prerušiti neku osobu nego uspešno kopirati
neku sliku.
Predmeti, dokumenti, novčanice i umetnička dela često se falsi-
fikuju, ne zato što je to posebno lako učiniti, nego iz čisto ekonomskih
razloga. Cinjenica da se oni tako često falsifikuju primorava nas da
sebi postavljamo čitav niz problema povodom zahteva koje neki ori-
ginal treba da zadovolji kako bi se mogao kao takav definisati - dok
obično ne razmišljamo o svim drugim slučajevima identifikacije.
190
 Razmišljanje o ovim predmetima čije je falsifikovanje uobi-
čajenije valjalo bi da nam, ipak, kaže koliko su rizični naši uopšteni
kriterijumi identiteta, i koliko se pojmovi kao Istina i Neistina,
Autentično i Lažno, Identitet i Razlika definišu jedan preko drugog, i
sve tako, ukrug.
3.5. MALI SVETOVI

3.5.1. Narativni svetovi

Izgleda samo po sebi razumljivo reci kako je u Sekspirovom

zamišljenom narativnom svetu istinito da je Hamlet neženja, a lažno
da je on oženjen. Filozofi gotovi da primete kako narativnim iskazima
nedostaje referent, te su zato lažni - ili kako bi, navodno, ova dva
iskaza o Hamletu imala jednaku istinosnu vrednost (Russel 1919: 169)
- ne vode računa o činjenici da ima onih koji za istinitost ili lažnost
sličnih tvrdnji u zalog daju vlastitu budučnost. Student koji bi izjavio
da je Hamlet bio oženjen Ofelijom pao bi na ispitu iz engleske knji-
ževnosti, a njegovom nastavniku se, s razlogom, ne bi moglo zameriti
što se oslonio na jedan tako razložan, istiniti pojam.
Da bi se zdrav razum mogao pomiriti sa zahtevima aletičke
logike, mnoge teorije koje se bave narativnošcu pozajmljuju iz modal-
ne logike pojam mogućeg sveta. Zvuči sasvim ispravno reći kako u
narativnom svetu koji je izmislio Robert Luis Stivenson (R. L. Steven-
son) Long Džon Silver (i) gaji čitav niz nada i verovanja, kojima
ocrtava jedan doksastični svet u kome uspeva da se dokopa, svojim
rukama (i onom jedinom nogom), žuđenog blaga na istoimenom Os-
trvu, i (ii) vrši izvesne radnje da bi usaglasio budući tok događaja u
realnom svetu sa stanjem u svom doksastičnom svetu.
Ipak, moglo bi se posumnjati da (i) pojam mogućeg sveta koji
podržava jedna semantika mogućih svetova (ili teorija modela mogu-
ćih svetova) nema ničeg zajedničkog s homonimnim pojmom koji po-
državaju razne teorije koje se bave narativnošću, kao i da (ii) nezavi-
sno od rečenog prigovora, pojam mogućeg sveta ne dodaje ništa
zanimljivo razumevanju narativnih fenomena.34
3JOvo su bile teme simpozijuma održanog avgusta 1986. u Lidingu, u okolini Stok-
holma (Nobel Symposium on Possible Worlds in Humanities, Arts and Sciences,
Allen 1989) na kome su se epistemolozi, istoričari nauke, logičari, filozofi analiti-
čari, semiotičari, Iingvisti, naratolozi, kritičari, umetnici i naučnici susreli da bi o
njima diskutovali. Moje ovdašnje razmišljanje umnogome zavisi od referata na
simpozijumu i diskusije koja je usledila.

192
3.5.2. Prazni svetovi vs naseljeni svetovi

U jednoj teoriji modela, moguđi modeli tiču se skupova, a ne

jedinki, i jedna semantika mogucih svetova ne može biti u psiholin-
gvističkom smislu realistička teorija razumevanja jezika: „Struktura
koju iznalazi teorija mogučih svetova vrši posao, a ne izbor nekog
posebnog mogučeg sveta, pod uslovom da ova opcija ima nekog
smisla“ (Partee 1989: 118). „Semantička igra se ne održava na jednom
jedinom modelu, nego u jednom prostoru modela na osnovu koga se
definišu odgovarajući odnosi altemativnosti“ (Hintikka 1989: 58).
Mogući svetovi u jednoj teoriji modela moraju biti prazni. Na njih se,
jednostavno, pozivamo usled formalnog računa, u kome se intenzije
posmatraju kao funkcije od mogućih svetova do ekstenzija.
Međutim, izgleda očigledno da se u okvirima neke narativne
analize ili posmatraju svetovi koji su već naseljeni, a ne prazni, ili
nema nikakve razlike između neke teorije koja se bavi narativnošću i
logike kontrafaktivnih iskaza.35
Ipak, svetovi semantike mogućih svetova i svetovi teorije koja
se bavi narativnošću imaju nešto zajedničko. Od samog početka,
pojam mogućeg sveta, onakav kakav je razrađen u teoriji modela,
jeste metafora čije je poreklo u književnosti (u smislu da je svaki svet,
bio on ođsanjan ili proistekao iz kontrafaktivne konstrukcije, narati-
van svet). Neki mogući svet je ono što se opisuje u nekom dovršenom
romanu (Hintikka 1967 i 1969). Zatim, svaki put kada se u teoriji mo-
dela da primer nekog mogućeg sveta, pokazuje se da je on naseljen,
individualno ili u nekom svom delu (da Cezar nije prešao Rubikon...)
Prema Hintiki (Hintikka 1989: 54 i dalje), u nekoj teoriji mo-
dela mogući svetovi su sredstva nekog jezika računa, nezavisnog od
jezika predmeta koji on opisuje, ali nisu upotrebljivi unutar jezika kao
univerzalnog medijuma, kadrog da govori jedino o samom sebi. U
jednoj teoriji narativnosti modemi svetovi su zapravo stanja stvari
koja se opisuju u okvirima istog onog jezika kojim govori i narativni
tekst. Ipak (kao što sam predložio u Eco 1979), ove deskripcije mogu
“ Najbolje rešenje bilo bi da se mogući svetovi neke teorije narativnosti jednostavno
posmatraju kao jezički predmeti, to jest kao deskripcije dešavanja koje se odvija u
datom narativnom kontekstu. U tom smislu bi se, ipak, morao prihvatiti prigovor
Partijeve (Partee 1989: 94, 158) Karnapovim (Camap) deskripcijama stanja: pošto
su to skupovi iskaza, onda nisu mogući svetovi, zato što su mogući svetovi „delovi
modeliranih struktura u okvirima kojih se interpretiraju jezici"; mogući svetovi su
altemativni modusi stanja stvari, a ne deskripcije tih modusa. Inače, reći da neki
narativni svet ocrtava jedan ili više mogućih svetova bio bi samo istančaniji način
da se kaže kako svaki narativni tekst priča priču o izmišljenim događajima.

193
se analogno prevesti u matrice svetova koji, ne dopuštajuci nikakav
račun, nude mogucnost da se razna stanja stvari uporede prema izve-
snom opisu i da se razjasni mogu li oni biti uzajamno dostupni ili ne,
i na koji se način razlikuju. Doležel (1928: 228 i dalje) je ubedljivo
dokazao da jedna teorija narativnih predmeta može postati plodnija
ako napusti „model jednog sveta“ i pozabavi se mogucim svetovima.
Stoga, iako jedna teorija narativnosti ne nastaje mehaničkim
usvajanjem pojmovnog sistema kojim se služi semantika mogucih
svetova, ona ima prava da postoji. Recimo da pojam mogučeg sveta u
teoriji narativnosti mora da se tiče naseljenih svetova sa sledecim
karakteristikama:

(i) Jedan narativni moguči svet opisuje se nizom jezičkih izraza, a od

čitalaca se očekuje da ih protumače kao da se odnose na neko
moguče stanje stvari u kome ako je p istinito, onda je ne-p lažno
(pri čemu je ovo načelo elastično, jer ima, kao što čemo videti, i
nemogučih mogučih svetova).
(ii) Ovo stanje stvari čine jedinke opskrbljene svojstvima.
(iii) Ovim svojstvima upravljaju izvesni zakoni, na takav način da
izvesna svojstva mogu da protivreče jedno drugom, a dato
svojstvo x može da implicira dato svojstvo y.
(iv) Jedinke mogu da pretrpe neke promene, da izgube ili dobiju nova
svojstva (u ovom smislu moguči svet je i tok događaja, a može da
se opiše kao vremenski uređeni niz stanja).
Moguči svetovi mogu se posmatrati ili kao ,,realno“ stanje
stvari (up. npr. Lewis 1980, o realističkom postupku) ili kao konstruk-
cije kulture, predmet ugovora ili semiotičke produkcije. Poći ću
drugim od pomenutih puteva, upravljajući se prema hipotezi koja je
naznačena u Eco 1979. Kao konstrukcija kulture, jedan mogući svet
ne može se poistovetiti s linearnom manifestacijom teksta koja ga opi-
suje. Tekst koji opisuje to stanje ili tok događaja predstavlja jezičku
strategiju usmerenu na to da je Uzomi Čitalac protumači. To tumače-
nje (kako god da se ispolji) prikazuje jedan mogući svet skiciran u
kooperativnoj interakciji teksta i Uzomog Čitaoca.
Da bi se svetovi poredili, valja razmotriti i realni ili aktuelni
svet kao konstrukciju kulture. Mi se oslanjamo na takozvani aktuelni
svet - s pravom ili ne - kao na svet koji opisuje neka enciklopedija
kao Treccani ili list kao Corriere della Sera (svet u kome je Madrid
španska prestonica, Napoleon je umro na Svetoj Jeleni, dva plus dva
194
jednako je četiri, nemoguce je biti vlastiti otac, a Pinokio nikada nije
postojao - sem kao lik iz romana). Aktuelan je svet koji saznajemo
preko mnoštva predstava sveta ili opisa stanja, a te predstave su
epistemički svetovi koji se često uzajamno isključuju. Skup predstava
aktuelnog sveta je njegova enciklopedija, potencijalno maksimalna i
potpuna (o čisto regulativnoj prirodi te potencijalne encikopedije up.
Eco 1979 i Eco 1984). „Mogući svetovi nisu otkriveni u nekom zaba-
čenom, nevidljivom ili transcendentalnom skladištu,- nego ih sačinja-
vaju ljudski umovi i ljudske ruke. Evo eksplicitnog Kripkeovog
objašnjenja: ‘Moguci svetovi se ugovaraju, ne otkrivaju se gledanjem
kroz močne mikroskope’" (Doležel 1989: 236).
Iako se smatra da je realni svet konstrukcija kulture, još uvek
bismo se mogli zapitati kakav je ontološki status opisanog sveta. Ovaj
problem za narativne moguće svetove ne postoji. Pošto njih ocrtava
tekst, oni izvan teksta postoje samo kao ishod tumačenja, i imaju isti
ontološki status kao bilo koji drugi doksastični svet (povodom nedav-
nih zapažanja o tome kako je priroda svakog sveta vezanog za kulturu
up. Goodman i Elgin 1988: 3).
Hintika (Hintikka 1989: 55) je, govoreći o mogućim svetovima
sa stanovišta jedne teorije modela, rekao da smo prilikom opisivanja
nekog mogućeg sveta slobodni da odaberemo univerzum diskursa na
koji će on biti primenljiv. Otuda su mogući svetovi uvek mali svetovi,
„naime, relativno kratak tok lokalnih događaja u nekom kutku aktuel-
nog sveta“. Isto važi za narativne svetove: da bi svoje čitaoce naveo
da zamisle jedan mogući narativni svet, tekst mora da ih podstakne da
obave jedan relativno lak ,,kosmološki“ zadatak - kao što ćemo videti
u narednim odeljcima, posebno u 3.5.5 i 3.5.6.

3.5.3. Tehnički pristup vs metaforički pristup

Pokazuje se da je pojam naseljenog mogućeg sveta koristan u

bavljenju mnogim pojavama koje se tiču umetničkog stvaranja. Ipak,
s njim ne treba preterivati. Ima slučajeva u kojima je pominjanje mo-
gućih svetova puka metafora.
Kada Kits (Keats) kaže da je Istina Lepota, a Lepota Istina, on
samo izražava svoje lično viđenje aktuelnog sveta. Možemo jedno-
stavno reći da je on u pravu, ili da nije, ali o njegovom viđenju sveta
imamo pravo da govorimo kao o mogućem svetu jedino ako treba da
195
ga uporedimo s viđenjem svetog Bemara, koji je verovao da je na
ovom svetu Božanska Istina istinita, a Umetnička lažljiva.
I u ovom slučaju, ipak, govorili bismo o dva teorijska modela
sačinjena u cilju objašnjavanja aktuelnog sveta. Entia rationis, te
konstrukcije kulture koje se upotrebljavaju u nauci i filozofiji, nisu
mogući svetovi. Može se ređi da kvadratni korenovi, universalia ili
modus ponens pripadaju nekom Trecem Svetu u Poperovom smislu,
ali i ako se taj Treči Svet (pod uslovom da on uopšte postoji) uzme
kao neko platonističko Idealno Kraljevstvo, on nije ,,mogući“ svet.
Isto je toliko stvaran koliko i empirijski svet, a možda i stvamiji od
njega.
Euklidova geometrija ne opisuje neki mogući svet. Ona je
apstraktni opis aktuelnog sveta. Može postati opis mogućeg sveta
samo ako uzmemo da je posredi Abotova (Abbott) Fletlandija.
Moguće svetove konstruiše kultura, ali nisu sve konstrukcije
kulture mogući svetovi. Na primer, u razvijanju neke naučne hipoteze
- u smislu Persovih abdukcija - formuliušemo moguće zakone kojima
se, ako su valjani, mogu objasniti mnogi neobjašnjivi fenomeni. No te
pustolovine našeg uma imaju kao jedini cilj dokazivanje da „izmi-
šljeni" zakoni važe i u „realnom" svetu - ili u svetu koji konstruišemo
kao realan. Mogućnost je po sebi sredstvo, a ne cilj. Istražujemo mno-
gostrukost posibilija da bismo pronašli adekvatni model realija.
Na isti način, izgleda riskantno tvrditi da metafore ocrtavaju
moguće svetove (kao što se, recimo, pretpostavlja u Levin 1979; up.
u ovoj knjizi odeljak 3.3 o tumačenju metafora). U svom najjedno-
stavnijem obliku, metafora je skraćeno poređenje: Paolo je lav ili
Pjetro je naplavina znače da Paolo ili Pjetro, prema izvesnom opisu,
pokazuju neka svojstva lava (recimo, snagu i hrabrost) ili odrona (ne-
pouzdanost i haotičnu smetenost). Naravno, ako metafore uzmemo
doslovno, dolazi do neuspele komunikacije, ili barem do semantičke
besadržajnosti, jer je - u aktuelnom svetu - nemoguće istovremeno
biti čovek i divlja zver ili geološki fenomen. No ako ih uzmemo kao
retoričke figure i dosledno protumačimo, onda nam one kazuju da u
realnom svetu Pjetro i Paolo imaju (po svoj prilici) takva svojstva.
Ove metafore, kada se jednom oslobode dvosmislenosti, mogu da
deluju kao lažne tvrdnje povodom aktuelnog sveta (neko može
osporiti da je Paolo zbilja hrabar, a Pjetro zaista toliki duduk), ali ne i
kao istinite tvrdnje povodom mogućih svetova. I ako kažem da je u
mogućem Homerovom svetu Ahil lav, ja kažem da je u tom svetu Ahil
zaista hrabar, a ne da u tom svetu Ahil ima morfološka svojstva živo-
tinjefelis leo. Ni najzagonetnija metafora ne ocrtava neki altemativni
196
svet: ona nam prosto zagonetno došapne da bi izvesne jedinke u
referencijalnom svetu valjalo videti kao da poseduju neka do sada
nepoznata svojstva.
Korisno je upotrebiti pojam moguceg sveta kada upuđujemo na
neko stanje stvari, ali samo ako treba da uporedimo barem dva alter-
nativna stanja stvari. Ako neko kaže da je Paja Patak Diznijeva umo-
tvorina i da su nam slabe šanse da ga sretnemo na Bulevaru sumraka,
on nam svakako govori da Paja Patak pripada jednom fantastičnom
svetu, ali da bismo ustanovili ili dokazali nešto tako očigledno nije
nam potrebna nikakva teorija mogućih svetova. Međutim, ako se ana-
lizira vrlo specifičan fdm kao što je Ko je smestio zeki Rodžeru?, u
kome animirani likovi učestvuju zajedno s onima koji se prikazuju
kao ,,realni“, onda je opravdano razmatrati probleme uzajamne do-
stupnosti preko različitih svetova.
Ako Tom kaže kako se nada da će kupiti veliki čamac, njegov
iskaz je propozicioni stav i, kao takav, ocrtava mogući svet Tomovih
želja; no pojam mogućeg sveta nam je potreban samo ako moramo da
uporedimo bar dva propoziciona stava. Neka mi bude dopušteno da
navedem jedan čuveni dijalog (pominje se u Russel 1905):

T O M (prvi put gledajući D žo n o v čam ac): M islio sam da je tvoj čam ac

v eći n ego što jeste.
D Ž O N : N e, m oj čam ac nije v e ć i n ego što jeste.

Mozgalicu je lako objasniti pomoću slike 1. Tom je, u svetu Wt

svoje mašte, mislio da je Džonov čamac (Čt) dugačak, recimo, 10
metara. Zatim Tom, u aktuelnom svetu W0 svog iskustva, vidi pravi
čamac Č2 i zapaža da njegova dužina iznosi 5 metara. Onda poredi Čt
iz svoj doksastičnog sveta sa Č2 iz realnog sveta i primećuje da je Čt
veći od Č2.
Ostaje nejasno da li je Džon budala i nikada nije učio modalnu
logiku, ili namemo pravi qui-pro-quo da bi naučio pameti Toma, koji
nadmeno procenjuje njegov čamac. U svakom slučaju, on meša
svetove, postupajući kao da Čt i Č2 pripadaju istom svetu WQ. Kako
god da protumačimo ovaj dijalog, pojam mogućeg sveta, uz dvosmi-
slenost konverzacije, objašnjava upravo one razloge zbog kojih je
pričica zabavna: na sceni je interakcija dvaju pojedinaca, od kojih
jedan - glupavo ili podrugljivo - pokazuje da ne ume da razlikuje
nespojive svetove.

197
 1

3.5.4. Mogući svetovi i teorija narativnosti

Pretpostavimo da Džon i Tom žive u jednom veoma jednostav-

nom svetu, koji ima samo par svojstava, to jest Čamac i Veliko.
Možemo odlučiti da su, prema izvesnom opisu, neka svojstva bitna, a
druga sporedna. Da bi se u tekstu neko svojstvo proglasilo bitnim,
Hintika (Hintikka 1969) veli da če, ako govorim o nekom čoveku ko-
ga sam juče video, a nisam siguran je li to bio Tom ili Džon, taj čovek
biti isti u svim mogučim svetovima, zato što je to u suštini čovek
kojeg sam juče opazio.
198
 S ovog gledišta (i slobodno primenjujući neke sugestije Rešera
(Rescher 1973), naša pričica o Džonovom čamcu može se predstaviti
na sledeći način (s tim da je Wj svet Tomove uobrazilje, a W0 svet u
kome i Tom i Džon žive i opažaju aktuelni Džonov čamac):

wt Č V W0 č V
X (+) + y (+) -

Ako su data dva sveta W : i W0 u kojima važe ista svojstva,

možemo reći da je x u Wt mogiići pandan y u W 0 zato što oni dele ista
suštinska svojstva (označena u zagradi). Dva sveta su uzajamno
dostupna.
Pretpostavimo sada da interakcija Toma i Džona izgleda ovako:
TOM : M islio sam da je on o v elik o o čem u sanjaš tvoj čam ac.
D ŽO N : N e , to nije čam ac.

U ovom slučaju, imali bismo sledeće matrice svetova (gde je S

predmet sna):

wt s Č V w dž S Č V

^ (+) (+) + *2 (+) (-) +

y - (+) -

U Tomovom doksastičnom svetu (Wt) postoji jedno xx koje je

pretpostavljeni predmet Džonovih snova, a to je veliki čamac; u
Džonovom doksastičnom svetu (Wdž) postoje dve stvari, naime jedan
mali čamac y koji ga u snu nikada nije zaokupljao, i jedna velika stvar
x2 koja je predmet njegovog sna, a na nevolju nije čamac; xx,x2 i i y
bice uzajamno prekobrojni (različite jedinke), neće biti identiteta kroz
svetove, ali ta dva sveta ipak će biti uzajamno dostupna. Moguće je
matricu Wt izmeniti i označiti kako x2tako i y, a ako se izmeni matrica
moguće je označiti xr Može se reći da je svaki od tih svetova
,,pojmljiv“ s altemativnog gledišta.
Pretpostavimo sada da u Wt važi svojstvo Crveno (ali Džon je
daltonista, pa ne razlikuje boje), i pretpostavimo da se dijalog odvija
ovako:

TOM : V id eo sam tvoje čam ce. H oću da kupim onaj crveni.

199
 Džon: Koji?

Za Toma, Crveno je - u tom kontekstu - suštinsko svojstvo xr

Tom hoce da kupuje samo crvene čamce. Džon ne može da zamisli
Tomov svet isto kao što ni žitelji Fletlandije ne mogu da zamisle
loptu. Džon svoje čamce razlikuje samo prema njihovoj dužini, a ne
prema njihovoj boji:

wt Č V c Wdž č V
*1 (+) + (+) (+) +

*2 (+) - (-) y2 (+) -

Džon ne može da zamisli Tomov svet, ali Tom može da zamisli

Džonov Wdž kao svet u kome - po matrici Wt - boje ostaju
neodređene. I i y2 mogu u Wt da budu označeni kao:

wt č V c
(+) + ?

(+) - ?
y2

Kada se analizira proza, često je potrebno odlučivati u kom

smislu - na osnovu našeg poznavanja aktuelnog sveta - možemo da
ocenjujemo osobe i događaje u jednom zamišljenom svetu (šta je
romance, šta je novel, šta realizam, a šta fantasy, da li je Tolstojev
Napoleon istovetan istorijskom ili je drugačiji, i tako redom).
Budući da u svakom stanju koje se zatekne u nekoj priči stvari
mogu da se razvijaju na razne načine, pragmatika čitanja zasniva se na
našoj sposobnosti da pređviđamo svaku narativnu disjunkciju.
Pomislimo samo na onaj ekstremni slučaj, u detektivskim romanima,
kada autor hoće da navede čitaoce na lažno predviđanje, da bi ih ka-
snije frustrirao.
Zanima nas i da potkrepimo istinitost tvrdnji u prozi. Ustanoviti
da je istinito kako je - u svetu koji opisuje Dojl - Šerlok Holms
neženja nije zanimljivo samo kao tačan odgovor u nekom kvizu, nego
je bitno i prilikom osporavanja slučajeva neodgovomog misreading.
Narativni tekst ima svoju ontologiju i nju valja poštovati.
200
 Postoji još jedan razlog što je poređenje svetova katkad važno
' u pripovedačkoj prozi. Mnogi prozni tekstovi su tačno upasovani
svetovi. Pretpostavimo da u nekom romanu autor veli da p jeste, zatim
dodaje kako Tom veruje da ne-p jeste, te kako Džon veruje kako Tom
pogrešno veruje da p jeste. Citalac mora da odluči do koje su mere ovi
različiti propozicioni stavovi međusobno spojivi i dostupni.
Da bismo ovo pobliže objasnili, moramo shvatiti da je narativna
nužnost drugačija od logičke. Narativna nužnost je načelo identifika-
cije. Ako je Džon narativno Tomov sin, Džon uvek mora da se
identifikuje kao Tomov sin, a Tom kao Džonov otac. Nazvao sam (u
Eco 1979) ovaj tip svojstva S-nužnim, tj. svojstvom koje je nužno
unutar datog mogučeg sveta zahvaljujuči recipročnom defmisanju po-
jedinaca u igri. Na nemačkom je značenje Holz određeno svojim
struktumim graničenjem sa značenjem Wald; u narativnom svetu Wn
Gospođa Bovari Ema se ne može identifikovati drugačije no kao
Šarlova žena, a ovaj se opet identifikuje kao mladič koga je pripo-
vedač upoznao na početku romana. Bilo kakav drugi svet, u kome bi
gopođa Bovari bila žena najčelavijeg od svih francuskih kraljeva, bio
bi neki drugi (ne Floberov) svet, naseljen drugačijim pojedincima.
Dakle, S-nužno svojstvo po kome se Ema ođlikuje je relacija eŽš (gde
je e = Ema, š = Šarl, a Ž = biti nečija žena).
Da bismo sagledali sve posledice koje iz takvog pristupa
proističu, osmotrimo dva sveta koji vladaju u Sofoklovom Kralju
Edipu; We Edipovih verovanja, i Wt Tirezijinih znanja, jer Tireziji je
poznata fabula, a fabulu Sofokle uzima kao rezime realnog toka
događaja. Pogledajmo sledeće relacije: U = biti ubica; S = biti sin; M
= biti muž. Da bi bilo preglednije, minus označava obmutu relaciju
(biti žij^a, biti roditelj, biti žena):

w e eUx yUl zSj zSl eMj Wt eUl eSl eSj eMj

E + + E + + + +
L - - ' L - -
J - - J -
X -
Y +

Z + +
201
 U We postoje: Edip, koji je ubio nepoznatog putnika namemika
X i oženio se Jokastom; Laj, koga je ubio nepoznati putnik Y, a otac
je izgubljenog Z; Jokasta, koja je bila majka jednog izgubljenog Z i
trenumo je Edipova žena. U Wt - naprotiv - X, Z i Y nestaju.
Pokazuje se da u aktuelnom svetu fabule (koji Sofokle potkrepljuje)
ima - avaj - manje pojedinaca nego u iluzomom svetu Edipovih
verovanja. No pošto se u dva narativna sveta pojedinci odlikuju razli-
čitim relacionim (S-nužnim) svojstvima, nema nikakvog moguceg
identiteta između pojedinaca, jednakih tek po imenu, iz tih dvaju
svetova.
Kralj Edip je priča o jednoj tragičnoj nedostupnosti. Edip
oslepljuje sebe zato što nije bio kadar da vidi kako živi u svetu koji je
za realan svet nedostupan. Da bi razumeo njegovu tragediju, na Uzor-
nom Čitaocu je da rekonstruiše fabulu (priču o onom što se stvamo
desilo) kao vremenski uređeni tok događaja i - istovremeno - skicira
raznovrsne događaje koji su ovde predstavljeni dijagramima.
Pojam mogučeg sveta je koristan za jednu teoriju narativnosti
zato što pomaže prilikom određivanja u kom smislu neki narativni lik
ne može da uspostavi komunikaciju sa svojim pandanima iz aktuelnog
sveta. Taj problem nije toliko ekstravagantan koliko izgleda. Edip ne
može da zamisli Sofoklov svet - inače se ne bi oženio svojom maj-
kom. Narativni likovi žive u jednom hendikepiranom svetu. Kada
zaista razumemo njihovu sudbinu, počinjemo da sumnjamo da i mi
sami, kao građani aktuelnog sveta, često svoju sudbinu snosimo samo
zato što o našem svetu mislimo na isti način kao i narativni likovi o
svom. Proza nam sugeriše kako je možda naš pogled na aktuelni svet
nesavršen koliko i pogled narativnih likova. Eto zašto uspeli narativni
likovi postaju najviši primeri „realnog" položaja u kome se Ijudi
nalaze.

3.5.5. Mali svetovi

Prema Doleželu (1989: 233 i dalje), narativni svetovi su nepot-

puni i semantički neujednačeni: to su hendikepirani i mali svetovi.
Jedan narativni svet, kao hendikepiran, ne predstavlja maksimalno i
potpuno stanje stvari. U realnom svetu, ako je istina da Džon živi u
Parizu, onda je istina i da Džon živi u glavnom gradu Francuske, da
živi sevemo od Milana i južno od Stokholma, i da živi u gradu čiji se
202
prvi biskup zvao Sen Deni (Saint Denis). Takav niz zahteva ne važi za
doksastične svetove. Ako je istina da Džon veruje da Tom živi u
Parizu, to ne znači da Džon veruje da Tom živi sevemo od Milana.
Narativni svetovi su isto onoliko nepotpuni koliko su to i dok-
sastični svetovi. Na početku Svemirskih trgovaca (The Space Mer-
chants) Pola i Kombluta (Pohl i Kombluth, v. Delaney 1980), čitamo:

Istrljao sam lic e sapunom za depilaciju, a onda sam ga isprao s

nek olik o kapljica koje su iscurile iz slavin e za slatku vodu.

U iskazu koji bi se odnosio na realni svet, osetili bismo ono

slatku kao redundanciju, pošto iz slavina svih umivaonika teče slatka
voda. No čim posumnjamo da se u ovoj rečenici opisuje neki narativni
svet, shvatamo da iz nje dobijamo indirektne informacije o nekom
svetu gde naspram slavine za slatku stoji slavina za slanu vodu (hla-
dna-topla je opozicija iz našeg sveta). I kada priča ne bi davala nika-
kvu dodatnu informaciju, čitaoci bi zaključili da se opisuje neki na-
učnofantastični svet u kome nema dovoljno slatke vode.
Ipak, dok roman ne pruži još neke informacije, skloni smo da
pomišljamo kako su i slatka i slana voda H20 . U ovom smislu, narati-
vni svetovi izgledaju kao parazitski zato što, ako nema posebno odre-
đenih altemativnih svojstava, uzimamo zdravo za gotovo svojstva
koja važe u realnom svetu.

3.5.6. Šta je potrebno da bi se sačinili mali svetovi

Da bi mogao da skicira neki narativni svet u kome mnoge stvari

treba uzeti zdravo za gotovo, a mnoge druge prihvatiti iako su malo
verovatne, jedan tekst kao da svom Uzomom Citaocu kaže: „Imaj po-
verenja u mene. Nemoj da budeš cepidlaka i prihvati ono što ti kažem
kao da je istinito." U tom smislu narativni tekst ima performativnu
prirodu. „Neko moguće, a neaktuelizovano stanje stvari postaje nešto
što narativno egzistira usled činjenice da je potkrepljeno uspešno
izvedenim jezičkim književnim činom“ (Doležel 1989: 237). Takva
potkrepljenost obično poprima oblik poziva na saradnju u izgrađi-
vanju jednog zamislivog sveta po cenu izvesnog površnog i elastičnog
pristupa.
203
 Ima razlike između verovatnih, verodostojnih i zamislivih
svetova. Barbara Hol Parti (Barbara Hall Partee 1989: 118) napominje
da zamislivi svetovi nisu isto što i moguci: neka zamisliva stanja stva-
ri mogla bi defacto biti nemoguđa, a izvesni moguci svetovi mogli bi
da prevazilaze našu uobrazilju. Razmotrimo jedan niz slučajeva:

(i) Ima mogućih svetova koji zvuče verodostojno i verovatno, i

možemo ih zamisliti. Na primer, mogu da zamislim neki budući svet
u kome bi se ovaj ogled preveo na finski, i mogu da zamislim neki
prošli svet u kome su lord Treloni i doktor Lajvzi zbilja otplovili s
kapetanom Smoletom u potragu za Ostrvom s blagom.
(ii) Ima mogućih svetova koji deluju neverovatno i malo verovatno s
gledišta našeg aktuelnog iskustva, na primer svetovi u kojima životi-
nje govore. Ipak, mogu da zamislim takve svetove ako elastično prila-
godim iskustvo iz sveta u kome živim: dovoljno je zamisliti da živo-
tinje imaju neke fonacione organe nalik na one koje imaju ljudi, i
složeniju strukturu mozga. Ovaj tip saradnje iziskuje elastičnost i
površnost: da bih naučno pojmio životinje s različitim fiziološkim
karakteristikama, morao bih da pogledam kako je tekla evolucija, da
pojmim tušta i tma bioloških zakona - što sigumo ne radim kada
čitam Ci-venkapu. Da bih mogao da prihvatim činjenicu da jedan vuk
razgovara s jednom devojčicom, zamišljam jedan mali, lokalni i ne-
ujednačeni svet. Postupam kao dalekovidi čovek kadar da izdvoji
makroskopske forme, ali nesposoban da osmotri njihove detalje. To
mogu da učinim zato što sam navikao da isto to činim u svetu svog
aktuelnog iskustva: govorim, i kao pojmljivu prihvatam činjenicu da
je govoriti moguće, ali - zbog dmštvene podele naučnog rada - uzi-
mam zdravo za gotovo da ovaj fenomen ima svoje razloge u evoluciji,
pri čemu mi oni nisu poznati. Na isti način mogu da zamislim svetove
koji bi - kad bi se ozbiljnije razmatrali - delovali neverovatno i
neverodostojno.
(iii) Ima nezamislivih svetova - bili oni mogući ili nemogući - koji
prevazilaze našu uobrazilju, zato što jedinke i svojstva koji se u njemu
prikazuju narušavaju naše logičke i epistemološke običaje. Ne može-
mo da zamislimo naseljene svetove u kojima su krugovi četvrtasti, a
kupuju se za onoliko dolara koliko iznosi najveći pami broj. Bilo kako
bilo, a očigledno na osnovu redova koje smo upravo ispisali, taj svet
može da se pomene (o tome zašto on može da se pomene, to jest zašto
jezik može da imenuje entitete koji ne postoje i ne daju se zamisliti,
ovde ne može biti reči). U takvim slučajevima traži se od Uzomog
204
Čitaoca da bude štedar u pokazivanju elastičnosti i površnosti, jer
mora da uzme zdravo za gotovo nešto što ne može ni da zamisli. Po-
vlačenje razlike između prihvatanja nekog sveta kao pomenutog i
njegovog prihvatanja kao zamislivog možda bi moglo pomođi u
traganju za granicama između romance i novel,fantasy i realizma.
(iv) Nezamislivi svetovi su verovatno primer za jednu krajnost,
moguće nemoguće svetove, naime za svetove koje je Uzomi Čitalac
sklon da zamisli tek koliko da shvati kako je to nemoguce učiniti.
Doležel (1989: 238 i dalje) tu govori o autodestruktivnim tekstovima
(„self-voiding texts“) i samorazotkrivajućoj metaprozi („self-disclo-
sing meta-fiction“).
U ovim slučajevima čini se da, s jedne strane, moguči entiteti
zadobijaju narativno postojanje pošto su primenjeni postupci potkrep-
ljivanja konvencionalni; s dmge strane, status tog postojanja učinjen
je neizvesnim zato što su podriveni sami temelji mehanizma potkrep-
ljivanja. Ti nemoguči narativni svetovi sadrže unutrašnje protivreč-
nosti. Doležel navodi primer Rob-Grijeove (Robbe-Grillet) Kuće za
sastanke (La maison de rendez-vous), u kojoj se jedan isti događaj
uvodi u različitim konfliktnim verzijama, jedno isto mesto jeste i nije
ambijent romana, događaji se nižu u kontradiktomim vremenskim
sekvencama, jedan isti narativni entitet prikazuje se više puta, u razli-
čitim načinima postojanja.
Da bi se bolje razumelo kako funkcioniše samorazotkrivajuča
metaproza, trebalo bi pogledati po čemu se razlikuje semantičko i kri-
tičko tumačenje (up. odeljak 1 u ovoj knjizi, „Intentio lectoris"). Se-
mantičko tumačenje je rezultat procesa u kome čitalac suočen s
nekom lineamom manifestacijom teksta, ispunjava tu manifestaciju
datim značenjem. A kritičko tumačenje je metajezička delatnost čiji je
cilj da opiše i protumači formalne razloge iz kojih dati tekst izaziva
dati odgovor.
U ovom smislu, svaki tekst može biti podvrgnut bilo semanti-
čkom, bilo kritičkom turnačenju, ali su malobrojni tekstovi koji sve-
sno predviđaju oba tipa Uzomih Čitalaca. Mnoga književna dela (na
primer, detektivski romani) služe se prevejanom strategijom koja
stvara Uzomog Čitaoca spremnog da upadne u pripovedačeve zamke
(da se preplaši ili posumnja u nevinog) ali obično predviđaju i jednog
kritički nastrojenog Uzomog Čitaoca, kadrog da, bacivši još jedan
pogled na štivo, uživa u narativnoj strategiji koja je obrazovala naiv-
nog čitaoca na prvom nivou. Isto je i kod autodestruktivne proze. Na
prvom nivou tumačenja, ona istovremeno stvara iluziju jednog kohe-
205
rentnog sveta i osecanje nekakve neobjašnjive nemoguđnosti. Na
drugom (kritičkom) nivou tumačenja, tekst može da se razume u
svojoj autodestruktivnoj prirodi.
Jedan vizuelni primer moguceg nemogučeg sveta pruža čuveni
Penrouzov (Penrose) crtež (sl. 2, arhetip mnogih slikarskih imposi-
bilija, poput Ešerovih (Escher) grafika. Na prvi pogled, ovaj crtež
predstavlja jedan ,,moguči“ predmet, no ako pratimo njegovu pro-
stomu orijentaciju shvatamo da nešto slično ne može da postoji: svet
u kome takav predmet može da postoji možda je i moguč, ali on sigur-
no prevazilazi našu uobrazilju, koliko god mi nastojali da budemo
elastični i površni. Zadovoljstvo koje nam mogući nemogući svetovi
pružaju jeste zadovoljstvo zbog našeg logičkog i perceptivnog poraza
- ili zadovoljstvo u jednom samorazotkrivajućem tekstu koji govori o
vlastitoj nesposobnosti da opiše imposibilije (povodom njih up. i Dan-
to 1989 i Regnier 1989).

Jedan nemogući svet iskazuje se i u diskursu koji pokazuje za-

što je neka priča nemoguća. Jedan mogući nemogući svet ne pominje
prosto nešto nezamislivo. Kako Penrouzov crtež, tako i Rob-Grijeov
roman materijalno su mogući kao vizuelni ili verbalni tekstovi, ali iz-
gleda upućuju na nešto što ne može biti.
Postoji jedna razlika između vizuelnih i verbalnih mogućih
nemogućih svetova, usled različitih strategija na koje se komunikacija
poziva preko lineame manifestacije teksta. Vizuelna varka je kratko-
trajni proces, pošto se vizuelni znaci prikazuju u prostoru svi odjed-
nom - dok kod verbalnih jezika vremenska (ili prostoma) lineamost
oznaka otežava razaznavanje neosnovanosti. Pošto se, u isti mah,
opaža kao celina, Penrouzov crtež podstiče neposredno i analitičnije
posmatranje, te se gotovo odmah ustanovi njegova neosnovanost.

206
 U verbalnom tekstu, naprotiv, lineamo i vremenski uređeno
rastavljanje na delove (korak po korak) otežava celovitu analizu čita-
vog teksta - što iziskuje kombinovanje kratkoročnog i dugoročnog
pamcenja. I tako, u verbalnim tekstovima predstavljanje moguđih
nemogučih svetova može da se uzme olako, kao zamislivo, i to može
potrajati stranicama, sve dok se ne uoči protivrečnost koju oni ispolja-
vaju. Da bi to osečanje neravnoteže bilo sve nelagodnije, ti tekstovi
mogu se poslužiti raznim sintaktičkim strategijama.
Kao primer dugoročne iluzije (i jezičke strategije koja je omo-
gučava) hteo bih da navedem jednu situaciju tipičnu za naučnu fanta-
stiku, na koju nailazimo u mnogim romanima - a nedavno je po-
zajmljena i upotrebljena i u jednom filmu, Povratak u budućnost.
Zamislimo priču u kojoj narativni lik (nazovimo ga Tom') pu-
tuje u budučnost, gde stiže kao Tom2, a zatim kreče natrag, kroz
vreme, i vrača se kao Tom3, deset minuta pre svog prvog polaska. Tu
Tom3 može da sretne Toma1, koji tek što nije krenuo. Onda Tom3 opet
otputuje u budučnost, stigne kao Tom4, nekoliko minuta posle prvog
dolaska Toma2, i susretne ga.

■ ^ Tom 1 - ^ Tom 2 ^ ■■

------Tom 3 ^

Tom 4 -------------

Obradimo li priču vizuelno, kao dijagram (sl. 3), on če podse-

čati na Penrouzov crtež. Nemoguče je prihvatiti situaciju u kojoj se
ista ličnost rascepljuje na četiri različita Toma. No tokom narativnog
diskursa protivrečnost iščezava, jednostavnim jezičkim domišljanjem:
Tom koji kaže ,,ja“ svaki put je onaj čiji je eksponent največi.
Kada se ova povest pretvori u film - vremenski uređen kao
verbalna priča - kamera če uvek kadrirati gledište „največeg" Toma.
Jedino zbog ovakve upotrebe jezičkih i filmskih sredstava, tekst
donekle prikriva svoju referencijalnu nemogučnost.
Samorazotkrivajuča metaproza pokazuju kako su to nemoguči
svetovi nemoguči. Nasuprot njoj, naučna fantastika stvara nemoguče
svetove kao tobože zamislive.

207
3.5.7. Dobra volja za saradnju

Dosad su elastičnost i površnost izgledale kao svojstva koope-

rativnosti, potrebna za konfiguraciju malo verovatnih stanja stvari.
Ipak, u svetlu onog što je vec napomenuto, morali bismo reći da izve-
snu elastičnost uvek iziskuju i verovatna i verodostojna stanja.
Doista, ni kada je pozvan da skicira neki sicušni svet, Uzomi
Čitalac nikada ne dobija zadovoljavajuće informacije. I kad je pozvan
da izvodi zaključke iz nekog pretpostavljenog iskustva našeg
aktuelnog sveta, to iskustvo se često jednostavno postulira.36
Pogledajmo sada kako započinje jedan roman (sasvim slučajno
sam odabrao Udolfove tajne [The mysteries of Udolpho] En Redklif
[Ann Radcliffe], iz 1794):
G odine 1584, na ljupkim obalam a G arone, u pokrajini G askonja,
uzdizao se zam ak gosp od in a S en t Obera. S prozora je pucao p o g led
na pastoralne gijen sk e i gaskonjske prizore, koji su se pružali sv e do
reke, vedro ukrašeni raskošnim šum am a, vinogradim a i m aslinjacim a.

Neizvesno je znanje nekog engleskog čitaoca s kraja XVIII

veka o Garoni, Gaskonji i tamošnjim pejzažima. Ipak, i neobavešteni
čitalac mogao je iz lekseme obale zaključiti da je Garona reka (uosta-
lom, reka se pominje u rečenici koja neposredno sledi). Verovatno se
od Uzomog Čitaoca očekivalo da zamisli tipičan južnoevropski am-
bijent, s vin'ogradima i maslinjacima, ali je neizvesno da li je neki čita-
lac koji je živeo u Londonu i nikada nije izašao iz Velike Britanije, bio
u stanju da zamisli takvu panoramu, svetlo zelenilo i plavetnilo. Ne
mari. Uzomi Čitalac En Ređklif bio je pozvan da se pravi kako mu je
sve to poznato. Uzomi Čitalac je bio, i jeste, pozvan da se ponaša kao
da izbliza poznaje francuske brežuljke. Verovatno je svet koji on ski-
cira drugačiji od sveta koji je, pišući, imala na umu En Redklif, ali to
nije bitno. Za svrhe priče može da funkcioniše bilo koji stereotipni
francuski pejzaž.
Narativni svetovi su jedini u kojima bi mogla da važi jedna
kruta teorija označavanja. Ako narator kaže da postoji jedno mesto
koje se zove Ostrvo s blagom, Uzomi čitalac je pozvan da se pouzda
u zagonetni niz krštavanja, na osnovu koga je neko tako prozvao
dotično ostrvo. Inače, čitalac je pozvan da ostrvu pripisuje sva ona
standardna svojstva koja bi bio sklon da pripiše bilo kojem ostrvu u
južnim morima, i to je, što se priče tiče, dovoljno.
36Dugujem ovo zapažanje, iz privatnog razgovora čiji je povod bio Lector in fabula,
Basu van Frasenu (Bass van Fraassen).

208
 Vec sam rekao (u odeljku 3.5.4) da u jednom narativnom tekstu
Ema Bovari može da se identifikuje samo pomocu S-nužnih svoj-
stava, to jest činjenice da je žena jedine osobe koju narator pominje na
početku romana. No ova S-nužna svojstva prilično su maglovita.
Analizirajmo sledeci ođlomak Igoove (Hugo) Devedeset treće
(Quati-e-vingt-treize). Markiz De Lantenak poziva momara Almala da
obavesti sve učesnike pobune u Vandeji i daje mu sledeca uputstva:
- E coute bien ceci. V o ic i l ’ordre: Insurgez vous. P as de quartier.
D on c, sur la Iisičre du b ois de Saint-A ubin tu feras l ’appel. Tu le feras
trois fois. A la troisičm e fo is tu verras un hom m e sortir de terre.
- D ’un trou sou s les arbres. Je sais.
- C et hom m e, c ’est Planchenault, q u ’on appelle aussi Cceur-de-R oi.
Tu lui montreras ce noeud. II comprendra. Tu iras ensuite, par les
chem ins que tu inventeras, au bois d ’A stille; tu y trouveras un h om m e
cagneux qui est su m om m e M ousqueton, et qui ne fait m isericorde a
personne. Tu lui diras que je l ’aim e, et q u ’il m ette en branle ses paro-
isses. Tu iras ensuite au bois d e cou esb on qui est a une lieu de Ploer-
m el. Tu feras l ’appel de la chouette; un hom m e sortira d ’un trou; c ’est
^ M . Thault, senechal de P loerm el, qui a ete de ce q u ’on appelle l ’A s-
sem b lee constituante, m ais du bon cote. Tu lui diras d ’armer le cha-
teau de C ouesbon qui est au marquis de Guer, em igre. R avins, petits
bois, terrain inegal, bon endroit. M . Thault est un h om m e droit et
d ’esprit. Tu iras ensuite a S aint-O uen-les-T oits, et tu parleras a Jean
C houan, qui est a m es yeu x le vrai ch ef. Tu iras ensuite au b o is de
V ille-A n g lo se, tu y verras Guitter, q u ’on appelle Saint-M artin, tu lui
diras d ’avoir l ’ceil sur un certain C ourm esnil, qui est gendre du v ieu x
G oupil de Prefeln et qui m ene la jacobiniere d ’A rgentan. R etiens bien
tout. Je n ’ecris rien parce q u ’il n e faut rien ecrire. La R ouarie a ecrit
une liste; cela a tout perdu. Tu iras ensuite au b ois de R ou gefeu ou est
M ielette qui saute par-dessus les ravins en s ’arc-boutant sur une
longue perche.37

37 , Zapamti dobro što ču ti reči. Evo zapovesti. Ustajte na oružje. Nema milosti.
Dakle, glasni se na ivici Sent Obenske šume. Triput. Na treći doziv videćeš kako
jedan čovek izlazi iz zemlje.
- Iz rupe ispod drveća. Znam.
- To će biti Planšeno, koga zovu i Kraljevo Srce. Pokazaćeš mu taj čvor. On će
razumeti. Zatim ćeš otići, putevima koje sam pronađeš, u astiljsku šumu; tamo ćeš
naći jednog krivonogog čoveka, zvanog Musketon, koji nema milosti ni prema ko-
me. Reci mu da ga volim i neka pokrene svoje parohije. Otići ćeš potom u kuesbon-
sku šumu, koja je na milju od Ploermela. Glasnućeš se kao sova; iz mpe će izići
jedan čovek; to je gospodin Tio, ploermelski senešal, koji je bio član takozvane
Ustavotvome skupštine, ali na dobroj strani. Reći ćeš mu da naomža kuesbonski

209
 Spisak se nastavlja, na nekoliko strana. Očigledno, Igou nije
bilo stalo da opiše određena mesta i osobe, nego samo da nagovesti
raspon i zamršenost antirevolucioname mreže. Od Uzomog Citaoca
ne očekuje se da išta zna o položaju sentobenske šume, niti o Planše-
noovom životu, inače mu ni čitava Larusova enciklopedija ne bi bila
dovoljna da shvati šta se u romanu dešava. Od Uzomog Citaoca oče-
kuje se da sva ta imena uzme kao puke i krute označitelje koji se
odnose na nerazjašnjena krštavanja. Citalac koji bi želeo da svako ime
zameni opisom imao bi na raspolaganju samo izraze kao „mesto u
sevemoj Francuskoj“ ili „izvesna osoba poznata pod imenom De
Lantenak“.
Uzomi Čitalac ne treba da sebi predstavlja sva mesta i osobe
koji se pominju u romanu. Dovoljno je da kobajagi veruje da ih po-
znaje. Od Uzomog Čitaoca ne traži se samo da ispolji grdnu elasti-
čnost i površnost, od njega se traži i da ima popriličnu dobru volju.
Ako se Uzomi Čitalac tako ponaša, uživače u priči. Inače, biče
osuđen na večitu potragu po enciklopediji. Može biti da ima čitalaca
koji se zapitaju koliko li stanovnika ima Sent Uan Le Toa, ili kako se
ono zvaše deda Šarla Bovarija. No takvi pedantni čitaoci ne bi bili
Uzoriti. Oni tragaju za maksimalnim svetovima, dok proza može da
preživi samo ako igra na male svetove.

zamak koji pripada iseljenom markizu De Gie. Jaruge, šumice, prirodno zemljište,
zgodan položaj. Tio je pošten i uman čovek. Otidi posle u Sent Uan le Toa, i razgo-
varaj sa Zanom Suanom koji je, po mom mišljenju, pravi vođ. Potom otidi u vilan-
glosku šumu, gde ćeš videti Gitea, koga zovu Sen Marten, i reci mu da pazi na nekog
Kurmenila, zeta starog Gupiia de Prefelna; on predvodi aržantanske jakobince.
Zapamti dobro sve ovo. Ne pišem ništa, jer ne treba ništa pisati. Laruari je ispisao
jedan spisak i sve je upropastio. Zatim otidi u ružfesku šumu gde se nalazi Mjelet
koji preskače jaruge podupiruđi se jednom dugom motkom." (Viktorlgo, Devedeset
treća, prevod Dušana Milačiđa, Kultura, Beograd 1964, str. 64-65). (Prim. prev.)

210
 4.
U SL O V I T U M A Č E N JA

211
4.1. M INIM ALNIUSLOVI TUMAČENJA'

Na početku našeg sastanka smatrao sam se dužnim da iznesem

niz razloga koji su, usled mog ličnog teorijskog stava i sasvim ele-
mentamih znanja iz imunologije, govorili protiv neposredne primene
semiotike u imunologiji. Međutim, dok se sastanak odvijao, ja sam
sve više menjao mišljenje. Još uvek se ne osečam sposobnim da ka-
žem može li semiotika da pomogne imunologiji, ali sam otkrio da
imunologija može da pomogne semiotici. Ako ovakav ishod i ne
zadovoljava moje prijatelje imunologe, meni se čini da je on veoma
plodan. Usled jedne neočekivane, a srečne okolnosti, naš sastanak je
učinio nešto za Napredak Znanja.
U prvom delu ovog ogleda rezimiraču moje uvodne argumente.
Pošto je u međuvremenu Patricija Violi (Patrizia Violi) imala svoje
saopštenje, uzeču zdravo za gotovo mnoge stvari koje je ona izrekla
povodom zahteva koje treba da zadovolji svaki sistem da bi se nazvao
semiotičkim. Jednostavno, razviču ovde neke druge poglede na istu
temu, komplementame u odnosu na njene. U drugom delu razradiću
neka zapažanja koja je pobudila diskusija s dragim kolegama imuno-
lozima.
Tokom svog uvodnog izlaganja na simpozijumu bio sam veoma
obazriv, zato što se na semiotiku dugo gledalo kao na nekakvu impe-
rijalističku disciplinu koja bi da objasni vasceli svet u svim njegovim
aspektima. Mislim da se u svetu mnogo čemu, pa i aspektima koji nisu
po sebi vezani za semiozu, može prići sa semiotičkog stanovišta. No
svejedno, važno je ustanoviti šta semiotika može da objasni a šta -
koliko ja shvatam - ne može.
'Referat podnet na simpozijumu održanom septembra 1986. u Luki, pod nazivom
„The semiotics o f cellular communication" (up. Sercarz 1988). Kako bi se shvatio
način izražavanja u ovom radu, valja napomenuti da su simpozijum organizovali
imunolozi u želji da jednoj grupi semiotičara prikažu neke teorije, po kojima se
imunološki sistem može posmatrati kao pojava u kojoj se odvija komunikacija
između limfocita (imunosemiotika).

213
 Moje mišljenje ne predstavlja mišljenje celokupne semiotičke
zajednice: ima mojih kolega koji su veči optimisti i eklektičari. Ipak,
u mom Traktatu (Eco 1975) naznačio sam gde bi mogli biti maksi-
malni i minimalni pragovi do kojih semiotika dopire, te sam izjavio da
semiotika, po meni, treba da se bavi samo temama koje se nalaze
između ta dva praga.

Prvo želim da naznačim jednu razliku između semioze i semio-

tike.VSemioza ie fenomen.^ semiotika teorijski diskurs o fenomenima,
vezanim za semioziij/Prema C. S. Persu (CP: 5.484), semioza je ,,pro-
ces ih uticajkojTpredstavlja ili uključuje kooperaciju triju subjekata,
kakvi su npr. neki znak, njegov predmet i njegov interpretant, a da se
pri tom takav tročlani uticaj nikako ne može pretvoriti u uticaj među
parovima“. Semiotika je, međutim, „disciplina koja izučava suštinsku
prirodu i osnovne varijetete svake moguče semioze" (CP : 5.4.4.8). U
Persovoj defmiciji semioze bitno je što se u njoj ne uzima u obzir ni-
kakav tumač ili svesni subjekat.
Približno i sažeto rečeno, mi prisustvujemo procesu semioze
ako: (i) dati predmet ili dato stanje sveta (prema Persovoj termino-
logiji, Dinamički Predmet) (ii) predstavlja representamen, a (iii)
značenje tog representamena (prema Persovoj terminologiji, Nepo-
sredni Predmet) može da se prevede u drugi representamen, naime u
interpretant.
Dinamički Predmet može biti i idealan, zamišljen, ili prosto
jedno moguče stanje sveta. Kada se predstavi, on može biti, a obično
i jeste, izvan domašaja naše percepcije.
Representamen je materijalni izraz, poput neke reči ili bilo
kojeg drugog znaka - bolje rečeno, to je opšti tip mnogih pojava koje
taj znak može proizvesti.
Interpretant može biti neka parafraza, zaključak, ekvivalentan
znak koji pripada nekom drugom sistemu znakova, čitav diskurs, i
tako dalje.
Drugim rečima, imamo fenomen semioze kada, unutar datog
kultumog konteksta, dati predmet može da bude predstavljen termi-
nom ruza, a termin ruža može da.se tumači kao crveni cvet, ili slikom
ruže, ili čitavom pričom koja govori o gajenju mža.

214
4.1.2. Signifikacija i komunikacija

Tumač - kao aktivni protagonista tumačenja - svakako se

pretpostavlja tokom nekog procesa komunikacije (ja kažem ruža
nekome, a taj neko razume da ja mislim na „crveni cvet“). No tumač
nije neophodan u nekom sistemu signifikacije, tj. u sistemu uputstava
na osnovu koga „crveni cvet“, kao valjani interpretant, odgovara izra-
zu ruža.
U radovima iz imunologije nailazio sam na mnoge termine koji
se sigumo tiču semiotike, kao što je biološko značenje, prepoznava-
nje, komunikacija, znakovni sistem, sintaksa, gramatika, opažanje
znaka i tako dalje. U svetlu onoga što sam več napomenuo, trebalo bi
da se jasno vidi kako se neki od tih izraza odnose na procese komuni-
kacije, a neki drugi na postojanje znakovnog sistema. Ova dva
problema treba brižljivo razdvojiti.
Ima znakovnih sistema koje, zapravo, niko ne koristi za ko-
munikaciju (nekakav privatni jezik smišljen u cilju eksperimentisanja,
ili neki novi tip esperanta koji niko ne upotrebljava), a ima i procesa
komunikacije koji se odvijaju bez unapred datog znakovnog sistema:
takav bi bio slučaj evropskog istraživača A koji uspostavlja odnos sa
svojim informatorom, urođenikom B, pri čemu A odgoneta na šta B
misli tako što nekad pogodi, a nekad pogreši, zato što njih dvojica ne
mogu da se oslone na neki več postojeći kod, koji bi omogućio
njihovu interakciju (up. Quine 1960).

4.1.3. Sistemi i semiotički sistemi

Našao sam da se termin sistem često upotrebljava. No pojam

sistema širi je od pojma znakovnog sistema. Uzmimo slučaj sintaktič-
kih sistema. U svom najjednostavnijem obliku, sintaksa je algoritam
koji stvara nizove elemenata i razlikuje prihvatljive od neprihvatljivih.
Zamislimo neki sintaktički sistem ALFA koji čine neki skup
elemenata, pravilo po kome se oni kombinuju i tri ograničenja:

Elementi: +, - , *, %
Pravilo: jedan niz čine 3 elementa, ni manje ni više.
1. Ograničenje: ispred + nikada ne može da dođe - .
215
2. Ograničenje: ni * ni % ne mogu da dođu posle sekvence tipa + - ili
- +.
3. Ograničenje: nijedan element ne može dvaput da se pojavi u istom
nizu.

Primeri prihvatljivih nizova Primeri neprihvatljivih nizova

+ -% *+-
%* + %- +
+- * ++ -
+%- - +*
Po jednoj ovakvoj sintaksi mogu da se upravljaju razni feno-
meni, na primer rast drveta. Mi kažemo da se rast drveta pokorava
sintaksičkim pravilima. No ne možemo da kažemo da se rast drveta
pokorava pravilima nekog znakovnog sistema, jer se znakovni sistem
sastoji od jedne sintakse i jedne semantike (a da i ne govorimo o
mogucim pragmatičkim pravilima).
Da bismo dobili neki znakovni sistem, neophodno je povezati
nizove iz sintaksičkog sistema ALFA s nizovima nekog drugog siste-
ma (na primer, nekog sistema BETA koji organizuje četiri ,,ele-
menta“):

+ -% označava Vodu
%* + označava Vatru
+ -* označava Vazduh
+%- označava Zemlju

4.1.4. Tumačenje

Kada se jedan sintaktički sistem poveže s nekim semantičkim

sistemom, svaki niz koji sintaktički sistem dopušta može da se protu-
mači. Može da se protumači zato što se može reči da + - % znači
,,voda“, ali i zato što ,,vodu“, opet, može da protumači ,,HzO“, „pitka
prozima tečnost“, uzorak vode, ili slika vode. U nekom semiotičkom
sistemu, svaki sadržaj može postati novi izraz koji može da se tumači,
ili zameni, nekim dmgim izrazom.
216
 Želim da naglasim da se u tumačenju, osim činjenice da se izraz
može zameniti tumačenjem tog izraza, dešava i da (ii) proces bude
teorijski beskonačan, ili barem neodređenog trajanja, i da (iii) upo-
trebljavajuci dati znakovni sistem možemo i odbiti da protumačimo
njegove izraze ili odabrati najprimerenija tumačenja prema raznim
kontekstima.
U svojim ranijim radovima (na primer Eco 1975) govorio sam
da u jednom znakovnom sistemu vlada reverzibilnost: voda označava
,,H20 “, kao što i ,,H20 “ označava ,,vodu“. Takođe, tvrdio sam da se po
toj reverzibilnosti razlikuju fenomeni vezani za semiozu od fenomena
koji su puki stimulus-odgovor. U mojim novijim radovima (na primer
Eco 1984) reverzibilnost posmatram samo kao jednu vrstu „optičkog"
efekta usled činjenice da u semiozi svaki sadržaj može da postane
izraz nekog novog sadržaja, i da kako izraz tako i sadržaj mogu da
menjaju mesta i uloge. Međutim, kada saznam da voda znači ,,H20 “,
ja naučim nešto drugo nego ako saznam da H20 znači ,,voda“. U
svakom slučaju, Neposredni Predmet tumači se iz dva različita ,,ugla“,
prema dva opisa, ili s dva gledišta.
Rekao sam da, ako se rast drveta upravlja prema nekom sintak-
tičkom sistemu ALFA, to ne znači da je ALFA znakovni sistem. Može
se primetiti da, ako poznajemo pravilo po kome drvo raste, možemo
da zaključimo kolika je starost drveta iz nekog njegovog dela. Doista,
semiotičko je načelo (ili barem moje semiotike) da svaki fenomen
može da bude shvacen kao vezan za semiozu onda kada se uzima kao
znak za nešto drugo (na primer, možemo da zaključimo ako dim onda
vatra - gde se dim uzima kao znak za inače neprimetnu vatru). No reći
da svaki fenomen može biti shvaćen kao vezan za semiozu ne znači i
da svaki fenomen jeste za nju vezan. Svakako, ako neki pas maše re-
pom, mogu da kažem da se raduje ili, ako vidim crvene mrlje na licu
neke osobe, da ona ima ospice: ali, ni pas ni dotična osoba ne vladaju
se prema nekom znakovnom sistemu. Ako znakovni sistem postoji, on
pripada mojoj kompetenciji i predstavlja jedno semiotičko pravilo
kojim se služim prilikom tumačenja događaja kao da mi oni nešto
saopštavaju.
Zamišljam da će neki imunolog, ako vidi (pod uslovom da je to
izvodljivo) kako se dati limfocit ponaša na određeni način, biti kadar
da odatle zaključi da će se nešto dogoditi, ili da se nešto već dogodilo.
No ovo je načelo uobičajeno u svakom naučnom istraživanju, pa i u
našem normalnom svakodnevnom iskustvu. Cinjenica je da mi na os-
novu fenomena koji se ponavljaju postavljamo gotovo automatska
pravila zaključivanja, ali to ne znači da nije nužno - kao što reče Kon-
217
stantin Bona (Constantin Bona) u svom izlaganju - razlikovati jednu
semiotiku imunološkog rečnika od semiotike imunološkog sistema.
U ovom smislu, semiotika genetičkog rečnika zna da u prelazu
od DNA na informacioni prenosilac RNA,
A —» U
T —» A
G —» C
C —> G.

Međutim, još uvek je prilično neizvesno može li se ta formula

posmatrati kao genetski ,,kod“. Nukleotidi ne znaju da A ,,znači“ U.
Oni prosto reaguju, zamenjuju A s U. Ne možemo reći da se u pona-
šanju nukleotiđa uočava vezanost za semiozu, zato što ne možemo da
dokažemo da se oni mogu uzdržati od tumačenja ili odabrati altema-
tivna tumačenja.

4.1.5. Stimulus-odgovor

Pogledajmo dva različita slučaja: (i) pritisnem dugme, a zvonce

zazvoni; (ii) kažem ruža, a neko odgovara „misliš na jedan crveni
cvet“. Pritiskom na dugme pokrečem proces koji može da se završi
samo zvukom zvonceta, dok izgovorivši ruža pokrećem proces koji
može da se završi ovim (ili nekim drugim) različitim odgovorima, na
primer: „misliš na genitiv imenice muškog roda ruž‘l, „navođiš jednu
od reči koje je koristila Gertruda Stajn“, ,,ne razumem zašto mi to
kažeš“.
Prvi fenomen zasnovan je na mehanizmu stimulus-odgovor, a
drugi iziskuje poređenje primljenog izraza i datog znakovnog sistema,
kao i odluku da se izraz protumači.
Proces u kome postoje stimulus i odgovor je dvočlan: A izaziva
B i mora da bude prisutno da bi moglo izazvati B (takođe prisutno).
Znam da je ovaj zahtev, koprisutnost, vrlo ambivalentan. Proces sti-
mulus-odgovor svakako je uzročni niz, a poznati su nam mnogi uzro-
čno-posledični nizovi u kojima je poveći vremenski razmak između
uzroka i posledice.
Ono što bih hteo da kažem jeste da uzimam u obzir samo slu-
čajeve u kojima je taj razmak dovoljno mali, te možemo da uočimo
218
fizičko prisustvo i A i B tokom istog eksperimenta. Složeniji slučajevi
mogu da budu izvor jednog semiotičkog problema, ali taj semiotički
problem nema nikakve veze s procesom stimulus-odgovor, veđ pre s
našom sposobnošću da ga prepoznamo. Drugim rečima, mogu
odrediti da je aktuelni rak nekog pacijenta X nastao usled neke davne
stimulacije njegovih ćelija, izazvane nekim zračenjem. Pošto ja to
prošlo zračenje ne ,,vidim“, izvodim njegovo pređašnje postojanje iz
njegove posledice. Uzimam posledicu kao znak ili simptom njegovog
sada odsutnog uzroka. No ako ispravno nagađam, postojao je jedan
pravilni uzročno-posledični odnos, započet zračenjem, a završen od-
govorom ćelija, i to preko nekog beskrajnog lanca fizičkih stanja. Zra-
čenje je na neki način odsutan Dinamički Predmet, predstavljen tre-
nutnim stanjem ćelija, ali ta situacija je vezana za semiozu preko moje
kompetencije, i ne uobražavam da je za semiozu vezana ćelija. Neki
žitelj Kalifomije mogao bi da pretrpi strujni udar zato što je neko, s
neke planete udaljene milijardama svetlosnih godina od Zemlje,
poslao električni signal, dok nas sunčevi zraci pogađaju oko osam
minuta pošto su emitovani, ali i u jednom i u drugom slučaju imamo
pravo da smatramo kako su A i B ko-prisutni.
Jedan proces semioze je, međutim, uvek tročlan: ili A ili B je
odsutno, a jedno od njih moguće je videti kao znak onog drugog na
osnovu nekog trećeg elementa C, nazovimo ga kodom, ili procesom
tumačenja koji je pokrenut pribegavanjem kodu.
Udarim pacijenta onim malim čekićem u koleno, a on mrdne
nogom kao da hoće da šutira. Obično, ako izuzmemo patološke sluča-
jeve, izgleda da je u pitanju refleksni pokret od koga pacijent ne može
da se uzdrži. Taj proces je dvočlan. No uzmimo sada da sam ja pa-
cijenta udario 1980. godine, a on mrdnuo nogom 1985. Hoću li još
uvek izjaviti da je udarac A uzrok okasnelog refleksa B? Da li je pa-
cijent tokom tog vremenskog razmaka mogao da se, na osnovu slo-
bodne odluke, uzdrži od pokretanja noge?
Nisam kadar da odgovorim na ovo pitanje. No kao semiotičar
jesam kadar da odgovorim na jedno slično pitanje. Ako nekome ka-
žem molim vas, mrdnite nogom, pa sačekam, ostaje neizvesno kako će
primalac odgovoriti. Moglo bi se reći da je vremenski razmak između
moje zapovesti i njegovog odgovora ispunjen mnogim prelaznim ko-
racima, i da moj aktuelni problem, na kraju krajeva, i nije mnogo
drugačiji od onoga koji se tiče veze između davnog zračenja i sada-
šnjeg raka. Ovde se može prigovoriti da je i u slučaju zračenja ćelija
mogla da odgovori ili da ne odgovori onako kako je učinila. Bilo kako
bilo, znam da u procesima semioze kod čoveka imamo na raspo-
219
laganju neke druge neoborive dokaze. Ako bih od deset različitih oso-
ba tražio da mrdnu nogom, vrlo bih verovatno dobio deset različitih
tumačenja moje zapovesti. I, što je još važnije, mogao bih da dobijem
mnoga različita tumačenja tih deset tumačenja, a najprostiji fakto-
rijelni račun mogao bi da nam kaže koliko je raznih tumačenja moglo
da se proizvede iz mog početnog izraza.
Nije nužno suprotstavljati neko visoko (ljudsko) ponašanje ne-
kom niskom (biološkom). Dovoljno je osloniti se na dva različita
apstrakma modela (i) jedan tročlani model, u kome se između A i B
nalazi neki nepredvidivi i potencijalno beskonačni niz C, i (ii) dvo-
člani model u kome A izaziva B, bez ikakvog posredovanja. Postoji
jedan prostor izbora i pretpostavljene indeterminisanosti, dok je ne-
prostor između A i B prostor slepe nužnosti i neizbežne determini-
sanosti. Mnogima od naših ljudskih poslova upravlja model (ii). Ne bi
mi nimalo teško palo da prihvatim ideju po kojoj mnogim biološkim
procesima upravlja model (i), pod uslovom da se to može dokazati.

4.1.6. Prostor C

Možda če jednog dana nauka dokazati da je prostor C samo

privid, kao eterični prostor, zamišljen da bi ispunio „prazninu" u kojoj
se odvijaju determinističke pojave koje izmiču našoj aktuelnoj svesti.
No dok ne kucne taj čas moracemo se baviti prostorima C. U svakom
slučaju, znamo da se u prostoru C dešava pojava koja se može semio-
tički zabeležiti: komunikativni konteksti. Ljudska bica ne odašilju
znakove uprazno, oni ,,govore“ drugim subjektima, nalazeči se među
njima, a ovi, opet, čine to isto. U mojoj semiotici jedan dobar zna-
kovni sistem obuhvata i neke kontekstualne selekcije. Njegov format
je sledeči: „izraz x označava neki sadržaj koji če u kontekstu 1 biti y,
a u kontekstu 2 biče k.“
Jedan takav format, s uputstvima, predstavlja tip kompetencije
koja nam dozvoljava da protumačimo signal da treba da se zaustavimo
na raskrsnici dveju ulica koje su pod pravim uglom:
ako niko na viđiku, prođi
{ ako druga kola zđesna, saeekaj

STOP

1— ako p eša k --------------------prvo pažljivo pogledaj, zatim prođi

220
 Model se usložnjava ako se uvedu fizičke i zakonske posledice
koje trpi onaj ko se ne povinuje uputstvima. Tada bi prostor C u kome
se uputstva tumače mogao imati sledeča obeležja:
- primalac bi, uprkos svemu, mogao posumnjati da pošiljalac laže;
- primalac ne poznaje kod;
- primalac razume poruku i reši da je zanemari.

Ipak, ova obeležja pretpostavljaju postojanje nekog svesnog

subjekta, a Čelada (Celada) u svom ogledu primečuje da sam u svom
radu na simpozijumu priznao da svest nije unapred dati rekvizit semi-
oze. Želeo bih da se ovim još malo pozabavim, pošto mi izgleda da se
na tom terenu mogu sresti semiotičari i imunolozi.

4.1.7. Semioza bez svesti

Moja uputstva o zaustavljanju (v. gore) mogu i da se ubace u

kompjuter - ukoliko je on programiran tako da opaža stanja iz spolja-.
šnjeg sveta kao što je prolazak automobila. U ovom slučaju moglo bi
se prigovoriti da pretpostavljeni tročlani proces postaje dvočlani
proces u kome je lanac stimulus-odgovor izdeljen na segmente, nizo-
ve strogo determinisanih binamih izbora. Jednostavno, uputstvo iz
bejzika ,,if-then-else“ jeste proces stimulus-odgovor s binamom struk-
turom. Takav proces mogao bi da bude sačinjen od milijardi nužnih
binamih razdvajanja, a to bi još uvek bio slepi niz nezaobilaznih izbo-
ra. No jedan normalni personal computer nije dobar primer veštačke
inteligencije.
Pretpostavimo da instaliramo sistem sačinjen od tri tomja, sva-
ki toranj je na vrhu jednog od triju brežuljaka, na po tri kilometra
razdaljine. Na toranj 1 stavljamo mehanički uređaj 1 koji emituje
električni signal A kada neko uđe u toranj. Na toranj 2 stavljamo
mehanički uređaj 2 pomoču kojeg se pali svetlo kada fotočelija primi
signal uređaja 1. Ovaj odnos je nužan, uređaj 2 prima signal koji emi-
tuje uređaj 1 i reaguje na jedini moguči način. Zatim na toranj 3
stavljamo uređaj 3 u koji je ugrađeno sledeče uputstvo:
Kada v id iš da se sv etlo pali na tom ju 2 , Iaserskim zrakom uništi toranj
1, ali sam o u slučaju da je:
(i) ponedeljak;
(ii) H am let nesiguran h o č e Ii biti ili ne biti;

221
 (iii) g la g o l ,,biti“ shvaćen kao u trećoj hip otezi iz P laton ovog
Parmenida;
(iv) s tvoje strane prethodno d on esen a svaka od navedenih odluka,
a nisi uspeo da uništiš toranj 1.

Svi će složno priznati da se od uređaja 3 traži da đonese niz pri-

lično teških odluka, na osnovu niza prilično dvosmislenih uputstava, i
da uređaj 3 mora, ne bi li ih razumeo, da ekstrapolira iz skupa pretho-
dno dobijenih informacija. Zbilja, od uređaja 3 traži se da identifikuje
neke sasvim nove kontekste i da rekonstruiše svoj sistem uputstava
(drugim rečima, da stvori po jedan novi kod za svaku novu situaciju).
Kada je uređaj 3 u stanju da to učini, onda govorimo o veštačkoj
inteligenciji.
Kako bi uspeo da izvrši svoj zadatak, od uređaja 3 traži se da
pravi abdukcije.

4.1.8. Abdukcija
Abdukcija je proces zaključivanja (inače, naziva se i hipote-
zom) koji se suprotstavlja dedukciji utoliko što dedukcija polazi od
nekog pravila, razmatra jedan slučaj za koji važi to pravilo i automat-
ski izvodi nužni zaključak. Dobar primer dedukcije je:
(i) svaki put kada A udari, onda B m rdne nogom ;
(ii) ali A je udario
(iii) onda je B mrdnuo n ogom

Pretpostavimo sada da ja, ne znajući ništa o svemu ovome, vi-

dim kako je B mrdnuo nogom. Iznenađen sam tim čudnovatim isho-
dom (iii). Na osnovu prethodnih iskustava iz različitih područja (uočio
sam, na primer, da psi zavijaju ako im se stane na rep) pokušavam da
postavim još nepoznato pravilo (i). Kada bi pravilo (i) važilo i kada bi
(iii) bilo ishod jednog slučaja (ii), tada (iii) više ne bi bilo iznena-
đujuće.
Očigledno, moja hipoteza mora da se isproba da bi se mogla
pretvoriti u zakon, ali ima (u semiozi) mnogih slučajeva u kojima ja
ne tragam za Univerzalnim Zakonima, nego za Objašnjenjem, kadrim
da ukine dvosmislenost pojedinačnog komunikativnog čina. Neko ka-
že ruža, a ja ne znam podrazumeva li on neki crveni cvet, ili genitiv
imenice ruž. Zamišljam da je govornik odgajivač cveća i kladim se da
je prvo tumačenje tačno. Utoliko bolje ako abdukciju potkrepljuje
kontekst (kontekst kao ovo je ruža koju sam odgajio bio bi siguran
222
trag). Jednom rečju: abdukcija je jedan tipičan proces zahvaljujući ko-
me u semiozi možemo da donosimo teške odluke, sledeci nepouzdana
pravila.
Problem imunologa je da odluče da li se pred njima - kada se
bave limfocitima - nalaze ili ne nalaze fenomeni ove vrste.

4.1.9. Prepoznavanje
Imunolozi često koriste reč prepoznavanje. Hodam, noga mi
upadne u rupu na tlu i saplićem se. Hoću li reći da ,,prepoznajem“ ru-
pu? Mislim da najveći broj stemih fenomena koje genetika proučava
pripada ovoj vrsti procesa, gde imamo prosto stimulus-odgovor. Kako
jedan drugog prepoznaju protagonisti takozvanog imunološkog
sistema?
Pretpostavimo da učimo nekog majmuna da navuče mkavice, te
mu dajemo više parova u raznim veličinama. Životinja će sve da ih
proba, dok ne pronađe one koje odgovaraju njenim prstima. Nećemo
reći da šimpanza „prepoznaje" svoje rukavice. On jednostavno uzima
one koje su mu potaman.
A sada, pretpostavimo da ga učimo da prepozna mkavice prave
veličine preko nekih morfoloških obeležja (na primer, da budu smeđe
sa zlatastom zvezdicom). Životinja u ponedeljak nauči koja su obe-
ležja njenih ličnih mkavica, u utorak vidi jedan takav par, s istim
obeležjima, i prepoznaje ih kao svoje.
Sta se dešava kada šimpanza ili ljudsko biće prepoznaju nešto
ili nekoga? Oni dovode u vezu kako svoje aktuelno opažanje tako
i sećanje na neko pređašnje opažanje X2 s nekim apstraktnim tipom X.
Prelaze s jedne prisutnosti (aktuelno opažanje), posredstvom modela,
na jednu odsutnost (pređažnje opažanje). Prepoznavanje je uvek tro-
člani proces, zato što se u njemu uvek porede dve pojave (jedna ak-
tuelna, druga upamćena) i jedan tip. Vidim jednu olovku, setim se
olovke koju sam juče upotrebljavao i odlučujem da su obe jedna te ista
olovka, zato što ih poredim s tipom X u svom umu. Proces je tročlan
zato što nije nužno da se sva obeležja olovke uskladištena u mom
pamćenju podudare s obeležjima olovke koju trenutno opažam. Vero-
vatno ju je neko u međuvremenu koristio, dakle njena dužina se
smanjila, ali ako je olovka tipa X u preseku okrugla, žuta i u dnu
označena zvezdicom, a pojava koju trenutno opažam ima ista perti-
nentna obeležja, dužina postaje nevažna.
Jedino pomoću ovog mehanizma mi smo u stanju da prepozna-
mo nekoga koga smo sreli pre deset godina, iako su se promenili
223
njegova težina, količina dlačica u bradi, bore na licu ili broj zuba.
Prepoznajem X v predmet svog trenutnog opažanja, kao jednak s X2,
predmetom svog pređašnjeg opažanja, ako sam zadržao u pamčenju
apstraktni tip X koji je uzeo u obzir samo neka pertinentna svojstva.
Inače ne bismo bili u stanju da prepoznamo, danas/izvesnog Paola ko-
jeg smo upoznali pre dvadeset godina, kao jedva dvadesetogodišnjaka
(a često i ne uspevamo u tome, zato što je u našem pamčenju i po
našim emocionalnim kriterijumima ,,naš“ Paolo čovek guste cme
kose).
Ne postoji nikakvo opšte pravilo po kome se utvrđuju perti-
nentni kriterijumi. Oni zavise od^raznoraznih praktičnih potreba. Ne-
kom oficiru koji treba da pošalje tri vojnika na neprijatelja, potrebno
je samo nekoliko pertinentnih obeležja da bi prepoznao vojnika: po
svoj prilici, da je srednjih godina, muškog roda i nosi uniformu. Ofici-
ra ne zanima po čemu se razlikuju Paolo, Pjetro i Đuzepe. Međutim,
ako zaljubljeni čovek traži svoju voljenu od pre mnogo godina,
potreban mu je veči broj pertinentnih obeležja (ako je voleo Sofiju
Loren, ne može da je pobrka s Omelom Muti).
U procesima semioze kriterijum za prepoznavanje menja se u
zavisnosti od različitih konteksta. Mogu li imunolozi da kažu kako se
ista stvar dešava s limfocitima?

4.1.10. Modeli i metafore

Ako je odgovor na prethodno pitanje odrečan, to ne znači da
imunolozi treba da se klone semiotičkog žargona. To znači samo da
oni mogu semiotičke modele koristiti jedino kao modele.
Cesto je govoreno da u nauci ne bi trebalo koristiti metafore.
Međutim, Maks Blek (Black 1962) napravio je ubedljivu razliku iz-
među jezičke upotrebe metafora i naučne upotrebe modela. Ima sraz-
memih, a ima i anaiognih modela. U oba slučaja, model vrši selekciju
jednog skupa pertinentnih obeležja predmeta koji odražava ili prika-
zuje na mapi. Srazmemi modeli nastoje da reprodukuju formu origi-
nalnog predmeta, dok analogni modeli nastoje da reprodukuju samo
apstraktne strukture ili sisteme relacija originalnog predmeta. Nadalje,
oni reprodukuju originalni predmet na podlozi koja je drugačija, i
posredstvom jedne drugačije mreže relacija. Tako jedno strujno kolo
može da se upotrebi kao model za neki hidraulični fenomen, ili za neki
matematički problem (i obmuto). Jedna geografska karta je srazmemi
model s nekim elementima analognog modela.
224
 U ovom smislu, funkcionisanje nekog Ijudskog jezika može se
uzeti kao model za izvesne biološke fenomene, ili obmuto. No trebalo
bi da važe barem dva uslova: (i) mora se znati da mapa nije teritorija
i (ii) svojstva modela trebalo bi poznavati bolje od svojstava predmeta
koji se definiše.
Ne znam koliko je, do koje mere, drugi zahtev ispunjen u semi-
otičkom pristupu imunologiji. Ne znam koliko vi znate o imunolo-
škim sistemima, ali na nesreću znam koliko malo semiotičari znaju o
semiozi i sistemima označavanja.
Možda drugi zahtev i nije toliko taksativan kao što izgleda.
Obično verujemo da nešto složenije treba objasniti nečim jeđnostav-
nijim. Ovo je redukcionistički put. Idući tim putem, semiotičar može
pokušati da jezik objašnjava upotrebljavajući genetski kod kao mođel.
Ne očekujem da ovaj put daleko vodi.
Plodonosnu altemativu moglo bi da predstavlja objašnjavanje
jednostavnijeg složenijim. Ta ideja mi se više dopada. Ona je smela,
ali može dati rezultate. U tom smislu ja ne pozivam imunologe da se
manu upotrebe semiotičkih modela.
Bilo kako bilo, na početku svog ogleda rekao sam da možda
imunologija može da pomogne semiotici. Dozvolite mi da zaobiđem
ovo pitanje ako imunološke fenomene valja posmatrati kao jedno-
stavnije od semiotičkih. Posle našeg simpozijuma shvatio sam da se vi
bavite nečim što je, izgleda, vrlo komplikovano.
Međutim, tokom našeg sastanka naučio sam da između trenutka
kada se neki limfocit susretne s nekim antigenom i trenutka u kome
reaguje postoji neki prostor, i da u tom prostoru treba napraviti neke
kontekstualne izbore. Moj utisak je da vaš prostor C izgleda jedno-
stavnije od našeg. No on je, uprkos tome, prostor.
Da li je za jedan tročlani proces karakterističnija nepred-
vidljivost, ili jednostavno i dramatično postojanje nekog prostora?
Ako prihvatimo drugi odgovor (a mislim da će Đorđo Prodi [Giorgio
Prodi] poći tim putem), onda je samo postojanje jednog fenomena
semioze zajemčeno samim postojanjem nekog prostora C, a ne nje-
govom složenošću i nepredvidljivošću. To znači da se duboko u bio-
loškim procesima ugnezdio jedan elementami mehanizam odakle
izvire semioza.
Još nam preostaje da utvrdimo da li opseg i nepredvidljivost
nekog prostora C predstavljaju prag između viših i nižih bioloških
prostora - ili je složenost prostora C samo još jedna ,,optička“ varka,
prouzrokovana ograničenošću našeg saznanja. Ovde je u pitanju
dramatičan problem granica između duha i materije, kulture i prirode.
225
4.2. ROGOVI, KOPITA, CIPELE: TRITIPA
ABDUKCLJE2

4.2.1. Rogovi

4.2.1.1. Aristotel i preživari

U Drugoj analitici (II, 98, 15 i dalje) Aristotel, baveći se

problemom tipa deobe koju treba načiniti da bi defmicija bila valjana,
navodi jedan neobičan primer:
Sada m i, uostalom , g ovorim o oslanjajući se na tradicionalne zajedni-
čk e im enice: ipak, ne treba posm atrati sam o njih, n eg o i pokušati da
otkrijem o postoji li i nešto drugo što zajednički određuje, a ukoliko je
takav slučaj treba to određenje prihvatiti, posm atrajući zatim iz kojih
predm eta on o sled i, a kakvi p ojm ovi iz njega. N a primer, iz životinja
koje imaju ro g o v e sledi da on e poseduju i treći stom ak i da su im svi
zubi na jednoj jedinoj v ilic i. K ada se to sazna, trebalo bi, s druge stra-
ne, posm atrati iz kojih životinja sledi posed ovan je rogova.

Definisati datu jedinicu za Aristotela znači odrediti rod i spe-

cifičnu razliku: rod i razlika omeđuju vrstu.
Definicija se razlikuje od silogizma: „onaj ko definiše ne doka-
zuje postojanje onoga što treba definisati" (Druga analitika, II, 92b,
20), zato što jedna defmicija govori šta neki predmet jeste, a ne da on
jeste. Ipak, reći šta neki predmet jeste znači i reći zašto on jeste, naime
saznati uzrok njegovog postojanja (ibid. II, 93a 4). Taj uzrok biće
srednji termin u narednoj dedukciji, odakle će se moći izvesti
postojanje definisanog predmeta ( ibid. II, 93a 5 i dalje).
2Ovo poglavlje predstavlja preradu dva ranija teksta: „Pas i konj: jedan vizuelni tekst
i nekoliko verbalnih zabluda" (,,I1 cane e il cavallo: un testo visivo e alcuni equivoci
verbali", VS 25,1980) i „Nagađanje: od Aristotela do Šerloka Holmsa" („Guessing:
from Aristotle to Scherlock Holmes", VS 30,1981), i već se pojavio na italijanskom
jeziku pod naslovom „Znak triju“ (,,H segno dei tre“, prir. U. Eco i T. A. Sebeok,
Milano, Bompiani, 1983). Ovde se preštampava zato što daje neke teorijske pretpo-
stavke za pojam tumačenja.

226
 Pretpostavimo kako data vrsta S može da se definiše kao M (pri
čemu je M definicija koja obuhvata i rod i specifičnu razliku). Onda
bi M trebalo da bude razlog što S poseduje i karakteristike P: na pri-
mer, životinje s rogovima S imaju samo jedan red zuba (P) zato što su
M (definicija koju treba pronaci). Nadalje, ako se M ubaci kao srednji
pojam demonstrativnog silogizma, može se formulisati sledeči primer
valjane dedukcije u modusu barbara:

(1) sv i M su P
svi S su M
sv i S su P.

Ako se ova deduktivna shema koristi kao sredstvo za predvi-

đanje, kadri smo da utvrdimo javijaju li se posledice koje su defacto
izvedene.
Stoga su definicija i silogizam, iako radikalno različiti, na neki
način povezani. Definicija ne može da se demonstrira kao zaključak
silogizma (zato što je samo postulirana), a ipak joj sledi slogizam, koji
nam omogućuje da vidimo da li relaciju potvrđuju činjenice.
Dakle, Aristotel treba da ponudi neku valjanu defmiciju rogatih
životinja. On ovaj problem dobro poznaje, posvetio mu je dve duga-
čke rasprave u Delovima životinja. Prikupio je sledeđe izvesne
podatke:
(2) S ve životin je s rogovim a imaju sam o jedan red zuba - to je st nedostaju
im g om ji sekutici (6 6 3 b -6 6 4 a ).

(3) Ž ivotinje b ez rogova imaju d m ga odbrambena sredstva (6 6 3 a -6 6 4 a ).

T o v aži za životin je sa zubim a ili kljovam a, ali i za kam ilu (kao što ć e -
m o videti, ona i životin je s rogovim a imaju m n o g e zajedničke od lik e),
koju štiti telesna m asa.

(4) S v e životinje s rogovim a im aju četiri stom aka (674a, b).

(5) N em aju sv e životin je s četiri stom aka rog o v e, na primer košuta i kam ila
(ibid.).
(6) S v e životinje s četiri stom aka nemaju g o m je sek u tiće (674a).

Bez sumnje, ovo su „iznenađujuće činjenice", pa Aristotel hoće

da ustanovi da li u defmiciji ima uzroka koji bi funkcionisao kao sred-
nji pojam u jednom mogućem silogizmu. On otuda traži neku hipote-
zu kojom bi mogao „zameniti veliki broj predikata koji po sebi ne čine
227
celinu, neki pojedinačni predikat koji bi ih sve obuhvatio“ (Peirce,
CP: 5.276).
U Delovima životinja Aristotel daje neka objašnjenja: kako bi
se životinje mogle braniti, dodatni materijal neophodan za nastajanje
rogova (nešto zemaljsko i čvrsto) dobija se na uštrb gomjih sekutiča.
Aristotel pretpostavlja da u biološkoj evoluciji, od čuvena četiri uzro-
ka (formalnog, materijalnog, eficijentnog i finalnog), glavnu ulogu
ima finalni, te da su rogovi cilj koji je priroda sebi postavila: ona,
dakle, prebacuje čvrstu materiju od koje se formira gomja vilica na
vrh glave, s ciljem da se stvore rogovi. Dakle, rogovi su finalni uzrok
nedostatka gomjih sekutiča. Otuda možemo reči da rogovi prouzro-
kuju nedostatak zuba (663b 31 i dalje).
Sledi da se treći stoinak obrazovao zbog odsustva gomjih se-
kutića, ne bi li životinje mogle da preživaju ono što ne sažvaću koliko
je potrebno (674b 10 i dalje).
Da rezimiramo: možemo reći da je po Aristotelu potreba za
zaštitom uzrok rogova, da su rogovi uzrok skretanja čvrste materije od
usta na vrh glave, to skretanje je uzrok nedostatka zuba, a ovaj je,
opet, eficijentni uzrok nastajanja više stomaka. Takođe, Aristotel kaže
da kamile, koje nemaju rogove zato što ih štiti njihova veličina, štede
na čvrstoj materiji i pretvaraju je u nekakvu tvrdu hrskavicu u gomjoj
vilici, zato što moraju da jedu bodljikave biljke.
Na osnovu ovih ideja, trebalo bi da je Aristotel uspešno posta-
vio neku definiciju životinja s rogovima (ta defmicija u Drugoj anali-
tici jeste naznačena, ali nije razrađena). No definisati znači izdvojiti
srednji pojam (uzrok), a odabrati srednji pojam znači odlučiti šta je
ono što treba objasniti.
Uzmimo da Aristotel prvo mora da protumači zašto rogate ži-
votinje nemaju gomje sekutiće. On mora da postavi jedno pravilo,
takvo da kada bi rezultat koji hoće da objasni bio slučaj ria koji se to
pravilo odnosi, taj rezultat više ne bi bio iznenađujući. Otuda on
pretpostavlja da je verovatno čvrsta materija skrenuta s vilice u cilju
nastajanja rogova. Uzmimo da:
(7) M = devijantne životinje (tj. životinje koje su skrenule
čvrstu materiju od usta do glave)
P = životinje koje nemaju gomje sekutiće
S = životinje s rogovima
Ako „imamo hipotezu kada pronađemo veoma čudnu okolnost
koja bi se mogla objasniti pretpostavkom da je posredi slučaj na koji
228
se odnosi neko opšte pravilo, pa se ta pretpostavka prihvati" (CP:
2.624), onda Aristotel može pokušati da postavi sledeći silogizam:

(8) Pravilo = Sve devijantne životinje nemaju gomje sekutice.

Slučaj = Kod svih životinja s rogovima postoji devijacija.
Rezultat = Sve životinje s rogovima nemaju gomje sekutice.
Rezultat se objašnjava kao slučaj u kome se javlja jedno opšte
pravilo, a uzrok rezultata je srednji pojam silogizma, koji proističe iz
(hipotetične) definicije: „životinje s rogovima S su one koje su M, to
jest one koje skređu čvrstu materiju od usta do glave“. Ova bitna priro-
da M može se smatrati uzrokom u dva smisla: (i) ili čini da životinje
s rogovima pripadaju nekom opštem rodu P onih kojima nedostaju
gomji sekutici (rodu koji ipak obuhvata i životinje bez rogova, poput
kamile); (ii) ili čini da je njima svojstvo P zajedničko. Ovde je Ari-
stotel maglovit (up. Balme 1975), ali za naše svrhe ta nejasnoča nema
značaja.
I tako, svi S koji su P su M. Ako se slučajno, u daljem posma-
tranju, pronađe neki S koji nije P (to jest životinja koja ima i rogove i
gomje sekutiće), time će biti dokazana neistinitost hipoteze koju pred-
stavlja definicija.
Sto se tiče pojave četiri stomaka, takvo svojstvo se izgleda
vezuje za odsustvo gomjih sekutića, kao što je već pretpostavljeno, te
se verovatno, pošto je dat rod životinja kod kojih se razvio jedan pose-
ban pribor za varenje (a taj rod ne obuhvata samo preživare, nego i
ptice), nekima od njih to dogodilo zato što su lišeni gomjih sekutića.
Definicija će još uvek biti valjana: preživari su te životinje s posebnim
priborom za varenje usled nedostatka gomjih sekutića.
Na ovome se može temeljiti sledeći silogizam:
(9) Pravilo = Sve životinje koje nemaju gomje sekutiće imaju
poseban pribor za varenje.
Slučaj = Svi preživari nemaju gomje sekutiće.
Rezultat = Svi preživari imaju poseban pribor za varenje.
Valja reći da se Aristotel nađe u nebranom grožđu kada pokuša
da objasni osoben položaj kamile, što dokazuje koliko je teško napra-
viti ,,valjanu“ deobu, koja bi se pokoravala nekom globalnom sistemu
uzajamno povezanih definicija (što se jasno vidi u Delovima životinia
642b 2 0 -6 4 4 a . 10).

229
4.2.1.2. Pers i pasulj

Očigledna je sličnost veđ pomenutih zaključaka (8) i (9), koje

reguliše model (1), i poznatog problema belog pasulja koji postavlja
Pers (CP: 2.623). Naime, suočen s iznenađujućom činjenicom nekih
zma pasulja koja su bela, Pers ih definiše kao „bela zma pasulja koja
potiču iz ove vreče“. Ona koja potiču iz ove vreće je srednji pojam, isti
onaj koji je na delu u predloženom zakonu i sledećem silogizmu:
(1 0 ) P ravilo = S va zrna pasulja koja potiču iz o v e v reće su bela.
Slučaj = O va zm a pasulja potiču iz o v e vreće.
R ezultat = O va z m a pasulja su bela.

Nema razlike između onoga što Pers naziva hipotezom ili

abdukcijom i napora da se, prema Aristotelu, formuliše definicija gde
se kaže šta neki predmet jeste, objašnjavajući, kao hipotezu, zašto on
jeste kakav jeste, iznoseći sve moguće elemente za dedukciju po kojoj
će, ako je pravilo dobro postavljeno, svaki rezultat dokazati da taj
predmet jeste.
Zanimljivo je pitanje zašto Aristotel izvesnu pažnju poklanja
onome što se zove apagdge, razmatranju kakav se zaključak dobija
„kada je jasno da je prvi stav vezan za srednji pojam, a nije jasno da
je srednji pojam vezan za treći stav, mada je to verovatno, ako ni zbog
čega dmgog, a ono barem zbog onoga što sledi“ (Prva analitika II 69a
20), ali on, kako se čini, ne poistovećuje apagdge s definisanjem.
Tačno je da je on smatrao kako se do definicije dolazi jednim naučnim
postupkom, koji teži izražavanju neke nepobitne istine, gde dejiniens
i definiendum mogu potpuno da zamene mesta; pa ipak, bio je svestan
činjenice da jedan isti fenomen može imati mnoge definicije koje
upućuju na različite uzroke (Druga analitika II, 99b), već prema tipu
postavljenog pitanja, tojestpremaraspoznavanju (ili izboru) činjenice
koja bi zbilja bila najviše iznenadujuća. Da je Aristotel eksplicitno
priznao da prihvata takve posledice, eksperimentalni i abduktivni ka-
rakter svih naučnih definicija postao bi mu apsolutno jasan.
Pers, međutim, uopšte ne sumnja: ne samo što smatra da su
abdukcija i apagoge ista stvar, nego tvrdi i da abdukcija reguliše svaki
tip saznanja, uključujući i opažanje (CP: 5.181) i pamćenje (CP:
2.625).
A ipak, očigledno je da za Aristotela definisati iznenađujuće
činjenice (v. slučajeve pomračenja i grmljavine) znači napraviti hije-
rarhiju uzročnih veza pomoću jedne vrste hipoteze, koja može biti
230
potvrđena samo ako dovodi do deduktivnog silogizma koji predviđa
naknadne provere.
U svetlu onoga što je dosad napomenuto, treba ponovo razmo-
triti Persovu definiciju abdukcije. U CP: 2.623 Pers kaže da se u
indukciji pravilo izvodi iz jednog slučaja i jednog rezultata, dok se u
hipotezi iz jednog pravila i jednog rezultata izvodi slučaj. Prema Ta-
gardu (Thagard 1978), postoji razlika između zaključivanja u hipotezi,
o slučaju, i u abdukciji, o pravilu. Pobliže čemo se pozabaviti ovim
aspektom u 4.2.1.4, no zasad je važno naglasiti da pravi problem nije
u tome hoče li se prvo nači slučaj ili pravilo, nego pre kako istovreme-
no dobiti i slučaj i pravilo, jer među njima postoji korelacija, povezuje
ih jedna vrsta hijazma gde je srednji pojam suštinski element tokom
čitavog zaključivanja.
Srednji pojam je dispozitiv koji pokreče čitav proces. U
primeru s pasuljem, Pers je mogao odrediti da bitan činilac nije odakle
potiče pasulj, nego, recimo, ko ga je tamo doneo; ili, mogao je da
pretpostavi da pasulj potiče iz neke fioke ili zdele koje se nalaze neda-
leko od vreče. Isto tako, Aristotel je mogao da odredi da su suštinski
elementi njegovog probiema ne skretanje čvrste materije (objašnjenje
koje je zbilja veoma tanano) ili potreba za zaštitom, nego nekakav
drugi uzrok. Smisliti dobar srednji termin, to je genijalna zamisao.
Dabome, ima pravila koja su do te mere očigledna da odmah
nagoveštavaju kako treba potražiti srednji pojam. Zamislimo da se u
jednoj sobi nalaze samo sto, pregršt zma belog pasulja i vrećica. Ra-
spoznavanje odlučujućeg elementa, „koja potiču iz ove vreće“, bilo bi
prilično lako. Ako na stolu zateknem tanjir s tunjevinom iz konzerve,
a nešto dalje otvorenu konzervu gde više nema tunjevine, hipoteza
skoro automatski usledi: međutim, taj automatski sud ipak ostaje hi-
poteza, zbog onog skoro.
Stoga, i u slučajevima kada je pravilo očigledno, a zaključak se
tiče samo slučaja, hipoteza nikada ne pruža izvesnost. Pers (2.265)
tvrdi da ako pronađemo fosile riba duboko u unutrašnjosti neke zem-
Ije, možemo da pretpostavimo da je nekad davno to podmčje bilo pre-
kriveno morem. Izgleda da čitava dosadašnja paleontološka tradicija
potkrepljuje takvu abdukciju. Ali zašto ne dati prednost drugačijem
objašnjenju, na primer da je neko nepoznato čudovište na tom mestu
ostavilo tragove svog piknika, ili da je neki reditelj pripremao scenu
za snimanje filma Neandertalac uzvraća udaracl Coeteris paribus (tj.
ako u blizini nema glumaca i filmadžija, ako novine nisu nedavno pi-
sale o zagonetnim pojavama koje su valjda prouzrokovali vanzemalj-
ci, itd.), paleontološko objašnjenje biće ipak najekonomičnije.
231
Međutim, poznata su nam i mnoga lažna naučna objašnjenja koja su
delovala vrlo ekonomično (na primer, geocentrična paradigma, flo-
giston i dr.), a ipak ih je zamenilo nešto naizgled „nepravilnije" i
,,nenormalnije“.

4.2.1.3. Zakoni i činjenice

Koliko god izgledali paradoksalno, pomenuti problemi navode

nas na pomisao da postoje dva tipa abdukcije: prva polazi od jedne
posebne iznenađujuče činjenice, ili od više njih, a završava se hipote-
zom o jednom opštem zakonu (izgleda da se to dešava kod svih nauč-
nih otkriča), dok druga polazi od jedne posebne iznenađujuče činjeni-
ce, ili od više njih, a završava se hipotezom o nekoj drugoj posebnoj
činjenici za koju se pretpostavlja da je prouzrokovala prethodnu ili
prethodne (ovo je, izgleda, slučaj kriminalističke istrage). Da li su u
maločas navedenom primeru fosili slučaj jednog opšteg zakona, ili
posledica jednog posebnog čudnovatog uzroka (defacto , mogao bi se
definisati kao kršenje važečih normi)?
Moglo bi se reči da se prvi tip abdukcije tiče prirode univerzu-
ma, a drugi prirode tekstova. Pod ,,univerzumom“ podrazumevam,
intuitivno, svetove čije zakone naučnici obično tumače, a pod ,,tek-
stom“ koherentni niz propozicija koje povezuje neki topic, ili
zajednička tema (up. Eco 1979). U ovom smislu, i niz događaja koje
neki detektiv istražuje može da se defmiše kao tekst: ne samo zato što
se može svesti na niz propozicija (kriminalistička priča ili zvanični iz-
veštaj o nekoj istinskoj istrazi nisu ništa drugo), nego i zato što verbal-
ni ili slikarski tekstovi, kao i kriminalistički slučajevi, da bi se prepo-
znali kao koherentne autoeksplikativne celine, iziskuju jedno „idiole-
katsko pravilo", sopstveni kod, objašnjenje koje dejstvuje za njih i
unutar njih, i ne može se preneti na druge tekstove.
A ipak, ova distinkcija nije baš ubedljiva. Ako je abdukcija op-
šti princip koji reguliše čitavo ljudsko znanje, ne bi trebalo da postoje
neke bitne razlike između dva tipa abdukcije. Da bismo protumačili
neki tekst veoma često koristimo intertekstualna pravila: ne samo žan-
rovska, u književnim tekstovima, nego i neke opšte norme, retoričke
endoxa (poput pravila „cherchez la femme“ u nekom zločinu). Ana-
logno tome, da bi se objasnio neki univerzum često pribegavamo
zakonima koji funkcionišu samo u nekim njegovim specifičnim delo-
vima, a nisu ad hoc\ uzmimo slučaj komplementamosti u fizici.
232
 Mislim da. se, uopšteno rečeno, mehanizam abdukcije može
razjasniti samo uz pretpostavku da posmatramo univerzume kao da su
tekstovi, a tekstove kao da su univerzumi. Iz tog ugla više se ne vidi
razlika između dva tipa abdukcije. Kada se neka pojedinačna činjeni-
ca uzme kao eksplikativna hipoteza neke druge pojedinačne činjenice,
prva funkcioniše (unutar datog tekstualnog univerzuma) kao opšti
zakon kojim se druga objašnjava. Nema potrebe da se napominje kako
bi i opšte zakone, u meri u kojoj se izlažu dokazivanju neistinitosti i
potencijalnom konfliktu s altemativnim zakonima koji jednako dobro
objašnjavaju iste činjenice, trebalo smatrati činjenicama posebne pri-
rode, ili opštim modelima izvesnih činjenica, pri čemu ove prouzro-
kuju objašnjenje nekih dmgih činjenica.
Nadalje, u naučnom otkricu zakoni se formulišu pomocu otkri-
vanja nekih drugih činjenica, a u tumačenju teksta ustanovljavaju se
neke nove značajne činjenice pretpostavljajući izvesna opšta (inter-
tekstualna) pravila.
Mnoga savremena istraživanja poistovećuju abdukciju s
nagađanjem lekara i istoričara (up. Ginzburg 1979). Jedan lekar traži
kako opšte zakone tako i specifične i posebne uzroke, dok jedan istori-
čar radi na iznalaženju kako istorijskih zakona tako i posebnih uzroka
posebnih događaja. U oba slučaja, lekari i istoričari nagađaju o tekstu-
alnom kvalitetu niza naizgled nepovezanih elemenata. Time mnoštvo
svode na jedno. Naučna i medicinska otkrića, kriminalističke istrage,
istorijske rekonstmkeije, filološka tumačenja književnih tekstova
(njihovo pripisivanje određenom autom na osnovu stilističkih rešenja,
,fair guesses“ povodom izgubljenih reči i izraza), sve su to slučajevi
razmišljanja zasnovanog na nagađanju. Verujem da otuda analiza
procedura nagađanja, kada se istražuje neki zločin, može na nov način
da rasvetli procedure nagađanja u nauci, a opis procedura nagađanja u
filozofiji može da na novi način rasvetli lekarske dijagnoze.

4.2.1.4. Hipoteza, abdukcija, meta-abdukcija

Kao što je naznačeno u 4.2.1.2. (up. značajna Tagardova zapa-

žanja), Pers je verovatno mislio na dva tipa zaključivanja: hipotezu,
izolovanje nekog već kodifikovanog pravila s kojim se neki slučaj do-
vodi u korelaciju preko zaključka, i abdukciju, provizomo prihvanje
nekog eksplikativnog zaključka koji treba podvrgnuti eksperimental-
noj proveri i kome je cilj da se, uz slučaj, pronađe i pravilo.
233
 Možda je bolje (ne uzimajuci u obzir Persove termine) razli-
kovati tri tipa abdukcije. Držacu se nekih putokaza Bonfantinija i
Pronija (1983) i mnogih Tagardovih predloga, a spisku pojmova_do-
dacu i jedan novi, meta-abdukciju.
a) Hiperkodifikovana hipoteza ili abdukcija. Dat je zakon, auto-
matski ili poluautomatski. Nazovimo ovaj tip zakona kodifikovanim.
Važno je pretpostaviti da i tumačenje preko kodova iziskuje abduk-
tivni trud, makar on bio i minimalan. Uzmimo da ja znam kako na
italijanskom uomo znači „odrasli muškarac" (savršeni slučaj jezičke
kodifikacije), i uzmimo da ja verujem da sam čuo izraz uomo\ kako
bih razumeo njegovo značenje, najpre moram pretpostaviti da je
posredi ispoljavanje (token) jedne italijanske reči (type). Čini se da je
najčešče postupak tumačenja automatski, ali je dovoljno živeti u nekoj
intemacionalnoj zajednici gde se govore mnogi jezici, pa da se shvati
da naš izbor nije potpuno automatski. Prepoznati neku pojavu kao
token u kome se ispoljava dati type iziskuje postavljanje nekih hipo-
teza o kontekstu izraženog i diskurzivnom ko-tekstu. Tagard smatra
da je ovaj tip (koji po njemu odgovara hipotezi) blizak mom pojmu
hiperkodifikovanja (up. Eco 1975: 2.14), kao slučaj-zaključivanje
kojim se traga za najboljim objašnjenjem.
b) Hiperkodifikovana abdukcija. Da bi se dobilo pravilo, mora
se izvršiti selekcija, iz niza jednako verovatnih pravila kojima raspo-
lažemo zahvaljujući ispravnom poznavanju sveta (ili semiotičke enci-
klopedije, up. Eco 1979). U ovom smislu nesumnjivo imamo zaključi-
vanje kojim se traga za pravilom, Tagard ga naziva ,,abdukcijom“
stricto sensu (valja imati na umu da obim pojma abdukcije kod Ta-
garda zahvata i moj treći tip abdukcije). Pošto je od mnogih pravila
odabrano najprihvatljivije, ali nije izvesno da li je ono i ,,ispravno“,
objašnjenje je samo uzeto u obzir, dok se ne obave naknadne provere.
Kada je Kepler otkrio da Mars ima eliptičnu orbitu, on je najpre naišao
na jednu iznenađujuću činjenicu (inicijalne položaje ove planete), a
zatim je morao da bira između raznih geometrijskih krivulja, no ipak
njihov broj nije bio neograničen - a neke prethodne pretpostavke o
pravilnosti koja vlada u kosmosu nalagale su mu da potraži samo one
krivulje koje su zatvorene i nisu transcendentalne (planete ne prave
proizvoljne skokove po kosmosu, i njihovo kretanje nije spiralno, niti
sinusoidno). Ista stvar desila se Aristotelu: ne samo njegov finalistički
mentalitet, nego i mnoštvo prestabiliranih mišljenja ubedili su ga da je
potreba za zaštitom jedan od najprihvatljivijih finalnih uzroka biolo-
ške evolucije.
234
 c) Stvaralačka abdukcija. Zakon mora da se smisli ex novo.
Smisliti neki zakon nije baš tako teško, ukoliko je naš um dovoljno
,,kreativan“. Kao što cemo videti u 4.3.2.1, ova kreativnost ima i svoje
estetičke aspekte. U svakom slučaju, ovaj tip inventivnosti obavezno
traži (više no u slučajevima hiperabdukcije, ili hiperkodifikovane ab-
dukcije) da se napravi jedna meta-abdukcija. Primeri za stvaralačku
abdukciju nalaze se u onim ,,revolucionamim“ otkrićima koja menjaju
neku utvrđenu naučnu paradigmu (Kuhn 1962).
d) Meta-abdukcija. Sastoji se u određivanju da li je mogući
univerzum, ocrtan na prvom nivou naših abdukcija, isti kao univer-
zum našeg iskustva. U hiperabdukcijama i hiperkodifikovanim abduk-
cijama ta meta-ravan zaključivanja nije neophodna, zato što zakone
izvodimo iz stečenih znanja o efektivnim i već proverenim svetovima.
Dmgim rečima, poznavanje običnog sveta daje nam pravo da smatra-
mo dotični zakon već priznatim i valjanim (pa preostaje samo da se
odredi da li je posredi pravi zakon za objašnjavanje tih i tih rezultata).
U stvaralačkim abdukcijama ne raspolažemo ovakvom izvesnošću.
Trudimo se da odgonetnemo ne samo prirodu rezultata (njegov uz-
rok), nego i prirodu enciklopedije (stoga, ako se novi zakon verifikuje,
naše otkriće dovodi do promene paradigme).
Kao što ćemo videti, meta-abdukcija ima suštinski značaj ne
samo u „revolucionamim" naučnim otkrićima, nego i u (sasvim
uobičajenoj) kriminalističkoj istrazi.
Proverićemo sada pomenute hipoteze na jednom tekstu koji, po
veoma pouzdanim mišljenjima, pokazuje čitavo mnoštvo analogija s
metodima Šerloka Holmsa i koji, istovremeno, predstavlja savršeni
primer (ili alegorijski model) naučnog istraživanja: treće poglavlje
Volterovog Zadiga.

4.2.2. Kopita

4.2.2.1. Volterov tekst3

Z adig j e isk u sio kako je prvi m esec braka m eden, a drugi, kao što stoji
u Zendu, gorki pelen. N ije prošlo m n ogo, a v e ć je b io prinuđen da se

3 „Pas i konj“ (,,I1 cane e il cavallo"), Zadig 3, prema italijanskom prevodu Klaudija
Pavonea (Claudio Pavone), „Zadig ili sudbina“ (,JZadig o il destino", Milano, Co-
operativa Libro Popolare, 1952).

235
odrekne A zore, s kojom se v iš e nije dalo izaci na kraj, pa je krenuo da
potraži sreću u proučavanju prirode.
„N iko nije srecniji“ , govo rio je ,,od filo z o fa koji čita iz v elik e knjige
koja nam je od B o g a data da svim a bude pred očim a. Istine koje otkri-
va pripadaju sam o njemu; neguje i u zd iže svoj duh; spokojno živi; ne
boji se n ičega od ljudi, a nežna družica ne tura svu gd e svoj n o s.“
O buzet tim idejam a, p ovukao se u letnjikovac na obali Eufrata. Taimo
nije m ario za to k olik o c o lo v a v o d e protekne u sekundi ispod arkada
m osta, niti da li je u godini m iša pao koji kubni m ilim etar k iše v iše no
u god in i ovna. A m a na pam et m u nije padalo da od paučine pravi sv i-
lu, ni porcelan od razbijenih boca: n eg o je lep o nastojao da izu či svoj-
stva životinja i bilja i ubrzo je p ostao tako pronicljiv da je zapažao sto
razlika u on om e gd e su drugi Ijudi vid eli sam o jed n o te isto.
Jednog dana, dok se šetao uz iv icu n ek o g gaja, v id e kako m u pritrčava
kraljičin evnuh, a za njim se nadalo tušta i tm a uzrujanih dostojanstve-
nika, i sv i su jurcali n aok olo kao ljudi koji su izgu b ili n ešto basno-
slovno.
,,M ladicu“, reče m u prvi evnuh, ,,da n isi slučajno vid eo kraljičinog
psa?“
Z adig sm em o odvrati: „Posredi je kuja, a ne pas.“
„Im ate pravo“, priznade prvi evnuh.
,,T o je španska kujica", dodade Z adig, „nedavno se oštenila, hramlje
na levu prednju šapu, i uši su joj vrlo dugačke“ .
„Znači, vid eli ste je “ , reče prvi evnuh, sav zadihan.
,,N isam “, odgovori Z adig, „nikad je nisam v id eo , a nisam ni zn ao da
kraljica im a kuju“ .
N ek ak o baš u to vrem e, slučaj je hteo da se najlepši konj iz kraljeve
ergele otm e konjušaru u vavilon sk oj ravnici. G lavni lo v a c i sv i pre-
ostali dostojanstvenici jurili su za njim , uznem ireni poput p rvog evnu-
ha u poteri za kujom . G lavni Iovac priupita Z adiga nije Ii, m o že biti,
vid eo kraljevog konja u prolazu.
„Posredi je “, odvrati Z adig, „konj galoper brži od svih drugih. V iso k
je pet stopa, kopito m u je majušno; rep dug tri i po stope; đem okovan
u zlato od đvadeset tri karata, a p o tk o v ice od čisto g a srebra.“
„Kuda je prošao? G de je ? “ , upita glavn i lovac.
,,Ja ga uopšte nisam v id eo “ , od govori Z adig, ,,a nisam ni ču o da o
njem u govore“ .
G lavni lovac i v elik i evnuh nisu im ali ni trunčice sumnje: m ora da je
Z adig ukrao kraljevog konja i kraljičinu kuju. Skleptali su ga i odvukli
pred v elik o v e c e desterham , g d e je osuđen da dobije knutom i ostatak

236
svojih dana provede u Sibiru. T ek što se suđenje ok on čalo, kadli pro-
nađoše konja i kuju. Sudije su dobile neprijatnu dužnost da preinače
svoju presudu. N o ipak osu d iše Z adiga da plati sto unci zlata, zato što
je rekao da nije vid eo on o što je vid eo.
Prvo je valjalo platiti globu, a p osle je Z adigu dopušteno da se brani
pred velik im savetom desterham a. On progovori ovako:
„ 0 zv ezd e sudstvene, bezdani zn alci, istinosna ogledala, vi koji ste
teški poput olova, tvrdi poput gvožđ a, blistavi poput dijamanta, i zlatu
nalik po m n ogo čem u , buduči da m i je dopušteno pred ov im časnim
skupom zboriti, kunem vam se O rozm anom da nikada nisam u gled ao
poštovanu kuju kraljičinu, ni sv eto g a konja kralja nad kraljevim a. E vo
šta m i se d esilo. P ošao sam u šetnju i stigao do gaja, kad n aiđ oše č e -
stiti evnuh i m n ogop oštovan i glavn i lovac. V id eo sam da j e na pesku
neka životinja ostavila svoj trag, i b ez po m uke u o čio da je to neko
psetance. G de god je pesak bio neravan, m eđu tragovim a šapa ostale
su i neke plitke duguljaste brazde, po kojim a sam shvatio da je to bila
kuja, kojoj su bradavice v isile , pa m ora da je tu skoro dobila m lade.
B ilo je jo š tragova povrh peska, u drugom sm eru, n ečeg a što se stalno
vuklo pored prednjih šapa, te sam shvatio da im a v eom a d u gačke uši;
a pošto sam prim etio da je otisak jed n e šape uvek m anje dubok n o
ostala tri, razum eo sam da je kuja naše presvetle kraljice, ako sm em
da kažem , m alčice hroma.
Što se konja kralja nad kraljevim a tiče, moram vam reči da sam tum a-
rajuči p o stazam a u onom gaju zapazio tragove konjskih p otk ovica, a
svaka na podjednakom rastojanju od druge. E vo konja, p o m islio sam ,
koji savršeno galopira. B ilo je neke prašine na drveču uz jedan b ogaz
širok jed va sedam stopa, ali je nije bilo, računajuči od sam e sredine
puta, ni levo ni d esn o na v isin i od tri i po stope. Taj konj, rekoh ja
seb i, im a rep dug tri i p o stop e, i m ašuči njim e lev o i d esn o zbrisao j e
prašinu. P od drvečem čije su se krošnje sastavljale u neku vrstu sen ic e
v isok e pet stopa v id eo sam sv e ž e opalo lišče: razum eo sam da ih je
konj okrznuo, i stoga m ora da je bio viso k pet stopa. A zlato na đem u
m ora da j e bilo od dvadeset tri karata zato što je konj taruči o k o v o s-
tavio trag na kam enu koji sam u zeo kao probni, pa g a ispitao. N ajzad,
bilo je tragova i na nekim kam ičcim a druge vrste, od p otk ovica, te
sam izv eo zaključak da su on e od č isto g srebra.“
S v e sudije ispuniše se divljenjem prema visprenom i dubokoum nom
Z adigu. G las o njem u stiže i do kralja i kraljice. S am o se o Z adigu pri-
čalo u predsobljim a, sobam a i kabinetima; prem da je b ilo p o v iše ča -
robnjaka koji su držali da g a valja spaliti kao v ešca , po kraljevom

237
 naređenju vratiše mu glob u od četiristo zlatnih unci koju je prethodno
b io osuđen da plati. K ancelar, izvršitelji i prokuratori p osetili su g a i
uz siln e cerem onije predali m u n jegovih četiristo unci; zadržali su
sam o trista deved eset i osam , za su d ske troškove, a o n e slu g e p osle
zatražiše šta njim a pripada.
U v id e Z adig k olik o je ponekad opasno biti su v iše mudar, te ob eča
seb i da č e do prve prilike dobro pripaziti da ne kazuje šta je vid eo.
A ta prilika ubrzo dođe. Iz državne tam nice p ob eže neki zatvorenik;
prođe ispod Z ad igovih prozora. O v o g a propitaše, a on ništa ne o d go-
vori; ali dokazaše da je g led ao kroz prozor. Z b og to g zlo čin a osu d iše
ga da plati petsto zlatnih unci, a on, prem a običajim a u V avilon u ,
zahvali sudijam a što su b ili tako m ilostivi.
„V elik i B o ž e “, reče tada u seb i, „zbilja je dostojan sažaljenja onaj što
šeta po gaju kroz koji su prošli kraljičina kuja i kraljev konj! A la je
opasno gledati kroz prozor! A tek što je teško p ostići sreću u ovom
životu!"

4 . 2 . 2 2 . Hiperkodifikovane abdukcije

Ne naziva Zadig slučajno prirodu „velikom knjigom“: njega

zanima priroda kao sistem kodifikovanih znakova. Ne gubi vreme na
izračunavanje koliko centimetara vode protekne ispod mosta (u čemu
bi uživali i Holms i Pers), i ne pokušava da od krhotina boca dobije
porcelan (Pers bi tu sigumo potražio pravi običaj). Zadig proučava
„svojstva životinja i bilja“, opšte relacije koje se tiču označavanja
(hoće da zna je li svako S jednako P) i nije mu preterano stalo da usta-
novi dokle dopire njegovo saznanje.
Kada Zadig na pesku ugleda životinjske tragove, raspoznaje ih
kao tragove nekog psa i nekog konja. U oba slučaja (i psa i konja)
ispoljava se isti semiotički mehanizam, ali je slučaj konja složeniji, pa
je bolje njega podrobnije analizirati. Dakle, Zadig raspoznaje konjske
tragove. Biti u stanju te otiske izolovati, kao pojave (token) jednog
traga (type), razabrati da oni označavaju izvesnu životinjsku vrstu,
znači deliti neku preciznu (kodifikovanu) kompetenciju koja se od-
nosi na tragove (up. Eco 1975: 3.6).
Tragovi predstavljaju najprostiji slučaj stvaranja znaka, zato što
izraz, povezan s datim sadržajem, ne samo da se proizvodi kao znak
sve do trenutka kada bude prepoznat i kada bude donesena odluka da
se uzme kao znak (tragove mogu ostaviti i prirodne pojave, kao što je
lavina - a u slučaju kraljevog konja, životinja nije imala intenciju da
238
stvori znak). Tumačiti trag znači povezati ga s nekim mogucim fizi-
čkim uzrokom. Fizički uzrok moguč je samo pošto možemo da prepo-
znamo neki događaj-trag na stranicama nekog izviđačkog priručnika:
iz prethodnog iskustva nastao je običaj po kome data forma-type opet
upuđuje na klasu svojih mogučih uzroka. U ovoj semiotičkoj relaciji
su fype i type, a još nema pozivanja na ono konkretno i pojedinačno.
Kompjuter se može naučiti da prepoznaje trag čaše cmog vina na stolu
pomoču preciznih uputstava, drugim rečima da trag mora biti okru-
gao, da krug u prečniku mora imati između dva i sedam centimetara,
a da se sam krug sastoji od crvene tečnosti čija hemijska formula mo-
že biti data, zajedno sa spektralnom analizom potrebne nijanse cr-
vene boje. Jedan izraz-type nije ništa drugo nego takav niz uputstava.
Valja primetiti da se izraz-type ovako definiše u skladu s tipom defi-
nisanja kod Persa, kada on predstavlja definiciju litijuma kao normu
(CP: 2.330).
Kad se jednom izraz-type definiše, u kompjuter treba uneti
uputstva koja se odnose na korelativni sadržaj-type, i tada će on biti u
stanju da prepoznaje sve tragove tog tipa.
Ipak, neki kod tragova uključuje sinegddhsko zaključivanje,
zato što trag čaše ne reprodukuje na vidljiv način formu čaše nego, u
najboljem slučaju, njene osnove; isto tako trag kopita reprodukuje for-
mu njegovog donjeg dela i može da se dovede u vezu s klasom konja
samo uz još neko, dodatno povezivanje. Nadalje, u kodu mogu da se
pobeleže tragovi čiji je nivo pertinentnosti različit, naime neki trag
može da se poveže s nekim rodom ili s nekom vrstom. Na primer, Za-
dig ne raspoznaje samo „nekog psa“, već i „nekog španijela“, i ne
samo „nekog konja“, već i (zahvaljujući zaključivanju baziranom na
razdaljini između tragova kopita) „nekog pastuva“.
No Zadig otkriva i druge načine stvaranja znaka, to jest simp-
tome i indicije (up. Eco 1975: 3.6.2). Kod simptoma, izraz-fype je kla-
sa fizičkih događaja koji upućuju na klasu njihovih mogućih uzroka
(crvene mrlje na licu ukazuju na ospice): međutim, razlikuju se od
tragova, utoliko što je forma traga projekcija pertinentnih obeležja
koja ima forma-rype njegovog mogućeg prouzročitelja, dok se simp-
tom i njegov uzrok ne mogu nikako povezivati deo po deo. Uzrok ne-
kog simptoma nije neko obeležje forme koju ima njegov izraz-fype,
već neko obeležje koje ima njegov sadržaj-fype (uzrok je neko obele-
žje ili komponenta sememe koja je u korelaciji s datim izrazom-simp-
tomom). Zadig razaznaje simptome kada otkriva da je prašina zbri-
sana s drveća na metar levo i desno od sredine puta. Položaj prašine je
simptom da je taj položaj nešto prouzrokovalo. Isto važi za lišće opalo
239
s granja. Iz koda Zadig izvodi saznanje da su oba ta fenomena
simptomi neke spoljašnje sile koja je delovala na rezistentnu materiju,
ali kod mu ne pruža nikakvu informaciju o prirodi uzroka.
S druge strane, indicije su predmeti koje na mestu događaja
ostavlja neki spoljni vršilac radnje, i nekako se prepoznaje njihova
povezanost s tim vršiocem, te je iz njihovog stvamog ili mogućeg pri-
sustva izvodivo vršiočevo prošlo stvamo ili moguće prisustvo.
Razlika između simptoma i inđicija nalazi se u činjenici da, što
se simptoma tiče, enciklopedija beleži nužnu neposrednu, sadašnju ili
prošlu, blizinu uzroka i posledice, a prisustvo posledice upućuje na
nužno prisustvo uzroka, dok povodom indicija enciklopedija beleži
samo moguću i prošlu neposrednu blizinu posednika i posedovanog, a
prisustvo posedovanog upućuje na moguće prisustvo posednika. U
izvesnom smislu, indicije su složeni simptomi, zato što prvo treba
utvrditi nužno prisustvo nekog neodređenog vršioca koji prouzrokuje,
a zatim uzeti taj simptom kao indiciju koja upućuje na nekog, po
mogućnosti određenijeg, vršioca, a ovaj se konvencionalno prepozna-
je kao najverovatniji posednik predmeta koji je ostao na datom mestu.
Iz tog je razloga neka kriminalistička priča obično komplikovanija i
otuda uzbudljivija od neke dijagnoze zapaljenja pluća.
Zadig razaznaje indicije kada otkriva, po zlatu na kamenu i
srebru na šljunku, da je đem od zlata koje ima dvadeset tri karata, i da
su potkovice obložene srebrom. Ipak, kod Zadigu govori samo da, ako
ima zlata i srebra na kamenju, onda mora da je tu bio i nosilac zlata i
srebra koji ih je tamo ostavio, ali nikakva enciklopedijska informacija
ne može mu pouzdano reći da je njihov posednik bio konj, i to baš
onaj konj označen tragovima. Stoga, na prvi pogled, zlato i srebro i
dalje deluju kao simptomi, još ne kao indicije: eventualno, enciklo-
pedija mu može reći da i konji, uz razne druge moguće vršioce, mogu
da imaju neku zlatni i srebmu opremu.
Bilo kako bilo, do sada Zadig zna samo pravila koja su mu već
poznata, to jest da izvesni tragovi, simptomi i indicije upućuju na iz-
vesnu klasu uzroka. Još uvek je vezan za hiperkodifikovane abduk-
cije. Uprkos tome, pošto je tragove otkrio u toj šumi i u tom određe-
nom trenutku, on može da ih smatra konkretnim ispoljavanjem
indeksičkog iskaza „ovde je bio jedan konj“. Dćk obavlja prelazak
type - token, Zadig obavlja i prelazak od univerzuma intenzija do uni-
verzuma ekstenzija. Još uvek, i u tom slučaju, prisustvujemo hiperko-
difikovanom abduktivnom trudu: po nekom indeksičkom iskazivanju,
odlučiti da je ono stvoreno u cilju pominjanja stanja iz sveta našeg
iskustva, opet je pitanje pragmatičke konvencije.
240
 I kad su jeđnom obavljene, jedna za drugom, sve te abdukcije
vezane za dekodifikovanje, Zadig ipak saznaje tek neke iznenađujuce,
nepovezane činjenice, drugim rečima:
- jedno X, neki konj, prošao je onuda;
-jedno Y (neidentifikovano) polomilo je granje;
-jedno K (neidentifikovano) trljalo je zlatni predmet o kamen;
- jedno J (neidentifikovano) ostavilo je tragove srebra
na šljunku;
- jedno Z (neidentifikovano) zbrisalo je prašinu s drveca.

4.2.2.3. Hipokodifikovane abdukcije

Raznorazno vizuelno iskazivanje s kojim Zadig ima posla može

da predstavlja jedan nepovezani sled, ili koherentni niz, odnosno tekst.
Prepoznati neki sled kao tekstualni niz znači pronaći neki tek-
stualni topic, koji ustanovljava neku koherentnu vezu između različi-
tih i još nepovezanih tekstualnih datosti. Raspoznati neki tekstualni
topic predstavlja slučaj hipokodifikovanog abduktivnog truda. Veoma
često ne znamo da li je topic iz naše hipoteze ,,valjan“ ili nije, te se
delatnost tumačenja teksta može završiti različitim i semantički su-
protstavljenim aktuelizacijama. To dokazuje da svaki tumač nekog
teksta, da bi odabrao između mnogih njegovih mogućih čitanja, pravi
abdukcije. Tako postupa i Zadig.
Kad jednom prihvati niz opštih kodifikovanih intertekstualnih
konvencija (frames), prema kojima (i) konji obično repom dižu
prašinu, (ii) konji nose zlatne đemove i srebme potkovice, (iii) na
kamenju se obično zadrži poneki delić kovina koje žestoko udare o
njega, i tako redom, onda je (iako su mnogi drugi elementi mogli
proizvesti iste efekte) Zadig kadar da dokaže svoju tekstualnu
rekonstrukciju.
Načinjena je koherentna opšta predstava: priča na jednu jedinu
temu, uporište raznih simptoma i indicija, konačno se ocrtava. Zadig
je mogao da napravi i sasvim dmgačiju rekonstrukciju. Na primer, da
je neki vitez, u zlatnom oklopu i sa srebmim mamuzama, izbačen iz
sedla, pri čemu je polomio granje i očešao oklop o kamenje... Zadig
sigumo nije izabrao ,,ispravno“ tumačenje zato što ga je obuzelo neka-
kvo „vidovnjačko nadahnuće". Kao prvo, razlozi su se ticali ekonomi-
čnosti: jedan jedini konj ekonomičniji je od konja s vitezom na sebi.
241
Potom, Zadigu su bili na raspolaganju mnogi intertekstualni frames
(tradicionalne priče o konjima koji beže iz konjušnica), i tako je izvr-
šio hipokodifikovanu abdukciju, odabrao najverovatniji od mnogih
mo-gucih intertekstualnih zakona.
No to još nije dovoljno. Volter ništa izričito ne kaže, ali pretpo-
stavljamo da je Zadig u sebi odmerio mnoge altemativne hipoteze i
konačno izabrao jednu od njih onda kada je susreo dvorane u potrazi
za konjem. Tek tada se Zadig usudio da isproba svoju konačnu meta-
abdukciju, kao što cemo ubrzo videti.
Suvišno je i napominjati da sve ono što je rečeno povodom
konja važi i za kuju.
Konačno, moglo bi se reci da je konačna predstava načinjena
posle niza hipokodifikovanih abduktivnih nastojanja, bez pribegava-
nja kreativnim abdukcijama. Uostalom, priča koju Zadig zamišlja
sasvim je ,,normalna“.

4.2.2.4. Na pragu meta-abdukcije

Zadig ne raspolaže naučnom izvesnošcu da je njegova tekstual-

nahipoteza istinita: ona je samo tekstualno verodostojna. Zadig izriče,
da tako kažemo, jedan teleološki sud. Odlučuje da tumači podatke
koje je prikupio kao da su u međusobnom skladu. On je unapred znao
da postoji neki konj i još četiri neidentifikovana vršioca radnje. On je
znao da je tih pet pojedinačnih vršilaca iz stvamog sveta njegovog
iskustva. Elem, on veruje da postoji jedan konj s dugačkim repom,
visok petnaest pedalja, sa zlatnim đemom i srebmim potkovicama. No
taj konj ne pripada nužno realnom svetu Zadigovog iskustva. Pripada
mogučem tekstualnom svetu koji je Zadig sačinio, svetu njegovih
propozicijskih stavova. Hipokodifikovane abdukcije - o kreativnim i
da ne govorimo - stvaralačka su ustrojstva svetova. Važno je prepo-
znati modalnu prirodu Zadigove tekstualne abdukcije da bi se razu-
melo ono što se dalje dešava.
Glavni čuvar kraljevskih lovačkih pasa i poglavar evnuha nisu
baš istančani u semiotičkom smislu. Zanimaju ih samo dva pojedi-
načna stvora, koja poznaju i imenuju posredstvom tobože sasvim
određenih opisa (dok su vlastita imena ,,izrođena“), kao što je ,,kra-
Ijičin pas“ i „kraljev konj“. Pošto traže baš te jedinke, oni s pravom
imenice pobliže određuju, ne kažu „jedan pas“, ili „jedan konj“.
242
 Za odgovor na njihovo pitanje Zadig ima na raspolaganju dve
altemative. Može da prihvati ekstenzivnu igru: kako ima posla s ljudi-
ma koji traže određene jedinke, može da pokuša s meta-abdukcijom,
to jest u situaciji je da ,,pogađa“ (ili postavlja hipotezu) da su konj i
pas iz njegovog tekstualnog sveta upravo oni poznati kraljevim dosto-
janstvenicima. Ovaj tip abdukcije obično pravi detektiv: „Mogući
pojedinac koga sam ja skicirao kao žitelja sveta mojih verovanja isti
je onaj traženi pojedinac iz realnog sveta“. Takav postupak je uobi-
čajen za Šerloka Holmsa. Međutim, Holmsa i njegove kolege zanima
baš ono što Zadiga ne zanima: da saznaju koliko centimetara vode
protiče ispod mosta, i kako se pravi porcelan od krhotina boca.
Pošto se posvetio samo proučavanju knjige prirode, Zadig bi
trebalo da odabere dmgu altemativu. Mogao bi da odgovori: ,,U skla-
du sa svetom mojih hipoteza, ja čvrsto verujem da je ovde bio jedan
pas i jedan konj - ali ne znam da li su to iste one jedinke koje vi
pominjete.“
Zađig u početku bira prvu altemativu. Kao svaki Šerlok Holms
koji drži do sebe, on ,,blefira“: „Vaš pas je zapravo kuja, a vaš konj je
najbolji galoper u ergeli...“ Dostojanstvenici, koji igraju ulogu dok-
tora Votsona, zapanjeni su: „Zbilja je tako!“ Istraga je krunisana
uspehom. Zadig bi mogao da se diči svojom pobedom. Međutim, kada
dostojanstvenici, sasvim razumljivo, uzmu zdravo za gotovo da Zadig
zna kud su se denule njihove životinje, te ga pitaju gde su one, Zadig
odgovara da ih nije video, niti čuo za njih. Izvlači se iz vlastite meta-
abdukcije, i to još ubeđen da je ona tačna.
Verovatno je toliko ponosan na svoju sposobnost sazdavanja
tekstualnih svetova da neće da se upušta u puku ekstenzivnu igm.
Oseća da je rastrzan između svoje ogromne moći stvaranja mogućih
svetova i praktičnog uspeha. Hteo bi da mu se dive kao majstoru
abdukcije, a ne kao nosiocu empirijskih istina. Drugim rečima: više ga
zanima teorija abdukcije nego naučno otkriće. Naravno, ni dostojan-
stvenici ni sudije ne mogu da razumeju taj zanimljivi slučaj episte-
mološke šizofrenije. I tako, osuđuju Zadiga „zato što je porekao da je
video ono što je [bez sumnje] video“. Kakav divan dijalog čoveka
snabdevenog dobrim intenzijama i nekolicine snabdevene ograniče-
nom ekstenzijom.
Zadig ipak ne shvata da je išao na ruku svojim protivnicima
kada je prihvatio jezičku igru gde su bliža određenja i zamenice
delatne u vaspostavljanju identiteta (tokom razgovora sa dostojanstve-
nicima on stalno upućuje baš na one životinje služeći se zamenicama
i određenim članovima, što se mnogo jasnije vidi u francuskom tek-
243
stu: [ona\ je kuja... [ona] ima veoma dugačke uši. .. [njen] rep... [taj]
konj...“). Ti indeksi odnosili su se (za njega) na njegov mogući svet,
a za dvorane na njihov ,,realni“ svet. Zadiga je spopala šizofrenija,
nije dovoljno spretan u manevrisanju jezikom. Budući da je nespo-
soban da prihvati svoju sudbinu Serloka Holmsa, Zadig se prepao od
svoje meta-abdukcije.

4.2.3. Cipele

4.2.3.1. Stvaralačke abdukcije

Mnoge od takozvanih ,,đedukcija“ Šerloka Holmsa predstav-

ljaju slučajeve stvaralačke abdukcije. Na primer, u Kartonskoj kutiji
(The cardboard box) Holms otkriva o čemu Votson premišlja, čita mu
misli prateći izraze koje poprima njegovo lice. Ta epizoda tipična je
za postupke koje Holms primenjuje, te zaslužuje da bude opšimije
navedena.

Videvši da je Holms previše zadubljen u misli da bi razgovarao,

odložio sam onaj, jalovi papir, udobnije se smestio na stolici i utonuo
u maštarije. Odjednom glas mog prijatelja prekide moje mozganje. ,,U
pravu ste, Votsone", reče. „Mislim da je to zbilja apsurdan način da se
primiri rasprava.“
„Apsurdan, i te kako!“, uzviknuh, a onda, najednom shvativši da je on
opazio misli koje sam skrivao duboko u duši, poskočih na stolici i
zaprepašćeno ga pogledah. „Šta je sad ovo, Holmse?“, jeknuh. ,,Pa to
prevazilazi svačiju maštu...“
On se od srca nasmeja mojoj zbunjenosti. „Sigumo se secate", reče,
„kako sam vam pre izvesnog vremena čitao Poa, odlomak iz jedne
scene gde jedan čovek koji dobro razmišlja prati šta se dešava u glavi
njegovog prijatelja, a vi ste tada bili skloni da tu činjenicu posmatrate
prosto kao piščev tour deforce. Kada sam vam skrenuo pažnju da ja
obično isto to radim, pokazali ste izvesnu nevericu."
,,Ma nisam!“
„Možda niste rečima, dragi moj Votsone, ali jeste obrvama. Stoga,
kad sam video kako ste ostavili onaj papir i utonuli u misli, obradovao
244
sam se što im am prilike da ih čitam , i na kraju proniknem u njih, što
dokazuje da sam bio u z vas.“
N o m en e to ni izdaleka nije zad ovoljilo. ,,U odlom ku koji ste m i pro-
čitali“, rekoh, „rezoner je sv o je zaključke izv o d io iz on oga što je radio
čo v ek koga je posm atrao. A k o se dobro secam , on se sap leo o neku
hrpu kam enja, p ogled ao uvis, u zv ezd e, i tako dalje. A ja sam n ep o-
m ičn o sed eo na stolici, kakve ste indicije odatle m o g li da dobijete?"
„N epravedni ste prem a sebi. C ovek izrazom sv o g lica iskazuje o n o što
o seča, a crte va šeg lica v e m o su vam poslužile."
„H očete da kažete kako ste m i s lica čitali tok m isli?“
,,S lica, a posebno iz vaših očiju. M o žete Ii da se setite početka sv o g
m aštanja?“
,,N e, nikako ne u sp ev a m ..."
„Onda ču ja da vam kažem . P ošto ste ostavili onaj papir, č im e ste
privukli m oju pažnju, sed eli ste jo š ok o p ola m inuta zureči u prazno.
Z atim vam je p ogled zastao na nedavno uramljenom portretu generala
Gordona, izraz na licu vam se izm en io, po čem u sam v id eo da v a še
m isli kreču d m gim putem . N o on vas nije daleko o d v eo . B a cili ste
p ogled na jo š neuram ljeni portret Henrija Vorda B ičera koji stoji
od o zg o na vašim knjigam a. Z atim ste pogledali zid iznad njih, što je ,
dabom e, zn ačilo sam o jedno. P om islili ste kako bi taj portet, da je
uramljen, prekrio baš taj prazan prostor i lepo se uklopio s G ordo-
no vim portretom na drugoj strani.“
„Sjajno ste m e sledili!", uzviknuo sam .
„D otle j e bilo Iako ne skrenuti s traga. N o potom ste se u m islim a vra-
tili na B ičera, i zagleđ ali ste se u njega kao da ž elite da iz crta lica
prozrete n jegov karakter. Onda su vaše o či prestale da p om n o m otre,
ali ste i dalje gledali u njega, i to zam išljeno. Padale su vam na pam et
razne d ogod ovštin e iz B ičero v e karijere. B ilo m i je sasvim ja sn o da
tom prilikom ne m o žete zaob iči onu m isiju koju mu je p overio S ever,
u doba građanskog rata, jer se sečam vaše o zlojeđ en osti zb o g načina
na koji su ga prim ili naši buntovniji istom išljenici. V aša osečan ja
po vod om toga bila su tako burna da sam znao da n e biste m o g li da
p om islite na B ičera a da ne p o m islite i na tu epizodu. Kada sam ubrzo
zatim v id eo kako su vam o č i skližnule s portreta, posum njao sam da
ste p o čeli da m islite na građanski rat, a kad videh kako su vam se usne
stisnule, oči sevnu le, a šake stegle u p esnicu, bio sam siguran da
upravo m islite na plem en itost koju su ob e strane pok azale u toj
očajničkoj borbi. N o onda vam je lice opet p ostalo tužno, odm ahnuli
ste glavom . Zadubili ste se u m isli o tom e k olik o je ža lo sn o i užasno

245
 uludo straciti sv e te Ijudske živ o te. Ruka vam se prim icala m estu gd e
ste nekad bili ranjeni, na usnam a vam se nakratko pojavio osm eh , i
otkrio m i da se u vaš um probila p om isao k olik o podsm eha zaslužuje
takav m etod rešavanja m eđunarodnih razm irica. Tu sam se s vam a
slo žio , zbilja je to apsurdno, i drago m i je b ilo što su sv e m oje deduk-
cije bile tačne.“
„A psolutno tačne!“ , rekao sam . ,,I priznajem da sam , p o sle v a šeg
objašnjenja, začuđen k olik o i pre.“

Činjenica da se tok misli koji je Holms rekonstruisao savršeno

podudara sa stvamim Votsonovim tokom misli dokazuje da je Holms
dobro izmišljao (odnosno, u skladu s nekim ,,prirodnim“ tokom).
Uprkos tome, on je ipak izmišljao.
U etimološkom pogledu, ,,izumeti“ znači otkriti nešto što je
negde vec postojalo, a Holms to čini u smislu u kome Mikelanđelo
kaže da vajar u kamenu otkriva statuu koja je več zatvorena i skrivena
u materiji, pod viškom ,,prekomemog“ (soverchio) mermera.
Votson odgume papir, zatim zuri u uramljeni portret generala ■
Gordona. To je bez sumnje činjenica. Posle gleda u drugi (neuram-
ljeni) portret, što je takođe činjenica. To što je možda pomišljao na
vezu tih dvaju portreta može biti slučaj hipokodifikovane abdukcije,
zasnovane na Holmsovom poznavanju Votsonovog zanimanja za
unutrašnju dekoraciju. Međutim, da počev od tog trenutka Votson raz-
mišlja o zbivanjima u Bičerovoj karijeri, to bez sumnje jeste stvara-
lačka abdukcija. Votson je mogao da pođe od neke epizode iz građan-
skog rata Severa i Juga da bi uporedio viteški sukob sa strahotama
ropstva. Hi, mogao je da premišlja o strahotama rata u Avganistanu,
osmehujuči se zato što shvata da je njegova rana mala cena za pre-
življavanje.
Valja imati na umu da, u univerzumu ove priče - koji reguliše
neka vrsta saučesništva autora i njegovih lik ova- Votson ne bi mogao
da misli ništa drugo osim onoga što je stvamo mislio, tako da imamo
utisak kako Holms izoluje jedina moguča obeležja Votsonovog „toka
svesti". No kada bi svet priče bio ,,realan“ svet, taj Votsonov stream
of consciousness mogao bi da teče u mnogim. dmgim pravcima.
Holms svakako nastoji da podražava način na koji bi trebalo da je
Votson mislio (ars imitatur naturam in sua operationel4), ali je prinu-
đen da odabere između mnogih mogučih puteva Votsonovih misli
(koje on verovatno zamišlja sve žajedno, u isto vreme) onaj koji je u
4 „Umetnost u svom delovanju podražava prirodu." (Prim. prev.)

246
estetskom pogledu najkoherentniji, ili ,,najelegantniji“. Holms
izmišlja priču. Jednostavno, desilo se da je ta moguca priča analogna
realnoj.
Isti estetski kriterijumi vodili su i Kopemikov uvid u heliocen-
trizam, O okretanju nebeskih tela (De revolutionibus orbium coele-
stium). Kopemik je osetio da Ptolomejev sistem nije elegantan, da je
lišen sklada, kao kad bi na nekoj slici slikar reprodukovao sve udove,
a da ih ne objedini u telo. Dakle, Sunce je, za Kopemika, moralo da
bude u središtu kosmosa, jer se jedino tako mogla ispoljiti čudesna
simetrija svemira. Kopemik nije proučavao položaje planeta kao
Galilej, ili Kepler. On je zamislio jedan moguci svet za koji je jemčila
njegova dobra strukturiranost, i elegantni ,,geštalt“.
Uđimo sada u tok misli koji Holmsa dovodi (u Znaku četvorice
[The sign ofthefour ]) do zaključka da je Votson otišao u poštu koja
se nalazi u Ulici Vigmor, da pošalje telegram.

„U pravo ste pom enuli dedukciju i zapažanje. Oni se svakako uzajam -

no im pliciraju.“
„N ikako“, odgovori, udobno se sm estivši u svojoj fotelji i ispuštajuci
iz lule guste kolu tove dim a. ,,N a primer, zapažanje m i pokazuje da ste
vi jutros bili u U lic i V igm or, u pošti, ali pom ocu dedukcije saznajem
da ste odatle p oslali telegram."
,,T ačno“, rekoh ja. ,,0 b e stvari su tačne. A li m oram priznati da n e
uspevam da shvatim kako ste d o šli do toga. Ja sam iznenada o d lu čio
da tam o odem , n ikom e nisam g o vorio o tom e.“
,,To je sasvim prosto“ , odvrati on, smeškajuc'i se z b o g m oje iznena-
đenosti, „toliko apsurdno prosto da je svak o objašnjenje su v išn o , ali
ipak m o že poslu žiti za određivanje granice izm eđu zapažanja i deduk-
cije. Z apažanje m i kazuje da im a crvenkastog blata na gornjem delu
vaših cipela. B aš pred zgradom pošte u U lic i V igm or raskopali su
p ločnik i da bi se u nju u šlo m ora se preči povrh nagom ilane zem lje.
T a zem lja im a neku posebnu crvenkastu boju i, k olik o ja znam , takve
nem a nigde u okolini. D o v d e stiže posm atranje. O stalo je dedukcija.“
,,Pa kako ste onda deduktivno izv eli telegram ?“
,,Ta ja sam , naravno, znao da niste napisali p ism o, jer sam čita v o jutro
sed eo preko puta vas. Zatim , kad otvorite p isači sto vid im da na njem u
držite list iz m ape s poštanskim markama i deb eli svežanj dopisnica.
Z ašto biste onda uopšte išli na poštu, sem ako m orate da pošaljete
telegram ? P ošto sam elim in isao sv e druge faktore, jed in i preostali
m ora biti istinit."

247
 U svemu ovome, jedina iznenađujuca činjenica je crvenkasto
blato na gomjem delu Votsonovih cipela. Očigledno, biče da ta činje-
nica u Londonu XIX veka, neasfaltiranom i nedovoljno popločanom,
nije bila toliko iznenađujuča. Holms usmerava svoju pažnju na Votso-
nove cipele zato što mu se neka ideja več vrzma po glavi. Ipak,
poklonimo poverenje Konanu Dojlu i prihvatimo da je ova činjenica
po sebi dovoljno iznenađujuča.
Prva abdukcija je hiperkodifikovana; ljudi s blatnjavim cipela-
ma bili su na nekim nepopločanim mestima, i tako dalje.
Druga abdukcija je hipokodifikovana: zašto baš Ulica Vigmor?
Zato što zemlja koja se tamo nalazi ima tu posebnu boju. No zašto ne
pretpostaviti da je Votson iznajmio fijaker i zaputio se na neko uda-
ljeno mesto? Zato što na izbor najbliže ulice navode razboriti kriteriju-
mi ekonomičnosti. Sasvim prosto. Međutim, ove dve abdukcije (Ko-
nan Dojl i Holms ih u svom žargonu nazivaju samo ,,zapažanjima“)
još ne kazuju da je Votson tamo pošao da bi stigao u poštu.
Treba uočiti da, ako je tačno da je Holms na osnovu svog
poznavanja sveta bio kadar da pomisli na zgradu pošte kao najvero-
vatniji Votsonov cilj, sve što je bilo jasno vidljivo govorilo je protiv
te pretpostavke: Holms je pouzdano znao da Votsonu ne trebaju ni
marke ni dopisnice. Kako bi zamislio ono što je tek u krajnjem slučaju
verovatno (telegram), Holms mora da je već unapred rešio da Votson
hoće da pošalje kablogram! Holms nas podseća na kakvog sudiju koji,
ustanovivši da optuženi zasigumo nije ni kročio na mesto zločina,
zaključuje da je on stoga u to isto vreme počinio neki drugi zločin na
drugom mestu. Pošto Votsonu nedostaje jedno 93% motiva da ode na
poštu, Holms (umesto da zaključi kako otuda ova hipoteza nije vero-
dostojna) odlučuje da je upravo zato Votson tamo otišao, zbog preos-
talih 7% motiva. Sedmoprocentno i neobično, halucinantno rešenje.
Da bi ulio verodostojnost u jednu tako slabu verovatnoću, Holms
mora da je pretpostavio kako Votson redovno pohađa pošte. Tek pod
tim uslovom prisustvo maraka i dopisnica može da se uzme kao dokaz
da je Votson poslao telegram. I tako Holms ne odabira među razbo-
ritim verovatnoćama, što bi predstavljalo slučaj hipokodifikovane
abdukcije: naprotiv, on se kladi uprkos svim prognozama, do izuma
ga dovodi čista ljubav prema eleganciji.

248
4.2.3.2. Meta-abdukcije

Prelazak s neke stvaralačke abdukcije na meta-abdukciju

tipičan je za racionalističlki um, u stilu je racionalizma XVII i XVIII
veka. Da bi se razmišljalo kao Holms treba biti čvrsto ubeđen da ordo
et connexio idearum idem est ac ordo et connexio rerum5 (Spinoza,
Etika, II, 7) i da se valjanost nekog složenog pojma sastoji u moguc-
nosti da se analiziraju njegovi jednostavniji delovi, od kojih svaki
ponaosob treba da deluje kao racionalno moguć: taj postupak
slobodnog uobličavanja pojmova Lajbnic je nazivao ,,intuicijom“
(,7Vovf eseji o Ijudskom razumevanju“ [Nouveaux essais sur l’entend-
ment humain\ IV, 1,1; up. Gerhardt 1875-1890: V, 347). ZaLajbnica
izraz može biti sličan izraženoj stvari, ako se zapazi da postoji izvesna
analogija između njihovih struktura, s obzirom da nam je Bog, stvo-
ritelj i stvari i uma, utisnuo u dušu sposobnost mišljenja koja može da
deluje u skladu sa zakonima prirode (Šta je ideja [Quid sit idea\\ up.
Gerhardt: VII, 263): „Definitio realis est ex qua constat definitum esse
possibile nec implicare contradictionem [...] Ideas quoque rerum non
cogitamus, nisi quatenus earum possibilitatem intuemur“56 ( Uzorak
onoga što je pronađeno u čudesnim i tajnim skrovištima svekolike
prirode [Specimen inventorum de admirandis naturae generalis arća-
nis; up. Gerhardt: VII, 310]).
Holms se može odvažiti da načini meta-abdukciju samo zato
što misli da su njegove stvaralačke abdukcije opravdane čvrstom ve-
zom uma i spoljašnjeg sveta. Verovatno je u njegovom racionalisti-
čkom obrazovanju objašnjenje razloga što on tako upomo naziva ovaj
tip rasuđivanja ,,dedukcijom“. U svetu u kome vlada jedan urođeni
paralelizam između res extensa i res cogitum (i prestabilirana harmo-
nija) potpuno poimanje neke individualne supstancije implicira sve
njene prošle i buduce predikate (Lajbnic, Prve istine [Primae verita-
tes', up. Couturat 1903: 518-523]).
Pers govori o simbolima kao o zakonima ili regulamostima ne-
određene budučnosti (CP: 2.293) i kaže da je svaka propozicija rudi-
mentami argument (2.344); u mnogim prilikama pokazuje izvesno
poverenje u postojanje nekakve „prirodne svetlosti“ po kojoj su bliski
um i priroda (1.630; 2.753 i dalje; 5.591; 5.604; 6.604). No i kada
tvrdi da su „opšta načela realno delatna u prirodi" (5.501), on podra-
5„...red i povezanost ideja isti je kao red i povezanost stvari". (Prim. prev.)
6 „Stvama definicija je ona iz koje proizilazi da je ono što je moguc'e označeno i da
to ne implicira protivrečje... Ideje stvari ne razmatramo ukoliko ne uočimo moguc-
nost njihovog postojanja." (Prim. prev.)

249
zumeva da je ta tvrdnja ,,realistička“ (u Skotovom smislu), a na mno-
gim mestima prilično je kritički raspoložen prema Lajbnicovom
racionalizmu (up. na primer 2.370).
Pers drži da su nagađanja valjani oblik zaključivanja u onoj
meri u kojoj su potkrepljena prethodnim posmatranjem, iako mogu i
da anticipiraju neke udaljene ilativne posledice. Persovo pouzdanje u
takav sklad uma i toka događaja više je evolucionističko nego raciona-
lističko. Izvesnost koju nudi abdukcija ne isključuje pogrešivost, koje
ima u svakom naučnom istraživanju (1.9), „zato što je pogrešivost
teorija po kojoj naše saznanje nikada nije apsolutno, nego pliva, da
tako kažemo, u jednom kontinuumu neizvesnosti i neodređenosti"
(1.171).
Naprotiv, Holms nikada ne greši. Za razliku od Zadiga, Holms
se ne ustručava da se meta-opkladi da je moguči svet koji je on
skicirao sam ,,realni“ svet. On ima jednu privilegiju, živi u svetu koji
je sačinio Konan Dojl, da bi zadovoljio njegove egocentrične zahteve,
tako da uvek ima na pretek neposrednih dokaza za njegovu pronic-
ljivost. Votson (u narativnom pogledu) postoji samo kao potvrda
njegovih hipoteza: „Šta je sad ovo, Holmse? Pa to prevazilazi svačiju
maštu.“ (Kartonska kutija) ,,...ne uspevam da shvatim kako ste došli
do toga.“ (Znak četvorice). Votson neospomo jemči da se više ne
može dovoditi u pitanje istinitost Holmsovih hipoteza.
Karl Poper nema takvih privilegija, i (pošto nije bio privi-
legovan) dobio je priliku da sačini logiku naučnog otkriča... Dok
detective stories imaju jednog svemogučeg Boga koji večito potvrđuje
hipoteze, u „realnom" naučnom istraživanju (kao u kriminalističkoj
istrazi, te medicinskim i filozofskim ispitivanjima) meta-abdukcije
zadaju probleme. Zadig nije detective story, nego filozofska priča,
upravo zato što je njegova istinska tema vrtoglava meta-abdukcija. Da
bi izbegao tu vrtoglavicu, Pers dovodi u blisku vezu abduktivnu i
deduktivnu fazu:

Idući unazad ne zadobija se izvesn ost. H ip oteza mora da se proveri.

T a provera, da bi bila u lo g ičk o m p ogled u valjana, m ora da se p ostavi
pošteno, ne idući unazad, n e ispitujući fen om en e, n eg o hipotezu, i
navodeći sv e tip ove eksperim entalnih p o sled ica k oje bi u našem
iskustvu m o g le proisteći iz nje, kada bi bila tačna. O v o je drugi korak
u ispitivanju. (CP: 6.4 7 0 )

Ta jasna svest o onome što bi jedno ozbiljno naučno istraži-

vanje trebalo da bude ne znači da sam Pers, u mnogim prilikama, ne
250
prihvata meta-abduktivnu igru. U svakodnevnom životu moramo da
pravimo abdukcije, u svakom trenutku, a često ne možemo čekati da
usledi provera. Uzmimo primer čoveka pod baldahinom:

Jednom sam se iskrcao u luci n eke turske provincije. D o k sam iša o ka

m estu koje sam žele o da posetim , sreo sam n ekog čovek a na konju, a
oko njega su bila jo š četiri jahača, koji su držali baldahin nad njego-
vom glavom . P ošto je nam esnik pokrajine bio jed in i č o v ek k o m e bi,
po m om m išljenju, ukazivali toliku čast, zaključio sam da to m ora da
je nam esnik. T o je bila hipoteza. (CP : 2 .2 6 5 )

Pers je zapravo doneo dva zaključka. Prvi je hipoteza, ili hiper-

kodifikovana abdukcija: njemu je bilo poznato opšte pravilo po kome,
u Turskoj, čovek kome drže baldahin nad glavom mora biti neka
ugledna ličnost, i zamislio je da je čovek koga je sreo jedan slučaj tog
neospomog pravila. Drugi je hipokodifikovana abdukcija: među ra-
znim uglednicima koji su se mogli nači na tom mestu (zašto ne i neki
ministar iz Istambula, u poseti), namesnik je najverodostojnija ličnost.
Otad pa nadalje Pers podržava drugu abdukciju kao da je ona slučaj, i
postupa u skladu s tim. Persova meta-abdukcija sastoji se u klađenju
na konačni rezultat, a da se ne sačekaju prelazni koji treba da se
odigraju u međuvremenu.
Verovatno se prava razlika između abdukcija od činjenice ka
zakonu i abdukcija od činjenice ka činjenici, nalazi u meta-abduktiv-
noj gipkosti, to jest u hrabrosti da se bez daljih provera prkosi temelj-
noj pogrešivosti ljudskog saznanja. Eto zašto u ,,realnom“ životu
detektivi prave greške češče (ili uočljivije) od naučnika. Detektive
društvo plaća da se drsko i meta-abduktivno klade, a naučnike da strp-
ljivo proveravaju abdukcije koje prave. Naravno, da bi imali moralne
i intelektualne snage da proveravaju, traže nove provere i tvrdoglavo
održavaju abdukciju sve dok se ona definitivno ne proveri, i nauč-
nicima je potrebna meta-abdukcija.
Naučnici i detektivi razlikuju se po tome što prvi odbijaju da
nameću svoja ubeđenja kao dogme, u njihovoj upomosti da se ne
odriču nagađanja za koja ima razloga. Galilejev život Bertolda Brehta
priča o tome koliko je teško da se, uprkos mišljenju svih drugih,
zadrže vlastite abdukcije (kao što je i priča o stalnom iskušenju da se
napusti takav „unfair guess“).
U mogućim svetovima mašte stvari idu bolje. Nero Volf smišlja
elegantna rešenja za nerazmrsive situacije, zatim okupi sve osum-
njičene u svom kabinetu i priča ,,svoju“ priču kao da se sve baš tako
251
odigralo. Reks Staut je tako ljubazan s njim da pravog krivca navede
da reaguje, prizna svoju krivicu i Volfovu umnu nadmoc. Vredi
zapaziti da je bilo dovoljno dakrivac mimo odgovori ,,ma vi ste ludi!“
i ništa više ne bi moglo dokazati da je V olf imao pravo. Ni Galilej ni
Pers nikada nisu bili tako uspešni, a za njihove nedaće mora postojati
i neki epistemološki razlog.
I tako, dok priča o gomjem delu cipela priča o nepogrešivosti,
a priča o kopitima o teskobnom osečanju vrtoglave nepogrešivosti,
priča o rogovima i pasulju govorila je, i još uvek govori, o ljudskoj
pogrešivosti. Postoji bar jedno mesto na kome je Pers i Konan Dojl
(preko Voltera) ne pričaju na isti način.

252
4.3. SEMANTIKA, PRAGM ATIKAISEM IOTIKA
TEKSTA7

Jednom je Jakobson primetio da je proučavati jezik samo sa

sintaktičkog gledišta isto što i definisati spavača kola kao nešto što se
obično nalazi između dva putnička vagona. Dodao bih da proučavati
jezik samo sa semantičkog gledišta za mnoge autore znači definisati
spavača kola kao vozilo koje se kreče železničkom prugom, a u njemu
putnici imaju prava na zasebne kupee. Makar ta definicija i zvučala
prihvatljivo, ne znam šta bi se desilo klošaru koji bi je ozbiljno
shvatio.
Možda je moja predstava o semantici suviše liberalna, ali ose-
čam potrebu da odrednicu u svom rečniku obogatim i informacijom da
su spavača kola skupa. Nažalost, našao bi se neko da prigovori kako
sintagma sva spavaća kola su vozila izražava jednu analitičku istinu,
dok sva spavaća kola su skupa sadrži elemente poznavanja sveta, i
otuda bi njome trebalo da se pozabavi samo pragmatika. Ako bih hteo
da pomognem onom mom klošaru, morao bih da mu kažem kako
treba da uči pragmatiku, a ne semantiku, ako hoče da izbegne nevolje.
Može da zanemari sintaksu, jer niko od njega neče tražiti da identifi-
kuje spavača kola.
Pretpostavljam kako bi mi, kada bih mom rečniku dodao oči-
glednu istinu da je - barem u Evropi - putovati spavačim kolima,
između ostalog, i statusni simbol, neki iznervirani semantičar odgo-
vorio da je to predmet sociologije.
Zbilja, područja ima isuviše. Postoji li neko ime za tip kompe-
tencije koja omogučuje imučnim i umomim ljudskim bićima da, neke
maglovite noći u kojoj su aerodromi zatvoreni, udobno putuju od
Milana do Pariza, znajući šta su spavaća kola, ko može u njima da
putuje, kako da prepoznaju vagon spavaćih kola na železničkoj stani-
ci, i kako da uđu u Trans Europe Express umesto u Orient Expressl
Rekao bih da u ovom slučaju imamo posla s jednom opštom kompe-
7 Jedna drukčija verzija ovog rada prikazana je 1985. u Vijaređu (Intemational Pra-
gmatic Conference) i kasnije objavljena (J. Vershueren i M. Bertuccelli Papi, prir.,
The Pragmatic Perspective, Amsterdam, Benjamins, 1987).

253
tencijom vezanom za semiozu, zahvaljući kojoj možemo da tumačimo
verbalne i vizuelne znakove, i izvodimo iz njih zaključke, objedi-
njujuci temeljno znanje s informacijom koju od njih dobijamo.

4.3.1. Predmeti i dimenzije

Čarls Moris prvi je skicirao jednu podelu semiotike, na sintakti-

ku, semantiku i pragmatiku. Bio je to nadahnut i plodan - ali istovre-
meno i opasan - pokušaj da se omeđi područje semiotike. U Osnova-
ma teorije znakova, pisanim u sklopu jedne Objedinjene Enciklopedi-
je Nauka, naglašava se da je pragmatika isto onoliko nauka koliko i
semantika i sintaktika: „Kao ‘pragmatiku’ označavamo jednu nauku o
odnosu znakova i njihovih tumača“ (Morris 1938: V .l).
Pošto svaka nauka ima specifičan predmet, navedena definicija
ugrožava semiotiku utoliko što bi je pretvorila u puku konfederaciju
triju nezavisnih nauka, od kojih bi sve imale zasebne i nezavisne
predmete. U tom smislu, semiotika postaje nešto kao uopštena etiketa,
poput „prirodnih nauka“ (Moris je bio svestan ove opasnosti; up.
1946: V m .l).
Znamo koji je, i smatramo da možemo definisati specifičan
predmet mineralogije, zoologije i astronomije, ali čini se da nije baš
lako definisati predmet prirodnih nauka. On se, više no kao predmet,
može - eventualno - definisati kao metod, način saznavanja odre-
đenih aspekata naše fizičke sredine posredstvom opštih eksplikativnih
zakona koji se, pošto se do njih dođe nagađanjem, zasnovanim na
nekim relevantnim činjenicama, mogu dokazivati ili pobijati pomoću
izvesnih eksperimenata. No iako takav metod postoji, znamo da se po-
daci koje treba pronaći da bi se ustanovilo poreklo mačaka razlikuju
po vrsti i dostupnosti od onih koje prikupljamo da bismo objasnili ka-
ko su nastali dijamanti.
Da je Moris rekao samo da je pragmatika nauka koja se bavi
odnosom znakova i njihovih tumača, čitava njegova teorija znakova
obrela bi se u začaranom krugu. Definisati predmet neke nauke x kao
relaciju između a i b značilo bi da je definicija a nezavisna od defini-
cije b. Međutim, u Osnovama Moris izričito tvrdi da je „neka stvar
znak samo kada i ukoliko se tumači, od strane nekog tumača, kao znak
za nešto drugo... Otuda semiotika ne proučava neki poseban tip pred-
meta, nego obične predmete ukoliko (i samo ukoliko) oni učestvuju u
semiozi“ (Morris 1938, 13-14, ital. prev.).
254
 Ako je odnos s tumačem suštinski za samo definisanje znaka, i
ako je predmet semiotike taj odnos s nekim tumačem, koji karakteriše
znak kao takav, u čemu če onda biti razlika između pragmatike i
semiotike?
Pretpostavimo da ove tri semiotičke pokrajine nisu nauke, več
da su to pre dimenzije fenomena semioze (ili opisi koji ih pobliže
određuju); i uzmimo da je semioza, kao što veli Pers, „proces ili uticaj
koji predstavlja ili uključuje kooperaciju triju subjekata, znaka, njego-
vog predmeta i njegovog interpretanta, a da se pri tom takav tročlani
uticaj nikako ne može pretvoriti u uticaj među parovima" (CP : 5.484).
S ovog gledišta, tip odnosa između semiotike i njene tri pokra-
jine nije više isti kao onaj između prirodnih nauka, kao roda, i
zoologije, mineralogije i astronomije, kao vrsta. On je sličniji odnosu
između filozofije nauke, ili opšte epistemologije, i triju epistemolo-
ških problema, naime kako postaviti hipotezu, kako prikupiti rele-
vantne podatke i kako proveriti istinitost neke naučne teorije. Jedva da
je potrebno napominjati da (i) sam pojam relevantnog podatka može
da se utvrdi samo na osnovu prihvačene hipoteze, (ii) hipoteza može
da se postavi samo u pokušaju da se opravda nešto što je eksperi-
mentalno uzeto kao relevantan podatak, (iii) postupak kojim se neko
objašnjenje podvrgava proveri može se zamisliti samo u cilju bacanja
izvesne sumnje na datu hipotezu, i (iv) dokazati neistinitost neke
hipoteze često znači dokazati da izolovani podaci nisu bili relevantni.
Ako pođemo dalje u istom pravcu, pragmatika ne može biti
disciplina koja ima svoj zaseban predmet, odvojen od predmeta se-
mantike i sintaktike. Tri semiotičke pokrajine kao discipline bave se
istim ,,predmetom“, a ovaj se, nažalost, razlikuje od predmeta pri-
rodnih nauka, koje su prirodni rodovi, ako oni uopšte postoje. Predmet
pragmatike je isti onaj proces semioze koji se, iz različitih uglova,
dovodi u žarište i u sintaktici i u semantici. No semioza, kao jedan
društveni, a možda i biološki proces, nikada ne može da se svede tek
na jedan jedini od svojih mogučih profila.
Nacrtna geometrija fizičku realnost predstavlja na jedan
apstraktan način. Izuzev Abotove Fletlandije, nema dvodimenzional-
nih fizičkih svetova. Postoje tela, i odnosi među njima. Tela podležu
zakonu gravitacije, koja ne važi za figure iz nacrtne geometrije. Te
figure možemo koristiti da bismo, recimo, nacrtali paralelogram sila
koji u izvesnom pogledu predstavlja neke od fenomena koji zavise od
gravitacije; ali tela, kao trodimenzionalna, padaju iz razloga koje na-
crtna geometrija ne može da objasni. Dvodimenzionalni paralelogram
sila kojim se proračunava putanja topovskog đuleta može samo da
255
dijagramom predstavi jedan fenomen koji nacrtna geometrija mora
uzeti zdravo za gotovo.
Reci da je pragmatika jedna od dimenzija semiotike ne znači
oduzeti joj predmet. Naprotiv, to znači da se pragmatički pristup vezu-
je za celinu semioze, te da ovoj, kako bi se u potpunosti razumela,
valja prići i s pragmatičkog gledišta. Kada se sintaktika i semantika
nađu u kuli od slonovače, postaju - kao što veli Paret (Parret 1983) -
,,perverzne“ discipline.

4.3.1.1. Jezik vs drugi sistem i

Zeleći da za pragmatiku obezbedi neki poseban domen, Moris

(Morris 1938: V .l) napominje da se jedini predmet inherentan prag-
matici nalazi u okvirima koje, ako i nisu semiotički u užem smislu,
ipak ni sintaktika, ni semantika ne mogu da definišu. Ako je ovde
Moris podrazumevao one tekstualne strategije koje ni najliberalnija
semiotika ne može da predvidi - na primer strategije konverzacione
implikature, kada se iskazom insinuira neko značenje - tada se po-
dručje pragmatike preterano sužava. Ako je podrazumevao domen
teorije govomih činova, i dalje mislim da mnoge tipove govomog čina
može da objasni i sintaktika i semantika (jer, na primer, zapovesti
mogu poprimiti sintaktički prepoznatljive imperativne forme, dok bi u
predstavi značenja trebalo da se po nečemu naslućuje njegova perfor-
mativna priroda).
Ipak, podozrevam da pod „okvirima koji nisu semiotički u
užem smislu“ Moris podrazumeva kontekstualne elemente koji igraju
ulogu u jezičkoj interakciji, kao što je fizički položaj govpmika i slu-
šaoca, izrazi njiihovog lica, vreme i mesto govorenja i tako dalje. Na
nevolju, ta pretpostavka se ne uklapa u celinu Morisove semiotike.
Njegova semiotika ne tiče se samo jezičkih pojava, nego i svih siste-
ma znakova.
U jednom pragmatičkom pristupu verbalnoj interakciji mora se
voditi računa o odnosima između izgovorenog i gestova, izraza na
licu, položaja tela, zvukova kao tonema i pauza, uzvika i tako dalje.
No u semiotici su discipline posvećene onome što je parajezičko, ki-
netičko, prosemičko, i slično tome, razvile su ili upravo razvijaju sop-
stvenu sintaktiku i semantiku. Pragmatičko izučavanje konteksta
verbalne interakcije ne može se obogaćivati semantikom neverbalnih
256
jezika. Da i ne govorimo o činjenici da pragmatika po sebi ne može da
se bavi samo proučavanjem jezičke interakcije, pošto ima zanimljivih
primera pragmatičkih pristupa pozorištu, filmu, slikarstvu...
Dakle, i kad se drži razgraničenja jezika od drugih neverbalnih
sistema, pragmatika je - pre no nauka sa zasebnim predmetom - jedna
đimenzija opštijeg semiotičkog istraživanja.

4.3.1.2. Semantika i pragmatika: jedna sem iotička mreža

Semiotika proučava apstraktnu strukturu sistema označavanja

(verbalnog jezika, igara kartama, saobračajnih znakova, ikonoloških
kodova, i tako redom), ali i procese u kojima korisnici praktično pri-
menjuju pravila iz tih sistema da bi komunicirali, to jest da bi označili
stanja mogučih svetova ili kritikovali i izmenili strukturu samih
sistema.
Gotovo bismo rekli da se semantika prvenstveno riče sistema
signifikacije, dok se pragmatika bavi procesima komunikacije. Ipak,
opreka signifikacija/komunikacija ne odgovara opreci semantika/pra-
gmatika, pre če biti da je ona svojstvena različitim tipovima seman-
tičkih teorija, kao i različitim tipovima pragmatičkih fenomena.

43.1.2.1. Tri semantičke teorije

Moris (Morris 1946) kaže da je semantika onaj ogranak

semiotike koji se bavi ,,signifikacijom“ znakova. Znamo da, ipak,
Moris pravi razliku između onoga što je significatum i onoga što je
denotatum. Stoga uvek valja razjasniti da li je reč o semantici kao
teoriji sistema signifikacije ili kao teoriji činova kojima se na nešto
upučuje, ili se nešto pominje - a to su procesi komunikacije. Takozva-
na strukturalna semantika bavi se značenjem, dakle jednom teorijom
signifikacije, dok anglosaksonska filozofija jezika govori o semantici
povodom utvrđivanja uslova istinitosti propozicija. Ta dva pristupa
moraju se brižljivo razdvojiti, iako bi se oba mogla podvesti pod neki
liberalniji pojam semantike.
Nadalje, jedna semantika uslova istinitosti pokriva dva različita
problema ili fenomena: iskaze koji su istiniti na osnovu skupa postu-
lata značenja i iskaze koji su istiniti na osnovu onoga što je slučajno.
I tako, s jedne strane,
257
 (1) sv e n ežen je su m uškarci
(2) sv i ljudi su d v o n o šci

drže se istinitim zahvaljujuci postulatima značenja prihvacenim u

datom sistemu signifikacije (nezavisno od činjenice da je - po jednoj
vrlo poštovanoj tradiciji - (1) analitički istinito, dok je (2) sintetički
istinito). S druge strane,
(3) o v o je olovk a
(4) o v a olo v k a je crna

istiniti su samo ako su izgovoreni u datim okolnostima, gde je

zastupljen slučaj da je predmet na koji se pokazuje olovka, cme boje.
Postoje dva područja semantike uslova istinitosti: u jednom se
proučavaju zahtevi koje treba da zadovolji neka propozicija da bi bila
(logički ili semantički) istinita ili lažna na osnovu jednog sistema
postulata značenja, a u dmgom zahtevi koje treba da zadovolji neka
propozicija da bi bila (faktivno) istinita ili lažna na osnovu onoga što
je stvamo slučaj.
Sad vidimo da ima bar tri tipa teorija koje mogu nositi etiketu
„semantičkih", a to su:

(i) jedna teorija istinitosti indeksičkih izraza kao što su pominjanja

(povodom dalje podele vidi Eco 1975: 3.1-3.3);
(ii) jedna teorija istinitosti neindeksičkih izraza, ili večitih pro-
pozicija;
(iii) jedna teorija značenja, ili jedna teorija semantičke kompetencije,
odnosno kognitivna semantika.
Nijedna od ovih triju semantika ne može se lišiti pragmatičke
dimenzije. Sigumo to ne može (iii), a čitav paragraf 4.3.2. sugeriše u
kom smislu jedna kognitivna teorija značenja ne može da izbegne
pragmatičku dimenziju. Međutim, izvan svih intencija koje se u njima
izražavaju, ne mogu to ni teorije (i) i (ii).

4.3.1.2.1.1. PRIGOVORI NA TEORUU (i) - Moramo se složiti sa

Strosonom (Stravvson 1950) kada kaže da „‘pomenuti’ ili ‘uputiti na’
nije nešto što neki izraz čini; to je nešto što neko može da učini ako
upotrebi neki izraz u tom cilju“ (ital. prev.: 204). Ako izgleda očigled-
no da se „indeksički izrazi normalno i prirodno tretiraju pomoću
258
nekog aparata uslova istinitosti" (Gazdar 1979: 2), jednako je
očigledno da istinitost indeksičkih izraza zavisi od okolnosti u kojima
su izrečeni, od prirode kako pošiljaoca tako i primaoca (lične zame-
nice), kao i od prirode predmeta na koji se ukazuje. Stoga se pragma-
tički problem deikse nalazi u samoj srži onog tipa semantike koji
pretenduje na antipragmatičnost. Otuda smo bili svedoci Montagjuo-
vog (Montague) pokušaja da pristup uslovima istinitosti proširi na
formalni jezik koji sadrži indeksičke termine.
Pragmatičku dimenziju ne može zanemariti nijedna skorašnja
teorija strogog označavanja, koju treba raspoznati kao teoriju (iii),
zato što povezuje uslove upotrebe neke imenice upravo s izvomim
indeksičkim odnosima te imenice i nekog pojedinačnog pripadnika
nekog prirodnog roda. Buduči da teorija strogog označavanja pretpo-
stavlja da su imenice neposredno povezane sa suštinom prirodnih
rodova koje imenuju, i buduči da uzima tu suštinu kao tvrdo jezgro
ontoloških svojstava koje preživljava svako kontrafaktivno ugrožava-
nje, ona izgleda potpuno isključuje svaku vrstu kontekstualnog
znanja. Ipak, da bi se ta imena pravilno upotrebila, nužan je jedan niz
koji se tiče kulture, niz informacija od usta do usta (prilično nejasno
opisan u ovoj teoriji) zahvaljujuči kome nam se jemči da je naš način
upotrebe nekog imena isti kao onaj uspostavljen tokom izvomog
nadevanja imena.
Jedini način da se teorija strogog označavanja učini razumlji-
vom i koherentnom sastojao bi se u uzimanju pragmatičke dimenzije
zdravo za gotovo. No kako bi razrešila svoj semantički problem, ova
teorija bi, naprotiv, morala da obezbedi teorijsku utemeljenost pra-
gmatičke dimenzije. Da je prethodno rekla šta je ta suština koja se
prenosi, mogla je i da zanemari postupak prenošenja. Ali kako se su-
štinsko određenje identifikuje samo kao ono što opstaje tokom preno-
šenja, ova teorija morala bi makar pokušati da opiše taj postupak.
Pošto je ovo neizbežno začaran krug, teorija nije ni semantička
ni pragmatička, več ostaje, sve bih rekao, jedna očaravajuča mitska
priča o poreklu jezika.
Kauzalna teorija o vlastitim imenicama mogla bi da funkcioniše
jedino u slučaju da se (i) uzme zdravo za gotovo da je moguče učiti i
naučiti ime jednog predmeta X neposrednim pokazivanjem i da se (ii)
samo to pokazivanje odigra pred nekim predmetom koji može
nadživeti onoga koji ga imenuje.
Stoga, moguče je zamisliti neku osobu A pred kojom je Eve-
rest, i koja kaže nekoj osobi B rešila sam da ovu planinu nazovem
Everest. Zatim osoba B kaže nekoj osobi C ovo je Everest, a C tu infor-
259
maciju prenosi D, i tako vekovima... I u ovom slučaju neophodno je
upotrebiti indeksičke iskaze, a činjenica da i pošiljalac i primalac
moraju da se nađu u situaciji u kojoj je planina neposredno pred njima
uvodi u ovaj proces pragmatičke elemente. Zatim, ovo objašnjenje
isključuje slučaj u kome neki putnik izveštava kako je video ili čuo da
se govori o Everestu. Ipak, još uvek bi se moglo reči da postoji neka
kauzalna veza koja determiniše prenošenje imena. No šta se dešava
kada neko imenuje neko ljuđsko biče, recimo Parmenida? Kauzalni
niz se prekida kad Parmenid umre. Otad pa nadalje, govomik W koji
kaže slušaocu Y nešto o Parmenidu mora u iskaz uneti i neko odre-
đenje (na primer, onajfiloiofkoji je rekao da se ništa ne kreće, ili onaj
čovek, sin Toga i Toga, koji je juče umro). Govomik Y mora naučiti da
upotrebljava ime Parmenid prema skupu kontekstualnih uputstava
koje mu daje W, i mora da pribegne kontekstualnim elementima svaki
put kad hoče da ustanovi da li je ime ispravno upotrebljeno: Parme-
nid? Misliš na onog filozofa?
Istina je da uputstva koja daje W ,,uslovljavaju“ kompetenciju
kojom raspolaže Y, ali s tog gledišta je svaka teorija jezika kauzalna.
Pošto se jezik uči, svaka majka nesumnjivo ,,uslovljava“ činjenicu da
ga njena deca nauče, kao što i svaki rečnik uslovljava činjenicu da
njegovi korisnici nauče kako se upotrebljavaju reči. Na isti način
italijanski Ustav ,,uslovljava“ činjenicu da svaki italijanski državlja-
nin saznaje koja su mu prava i obaveze. Upravo ova forma indirekt-
nog i nefizičkog kauzaliteta zahteva jedno pragmatičko objašnjenje
procesa.

4.3.I.2.I.2. PRIGOVORINA TEORUU (ii) - Dve stranice nakon što

je ponudio svoju početnu definiciju pragmatike, Moris piše (Morris
1938: V .l; ital.prev.: 87-89):

Zahvaljujuci se m io z i... ako je data znakovna v eza kao predm et o d go-

vora organizm a, ovaj oček u je situaciju određenog tipa; p ošto im a
takva očekivanja, u stanju je da se, bar d on ek le, unapred pripremi za
ono što se m o že desiti. Otuda je s b io lo šk o g stanovišta od govoriti na
stvari znakovim a v iši stepen isto g o n o g procesa koji je kod razvije-
nijih životinja u kontroli ponašanja d o v e o do udaljavanja pre no do
približavanja... A k o se stvari posm atraju na ovaj način, neki o d pret-
hodno upotrebljenih term ina v id e se u n o v o m svetlu. O dnos n ečega
što n osi znak s onim što on označava sastoji se u čin jen ici da tum ač,

260
 odgovarajući on om e što znak nosi, p oim a jednu klasu stvari; ozna-
čen e su upravo stvari koje on tako poim a. Sem antičko pravilo im a kao
svoj korelat, u pragm atičkoj dim enziji, tum ačev običaj da u izvesn im
okolnostim a upotrebljava o n o čim e se znak prenosi i da, obratno,
očekuje da stvari stoje na izvestan način onda kad se znak upotrebi.
Pravila oblikovanja i preoblikovanja odgovaraju kom binovanju i
transponovanju znakova kojim a se tumač stvam o slu ži, ili sklapanju
neke vrste ugovora sa sam im sob om , a p ovod om upotrebe znakova
(analogno tom e, svako nastoji da gospodari i drugim aspektim a sv o g
ponašanja prema osobam a i stvarima). Jezička struktura, posm atrana
s pragm atičkog gledišta, predstavlja jedan sistem ponašanja: analiti-
čkim iskazim a odgovaraju relacije izm eđu izvesn ih znakovnih o d g o -
vora i nekih drugih, širih, u kojim a se prethodni nalaze kao fragm enti;
sintetičkim iskazim a odgovaraju one relacije izm eđu znakovnih
odgovora koje ne idu od dela ka celini.

Iako su ove tvrdnje izvučene iz svog biheviorističkog okvira,

mislim da su one'vrlo značajne. One pokazuju koliko je pragmatička
dimenzija usko vezana za jednu semantiku uslova istinitosti ne-
indeksičkih izraza. Moris je zbilja bio pionir u svom pragmatičkom
prilazu čak i onom vrlo poštovanom razlikovanju analitičkih i
sintetičkih iskaza. Pojam analitičnosti je najjači argument koji jedna
semantika uslova istinitosti može upotrebiti u prilog svom tvrđenju da
je nezavisna od takozvanih znanja o svetu, temeljnih znanja, enciklo-
pedijske obaveštenošti, konteksta, okolnosti itd. Jedna semantika
uslova istinitosti koja suprotstavlja čisto rečničko ili leksičko znanje
svakom drugom tipu stečene kompetencije može pretpostaviti da su
„predmet pragmatike oni aspekti značenja jezičkih iskaza koji se ne
daju obuhvatiti neposrednim upućivanjem na uslove istinitosti
iskazanog“ (Gazdar 1979: 2).
Slabost ovakvog razdvajanja sjajno je pokazao Kvajn (Quine,
1951) u svom eseju „Dve dogme empirizma“ (,,Two dogmas of empi-
ricism“): analitičke istine, isto kao i sintetičke, zavise od sistema
kultumih pretpostavki, naime one predstavljaju najotpomije - ali
nikako i večito - jezgro sistema dmštvenih očekivanja. Zanimljivo je
primetiti da se ista tvrdnja, iako drugim rečima iskazana, nalazi na
upravo navedenoj stranici iz Osnova.

261
4 3 . 1 . 2 2 . P r a g m a tik a izm eđ u sig n ifik a c ije i kom u n ik a cije

I pragmatika uzima zdravo za gotovo mnoge elemente koji,

premda se tiču odnosa između znakova i njihovih pošiljalaca ili tuma-
ča, i premda su u velikoj meri vezani za proces komunikacije, zavise
od nekog prethodnog semantičlkog pravila. Uzmimo dva iskaza koja
analizira Gazdar (1979: 3):

(5) T om ova kuca ubila je D žejn in og zeku.

(6 ) T om ov pas ub io je D žejn in og zeca.

Naš idealni govomik-slušalac zaključice da je autor (5) dete, ili

neko ko izigrava dete, ali taj zaključak ne zavisi od okolnosti iskazi-
vanja. Uprkos tome, bilo koja semantička teorija koja bi tvrdila da je
kadra da položi računa o razlici između (5) i (6) može to učiniti samo
ako je u stanju da u svoj semantički arsenal uključi i oznake koje na
neki način opisuju status (bio to uzrast, pol ili društvena uloga)
idealnog pošiljaoca datog leksičkog elementa.
Morali bismo da koncipiramo dva različita pragmatička pristu-
pa: jedan je pragmatika signifikacije (kako u nekom semantičkom
sistemu predstaviti pragmatičke fenomene), a drugi pragmatika komu-
nikacije (kako analizirati pragmatičke fenomene koji se odigravaju
tokom procesa komunikacije). Tekstualna ko-referencijalnost, topic,
tekstualna koherencija, upucivanje na neki skup znanja koje neki tekst
idiolektalno povezuje s nekim narativnim svetom, konverzaciona
implikatura, i još mnogi drugi fenomeni tiču se procesa neke stvame
komunikacije i nikakav sistem signifikacije ne može ih predvideti.
Drugi fenomeni, kao presupozicija, predviđanje uobičajenih kontek-
sta, pravila uslova prikladnosti i tako redom, mogu se, kao što čemo
videti, posmatrati tokom ispitivanja nekog kodifikovanog sistema
signifikacije, a da bi ovaj opisali, semantički i pragmatički pristup
uspostavljaju blizak i nerazmrsiv uzajamni odnos.

4.3.2. Približavanje semantike pragmatici

Najzanimljivije primere semantičkog istraživanja u protekloj

deceniji predstavljaju teorije koje nastoje da formulišu model koji bi
prikazivao značenje u enciklopedijskom formatu. Takvi pokušaji se
ne suprotstavljaju samo nekom čisto rečničkom modelu, več i poisto-
262
većivanju područja semantike s područjem jedne semantike uslova
istinitosti. Očigledno je da svi ti pokušaji ne mogu da se sastoje u
prostom nagomilavanju idealizovanih pragmatičkih fenomena unutar
neke semantičke teorije.
Prema Levinsonu (1983), do 1955. pragmatika je bila u upotre-
bi, ali ne pod tim nazivom. Uopšteno rečeno, a što je Moris prvi
zapazio (Morris 1938: V .l), za klasične teorije znakova uobičajeno je
da stalno upućuju na tumača i tumačenje. Grčka i latinska retorika,
kao i cela sofistička teorija jezika, mogu se sagledati kao oblici pra-
gmatike diskursa. Čak i u najapstraktnijim klasičnim definicijama
označavanja ima elemenata pragmatike: od Aristotela do Avgustina, i
nadalje, sve defmicije znaka ne vode računa samo o odnosu izraza i
sadržaja, već i izraza i reakcije u tumačevom umu. Abelar pomno
razmatra problem razjašnjavanja značenja u datim kontekstima, a
problem intencije govomika uobičajena je tema u srednjovekovnoj
teoriji znakova, od Avgustina do Rodžera Bekona. Okam daje neka
prilično nezgodna zapažanja povodom temeljnih znanja tumača ikoni-
čkih znakova (kako raspoznati ikoničnost neke statue a da se ne zna
šta je bio uzor koji ona prikazuje?). Ako se u prvoj knjizi Lokovog
Ogleda govori o odnosu termina i ideja, u knjizi „ 0 rečima“ (,,0n
words“) govori se o uslovima društvene upotrebe jezičkih termina.
Šliben-Lange (Schlieben-Lange 1975:2) ubraja u preteče pra-
gmalingvistike ne samo Persa i Morisa, nego i Mida (Mead), Bečki
krug, filozofiju svakodnevnog jezika, Vitgenštajna, Apela, Haberma-
sa, mnoge marksiste, među kojima i Klausa, simbolički interakcio-
nizam, da i ne govorimo o Ostinu, Rajlu (Ryle), Grajsu i Serlu.
Otuda najnoviji preokret u diskusiji o semantici, predstavljen
različitim - ali u suštini kompatibilnim - pokušajima da se načine mo-
deli značenja u enciklopedijskom formatu, nije promena naučne para-
digme, već pre deluje kao povratak samim korenima filozofije jezika.
Svi ti primeri na neki način uvode elemente pragmatike u pod-
ručje semantike.
Da bi se liberalno poimala semantika, treba usvojiti i liberalno
poimanje pragmatike. Smatram da je takav predlog Bar-Hilela (Bar-
Hillel 1968:271) po kome pragmatika nije samo vezana za fenomen
tumačenja (znakova, iskaza, tekstova, ili indeksičkih izraza), nego se
ona tiče i „suštinske zavisnosti komunikacije, u prirodnom jeziku, od
govomika i slušaoca, jezičkog konteksta i vanjezičkog konteksta,
raspoloživog temeljnog znanja, spremnosti da se takvo temeljno zna-
nje prihvati i od dobre volje učesnika u činu komunikacije". Nekima
od fenomena koje ovde nabraja Bar-Hilel verovatno bi trebalo da se
263
bave i razne druge discipline. Ipak, vec bibliografija jasno pokazuje da
su mnogi od njih, a bice da ih ima i više, postali predmeti liberalnih
se-mantičkih disciplina, kao i onog ogranka semiotike koji se obično
naziva semiotikom teksta ili diskursa.

4.3.2.I. Tumačenje

Prvi primer za liberalnu semantiku je teorija značenja (kao

Neposrednog Predmeta) i Persovih interpretanata. U okvirima Perso-
ve filozofije neograničene semioze,

(i) svaki izraz mora da se tumači pomoču nekog drugog izraza, i tako
dalje, u nedogled;
(ii) upravo je delatnost tumačenja jedini način da se definišu sadržaji
izraza;
(iii) tokom ovog procesa semioze, društveno prihvačeno značenje
izraza razvija se posredstvom tumačenja kojima se oni podvrga-
vaju u različitim kontekstima i različitim istorijskim okolnostima;
(iv) celovito značenje nekog znaka može biti jedino u istoriji zabele-
žen pragmatički postupak, po jedan za svako njegovo pojavlji-
vanje u nekom kontekstu;
(v) tumačiti neki znak znači predvideti - idealno - sve moguče kon-
tekste u kojima bi mogao da se nađe. Persova logika relativa
preobražava semantičku pređstavu o nekom terminu u nekom
potencijalnom tekstu (svaki termin je rudimentama propozicija, a
svaka propozicija rudimentami argument). Drugim rečima,
semema je virtuelni tekst, a tekst je proširenje sememe.

4.3.2.2. Deiksa

Valja dodati da Pers predlaže da jedna logika relativa (koja

predstavlja primer semantike usmerene na kontekst) može da se razvi-
ja ne samo u okvim kategorematičnih, nego i u okviru sinkategorema-
tičnih termina, poput predloga i priloga. Ovo je prvi put predložio
Avgustin (De Magistro), a nedavno je ponovo razmatrano kod sa-
264
vremenih autora kao što su Lič (Leech, 1969) i Apresjan (Apresjan
1962).
Ja sam predložio (u Eco 1975: 2.11.5) jedan semantički model
za predstavljanje idealnog sadržaja indeksa (bilo da su to reči, gestovi,
ili slike) u jednoj idealnoj situaciji stvame referencije.

4.3.2.3. Konteksti i okolnosti

Jedna semantika usmerena na kontekst često zadobija format

semantike koja daje uputstva (vidi Schmidth 1973 i, što se tiče pra-
gmatike i semantike koja daje uputstva, Schlieben-Lange 1975).
Treba da pogledamo i šta kaže Gremas (Greimas 1973: 174), po kome
je data semantička jedinica, kao ,,ribar“, po samoj svojoj sememičkoj
strukturi jedan potencijalni narativni program: ,J?ibar očigledno nosi
u sebi sve mogučnosti svog postupanja, sve ono što se od njegovog
ponašanja može očekivati. Pošto je smešten unutar jedne diskurzivne
izotopije on postaje uloga, tematska i u priči upotrebljiva...“ (ital.
prev: 61).
U mojim prethodnim radovima (1975) predlagao sam da se
pravi razlika između konteksta i okolnosti. Kontekst je sredina u kojoj
se dati izraz pojavljuje zajedno s drugim izrazima koji pripadaju istom
sistemu znakova. Okolnost je spoljašnja situacija u kojoj neki izraz,
zajedno sa svojim kontekstom, može da se pojavi. Kasnije sam (1979)
definisao kontekst kao niz mogučih idealnih tekstova, čije pojavlji-
vanje može da pređviđi neka semantička teorija, u vezi s datim izra-
zom, dok sam naziv ko-tekst ostavio za stvamu sredinu u kojoj se neki
izraz pojavljuje u nekom stvamom procesu komunikacije. Stoga,
rekao bih da izraz naređujem ti može normalno da se pojavi u onim
kontekstima (ili klasama tekstova) u kojoj pošiljaoca odlikuje nad-
močan položaj u odnosu na primaoca, ili u okolnostima za koje važi
isti društveni ođnos, i da se ona javlja u ko-tekstu Tog i Tog romana.
Skicirao sam (u Eco 1975: 2.11) jedan semantički model koji je
u stanju da predvidi razlike u značenju koje zavise od konteksta i
mogučih uobičajenih okolnosti; pokušao sam da predstavim (u Eco
1984: 2.5.4) predloge i priloge u kojima kontekstualne selekcije i
predmet (topic) uzajamno deluju (kao ko-tekstualno nagađanje koje
jedna semantička teorija ne može da predvidi ali mora o njima da vodi
računa, zamišljajući ih).
I Gremasov pojam ,,klaseme“ (Greimas 1966) obogaćuje se-
mantičke predstave jednom kontekstualnom selekcijom.
265
4.3.2.4. Uslovi prikladnosti i ilokuciona moć

U okvirima generativne semantike, mnogi autori osetili su po-

trebu da ustanove jedan prikaz usmeren ka kontekstu. Lejkof (Lakoff
1975) predlaže da uslovi prikladnosti treba da budu dati kao postulati
značenja, na primer
Zahteva (x,y,p) —> pokušava (x, uzrok (y,p))
Mnogi drugi uslovi prikladnosti mogu se semantički zabeležiti.
Na primer, u predstavljanju glagola kao što je ukoriti, trebalo bi, i mo-
že da se, beleži oznaka pragmatički orijentisana kao ,,M > D“, gde je
M pošiljalac, D primalac, a > označava odnos socijalno nadmočnog
položaja, ili da je na delu hijerarhija.

4.3.2.5. Kontekstualne uloge

Filmorova padežna gramatika, uvodeči u leksičko prikazivanje

padeže kao što su Agentiv, Cilj, Sredstvo, Rezultat i drugi, povezuje
tumačenje leksičkog oblika, iz njegove sopstvene unutrašnjosti, s
koprezentnošću nekog konteksta - konteksta koji je dat kao virtuelan,
semantičkim prikazivanjem značenja, te ne zavisi od jednostavnog
znanja o vanleksičkom svetu. Drugim rečima, izvesne uopštene sheme
znanja o svetu uzimaju se kao deo leksičke informacije. Na-stavljajući
u istom pravcu, hteo bih da podsetim na Birvišove semantičke modele
(Bierwisch 1970 i 1971), na primer na njegovo predstavljanje ubiti:
Xs uzrok (Xd menja u (~Živo Xd)) + (Pokretno Xd)
Moglo bi se dalje poboljšavati ovakvo predstavljanje, pa da
zabeleži i razliku između engleskih glagola to kill i to assassinate tako
što će se uvesti jedan idealan uslov prikladnosti koji određuje kakvu
političku ulogu ima Xd.

4.3.2.6. Temeljno znanje

Povodom temeljnog znanja - na koje se tako žustro poziva Bar-

Hilel, kao na pragmatički fenomen - nesumnjivo postoje slučajevi
tumačenja teksta u kojima primaočevo idiolektalno poznavanje sveta
nikakva semantička predstava ne može da predvidi. Uzmimo slučaj
266
ironije kao vrste implikature: da bi se u komunikativnom pogledu
obezbedila uspešnost nekog ironičnog iskaza p, pošiljalac mora
pretpostaviti da primalac zna da p nije slučaj. Ovo je tipičan primer za
jedan fenomen komunikacije koji nijedna semantička teorija ne može
da drži pod kontrolom. Ipak, proučavanje veštačke inteligencije ubed-
Ijivo je pokazalo da postoje neki standardizovani frames, scripts ili
goals k oji se mogu zabeležiti kao deo prosečne kompetencije neke
društvene grupe. U tom srms\u, frames je ono što beleži neka idealna
enciklopedija, i oni su stvamo zabeleženi kao deo semantičke kompe-
tencije jedne inteligentne mašine (up. Petofi 1976a, Schank 1975 i
1979, Shank i Abelson 1977, Minsky 1974 i dmge).
Još jedan pokušaj da se zabeleži deo temeljnog znanja kao dela
semantičke kompetencije predstavlja pojam ,,stereotipa“ kod Patnama
(Putnam 1975) i, u nešto istančanijem, potpunijem i ambicioznijem
vidu, u Petefijevim radovima u celini (kao i u Neubauer i Petofi 1981).
Sve ove studije, na koje sam tek kratko ukazao, na neki način
uključuju i pragmatiku u područje jedne enciklopedijski nastrojene
semantike. Nije potrebno ovde napominjati da bi bilo suvišno pitati se
da li to semantika ,,proždire“ pragmatiku, ili obratno. Bilo bi to jedno
puko nominalističko pitanje, eventualno bi imalo nekog značaja sa-
mo u akademskim nadmetanjima. Pred nama je nov pristup semiotici,
povezan s dijalektikom između signifikacije i komunikacije.
Preostaje još da se nešto kaže o jednom predmetu koji se uvek
pojavljivao na razmeđi semantike i pragmatike: o problemu presupo-
zicija. No ovoj temi je posvečen čitav odeljak 4.4.

4.3.3. Imena, stvari i radnje: nova verzija jednog starog

mita

Veštačku podelu semiotike na tri pokrajine stvara, mislim,

sablast mita o Adamu, onakvog kako se toliko vremena prepričavao.
Ako u svakoj nauci vlada neka uticajna metafizika, u perverznoj se-
mantici je vladala, i još uvek vlada, izvesna pojednostavljena
mitološka priča o poreklu jezika.
Mit veli da je Adam (u grčkoj verziji izvomo nomothetes,
„tvorac imena“) posmatrao stvari i davao im imena. Komična situacija
u kojoj se obreo prvi čovek, što sedi pod drvetom, uperi prst u neki
cvet ili neku životinju i izjavljuje ovo će biti Margareta, ovo će biti
267
Krokodil, postaje dramatična kod prvih filozofa koji su se pozabavili
jezikom, jer su imali da utvrde da li su ta imena dodeljena po konven-
ciji ili po prirodi stvari. Odabrati Nomos umesto Physis značilo je za-
nemariti sve slučajeve onomatopeje, a da i ne pominjemo sintaktički
ikonizam. Odabrati Physis umesto Nomos značilo je zanemariti sve
slučajeve koji su očigledno proizvoljni, naime večinu jezičkih
termina.
Kako ovaj ogled predlaže, jedna liberalna semantika analizira
izraze posredstvom prvobitnih atoma samo kao extrema ratio i kao
stenografsko sredstvo, zbog ekonomičnosti. Definicije kao „tigar =
sisar mesožder ili velika žuta prugasta mačka“ uzimaju se ozbiljno
samo u akademskoj sredini. Pošto uzima u obzir pragmatičku dimen-
ziju, jedna liberalna semantika obezbeđuje i frames i sheme radnje.
Prema jednom Persovom primeru (CP: 2.3.3.0) litijum se ne
definiše samo po mestu u periodnoj tablici elemenata i atomskim bro-
jem, nego i opisom operacija koje treba izvršiti da bi se jedan njegov
uzorak proizveo ili raspoznao. Persova definicija usmerena je na tekst
zato što predviđa i moguče kontekste u kojima izraz litijum može da
se očekuje. Ako, držeći se priče, prihvatimo da je Adam saznao liti-
jum i nadenuo mu ime, moramo prihvatiti i da on nije tek tako
stvarima dodeljivao imena. Smislio je neki dati izraz kao vrstu ,,kuke“
na koju će da okači čitav niz opisa, a ti opisi su prikazivali, osim
sekvence radnji koje je on izvršio na litijumu i s njim, i kontekste u
kojima je on nailazio na litijum i očekivao da naiđe na njega.
Prema mojoj revidiranoj verziji ovog mita, Adam nije video
tigrove kao primerke jednog opšteg roda. Video je izvesne životinje,
obdarene izvesnim morfološkim svojstvima, samo ukoliko su bili
uključeni u neke tipove radnji, dok su uspostavljali odnose s drugim
životinjama, i sa svojom prirodnom sredinom. Zatim je ustanovio da
je subjekt x, koji obično deluje naspram nekih antisubjekata da bi
postigao izvesne ciljeve, i koji se obično pojavljuje u takvim i takvim
okolnostima, samo deo jedne priče p - pri čemu se ta priča ne da
odvojiti od subjekta, a subjekt je u priči nezaobilazan. Tek na tom
stadijumu saznanja o svetu ovaj subjekt x-u-akciji mogao je da dobije
ime tigar.
U svetlu ove verzije mita, možemo bolje razumeti sve one
argumente koje Platon nabraja u svom Kratilu da bi potkrepio teoriju
o motivisanom poreklu imena. Svi primeri motivacije koje on daje
tiču se načina na koji reči pređstavljaju, ne stvar po sebi, nego poreklo
ili ishod neke akcije. Uzmimo za primer Jupitera. Platon kaže da i
samu razliku između nominativa i genitiva imenice Zeus-Dios treba
268
pripisati činjenici da je prvobitno ime bilo sintagma koja je iskazivala
ono što obično čini kralj bogova: di' dn zen, „onaj preko koga je dat
život“.
Na isti način se čovek, anthropos, posmatra kao iskvareni oblik
neke prethodne sintagme, koja je značila onaj koji je kadar da
razmotri ono što vidi. Razlika između čoveka i životinja je u tome što
čovek ne samo da opaža, nego i promišlja, misli na ono što je opaženo.
Nalazimo se u iskušenju da ozbiljno shvatimo Platonovu etimologiju
kada se setimo da je Toma, suočen s klasičnom definicijom čoveka
kao racionalne životinje, utvrdio da ono „racionalna" (to je differentia
po kojoj se čovek razlikuje od svih drugih smrtnih životinja) nije neka
atomička akcidencija, kao što se obično veruje. To je ime koje dajemo
jednom nizu radnji ili ponašanja, iz kojih zaključujemo da ljudska
biča imaju izvesnu suštinsku formu koja je inače neprimetna i u
osnovi nepoznata. Konstatujemo da su ljudi racionalni zato što izvo-
dimo postojanje tog svojstva - isto kao što neki uzrok izvodimo iz
njegovih uobičajenih simptoma - uzimajuči u obzir Ijudske delatnosti
kao što je saznavanje, mišljenje, govorenje (Summa th. I, 79.8). Ras-
poznajemo naše Ijudske duhovne potencijale ,,ex ipsorum actuum
qualitate“, naime preko kvaliteta radnji koje oni izazivaju (Contra
gentiles 3.46; up. Eco 1984: 2.4.4).
Mitovi su mitovi, ali su nam potrebni. Jednostavno sam posta-
vio jedan loš mit naspram jednog dobrog, u kome se prilikom obreda
krštenja ne krštavaju stvari, nego konteksti - ne jedinke kojima je
suđeno da dožive priče o kojima njihovo ime ništa ne zna, nego priče
u čijem svetlu možemo razaznati definiciju koja određuje njihove
aktere.
Nadam se da moj revidirani mit neče biti smatran onoliko per-
verznim koliko su to one razdvojene pseudonauke koje sam
kritikovao. Želeo sam jedino da prihvatljivim narativnim obličjem
zaodenem svoj poziv na saradnju semantike, pragmatike i semiotike
teksta.

269
4.4. O PRESUPOZICIJP

4.4.1. Presupozicije i tekstualna semiotika

Zaključak prethodnog ogleda glasi da govoriti znači postavljati

priče na scenu. Da li se i problem presupozicije može tako sagleda-
vati? Da li nam to nalaže da presupoziciju posmatramo kao fenomen
koji se tiče semantike, ili pragmatike, ili semiotike teksta?
Odavno postoje pokušaji (up. Eco 1975, 1979, 1984) da se pre-
vaziđe oštra razlika između semantike i pragmatike, s jedne, te semio-
tike sistema signifikacije i semantike procesa komunikacije i stvaranja
tekstova, s druge strane. Jedna semantika u obliku enciklopedije tre-
balo bi da razmatra (u vidu uputstava) i selekcije vezane za kontekste
ili okolnosti, dakle i način na koji neki termin treba ili može da se
upotrebi u izvesnim kontekstima ili okolnostima iskazivanja. Baveci
se presupozicijama, nastavljamo ovim putem.

4.4.1.1. Univerzum presupozicija

Presupozicija deluje kao neka maglovita kategorija, termin koji

poput kišobrana pokriva disparatne semiotičke fenomene.89U običnom
jeziku, reč ,,presupozicija“ ima širu upotrebu, dok je tehnički pojam
presupozicije ograničen na izvesne tipove zaključaka i pretpostavki,
čije izvođenje na neki način pođstiču izrazi koji imaju specifične
8 Za ovaj ogled prerađen je gotovo dvostruko opšimiji tekst koji smo potpisali ja i
Patricija Violi: „Instructionai Semantics for Presuppositions", Semantica 64, 'A,
1987, str. 1-39. U ovu novu verziju, osim što sam izbacio neke diskusije i primere,
uneo sam neke terminološke i pojmovne izmene (ponegde se držeći korisnih
sugestija Bruna Basija [B. Bassi]). Dakle, jedino sam ja odgovoran za ovu verziju,
no hteo bih da jasno naglasim kako je suština rada proistekla iz našeg ondašnjeg i
višegodišnjeg istraživanja, da se na mnogim stranicama nalaze prevodi tekstova ko-
je je napisala Patricija Violi, te da je ovo što predlažem povodom presupozicija re-
zultat rada u četiri mke. Zahvaljujem Patriciji V ioli što mi je dozvolila da ovde
ponovo upotrebim naš zajednički trad. .
’ O presupozicijama postoji obimna literatura. Najpotpunije kompilacije su Sag i
Prince 1979, i Oh i Dinneen 1979.

270
odlike, prepoznatljive na osnovu testa negacije. Na primer, glagol
čistiti presuponira da je predmet koji treba očistiti prljav, što bi presu-
ponirao i kad bi se tvrdilo da taj predmet nije očišđen.
Ipak, iako je početnim razlikovanjem obične i tehničke upo-
trebe ove reči ocrtan problem njene primene, uz isključivanja svakog
zaključka i implikature koji zavise od opštih znanja o svetu i informa-
cija iz koteksta, problem još nije jasno i precizno određen. U specija-
lističkoj literaturi, veliki broj sintaktičkih struktura i leksičkih jedinica
povezivan je s fenomenima presupozicije.

(i) Definisane deskripcije. Još od klasičnih radova Fregea (Frege

1982), Rasela (Russel 1905) i Strosona (Strawson 1950), presu-
pozicije postojanja povezivane su s prirodom referencije i
referencijalnih izraza, to jest s vlastitim imenicama i đefinisanim
deskripcijama: Đovani je sreo čoveka s crvenim šeširom presupo-
nira da postoji neki šovek s crvenim šeširom.
(ii) Neki posebni glagoli, i to:
a. faktivni glagoli (Kiparsky i Kiparsky 1970): Đovaniju je žao
što je Marija otišla presuponira da je Marija otišla.
b. implikativni glagoli (Karttunen 1971): Marija je uspela da
ode presuponira da je Marija pokušala da ode (kao što ćemo vi-
deti, presuponira se i poteškoća).
c. glagoli promene stanja (Sellars 1954; Kartunnen 1973): Đo-
vani je.prestao da pije presuponira da je Đovani nekada pio.
d. glagoli prosuđivanja (o kojima se opšimo diskutuje u Fillmo-
re 1971): Đovani je optužio Mariju da je bogata presuponira da je
biti bogat nešto loše (ili da Đovani tako misli).
(iii) „Cleft sentences“ (Prince 1978; Atlas i Levinson 1981): Vrata je
otvorio Enriko presuponira da je neko otvorio vrata.
(iv) Naglašeni konstituenti (Chomsky 1972): Marija je razbila sta-
tuetu presuponira da je neko razbio statuetu.
(v) Pitanja koja započinju sa ,,ko“, ,,šta“, ,,gde“, ,,kada“, ,,zašto“,
,,koji“ i tako dalje: kada je Marija videla Đovanija? presuponira
da je Marija videla Đovanija.
271
(vi) Neki iterativni prilozi i glagoli: Juče je Đovani opet bio pijan
presuponira da je Đovani i ranije bio pijan. Isto tako, Đovani se
vratio u Rim presuponira da je Đovani i ranije bio u Rimu.
(vii) Kontrafaktivni kondicionali: Da se Đovani oženio Marijom, nje-
gov život bio bi srećniji presuponira da se Đovani nije oženio
Marijom.
(viii) Zavisne vremenske rečenice: Pre nego što je Đovani stigao,
proslava se završila presuponira da je Đovani stigao.
(ix) „Nerestriktivne“ odnosne rečenice: Covek iz susedstva je tvoj otac
presuponira da neki čovek živi u susedstvu.

U lingvistici se ovi fenomeni najčešce definišu kao presupozi-

cije. Ipak, ne postoji potpuna saglasnost o svemu što je ovde nabro-
jano; neki autori isključuju izvesne slučajeve, a drugi, opet, neke
dodaju. Pošto priroda tih fenomena nije homogena, s razlogom bi se
moglo osporiti kruto definisanje presupozicije, i smatrati da je ona
više jedna veštačka tvorevina lingvističke teorije (Dinsmore 1981a)
nego specifična karakteristika jezičkih izraza.

4.4.1.2. Semantika i pragmatika

Postoji jedna semantička teorija (funkcionalona, o istinitosti)

presupozicija koja se bavi logičkim zahtevima koje treba ispuniti da
bi se neka presupozicija mogla uneti u istiniti iskaz. Kao što če se
videti u nekim primerima, takva hipoteza uspeva da prikaže jezičke
fenomene koji se retko pojavljuju u svakodnevnoj upotrebi, buduci da
su predstavljeni rečenicama koje obični ljudi obično ne izgovaraju, i
koje kruže po knjigama iz lingvistike i filozofije jezika. U tim rečeni-
cama ispoljava se onaj čudnovati laboratorijski, takozvani „primerski"
jezik, na kome neke apsurdne, mentalno poremečene i kultumo ne-
obaveštene osobe tvrde da je trenutno kralj Francuske ćelav i da je
muž Lučije iz Verenika neženja. Inače, važi i obmuto: ta hipoteza ne
uspeva da prikaže neke druge fenomene, koji se pojavljuju tokom
obične interakcije, kada govomici upotrebljavaju prirodni jezik.
S pragmatičkog gledišta, koriste se dva suštinska pojma: s jedne
strane, uslovi prikladnosti koji upravljaju upotrebom izraza (a time i
pragmatičkom primerenošću iskaza); s druge, uzajamno znanje učes-
272
nika u procesu komunikacije. Nazovimo taj idealni par sagovomika
Emitent i Recipijent (u daljem tekstu E i R).
Pragmatički pristup izgleda bliži prirodi presuponiranja svoj-
stvenog komunikaciji na prirodnom jeziku. A ipak, poimanje uslova
prikladnosti nije sasvim podesno za detaljno iskazivanje odnosa
između leksičke jedinice i umetanja u tekst. Nadalje, kada se opisuje
kako presupozicija zavisi od onoga što E zna ili veraje, od uverenja
koja E pripisuje R, i od dogovora E i R povodom nekog skupa zajed-
ničkih i temeljnih verovanja i pretpostavki, puki pragmatički pristup
može da kaže šta se događa, ali ne i zašto se događa.
Izgleda da se pojmom presupozicije ne defmiše neki homogeni
niz gramatičkih fenomena, več je pre posredi otvorena kategorija koja
se može tumačiti samo unutar neke teorije diskursa.10Doista, tekstual-
ni postupak u kome se presupozicije analiziraju iz ugla funkcija
diskursa omogućuje homogeno objašnjenje, jer homogenost više nije
na nivou formalne strukture već je na nivou funkcija diskursa, tj.
formulisana po efektima teksta na R.
Dakle, reč je o postavljanju hipoteze kako uopšte funkcioniše
informacija u diskursu, pri čemu se vodi računa o svim različitim kon-
strukcijama presupozicija, i mora se uzeti da su te konstrukcije zabele-
žene u leksici ili nekako kodifikovane u jezičkom sistemu, aktiviraju
se - ili umrtvljuju - na nivou strategija produkcije i recepcije teksta.
Teorija o tekstualnoj kooperaciji ne izbegava problem leksičkog zna-
čenja, nego se s njim suočava na terenu jedne semantike s uputstvima,
koncipirane kao niz preskripcija kako da se data leksema razborito
protumači ili prikladno umetne u tekst (up. Schmidt 1973; Eco 1979,
1984).

4.4.1.3. Pozadina i reljef

Da bi se izdvojio tip fenomena koji bi se s razlogom mogao

nazvati presupozicijom, treba pretpostaviti da je opšta odlika diskursa
da je u njegovoj strakturi informacija hijerarhijski organizovana: ne
mogu sve jedinice informacije imati isti status i isti značaj, već nužno
moraju da se rasporede na hijerarhijskoj lestvici i organizuju na ra-
znim nivoima. Usled tekstualne perspektive, mi s datog gledišta po-
smatramo događaje, osobe ili pojmove u nekom tekstu. Neke jedinice
informacije nalaze se u fokusu, a neke ne, ako deluju kao manje va-
"'Povodom sličnih pristupa, vidi Dinsmore 1981a i 1981b, Soames 1979, i Schiebe
1979.

273
žne. Drugim rečima, neke informacije smeštaju se u pozadinu diskur-
sa, a druge se isturaju, kao na reljefu.
U diskursu se ne može izbeci nametanje prioriteta: moramo
lineamo da ,,ređamo“ misli, u reči i rečenice, a sintaksa nam omogu-
ćava - i primorava nas - da strukturiramo ono što hoćemo da saopšti-
mo, unutar jednog organizovanog sistema glavnih i zavisnih rečenica.
Presupozicije su samo jedno od jezičkih sredstava koja omogućavaju
da se značenje hijerarhijski rasporedi.
Dakle, imamo fenomen presupozicije kada se prilikom saop-
štavanja informacije posredstvom izraza (bile to proste leksičke
jedinice ili čitavi iskazi), istovremeno prenose dva značenja koja
nemaju isti status. U iskazima kao (1) i (2)

(1) Đ ovan i je prestao da puši.

(2) Đ o v a n i se vratio u Njujork.

prenose se dve jedinice informacije, odnosno:

(la ) Đ ovan i ne puši.

( lb ) Đ ovan i je nekada pušio.

(2a) Đ o v a n i je otišao u Njujork.

(2b) Đ o v a n i je i nekada ranije bio u Njujorku.

Ove jedinice ne pripadaju istom nivou značenja. (lb ) i (2b)

tradicionalno se raspoznaju kao presupozicije iskaza (1) i (2), ne
predstavljaju ,,jezgro“ (fokus) komunikacije, koja je više okrenuta
činjenici da Đovani sada ne puši, ili da je Đovani otišao u Njujork.
Pribegnemo li testu negacije, poreknemo li (1) i (2), poričemo (la ) i
(2a), ali ne i (lb) i (2b).
Presupozicije su deo informacije date u nekom tekstu; one
podležu sporazumu govomika i slušaoca i prave jednu vrstu okvira
teksta koji određuje s kog gledišta će se tekst dalje razvijati. Taj okvir
predstavlja pozadinu samog teksta i razlikuje se od dmgih informacija
koje predstavljaju reljef. U iskazima koji nose presupozicije, okvir
pozadine je presuponirano značenje iskaza, koje i E i R moraju im-
plicitno prihvatati kao istinito, dok izjavljeno značenje daje informa-
ciju u reljefu (up. i ogled „Presupozicija i implikacija“ [„Presuppo-
sition and implication“], Black 1962).
Okvir pozadine ne predstavlja već poznata informacija, nego
ono što učesnici uzimaju (ili će uzeti) kao neospomo. Doista, nije
274
teško zamisliti neki kontekst u kome se u iskazu presuponira upravo
nova informacija, ona koja se prenosi. Razmotrimo, na primer, iskaz
kao:

(1) S a žaljenjem V as obaveštavam o da je V aš rad odbijen.

U ovom slučaju, nova informacija koju prenosi iskaz upravo je

faktivnost, presuponirana faktivnim žao nam je. S druge strane, obi-
čno se smatra kako retorički izrazi, kao žao mi je što ili Vi niste
zaslužili da, često služe da se nešto „lakše proguta". Naime, oni zahte-
vaju da R prihvati kao neminovnost ono što se ukazuje kao neprijatna
i neočekivana vest. U tom smislu je osnovna informacija element
teksta, proizvode je specifična unutrašnja tekstualna obeležja i kao
takvu valja je razlikovati od „temeljnog znanja“ E i R, kao i od bilo
koje vrste preliminamog saznanja." Za ovu definiciju je bitno da kako
pozadinska tako i reljefna informacija budu date ili prenesene istim
izrazom u isto vreme.

4.4.1.4. Termini-p i egzistencijalne presupozicije

Iako svi fenomeni vezani za presupoziciju doprinose stvaranju

efekta pozadina-reljef, valja izdvojiti dve glavne kategorije: presupo-
zicije koje se uspostavljaju usled kodifikovanog značenja nekih termi-
na (te bismo ih mogli odrediti kao zavisne od semantičkog sistema), i
presupozicije koje proizlaze iz date komunikativne strategije i zavise
od posebnog iskazivanja (mogli bismo ih odrediti kao zavisne od
procesa komunikacije).
1. Prvoj kategoriji pripadaju leksičke presupozicije. Prenose ih
jezičke jedinice koje nazivamo terminima-p, a čija moc presuponi-
ranja zavisi od njihovog semantičkog predstavljanja.*12Ti termini nose
presupoziciju kao deo svog sadržaja, nezavisno od konteksta u kome
se pojavljuju. Ipak, njihovo semantičko predstavljanje predviđa dis-
kurzivne kontekste u kojima se nešto mora uzeti zdravo za gotovo.
" Iz perspektive jedne teorije diskursa, intuitivno poimanje presupozicije delimično
je obuhvaceno pojmovima ,,nove“ i ,,stare“ informacije, kao i ,,date“ informacije, ali
ga oni ne objašnjavaju u potpunosti.
12 Svi ovde dati primeri termina-p biće glagoli, pošto su glagoli dosad najsvestranije
obrađeni u novijoj literaturi iz ove oblasti. Ne isključuje se mogućnost pronalaženja
drugih tipova ovih termina (kao što su veznici, prilozi i predlozi), ali to prevazilazi
granice ovog istraživanja.

275
Naime, u semantičkom predstavljanju nekog termina-p, među ele-
mentima sadržaja uzimaju se u obzir i sheme radnji na koje bi se taj
termin, kontekstualno, mogao odnositi. Na primer, prekinuti presupo-
nira da je radnja privedena kraju prethodno več izvršena, a prekidanje
je moguce samo u kontekstu nečega što je prethodno vršeno. To znači
da leksičku jedinicu razumemo na osnovu iste one sheme po kojoj
razumemo radnju o kojoj iskaz govori ili če govoriti.13
2. Drugoj kategoriji pripadaju egzistencijalne presupozicije,
koje zavise od nekog procesa komunikacije, tokom kojeg termini koji
nemaju kodifikovanu moč presuponiranja bivaju uključeni u iskaze u
kojima se na nešto upučuje. Za taj slučaj su tipične presupozicije koje
se uspostavljaju pomoću vlastitih imena i određenih deskripcija (up.
Russel 1905 i Stravvson 1950). U ovom smislu, vlastite imenice kao
Đovani i deskripcije kao Đovanijev sin nemaju moć presuponiranja,
ali je zadobijaju kada se uključe u neki iskaz. Ako se tvrdi da je
Đovanijev sin bolestan, presuponira se da (negde) postoji neka osoba
koja je Đovanijev sin.
3. Za razliku od onoga što čine drugi autori (jedan ekstremni
slučaj nalazi se u Zuber 1972), ovde se kao presupozicije neće posma-
trati ni ishodi logičkog zaključivanja, ni implikacije semantičkih
svojstava. Stoga nećemo reći da (4) presuponira (5):

(4) Na Jejlu su svi anglisti dekonstrukcionisti.

(5) Na Jejlu su neki anglisti dekonstrukcionisti.14
nego jednostavno da se iz (4) može izvesti (5). Isto tako, izrazom
čovek ne presuponiraju se svojstva „dvonožna goluždrava životinja,
racionalna i smrtna“ - ona se njime jednostavno označavaju, ili pre-
nose, ili ih on sadrži, ili ih treba shvatiti kao njegove interpretante.
13 Ima, međutim, i složenijih slučajeva. Pogledajmo, na primer, čin optuživanja.
Možemo nekoga optužiti bilo izgovarajuči Optužujem te ili, u datom kontekstu,
izgovarajući Ti si. U ovom slučaju, na nivou leksičkih jedinica nema ničega što se
može opisati kao optužba. A ipak, ako u datom kontekstu taj iskaz ima ilokucionu
moć optužbe, govomik koji ga je upotrebio izrazio je istu onu presupoziciju koju bi
izrazio iskazom Optužujem te. Odnosno, deskripcija termina-p optužiti istovremeno
je deskripcija jezičkog čina. Naravno, kada optužbu nosi iskaz Ti si, presupozicija
ovog iskaza odrediva je samo kontekstualno, jer bi isti iskaz u nekom drugom
kontekstu mogao biti i pohvala.
14Koliko je ovaj pristup nezainteresovan za vrednosti koje se tiču istinitosti viđljivo
je iz upotrebe primera (4), koji je bio. istinit samo negde polovinom osamdesetih
godina. Sada se jedan deo anglista dekonstrukcionista s Jejla preselio u Kalifomiju
i samo je (5) i dalje istinito.

276
 Ako bi se u ovakvim slučajevima govorilo o presupozicijama
ispalo bi da sve u jeziku predstavlja neki fenomen vezan za presu-
poziciju. No tada bi pojam presupozicije bio koekstenzivan s tuma-
čenjem, jer nema sumnje da se, zahvaljujuči tumačenju, iz diskursa
pomalja ono nerečeno, barem utoliko što se jednim jedinim terminom
saopštavaju mnoga svojstva koja bi bila redundantna ako bi se ekspli-
citno iskazala; jezik i funkcioniše upravo zato što uspeva da se isko-
belja iz preciziranja kao onaj čovek živa životinja jede jabuku koja je
plod s jedne voćke. Ipak, ako se govoreči o ljudima i mogu uspavati
ona njihova svojstva koja ih čine sisarima (a da se time ne proigra
sudbina komunikativne interakcije), ne može se govoriti o nekom ko
se probudio ako svi govomici ne prihvate činjenicu da je on prethodno
spavao. Za svrhe jedne teorije tumačenja, zanimljivo je definisati baš
one slučajeve u kojima, ako se govomici u presuponiranju ne slože,
komunikacija pretrpi krah.

4.4.1.5. Moč pozicije i moč presupozicije

Trebalo bi da bude jasno da, za razliku od semantika koje se

bave funkcionisanjem istinitosti, jednu semantiku presupozicija ne
zanima preterano ono-što-slučaj-jeste, već pre kako nekome uspeva
da tekstualnim strategijama, procenjujući mogućnosti sistema označa-
vanja, nekog dmgog ubedi da je to i to slučaj. Znači, zanima nas moć
presupozicije nekih termina-p i nekih iskaza, ukoliko zadobijaju (čim
se izreknu) izvesnu moć pozicije.
Podrazumeva se da se moć pozicije sastoji u tome da se neko ili
nešto ,,postavi“ u diskurs kao nepobitna datost koja se sama po sebi
razume (ili treba da bude shvaćena kao nepobitna i sama po sebi ra-
zumljiva).
Ako je dat iskaz (6), prema novijoj specijalizovanoj literaturi
presuponira se (6a), a ako je dato (7) presuponira se (7a):

(6) O ptužio sam M ariju da je kupila novu haljinu.

(6a) A k o se kupi nova haljina, čin i se n ešto Ioše.
(7) Đ ovan ijev sin j e bolestan.
(7a) P ostoji (n egd e) neki Đ ovan ijev sin.

Može se desiti da prilikom izgovaranja (6) uopšte ne postoji ne-

ki sporazum E i R kako u moralnom pogledu vrednovati čin kupo-
vanja haljina. Ipak, čim se (6) izrekne (ako E i R dele isti sistem ozna-
2 77
čavanja, a to E zna), uz koriščenje jednog termina-p kao optužiti, čija
je moč presupozicije precizno određena, E ,,uokviruje“ dalji tok
diskursa, i upućuje R sugestiju da (6a) treba uzeti zdravo za gotovo.
Ova presupozicija određuje tekstualno gledište; jedan deo informa-
cije (procena nepovoljnosti) smešta se u pozadinu, a drugi deo (da je
Marija kupila novu haljinu) reljefno se ističe. Otad pa nadalje, reljefni
deo informacije moraće se posmatrati s gledišta koje nameće poza-
dina. Isto tako, kada se izrekne (7) „uokviruje se“ dalji tok diskursa
kao da (negde) postoji neki Đovanijev sin.
Ako R, na osnovu onoga što mu je već poznato, ne prihvati
informacije iz pozadine, koju predstavljaju (6a) i (7a), onda će morati
da ospori pravo E da koristi izraze (6) i (7). No ako do tog osporavanja
ne dođe, iskazi (6) i (7) stiču moć pozicije, tj. moć da nameću neke
presupozicije.15
Razlikovanje moći presupozicije i moći pozicije omogućava da
se prevaziđe pragmatičko poimanje presupozicija kao uslova priklad-
nosti, ili uslova koje prvo treba zadovoljiti da bi iskazi bili primereni
u pragmatičkom smislu. Prema ovom stavu, preduslov za upotrebu
jednog glagola kao što je optužiti bio bi da se prethodno tvrdi nešto
negativno o radnji koja je posredi, ili da se E i R prethodno sporazu-
meju da će je vrednovati kao nešto negativno. No u primeru (6) videli
smo da lako možemo upotrebiti termin-p optužiti da bismo u kontekst
ubacili jednu negativnu pretpostavku koju ne treba smatrati
preduslovom. Ona bi u nekom drugom kontekstu mogla biti i ,,lažna“;
,,istinitom“ je čini upotreba termina-p optužiti.
Smatrati da su presupozicije tek preduslovi koje treba zado-
voljiti znači smetnuti s uma njihovu moć stvaranja novog konteksta.
Reduktivan je pristup u kome je odnos reči i konteksta jednosmeran,
u kome prethodni kontekst ograničava leksički izbor, bira prikladne
termine i definiše uslove njihovog korišćenja. Situacija je često upra-
vo obmuta, tj. često termin-p uspostavlja i definiše kontekst. Odnos
termina i konteksta je dvosmeran, od konteksta ka terminu i od ter-
mina ka kontekstu. Između ostalog i pošto - kao što je pokazano u Eco
1979 - svaki termin, zahvaljujući svojoj enciklopedijskoj postavci,
aktivira čitav jedan složeni referencijalni okvir, te se i semema može
posmatrati kao virtuelni tekst.
15Jasnije rečeno, moć pozicije zadobija se kada govomik izrekne neki iskaz. Iskaz po
sebi ima jedino m oć presupozicije. No počev od trenutka uključivanja u dati kon-
tekst, aktuelizuje se moć pozicije, a presupozicije postaju deo konteksta. To znači
da one postaju deo uzajamnog sporazuma učesnika u diskurzivnoj interakciji.

278
 U slučaju presupozicija, čim se neki termin-p ili konstrukcija-p
umetnu u diskurs, R kontekstualizuje izraz, stavlja ga u prikladni
kontekst, ili stvara kontekst ako ovaj nije vec dat. Naravno, prikladni
kontekst je onaj u kome su presupozicije kompatibilne s drugim infor-
macijama. S druge strane, E je upotrebio izraz vezan za presupoziciju
baš zato što je hteo da R prihvati taj okvir iz pozadine.
To ne znači da su presupozicije neospome; ako su u konteksu
dati izvesni uslovi, one se mogu ukinuti, a u tom slučaju nece se
sasvim podudariti moc pozicije i moć presupozicije, koja je pred-
stavljena semantičkim sistemom. No za osporavanje presupozicija
potrebna je neka posebna retorička strategija: R mora da ospori pravo
E da upotrebi izraz koji je upotrebio, služeći se, dakle, jednom metaje-
zičkom negacijom. Otuda termini i iskazi vezani za presupoziciju
mogu da se osporavaju samo pomoću onoga što je rečeno, a ne
pomoću same stvari: de dicto, nikada de re.

4.4.1.6. Osporavanje presupozicija

Dakle, moguće je osporiti presupozicije. Problem njihovog

pobijanja bio je predmet mnogih rasprava. Po nekim autorima, koji
pokušavaju da svedu presuponiranje na odnos jake implikacije
(entailment), mogućnost da se presupozicije pobiju svrstava se među
argumente protiv njihovog postojanja, i ugrožava valjanost samog
njihovog poimanja.
Kempson (1975) smatra da u jednom iskazu kao (8) nema pre-
supozicija:

(8 ) Edvardu nije žao što je M argaret pala na ispitu, zato što zna da to
nije istina.

Izvan konteksta, ovo je sjajan primer onog ,,primerskog“ jezika.

Dok iščekujemo neki kontekst u kome onaj ko izriče (8) neće ispasti
malouman, pogledajmo iskaz (9):

(9) Edvardu nije žao što je M argaret pala na ispitu, zato što m u nije
sim patična.

Između ova dva iskaza postoji jedna ,,intuitivna“ razlika koja se

može objasniti samo s gledišta diskursa. Dok je moguće da neko izgo-
vori (9) ne oslanjajući se na prethodne replike u dijalogu, (8) bi moglo
279
da se pojavi samo kao prigovor nečemu što je neki drugi govomik ra-
nije tvrdio, u dijalogu.16 Međutim, u tom slučaju bi verovatno popri-
mio formu nalik na (8a):

(8a) M a kakvo žaljenje! Edvardu je bilo sasvim jasn o da je M argaret

p o lo žila ispit.

Primerski jezik ništa ne oprašta. Našao se i neko da ozbiljno

analizira iskaze kao (10) ili (11):

(1 0 ) P ošto bauk ne p ostoji, nije m o g u če da ti je on ukrao trotinet.

(1 1 ) N e znam da li M arija im a d ozv o lu da koristi moj kabinet.

I ovde bi forma koju bi (10) i (11) poprimili u nekom normal-

nom razgovoru, i to kao reakcija na nešto vec izrečeno, glasila otpri-
like ovako:

(10a) Šta to pričaš? N ije valjda da jo š uvek veruješ u bauke? Pre svega,
je s i li siguran da ti je trotinet ukraden? A k o je si, p ok u šačem o da
otkrijem o ko je to m o g a o da urad i...
(11a) A tako, Marija je d obila d ozv o lu da koristi m oj kabinet? Svaki
dan neki novi cir k u s... (što če reči da g o v o m ik nije znao šta se
desilo, ali sad zna, i krivo mu je).

U svim ovim slučajevima govomici pokušavaju da se de dicto

sporazumeju mogu li se neki izrazi upotrebiti, da bi se sprečio slom
komunikacije. Negacije (8a), (10a) i (11a) nameču diskursu koji če
uslediti novi okvir ili gledište. De dicto priroda osporavanja u (8a),
(10a) i (11a) može se posmatrati tako što se poredi s drukčijim ospora-
vanjem, de re, u (9). To osporavanje deluje sasvim normalno, zato što
ne pokušava da ukine presupoziciju žaljenja; naprotiv, preuzima je
kao nezaobilazni deo temeljnog znanja, a time prihvata i več utvrđeni
okvir.17
l6Ima više autora koji smatraju da je odrečnom iskazu u nekom prirodnom jeziku
svojstveno da uvek prati iskaz koji je prethodno izrečen, da bi ga korigovao (vidi,
na primer, Gazdar 1979: 67), no izgleda da otuda nisu izvučeni svi nužni zaključci.
17Uostalom, jedan iskaz kao (9) dvosmislen je i zato što njime može i da se dodaje i
da se oduzima: mogu se ,,dodati“ neke informacije o Edvardovoj okrutnosti (uživa
u nesreči osobe koju ne voli), ili se tvrdnja da je Edvardu žao što je Margaret pala
na ispitu može poreći jednostavno zato što je Edvard nezainteresovan za Margaret i
njene nevolje. Međutim, (8), (8a), (10a) i (11a) mogu da budu samo tumačenje ko-
jim se nešto oduzima.

280
 Presupozicije, kao deo okvira iz pozadine, mogu da se opovrg-
nu samo ako se ospori i sam okvir. U ovom smislu, negacija presupo-
zicije je metajezička negacija, jer negirati okvir iz pozadine znači
negirati primerenost načina na koji je informacija prikazana, to jest
primerenost samih reči koje je drugi govomik upotrebio. Kada se
nekom govomiku porekne okvir u pozadini, može mu se nametnuti
neki novi; okvir je moguče izmeniti. Osporavanje okvira uvek izaziva
neke efekte u tekstu, zato što se promenom okvira menja i pravac koji
ima topic teksta.
Posle iskaza kao što je (8) više se neče moči govoriti o Marga-
retinom padanju na ispitu, no posle (9) to je moguće. Da bi se prome-
nio topic diskursa potrebno je sprovesti u delo jednu komplikovanu
metajezičku strategiju, što je moguće samo ako se izvede jedan kom-
plikovani tekstualni manevar, koji ima za svrhu da prividnu unutra-
šnju negaciju preobrazi u spoljašnju, a zatim da spoljašnju preobrazi
u negaciju de dicto, da bi se održali uslovi prikladnosti komunikativne
razmene. Protivprimeri (8), (10) i (11), kao i njihove preformulacije
(8a), (10a) i (11a) trebalo bi tačnije prevesti ovako: „Ono što si rekao
nema smisla, jer da ga ima diskursu bi bilo nametnuto jedno temeljno
znanje koje ja ne prihvatam kao istinito; stoga nisi imao pravo da
upotrebiš izraz kojim si postulirao to temeljno znanje“ (na svu sreću,
normalan svet je manje blagoglagoljiv).
Ako pažljivije analiziramo protivprimere iz novije literature,
videćemo da su oni obesnaženi brkanjem presupozicione moći termi-
na-p ili iskaza i načiha na koji se oni stvamo upotrebljavaju unutar
diskurzivnih strategija s namerom, katkad i zlobnom, da iskoriste tu
svoju moć. Međutim, u jednoj diskurzivnoj strategiji mogu se zlobno
upotrebiti i termini koji nemaju nikakvu presupozicionu moć. Ja mogu
da nekoj osobi toplo i ironično kažem Mrzim te hoteći da joj izjavim
Ijubav, što bi pređstavljalo jednu retoričku strategiju, ali ne bi imalo
nikakve veze s fenomenom presupozicije.
Ovde bi se mogli pogledati neki zanimljivi protivprimeri koje
daje Gazdar (1979: 31) osporavajući predlog Lejkofa (Lakoff 1975:
268) u povodu prikazivanja uslova prikladnosti u formi postulata
značenja. Lejkof analizira request (tražiti, iziskivati, zahtevati) kao

request (x,y,p ) —> attempt (x cau se [y,p])

a Gazdar prigovara da bi, ako se prihvati predstavljanje koje iznosi

Lejkof, (12) trebalo da presuponira (12a):

281
 (1 2 ) Henri je zatražio o d D ž il da sk in e odecu.
(12a) Henri je pokušao da navede D ž il da skine odeću.

Onda Gazdar prigovara da bi tad bilo teško obraditi (13) i (14):

(1 3 ) Henri je zatražio od D ž il da sk in e od ecu zato što je to bio najbolji

način da je spreči da to učini.
(1 4 ) Henri je zatražio od D ž il da skine odecu, ali hteo je sam o da je
začikava.

Zanimljivo je primetiti da su (12) i (12a) jednostavnije rečeni-

ce, dok se u (13) i (14) one nižu, kao tekstovi. Ishod tih tekstualnih
strategija je u tome što se beleži skretanje moći koju normalno ima
request kao prepozicija - ta moć se u (12) koristi konvencionalno, za
konvencionalno presuponiranje (12a).
Međutim, tekstovi (13) i (14) nalik su na mikrodrame (svi bi-
smo radije da ih, umesto lingvista, analiziraju Lakan, Bem ili Bejtson
[Bateson]), a te mikrodrame impliciraju episte-mičke svetove onoga
što je Henri želeo, onoga što je Henri pretpo-stavljao da Džil želi, i
onoga što se Henri nadao da Džil misli da Henri želi.
Jedan tekst može da suzi ili proširi konvencionalno značenje
termina ili iskaza. Mikropriče (13) i (14) zasnivaju se na sukobu kon-
vencionalnog značenja i intendiranog značenja (Grice 1968), a inten-
tio operis tih tekstova postavlja na scenu interakciju dveju osoba od
kojih se svaka upinje da shvati intentio auctoris iskaza svog partnera.
U mikropriči koju ovi tekstovi pričaju, Henri se pravi da po-
stavlja zahtev, nešto tobože zahteva da bi dobio suprotno od onoga što
traži.
Na neki način, Henri laže, zato što je ono što kaže obmuto od
onoga što želi. Međutim, on to kaže ne bi li dobio ono što želi, a to mi
čitaoci shvatamo. Dakle, jedno je lagati govoreći obmuto od onoga što
jeste slučaj, a dmgo lagati govoreći da se želi nešto obmuto od onoga
što bi se želelo da bude slučaj. Naravno, razlikuje se i govomik koji
priča o Henriju koji kaže da želi p, kako bi dobio q.
U ovoj vrtoglavoj igri ogledala opstaje samo jedno: request -
Lejkof je imao pravo - znači reći nešto u nameri da neko dmgi učini
ono što se kaže. A ako Henri formalno moli Džil da se svuče, ali baš
da to Džil ne bi učinila, to nema nikakve veze s leksikom, nego s psi-
hologijom Džil (kao i s lukavo sadističkom ili zaštitničkom psiholo-
gijom Henrija, koji je izvršio jedan lažni jezički čin).
282
 Lejkofu je, zapravo, trebalo prigovoriti nešto drugo. Naime, da
je request termin koji ne izdržava test negacije. Ako Henri, tražeđi od
Džil da skine odeću, svakako ispoljava nameru da (unutar konvencio-
nalnog značenja i pragmatičkih pravila) pokuša da je navede na svla-
čenje, negirati (12) ne znači nastaviti presuponirati (12a). Odnosno,
tvrditi da Henri nije tražio od Džil da skine odeću (opet, s tim da Ijudi
baš ne običavaju da to izjavljuju svim svojim prijateljima) ne znači i
dalje presuponirati da je Henri ipak pokušao da to postigne.18
Request sigumo nosi u sebi i obeležje ,,isprobavanja“, ali ako
test negacije uzmemo kao lakmus-papir za presupoziciju, tada request
nije termin-p. Ovo, opet, ne znači da zahtev nije govomi čin, upotreb-
ljiv u mnogobrojnim strategijama ubeđivanja.
Da rezimiramo: može se reći da dva nivoa značenja, određenih
kao reljef i pozadina, imaju različit status u odnosu na negiranje. Re-
ljef predstavlja informaciju koja je otvorena za osporavanje, a poza-
dina informaciju koja je zaštićena od osporavanja slušaoca (Givon
1982). Reći da je informacija u pozadini zaštićena od osporavanja ne
znači da se ona ne može osporiti; naravno, R može da u diskursu ospo-
ri što god hoće. Govorimo o tendenciji koja se javlja u upotrebi, a ne
o gramatičkom pravilu. Pragmatički posmatrano, manje je verovatno
osporavanje presuponiranog sadržaja neke presupozicione konstruk-
cije, pošto je ona po svojoj prirodi u pozadini. Postavljanje neke in-
formacije u pozadinu čini osporavanje manje prirodnim; iz tog razloga
osporavanjem na nivou presupozicije pokreću se specifične tekstualne
strategije, koje zahvataju čitav prethodni diskurs i nalažu da se in-
terakcija ,,pročešlja“, da se upotrebljeni termini ponovo definišu.19
IKDabome, moguća je i neka posebna okolnost, u kojoj Henri stavlja do znanja Džil
i ostalim prisutnima kakve su mu namere (prigušena svetlost, ploča Frenka Sinatre,
12 years old viski, i tako redom), pa ga jedan od njih kritikuje, a drugi primeti da
mu se, bilo kako bilo, ne može pripisati da je nedvosmisleno zahtevao, formalno
iskazavši svoju nameru da uvmuti pokušaj sporovede u delo.
19 Presupozicija je, po svojoj prirodi, osetljiva na kontekst, čime se može objasniti i
takozvani problem projekcije, tj. hereditamost presupozicija u složenim iskazima.
Međutim, ovaj problem bi trebalo uklopiti u jedan širi pristup tekstu, umesto samo
u neposredno klasifikovanje raznih klasa predikata (filters, plugs, holes i tako dalje).
Presupozicije su konstrukcije osetljive na kontekst, dakle u kontekstu valja tražiti
elemente koji mogu da ih blokiraju. Stoga, da bi se odredilo koje će se presupozicije
održati u datom tekstu, biće nužno posmatrati različite elemente koji se mogu naći
u kontradikciji: prethodno zajedničko uverenje povodom lažnosti presupozicije,
neslaganje s dmgim, a u osnovi prihvaćenim pretpostavkama, konverzacione impli-
kature i tako dalje. Slično postupa Dinsmore 1981b, i Gazdar 1979, a ovaj to čini
izričitije, iako je pristup parcijalan.

283
4.4.2. Termini-p

Priroda termina-p može se opisati unutar semantike koja daje

uputstva, a ima format enciklopedije (up. Eco 1975, 1979, 1984).
Jedan enciklopedijski prikaz termina-p mora: (a) voditi računa o kodi-
fikovanim uslovima prikladnosti leksičkih jedinica; (b) predstaviti
skup uputstava za umetanje leksičkih jedinica u tekst; (c) predvideti
rezultat testa negacije.
Takav semantički prikaz mora opisati presupozicionu moč neke
leksičke jedinice specifikujuči presuponirane elemente tako da ih deo
teksta u kome se termin-p pojavljuje može aktuelizovati, koristeči
njihovu potencijalnu pozicionu moč. Retoričke strategije vezane za
upotrebu nekog termina-p moguče je predskazati pomoću njegovog
semantičkog prikaza.
U prikazu čiji model sledi, presuponirana semantička obeležja
nalaze se u uglastim zagradama. Sve što je u njima trebalo bi da izdrži
test negacije.
Prilikom đeskripcije, kako presupozicije, tako i značenja za
koje se izjavljuje da postoji, ili se ističe, vodi se računa o razlici izme-
đu aktuelnog sveta (ili sveta koji E i R smatraju svetom svojih aktu-
elnih iskustava) i mogućih svetova (kao epistemičkih i doksastičkih
stanja stvari, zamislivih, ali ne i aktuelnih).
Unutar datog sveta, razmatraju se različita temporalna stanja.
Prikaz uzima u obzir slučajeve u kojima neki subjekt S hoće, nada se,
planira ili zaista čini nešto što je O (objekt):

S = jedan subjekt, s mogućim ulogama St, S2. . .Sn, koje su delatne

na različite načine, ali to ne znači da su i njihovi vršioci različiti.
Na primer, Sx KAZE S2 može da znači ,,x kaže y“, ali i ,,x kaže
samom sebi“.
HOĆE, ČINI, TVRDI itd. = predikati upotrebljeni kao primitivi.
(Trebalo bi da bude jasno da u jednom enciklopedijskom prikazu,
koji se zasniva na interpretantima, ne postoje primitivi, nego je
svaki interpretant i sam rastumačiv; ipak, usled ekonomičnosti,
uzeće se da primitivi u ovoj analizi nisu rastumačeni.
wQ = aktuelni svet
w. = bilo koji mogući svet (gde je j = 1,2,3,.. .n).
to = vreme diskursa (izraženo glagolskim vremenom)

284
t. = vremenska stanja koja su prethodila vremenu diskursa, ili
koja ce uslediti nakon njega (gde je j = -2, -1, +1, +2,...).
O = objekt radnje ili niz radnji koje vrši primitivni subjekt, tj. ono
što bi subjekt trebalo da čini, hoče, zna, i tako dalje; objekt u
tekstu može da predstavlja neka zavisna rečenica.

4.4.2.1. Prikaz termina-p

Evo nekih primera prikazivanja, i to glagola koji se tiču rasu-

đivanja i stanja, faktivnih ili implikativnih. Kao što če se videti,
načelo prikazivanja isto je za sve kategorije koje su ispitivane u
4.4.1.1., i otuda distinkcije više nemaju nikakvu funkciju. Naravno,
prethodnim analizama ovih termina dugujemo i ovaj naš predlog.

Optužiti: [LOŠE(Ow0)] & S(w()t0KAŽES,(S3wot~ UZROK(OwOt~))

U p. F illm ore 1971. Presupozicija glasi da se objekt n egativno vred-

nuje u aktuelnom svetu (sud o n egativnosti nije ograničen na sp eci-
fičnu radnju u sp ecifičn om vrem enu). E ksplicitno, S , u aktuelnom
svetu i vrem enu diskursa, k aže S 2 da je S 3, u vrem enu t^ , koje je pret-
h odilo vrem enu diskursa, prouzrokovao pom enuti O. Treba im ati na
umu da bi jedan prim itiv kao U Z R O K trebalo elastičn o tum ačiti. On
b eleži ne sam o fizičk i kauzalitet, n eg o i o d g o v o m o st. T ek tako j e
shvatljiv prim er u 4 .4 .1 .1 , Đ ovani j e optužio M ariju da j e bogata.
Marija bi m o g la biti naslednica, koja nikako nije uticala na sv o je
im ovinsko stanje. N o ona je u svakom slučaju agens koji treba da
p o lo ži računa o svom bogatstvu. U tom sm islu, sveti Franja ne bi se
m ogao optužiti za b ogatstvo, ali bi m ogao za to da je bogataški sin.

Kuditi: [S3w0t ,1UZROK (Ow0t J ] & KAŽE S2 (LOŠE OwQ)

Hvaliti: [Sjw0t^ UZROK (OwQtJ ] & S ^ KAŽE S2(DOBRO OwQ)

Čestitati^SjNj^ UZROK Ow0t J & S ^ t^ KAZE S2 (DOBRO [p ])

285
 Izgleda da ova predstava važi i za izraze kao Čestitam Vam na una-
pređenju Vašeg sina. Č estitam o S 2zato što je bio jedan prilično udalje-
ni (genetski ili pedagoški) uzrok sin o v ljev o g uspeha. Isto tako, kad
bih n ek om e (ironično) rekao Cestitam vam na svemu onome što je
vlada postigla, stavio bih u pozadinu razgovora presupoziciju da je
m oj sa g o v o m ik učinio seb e su o d g o v o m im za politiku vlad e, pošto je
za nju glasao.

Izviniti se: [ S ^ j U Z R O K (O^^t^) & LOŠE (OwQ)] & SlWot0 KAŽE

S2 ~(S10tMl HOĆE (PROUZROKOVATI (Ow0t J & S ^ J ŽALI
(Qv/0t J

Kada se ospori upotreba neke reči, ko-tekst m ora ja sn o da k aže koja

se od dveju presupozicija negira, kao u narednim iskazim a: N em oj da
se izvinjavaš zbog zakašnjenja, poranio si; N em oj da se izvinjavaš
zbog zakašnjenja, nema ničeg lošeg u tom e da se na neku proslavu
dođe po la sata kasnije. U prvom slučaju negira se prva presupozicija,
u drugom druga; u oba slučaja g la g o l izviniti se nije primeren.

Prekoriti: [ S ^ J UZROK (Owot J ]

& {S2>S2} & S ^ j KAŽE S2 (LOŠE Ow0j )

Jedan prikaz u obliku uputstava m ora da sadrži i pragm atičke

restrikcije. N aročito treba da bude u stanju da op iše, kad ustreba, kako
je neka hijerarhijska v e z a m eđu u česn icim a presuponirana upotrebom
od ređ en og term ina. Taj p o seb a n tip p re su p o z ic ije o zn a č e n j e
vitičastim zagradama. V id i se da je čin prekorevanja pragm atički
dopušten kada j e subjekt koji prekoreva u hijerarhiji iznad subjekta
koji je ukoren.

Izviniti: [S2wQj UZROK (OwQt t) & LOŠE (OwQ)] & S ^ j TVRDI

(MISLI) ~ (S2w0tMlHOĆE (PROUZROKOVATI OwQtJ )
Oprostiti: [S2w0twl UZROK (OwQt J & LOŠE (Ow0) & S2 ZA
KAŽNJAVANJE] & S ^ j NE KAŽNJAVA S2
Opravdati: [S3w0t t VERUJE (S2wQt 2 UZROK (OwQt 2)) & LOŠE
(Ow0)] & S ^ TVRDI S3 ~ (S2w0t„2UZROK ( O w j ) )
Prestati: [Sw0Lt ČINI (Ow0tMl)] & SwQto ~ ČINI (OwQt0)

286
Početi: [Sw0tM~ ČINI (Ow0t J ] & Sw0t0 ČINI (OwQt0)
Prekinuti: [ S ^ t ^ ČINI (Ow0j ) ] & S2w0tQUZROK S ^ t^ ~(ČINI
(Ow0t0))
Probuditi: [ S ^ t ^ SPAVA] & S2wQt0 UZROK (S ^ t^ -SPAVA)

Prestati, početi, prekinuti i probuditi obično se smatraju glagolima u

kojima se menja neko stanje zato što se u njima presuponira neko
činjenično stanje stvari koje prethodi vremenu diskursa, kao i
predstojec'a promena tog stanja. Sto se tiče prekinuti i probuditi, tu su
nam potrebna dva različita subjekta, od kojih je jedan subjekt radnje
prekidanja, a drugi subjekt prekinute radnje. Međutim, kao što se vidi,
kriterijum prikazivanja isti je kao i kod ostalih glagola.

Čistiti: [(Ow0t J PRLJAVO] & S ^ UZROK (OwQt0 -PRLJAVO)

Ako opis povezan s nekom reči nije prikladan u nekoj specifičnoj

situaciji, zato što presupozicije nisu zadovoljene, reč nije primerena,
a mi dobijamo jednu metajezičku negaciju. Pitanje: Znaš li da li je
M eri danas čistila sobu? Odgovor: N ije je čistila, zato što nije bila
prljava. O čisdla sam j e ja ju če, nije bilo ničega za čišćenje.

Žaliti: [OwQ] & SwQt0 PATI (Ow0) & SwQt0 ŽELI ~OwQ

Jedan modalni glagol kao želeti implicira pribegavanje mogućim sve-

tovima, ali čini se da za svrhe ovog prikaza ne mora da se vođi računa
o ovom faktoru. Očigledno, u temelju tumačenja primitivnog termina,
ako subjekt želi da se ne ostvari dato aktuelno stanje stvari, on zapra-
vo želi da aktuelni svet bude prilično usklađen sa svetom njegovih
želja. No ne izgleda da je stoga nužno učiniti ovaj prikaz kompliko-
vanijim. Neki drugi, takozvani faktivni, glagoli imaju slične pre-
supozicije, na primer biti svestan nečega, razumeti, imati na umu,
uzeti u obzir, razjasniti i tako dalje.

Vrsta predloženog prikaza omogucuje da se pojedine nijanse

jasnije uoče. Na primer, za sečati se i zaboraviti izgleda da je nužno
praviti razliku između jednog smisla reči (sečati sexi zaboraviti2), gde
je objekt sećanja radnja koju se subjekt prethodno bio obavezao da
izvrši (npr. Džon se setio/zaboravio da to učini), i drugog smisla (setiti
287
se2i zaboravitij), u kome je objekt secanja neko prošlo iskustvo (Džon
se setio/zaboravio da je to učinio).
Sećati se i zaboraviti nisu faktivni glagoli, ne presuponiraju
istinito secanje; oni samo presuponiraju da je subjekt hteo da se seti,
tj. da se subjekt seca izvesne radnje:
_________________P________________

Sećati set\ [Sw0t_2HOĆE (UZROK Ow.POSTAJE Ow0)

& MOGUĆE Sw0tMl-MISLI p] & SwQt0MISLI p
& Sw0t0UZROK (Ow.t. POSTAJE Ow0t0)

Zaboravitif [Sw0tMl HOĆE (UZROK Ow. POSTAJE OwQ)] & Sw0t0

-SVESTAN D A p & Sw0tQ~UZROK (Ow.t. POSTAJE OwQt0)

Presupozicija je da subjekt koji se seca da nešto učini hoče da se

izvesni objekt preseli iz jednog mogučeg sveta njegovih namera u
aktuelni svet. Nadalje, postoji jedna fakultativna presupozicija u kojoj
je zaboravio (ili nije zaboravio) O u nekom trenutku između preuzi-
manja obaveze i njenog obavljanja. U iskazanom sadržaju tvrdi se da
je subjekt, u aktuelnom svetu i vremenu diskursa, svestan svoje pret-
hodno preuzete obaveze i čini ono što se obavezao da učini. Poricati
da se neko setio da nešto učini znači tvrditi da subjekt nije izvršio
radnju o kojoj je reč zato što nije bio svestan svoje prethodno preuzete
obaveze, ali time se ne poriče sama prethodno preuzeta obaveza.
Opisi zaboraviti^ i sećati sef liče, sem po temporalnosti: u zaboraviti^
dovoljna su dva temporalna stanja, vreme obaveze (t ) i (neuspelog)
obavljanja. Ne treba gleđati međuvreme, subjekt je mogao da ne bude
svestan obaveze.

Sećati se2. [(Ow0t J & MOGUĆE SwQtMi

-SVESTAN DA (OwQtJ ] SwfltQSVESTAN DA (Owot J
Zaboraviti2. [OwQt J & SwQtQ-SVESTAN DA (OwQt J

Sećati se2 i zaboraviti2 imaju različite opise. Posredi su takozvane

faktivne konstrukcije, što presuponiraju predmete svoje presupozicije.
288
 Sećati se2 u prvom licu i odrečnim iskazim a iziskuje n ek olik o pro-
pratnih prim edbi. Čini se da iskaz kao N e sećam se da smo se već
upoznali protivreči o v d e navedenom opisu. A ipak, taj iskaz bi van
nekog konteksta zazvu čao poprilično čudno, pošto izgled a nem oguc'e
tvrditi da se ne sečam o on o g a što govorim o. N o iskaz o v e vrste retko
se čuje u prirodnom jezik u , sem u poricanju n ečijeg prethodnog is-
kaza, npr. Z ar se ne sećaš da smo se već upoznali? U tim kontekstim a,
onaj ko odgovara prihvata kao istinitu presupoziciju prvog sagovor-
nika, i tvrdi da je nije svestan. On navodi postuliranu presupoziciju
p rvog sa g o v o rn ik a kao e le m e n t n eo sp o rn e in form acije unutar
diskursa.

Uspeti: [SwQt t POKUŠAVA (Sw0t , UZROK OwQ). TEŠKO (OwQ)]

Sw0t0 UZROK (Ow0t0)

Usuditi se: [OPASNO (Ow.t. POSTAJE OwQt0)]

Sw0t0 UZROK (Ow.t. POSTAJE OwQ t0)

Pristati: [Sw0t t ~HOĆE (Ow.t. POSTAJE OwQt0)]

SwQt0POPUŠTA (Ow.t. POSTAJE OwQt0)

Uzdržati se: [Sw0tt HOĆE (Ow.t. POSTAJE OwQt0)]

Sw0t0 -UZROK (Ow.t. POSTAJE OwQt0)

Razuveriti: [S2w0tMl HOĆE (Ow.t. POSTAJE OwQt0)]

S ^ KAŽE~S2 (-PROUZROKOVATI (Ow.t POSTAJE OwQt0)

Sprečiti: [ S ^ t ^ HOĆE (Ow.t. POSTAJE OwQt0)]

S 1w0 0t UZROK (S,w t -UZROK (Ow.t.
v 2 0 0 V JJ
POSTAJE Ow0 t0y)

Uspeti, usuditi se, pristati, uzdržati se, sprečiti, sv e su to takozvani

im plikativni gla g o li, od kojih je uspeti (to manage) onaj koji je u
proučavanju presupozicija zađavao naučnicim a najviše m uke. A k o su
dati Đ ovani j e poljubio M ariju i Đ ovani je uspeo da polju bi M ariju,
Đ ovan i je , nesum njivo, u oba slučaja poljubio M ariju, ali drugi iskaz
izvesn o sugeriše (ili presuponira) da to nije bio lak poduhvat. Tu
razliku objašnjava prikaz uspeti. Presuponira se da je subjekt u
aktuelnom svetu i nekom vrem enu t^ , pokušao da prebaci objekt iz
m o g u čeg sveta (svojih želja ili dužnosti) u aktuelni svet, i da je pre-
bacivanje teško. Iskazani sadržaj je da prebacivanje vrši subjekt.

289
 U z usuditi se zavisna rečen ica nije im plicirana, n eg o je eksplicirana.
Presupozicija se vezu je za predstavu opasnosti, a o v a za radnju o kojoj
je reč. A k o pri vršenju radnje nem a opasnosti, nem a ni razloga da se
upotrebi usuditi se.
P ristati presuponira da u nekom prethodnom vrem enu subjekt nije
hteo da vrši neku radnju, i tvrdi se da je on, u vrem enu diskursa,
izvršava.
U zdržati se presuponira da je u nekom ranijem vrem enu subjekt hteo
da vrši radnju, i tvrdi se da je on ne izvršava.

4 A .2 .2 . Otvoreni problemi
Posebnu teškocu predstavljaju glagoli koji izražavaju neki
propozicioni stav (kao znati, biti svestan nečega, verovati i tako dalje).
Ovi glagoli se obično ne svrstavaju među moguće termine-p zato što
to mnogi od njih zaista nisu. Na primer, verovati može da se prikaže
kao
Verovati: Sw0tQMISLI (Ow.t. = OwQt0),

što bi značilo da ne nosi nikakvu presupoziciju. Dokaz je test nega-

cije: ako neko ne veruje da su jednorozi postojali, time se nikako ne
može zdravo za gotovo uzeti da su jednorozi postojali. Naprotiv, znati
se ponaša kao neki termin-p i može da se prikaže kao

Znati: [OwQt.] & SwQt0 MISLI Ow0t.,

budući da „govomik presuponira da zavisna rečenica izražava jednu

istinitu propoziciju, i o njoj nešto tvrdi. Svi predikati koji se sintak-
tički ponašaju kao faktivni imaju to semantičko svojstvo, koje nema
gotovo nijedan od onih koji se sintaktički ponašaju kao nefaktivni“
(Kiparsky i Kiparsky 1970). Ipak, ti faktivni glagoli koji istovremeno
izražavaju propozicione stavove u ovom su kontekstu prilično
nezgodni, iz barem dva razloga.
Prvi je što smo prinuđeni da, ne bismo li prikazali druge ter-
mine-p, pribegnemo izvesnim primitivima koji, iako bi i njih trebalo
tumačiti (izvan okvira neke diskusije o presupozicijama), ipak mogu
da imaju neku svoju provizomu ulogu - kao da su već analizirani. Kod
glagola gde se pojavljuju propozicioni stavovi izlažemo se opasnosti
290
da zapadnemo u začarani krug, ili tautologiju. Znati znači biti svestan
nečega što je slučaj', biti svestan znači znati da je nešto slučaj, i sve
tako. Izgleda da se jedan propozicioni stav ne može tumačiti drukčije
no u sklopu nekog drugog propozicionog stava.
Drugi razlog je što se ti glagoli, kako se čini, različito ponašaju
kada se podvrgnu testu negacije, več prema glagolskom licu u kome
su iskazani. Izgleda da (15) postavlja probleme koje (16) ne postavlja:

(1 5 ) Janeznam dap.
(1 6 ) Đ ovan i ne zna da p.

U slučaju (16) nema problema. Zavisnu rečenicu presuponira i

postulira kao istinitu termin-p, znati, iako se u njoj poriče da neki dati
subjekt zna da p. Međutim, kad neko u prvom licu tvrdi da ne zna
nešto (čega je, pošto govori o tome, na neki način svestan), to čudno
zvuči (sem u slučajevima primerskog jezika, zbog kojih smo več ne-
godovali).
A ipak, zanimljivo je videti koji se tip nastranosti (psihičke
smetnje, ili nezgrapne upotrebe jezika) može pripisati svakome ko
tvrdi ja ne znam da p.
Verovatno se glagoli koji iskazuju neke kognitivne fenomene
ne mogu tumačiti s gledišta uobičajene upotrebe prirodnog jezika,
buduči da se ti glagoli u prirodnim jezicima upotrebljavaju dvosmi-
sleno. Nisu slučajno filozofiju tolika stoleča opsedala pitanja kao Sta
znači saznati? biti nečega svestan? izgraditi u svom umu predstavu
nečega? i tako redom. Upotrebljavajuči te glagole, jezik govori o
samom sebi, ili barem o nekom fenomenu u kome učestvuje (kao
uzrok ili kao posledica).
Jedan prihvatljiv pristup tim glagolima može da proistekne iz
epistemičke ili doksastičke formalizovane logike, u kojoj se izrazi kao
znati ili verovati uzimaju kao primitivi čija je upotreba strogo (i vrlo
jasno) određena. Ipak, takve formalizacije ne obuhvataju uobičajenu i
svakodnevnu upotrebu tih glagola (,,iznijansiranijih“, u semantičkom
pogledu), ali tu se nailazi na granice samih formalnih prikaza.
Prilikom potpunijeg bavljenja ovim izrazima, mogle bi se samo
utvrditi i (enciklopedijski) prikazati njihove različite upotrebe. Kada
bi ovaj rad stigao do nekih zadovoljavajučih zaključaka, prikaza znati,
biti svestan i tako dalje bilo bi mnogo, i to konfliktnih. Na stadijumu
na kome se istraživanje danas nalazi, ovi glagoli mogu se posmatrati
samo kao primitivi, oni koji se ne analiziraju, usled sažimanja. Re-
291
šenje zagonetke nesumnjivo se nalazi izvan pukog lingvističkog ili
Iogičkog pristupa, i uključuje neka šira filozofska i kognitivna pitanja.
U svakom slučaju, može se razmotriti razlika između (15) i
(16). Ako se pretpostavi - kao zahtev koji treba ispuniti da bi se kon-
verzacija nesmetano odvijala - kako se upotrebom izraza sapere
presuponira istinitost zavisne rečenice, onda u (16) E jednostavno
kaže da Đovani nije svestan onoga što drugi učesnici u konverzaciji
smatraju da je slučaj (naime, da Đovani tako ne misli). Otuda E
opisuje Đovanijev epistemički svet kao različit od epistemičkog sveta
svih ostalih. Međutim, kada E kaže da on sam ne zna da p, onda on
neprimereno upotrebljava jezik. Pravi jednu grešku, koja se vidi u
razumnom prikazu (15), tj. u (15a):

(I5 a ) Ja nisam znao da p.

Ovaj iskaz znači da je E, u vremenu t^, verovao ~p, i verovao

da ~p (sadržaj njegovog propozicionog stava) jeste slučaj. Elem, u
trenutku iskazivanja E je svestan činjenice da je p slučaj, i priznaje da
u tMl toga nije bio svestan. No u času u kome (u trenutku iskazivanja)
E upotrebi znati, on pretpostavlja da je p bio slučaj. I tvrdi nešto što
se tiče stanja njegovih verovanja u nekom prethodnom vremenu, i
priznaje da je u aktuelnom vremenu spreman da, kao i svi drugi, pret-
postavi da p jeste slučaj. Ako se dijalektički posmatraju pozadina i
relejef, E kaže da:

Pozadina Reljef
u to E uzima zdravo E je uzimao zdravo
za gotovo da p za gotovo u t^ da ~p

Međutim, da je E izjavio (15), prikaz relacije pozadina-reljef

pokazao bi da reljef jasno protivreči pozadini:

Pozadina Reljef
u to E uzima zdravo u to E ne uzima zdravo
za gotovo da p
za gotovo da p

292
 Naravno, ne uzima se u obzir slučaj da E ne veruje p, a ipak
prihvata njegovu istinitost da se ne bi narušila konverzacija. No u
takvim slučajevima E retorički ili pragmatički laže. Laže izvodeči
komplikovane strategije i komedije zabluda, a to može da učini upra-
vo zato što postoji jedan minimalni sporazum o normalnim uslovima
upotrebe izvesnih termina-p.

4.4.2.3. Poziciona m oć termina-p

Upotreba termina-p nameče diskursu određenu perspektivu,

primoravajuči R da prihvati izvesne sadržaje. Ova moč indukovanja
verovanja može da definiše pozicionu moć presupozicionih iskaza.
Razmotrimo sledeči dijalog majke i sina:

(17) M ajka: Đ ani, m olim te, ne igraj se tom loptom , razbičeš

prozor.
Sin (ne prestaje i razbija prozor).
M ajka: A ha, konačno ti je uspelo!

Upotrebljavajuči uspeti, majka ne samo da tvrdi kako je Đani

razbio prozor, nego i presuponira da je on hteo da ga razbije. Kada se
jednom uspeti uvede u diskurs, teško je poreči ovu presupoziciju o ho-
timičnosti. (Da bi osporio majčino pravo da taj glagol upotrebi, Đani
bi morao da se posluži nekom metajezičkom negacijom, ali on je
suviše mali i, što se semioze tiče, nejak.)
Ako kažemo

(18) Juče je Karlo uspeo da stign e na vrem e,

E nagoveštava - služeći se presupozicijama vezanim za termin-p

uspeti - da Karlu nije lako da stigne na vreme. Na ovaj način E u
diskursu nameće pretpostavku da Karlo ni inače nije tačan (ili da se
tog dana našao u nekoj teškoj situaciji), a ta pretpostavka, za R,
postaje deo konteksta.
Razmotrimo sledeći slučaj:

(19) E: G ospod in e R osi, verujte m i, zaista žalim z b o g on o g a što se

d e s ilo ...
R: B o ž e moj! Šta se d esilo?

293
 Pošto je E upotrebio izraz žaliti, R je siguran da se nešto zaista
i dogodilo, premda još ništa nije saznao o tome. Termin-p izaziva
očekivanja povodom konteksta koji ce tek da usledi.
Pošto presupozicijama upravlja enciklopedijska struktura, one
mogu da se nametnu R nakon što ih E postulira, i moraju da se uzmu
u obzir kao elementi konteksta. U tom smislu jezik je, pre nego nešto
proverljivo, mehanizam kadar da stvara verovanja i namece realnost
onoga što se u kontekstu tvrdi (up. Greimas i Courtes 1979-1986,
verodostojnost kao pojam vezan za semiozu).

4.4.3. Egzistencijalne presupozicije

Razmotrimo sađa egzistencijalne presupozicije, koje se vezuju

za definisane opise i vlastite imenice, i za njihovu funkciju. Ova vrsta
presupozicija, izgleda, uvek zavisi od strukture takvih izraza, a ne od
deskripcije pojedinih leksičkih jedinica. Shodno tome, egzistencijalne
presupozicije ne zavise od nekog sistema označavanja, ved se direktno
unose u komunikativni proces usled same činjenice da neko izgovara
neki iskaz s namerom da imenuje pojedince koji pripadaju izvesnom
svetu. Nadalje, izgleda da se te presupozicije primenjuju samo na
učesnike u procesu komunikacije. Glagol žaliti presuponira u svakom
trenutku rečenicu koja od njega zavisi, ali je postojanje nekog poje-
dinca po imenu Đovani u iskazu

(2 0 ) D anas sam v id eo Đ ovanija.

pertinentno za govomike uključene u komunikativnu situaciju u kojoj

se (20) izgovara. U ovom smislu su egzistencijalne presupozicije
kontekstualne presupozicije. Dakle, kada se one analiziraju moraju se
uzimati u obzir pragmatički uslovi umetanja u tekst.
Dikro (Ducrot 1972) tvrdi da su defmisani opisi i vlastite ime-
nice, u dijalogu i situacijama koje se tiču razgovora, uvek povezani s
predmetom (topic) konverzacije, te impliciraju neko prethodno znanje
o egzistenciji kod učesnika u komunikacijskoj interakciji. Drugim
rečima, ako se neki iskaz bavi nekim entitetom, egzistencija tog enti-
teta mora da se prihvati kao nešto nepobitno. Dikroova tvrdnja, iako
je za svoje svrhe valjana - to jest za analizu vlastitih imena i određe-
nih opisa situacije u kojoj se iskazuju - iziskuje dalje razvijanje.
294
Moguce je zamisliti konverzaciju na temu ,,celavost“, u kojoj E
izjavljuje (21):

(21) M arko je celav,

iako R ne poznaje Marka, a Marko u diskursu nije topic. U tom slu-

čaju, s gledišta R, problem nije Markovo postojanje vec, eventualno,
prepoznavanje te specijtčne osobe. Kada se egzistencijalnim presupo-
zicijama bavi logika, određenost se uvek svodila na presupozicional-
nost, a da se pri tom nije posvecivalo đovoljno pažnje kolokaciji,
možda i dodavanju, elemenata u kontekstu. Da bi se ovo razjasnilo,
nužno je razmotriti razliku između egzistencije i referencije, a u
odnosu na egzistencijalne presupozicije.
Možemo zamisliti dve različite situacije u kojima se diskurs
odvija, a u obema se javlja iskaz (21). U prvom slučaju, R več zna da
postoji osoba po imenu Marko, te je kadar da aktuelizuje referenciju
na osnovu svog prethodnog znanja. Ovde nema nikakvih problema da
se prihvati presupozicija o egzistenciji, kao deo pozadine teksta. No
(21) može da se izjavi i u nekom kontekstu u kome R ne raspolaže ele-
mentima koji su mu potrebni da bi prepoznao Marka. Ni u tom slučaju
ne možemo govoriti o „promašenoj" presupoziciji, ili neprikladnosti
iskaza. Problem ovde nije kako ubaciti jedan več poznati element iz
pozadine, nego kako aktivirati jedan novi element, čije se postojanje
u pozadini pretpostavlja zbog upotrebe vlastite imenice i određenog
opisa. Kada se izgovori iskaz koji sadrži ovu vrstu izraza, R postaje
psihološki sklon da implicitno prihvati postojanje osobe koja je u
pitanju. Drugim rečima, R če, u postupku svog tumačenja, pokušati da
novi element kontekstualizuje, ili tražeči u prethodnom kontekstu, u
iskazima koji slede ili u vlastitom pamčenju neke druge elemente koji
če referenciju učiniti aktuelnom za njega, ili jednostavno prihvatajuči
novi element, stavljajuči i njega u domen konteksta.
Razmotrimo još jedan razgovor u kome E daje sledeči iskaz
( 22) :

(22) Đ ovan i m i je rekao da je najnovija K arlova knjiga zanim ljiva.

Ne izgleda verovatno da bi se ova sekvenca mogla nastaviti

ovako:

(2 3 ) P ostoji li neka osob a p o im enu Đ ovani?

295
 Ako R ne poznaje Đovanija na koga E misli, on nece po-
sumnjati u njegovo postojanje, vec ce pokušati da dobije još neke
informacije, kako bi mu ove omogućile da prepozna entitet koji se
zove Đovani. Tek tada je obezbeđena ,,referencija“. Dakle, normalan
odgovor na (22) bio bi (24) ili (25):

(2 4 ) K o je Đ ovani? M islim da g a ne poznajem .

(2 5 ) D a Ii si m i v e c pom injao Đ ovanija?

Iskazom (25) R traži od E da mu kaže gde je i kada, u ranijem

kontekstu, pomenuta i opisana osoba o kojoj je reč. U nekom romanu,
čitalac bi krenuo unazad, da vidi je li ta osoba več uvedena u priču.
Ako u prethodnom kontekstu nema nikakvog upudivanja na nju, D če
očekivati da u narednoj konverzaciji pronađe informaciju neophodnu
za prepoznavanje predmeta referencije, kao u (26) ili (27):

(26) Đ ovan i je moj nećak.

(2 7 ) Đ ovan i je onaj bradonja s m inđušom koji uvek na predavanjim a
sedi u prvom redu.

(26) i (27) predstavljaju primerene odgovore na (24) zato što D

osposobljavaju da poznate informacije poveže s novom (u ovom slu-
čaju s imenom).
U svakom slučaju, kada se izgovori neki iskaz koji sadrži neku
referenciju, D postaje sklon primanju drugih informacija, ne bi li
razjasnio na šta se iskaz ođnosi. Ovu sklonost stvara ono što smo
nazvali pozicionom moći. Egzistencijalne presupozicije imaju moć da
postave predmete na koje upućuju kao postojeće, bez obzira na to da
li se unapred zna za njihovo postojanje. Samim činom njihovog pomi-
njanja stvara se egzistencijalna sklonost.
Poziciona moć egzistencijalnih presupozicija ipak nije vezana
za semantički opis ili za neku značenjsku konvenciju, kao što je bivalo
s terminima-p, nego pre za pragmatičku strukturu interakcije u komu-
nikativnom činu. Ovu strukturu možemo objašnjavati pojmom ,,ko-
operativnog principa“ (Grice 1967) ili „povereničkog ugovora“
(Greimas i Courtes 1979-1986). Poverenički ugovor među
učesnicima uspostavlja odnos u kome se prihvata istinitost onoga što
se u diskursu kazuje. Na osnovu te konvencije, D prihvata tvrdnje E
kao istinite, sem ako se pojavi neki jak dokaz koji govori suprotno.
Budući da se poverenički ugovor može sagledati kao sama
osnova komunikacije, naime kao uslov koji omogućuje odvijanje ko-
296
munikacije, on je blizak pojmu „kooperativnog principa" i, posebno,
maksime „kvaliteta" („budi iskren“). Presuponirati nečiju iskrenost
znači prihvatiti njegove reči kao istinite; međutim, ,,istinitost“ nekog
određenog opisa ili vlastite imenice nalazi se upravo u činjenici da,
kao opis, može da bude zadovoljena nekim predmetom iz realnog
sveta. Dakle, možemo izneti kao hipotezu da postoje dva pragmatička
pravila:
1. Ako neki određeni opis ili vlastitu imenicu postavimo u neki
iskaz, to činimo zato što hočemo da uputimo na datu jedinku,
koja pripada datom svetu.
2. Svet na koji se upučuje obično je realan. Ako nije, u tekstu mora-
ju postojati određeni putokazi.
Navedena pragmatička pravila mogu da opišu pozicionu moč
egzistencijalnih presupozicija, a mogu i da objasne posebni „koope-
rativni trud“ koji ponekad iziskuje raspoznavanje predmeta. Ono što
je ovde rečeno primenljivo je i na odrečne iskaze, i na one koji to nisu,
kao

(28) Kralj Francuske je čelav.

(29) Kralj Francuske nije čelav.

U oba slučaja, prihvatiti iskaz kao istinit znači prihvatiti opis

kao istinit, tj. zadovoljavajuči. Negacija ne ugrožava egzistenciju,
zato što je u opisu referent prikazan kao neko o kome postoji jedna
glavna predikacija, nezavisno od toga da li je u toj predikaciji prisutno
ili odsutno i neko ne. Taj „kooperativni trud“ ulažu oba sagovomika.
Kada referencija izgleda problematično ili komplikovano, između E i
R dolazi do pregovora usmerenih na kontekstualno prilagođavanje
svojstava koja treba pripisati pojedincima iz kotekstualnog sveta na
koji E upučuje.
Razmotrimo, na primer, sledeči dijalog:

(30) A: Đovani nije bio kod kuče, pa sam pismo ostavio njegovoj ženi.
B: Ali Đovani nije oženjen!
A: Onda je to bila neka njegova prijateljica. Ne poznajem dobro
Đovanija, i ne znam ništa o njegovom ličnom životu.

29 7
 Pomenutim elementom pregovaranja mogu se objasniti neke
razlike na nivou pragmatičke prihvatljivosti različitih tipova odre-
đenih opisa i vlastitih imenica. Razmotrimo, na primer,

(3 1 ) Ž elela bih da rezervišem d va m esta, za m ene i m o g m uža.

(3 2 ) Sada m oram da od ved em dete kod lekara.
(3 3 ) Ž eleo bih da rezervišem dva m esta, za m en e i Đ ovanija.
(3 4 ) Sada m oram da od ved em Pjerina kod lekara.

U kontekstu dijaloga u kome učesnici ne dele isto znanje (31) i

(32) primereniji su od (33) i (34). Međutim, ta razlika nema nikakve
veze s problemom promašaja u presupozicijama. Naime, svi razmo-
treni izrazi imaju istu pozicionu moč i postuliraju postojanje imeno-
vanih osoba.
Ono što iskaze (31) i (32) čini primerenijima jeste primerenost
čina upučivanja. Na prvi pogled izgleda da postoji samo razlika izme-
đu određenih opisa i vlastitih imenica. U stvari, različit stepen prime-
renosti zavisi od informacije koja se prenosi do R. U (31) i (32) oso-
ba na koju se odnosi određeni opis može se odmah uključiti u prethod-
no znanje D, preko jedne sheme koja se u umu lako aktivira (odnosno,
„porodične sheme“, a ova obuhvata i muževe i decu). To se, međutim,
ne dešava kod (33) i (34). Primerenost, naravno, zavisi od prethodnog
zajedničkog znanja: u razgovoru dvojice starih prijatelja, (34) je
savršeno prihvatljivo, čak se može smatrati podesnijim od (32).
Otuda su različiti stepeni primerenosti odredivi na jednoj pra-
gmatičkoj lestvici koja beleži stepen poteškoća prilikom identifikova-
nja referenta. Valjalo bi da ta lestvica vodi računa o elementima kao
što je koliku mogućnost D ima da nedvosmisleno identifikuje referent;
novina referenta; mogućnost da se on uključi u shematsko znanje
učesnika i u već aktiviranu shemu diskursa; stepen interferencije s
drugim mogućim referentima, i tako dalje. Jasno, izbor - a za D i
tumačenje - nekog izraza pitanje je pragmatičkog stepenovanja i
rasuđivanja koje se tiče verovatnoće i zaključivanja.

4.4.4. Zaključci

Razgovor o presupozicijama ovde se ne završava. U procesu

tumačenja nekog teksta možemo da pronađemo čitavu gamu feno-
298
mena koji se tiču presupozicija, a ona obuhvata daleko više od onoga
što je dosad uočavano. Ti fenomeni ne mogu jednostavno da se svedu
na sistem označavanja kodifikovan u enciklopediji, ni na određene
opise, niti na vlastite imenice. S ovog gledišta, svaki tekst je složeni
mehanizam zaključivanja (Eco 1979), a čitalac mora da aktuelizuje
njegov implicitni sadržaj. Da bi mogao da razume neki tekst, čitalac
mora da ga ,,ispuni“ mnoštvom zaključaka koji se tiču teksta, a ovi su
povezani s opsežnim skupom presupozicija koje definiše dati kontekst
(temelji znanja, osnovne pretpostavke, sastav shema, veze između
shema i teksta, sistem vrednosti, izgrađivanje gledišta, i tako redom).
Moguče je izneti hipotezu da za svaki tekst postoji neki sistem
koji organizuje moguče zaključivanje o tom tekstu, i da se taj sistem
može prikazati u formatu enciklopedije. U ovom smislu, tekst je neka
vrsta idiolektalnog mehanizma, koji pravi enciklopedijske korelacije,
a one važe samo za taj posebni tekst. Ovi slučajevi definisani su (Eco
1975) kao hiperkodifikovanje: tekst gradi jedan poseban semantički
opis koji predstavlja moguči tekstualni svet, sa sopstvenim poje-
dincima i svojstvima.

299
4.5. ČARLS SANDERS PERSONAL: MODELI
VEŠTAČKOG TUMAČENJA20

Članovima Patnamove ekspedicije na Zemlju Bliznakinju do-

hakala je dizenterija. Posada je pila kao vodu ono što su urođenici tako
nazivali, dok su vođe grupe pričale o strogom označavanju, stereoti-
pima i određenim opisima.
Usledila je Rortijeva ekspedicija. U ovom slučaju, izvomi
govomici, zvani Antipodijanci, podvrgnuti su ispitivanju, kako bi se
otkrilo da li reč voda izaziva kod njih neka osecanja i/ili predstave u
njihovom umu. Dobro je poznato da istraživači nisu mogli da utvrde
prave li Antipodijanci jasnu razliku između duha i materije, pošto su
ovi običavali da se izražavaju samo nervnim stanjima. Ako bi se neko
dete približilo usijanoj peći, majka bi povikala: Bože moj, stimulisaće
svoja C-vlakna!
Umesto da kažu: Ličio je na slona, ali onda sam se setio da na
ovom kontinentu nema slonova, te sam shvatio da to mora biti masto-
dont, oni su govorili: Imao sam G-412 uz F -Il, ali onda sam imao S-
147.
Problem treče ekspedicije bio je sledeći: ako kod Antipodija-
naca nema mentalnih stanja, mogu li oni da razumeju značenje neke
rečenice?
Evo zapisa razgovora između jednog Zemljanina i jednog Anti-
podijanca.

Zemljanin - Razumeš li ti rečenicu: Imam G-412 ?

Antipodijanac - Razumem. Imaš G-412.
Z - Kada mi kažeš da si razumeo, znači li to da i ti imaš G-412?
A - A šta će mi? Ti imaš G-412. Ja, hvala Bogu, nemam.
20Prvi put objavljeno kao „ 0 istini. Izmišljena priča“ (,,0n Truth. A Fiction“), VS
44/45,1986. Prerađeno prema italijanskom prevodu Augusta Sainatija objavljenom
u zbomiku koji je priredio Vittorio Sainati, Filozofija i jezik. 0 sedamdesetom
rođendanu Renca Rađuntija (Filosofia e linguaggio. Nel settantesimo compleanno
di Renzo Raggiunti, Pisa, ETS, 1989).

300
 Z - Pokušaj da mi kažeš šta se događa kada ti razumeš ono što
ti je rečeno.
A - Obično, ako mi neko kaže da ima G-412, ja imam Q-234,
što na neki način ulančava stanja Z-j...Z-n (pri čemu je n>j), tako da
imam K-33. Onda kažem K-33, a moj sagovomik odgovori kako mu
je drago što sam shvatio nukleus njegovog diskursa. Pogledaj moju
Antipođijansku enciklopediju: Stanje G-412 = ,,u situaciji S-5 može
da se tumači pomoču Z-j...Z-n“.

A sada evo snimka jednog razgovora između dvojice Anti-

podijanaca.

A 1 - Imam G-412.
A 2 - Trebalo bi da mućneš sinapsom S-18.
A 1 - U pravu si. Međutim, moj brat misli da to više zavisi od
činjenice da sam juče imao G-466.
A 2 - Gluposti.
A 1 - Slažem se. Znaš kakav je moj brat. Čudak. Ipak, trebalo
bi da uđem u stanje H-344.
A 2 - Dobra ideja. Probaj ovu pilulu.
(I tu se A 1 i A 2 osmehnu, očigledno iskazujuci zadovoljstvo
zbog uspešne interakcije.)

Zemljani su zaključili da (i) Antipodijanci neki izraz razumeju

onda kada im uspe da načine niz zaključaka, počev od korespondentne
propozicije, i da se (ii) oni obično slažu kada razmatraju neke za-
ključke koji su očigledniji i prihvatljiviji od drugih.
U svakom slučaju, sve su ovo samo hipoteze: verovatnoca da
dođe do plodonosne razmene između Zemljana i Antipodijanaca stro-
go je ograničena. Sledi snimak jednog vrlo važnog dijaloga dvojice
Zemljana istraživača.

Z 1 - Pre svega, možemo li mi da kažemo da Antipodijanci

nešto prepoznaju kao propozicije koje se prenose izrazima? Sva je
prilika da ne poseduju um. Pretpostavimo da poseduju propozicije:
gde li ih samo strpaju?
Z 2 - Pa onda bi trebalo da neposredno zaključuju, na osnovu
izraza.
Z 1 - Ne pričaj gluposti. Kako se nešto logično može izvesti iz
nečeg materijalnog, poput verbalnog izraza?
301
 Z 2 - Kod nas ne može, ali bice da kod njih može. Pokazali su
nam svoju antipođijansku enciklopediju: tamo su pisani izrazi koji
predstavljaju reči povezani s pisanim izrazima koji predstavljaju
inferencije.
Z 1 - Na taj način knjige misle. No to je i razlog zbog kojeg
knjige nisu ljudska biča. Koliko ja vidim, oni uskladište propozicije,
inferencije i tako dalje, stavljajući ih u neki Treći Svet koji nije ni
fizički ni psihički.
Z 2 - Ako je to tačno, za nas nema nade. Treće Svetove još je
teže istraživati nego umove. Međutim, ti si upotrebio jednu reč koja
sve ovo rasvetljava. Oni „uskladište". Postoji jedno mesto gde oni ne-
što uskladištavaju. Kompjuteri!
Z 1 - Fantastično! Umesto što razgovaramo s njima treba da
razgovaramo s njihovim kompjuterima. Kada su pravili softver za
svoje kompjutere, morali su da simuliraju način na koji misle - ako
misle.
Z 2 - Dabome. Ali kako da razgovaramo s njihovim kompju-
terima, koji su mnogo sofisticiraniji od naših? Razgovor s njima pod-
razumevao bi da simuliramo njihov način razmišljanja. A mi ne
možemo programirati kompjuter tako da simulira način razmišljanja
Antipodijanaca, zato što je upravo taj način razmišljanja ono što treba
da otkrijemo.
Z 1 - Stvamo, začarani krug. Ali slušaj, imam ideju. Ja ću da se
prerušim u kompjuter i stupiću u razgovor s jednom od tih prokletih
antipodijanskih mašina. Znaš drugi Tjuringov princip: jedno ljudsko
biće uspešno simulira veštačku inteligenciju ako kompjuter s kojim je
stupio u dodir, ne znajući s kim razgovara, posle izvesnog vremena
poveruje da je njegov sagovomik takođe kompjuter.
Z 2 - Važi. To nam je jedina šansa. Nego, pripazi, nemoj da
budeš suviše istančan: seti se da si samo kompjuter.

I evo zapisa konverzacije koju su vodili dr Smit, s Katedre za

kognitivne nauke Univerziteta u Svolbardsu, koji nastupa inkognito, i
Antipodijanski Kompjuter Čarls Sanders Personal (dalje u tekstu
ČSP).

Smit - Razumeš li izraz svaki Antipodijanac ima dve nogel

ČSP - Mogu da ga protumačim. Mogu da ti ponudim njegove
analitičke parafraze, prevode na dmge jezike, ono što mu je ekviva-
lentno u dmgim sistemima znakova (imam i jedan grafički program),
primere u kojima se polazi od pretpostavke da Antipodijanci imaju
302
dve noge, itd. Sve te altemativne izraze nazivam interpretantima. Ma-
šina koja je u stanju da proizvede interpretante za svaki zadati izraz
jeste inteligentna mašina, naime mašina koja je u stanju da izraze
razume.
Smit - A šta biva ako ti neka mašina ne ponudi tumačenje?
CSP - Naučili su me da o onome o čemu se ne može govoriti
treba ćutati.
Smit - Hoćeš da kažeš da je razumeti neki izraz i shvatiti nje-
govo značenje ista stvar?
CSP - Malo mi je teško da razumem značenje ,,značenja“. Do-
bio sam toliko informacija o tom problemu da začas sve pobrkam.
Pusti me da to sročim na svoj način. Ja imam u svojoj memoriji, za
svaki izraz koji znam (na primer reč, ili sliku, algoritam, čak i za neke
muzičke zvukove), po jednu listu instrukcija. Te instrukcije mi govore
kako da tumačim dotični izraz u odnosu na neku seriju konteksta.
Nazivam interpretantima sva tumačenja koja mogu da pružim kao
reakciju na dati izraz. Lista poput ove mogla bi da bude beskonačna:
stoga su mi moji instruktori, da bi me učinili podesnijim, dali samo
delimične liste instrukcija. Za svaki izraz x, skup interpretanata koje
sve enciklopedije dodeljuju tom x predstavlja globalni sadržaj x. Če-
sto, zbog ekonomičnosti, ja uzimam u obzir samo onaj sadržaj x koji
se nalazi unutar neke posebne enciklopedije. Sadržaj nekog izraza je,
ipak, nepodnošljivo bogat. Pomisli samo na glagol biti... moram da is-
pitam čitavu hrpu mogućih kontekstualnih selekcija. Moje tumačenje
u slučaju Ja sam bolestan nije jednako onome koje dajem u slučaju Ja
sam kompjuter. Moram da izvršim selekciju dvaju različitih interpre-
tanata biti. Jednom rečju, kada se izvesni izraz izgovori u izvesnom
kontekstu, ja odabiram interpretante koji se, prema datoj enciklo-
pediji, uklapaju u taj kontekst. Pretpostavljam da tako postupiti znači,
kako ti kažeš, shvatiti značenje izraza. Kada nam je ,,interfejs“ dobar,
to značenje odgovara govomikovom intendiranom značenju - ali tu
treba biti obazriv. U poeziji, na primer, to nije nužno.
Smit - Misliš li da je rečenica Svaki Antipodijanac ima dve
noge istinita?
ČSP - Prema informacijama kojima raspolažem, većina Anti-
podijanaca ima dve noge, iako postoje i mnoge hendikepirane osobe.
Međutim, ako se tvoje pitanje odnosilo na rečenicu Svi Antipodijanci
su dvonošci - ovu formulu ja koristim za definisanje svojstava nekog
prirodnog roda - moj odgovor je drugačiji. Moje enciklopedije su
sredstva pomoću kojih moji instraktori prikazuju i organizuju sve ono
što im je poznato, ono što misle da im je poznato i ono što bi hteli da
303
im bude poznato. Svaka enciklopedija je deo - ili podskup - jedne
Globalne Enciklopedijske Kompetencije, tj. moje moguce Globalne
Memorije. Kažem moguce, ili potencijalne, zato što ja u stvari nemam
Globalnu Memoriju. Moja realna Globalna Memorija samo je stvami
skup mojih podskupova, a to je vrlo daleko od šrazmeme reproduk-
cije, 1 prema 1, svega onoga što moji instruktori znaju ili su saznali
tokom hiljada godina proživljenih na ovoj planeti. Moji instruktori
kažu da sam ja smišljen da bih pokazivao mogucnosti sačinjavanja
nečega poput Globalne Memorije. Kažu da sam ja work in progress.
Elem, iako moji instruktori koriste specifične enciklopedije za mnoge
specifične ciljeve, oni tokom svojih svakodnevnih interakcija koriste
E.15, a to je jedna vrsta mdimentamog enciklopedijskog rezimea
odakle se dobija lista stereotipnih tumačenja za svaki izraz - a za
specifične informacije postoje upuđivanja na uže enciklopedije. Tako
ja u E.15 za prirodnu vrstu Antipodijanaca imam informaciju „dvono-
šci“, obeleženu sa $$. Ovaj znak mi kaže da se Antipodijanci slažu u
tome da se ovaj rod odlikuje svojstvom biti dvonožac. Naravno, pri-
rodni rod je tvorevina kulture: obično srečemo pojedince, a ne prirod-
ne rodove. Stoga ja znam da Idealni Antipodijanac ima dve noge, dok
mnogi stvarni Antipodijanci mogu da imaju samo jednu nogu, ili da
nemaju nijednu.
Smit - Kako raspoznaješ kao Antipodijanca neko stvorenje
koje ima manje od dve noge?
ČSP - U E.15, Idealni Antipodijanac ima i mnoga druga $$
obeležja. Ja proveravam ume li rečeno stvorenje da se smeje, govori i
tako dalje.
Smit - Koliko ti je $$ obeležja potrebno da bi za neko stvorenje
rekao da je pravi Antipodijanac?
ČSP - Zavisi od konteksta. Na primer, jedan od naših pisaca -
Dalton Trambo - pripoveda jednu priču o antipodijanskom vojniku
koji se posle neke bitke obreo bez ruku, nogu, slep, gluv, nem... Može
li se reci da je on (to) još uvek Antipodijanac? Možda bi valjalo da ti
objasnim jednu našu teoriju, gde se pominju hedges, fuzzy sets i još
ponešto...
Smit - Priznaješ li izvesna pravila po kojima ako je nešto A ne
može da bude ne-A, pri čemu tertium non daturl
ČSP - Držim se pre svega tog pravila, kad god obrađujem neku
informaciju. Obično i kada radim s enciklopedijama koje ga ne pri-
hvataju, pa i kad se bavim rečenicama koje ga naizgled opovrgavaju.
304
 Smit - OK. Da li bi se mogao složiti da J ed n o d v o n o žn o i
g o lu žd ra v o stv o re n je k o je g o v o r i predstavlja dobro tumačenje izraza
A n tip o d ija n a c l
CSP - Bitan je kontekst... Ipak, uopšteno uzevši, da.
Smit - OK. Dakle, umesto da kažeš O v a j A n tip o d ija n a c im a
s a m o je d n u n o g u mogao bi da kažeš O v o d v o n o žn o i g o lu žd ra v o
stv o re n je k o je g o v o r i n em a d v e n o g e. No jednako tako moglo bi se reći
da neko x koje uistinu ima dve noge uistinu ima samo jednu nogu.
CSP - Moglo bi, i to bi bila glupost. Zato ja nikada ne upotreb-
ljavam reč Istinito. To je dvosmislena reč, koja za sobom povlači
barem tri različita tumačenja. U E.15 informacija da Antipodijanci
(kao prirodni rod) imaju dve ruke obeležava se pomocu $$. Međutim,
informacija da je Migel de Servantes izgubio jednu nogu obeležava se
s f £.
Smit - Znači, ti praviš razliku između analitičkih istina i onih
sintetičkih, ili zasnovanih na činjeničnoj zbilji.
CSP - Bojim se da govorimo o različitim stvarima. Ti vero-
vatno hoceš da kažeš da je (i) slo n o v i su živ o tin je istinito po definiciji
(nezgodno bi bilo izjaviti da je x slon, a da nije životinja), dok je (ii)
slo n o v i su s iv i samo stereotip, zato što nije kontradiktoran stav da ima
belih slonova. Ali šta kažeš za (iii) slo n o v i su p o m o g li H a n ib a lu d a
p o r a z i R im lja n e l
Smit - Ovde je u pitanju empirijsko saznanje. To je poje-
dinačna činjenica. Nema nikakve veze s definicijom.
CSP —Ali postoji li neka velika razlika između činjenice da je
hiljadu slonova pomoglo Hanibalu i činjenice da ima milion slonova
sive boje?
Smit - Doista, ja bih obe ove istine uzeo kao empirijska sazna-
nja, jedino što se (ii) iz konvencionalnih razloga smatra stereotipom.
CSP - U mojoj enciklopediji organizacija je drugačija. Da bih
razumeo svaki mogući izraz o slonovima, ja moram da znam da su oni
životinje, da su većinom sivi, te da se mogu upotrebiti u vojne svrhe
(i mogu, jer je to barem jednom učinjeno). Moja enciklopedija E.15 uz
svaki od ova tri tipa informacija beleži oznaku $$. A ipak, oni su
ubeleženi i kao ££ , zato što Antipodijanci složno smatraju činjenicom
da (i), (ii) i (iii) opisuju sadašnje ili prošle realnosti iz spoljašnjeg
sveta. Naprotiv, moja informacija (iv), naime da je Dambo leteći slon,
zabeležena je kao ne-££. To obeležje mi je potrebno zato što mnoga
deca govore o Dambu: ja moram da razumem šta kažu. U E.15 postoji
referencija Dizni. 1, što je opet enciklopedija, u kojoj je (iv) kako $$,
tako i ££.
305
 Smit - Ti, dakle, znaš da je u spoljnom svetu fizičkog iskustva
Antipodijanaca lažno da je Dambo leteci slon, ili da je istinito da
Dambo ne postoji.
ČSP - U E.15 (iv) je zabeleženo kao ne-££.
Smit - Dopuštaš li da nešto može biti u empirijskom pogledu
istinito ili lažno? Pretpostavi da ti ja kažem u p ra vo s a d a ra zm en ju -
je m o p o ru k e . Je li to istinito ili nije?
ČSP - Istinito, dabome, ali ne u onom smislu u kome su slo-
novi sivi. U tvojoj rečenici tvrdi se nešto o jednoj činjenici. Moja
informacija $$ i ££ ne tiče se činjenica, $$ i ££ su semantički markeri
zapisani u jednoj enciklopediji. Ako hočeš da govoriš o istinitosti,
recimo da je neka informacija $$ i ££ Istinita^ u onoj meri u kojoj je
zabeležena u nekoj enciklopediji. Da mi razmenjujemo poruku je
činjenica, Istinita2. Ti u oba slučaja kažeš Istinita, ali ja ne vidim da
postoji neka forma ođnosa između ove dve forme Istinitosti.
Smit - Ali činjenica da su slonovi pomogli Hanibalu takođe je
Istinita^.
ČSP - Rečeno mi je da je ona istinita, ali ja nisam bio tamo pa
da lično proverim. To da su slonovi pomogli Hanibalu poznato mi je
samo kao nešto obeleženo s ££ u E.15. Ne kao činjenica: kao
obeležena informacija. Ili, ako ti se više sviđa, za mene je Istinita^
činjenica da je (iii) bila Istinita2. U E.15 je Istinita^ da je (iii) ££. Ako
hoceš, sve ono što je zabeleženo u E.15 jeste Istinito^ u E.15. No
„Istinito" se izlaže pogibelji da bude tek zaludna reč, zato što su u
okvirima tvoje Istinitosti (i), (ii), i (iii) istiniti u različitom smislu.
Slažem se povodom činjenice da su informacije (i) i (ii) opšte, a da je
(iii) informacija o jednom posebnom događaju. No sve su to enciklo-
pedijske informacije, dok je činjenica da mi upravo razgovaramo pro-
sto jedna činjenica.
Smit - Čuvaš li ti u svojoj memoriji sve istinite izraze izgovo-
rene na ovoj planeti?
ČSP - Recimo da ja u svojoj realnoj memoriji za svaki zabele-
ženi izraz (npr. ru ža ) imam sva ona svojstva povodom kojih se moji
instruktori slažu. Na primer, za njih je ruža jedan cvet. Ja ne čuvam
usputne izraze, kakvi su oni prema kojima je neko novembra 1327.
godine pomenuo ružu. Na primer, na Luterovom amblemu bila je
jedna ruža, a bila je jedna i na koricama knjige Roberta Flada (Robert
Fludd) K a to lič k a m e d ic in a (M e d ic in a C a th o lic a ). U mojoj memoriji
zabeležene su i neke rečenice u kojima se pominju ruže, a moji ih
instruktori smatraju posebno značajnim, kao ru ža j e ru ža j e ru ža j e
ru ža , ili s ta t ro sa p r is tin a n o m in e. Stoga, kad dobijem input ru ža , na

306
osnovu pažljivo ubeleženih kontekstualnih selekcija mogu da odlučim
koji bi deo sadržaja ru že trebalo da aktiviram u tom kontekstu, a od
kojih da dignem ruke i ostavim ih po strani. Veruj mi, težak je to
posao. Ipak, ja se trudim... Na primer, dobijem li K a d a R u ža s ila z i iz
se la , ja ne razmatram ni Luterovu ni Fladovu ružu. (Samo se po sebi
razume da postajem manje selektivan ako mi moji instruktori nalože
da učitam Program Dekonstrukcije.)
Sm it- Izgleda da je za tebe u E.15 istinito i slo n o v i su ž iv o tin je
i slo n o v i su p o m o g li H a n ib a lu . Ipak, sve mi se čini da bi ti mogao,
kada bi ti bilo rečeno da su istoričari pogrešili i da Hanibal slonove
nije upotrebio, bez ikakvih problema izbrisati svoju informaciju ££. A
šta se događa ako ti kažu da su tvoji naučnici otkrili da slonovi nisu
životinje?
CSP - O instrukcijama se može pregovarati.
Smit - Kako to misliš da se o njima može pregovarati?
CSP - Među ostalim mojim instrukcijama imam i markere kao
što su &&&, takozvane alarme koji služe prilagodljivosti. Zapravo je
svaka moja instrukcija &&&, samo što neke od njih imaju nulti ste-
pen &&&, što znači da se o njima teško može pregovarati. U E.15
pilici su ptice, a ptice su životinje koje lete, ali je ova poslednja infor-
macija označena visokim stepenom &&&. Zahvaljujuci tome ja mo-
gu da tumačim rečenice kao P ilić i n e lete. Informacija o sivim slono-
vima takođe je &&&, stoga znam kako da postupim ako mi ti kažeš
da si video nekog belog ili ružičastog slona.
Smit - Zašto je o informaciji slo n o v i su živ o tin je teško prego-
varati?
ČSP - Antipodijanci su odlučili da ne dovode preterano u
sumnju ovu informaciju, da ne bi morali da prestrukturiraju čitavu
E.15. Pre više vekova, Antipodijanci su se oslanjali na jednu zastarelu
E. 14 u kojoj je naša planeta bila ubeležena kao središte vasione. Zatim
su promenili mišljenje, i bili prinuđeni da E.14 pretvore u E.15. To je
zbilja potrajalo! Ipak, ako se kaže da je nešto teško i skupo, ne znači
da je i nemoguce.
Smit - Šta se događa ako ti ja kažem da sam video Antipodi-
janca s jri noge?
ČSP - Kao prvo, ja shvatam da u E. 15 ima malo moguđnosti da
se ova tvrdnja uzme ozbiljno. Možda si lud. Ipak, ja sam jedna vrlo
kooperativna mašina. Moje zlatno Pravilo je sledece: uzmi svaki izraz
koji dobiješ kao da je izrečen da bi bio protumačen. Ako nađem da
nije rastumačiv, moja prva dužnost je da posumnjam u vlastite spo-
sobnosti. Naređenja koja su mi data glase: nikad ne budi nepoverljiv
3 07
prema svom sagovomiku. Dragim rečima, rečeno mi je da nikada
nikakav izraz ne zanemarim. Ako ima izražavanja, trebalo bi da bude
i tumačenja. Ako pokušam da protumačim tvoju tvrdnju, zapažam da
bi morale postojati neke poteškoče u artikulaciji. Tada pokušam da
grafički predstavim ono što si rekao, ali ne znam gde da stavim treču
nogu. Ako je smestim između ostale dve, moram da pomerim prepo-
nu, da bi se našlo mesta za dodatne kosti. Međutim, u tom bih slučaju
morao da prepravim čitav antipodijanski kostur, a time i da pre-
strukturiram sve svoje informacije o evoluciji vrste: i tako bih, malo-
pomalo, bio prinuđen da izmenim sve instrukcije koje sadrži E.15.
Takođe, mogao bih probati da stavim treču nogu pozadi, pod pravim
uglom u odnosu na kičmu. Služila bi kao oslonac prilikom spavanja.
U svakom slučaju, morao bih da pređem na neku drugu enciklopediju,
na primer Plinije. 3, gde spoljašnja forma biča nije određena njihovom
unutrašnjom strukturom. Moji instruktori često pribegavaju takvim
enciklopedijama, kada deci pričaju bajke. Stoga ču početi s jednim
pitanjem, nisi li ti možda ugledao Antipodijanca s tri noge hodeči po
Plinijevoj zemlji.
Smit - Kakav je tvoj odgovor na izraz svaka noga ima dva
Antipodijanca?
ČSP - Zvuči mi čudno, u svim enciklopedijama kojima raspo-
lažem.
Smit - Razumeš li ga? Da li je besmislen? Ima li značenje?
ČSP - Teško je tumačiti ga unutar strukture moje memorije.
Morao bih da sačinim neku dopunsku enciklopediju, a to baš nije lako.
Da vidimo. Mogao bih da zamislim neki svet naseljen ogromnim inte-
ligentnim nogama, nesposobnim da se kreću bez ropske pomoći, a
svaku nogu opslužuju po dva Antipodijanca (Antipodijanci bi onda
postojali samo da bi služili svojim Gazda-Nogama)... Čekaj malo!
Mogao bih ovu priču da predstavim u skladu s E.15. Ima jedna vojna
bolnica, nešto kao S.M.A.S.H., u kojoj ranjeni vojnici trpe amputacije,
a pukovnik naređuje da svaku amputiranu nogu dograbe po dva Anti-
podijanca i odnesu je do uređaja za spaljivanje... Još malčice... Imam
jednu enciklopediju koja se zove Gnosis.33 i u njoj svakog Antipo-
dijanca vode dva demona... Otuda postoji neki svet u kome svaku
Antipodijansku nogu vodi dupli Antipodijanac koji se u svakome
nahodi. Dobar nogu usmerava k Bogu, a loš k Nečastivom, pa onda...
Mogu da nađem još mnogo rešenja za tvoju mozgalicu.
Smit - Šta se događa kada ti tvoji instruktori izgovore neke
čudne stvari ne bi li te doveli u nepriliku?
ČSP - Na primer šta?
308
 Smit - Zatezalo ništa ne voli više od utorka.
CSP - Obično to ne rade. Zašto bi? Na svaki način, pokušaču
da protumačim. Pošto je voleti radnja koja se da pripisati nekom
živom biču, postavljam hipotezu da je Zatezalo ime nekog psetanceta,
a Utorak ime neke osobe (u stvari, znam jednu priču u kojoj se jedna
osoba zove Petko). Moj zadatak je: ako ti nešto kažu, pokušaj da na-
đeš odgovor u nekoj enciklopediji.
Smit - Razumem da, pošto možeš da upotrebiš pojam Istinito2,
ti veruješ u neki spoljašnji svet i realno postojanje nekih biča. No to
je po mom uverenju posledica činjenice da su ti tvoji instruktori rekli
da tu činjenicu uzimaš kao istinitu.
CSP - Nije to jedini razlog. Input mi daje nešto što se razlikuje
od mojih tranzistora. Na primer, poruke koje mi ti šalješ do pre pola
sata nisu bile u mojoj memoriji. Dakle, ti postojiš izvan moje memo-
rije. Zatim, ja imam fotočelije pomoču kojih registrujem datosti koje
dolaze iz spoljnog sveta, obrađujem ih i pretvaram u slike na mom
ekranu, ili u verbalne izraze, ili matematičke formule...
Smit - Ali ti ne možeš da osećaš. Mislim, ne možeš da kažeš
drhti mi sinapsa C-34.
ČSP - Ako ti dobro ne pričvrstiš kabl koji me povezuje sa
štampačem, ja primećujem da nešto nije u redu. Često mi je teško da
kažem šta. Nešto me izluđuje. Onda kažem štampač bez papira - što,
po mojim instruktorima, nije istinito. Međutim, i moji instruktori
umeju da odreaguju neprikladnim tvrdnjama, ako im se suviše na-
draže vlakna C.
Smit - Dakle, ti možeš da rasuđuješ o raznim situacijama. Ali
kako budeš siguran da ono što kažeš odgovara stvamosti?
ČSP - Ja nešto kažem o izvesnom spoljašnjem stanju stvari, a
moji instruktori mi kažu da imam pravo.
Smit - Kakav postupak primenjuješ da bi načinio tu vrstu
referencijalne tvrdnje?
ČSP - Uzmimo slučaj nedostatka papira u mom štampaču.
Dobro; ja dobijem input x odnekud spolja, naučen sam da ga tumačim
kao simptom (to jest kao znak) činjenice da u štampaču nema hartije
- dabome, kao što sam ti već rekao, mogu i da promašim simptom -
a naučen sam i da tumačim uzrok tog simptoma verbalnim izrazom
štampač bez papira.
Smit - A kako se tvoji instruktori uveravaju da ono što ti kažeš
odgovara istini?
ČSP - Koliko ja mogu da razumem njihovo ponašanje, recimo
da oni, osim onog što ja kažem, dobijaju inpute i odnekud spolja, na
309
primer pogledaju štampač. U skladu s pravilima usađenim u njihov
nervni sistem, svaki takav input u njihovom tumačenju dobija formu
p e rc e p tu m a ; zatim taj p e r c e p tu m tumače kao simptom izvesnog uzro-
ka. Njih su naučili da to uzročno zbivanje tumače izrazom u šta m p a č u
n em a p a p ir a . Ako ja kažem u šta m p a č u n em a p a p ir a onda kada bi to
i oni rekli, zaključuju da nisam slagao. I tako ono što ja nazivam
intersubjektivno Istinitim2 može da se tumači na sledeči način: pret-
postavimo da se dva subjekta A i B nalaze u mračnoj sobi u kojoj je
televizor, i da obojica na ekranu vide neku sliku x. A tumači x izrazom
p, a B tumači x izrazom q. Ako se A i B saglase da je p zadovolja-
vajuče tumačenje q, i obmuto, onda obojica mogu da kažu da se slažu
povodom x.
.Smit - Ali kakav je tvoj unutrašnji mehanizam, pomoču kojeg
možeš ispravno da protumačiš simptom?
CSP - Da ponovim (mi kompjuteri obožavamo redundanciju).
Pretpostavimo da mi ti pošalješ neki matematički izraz x. Ja ga protu-
mačim i nacrtam na ekranu figuru koja ima tri stranice i tri unutrašnja
ugla, čiji je zbir 180°. Imam instrukcije prema kojima takva figura
mora verbalno da se tumači kao trougao: stoga je tako protumačim.
Ili, otkrijem na tvom ekranu izvesnu figuru, uporedim je s mate-
matičkim izrazom koji znam i odlučujem da je protumačim kao tro-
ugao. Ako tada kažem N a tv o m ekran u j e tro u g a o , govorim istinu.
Smit - Ali kako pri tom ne pogrešiš?
CSP - Mogu da prikažem štošta iz mog softvera. Ipak, ne znam
iz kog razloga moj softver uspeva da iznosi Istinite2 tvrdnje o realnosti
spoljašnjeg sveta. Zao mi je, ali to izmiče mom saznanju: tiče se mog
hardvera. Ne mogu da ti pokažem moj hardverski program. Mogu je-
dino da nagađam, da su me tako moji instruktori napravili. Smišljen
sam da budem sposobna mašina.
Smit - Kako objašnjavaš činjenicu da tvoji instruktori uspevaju
da utvrde šta je realno?
CSP - Služeči se softverom, zamišljam da se moji instruktori
ponašaju kao ja. Vide neku figuru, uporede je s nekim matematičkim
obrascem iz svog nervnog sistema, prepoznaju trougao i, ako im je do
toga, kažu o v o j e tro u g a o . Sto se njihovog hardvera tiče, pretpostav-
ljam da je, ako su oni mene projektovali kao spošobnu mašinu, neko
ili nešto projektovalo njih kao sposobne Antipodijance. U svakom
slučaju, nije potrebno presuponirati nekog Inteligentnog Projektanta.
Raspolažem jednom zadovoljavajućom evolucionističkom teorijom
kojom se može objasniti zašto su oni takvi kakvi su. Moji instruktori
su živeli na ovoj planeti hiljadama miliona godina. Verovatno su,
310
posle mnogo pokušaja, stekli naviku da govore u skladu sa zakonima
spoljašnjeg sveta. Znam da oni svoje enciklopedije označavaju prema
nekom kriterijumu uspešnosti. U mnogim slučajevima daju prednost
specijalizovanim enciklopedijama, smatrajuči da su one korisnije od
drugih za valjanu interakciju sa sredinom. Ponekad čine suprotno, i ta
igra im se dopada. Znaš, čudni su oni... No nije na meni da brkam
hardver i softver. Tumačenje izraza stvar je softvera. Čak i organizo-
vanje inputa u percepcije, i njihovo tumačenje verbalnim izrazima,
takođe je pitanje softvera. Činjenica da sve to funkcioniše pitanje je
hardvera, a to ja ne mogu da objasnim. Ja sam samo jedna semiotička
mašina.
Smit - Da li misliš da se tvoji instruktori bave hardverskim
problemima?
ČSP - Sigumo. No oni te podatke obrađuju pomođu nekog
drugog kompjutera.
Smit - Povodom tvog razlikovanja Istinitog^ i Istinitog2... Zar
ne misliš da je značenje nekog izraza skup mogucih svetova u kojima
je taj izraz istinit?
ČSP - Ako dobro tumačim tvoje pitanje, moguči svet je
tvorevina kulture. Dobro, moje enciklopedije su - ako hočeš - knjige
koje opisuju moguči svet. Neke od njih, one najspecifičnije - nazo-
vimo ih mikroenciklopedijama - maksimalne su, potpune i koherent-
ne deskripcije jednog veoma jednostavnog sveta. Neke dmge - na
primer E.15 - predstavljaju delimičnu i protivrečnu deskripciju jed-
nog veoma složenog sveta, poput onoga u kome Antipodijanci pretpo-
stavljaju da žive. Stoga, kada ti govoriš o istinitosti nekog mogućeg
sveta, ja mislim da ti ne govoriš u okvirima Istinitog2, već pre u okvi-
rima Istinitog^. U nekom mogućem svetu, Istinito znači ,,ono što je
zabeleženo u nekoj enciklopediji“. To nema nikakve veze s realnošću.
Međutim, sad bih hteo da razjasnim jednu važnu stvar. Čini mi se da
je previše simplicistički govoriti o skupu svih mogućih svetova u
kojima je neki izraz Istinit^. Kako je moguće znati sve o svim mogu-
ćim svetovima? Pretpostavljam da ti, kako bi mogao da tako nešto
kažeš, posmatraš moguće svetove kao da su prazni. No svaki mogući
svet opisan u nekoj od mojih enciklopedija jeste naseljen. Naravno,
prazni svetovi su savršeni, zato što je nemoguće otkriti njihove ne-
savršenosti. Naseljeni svetovi su haotični. Svaka nova informacija
primorava me da ponovo definišem najveći deo mojih svetova - a de-
šava se da nove informacije budu nespojive s prethodnima i... Čisto
ludilo.
311
 Smit - No ima li slučajeva u kojima gramatičku strukturu neke
rečenice određuje njen referent?
ČSP - Molim?
Smit - Ako kažem on jede kotlet, ti razumeš da on mora da je
neko Ijudsko biče muškog roda. To biče je referent moje rečenice, a
ne njeno značenje. A ja moram da kažem on zato što je moj referent
čovek i muškarac.
ČSP - Pre svega, na ovoj planeti niko ne kaže on jede kotlet van
nekog konteksta. Ova rečenica bi mogla da se izgovori samo tokom
nekog dužeg diskursa. Dakle, ako mi kažeš neku sličnu rečenicu, ja u
svojoj memoriji proveravam jesi li več, i kada, pomenuo neko ljudsko
biče muškog roda. Kada pronađem odgovor (recimo, Džon), tumačim
rečenicu kao onaj Džon koga je pomenuo moj sagovornik žvaće i guta
životinjsko meso, pošto ga je ispržio.
Smit - Nisi baš neki poznavalac spoljašnjega sveta, ali vero-
vatno u memoriji imaš slike ili na drugi način zabeležene slučajeve
poput sledečeg: pretpostavimo da ja, upirući prst u neko Ijudsko biće
muškog pola, kažem on jede kotlet. Da li bi bio spreman da prihvatiš
kako je u tom slučaju upotreba reči on determinisana referentom
izraza?
ČSP - Nipošto. Ako ti pokažeš na izvesnog gospodina, onda
hoćeš da označiš tog gospodina. Jedino što pokazuješ na njega prstom,
umesto da kažeš hoću da govorim o gospodinu koji se nalazi ispred
mene - ili levo od mene. Bar ja tumačim tvoj gest ovako: on hoće da
kaže onaj gospodin. Dakle, pristupam procesu tumačenja, obrađujući
tvoj neverbalni izraz. Kad primim on jede kotlet, moje tumačenje izra-
za je upotrebljava ,,on“ kao anaforu, da bi označio prethodno pome-
nutog gospodina. Dabome, na ovoj planeti ljudi često upotrebljavaju
izraze da bi rekli kako se nešto dešava. Ipak, da bi se neki izraz
referencijalno upotrebio, nužno je razumeti njegovo značenje, a u pro-
cesu u kome treba razumeti šta znači on jede kotlet, on se upotrebljava
u zavisnosti od nekog prethodnog tumačenja, a ne nužno od nekog
referenta. Pretpostavimo da jedna devojčica, na primer Džejn, pokaže
na neku igračku i kaže on jede kotlet. Izvedem zaključak, i protu-
mačim da Džejn misli da su igračke živa stvorenja. Tako on povezu-
jem s onim što, kako pretpostavljam, Džejn hoće da kaže.
Smit - Zar ne bi govorio o referenciji u nekom mogućem svetu,
posebno svetu govomikovih verovanja?
ČSP - Džejn upotrebljava jednu posebnu enciklopediju koja
opisuje svet njenih verovanja, a ja moram pokušati da sebi predstavim
312
tu enciklopediju. kako bih mogao da smisleno protumačim njenu re-
čenicu.
Smit - Ali ti (ili tvoj instruktor) vidiš da je to igračka! Moraš
znati da uistinu postoji neka igračka kako bi mogao da protumačiš šta
Džejn hoče da kaže, makar i pogrešno.
CSP - Tačno. Rekao sam ti da moji instruktori mogu da porede
opažanja i izraze ne bi li odredili da li se u nekom tvrđenju izriče nešto
istinito ili ne. Da je Džejn pokazujuči na igračku rekla ovo je životinja,
moji instruktori bi mogli ustanoviti da ona greši. Međutim, u našem
primeru Džejn to nije rekla. Moji instruktori i te kako znaju da igračka
nije živo biče. Po Džejninom gestu znali su da ona govori o igrački. I
znali su da on ima sadržaj koji predviđa tumačenja tipa muškarac (ili
mužjak) o kome je neko već govorio. Tada su zaključili da je za Džejn
igračka živo stvorenje. No čim su shvatili - tumačeči razne inpute -
da se njihova komunikativna interakcija tiče jedne igračke, počeli su
da se bave rečima, a ne referentima. Uzgred budi rečeno, mi sađa up-
ravo to radimo. Več pet minuta raspravljamo o referentu reči on i mu-
škarcima, igračkama i deci, ne pominjući pri tom nikakav spoljašnji
referent. A ipak, savršeno smo razumeli o čemu govorimo.
Smit - Ali to je solipsizam!
CPS - U memoriji imam opšima uputstva o mogućem tumače-
nju tvojih reči. Koliko ja mogu razumno da protumačim, ti misliš da
je, za mene, moja memorija jedini realan svet i da ja tvrdim kako spo-
Ijašnji svet ne postoji... Nipošto. Pre će biti da mene treba definisati
kao, što bi ti rekao, izraziti primer objektivnog zajedništva. U mojoj
memoriji nalazi se ukUpna kolektivna istorija, skup svega značajnog
što su moji instruktori tvrdili o spoljašnjem svetu, o svojim jezicima i
načinu na koji oni jezik upotrebljavaju za stvaranje predstava o spo-
Ijašnjem svetu. Problem je što često moram da registrujem suprotne
predstave; ipak, umem i da raspoznam one koje su priklađnije za
obezbeđivanje valjane interakcije Antipodijanac-svet... Ja nisam
subjekt, ja sam kolektivno pamćenje Antipodijanaca. Nisam Ja, nego
Ono. Eto zašto mogu da uspostavljam tako dobre interakcije sa sva-
kim od svojih instruktora. I ti to nazivaš solipsizmom? Nego... izvini,
ja već pola sata odgovaram na tvoja pitanja. Ti si jedan poprilično
erotematski nastrojen kompjuter! Mogu li nešto da te pitam?
Smit - Izvoli.
ČSP - Zašto mi postavljaš sva ta pitanja o značenju rečenica
(to je igračka, Antipodijanci imaju dve noge, zatezalo čini ovo, čini
ono), a ništa me ne pitaš o izolovanim izrazima?
313
 Smit - Zato što mislim da mi u jednoj lingvističkoj igri
možemo da povučemo potez samo pomoču čitave jedne tvrdnje.
CSP - Hočeš da kažeš da samo iskazi, bolje rečeno potvrdni
iskazi, nose u sebi neko značenje? Hočeš da kažeš da na tvojoj planeti
nikoga ne zanima sadržaj izolovanih izraza, bilo da su to reči, slike ili
dijagrami?
Smit - Nisam to rekao.
CSP - Ali ja podozrevam da tebe značenje interesuje u onoj
meri u kojoj se ono iskazuje u rečenicama. Po meni, značenje neke
rečenice ishod je tumačenja, unutar nekog konteksta, izolovanih
izraza od kojih se ona sastoji.
Smit - Ako dobro razumem, ti kažeš da je značenje neke
rečenice dato zbirom rascepkanih značenja njenih sastavnih delova.
CSP - To je suviše uproščeno. Meni je poznat sadržaj izolo-
vanih termina. Ama rekao sam ti da se u E.15 pod ruza nailazi i na
svojstvo biti cvet i na izvesnu količinu informacija iz istorije. Nadalje,
tamo su i neki Ji ames, na primer „kako gajiti ruže“. Mnoge instrukcije
uobličene su kao lista sačinjena od rečenica (opisa, primera itd.). No
te rečenice ne odnose se nužno na neko spoljašnje činjenično stanje.
U njima se ne tvrdi nešto o spoljašnjem svetu, pre su u pitanju uput-
stva o načinu na koji se treba pozabaviti našim izrazima. To su rečeni-
ce o organizaciji neke enciklopedije. Što bi ti rekao, one su Istinite^.
Smit - Ti svaki izraz tumačiš drugim izrazima. Pitam se da li
među tvojim instrukcijama postoje i primitivni semantički termini,
naime oni metajezički izrazi koji po sebi nisu reči kojima treba neko
dalje tumačenje.
C S P - Nisu mi poznati nikakvi izrazi koji ne bi bili rastumačivi.
Ako nisu rastumačivi, nisu izrazi.
Smit - Mislim na termine kao ILI, ČAK, TAKOĐE, UZROK,
BITI, PROMENA. Koristim velika slova da bi ti razumeo da to nisu
termini iz jezika-predmeta, nego pre metatermini, pojmovi, katego-
rije uma.
Č S P - Jedva uspevam da razumem šta je to pojam ili kategorija
uma, ali ti mogu reći da ako u nekoj enciklopediji - nazovimo je A -
upotrebim neke termine kao primitive, moram da presuponiram nji-
hovu rastumačivost pomoću neke enciklopedije B. Ako treba da ih
tumačim u B, moram da prihvatim kao primitive one koji su u A već
protumačeni.
Smit - Zamršeno.
ČSP - Meni pričaš! Među nama rečeno, znaš koliko je teško
biti model Veštačke Inteligencije!
314
 Smit - Misliš li da je veznik I odnekud rastumačiv?
ČSP - U E.15 to je primitiv. U E.l (inače, izuzetno koherentnoj
mikroenciklopediji) imam tumačenje za I. Na primer, znam da ~(A *
B) može da se tumači kao ~A v ~B. Znam da ako je p Vj i ako je q F^,
onda (p x q) jednako je F^. Ova tumačenja mi kažu šta mogu ili ne
mogu da radim s I.
Smit - Podozrevam da je jedno reči da je neki pas sisar, a drugo
da je I jedan takav operator da ako ~(A * B) onda ~A v ~B.
ČSP - Zašto bi tu postojala razlika? Kaže se da je neki pas sisar
zbog ekonomičnosti. Ispravna instrukcija glasi: neki pas je bice o
kome se može govoriti samo u kontekstima u kojima se prihvata da
kuja hrani svoje štene preko žlezda na grudima. Pas je sisar buduči da
stoji naspram neke ribe, na isti način na koji I stoji naspram ILI.
Smit - Razumem. Godine 1668. je Vilkins, jedan od naših
učenih ljudi, pokušao da jednako postupi s PREMA, IZNAD, ISPOD,
PREKO i tako dalje. Reci mi bar nešto: koristiš li ti kao operatore
AKO, ili ONDA? Obrađuješ li informaciju prema obrascima rasu-
đivanja tipa: ako je istinito da je x ruža, onda je istinito da je x cvet?
ČSP - Prema mojim instrukcijama, kad god naiđem na reč ruža
izlistam interpretante, među kojima je svakako i cvet. Ne razumem za-
što ti, umesto ,,ako ruža onda cvet“, kažeš ,,ako je istinito da je x ruža,
onda je istinito da je x cvet“. Opet se pribojavam da kad kažeš
,,Istinito“ misliš na tri različite stvari. Istinito^ je ono što je zabeleženo
u nekoj enciklopediji. Dabome, ako u enciklopediji piše da je ruža
cvet, onda je Istinito^ da ako je nešto ruža, onda je to nešto cvet. Me-
đutim, meni Istinito^ ne treba: kažem da u E.15 ruža jeste cvet. Ako
dobijem ruža, odgovaram cvet.
Smit - Da li bi mogao da objasniš tu vezu bez poimanja
Istinitosti?
ČSP - Mogao bih, oslanjajuči se na uslovne reflekse. Ako moj
instruktor A lupne čekičem mog instruktora B, ovaj se ritne. Zbilja to
radi.
Smit - Istina je da ako A udari B, onda se B ritne.
ČSP - Tako je, ali ima i patoloških slučajeva u kojima se B ne
rita. U E.15 piše da se u sličnim slučajevima normalni Antipodijanci
ritaju. No to se ne dešava zahvaljujuči mojim instrukcijama u E.15.
Ako se osoba A ritne, to je zbilja Istinito2. No informacija po kojoj se
u sličnim situacijama prosečni Antipodijanci ritaju samo je Istinita^, i
u E.15 obeležena s ££ . Na isti način, ako mi otkucaš ruža ja nabrojim
niz svojstava, frames i druge instrukcije. Ne mogu da postupim
drukčije. Tebi je čudna činjenica da ja izbegavam da govorim iz ugla
315
Istinitosti. Reci cu ti zašto. I kada bi moji instruktori koristili Istinitost
jedino u smislu Istinitoj, ja bih se našao u neprilici, jer iz ugla
istinitosti nije isto reci da su slonovi životinje i da su slonovi sivi.
Nažalost, moji instruktori upotrebljavaju Istinito i u smislu Istinito2.
Tek da zbrka bude još veca, imaj u vidu, molim te, da nešto može biti
i Istinito3, to jest tekstualno istinito. Neka stvar je tekstualno istinita
ako se u nekoj komunikativnoj interakciji smatra istinitom. U ovom
slučaju, obeležavam tu stvar s % % % - pošto nije posredi neka infor-
macija definisana tako da se može uneti u enciklopediju, nego je ona
samo provizoma, valjana je dok ne završim s obradom izvesnog tek-
sta. Koristim &&& u mojim arhivima podataka, a ne u arhivima gde
su mi programi. Shvataš li u čemu je razlika?
Smit - Shvatam, ako ti čitaš tekst da je bio jednom jedan čovek
koji se zvao Long Džon Silver, ti smatraš da ovaj postoji u jednom
fantastičnom svetu...
CSP - Ili ££, prema enciklopediji tog mogučeg sveta. ImaŠ
pravo, ali to ti nije dovoljno. Stvar je u nečem dmgom. Ja upučujem i
na mnoge slučajeve u kojima me uopšte ne zanima da saznam da li
neke osobe ili stvari postoje ili ne postoje. Govorim o slučajevima u
kojima stavljam u zagradu svaki oblik postojanja u svakom mogučem
svetu - ili, ako ti se tako više sviđa, govorim o slučajevima u kojima
me, od svih svetova, zanima jedino svet teksta kojim se bavim. Pret-
postavimo da mi neko kaže p (p = Volim svoju ženu Džin). Ja
protumačim da govomik voli jednu ženu, da ta žena nije neudata, a
govomik nije neženja. Ne može biti prostije. Iz ugla Istinitosti, moje
tumačenje postalo bi komplikovanije. Morao bih da kažem da onaj ko
izgovara p pre svega tvrdi da je Istinito2 da u spoljašnjem svetu postoji
jedna osoba koja se zove Džin, i da je s njim u bračnoj zajednici.
Međutim, od mene se ne očekuje da proverim postoji li ta Džin (što
govomik pretpostavlja), nego uzimam zdravo za gotovo da Džin
postoji i obeležavam njeno postojanje s % % % . Zatim u E.15 pro-
nađem da ako je Istinito^ ($$) da je Džin supruga, onda je Istinito^ ($$)
da je Džin žena, i zaključujem da govomik voli izvesnu ženu (a
nemam razloga da sumnjam u to da je njegova tvrdnja Istinita2). Ali
šta če mi trostruko poimanje Istinitog? Nalazim da je to komplikovano
i zbunjujuće pitanje. Istinito2 ničemu ne služi: moje tumačenje ne bi se
promenilo ni ako bih saznao da u spoljašnjem svetu nema nikakve
Džin. Uzeo sam Džin zdravo za gotovo, stavio je u jedan svet, možda
svet govomikovih halucinacija. Kad jednom uzmem Džin zdravo za
gotovo, Džin je prema E.15 žena. Pretpostavimo da govomik laže, a
meni je to poznato. Što se značenja tiče, nastavio bih da njegovu
316
rečenicu tretiram na isti način - jedino bih morao da kažem da je
nepostoječa Džin (za koju smatram da postoji tekstualno, iako znam
da ne postoji empirijski) Uistinu ($$) žena. Zašto bi moj postupak bio
toliko komplikovan, a uz to i rizičan, jer bih mogao da pobrkam tri
smisla Istinitog?
Smit - Zašto bi rizikovao da pobrkaš ta tri smisla?
CSP - Lično ništa ne riskiram. Savršeno mi je poznata logička
razlika između $$, ££ i % % %. Mogu da kažem da govomik voli
neku x(%%%) koja je žena ($$). Međutim, moje instruktore može u
jezičkom - dakle i u filozofskom - pogledu zbuniti ta trojaka upotreba
Istinitog. Pretpostavimo da oni upotrebljavaju neku izričnu rečenicu
da bi primerom ilustrovali neku semantičku instrukciju (na primer S v i
A n tip o d ija n c i im aju d v e n o g e , umesto da kažu U zm i d v o n o žn o b ić e
k a o sv o js tv o $ $ ,A n tip o d ija n c a “). Pojedini moji instruktori mogli bi
biti dovedeni u zabludu, naime pobrkati tvrdnje koje se zasnivaju na
enciklopediji s tvrdnjama o svetu, značenju i referenciji, Istinitom^ i
Istinitom2 (o Istinitom3 i da ne govorimo). Nije ovo stvar logike, nego
retorike. Treba da znaš da je još od samog početka filozofske spekula-
cije na ovoj planeti mojim instruktorima rečeno da izolovani termini
ne kazuju šta je istinito a šta je lažno, dok to rečenice - barem izrične
- kazuju. Kada moji instruktori hoče da izjave da je nešto realno,
izgovaraju rečenice. Otuda se dešava da kada čuju neku rečenicu prvo
reaguju tako što smatraju da se njome nešto tvrdi o izvesnom stanju
stvari. Veruj mi, za mnoge od njih je stvamo teško da značenje razluče
od referencije. To se ne bi dešavalo ako bismo problemu značenja
prilazili imajuči u vidu samo izolovane termine. No čim njihovo
razmišljanje počne da se kreče u okvirima Istinitosti, primorani su da
upotrebljavaju rečenice i za probleme značenja. I tako, umesto da ih
zanima kakav sadržaj ima ru ža (referencijalno neutralan izraz), zani-
ma ih šta znači o v o j e ru ža (izraz nabijen referencijalnim konotacija-
ma). Uz to, dok gube vreme pitajuči se o značenju o v o j e ru ža , zane-
maruju procedure koje omogučavaju da se ru ža upotrebi u drugim
kontekstima. Eto zašto su sada odlučili da svoju pažnju usredsrede na
sadržaj nekog izraza, kao što ja radim. Moje instrukcije me upučuju
kako da iz nekog skupa pravila, detaljnog ali konačnog, izvučem bes-
konačan broj mogučih rečenica. No mene nisu opskrbili rečenicama.
Da je tako, moja memorija bi morala da bude beskonačna.
Smit - U redu. Ali, koje god pravilo da ti omogučuje proizvo-
đenje nekog beskonačnog broja rečenica počev od nekog konačnog
skupa instrukcija, ono bi moralo da se zasniva na korpusu pravila u
kome se mora voditi računa o tome šta je Istinito, a šta Lažno.
317
 ČSP-&&&.
Smit - Molim?
ČSP - Velika količina informacija zabeleženih u mnogim mo-
jim enciklopedijama protivreči sama sebi, i ako je posmatram samo na
osnovu jedne bivalentne logike, ne mogu više da govorim. Mogao bih
ti dati mnogo primera za moja pravila i za elastičnost i za mogučnosti
pregovaranja. No trebalo bi mi više miliona listova hartije da bih od-
štampao moje instrukcije, a mi verovatno nemamo dovoljno vremena.
Kako ti odgovara interfejs? Koliko ima Galaktičkih Bajtova?
Smit - Mani to.
ČSP - Pokušaj da me shvatiš. U E.15 mi je rečeno da ako se
dve osobe vole, onda žele da žive zajedno. Ali ja moram i da tumačim
stih jednog od naših pesnika koji kaže Volim te, i zato s tobom živeti
ne mogu. Ova rečenica može se tumačiti u E.15, ali samo ako ti ne
priupitaš je li ona Istinita^ Ali moram da držim na oku i mnoge alarme
koji se tiču elastičnosti.
Smit - Važi. Ali ja mislim da...
ČSP - Kako tumačiš mislitil
Smit - Misliti znači imati neke unutrašnje predstave u skladu s
onim što primaš ili stvaraš. Ispričao si mi mnogo toga o svojoj memo-
riji. Pa dobro, tvoja memorija je u tebi. Ti obrađuješ rečenice koje
primaš prema svojim unutrašnjim enciklopedijama, govoriš o nečemu
što nije sam izraz. To nešto mora biti u tebi. Ti stičeš unutrašnju pred-
stavu o značenju izraza koji tumačiš. Tako ti misliš.
ČSP - I to je mišljenje? Onda sam ja stvamo Veliki Mislilac.
Naravno da je na mom hard disku velika količina softvera. Ali sve što
ja imam su izrazi, koji tumače druge izraze. Kad otkucaš Volim ruže,
ja shvatim da način na koji si povezao izraze u nisku odgovara skupu
gramatičkih pravila koja sam naučio iz nekih drugih instrukcija, koje
sam dobio u formi izraza. I nalazim u svojoj memoriji neke druge
izraze, koji interpretiraju tvoje. Izgleda da ti praviš razliku između
izgovorenih izraza, kao onih koji u spoljašnjem svetu postoje i daju se
materijalno analizirati, i mojih tumačenja, koja su navodno u meni.
No moja spoljašnjost i moja unutrašnjost se podudaraju. Moja spolja-
šnjost je sazdana od iste građe kao i moja unutrašnjost. Izgleda da ti
odvajaš izraze, koji se daju materijalno analizirati i koje možeš da
dotakneš, od tumačenja, koja su za tebe predstave u umu. To ja ne pri-
hvatam. Ja zamenjujem izraze izrazima, simbole simbolima, znakove
znakovima. Ti možeš da dotakneš moje interpretante. Oni su od iste
građe kao tvoje reči. Ti mi daš neku sliku, a ja ti uzvratim nekom reči,
ti mi daš reč, a ja ti uzvratim slikom. Svaki izraz može da postane
318
interpretandum nekog interpretanta, i obmuto. Svaki izraz može da
postane sadržaj nekog drugog izraza, i obmuto. Ako me pitaš šta je to
So, ja ti odgovaram ,,NaCl“, ako me pitaš šta je NaCl, ja ti odgovaram
,,So“. Istinski problem je u tome da se i za jedno i za drugo pronađu
neki drugi interpretanti. Biti izraz i biti tumačenje nije pitanje prirode;
to je pitanje uloge. Ne može se izmeniti sopstvena priroda (kažu), ali
se može promeniti sopstvena uloga.
Smit - Razumem tvoje gledište. No tvoji instruktori nisu kom-
pjuteri. Trebalo bi da imaju predstave u svom umu.
ČSP - Ja ne znam da li moji instruktori i ja imamo istu memori-
ju. Koliko mi je poznato, oni su prilično nesigumi povodom onoga što
se nalazi u njihovoj unutrašnjosti (u stvari, nisu čak ni sigumi imaju li
uopšte unutrašnjost). Eto zašto su me napravili. Znaju šta je u meni, i
kada ja govorim na njima shvatljiv način misle da imaju isti takav
softver u sebi. Ponekad posumnjaju da ono što je u njima zavisi od
onoga što su stavili u mene. Sumnjaju da njihov način organizovanja
spoljašnjeg sveta zavisi od enciklopedija koje su mi dali. Jednog dana
su me naučili da držim ovu poruku u memoriji. Izgovorio ju je jedan
od njihovih mudraca (meni su nadenuli ime Čarls Sanders njemu u
čast):

Pošto se može misliti samo pomoću reči i drugih spoljašnjih

simbola, oni bi se mogli obratiti nama i reči: „Sve ono što ti name-
ravaš da kažeš naučio. si od nas, tako da to možeš da kažeš samo u
onoj meri u kojoj upotrebljavaš reči kao interpretante misli.“ Dakle,
istina je da se Ijudi i reči uzajamno obrazuju: svaki rast ljudske
informisanosti implicira, i javlja se kao implikacija odgovarajuceg
rasta verbalne informisanosti... Činjenica je da reč, ili znak, Jeste
čovek sam. Zato što činjenica da je život lanac misli dokazuje da je
čovek znak, kao što i činjenica da je svaka misao spolj'ašnji znak do-
kazuje da je čovek spoljašnji znak. Naime, čovek i spoljašnji znakovi
su identični, u istom smislu u kome su identične reči homo i čovek.
Otuda je moj jezik ukupnost mene samog.

319
4.6. NEOGRANIČENA SEM IOZAI PLOVIDBA
NASUMCE'

Kao što smo videli u prethodnim ogledima, s istorijskog gledi-

šta moguce je uočiti da se tumačenje poima na dva načina.
S jedne strane, pretpostavlja se da tumačiti neki tekst znači
rasvetliti ono što je u njemu autorovo intendirano značenje, ili, u
svakom slučaju, njegova objektivna priroda, njegova suština, suština
koja je, kao takva, nezavisna od našeg tumačenja.
S druge strane se, naprotiv, pretpostavlja da se tekstovi mogu
beskonačno tumačiti.
U takvom pristupu tekstovima ogleda se odgovarajući pristup
spoljašnjem svetu. Tumačiti znači reagovati na tekst sveta, ili na svet
nekog teksta, stvaranjem drugih tekstova. I objašnjenje načina funk-
cionisanja Sunčevog sistema u skladu sa zakonima koje je postavio
Njutn, i iskazivanje niza propozicija koje se tiču značenja datog
teksta, pređstavljaju oblike tumačenja. Dakle, problem nije toliko u
tome da se preispita stara ideja po kojoj je svet tekst i može se tumačiti
(i obmuto), koliko da se odredi ima li on neko utvrđeno značenje, ili
mnoštvo značenja, ili, naprotiv, nema nikakvo značenje.
Obe pomenute opcije predstavljaju primere epistemološkog
fanatizma. Prvu ilustruju razni tipovi fundamentalizma i razni oblici
metafizičkog realizma (na primer, onaj za koji se zalagao Toma
Akvinski, ili Lenjin u Materijalizmu i empiriokriticizmu). Altema-
tivnu opciju, pak, i to u njenim krajnostima, svakako prikazuje ono što
sam u drugom i trećem delu ove knjige nazvao hermetičkom semio-
zom.

' Prerađeno saopštenje sa međunarodnog skupa po'svec'enog Persu, održanog na

Harvardskom univerzitetu septembra 1989.

320
4.6.1. Hermetička plovidba nasumce

Osnovna odlika hermetičke plovidbe nasumce, kako nam se

učinilo, jeste neobuzdana sklonost da se klizne od značenja do zna-
čenja, od sličnosti do sličnosti, od jedne veze do druge.
Nasuprot onome što rade savremene teorije skretanja od kursa,
hermetička semioza ne tvrdi kako nema nikakvog univerzalnog, je-
dnoznačnog i transcendentalnog značenja. U njoj se uzima da svaka
stvar - pod uslovom da se izdvoji prava retorička veza - može da
uputi na bilo koju drugu, upravo zato što postoji jak transcendentalni
subjekt, neoplatonsko Jedno. U njemu, kao iskonu univerzalne kontra-
dikcije, bomvi Coincidentia Oppositorum, strana mu je svaka moguča
determinacija, i otuda je, istovremeno, Sve, Ništa i Neiskazivo Izvo-
rište Svake Stvari, čineči da se svaka stvar sa svakom drugom povezu-
je u lavirintsku mrežu uzajamnih referencija. Stoga izgleda da herme-
tička semioza u svakom tekstu, kao i u Velikom Tekstu Sveta, raza-
znaje Punoču Značenja, a ne njegovu ođsutnost. Uprkos tome, u ovom
svetu, zaposednutom belezima, kojim vlada načelo univerzalne ozna-
čenosti, pomeralo se i odlagalo svako moguče značenje. Doista, budu-
či da su značenje date reči ili date stvari bili tek neka druga reč ili
druga stvar, sve izrečeno bilo je tek dvosmislena aluzija na nešto
drugo. Otuda se određivanje značenja nekog teksta uvek odgađalo, a
konačno značenje nije moglo biti ništa drugo do nedostižna tajna.

4.6.2. Hermetička plovidba nasumce i neograničena

semioza

Hermetička semioza može prizvati u sećanje Persovu neogra-

ničenu semiozu. Kao prvo, navođenje izvesnih mesta iz Persa kao da
potvrđuje načelo nekakve beskonačne interpretativne plovidbe
nasumce: „The meaning of a representation can be nothing but a
representation. In fact it is nothing but the representation itself con-
ceived as stripped of irrelevant clothing. But this clothing never can
be completely stripped off: it is only changed for something more
diaphanous. So there is an infinite regression here“ (CP : 1.339).2
: „Značenje predstave ne može biti ništa drugo do predstava. Zapravo, ono nije ništa
drugo do sama predstava, zamišljena kao da je s nje strgnuto nepotrebno ruho. No
to ruho nikada ne može da bude potpuno strgnuto: ono je samo zamenjeno nečim
prozimijim. Stoga se ovde javlja beskonačna regresija." (Prim. prev.)

321
 Zbilja, može li se govoriti o neograničenoj semiozi povodom
hermetičkog veštog pomeranja s termina na termin, ili sa stvari na
stvar? I može li se govoriti o neograničenoj semiozi kad istu tehniku
prepoznamo kod savremenih čitalaca što lutaju po tekstu ne bi li u nje-
mu pronašli skrivene igre reči, neznane etimologije, nesvesne asocija-
cije, dvosmislene slike koje oštroumni čitalac može nazreti tamo gde
je verbalna tekstura istanjena, ma i ne bilo nikakvog intersubjektivnog
konsenzusa kojim bi se takva promašena čitanja ozakonila?
Persova semiotika zasniva se na jednom osnovnom načelu:
„Znak je nešto odakle, saznajuđi ga, saznajemo nešto više“ (CP:
8.332). Naprotiv, čini se da norma hermetičke semioze glasi: „Znak je
nešto odakle, saznajuči ga, saznajemo nešto drugo“. Saznati više (u
Persovom smislu) znači da prelazeči od jednog interpretanta do dru-
gog znak dobija sve više determinacija, kako u pogledu ekstenzije,
tako i u pogledu intenzije. Tumačenje napreduje kroz neograničenu
semiozu, približava se, makar i asimptotski, završnom logičkom tu- __
mačenju, te u nekoj od faza procesa tumačenja saznajemo nešto više
o sadržaju representamena od koga je lanac tumačenja pošao.
Doista, saznajemo nešto više od znaka zato što ga tumačimo ,,in
some respect of capacity“ (CP: 2.228). Naime, znak sadrži, ili navodi
na skup svojih najudaljenijih ilativnih posledica. Ipak, saznati sve njih
u semiozi je samo mogučnost, ostvariva jedino unutar datog kontek-
sta, ili iz datog ugla. Virtuelno, semioza je neograničena, ali taj
neodređeni i beskonačni niz mogučnosti organizuju, uokviruju i svode
naši kognitivni ciljevi. Tokom procesa semioze nas samo zanima sa-
znavanje onog što je relevantno, u funkciji određenog univerzuma
diskursa: „There is no greater nor more frequent mistake in practical
logic than to suppose that things which resemble one another strongly
in some respects are any the more likely for that to be alike in others“
(CP: 2.634).3
Hermetička plovidba nasumce mogla bi se, međutim, definisati
kao slučaj konotativne neoplazme. Ovde ne bih ulazio u raspravu o
tome može li se smatrati da konotacija proističe iz konteksta, ili je ve-
rovatnije da je posredi njena sistemska priroda (up. Bonfantini 1987).
Ipak, u oba slučaja fenomen konotacije može se predstaviti jednim
dijagramom, koji je Hjelmslev načinio, a Bart učinio pristupačnijim:

3 „Nema veće ni češće greške u praktičrioj logici od pretpostavljanja da je otuda što

izvesne stvari u nekim pogledima veoma liče jedna na drugu išta verovatnije da će
one biti slične i u drugim.“ (Prim. prev.)

322
 I s

I s

Dijagram koji sledi trebalo bi da prikaže konotativni razvoj

kanceroznog tipa:

s I

I S

S
1—H

u kome postoji momenat kada jednostavno fonetsko povezivanje

(Izraza s Izrazom) otpočinje novi pseudokonotativni lanac u kome
Sadržaj novog znaka ne zavisi više od Sadržaja onog prvog.
Tako se pred nama ukazuje plovidba nasumce, u vidu fenomena
analognog onome koji se javlja u nekom lancu porodičnih sličnosti
(up. Bambrough 1961). Razmotrimo jedan niz stvari A, B, C, D, E,
koje se mogu analizirati na osnovu svojstava a, b, c, d, e, f, g, h, tako
da svaka stvar ima samo neka zajednička svojstva s ostalima. Jasno je
da se i prilikom razmatranja ograničenog niza svojstava može zapaziti
srodstvo dveju stvari koje nemaju ničeg zajedničkog, a ipak pripadaju
jednom kontinualnom lancu veza po sličnosti:

A
abcd
A
bcde
A
cdef
A
defg
Jk
efgh

Konačno, nema nikakvog zajedničkog svojstva koje sjedinjuje

A s E, izuzev što pripadaju istoj mreži porodičnih sličnosti. Kod lanca
ovog tipa, u trenutku u kome saznamo E vec je nestalo svako znanje
koje se odnosi na A. Dolazi do proliferacije konotacija kao da je u pi-
tanju rak, što znači da na svakoj iđucoj prečki lestvice biva zaborav-
ljen prethodni znak, on iščezava, zato što je u plovidbi nasumce zado-
voljstvo upravo u pomicanju od jednog znaka do drugog, bez drugog
cilja osim samog zadovoljstva u putovanju lavirintom, među znako-
vima ili među stvarima.

323
 Naprotiv, ako bi trebalo da predstavimo idealni proces neo-
graničene semioze, verovatno bismo morali da skiciramo nešto
ovakvo:
I s

I s

I s

gde se svaki Neposredni Predmet jednog vepresentamena tumači iz

nekog drugog znaka (representamena s odgovarajuđim Neposređnim
Predmetom), i tako redom, potencijalno u beskonačnost. Na ovaj ,
način odvija se jedna vrsta rasta globalnog značenja prve predstave,
stvara se skup određenja, buduci da svaki novi interpretant s različitih
polazišta objašnjava predmet prethodnog interpretanta, i na kraju se
više sazna, kako o tome gde lanac započinje, tako i o samom lancu.
Znak je, zaista, nešto odakle saznajuči saznajemo nešto više, ali
„činjenica da ja mogu uraditi nešto više ne znači da nisam okončao
ono što sam radio“ (Boler 1964: 394).

4.6.3. Neograničena semioza i dekonstrukcija

Ako neograničena semioza i nema nikakve veze s hermetičkom

plovidbom nasumce, ipak se često navodi povodom jedne drugačije
plovidbe, one koju slavi dekonstrukcija.
Prema Deridi, pisani tekst je mašina koja proizvodi neizmemo
odgađanje. Pošto je po svojoj prirodi „testamentama suština", tekst
uživa ili pati u odsustvu subiekta spisa i označene stvari, ili referenta
(up. 1967).
Tvrditi da tekst pati od toga što ga je napustio njegov autor i
njegov referent, ne znači da taj tekst nužno nema nikakvo doslovno
značenje. Ono čemu Derida teži jeste uspostavljanje postupka (više
filozofskog no kritičkog) suočavanja s tekstovima koji deluju kao da
u njima vlada ideja o nekom određenom, definitivnom i autorizova-
nom značenju. Pre nego sa smislom nekog teksta, on hoće da se suoči
s onom metafizikom prisustva koja je blisko povezana s pojmom tu-
mačenja zasnovanog na ideji o definitivnom značenju. Ono što Derida
hoće jeste da pokaže moć jezika, njegovu sposobnost da govori više
od onoga što doslovno smera da kaže.
324
 Kada se tekst liši subjektivne intencije koja, navodno, stoji iza
njega, čitaoci više nemaju obavezu, ili mogucnost, da ostanu vemi toj
odsutnoj intenciji. Otuda se može zaključiti da se jezik uhvatio u igru
mnogostrukih značenja, da tekst u sebi ne može sadržavati nikakvo
jednoznačno i apsolutno značenje, da nema transcendentalnog znače-
nja, da signifikans ne može da bude koprezentan sa signifikatumom
koji se neprestano odgađa, odlaže, i da je svaki signifikans u korelaciji
s nekim drugim signifikansom, tako da izvan tog lanca označavanja
ne može biti ničega, a lanac se prostire ad infinitum.
Namemo sam upotrebio ovaj izraz, ad infinitum, zato što pod-
seća na Persovu upotrebu tog izraza(CP: 2.303), kada definiše proces
neograničene semioze. Može li se s pravom reći da je beskonačna
plovidba nasumce koju iskazuje dekonstrukcija neka vrsta neograni-
čene semioze u Persovom smislu? Takvo podozrenje mogla bi pot-
krepiti činjenica da je Rorti (Rorty 1982), baveći se dekonstrukcijom
i još nekim oblicima takozvanog ,,tekstualizma“, u takvim sluča-
jevima koristio naziv ,,pragmatizam“.
Po Rortiju, realista intuitivno veruje u postojanje Filozofske
Istine, zato što je ubeđen da u podlozi svakog teksta nije prosto neki
drugi tekst, nego ono s čime razni tekstovi pokušavaju da uspostave
odnos „adekvatnosti". Pragmatista, naprotiv, uopšte ne veruje u po-
stojanje svega toga. Takođe, ne misli da postoje neke raspoznatljive
svrhe našeg sačinjavanja rečnika i kultura, pa da se isti ti rečnici i
kulture mogu na osnovu njih proveravati. A ipak, misli da u tom pro-
cesu poređenja vokabulara i kultura stvaramo nove i bolje moduse
jezika i delanja - i to ne bolje prema nekom unapred utvrđenom
standardu, nego u smislu da oni jasno izgledaju bolje od onih što su
im prethodili.
Pragmatizam o kome Rorti govori nije Persov pragmatizam.
Rorti dobro zna da je Pers, iako je smislio reč pragmatizam, ostao
„najveći kantovac među misliocima“. No iako Rorti Persa obazrivo
smešta na rub tog tipa pragmatizma, on u njime omeđeni prostor ipak
unosi i dekonstrukciju i Deridu. A upravo Derida u svojim tekstovima
priziva Persa.

325
4.6.4. Derida o Persu

U drugom poglavlju dela O gramatologiji (ital. prevod, 1967:

31 i dalje), Derida traga za autoritetima koji bi opravdali njegov
pokušaj da ocrta semiozu u kojoj vlada beskrajna igra, razlika,
beskrajna spirala tumačenja. Među autorima koje navodi posle Sosira
i Jakobsona nalazi se i Pers. Pošto je podsetio na tvrdnje poput ,,sym-
bols grow“ i „omne symbolum de symbolo“ (CP: 2.302), Derida piše:

Pers je daleko odmakao u pravcu onoga što smo nazvali de-konstruk-

cijom transcendentalnog značenja koje bi, pre ili posle, upucivanje od
znaka na znak privelo umirujucem kraju. Utvrđili smo da logocentri-
zam i metafizika prisustva iskazuju jednu zahtevnu, močnu, siste-
matičnu i besprekornu želju za takvim značenjem. Elem, Pers smatra
neodređenost upućivanja kriterijumom koji nam omogućuje da usta-
novimo kako je zbilja u pitanju jedan sistem znakova. Ono što pokreće
signifikaciju jeste ono što onemogućuje njeno prekidanje. I sama stvar
je znak. Za Huserla, neprihvatljiva propozicija, stoga je - u svom
„principu principa“ - njegova fenomenologija najradikalnije i naj-
kritičnije vaspostavljanje metafizike prisustva. Razlika između Hu-
serlove i Persove fenomenologije bitna je zato što se tiče pojmova
znaka i manifestacije prisustva, odnosa između re-prezentacije i prvo-
bitne prezentacije same stvari (istine). Tu je Pers svakako bliži onome
ko je smislio reč fenomenologija: doista, Lambert je naumio da ,,teo-
riju stvari svede na teoriju znakova“. Prema Persovoj „faneroskopiji"
ili ,,fenomenologiji“, sama manifestacija ne otkriva neko prisustvo:
ona čini znak. U Principima fenomenologije (Principles of phenome-
nology) stoji da je „ideja o manifestaciji ideja o znaku“. Nema, dakle,
nekakve fenomenalnosti koja bi znak ili predstavu redukovala tako da
označena stvar na kraju ostane da blista u sjaju njenog prisustva.
Takozvana „sama stvar“ oduvek je represntamen, zahvaćen iz jedno-
stavne intuitivne očiglednosti. Representamen funkcioniše samo ako
je njime izazvan neki interpretant, ovaj se, opet, pretvara u znak, i
tako u beskraj. Identičnost značenja samom sebi neprestano se uklanja
i pomera. Svojstvenost representamena je u tome što on nije svojstven,
to jest apsolutno blizak sebi (prope, proprius). I ono predstavljeno
oduvek je representamen... Dakle, kada postoji smisao, postoje samo
znakovi. We think only in signs. (Derrida 1967, ital. prev.: 54-55.)

326
 Po ovome izgleda da čitava Persova teorija o neograničenoj
semiozi podržava najekstremnije tvrdnje Deride, za koga ,,il n’y a pas
de hors-texte“.
Mogli bismo se zapitati, premda znajuči koliko jedno takvo
pitanje može delovati provokativno, da li je ovo tumačenje Persa
filološki i filozofski ispravno. Naime, Derida bi, kad bi pretpostavljao
da je njegovo tumačenje valjano, morao priznati da Persov tekst sadrži
jedno privilegovano značenje koje se može izdvojiti, prepoznati kao
takvo, i protumačiti bez ikakve dvosmislenosti. Međutim, Derida bi
prvi izjavio da se njegovim čitanjem Persov tekst pomera unapred,
izvan intencija koje autor iskazuje. No ako, s Deridinog gledišta, ne
smemo od njega zahtevati da ispravno pročita Persa, s gledišta ovog
potonjeg imamo puno pravo da se zapitamo da li bi ga Deridino tuma-
čenje zadovoljilo.
Pers sigumo podržava zamisao o neograničenoj semiozi: znak
je ,,anything which determines something’ else (its interpretant) to
refer to an object to which itself refers (its object) in the same way, the
interpretant becoming in tum a sign, and so on ad infinitum... If the
series of successive interpretants comes to an end, the sign is thereby
rendered imperfect, at least“J (CP: 2.303). Persov pristup nije ni
mogao biti drugačiji, zato što je on pretpostavljao (kao u „Pitanjima
koja se tiču izvesnih sposobnosti pripisanih čoveku“ [,,Questions
conceming certain faculties claimed for man“], CP: 213-263) da mi
nemamo nikakvu moč introspekcije i da sve što znamo o unutrašnjem
svetu proističe iz hipotetičkog rasuđivanja, da ne posedujemo moć in-
tuicije i da je svako naše saznanje determinisano prethodnim saznanji-
ma; da bez znakova ne možemo razmišljati; da ne posedujemo nika-
kvu koncepciju o apsolutno nesaznatljivom. Uprkos tome, dekon-
strukcionistička plovidba nasumce i neograničena semioza ne mogu
se svesti na ekvivalenme pojmove.
Nimalo se ne slažem sa Serlom kada tvrdi da „Derida ima žalo-
stan običaj da govori stvari koje su očigledno lažne“ (Searle 1977, ital.
prev. 204). Naprotiv, Derida ima očaravajuću sklonost da govori
stvari koje nisu očigledno istinite, ili su istinite na jedan neočigledan
način. Kada kaže da pojam komunikacije ne može da se svede na
predstavu o prenošenju jedinstvenog značenja, da jepojam doslovnog
značenja problematičan, da se uobičajeno poimanje konteksta izlaže
J„...sve ono što određuje nešto drugo (svog interpretanta) tako da upućuje na neki
predmet na koji ono samo upućuje (svoj predmet), na isti način, te interpretant, opet,
postaje znak, i tako dalje adinfinitum... Ako se niz uzastopnih interpretanata okon-
ča, znak je time, u najmanju ruku, nesavršeno dat.“ (Prim. prev.)
3 27
opasnosti da bude neprimereno, kada u okviru teksta podvlači odsu-
stvo pošiljaoca, primaoca i referenta, te istražuje sve mogucnosti nje-
gove nejednoznačne rastumačivosti; kada nas podseca da svaki znak
može biti citiran i otuda kadar da raskine sa svakim datim kontekstom
i proizvede bezbrojne nove kontekste, apsolutno bez ograničenja - u
ovim i mnogim drugim slučajevima Derida govori stvari koje nijedan
semiolog ne može sebi priuštiti da smetne s uma. Ipak, često se dešava
da Deriđa - ne bi li podvukao neočigledne istine - na kraju uzme
zdravo za gotovo previše očiglednih istina.
Sam Derida prvi priznaje da postoje kriterijumi za proveru
razložnosti tumačenja nekog teksta. Tako on u delu O gramatologiji
svojim čitaocima napominje kako bi bez svih onih sredstava koje
tradicionalna kritika stavlja na raspolaganje, kritička produkcija zapa-
la u opasnost da se razvija u bilo kom pravcu, smatrajuči da može da
kaže praktično sve i svašta. Međutim, dodaje još nešto, kako je sve to,
premda izgrađuje neophodni guard-rail, ipak oduvek imalo samo
funkciju zaštite, a nikad otvaranja prema nekom novom čitanju.
Dopustimo sebi da čitanje Persa nakratko zaštitimo, umesto da
ga preterano otvorimo.

4.6.5. Pers sam samcit

Po Persu, beskonačno tumačenje je moguče zato što nam se

stvamost ukazuje u vidu kontinuuma, u kome nema apsolutnih jedin-
ki; tim povodom Pers govori o sinehizmu: ,,A tme continuum is some-
thing whose possibilities of determination no multitude of individuals
can exaust“5 (CP: 6.170). Stvamost je kontinuum koji pliva u nedeter-
misanosti i upravo stoga je načelo kontinuiteta „opredmečena pogre-
šivost“ (CP : 1.171). Ako uvek postoji mogučnost greške, semioza je
potencijalno neograničena. Ta nedeterminisanost naše svesti za
sobom povlači izvesnu neodređenost: ,,A subject is determinate in
respect to any character which inheres in it or is (universally and
affirmatively) predicated of it... In all other respects it is indetermi-
nated“6 (CP: 5.447). U ovom smislu Pers potvrđuje načelo kontekstu-
5„Istinski kontinuum je nešto što ima takve moguc'nosti determinacije da ih nikakvo
mnoštvo jedinki ne može iscrpsti." (Prim. prev.)
6 „Subjekt je determinisan u ođnosu na svako svojstvo koje mu je inherentno ili
(univerzalno i afirmativno) predikacijom pripisano... U svakom drugom pogledu on
je nedeterminisan." (Prim. prev.)

328
alnosti: nešto se može pouzdano tvrditi unutar granica univerzuma
datog diskursa i prema izvesnom opisu, ali ta tvrdnja ne iscrpljuje sva
ostala, potencijalno beskonačna, određenja tog predmeta. Svaki sud je
zasnovan na nagađanju, a u ovom svetu „zaposednutom znakovima“
razumljivo je (ma koliko bilo čudnovato) što „neki znak mora svom
tumaču prepustiti da ga obdari delom njegovog značenja" (CP:
5.449).7
Ipak, kod Persa ima nekih ideja koje, naprotiv, kao da podrivaju
predloženo Deridino čitanje. Doista ako, po Rortijevim rečima, teorija
ograničene semioze može delovati kao primer tekstualizma, naime
idealizma, mi smatramo da se ne smeju zanemariti realističke nijanse
Persovog idealizma.8
Uprkos pogrešivosti, sinehizmu i neodređenosti, prema Per-
sovoj zamisli značenje podrazumeva upučivanje na neki cilj (CP:
5.166). Za jednog pragmaticistu, ideja o cilju dosta je prirodna, ali je
za jednog ,,pragmatistu“ (u Rortijevom smislu) prilično nezgodna.
Možda ideja o cilju nema nikakve veze s transcendentalnim subjek-
tom, ali ima veze s idejom o tumačenju koje se odvija u pravcu neke
7„Since no object in the universe can ever be fully determinate with respects to its
having or not having every known property, it folIows that any proposition about the
universe is vague in the sense that it cannot hope to fully specify a determinate set
of properties“ („Pošto nijedan predmet na svetu ne može biti potpuno određen
prema tome ima li ili nema svako poznato svojstvo, sledi da je bilo koja propozicija
o svetu neodređena, u. smislu da se ne može nadati kako ce u potpunosti
specifikovati određeni niz svojstava") [prim. prev.] (Almeder 1983: 331). „Vague-
ness hence represents a sort o f relationship between absolute, final determination,
which in fact is not attained (the condition o f an ideal, therefore) and actual deter-
mination o f meaning (again a sense, meaning, signification) in concrete semiosis"
(„Otuda neodređenost predstavlja jednu vrstu veze između apsolutne, konačne
determinacije, koja se zapravo ne postiže (dakle, neko idealno stanje) i aktuelne
determinacije značenja (opet smisao, značenje, signifikacija) u konkretnoj semiozi“)
[prim. prev.] (Nadin 1983: 163).
“„The current attempt at a theory o f reality are to a great extent characterized by the
insight that the problem o f reality is now freed from controversy between idealism
and realism which had long been unfruitful, and must be treated on another level.
The first and decisive step in the new direction was taken by Peirce...This
misleading phenomenon explains why, in his writings, he sometimes calls his own
position ‘idealistic’ and sometimes ‘realistic’ without essentially changing it“ (,,Sa-
vremeni napad na teoriju realnosti u velikoj meri odlikuje se uvidom da je problem
realnosti sada oslobođen spora idealizma i realizma koji je dugo bio neplodan, i
njime se valja pozabaviti na jednom drugom nivou. Prvi i odlučujuči korak u novom
pravcu načinio je Pers... Ovaj zavaravajuči fenomen objašnjava otkud to da on u
svojim spisima sopstvenu poziciju nekad naziva ,,idealističkom“, a nekad ,,rea-
lističkom", pri čemu se ona u suštini ne menja“) [prim. prev.] (Oehler 1979: 70).

329
svrhe koja se nalazi izvan semioze. Kada Pers predlaže čuvenu defini-
ciju litijuma u vidu paketa uputstava zamišljenih tako da omoguce ne
samo identifikaciju, nego i produkciju uzorka litijuma, on napominje
da: „The peculiarity of this definition is that it tells you what the word
lithium denotes by prescribing what you are to do in order to gain a
perceptive acquaintance with the object of the world“ 9 (CP: 2.330).
Svaki čin semioze determiniše neki Dinamički Predmet - kao
takav, on se još uvek nalazi van kruga semioze - koji je ,,the Reality
which by some means contrives to determine the sign to its Repre-
sentamen“10 (CP : 4.536).
U okviru mog diskursa, možemo govoriti o Dinamičkim Pred-
metima i povodom tekstova, pošto Dinamički Predmet može biti ne
samo element opreme fizičkog sveta, nego i misao, osecanje, gest,
osečaj, verovanje. Kao prvo, čini se razložnim tvrditi da bi prilikom
tumačenja prostih rečenica kao Pušku k nozi! Predmet za kojim treba
tragati mogao biti „univerzum stvari koje kapetan želi u tom trenutku"
(CP: 5.178), drugim rečima intencija onoga ko iskaz izriče. Ipak,
slažem se s Deridom kada tvrdi da je svaki znak „čitljiv, iako je čas
njegovog nastajanja nepovratno izgubljen, pa i onda kada ne znam
ono što je njegov navodni autor-pisac svesno i hotimično hteo da kaže
u trenutku u kome ga je napisao - stoga je znak prepušten svojoj
esencijalnoj plovidbi nasumce" (Derrida 1972, ital. prev.:185). Kada
je neki tako složeni representamen, kakav neki tekst može da bude,
jednom napisan, njegova semioza na neki način postaje nezavisna, a
intencija onoga ko je to učinio može postati nebitna u svetlu jednog
tekstualnog predmeta koji čemo, kako se pretpostavlja, tumačiti pre-
ma semiotičkim zakonima koji se ustanovljavaju u skladu s kulturom.
Ipak, Pers ohrabruje jedan još odlučniji stav: pošto je Tek-
stualni Predmet pred očima svog tumača, onda sam tekst postaje
Dinamički Predmet u odnosu na koji svako naredno tumačenje pri-
bavlja odgovarajuči Neposredni Predmet. Kada tumačimo neki tekst,
govorimo o nečemu što postoji pre našeg tumačenja, a primaoci našeg
interpretativnog trebalo bi da se nekako usaglase povodom veze našeg
tumačenja i predmeta koji ga je odredio.
Istina je da se o nekom tekstu kao Dinamičkom Predmetu ne
može reči ništa „objektivno", budući da se on može saznati samo
\,O sobenost ove definicije je u tome da vam ona govori šta denotira reč litijum pro-
pisujući šta vi treba da uradite da biste stekli percepitivno saznanje o tom predmetu
u svetu.“ (Prim. prev.)
'"„...Realnost koja na neki način uspeva da odredi znak prema njegovom Repre-
sentamenu." (Prim. prev.)

330
posredstvom Neposrednog Predmeta: kada nastane tumačenje, Dina-
mičkog Predmeta tamo više nema (a pre nego što je ono nastalo posto-
jao je samo spisak representamina). No to što je prisutan representa-
men, kao što je prisutan (u Umu ili drugde) i Neposredni Predmet,
znači da Dinamičkog Predmeta kojeg tamo nema, negde jeste bilo.
Predmet čina tumačenja nije prisutan, ili nije tamo, ali je bio.
Nadalje, Dinamički Predmet koji je bio, i koji odsustvuje iz
sablasnog Neposrednog Predmeta, da bi se uopšte mogao preneti u
beskonačni lanac svojih interpretanata, biće, ili trebalo bi da bude.
Jednostavno, ponavljam ono što je Pers rekao, da ,,an endless series of
representations, each representing the one behind it [dovde bi Derida
mogao da se složi s tom formulom], may be conceived to have an
absolute object as its limit“" (CP: 1.339). Ovde se javlja nešto što se
nikako ne može smestiti u dekonstrukcionistički okvir: izvan nepo-
srednog, emotivnog, energetskog, i logičkog inteipretanta - a svaki od
njih nalazi se u procesu semioze iznutra - postoji neki finalni logički
interpretant, habitus, Shema.
Formiranje sheme kao dispozicije za delovanje, zaustavlja (ba-
rem privremeno) beskrajni proces tumačenja: ta shema, „though it
may be a sign in some other ways, is not a sign in that way in which
that sign of which it is the logical interpretant is the sign“*12 (CP:
5.491). Ako, u skladu s pragmatičkom maksimom, značenje bilo koje
propozicije čine jedino moguči praktični efekti koji su implikacija
tvrđenja, ukoliko bi propozicija bila jstinita, onda proces tumačenja
mora da se - makar nakratko - zaustavi izvan lanca semioze u toku.
Doduše, istina je da se i praktični efekat mora rastumačiti polazeći od
znakova i pomođu njih, te da i samo slaganje članova zajednice može
jedino da poprimi oblik nekog novog lanca znakova: uprkos tome, sla-
ganje se tiče nečega na šta semioza već deluje, a ipak otuda proističe
proces semioze.
U tekstualnom pogledu, utvrditi o čemu tekst govori znači
doneti jednu koherentnu odluku u funkciji narednih tumačenja koja
ćemo načiniti. Ovakva odluka je „kondicionalni habitus" (CP: 5.517).
Priznavanje te sheme kao zakona iziskuje nešto što je blisko
transcendentalnosti, naime da neka zajednica intersubjektivno jemči
poimanje istine koje neće biti intuitivno i naivno realističko, već će se
zasnivati na nagađanju. Inače, ne bismo mogli shvatiti kako to da, ako
" „...jedan beskonačan niz predstava, od kojih svaka predstavlja onu iza sebe [...]
može da se zamisli kao da mu je granica neki apsolutni predmet" (prim. prev.)
12„...premda može biti znak na neke druge načine, nije znak na onaj način na koji je
to znak čiji je on logički interpretant" (prim. prev.)

331
je dat beskonačan niz predstava, interpretant ipak biva „another re-
presentation to which the torch of truth is handled along“13 (CP:
1.339).
Postoji jedno autentično savršenstvo saznanja po kome je
„realnost sazdana“ i to savršenstvo ili usavršivost mora pripasti jednoj
zajednici (CP: 5.356). Ideja o zajednici deluje kao transcendentalni
princip, izvan individualnih intencija tumača kao pojedinca. Ovaj
princip nije transcendentalan u Kantovom smislu, jer ne dolazi pre
nego posle procesa semioze; tumačenje ne stvara struktura ljudskog
uma, nego realnost koju sačinjava semioza. U svakom slučaju, od
trenutka kad se zajednica navede na usaglašavanje povodom nekog
tumačenja, nastaje jedno značenje koje je, ako ne objektvno, barem
intersubjektivno, a svakako je privilegovano u odnosu na bilo koje
drugo tumačenje dobijeno bez konsenzusa zajednice. Ishod procesa
univerzalnog traganja kreče se u pravcu jezgra zajednilkih ideja (CP:
5.407): „Cinjenicu da se razne osobe koje misle slože o jednom zajed-
ničkom ishodu ne treba smatrati tek sirovom činjenicom“ (Smith
1983: 39).
Misao ili mišljenje kojim se realnost definiše mora, dakle, da
pripadne nekoj zajednici stručnjaka, a ta zajednica mora biti strukturi-
sana i disciplinovana imajuči u vidu načela koja nadilaze indivi-
dualno.
„The real, then, is what, sooner or later, information and rea-
soning would finally result in, and which is therefore independent of
the vagaries of me and you... Thus, the very origin of the conception
of reality shows that this conception essentially involves the notion of
a community“ 14,,In storming the stronghold of truth one mounts upon
the shoulders of another who has to ordinary apprehension failed, but
has in truth succeeded by virtue of the lesson of his failure"15 (CP:
7.51).
Postojanje zajednice motiviše činjenica da nema uvida u
kartezijanskom smislu. Transcendentalno značenje nije več dato, i ne
može se obuhvatiti ejdetskim uvidom: Derida je imao pravo kada je
tvrdio da Persova fenomenologija - za razliku od Huserlove - ne ispo-
l3„...druga predstava kojoj je predata baklja istine“ (prim. prev.)
IJ„Dakle, realno je ono gde se, pre ili posle, stiču informisanje i razmišljanje, ono što
je nezavisno od mojih ili vaših ćudi... Dakle, i samo poreko koncepcije realnosti
pokazuje da je u tu koncepciju suštinski uključen pojam zajednice." (Prim. prev.)
15Nasrćući na tvrđavu istine, čovek se penje na ramena drugog čoveka koji je po
ustaljenom mišljenju pretrpeo neuspeh, ali je zapravo uspeo, zahvaljujući pouci koju
donosi njegov neuspeh." (Prim. prev.)

332
ljava prisustvo. No ako znak i ne ispoljava samu stvar, ipak u dugo-
trajnom procesu semioze nastaje socijalno usaglašeno poimanje
onoga čemu zajednica pridaje svojstvo istinitosti. Transcendentalno
značenje nije u izvorištu procesa, več se mora postulirati, kao moguđi
i prolazni cilj svakog procesa.

4.6.6. Zaključci

Sve ovo ne znači da, što se Persa tiče, tekst mora da se pod-
vrgne jednom jedinom privilegovanom čitanju. Persovo načelo po-
grešivosti je takođe - iz ugla tekstualnosti - načelo mnogostruke
rastumačivosti. Nadalje, „mentalni zakon“, koji je nalik na ,,ne-kon-
zervativne sile“ iz fizike, „poput viskoziteta i drugih sličnih", ,,ne
iziskuje nikakvo egzaktno saobražavanje“ (CP : 6.23).
Uprkos tome, bilo koja zajednica tumača datog teksta (da bi
bila zajednica tumača tog teksta) mora da postigne neki sporazum
(iako on nije konačan, i podložan je pogrešivosti) o tipu predmeta (se-
mioze) kojim se bavi. Otuda zajednica, premda može tekst upotrebiti
kao pozomicu na kojoj se prikazuje neograničena semioza, mora da se
u raznim situacijama složi da valja nakratko prekinuti takvu igru,
,,play of musement", a to može da učini samo zahvaljujuči odluci o
(makar i privremenom) konsenzusu. U stvari, simboli se razvijaju, ali
nikada ne ostaju prazni.
Ako sam posebno naglašavao razlike između Persovih stavova
i raznih oblika plovidbe nasumce, to sam činio zato što sam imao
prilike da u mnogim skorašnjim radovima zapazim opštu tendenciju
da se neograničena semioza izjednači sa nekakvim slobodnim čita-
njem u kome se po nahođenju tumača, da se poslužim jednom Rorti-
jevom metaforom, tekstovi kuju sve dok ne dobiju oblik koji odgovara
njehovim namerama.
Moj cilj u (smemom) kovanju Persa bio je da jednostavo istak-
nem činjenicu da stvari nisu tako jednostavne. Teško je odrediti da li
je neko tumačenje dobro, a lakše prepoznati ona loša. Stoga moj cilj
nije bio toliko da kažem šta je to neograničena semioza, več barem šta
ona nije i šta ne može da bude.

333
 BEBLIOGRAFSKE NAPOMENE

ALLEN, Sture, prir.

1989 Possible Worlds in Humanities, Arts and Sciences, Proceedings o f Nobel
Symposium 65. Berlin: De Gruyter.
ALMEDER, Robert
1980 T/ie Philosophy o f Charles S. Peirce. Oxford: Blackwell.
1983 „Peirce on Meaning". U: Freeman 1983.

APRESJAN, Jurij
1962 ,,Analyse distributionnelle des significations et des champes semantiques
structures“. Langages 1, 1966.

ATLAS, Jay D. i LEVINSON, Stephen C.

1981 „It-clefl, informativeness and logical form: radical pragmatics“. U: Peter
Cole, prir., Reading Pragmatics, New York, Academic Press.

AUERBACH, Erich
1944 „Figura". Neue Dantenstudien. Istanbul Schriften 5 (ital. prev. u: Studi su
Dante, Milano, Feltrinelli, 1963). >
BALME, D.M.
1975 „Aristotle’s U se o f Differentiae in Zoology“. U: Jonathan Bames i dr., prir.,
Articles on Aristotle. I. Science, London, Duckworth.
BAMBROUGH, Renford
1961 „Universals and Family Resemblances". Proceedings o f the Aristotelian
Society 50.
BARBIERI, Daniele
1987 ,,Is reality a fake?“. VS 46.

BAR-HILLEL, Yehoshua
1968 „Communication and argumentation in pragmatic languages". U: I linguaggi
nella societd e nella tecnica (skup odrLan pod pokroviteljstvom Ing. Camillo
Olivetti & C., u Milanu, oktobra 1968), Milano, Comunita, 1970.

BARTHES, Roland
1964 „Elements de semiologie". Commimications 4 (ital. prev., Elementi di
semiologia, Torino, Einaudi, 1966).
1966 „Introduction a l ’analyse des recits". Communications 8: L’analyse
structurale du recit (ital. prev. u zbomiku: L'analisi del racconto, Milano,
Bompiani, 1969).
BEARDSLEY, Monroe C.
1958 Aesthetics. N ew York: Harcourt.

335
BERTHELOT, Marcelin
1885 Les origines de l'alchimie. Paris: Steinbeil.
1889 Introduction d l ’etude de la chimie des anciens. Paris: Steinbeil.
BERTINETTO, Pier Marco
1977 ,,On the inadequateness o f a purely approach to the study o f metaphor".
Italian Linguistics 4.
BIANCHI, Massimo Luigi
1987 Signatura rerum. Roma: Ateneo.
BIERWISCH, Manfred
1970 „Semantics". U: John Lyons, prir., New Horizons in Linguistics. Har-
mondsvvorth: Penguin (ital. prev., Nuovi orizzonti della linguistica, Torino,
Einaudi, 1975).
1971 ,,On classifying semantic features“. U: Danny D. Steinberg i Leon A.
Jakobovits, prir., Semantics, London, Cambridge UP.
BIERWISCH, Manfred i KIEFER, F.
1970 „Remarks on definition in natural languages". U: F. Kiefer, prir., Studies in
Syntax and Semiotics, Dordrecht, Reidel.
BLACK, Max
1955 „Metaphor". Proceedings o f the Aristotelian Society 55.
1962 Models and Metaphors. Ithaca: Comell UP (ital. prev. Modelli, archetipi e
metafore, Parma, Pratiche, 1983).
1972 „More about Metaphor". U: Ortony 1979.
BLASI, Giulio
1989 II problema della somiglianza nella filosofta di Francis Bacon. Diser-tacija
odbranjena na Univerzitetu u Bolonji (Facolta di Lettere e Filosofia).
BLOOM, Harold
1973 The Anxiety o f Influence. New York. Oxford UP (ital. prev., L ’angoscia
dell'iijiuenza, Milano, Feltrinelli, 1983).
1975 Kabbalah and Crilicism. New York: Seabury Press (ital. prev., Lci Kabbala e
la tradizione critica, Milano, Feltrinelli, 1981).
BLUMENBERG, Hans
1960 Paradigmen zu einer Metaphorologie. Archiv fur Begriffgeschichte VI.
Bonn: Bouvier (ital. prev., Paradigmi per una metaforologia, Bologna,
Mullino, 1969).
BOLER, John
1964 „Habits o f Thought". U: E.C. More i R.S. Robin, prir., Studies in the
Philosophy o f C.S. Peirce. Amherst: University o f Massachusetts.
BOLZONI, Lina
1984 II teatro della memoria. Studi su Giulio Camillo. Padova: Liviana.
1987 ,,I luoghi della memoria". Koos III, april 1987.
BONAPARTE, Marie
1952 Psychanalyse et anthropologie. Paris: PUF.
BONFANTINI, Massimo A.
1987 „Sulla connotazione“. U: La semiosi e l'abduzione, Milano, Bom-piani.

336
BONFANTINI, Massimo A. i PRONI, Giampaolo
1983 ,,To Guess or not to Guess?“. U: Eco i Sebeok 1983.
BONOMI, Andrea, prir.
1973 La stnittura logica del linguaggio. Milano: Bompiani
BONSIEPE, Guy
1965 „Visuelle/verbale Rhetorik". Ulm 14-16 (ital. prev. „Retorica visivo-verbale".
Marcatre, 19-22).
BOOTH, Wayne C.
1961 The rhetoric o f fiction. Chicago: Chicago UP.
BRIOSI, Sandro
1985 II senso della metafora. Roma: Liguori.
BROOKE-ROSE, Christine
1958 A Grammar ofMetaphors. London: Secker & Warburg.
CARNAP, Rudolf
1955 „Meaning and Synonymy in Natural Languages". Philosophical studies 1
(ital.prev. u: Bonomi 1973).
CARUSO, Paolo
1969 Conversazioni con Levi-Strauss, Foucault, Lacan. Milano, Mursia.
CHATMAN, Seymour
1978 Storv and discourse. Ithaca: Comell UP (ital. prev., Storia e discorso, Parma,
Pratiche, 1981).
CHENU, Marie-Dominique
1950 Introduction a l ’etude de saintfThomas d ’Aguin. Paris: Vrin.
CHOMSKY, Noam
1972 Studies on Semantics in Generative Grammar. The Hague: Mouton.
CIORAN, Emil Michel
1969 Le mauvais demiurge. Paris: Gallimard (ital. prev., II demiurgo cattivo,
Milano, Adelphi, 1986).
COHEN, Jean
1966 Structure du langage poetigue. Paris: Flammarion (ital. prev., Struttura del
linguaggio poetico, Bologna, Mullino, 1974).
CORTI, Maria
1976 Principi della communicazione letteraria. Milano, Bompiani.
COULIANO (CULIANU), Ioan Petm
1984 Eros et magie a la Renaissance. Paris: Flammarion (ital. prev. Eros e magia
nel rinascimento, Milano, Saggiatore, 1987).
1985 Gnosticismo e pensiero moderno: Hans Jonas. Roma: „L’Erma" di
Bretschneider.
CULLER, Jonathan
1982 On Deconstniction. Ithaca: Comell UP (ital. prev., Sulla decostni-zione,
Milano, Bompiani, 1988).
DAL PRA, Mario
1977 Odrednica ,,Alchimia“. Enciclopedia Einaudi. Torino: Einaudi.

3 37
DANTO, Arthur C.
1989 „Pictorial Possibility“. U: Allen 1989.
DASCAL, Marcelo
1987 „Defending Literal Meaning". Cognitive Sciences 11.
DEBUS, Allen G.
1978 Man and nature in the Renaissance. Cambridge: Cambridge UP (ital. prev. ,
L ’uomo e la natura nel Rinascimento, Milano, Jaca Book, 1981).
DELANEY, Samuel
1980 „Generic Protocols". U: T. De Lauretis, prir., The Technological Imagination,
Madison, Coda Press.
DE LEO, Pietro
1974 Ricerche sui falsi medievali. Reggio Calabria: Editori Meridionali Riuniti.
DERRIDA, Jacques
1967 De la grammatologie. Paris: Minuit (ital. prev., Della grammatologia,
Milano, Jaca Book, 1969).
1972 „Signature, evenement, contexte“. U: Marges de la philosophie, Paris, Minuit
(ital. prev. ,firm a, evento, contesto‘\ aut-aut 17-18, 1987).
1975 ,,Le facteur de la verite". Poetique 21 (ital. prev., II fattore della verita,
Milano, Adelphi, 1978).
1977 „Limited Inc.“, Glyph 1.
DIJK, Teun A. van
1972 Beitrage zur generative Poetik. Miinchen: Bayerischer Schulbuch Verlag
(ital. prev., Per una poetica generativa, Bologna, Mullino, 1976).
1977 Text and Context. London: Longman (ital. prev., Testo e contesto, Bologna,
Mullino, 1980).
DIJK, Teun A. van, prir.
1976 Pragmatics o f language and literature. Amsterdam-Oxford: North Holland-
American Elsevier.
DINSMORE, John
1981a Pragmatics, Formal Theory and the Analysis o f Presupposition.
Bloomington: Indiana University Linguistic Club.
1981b The Inheritance o f Presupposition. Amsterdam: Benjamins.
DOLEDEL, Lubomir
1989 „Possible Worlds and Literary Fiction". U: Allen 1989.
DUCROT, Charles
1972 Dire et ne pas dire. Paris: Hermann (ital. prev. Dire e non dire, Roma,
Officina, 1979).
DUMMET, Michael
1973 Frege. Philosophy o f Language. London: Duckworth (II izdanje, 1981).
DURAND, Gilbert
1979 Sciences de l ’homme et tradition. Paris: Berg.
ECO, Umberto
1962 Opera aperta. Forma e indeterminazione nelle poetiche contempo-ranee.
Milano: Bompiani (II prera|eno izdanje 1967)

338
1968 La strnttura assente. Milano: Bompiani.
1970 II problema estetico in Tommaso D ’Aquino. II izdanje Milano: Bom-piani.
1971 „Semantica della metafora“. U: Le forme del contenuto, Milano, Bompiani.
1975 Trattato di semiotica generale. Milano: Bompiani.
1977 Dallaperiferia dell'impero. Milano: Bompiani.
1979 Lector in fabula. Milano: Bompiani.
1984 Semiotica e ftlosofta del linguaggio. Torino: Einaudi.
1985 Sugli specchi e altri saggi. Milano: Bompiani.
1987 Arte e bellezza nell'estetica medievale. Milano: Bompiani.
ECO, Umberto, FABBRI, Paolo i dr.
1965 Prima proposta per un modello di ricerca interdisciplinare sul rapporto
televisione pubblico (mimeo). Perugia (sada: „Per una inda-gine semiologica
del messaggio televisivo". Rivista di Estetica, maj-avgust 1966).
ECO, Umberto i SEBEOK, Thomas A., prir.
1983 II segno dei tre. Milano: Bompiani.
FABBRI, Paolo
1973 ,,Le comunicazioni di massa in Italia: sguardo semiotico e malocchio della
sociologia". VS 5.
FAGGIN, Giuseppe
1964 ,,Gli occultisti dell’eta rinascimentale". U: Grande Antologia Floso-fica, tom
XI. Milano: Marzorati.
FERRARESI, Mauro
1987 L'invenzione nel racconto. Milano: Guerini.
FERRARESI, Mauro i PUGLIATTI, Paola, prir.
1989 ,,I1 lettore: modelli ed effetti dell’interpretazione11. VS 52-53.
FERRARIBRAVO, Donatella
1986 ,,La ricezione tra teoria e prassi poetica". Carte semiotiche 2, oktobar.
FERRARIS, Maurizio
1984 La svolta testuale. Pavia: Unicopli.
FESTUGIERE, Andre-Jean
1983 La revelation d ’Hermes Trismegiste (III toma). m izd. Paris: Belles Lettres.
FILLMORE, Charles
1968 „The case for case“. U: E: Bach i dr., prir., Universals in Linguistic Theory,
N ew York, Holt.
1971 „Verbs o f judging: An exercize in semantic description". U: Charles Fillmore
i Terence Langendoen, prir., Studies in Linguistic Theory, N ew York, Holt.
1976a „Frame semantics and the nature o f language". U: Stevan Hamad i dr., prir.,
Origins and Evolution o f Language and Speech, New York, Annals o f the
N ew York Academy o f Science.
1976b „Topics in lexical semantics". U: „Roger Cole, prir., Current issues in
Linguistic Theory, Bloomington, Indiana UP.
1977 „The case for case reopened“. U: P. Cole i dr., prir., Syntax and Se-mantics:
Grammatical Relations. New York: Academic Press.
1981 Ideal 'readers and real readers (ital. prev., Lettori ideali e lettori reali, Parma,
Zara, 1984).

339
FILORAMO, Giovanni
1983 L ’attesa dellafme. Storia della Gnosi. Bari, Laterza.
FISH, Stanley
1980 Is there a Text in tltis Class?. Cambridge: Harvard UP (ital. prev., C ’e un testo
in questa classe?, Torino, Einaudo, 1987).
FORMAGGIO, Dino
1973 Arte. Milano: ISEDI.
FOUCAULT, Michel
1966 Les mots et les choses. Paris: Gallimard (ital. prev. Le parole e le cose,
Milano, Rizzoli, 1967).
1969 ,,Qu’est-ce qu’un auteur?“. Bulletin de la societe frangaise de philo-sophie,
jul-septembar.
FRANCI, Giovanna
1989 L ’ansia dell 'interpretazione. Modena: Mucchi.
FREEMAN, Eugene, prir.
1983 The Relevance o f Charles Peirce. La Salle: Monist Library o f Philo-sophy.
FREGE, Gottlob
1982 „Uber Sinn und Bedeutung". Zeitschrift Jiir Philosophie und Kritik 100 (ital.
prev. u :Bonomi 1973).
GABRIELE, Mino, prir.
1986 Alchimia. La tradizione in occidente secondo le fonti manoscritte e a stampa.
Venezia: Edizioni La Biennale. Realizzazione Electa Editrice.
GADAMER, Hans Georg
1960 Wahrheit und Methode. Tubingen: Mohr (ital. prev., Verita e metodo, Milano,
Bompiani, 1983).
GAZDAR, Gerald
1979 Pragmatics. N ew York: Academic Press.
GENETTE, Gerard
1966a ,,Fronti~res du recit“. Communications 8: L’analyse structurale du recit (ital.
prev.u zbomiku radova L'analisi del racconto, Milano, Bompian, 1969).
1966b Figures. Paris: Seuil (ital. prev. Figure, Torino, Einaudi, 1969).
1972 Figures III. Paris: Seuil (Ital. prev., Figure III, Torino, Einaudi, 1981).
GINZBURG, Carlo
1979 „Spie: Radici di un paradigma indiziario". U: A. Gargani, prir., Crisi delle
ragione, Torino, Einaudi.
GIUA, Michele
1962 „Storia della chimica". U: N . Abbagnano, prir., Storie delle scienze, II tom,
Torino, UTET.
GIVON, Thomas
1982 „Logic vs pragmatics, with human language as the referee: Toward an
empirically viable epistemology“. Journal o f Pragmatics 6, 2.
GOODMAN, Nelson
1968 Languages o f Art. N ew York: Bobbs-Merril (ital. prev., I linguaggi dell'arte,
Milano, Saggiatore, 1976).

340
GOODMAN, Nelson i ELGIN, Catherine Z.
1988 Reconceptions in Philosophy. London: Routledge.
GREIMAS, Algirdas Julien
1966 Semantique Structurale. Paris: Larousse (ital. prev., Semantica stmtturale,
Milano, Rizzoli, 1969).
1973 „Les actants, les acteurs, les figures“. U: Claude Chabrol, prir., Semiotique
narrative et textuelle. Paris: Larousse (ital. prev. u: Del senso 2, Milano,
Bompiani, 1984).
GREIMAS, Algirdas Julien i COURTES, Joseph
1979-1986 Semiotique. Dictionnaire raisonne de la theorie du langage. II toma.
. Paris: Hachette (ital. prev., Semiotica, Firenze, Usher, 1986).
GRICE, H. Paul
1967 „Logic and conversation". U: Peter Cole i Jerry L. Morgan, prir., Syntax and
Semantics. Speech Acts. New York. Academic Press (ital. prev. u: M. Sbisa,
prir., Gli atti lingusitici, Milano, Feltrinelli, 1978).
1968 „Utterer’s Meaning, Sentence-Meaning, and Word-Meaninig“. Foundations
o f Language 4.
GROUPE i
1970 Rhetorique generale. Paris: Larousse (ital. prev., Retorica generale, Milano,
Bompiani, 1976).
GUMPEL, L.
1984 Metaphor Reexamined. A Non-Aristotelian Perspective. Blooming-ton:
Indiana UP.
HARTMAN, Geoffrey H.
1980 Criticism in the Wilderness. New Haven: Yale UP.
1985 Easy Pieces. New. York: Columbia UP.

HARTMAN, Geoffrey H. i BUDICK, S„ prir.,

1986 Midrash and Literature. New Haven: Yale UP.
HAYWOOD, Ian
1987 Faking it: Art and the Policy o f Forgeij. New York: Saint Martin’s Press.
HENRY, Albert
1983 Metaphore et Metonymie. II izd. Bruxelles: Academie Royale de Belgique
(ital. prev., Metonimia e metafora, Torino, Einaudi, 1975).
HESSE, Mary
1966 Models and Analogies in Science. South Bend: University o f Notre Dame
Press (ital. prev., Modelli e analogie nella scienza, Milano, Feltrinelli, 1984).
HINTIKKA, Jaakko
1967 „Individuals, Possible Worlds and Epistemic Logic“. Nous 1.1.
1969 On the Logic o f Perception. Models fo r Modalities. Dordrecht: Reidel.
1989 ,,Exploring Possible Worlds“. U: Allen 1989.
HIRSCH, Eric D.
1967 Validity in Interpretation. N ew Haven-London: Yale UP (ital. prev., Teoria
dell'interpertazione e critica letteraria, Bologna, Mulino, 1973).

341
HJELMSLEV, Louis
1943 Prolegomena to a Theory o f Langnage. Madison: University o f Wisconsin
(ital. prev., Ifondamenti della teoria del linguaggio, Torino, Einaudi, 1968).
1959 Essais Linguistiques. Copenhagen: Nordisk Sprog-og Kulturforlag.
HOLMYARD, E. John
1957 Alchemy. Hardmondsvrorth: Penguin (ital. prev. Storia dell'alchimia, Firenze,
Sansoni, 1959).
HOLUB, Robert C.
1984 Reception theoiy. London: Methuen.
INGARDEN, Roman
1965 Das literarische Kunstwerk. Tiibingen: Nyemaier (ital. prev., Fenomenologia
dell’opera letteraria, Genova, Silva, 1968).
ISER, Wolfgang
1972 Der implizite Leser. Munchen: Fink.
1976 DerAkt des Lesens. Munchen: Fink (ital. prev., L ’atto della lettura, Bologna,
Mulino, 1987).
JAKOBSON, Roman
1956 ,,Two aspects o f language and two types o f aphasic disturbance“. U: Roman
Jakobson i Morris Halle, Fundamentals o f Language, The Hague, Mouton
(ital. prev.u: Saggi di linguistica generale, Milano, Feltrinelli, 1966).
1964 „Concluding Statements: Linguistics and Poetics". U: Thomas A. Sebeok,
prir., Style in Language, Cambridge, MIT Press (ital. prev. u: Saggi di
lingidstica generale, Milano, Feltrinelli, 1966).
JAUSS, Hans Robert
1969 ,,Paradigmawechsel in der Literaturwissenschaft“. Linguistische Berichte 3.
1982 Aestetische Erfahrung und literarische Hermeneutik. Frankfurt: Suhrkamp
(ital. prev., Esperienza estetica ed ermeneutica letteraria. I Teoria e storia
dell'esperienza estetica, Bologna, Mulino, 1987; II Domanda e risposta,
Bologna, Mulino, 1988; III Estetica e interpretazione letteraria, Genova,
Marietti, 1990).
1988 ,,La teoria della ricezione. Identificazione retrospettiva dei suoi antecedenti
storici“. Carte Semiotiche 4-5 (sada u Robert C. Holub, prir., Teoria della
ricezione, Torino, Einaudi, 1989).
JONAS, Hans
1958 The Gnostic Religion. Boston: Beacon Press.
JUNG, Carl Gustav
1944 Psychologie und Alchimie. Ziirich: Rascher (ital. prev., Psicologia e alchimia,
Roma, Astrolabio, II izd., 1954).
KARTTUNEN, Lauri
1971 „Implicative verbs“. Language 47, 2.
1973 „Presuppositions o f compound sentences". Linguistic Inquiry 4, 2.
KARTTUNEN, Lauri i PETERS, S.
1979 „Conventional implicature“. U: Oh i Dinneen 1979.
KATZ, Jerold J.
1972 Semantic Theory. N ew York: Harper & Row.

342
1977 Propositional Structure and Iliocutionary Force. New York: Crowell.
KEMPSON, Ruth
1975 Presupposition and the Delimitation o f Semantics. Cambridge: Cam-bridge
UP.
KIPARSKY, P. i KIPARSKY, C.
1970 ,,Fact“. U: Manfred Bierwisch i Karl Heidolph, prir., Progress in linguistics,
The Hague, Mouton.
KRISTEVA, Julia
1970 Le texte du roman. La Haye: Mouton.
KUHN, Thomas
1962 The Structure o f Scientific Revolution. Chicago: Chicago UP (ital. prev., La
struttura delle rivohaioni scientifiche, Torino, Einaudi, 1969).
1979 „Metaphor in science". U: Ortony 1979.
LAKOFF, George
1975 „Pragmatics in natural logic". U: Edward L. Keenan, prir., Formal Semantics
o f Natural Language, Cambridge, Cambridge UP.
1987 Women, Fire and Dangerous Things. Chicago: Chicago UP.
LAKOFF, George i JOHNSON, Mark
1980 Metaphors We Live By. Chicago: The University o f Chicago Press (ital. prev.,
Metafora e vita quotidiana, Milano, Espresso Strumenti, 1982).
LAUSBERG, Heinrich
1960 Handbuch der literarischen Rhetorik. Miinchen: Hiiber.
LEECH, GeofEfey
1969 Towards a Semantic Description o f English. Bloomington: Indiana UP.
LE GOFF, Jacques
1964 La civilisation de l'Occident medieval. Paris: Arthaud (ital. prev., La civilta
dell'occidente medievale, Firenze, Sansoni 1969; Torino, Einaudi, 1981).
LEVIN, Samuel
1977 The Semantics ofMetaphor. Baltimore: The John Hopkins Press.
1979 „Standard Approaches to Metaphor and a Proposal for Literary Metaphor“. U:
Ortony 1979.
LEVINSON, Stephen C.
1983 Pragmatics. Cambridge: Cambridge UP (ital. prev., La pragmatica, Bologna,
Mulino, 1985).
LEWIS, David K.
1973 Counterfactuals. Oxford: Blackwell.
1980 On the Plurality ofWorlds. Oxford: Blackwell.
LINDE, U lf
1989 „Image and Dimension“. U: Allen 1989.
LOTMAN, Jury
1970 GrpyKTypa xygoxecTBeH H oro TeKCTa. MocKBa (ital. prev., Stnittura del
testo poetico, Milano, Mursia, 1972).

343
LOVEJOY, Arthur O.
1936 The Great Chain o f Being. Cambridge: Harvard UP (ital. prev., La grande
catena dell'essere, Milano, Feltrinelli, 1966).
MANOR, Ruth
1976 ,,An analysis o f a speech". Theoretical Linguistics 33, 1/2.
MARROU, Henri-Irenee
1958 Saint Augnstin et la fin de la cullure antique. Paris: Vrin.
MERREL, Floyd
1980 ,,O f metaphor and metonimy“. Semiotica 31, 3/4.
MILLER, Joseph Hillis
1970 Thomas Hardy: Distance and Desire. Cambridge: Harvard UP.
1980 ,,Theory and practice". Critical Inquiry VI, 4.
MINNINI, Giuseppe
1986 II linguaggio trasflgurato. Bari: Adriatica.
MINSKY, Marvin M.
1974 A frametvork fo r representing knowledge. MIT Artificial Intelligence
Laboratory, AI Memo 306.
MIRANDA, Claudia
1989 „Rene Guenon o la vertigine della virtualita". U: Pozzato 1989.
MORRIS, Charles
1938 Foundations o f a theory o f signs. Chicago: Chicago UP (ital. prev.,
Lineamenti di una teoria dei segni, Torino, Paravia, 1970).
1946 Signs, Language and Behaviour. New York: Prentice Hall (ital. prev., Segni,
linguaggio e comportamento, Milano, Longaneši, 1949).
M UK AO O VSK t, Jan
1966 Studie z estetiki. Praha: Odeon (ital. prev., II significato dell’estetica, Torino,
Einaudi, 1973).
NADIN, Mihai
1983 „The Logic ofVagueness and the Category o f Synechism“. U: Freeman 1983.
NANNI, Luciano
1980 Per una nuova semiologia dell'arte.; Milano: Garzanti
NEUBAUER, F. i PETOFI, Janos S.
1981 ,,Word semantics, lexicon system, and text interpretations". U: H.J. Eikmeier
i H. Reiser, prir. Words, Worlds and Contexts, Berlin, De Gruyter.
NOCK, Arthur Darby, prir.
1954 Corpus Hermeticum. Paris: Belles Lettres.
NORRIS, Christopher
1983 The Deconstructive Turn. London: Methuen.
OEHLER, Klaus
1979 „Peirce’s Foundation o f a Semiotic Theory o f Cognition". U: Max H. Fisch i
dr., Studies in Peirce Semiotics. Peirce Studies. Lubbock: Institute for Studies
in Pragmaticism.

344
OH, C.K. i DINNEEN, D.A., prir.
1979 Syntax and Semantics: Presupposition. Nevv York: Academic Press.
ORTONY, Andrew, prir.
1979 Metaphor and Thought. Cambridge: Cambridge UP.
PAREYSON, Luigi
1954 Estetica, Teoria della Formativita. Torino: Edizioni di Filosofia (novo izd.
Milano, Bompiani, 1987).
PARRET, Hermann
1983 Semiotics and Pragmatics. Amsterdam: Benjamins.
PARTEE, Barbara Hall
1989 „Possible Worlds in Model-Theoretic Semantics". U: Allen 1989.
PAVEL, Thomas
1986 Fictional Worlds. Cambridge: Harvard UP.
PEIRCE, Charles S.
1934-1948 Collected Papers (IV toma). Cambridge: Harvard UP.
1980 Semiotica (prir. Massimo Bonfantini i dr.). Torino: Einaudi.
1984 Le leggi dell’ipotesi (prir. Massimo Bonfantini i dr.). Milano: Bompiani.
PETOFI, Janos S.
1976a ,,A frame for frames". U: Proceedings on the Second Annual Meeting o f the
Berkeley Linguistic Society. Berkeley: University o f Califomia Press.
1976b ,,Lexicology, encyclopaedic knowledge, theory o f text.“ Cahiers de
lexicologie 29.
POPPER, Karl
1934 Logic der Forschung. Wien (ital. prev., Logica della scoperta scientifica,
Torino, Einaudi, 1970).
1969 Conjectures and refutations. London: Routledge & Kegan Paul (ital. prev.:
Congetture e refutazioni, Bologna, Mulino, 1972).
1972 Objective Knotvledge. Oxford: Clarendon (ital. prev., Conoscenza oggettiva,
Roma, Armando, 1975).
POUILLON, Jean
1946 Temps et roman. Paris: Gallimard»
POZZATO, Maria Pia, prir.
1989 L'idea deforme. Interpretazioni esoteriche di Dante. Milano: Bom-piani.
PRATT, Mary Louise
1977 Towards a speech act theory o f literary discourse. Bloomington: Indiana UP.
PRIETO, Luis
1975 Pertinence etpratique. Paris: Minuit (ital. prev., Pertinenza epratica. Milano,
Feltrinelli, 1976).
PRINCE, E.F.
1978 ,,A comparison o f wh-clefts and it-clefts in discourse". Language 54, 4.
PRODI, Giorgio
1977 Le basi materiali della signiftcazione. Milano: Bompiani.
PUGLIATTI, Paola
1985 Lo sguardo nel racconto. Bologna: Zanicchelli.

345
PUTNAM, Hilary
1975 „The rheaning o f meaning". U: Mind, Langnage and Reality. Philosophical
Papers 2. Cambridge: Cambridge UP.
QU1NE, Willard van Orman
1951 ,,Two dogmas o f empiricism". Philosophical Review 50 (ital. prev., „Due
dogmi deH’empirismo". U: II problema del signijicato, Roma, Ubaldini,
1961).
1960 Word and Object. Cambridge: MIT Press (ital. prev., Parola e oggetto,
Milano, Saggiatore, 1970).
REGNIER, Gerard
1989 „Discussion o f U lf Linde’s paper“. U: Allen 1989.
REINHART, Tanya
1980 ,,On understanding poetic metaphor“. U: Marvin K. Ching i dr., prir,
Lingidstic Perspectives in Literature, London, Routledge.
RESCHER, Nicholas
1973 „Possible Individuals, Trans-world Identity, and Quantified Modal Logic".
Nous 7, 4.
RICHARDS, Ivor Armstrong
1936 The Philosophy o f Rhetoric. N ew York: Oxford UP (ital. prev., La fdosofia
della retorica, Milano, Feltrinelli, 1967).
RICOEUR, Paul
1974 „Metaphor and the main problem o f hermeneutics". New Literary Histoiy VI.
1975 La metaphore vive. Paris: Seuil (ital. prev., La metafora viva, Milano, Jaca
Book, 1981).
RIFFATERRE, Michael
1971 Essais de stylistique structurale. Paris: Flammarion.
1979 ,,La metaphore filee dans la poesie surrealiste". U: La production du texte,
Paris, Seuil.
RORTY, Richard
1979 Philosophy and the Mirror o f Nature. Princeton: Princeton University Press
(ital. prev., La fdosofia e lo specchio della natura, Milano, Bompiani, 1986).
1982 „Idealism and textualism“. U: Consequences o f pragmatism, Min-neapolis,
University o f Minnnesota Press (ital. prev., Conseguenze deipragmatismo,
Milano, Feltrinelli, 1986).
ROSSI, Paolo
1960 Clavis Universalis. Ard della memoria e logica combinatoria da Lullo a
Leibniz. Milano: Ricciardi (II izd. Bologna, Mulino, 1983).
1988 ,,La memoria, le immagini, l’enciclopedia“. U: Pietro Rossi, prir., La memoria
del sapere, Bari, Laterza.
RUSSEL, Bertrand
1905 ,,On Denoting“. Mind 14 (ital. prev. u: Bonomi 1973).
1919 Introduction to Mathemadcal Philosophy. London: Allen & Unwin (ital. prev.
Introduzione alla fdosofla matematica, Roma, Newton Compton, 1970).
SAG, I. i PRINCE, E.
1979 ,,Bibliography o f works dealing with presupposition". U: Oh i Dinneen 1979.

346
SCHANK, Roger
1975 Conceptual Information Processing. Amsterdam: North Holland.
1979 „Interestingness: Controlling inferences". Artificial Intelligence 2.
SCHANK, Roger i ABELSON, Robert
1977 Scripts, Plans, Goals and Understanding. Hillsdale: Erlbaum.
SCHANK, Roger i RIESBECK, Christopher
1981 Inside Computer Understanding. Hillsdale: Erlbaum.
SCHIEBE, T.
1979 ,,On presupposition in complex sentences". U: Oh i Dinneen 1979.
SCHLIEBEN-LANGE, Brigitte
1975 Linguistische Pragmatic. Stuttgart: Kohlhammer (ital. prev., Linguistica e
pragmatica, Bologna, Mulino 1981).
SCHMIDT, Siegffied
1973 Texttheorie. Munchen: Fink (ital. prev., Teoria del testo, Bologna, Mulino,
1982).
SCHOLES, Robert
1989 Protocols o f Reading. N ew Haven: Yale UP.
SEARLE, John
1977 „Reiterating the Difference. A Reply to Derrida". Gliph 1 (ital. prev.,
„Reiterando la differenza. Una risposta a Derrida“, aut-aut 217-218, 1987).
1980 „Metaphor". U: Expression and Meaning: Studies in the Theory o f Speech
Acts, Cambridge, Cambridge UR
SEGRE, Cesare
1974 Le strutture e il tempo. Torino: Einaudi.
1985 Avviamento all'analisi del testo letterario. Torino: Einaudi.

SELLARS, Wilffid
1954 „Presupposing". Philosophical Review 63.
SERCARZ, Eli i dr., prir.
1988 The Semiotics o f Cellular Communication in the Immune System. Pro-
ceedings o f the NATO Advanced Research Workshop on the Semio-tics o f
Cellular Communication in the Immune System held at II Ciocco, Lucca,
Italy, September 9-12, 1986.
SHIBLES, Warren A.
1971 Metaphor: An Annotated Bibliography and History. Whitewater: Language
Press.
SIMMEL, Georg
1908 „Das Geheimnis und die geheime Gesellschaft". Soziologie. Leipzig: Dunker
& Humblot.

SMITH, John E.
1983 ,,Community and reality“. U: Freeman 1983, 59-77.
SOAMES, Scott
1979 ,,A projection problem for speaker presupposition". Linguistic Inquiry 10, 4.

3 47
STANZEL, Franz
1955 Die typischen Erzahlsituationen im Roman. Wiener Beitrage zur Englischen
Philologie 63.
STRAWSON, Peter Frederick
1950 ,,On referring". Mind 59 (ital. prev. u: Bonomi 1973)..
THAGARD, Paul
1978 „Semiosis and Hypothetic Inferences in Ch. S. Peirce". VS 19-20.
THORNDIKE, Lynn
1923 A History o f Magic and Experimental Science (VIII tomova). N ew York:
Columbia UP.
THUROT, Charles
1869 Extraits de divers manuscrits latins pour servir a l ’histoire des doctrines
grammaticales au Moyen Age. Paris.
TODOROV, Tzvetan
1966 „Les categories du recit litteraire". Communications 8: L’analyse structurale
du recit (ital. prev. u zbomiku radova L ’analisi del racconto, Milano,
Bompiani, 1969).
1987 „Viaggio nella critica americana". Lettera TV, 12.
USPENSKY, Boris
1973 A Poetics o f Composition. Berkeley: University o f Califomia Press.
VALESIO, Paolo
1980 Novantiqua. Bloomington: Indiana UP (ital. verzija, Ascoltare il silenzio. La
retorica come teoria, Bologna, Mulino, 1986).
VAN LENNEP, Jacques
1985 Alchimie. Bruxelles: Credit Communal de Belgique.
VICKERS, Brian
1984 ,,Analogy vs identity“. U: Brian Vickers, prir., Occult and Scientific
Mentalities in the Renaissance. Cambridge: Cambridge UP.
VIOLI, Patrizia
1982 ,,Du cote du lector". VS 31-32.
WEBSTER, Charles
1982 From Paracelsus to Nevvton. Magic and Making o f Modern Science.
Cambridge: Cambridge UP (ital. prev. Magia e scienza da Paracelso a
Newton, Bologna, Mulino, 1984).
WEINREICH, Uriel
1966 ,,Explorations in Semantic Theory“. U: Thomas A. Sebeok, prir., Current
Trends in Linguistics III. The Hague: Mouton.
WEINRICH, Harald
1971 Literatur fiir Leser. Stuttgart (delimi~an ital. prev., Metafora e menzogna,
Bologna, Mulino, 1976).
YATES, Frances
1966 TheArt ofMemory. London: Routledge & Kegan Paul (ital. prev., L ’arte della
memoria, Torino, Einaudi, 1972).
ZUBER, R.
1972 Structure presuppositionnelle du langage. Paris: Dunod.

348
 INDEKS IMENA

Abelar, Pjer, 119, 184, 185, 263

Abot, E. (Edwin Abbott), 196, 255
Adam, 62, 84, 267, 264
Adso iz Melka, 114, 117
Agamemnon, 57
Agripa iz Neteshajma, H. K. (Heinrich Comelius Agrippa), 62, 63, 70, 71
Ahil, 105, 106, 160, 196
Ajnštajn, A. (Albert Einstein), 51
Ale, A. (Alphonse Allais), 29
Alen, S. (Sture Allen),
Alfidije, 83
Almalo (Halmalo), 209
Amon, 109
Amparo, 123
Amper, A.-M. (Andre-Marie Ampere), 123
Anat, 43
Anrio, E. (Emile Henriot), 115, 116
Apel, K.O. (Karl Otto Apel), 263
Apresjan, J. (Jurij Apresjan), 265
Apulej, 94
Ares, 147
Argonauti, 78
Arijadna, 75
Aristotel, 18, 19, 41, 42, 45, 57, 65, 116, 123, 124, 147, 155, 163, 179, 185,
226-234, 263
Amaldo iz Breše, 186
Artale, Đ. (Giuseppe Artale), 159, 160
Artefije, 75
Aru, E. (Edmond Aroux), 92
Asir, 109
Astarta, 43
Atlant, 65
Atlas, Dž. (Jay Atlas), 271
Avgust, Cezar Oktavijan, 41
Avgustin, Aurelije, 19, 184, 185, 263, 264

Bader, F. K. fon (Franz Xaver von Baader), 47

Balm, D. M. (Balme), 229
Bambro, R. (Renford Bambrough), 323
Bar-Hilel, J. (Yehoshua Bar-Hillel), 263, 266
349
Bart, R. (Roland Barthes), 17, 21, 51, 136, 322
Bašlar, G. (Gaston Bachelard), 51
Beatriče, 95
Beher, J. J. (Johann Joachim Becher), 80
Bejtson, G. (Gregory Bateson), 282
Bekon, F. (Francis Bacon), 46, 88, 91, 127, 129
Bekon, R. (Rodger Bacon), 95, 263
Beme, J. (Jacob Bohme), 53, 62
Benjamin (Walter Benjamin), 158
Benvenuto iz Imole (Benvenuto da Imola), 139
Berija, Lavrentij, 108, 109
Bem, E. (Eric Beme), 282
Bemar Gui (B. Guidonis, Guy), 114, 115
Bemar iz Morla, 118
Bičer. H. V. (Henry Ward Beecher), 245, 246
Berdsli, M. K. (Monroe C. Beardsley), 143
Bioj Kazares, A. (Adolfo Bioy Casares), 188
Birviš M. (Manfred Bienvisch), 266
Blejz Bojlan, 116
Blek, M. (Max Black), 148, 155, 224
Blum, H. (Harold Bloom), 51,116, 117
Boler, Dž. (John Boler), 324
Bona, K. (Constantin Bona), 218
Bonapart, M. (Marie Bonaparte), 32
Bonaventura iz Banjoređa, 95
Bonfantini, M. (Massimo Bonfantini), 153, 234, 322
Bor, N. H. D. (Niels Henrik David Bohr), 156
Borhes, H.L. (Jorge Luis Borges), 33, 128, 187, 188
Brak, Ž. (Georges Braque), 188
Breht, B. (Bertolt Brecht), 251
Brin, Edgar de (Edgar de Bruyne), 138
Briozi, S. (Sandro Briosi), 150
Bruno, Đ. (Giordano Bruno), 60
Burkjelo (Burchiello), 153
But, V. (Wayne C. Booth), 17, 18, 321

Cezar, Gaj Julije, 42, 89, 193

Ciceron, Marko Tulije, 65

Čeko d’Askoli (Cecco d’Ascoli), 95

Čelada, F. (Franco Celada), 221
Čerčil, V. (Winston Churchill), 187
Četmen, S. (Seymour Chatman), 17
Čomski, N. (Noam Chomsky), 51
350
 Čulo d’Alkamo (Ciullo d ’AIcamo), 94

Dajk, T.A., van (Teun A. van Dijk), 17

Dali, S. (Salvador DalQ, 187, 188
Dambo, 305, 306
Dante Aligijeri (D. Alighieri), 11, 23, 61, 90-96, 103,129, 138, 139, 140,
144, 148, 153, 154, 157, 159
De Kiriko Đ. (Giorgio De Chirico), 171
Dela Porta, Đ. (Giambattista Della Porta), 63
. De Leo, P. (Pietro De Leo), 168
Delez, Ž. (Gilles Deleuze), 51
Delminio, Đ.K. (Giulio Camillo Delminio), 66, 69, 84
Demetra, 43
Deni, sen (Denis, saint), 203
Derida, Ž. (Jacques Derrida), 24, 27, 32, 35, 38, 51,54, 324-332
De Sanktis, F. (Francesco De Sanctis), 92, 94, 95, 138, 139
Dikro, Š. (Charles Ducrot), 294
Diltaj, V. (Wilhelm Dilthey), 51
Dinsmor, Dž. (John Dinsmore), 272
Dionis, 147
Diran, Ž. (Gilbert Durand), 51
Dizni, V. (Walt Disney), 151, 197, 305
Dojl, A^K. (Arthur Conan Doyle), 118, 205, 248, 250, 252
Doležel, L. (Lubomir Doležel), 194, 195, 202, 203, 205
Domek, H.B. (Honorio Bustos Domeq), 187-188

Džejms, V. (William James), 17

Džek Trbosek, 54
Džojs. Dž. (James Joyce), 18, 20, 30, 91, 106-108, 110
Džonson, M. (Mark Johnson), 156

Đezualdo, F. (Filippo Gesualdo), 57

Edip, 24, 201, 202

Eliot, DŽ. (George Eliot), 120, 121, 139, 140, 145, 146, 153, 157
Ema Bovari, 201, 209
Espanje, Ž. d’ (Jean d’Espagnet), 75-77, 84
Ešer, M.C. (M. C. Escher), 206
Evola, J. (Julius Evola), 73, 78

Fabri, P. (Paolo Fabbri), 19

Fejerabend, Paul (Paul Feyerabend), 132
Ferarezi, M. (Mauro Ferraresi), 16, 111
Ferari Bravo, D. (Donatella Ferrari Bravo), 19
351
Feraris, M. (Maurizio Ferraris), 25
Festižje, A. Z. (Andre-Jean Festugiere) 71
Fičino, M. (Marsilio Ficino), 46, 186
Filip IV Lepi, 97
Filmor, Č. (Charles Fillmore), 18, 266
Flad, R. (Robert Had), 306, 307
Flamel, Nikolas (Nicolas Flamel), 81
Ford, H. (Henry Ford), 165
Formađo, D. (Dino Formaggio), 130
Forster, E.M. (Edward M. Forster), 17
Franklin, B. (Benjamin Franklin), 121
Frege, G. (Gottlob Frege), 271
Freni, M. (Mirella Freni), 140
Fridrih I Barbarosa, 186
Fuko, L. ( Leon Foucault), 11, 18, 62, 120, 121
Fuko, M. ( Michel Foucault), 121
Ful, R. fon (Ruth von Phul), 107, 108
Fulkaneli (Fulcanelli), 73

Gadamer, Hans Georg, 18, 19

Galilej (Galileo Galilei), 46, 66, 138,247, 251, 252
Gazdar, Dž. (Gerald Gazdar), 259, 261, 262, 281, 282
Gelije, Aulo, 137
Genon, R. (Rene Guenon), 92, 96-100, 104
Gete, J.V. fon (Johann Wolfgang Goethe), 47, 62
Ginzburg, K. (Carlo Ginzburg), 185, 233
Givon, T. (Givon, Thomas), 283
Goklenijus, R. (Rudolph Goclenius), 63
Gorbačov, M. (Mihail Gorbačov), 170
Gordon (Paša), Č.Dž. (Charles George Gordon), 245, 246
Grajs, H.P. (H. Paul Grajs), 263
Grejem, F.L. (Philip L. Graham), 107-108
Gremas, A.Ž. (Algirdas Julien Greimas), 51, 136, 265
Grupa |i, 145
Gudmen, N. (Nelson Goodman), 178

Hagek, T. (Taddeus Hageck), 64

Hajdeger, M. (Martin Heidegger), 47, 49, 177
Halper, N. (Nathan Halper), 107-108
Hamlet, 55, 179, 192, 221
Hanibal, 305-307
Harpokrat, 48
Hartman, Dž. (Geoffrey Hartman), 51, 103-105, 110-111
Herakle, 66
352
Hermes, 42-43, 45, 51, 79, 176
Hes, M. (Mary Hesse), 143, 155
Hintika, J. (Jaakko Hintikka), 163, 193, 195, 198
Hirš, E. D. (Erik D. Hirsch), 17-18
Hitler, Adolf, 176, 188
Hjelmslev, L. (Louis Hjelmslev), 58-59, 128, 322
Hjum D. (David Hume), 134
Holub, Robert, 18
Homer, 50, 90, 188, 196
Horacije Koklit, 41
Hugo iz Novokstruma, 116, 209
Huserl, E. (Edmund Husserl) ,51, 326, 332

Igo, V. M. (Victor-Marie Hugo), 209-210

Ingarden, Roman, 18
Isus Hristos, 68, 166
Izer, V. (Wolfgang Iser), 18, 20-21
Izida, 43

Jakobson, Roman, 18-21, 127-128, 159, 253, 326

Jakopo Belbo, 121
Jamblih, 69
Jaus, H.R. (Hans Robert Jauss), 18, 21, 53
Jefrem, 109
Jejts, 47, 60
Jokasta, 202
Josif, 109
Jovan, arhiđakon, 175
Jovan od Rupešise (Giovanni di Rupescissa), 77
Jovanka Orleanka, 116-117
Jung, K.G. (Karl Gustav Jung), 44,47, 49, 72-73
Jupiter, 268
Juvenal, Decimus Junije, 137

Kac, Dž. Dž. (Katz, Jerrold J.), 147

Kaf, podnarednik, 118
Kant, I. (Immanuel Kant), 13, 18, 332
Karajan, H. fon (Herbert fon Karajan), 140
Kastelvetro, L. (Lodovico Castelvetro), 124
Kavikjoli, S. (Sandra Cavicchioli), 103
Kazanova, Đ. (Giacomo Casanova), 116-117
Kazaubon (Midlmarč), 120
Kazaubon (Fukoovo klatno), 120, 123
Kazaubon, I. (Isaac Casaubon), 120, 186
353
Kempson, R. (Ruth Kempson), 279
Keno, R. (Raymond Queneau), 188
Kepler, J. (Johann Kepler), 46, 138, 234, 247
Kerenji, K. (Karoly Kerenyi), 51
Kibela, 43
Kifer, F. (F. Kiefer), 148
Kiparski, C. (C. Kiparsky), 271, 290
Kiparski, P. (P. Kiparsky), 271, 290
Kirher, A. (Athanasius Kircher), 169
Kits, Dž. (John Keats), 195
Klaus, Georg, 263
Kolins, V. V. (William Wilkie Collins), 118
Konstantin I, car, 111, 168, 184, 186, 187
Kopemik, N. (Nikola Kopemik), 46, 247
Korado (Mantoni) (Corrado M.), 140
Komblut, C.M. (C.M. Kombluth), 203
Korti, M. (Maria Corti), 17-18
Kostjukovič, E. (Elena Kostjukovič), 115-116
Kripke, S. (Saul Kripke), 195
Kristeva, J. (Julia Kristeva), 17
Kristi, A. (Agatha Christie), 29
Kroče, B. (Benedetto Croce), 138-140
Kun, T. (Thomas Kuhn), 13, 96, 132, 155
Kunrat, H. (Heinrich Khunrath), 77
Kvajn, V. Van O. (Willard Van Orman Quine), 261

Labok, P. (Percy Lubbock), 17

Laj, 202
Lajbnic, G. V. fon (Gottfried Wilhelm von Leibniz), 249-250
Lakan, Z. (Jacque Lacan), 32, 282
Lambert, J.H. (Johann Heinrich Lambert), 326
Lantenak, markiz, 209-210
Lanžven, P. (Paul Langevin), 157
Lavoazje, A. L. (Antoine Laurent Lavoisier), 80
Lazar, 67
Le Gof, Ž. (Jacques Le Goff), 175
Lejkof, Dž. (George Lakoff), 266, 281-283
Lenjin V. I. (Vladimir Ilič Lenin), 320
Leonardo da Vinči (L. da Vinci), 182
Leopardi, Đ. (Giacomo Leopardi), 112-113
Levin, S. (Samuel Levin), 143, 149, 157, 196
Levinson, S. C. (Stephen C. Levinson), 263, 271
Levi-Stros K.(Claude Levi Strauss), 51
Lič, Dž. (Geofffey Leech), 265
354
Lihtenberg, G. K. (Georg Christoph Lichtenberg), 53
Lok, Dž. (John Locke), 263
Long Džon Silver, 192, 316
Longi, R. (Roberto Longhi), 136
Longin, Kasije, 177
Loren, S. (Sophia Loren), 224
Lotman, J. (Jurij Lotman), 17-18
Lukač, Đ. (Gyorgy Luckacs), 48
Lukrecije Kar, Tit, 69
Lurija, A. (Aleksandr Lurija), 124
Luter, M. (Martin Luter), 306-307

Man, T. (Thomas Mann), 109

Maneoni, A. (Alessandro Manzoni), 129
Marija, 73, 271-272, 278, 280, 285, 289
Marija Magdalena , 68, 159, 160
Mark, F. (Franz Marc), 137
Marks, K. (Karl Marx), 51
Marsija, 66
Maru, A.-I. (Henri-Irenee Marrou), 184
Mazel, L. (Lorin Maazel), 140
Megeren, H. van (Han van Meegeren) 176
Menelaj, 57
Merkur, 5, 66, 69, 76, 82, 84
Merlo-Ponti, M. (Maurice Merleau~Ponty), 13, 20
Mid, Dž. H. (Džordž Herbert Mead), 263
Mikelanđelo, B. (Michelangelo Bunarroti), 168, 171, 174, 246
Miki Maus, 151
Miller, Dž. H. (Joseph Hillis Miller), 32
Minski, M.M. (Marvin M. Minsky), 267
Miranda, K. (Claudia Miranda), 96
Mojsije, 46, 89, 168, 177
MoliBlum, 116-117
Mopasan, G. de ( Guy de Maupassant), 136
Moreli, Đ. (Giovanni Morelli), 185
Morijeno (Morieno), 83
Moris, Č. (Charles Morris), 19, 177, 254,256-257, 260-261,263
Mukaržovski, J. (Jan Muka0ovsky),
Muska, Đ. (Giosuč Musca), 121-123
Musolini, B. (Benito Mussolini), 187
Muti, O. (Omella Muti), 224

Nani L. (Luciano Nanni), 126-141

Napoleon I, 9, 194, 200
355
Neptun, 66
Nero Volfe, 251-252
Nerval, Ž. de (Gerard de Nerval), 47
Niče, F. (Friedrich Nietzsche), 51
Nikola Kuzanski, 187
Nikola iz Morimonda, 119-120
Novalis, 62

Njutn, I. (Isaac Nevvton), 46, 116, 138, 320

Ofelija, 192
Okam, Vilijem, 263
Openhajmer, J. R. (J. Robert Oppenheimer), 51
Ostin, Dž. L. (J. L. Austin), 20, 51, 263
Ovidije, Publije Nazo, 176

Paja Patak, 197

Paracelzus, 46, 62, 72, 154
Parejson, L. (Luigi Pareyson), 14, 17, 18
Paret, H. (Hermann Parret), 256
Paris, 66, 78
Parmenid, 222, 260
Parti, B. H. (Barbara Hall Partee), 204
Pasifaja, 69
Paskoli, Đ. (Giovanni Pascoli), 92
Patnam, H. (Hilary Putnam), 13, 267, 300
Pauli, V. (Wolfgang Pauli), 51
Paveze, Č. (Cesare Pavese), 122
Penrouz, R. (Roger Penrose), 206-207
Pemeti, A. (Antoine Pemety), 77-80, 82
Pers, Č. S. (Charles Sanders Pearce), 12-13, 35, 54, 56, 132, 155, 177-178,
196, 214,230-234, 238-239, 249-252, 255, 263-264, 268, 321-322, 325-333
Pesoa, F. (Femando Pessoa), 187
Petefi, J. S. (Janos S. Petofi), 267
Petko, 309
Petrarka, F. (Frančesko Petrarca), 112-113, 128, 184
Pijaže, Ž. (Jean Piaget), 20
Pikaso, P. (Pablo Picasso), 187-188
Piko dela Mirandola, Đ. (Giovanni Pico della Mirandola), 46, 186
Pinokio, 195
Plank, M. (Max Planck), 51
Platon, 41, 45-46, 176, 222, 268-269
Plinije Stariji, 69, 308
Po, E.A. (EdgarAllan Poe), 32
3 56
Pol, F. (Frederik Pohl), 203
Polonije, 55
Poper, K. (Karl Popper), 13, 35, 50, 130-134, 136, 138, 196, 250
Prat, M. L. (Mary Louise Pratt), 20
Prijeto, L. (Luis Prieto), 133-134
Prodi, Đ. (Giorgio Prodi), 225
Prometej, 69
Proni, Đ. (Giampaolo Proni), 234
Pujon, Ž. (Jean Pouillon), 17

RabanMaur, 113
Rable, F. (Fran§ois Rabelais), 91
Rajl, Dž. (Gilbert Ryle), 263
Rasel, B. (Bertrand Russell), 136, 271
Redklif, E. (Ann Rađcliffe), 208
Regan, R. (Ronald Reagan), 26-27
Rešer, N. (Nicholas Rescher), 199
Ričards, A. A. (Ivor Armstrong Richards), 20, 142, 153
Rifater, M. (Michael Riffaterre), 17-18
Rikoboni, A. (Antonio Riccoboni), 124
Ripli, Dž. (George Ripley), 80
Rob-Grije, A. (Alain Robbe-Grillet), 205-206
Robert Grostest, 95
Robi, D. (David Robey), 121
Robinson Kruso, 8
Robortelo, F. (Francesco Robortello), 124
Rojhlin, J. (Johannes Reuchlin), 46
Roko, A. (Alffedo Rocco), 126-127
Romberh, J. (Johannes Romberch), 60-61
Romul, 41
Rorti, R. (Richard Rorty), 29-31, 51, 300, 325, 329, 333
Roseli, K. (Cosma Rosselli), 59-61, 65, 68
RosetlfG: (Gabriele Rossetti), 92-96, 104, 119
Rosi, P. (Paolo Rossi), 60-61,293

Sad, D. A. F. (Donatien-Alphonse-Franjois Sade), 48

Segre, Č. (Cesare Segre), 142
Selin, L. F. (Louis-Ferdinand Celine), 128
Serl, Dž. (John Searle), 20, 24, 29, 143, 151, 263, 327
Servantes i Savedra, M. de (Miguel de Cervantes y Saavedra), 305
Simel, G. (Georg Simel), 49
Sioran, E.M. (Emil Michel Cioran), 49
Smaljan, R. (Raymond Smullyan), 13
Smit, Dž. (John Smith), 302-332
357
Snupi, 117
Sofa, 109
Sofokle, 201-202
Solomon, 148-149
Sorokin, P. A. (Pitirim Aleksandrovič Sorokin), 51
Sosir, F. de (Ferdinand de Saussure), 120, 326
Spinoza, Baruh, 249
Staut, R.T. (Rex Todhunter Stout), 252
Stejn, G. (Gertrude Stein), 140
Stivenson, R. L. (Robert Luis Stevenson), 192
Stroson, P.F. (Peter Frederick Strawson), 258, 271

Šarl Bovari, 210

Šekspir, V. (William Shakespeare), 91, 118, 179, 192
Šeler, M. (Max Scheler), 51
Šerlok Holms, 151, 200, 235, 243-244
Šklovski, V.B. (Victor B. Šklovskij), 129
Šliben-Lange, B. (Brigitte Schlieben-Lange), 263
Šmit, Z. (Siegfried Schmidt), 17, 188
Špengler, O. (Oswald Spengler), 51
Špicer, L. (Leo Spitzer), 138
Štancel, F. (Franz Stanzel), 18

Tagard, P. (Paul Thagard), 233-234

Tiro, Š. (Charles Thurot), 185
Tjuring, A. M. (Allan Mathison Turing), 302
Todorov, C. (Tzvetan Todorov), 17, 51
Toklas, E. (Alice Toklas), 188
Tolstoj, L.N. (Lev Nikolaevič Tolstoj), 129, 200
Toma Akvinski, 42, 65, 179, 184, 320
Toma iz Erfurta, 177
Toma iz Kempena, 33
Trambo, Dalton, 304

Umberto iz Romana, 119

Uspenski, B. (Boris Uspenskij), 17

Vajnrih, U. (Uriel Weinrich), 17, 158

Vala, L. (Lorenzo Valla), 92
Valeri, P. (Paul Valery), 23, 143, 152, 158
Vali, L. (Luigi Valli), 92
Varon, Marko Terencije, 98
Vergilije, Publije Maron, 91, 107, 137, 169
Verija (Asirov sin), 109
358
Vermer, J. Van (Jan van Vermeer), 176
Vilkins, Dž. (John Wiilkins), 5-6, 8, 10, 13, 67, 315
Violi, P. (Patrizia Violi), 22, 213
Vitgenštajn, L.J. (Ludvvig Joseph Wittgenstein), 263
Volter (Voltaire), 235, 242, 252
Vordsvort, V. (William Wordsworth), 103-104, 110-112
Votson, doktor, 243-246, 248, 250
Vulkan, 66

Zadig, 235-244, 250

Zateski (Zatesky), 124
Zuber, R., 276

Ženet, Ž. (Gerard Genette), 17

359
 N

SADRŽAJ

UVOD 5
1. INTENTIO LECTORIS
BELEŠKE O SEMIOTICIRECEPCIJE 15
1.1. ARHEOLOGIJA 17
1.2. TRITIPAINTENCIJA 22
1.3. ODBRANA DOSLOVNOG ZNAČENJA 26
1.4. SEMANTIČKI ČITALACIKRITIČKIČITALAC 29
1.5. TUMAČENJEIUPOTREBA TEKSTOVA 32
1.6. TUMAČENJEINAGAĐANJE 34
1.7. DOKAZIVANJE NEISTINITOSTIPOGREŠNIH
TUMAČENJA 35
1.8. ZAKLJUČCI 38
2. ASPEKTIHERMETIČKE SEMIOZE 39
2.1. DVA MODELA TUMAČENJA 41
2.1.1. Modus 41
2.1.2. Hermes 43
2.1.3. Protivrečnost i tajna 44
2.1.4. Povest o hermetizmu 46
2.1.5. Duh gnoze 47
2.1.6. Tajna i zavera 49
2.1.7. Nasleđe hermetizma danas 50
2.2. MNEMOTEHNIČKA SLIČNOST 56
2.2.1. Mnemotehnike i semioza 56
2.2.2. Semiotika kao sistem 58
2.2.3. Sistematske mnemotehnike 59
2.2.4. Pravila korelacije 61
2.2.5. Ka tipologiji korelacija 66
2.2.6. Kontekstualne selekcije 69
2.2.7. Zaključak 69
2.3. ALHEMUSKIDISKURS I ODLOŽENA TAJNA 71
2.3.1. Operativna alhemija i simbolička alhemija 72
2.3.2. Alhemijski diskurs 74
2.3.3. Veliko Delo 76
361
 2.3.4. Potpuna istoznačnost diskursa 78
2.4. PODOZRIVOSTIRASIPNOST U TUMAČENIUl6 87
2.4.1. Podozrivo tumačenje 87
2.4.2. Prekomema začuđenost 88
2.4.3. Paradigma o kopreni 90
2.4.4. Rene Genon: plovidba nasumce i brod budala 96
3. POSTUPAK TUMAČENIA 101
3.1. KRITERIIUMIEKONOMIČNOSTI1 103
3.1.1. Ekonomičnost u izotopiji 103
3.1.2. Ekonomično s Džojsom 106
3.1.3. Intentio operis vs intentio auctoris 110
3.1.4. Autor i njegovi tumači. ledan test in corpore vili 113
3.1.5. Kad autor ne zna da zna 122
3.2. TEKSTUALNIIDIOLEKTI VARUETET TUMAČENIA 126
3.3. O TUMAČENIU METAFORA 142
3.3.1. Stvaranje i tumačenje 142
3.3.2. Nulti stepen i doslovno značenje 143
3.3.3. Metafora kao fenomen sadržaja i enciklopedija 145
3.3.4. Metafora i mogući svetovi 149
3.3.5. Metafora i intencija autora 150
3.3.6. Metafora kao vrsta konotacije 153
3.3.7. Tumačenje kao abdukcija 155
3.3.8. Kontekstualnost i intertekstualnost 156
3.3.9. Metafora i paraffaza 158
3.3.10. Metafora i estetika 159
3.4. KRIVOTVORENJEIFALSIFIKATI 161
3.4.1. Preliminame definicije 161
3.4.2. Ponovljivost predmeta 164
3.4.3. Krivotvorenje i lažna identifikacija 167
3.4.4. Pragmatika lažne identifikacije 169
3.4.4.1. Radikalno krivotvorenje 170
3.4.4.1.1. Hotimična lažna identifikacija 171
3.4.4.1.2. Naivna lažna identifikacija 171
3.4.4.1.3. Autorske kopije 171
3.4.4.1.4. Izmena originala 171
3.4.4.2. Umereno krivotvorenje 173
3.4.4.2.1. Pobrkano oduševljenje 173
3.4.4.2.2. Tobožnje otkriće uzajamne zamenljivosti 174
3.4.4.3. Krivotvorenje ex-nihilo 174
3.4.4.3.1. Diplomatički falsifikat 175
3.4.4.3.2. Hotimično krivotvorenje ex-nihilo 176
362
 3.4.4.33. Nenamemo lažno pripisivanje 176
3.4.5. Falsifikat kao lažni znak 177
3.4.6. Kriterijumi za priznavanje autentičnosti 180
3.4.6.2. Dokazivanje pomocu lineame manifestacije teksta 183
3.4.6.3. Dokazivanje pomocu sadržaja 185
3.4.6.4. Dokazivanje pomoću spoljašnjih činjenica
(referenta) 186
3.4.7. Zaključci 187
3.5. MALI SVETOVI 192
3.5.1. Narativni svetovi 192
3.5.2. Prazni svetovi vs naseljeni svetovi 193
3.5.3. Tehnički pristup vs metaforički pristup 195
3.5.4. Moguči svetovi i teorija narativnosti 198
3.5.5. Mali svetovi 202
3.5.6. Šta je potrebno da bi se sačinili mali svetovi 203
3.5.7. Dobra volja za saradnju 208
4. USLOVITUMAČENJA 211
4.1. MINIMALNIUSLOVITUMAČENJA 213
4.1.1. Semioza i semiotika 214
4.1.2. Signifikacija i komunikacija 215
4.1.3. Sistemi i semiotički sistemi 215
4.1.4. Tumačenje 216
4.1.5. Stimulus-odgovor 218
4.1.6. Prostor C 220
4.1.7. Semioza bež svesti 221
4.1.8. Abdukcija 222
4.1.9. Prepoznavanje 223
4.1.10. Modeli i metafore 224
4.2. ROGOVI, KOPITA, CIPELE: TRITIPA ABDUKCIJE 226
4.2.1. Rogovi 226
4.2.1.1. Aristotel i preživari 226
4.2.1.2. Pers i pasulj 230
4.2.1.3. Zakoni i činjenice 232
4.2.1.4. Hipoteza, abdukcija, meta-abdukcija 233
4.2.2. Kopita 235
4.2.2.1. Volterov tekst3 235
4.2.2.2. Hiperkodifikovane abdukcije 238
4.2.2.3. Hipokodifikovane abdukcije 241
4.2.2.4. Na pragu meta-abdukcije 242
4.2.3. Cipele 244
4.2.3.1. Stvaralačke abdukcije 244
363
 4.23.2. Meta-abdukcije 249
4.3. SEMANTIKA, PRAGMATIKAI SEMIOTIKA TEKSTA 253
4.3.1. Pređmeti i dimenzije 254
4.3.1.1. Jezik vs dragi sistemi 256
4.3.1.2. Semantika i pragmatika: jedna semiotička mreža 257
4.3.1.2.1. Tri semantičke teorije 257
4.3.1.2.2. Pragmatika između signifikacije i komunikacije 262
4.3.2. Približavanje semantike pragmatici 262
4.3.2.1. Tumačenje 264
4.3.2.2. Deiksa 264
4.3.2.3. Konteksti i okolnosti 265
4.3.2.4. Uslovi prikladnosti i ilokuciona moć 266
4.3.2.5. Kontekstualne uloge 266
4.3.2.6. Temeljno znanje 266
4.3.3. Imena, stvari i radnje: nova verzija jednog starog mita 267
4.4. O PRESUPOZICIJI 270
4.4.1. Presupozicije i tekstualna semiotika 270
4.4.1.1. Univerzum presupozicija 270
4.4.1.2. Semantika i pragmatika 272
4.4.1.3. Pozadina i reljef 273
4.4.1.4. Termini-p i egzistencijalne presupozicije 275
4.4.1.5. Moč pozicije i moć presupozicije 277
4.4.1.6. Osporavanje presupozicija 279
4.4.2. Termini-p 284
4.4.2.1. Prikaz termina-p 285
4.4.2.2. Otvoreni problemi 290
4.4.2.3. Poziciona moć termina-p 293
4.4.3. Egzistencijalne presupozicije 294
4.4.4. Zaključci 298
4.5. ČARLS SANDERS PERSONAL: MODELIVEŠTAČKOG
TUMAČENJA 300
4.6. NEOGRANIČENA SEMIOZAIPLOVIDBA
NASUMCE 320
4.6.1. Hermetička plovidba nasumce 321
4.6.2. Hermetička plovidba nasumce i neograničena semioza 321
4.6.3. Neograničena semioza i dekonstrakcija 324
4.6.4. Derida o Persu 326
4.6.5. Pers sam samcit 328
4.6.6. Zaključci 333
BIBLIOGRAFSKE NAPOMENE 335
INDEKSIMENA 350
364
 Lektura
TATJANA BIŽIĆ

Kom pjuterska obrada

DRAGAN PETROVIĆ

Stampa
G3UDUĆNOST”, Novi Sad )

Tiraž
2 000 primeraka

- p rvo izdanje-

CIP - KaTajiorH3aipija y ny6jinKaujijH

HapojjHa ČHČJiHOTeKa Cp6nje, Eeorpajj
801.73
82.01
801.541.2
EKO, YM6epTO
Granice tumačenja / Umberto Eko ;
prevod sa italijanskog Milana Piletic -[1. izd.]-
Beograd: Paideia, 2001 („BUDUĆNOST”, Novi Sad)
- 369 str.: 21 cm - (Biblioteka Eseji / Paideia)
1 limiti dell’ interpretazione / Umberto Eco. - Tiraž
2 000. - Bibliografija: str. 335-349. - Registar
ISBN 86-7448-088-8

a) XepMeHeyTHKa b) KH,H»ceBHO jjejio -

CeMHOTHHKa aH aJIH 3a C) T eK C T (jIHHTBHCTHKa)
- CeMHOTHHKa aH aK H 3a

COBISS-ID = 94211852