Pobediti Kroz Hrista

Bil Liversid
POBEDITI KROZ HRISTA
www.najvaznijevesti.com
Bil Liversid
POBEDITI KROZ HRISTA
Prihvatanje Njegove smrti i primanje Njegovog pobednikog ivota

Naslov originala:
OVERCOMING THROUGH JESUS
Embracing His death and receiving His victorious life

By Bill Liversidge
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad
Prevod sa engleskog:
grupa prevodilaca
tampa:
Planeta print doo, Beograd
Prvo izdanje
Novi Sad, 2015.
Elektronska verzija knjige Pobediti kroz Hrista besplatno je dostupna
na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu
u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs
(+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
Bil Liversid
POBEDITI KROZ
HRISTA
Prihvatanje Njegove smrti i primanje
Njegovog pobednikog ivota
Novi Sad, 2015
ta drugi kau...
Evo nekih povratnih informacija koje smo dobili iz ranijeg izdanja
Pobede u Hristu, za ovo proireno izdanje:
Preporuujem ovu novu knjigu o praktinom hrianskom ivotu od pastora i evaneliste Bila Liversida. Pobediti kroz Hrista Prihvatanje Njegove smrti i primanje Njegovog pobednikog ivota govori o pravednosti kroz veru, ali
Bilov cilj nije da secira teoloku doktrinu, ve da je primeni
na prosenog hrianina, koji eli prisniju linu zajednicu
sa Hristom. Bil ima dar, da ono to je komplikovano pojednostavi. itajui ovu knjigu, otkrio sam da je on otvorio za
mene novi prozor, kroz koji sam mogao da vidim istinu jasnije nego ikad. Ova knjiga govori direktno onima, koji ele
pomo u postavljanju temelja hrianskog ivota - uputstvo
kako da izgrade odnos sa Isusom.
- Ken Mc Farland, urednik
knjige i bivi potpredsednik urednitva Pacifik tampe
Ja bih podstakao ljude svih vera i one bez vere, da proitaju ovu knjigu; to je odlino predstavljanje opravdanja verom.
Smatram da ova knjiga- Pobeda u Hristu vraa ljudima pravu
sliku o Isusu Hristu, koju teolozi nisu razvodnili, niti joj ita
dodali. Izazvao bih sve, da proitaju Pobeda u Hristu, a da
ne dobiju jasniju sliku o sili blagodati, i blagosloveno uverenje
da Isus Hristos potpuno spasava svakoga, ko to eli. Preporuujem vam da proitate ovo blago. Tu ete pronai ohrabrenje
ba kada vam je najpotrebnije. Ova knjiga takoe sadri odline ideje za propovedi. I kao to Psalmista kae: Probaj i vidi.
- Brus V. Koh, Vaington
lan moje crkve je nedavno dobio dijagnozu poodmaklog stadijuma kancera. Tokom kratkih predaha od poslova u
Pobediti kroz Hrista
kui njegova supruga mu je itala ovu knjigu od pastora Bila

Liversida i po prvi put ovaj ovek je bio u stanju da se raduje
radosnoj vesti, imajui mir i sigurnost u spasenje kroz svog
Spasitelja - Isusa Hrista. Njegova porodica je sada u miru,
znajui da je njihov mu, otac i deda konano uao u pravu
veru, pre nego to je preminuo.
- Tenesi
elim da izrazim toplu zahvalnost svoga srca pastoru
Bilu za ovu fenomenalnu knjigu. To je prava ona mast, koja
je potrebna onima koji ive u vremenu mlakosti Laodikeje.
Odrastajui u legalistikoj porodici, ja sam godinama vodio
bitku u svom umu izmeu vere i dela. Ali nikada mi to nije
bilo tako jasno predstavljeno... kako zadobiti pobedu u Hristu i to sa takvom jednostavnou. Ova knjiga je promenila
moj ivot, jer sam na njenim stranicama naao slobodu od
osude legalizma1... Ovo moraju da proitaju sva umorna braa i sestre, koji se bore u dobroj borbi vere. Svima nama je
ova poruka hitno potrebna.
- Dordija
Poto sam proitao Pobedu u Hristu moj ivot je potpuno promenjen. Prethodne tri godine sam proao kroz straan
period svog ivota... avo me je terorisao... Bio sam potpuno
zarobljen u svom umu i oseao sam se kao da sam osuen
na propast... Molio bih Boga: Gospode pomozi mi u borbi;
pomozi mi da porazim Sotonu. Iako sam se otarasio lekova
koji su izazivali... taj teror u mom ivotu... ipak sam se plaio, da bi Sotona mogao samo da pucne prstom i ja bih bio u
istoj mentalnoj agoniji muenja, kroz koju sam proao letos...
Samo sam se slomio, plakao i hvalio Boga. Po prvi put sam
shvatio da je Isus ve pobedio Sotonu za mene, i ja ne mo1 Legalizam je pogreno verovanje, da se svojim delima ili naporima moe zaraditi,
zasluiti ili makar malo doprineti svome spasenju. Ovakva vera dovodi vernika u stanje da misli da je bolji od drugih - onih koji ne ine isto kao i on.
ta drugi kau...
ram da se borim sa njim. Neprijatelj vas samo obmanjuje da

pomislite da je to borba izmeu vas i njega, jer on zna da je
borba zapravo izmeu Hrista i njega; a on je ve izgubio u toj
borbi. On ne eli da to ikada saznate, tako da biste nastavili da
oseate kako ba sada vi morate da se suoite sa njim. Ali vi to
ne morate. Vi jednostavno treba da ponete da verujete. Svi
strahovi i agonije iz dubine mog uma su nestali. Slava Bogu
to je iskoristio gospodina Liversida da napie knjigu koja
menja ivot!
- Kalifornija
Dok itamo Bilovu knjigu, mi zahvaljujemo na radosnoj
vesti ovde na Novom Zelandu. Slava Bogu za divne poklone
koji su nai u Isusu; i hvala Mu za jasnu sliku radosne vesti,
koju nam je dao preko Bilove propovednike slube. Kako
divnu prednost imamo da svakodnevno primamo Isusa. Uivam u svakom koraku (pobede), koji je tako jasno oznaen.
- Novi Zeland
I neke od reakcija onih koji su sluali predavanja

Pobeda u Hristu preko CD-a
Sluali smo Pobedu u Hristu pastora Liversida. To je
promenilo, kako nain na koji se molimo, tako i na pristup
hrianskom ivotu. Slava Bogu na tome!
- Tenesi
Hvala ti to si nam omoguio ove CD-ove, seriju Pobeda u Hristu. To je veliki blagoslov u naim ivotima. Moj
suprug je pastor u Pensilvaniji... I pre sam razumela poruku o
opravdanju i posveenju, ali nikada sa toliko smisla kao sada.
Isus je zaista predivan!
- Pensilvanija
Ne moete ni da zamislite, koliko su mi ovi CD-ovi

pomogli da steknem novu sliku o Isusu. Ja sam bio jedan
od onih koji su traili oprotaj za isti greh stalno iznova. Bil
je jedan od pastora koji su najvie doprineli, da bude tako
jednostavno voleti Isusa i verovati u Njega. Dva puta sam
odsluao ovu seriju, dok sam se vozio u Miigen. Imam potrebu i ee da ih sluam, jer su informacije toliko dragocene za nekoga ko se esto osea obeshrabrenim i pita se:
Da li u ikada stii na nebo. Bil mi je pomogao da osetim
da sam dragocen Isusu i da sve to treba da uradim jeste, da
svakodnevno doem u podnoje Isusovog krsta i zahvalim
Mu za ono to je uinio za mene, uzimanjem mojih greha i
preuzimanjem moje krivice, inei me nevinim i pravednim
u Boijim oima. Kakav predivan dar! Sumnja u sigurnost
mog spasenja je nestala.
- Florida
... priao mi je prijatelj u crkvi i dao mi ove CD-ove... Pomislio sam, da nisu nita posebno, nita to ve nisam uo...
Mislim da sam plakao kroz skoro sva predavanja sluajui ih.
Nikada pre nisam to video tako jasno. Slavim Boga svakoga
dan za dar koji je Isus dao na krstu, kao i za slanje svog Duha
da ivi u meni i da me posveti i naui. Od tada i ja drugima
govorim o tome. Nakon to sam najmanje 30 puta presluao
ove propovedi, volim Boga vie nego ikada. I to se pokazuje
u promeni mojih elja, uivanju u razgovoru o Njemu, pa ak
i u vatrenim kuanjima koje nam Sotona namee. Uim da
verujem Ocu sve vie i vie... Hvala ti, pastore Liversid, to
nosi baklju, koja e osvetliti Put mnogima.
- Merilend
Ja sam dvadesetsedmogodinjak i bio sam na vaem seminaru... Sluam ove CD-ove svake sedmice i to mi veoma
pomae da se ne fokusiram na sebe. Znam kako sam grozna
ta drugi kau...
osoba..., ali ja u se fokusirati na predivnu Boiju linost, iako

ne zasluujem tu lepotu. Hvala!
- Severna Karolina
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Svetog

pisma preuzeti su iz prevoda ure Daniia i Vuka Karadia.
Sadraj
ta drugi kau... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1. Prava blagodat i falsifikat . . . . . . . . . . . . . . . . 17
2. Dva vienja spasenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
3. Granica izmeu vere i dela . . . . . . . . . . . . . . . . 27
4. Sredstvo ili plod? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
5. Izvor naeg mira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
6. Spasenje ostvarena injenica i proces koji je u toku 40
7. Istina koja potresa svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
8. Budui da jesmo... biemo . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
9. Najvanija svakodnevna navika . . . . . . . . . . . . . 59
10. Izjave vere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
11. Kakvo olakanje! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
12. Mnogo vie . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
13. Krtenje, smrt i ivot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
14. Pridruiti se Hristovom telu . . . . . . . . . . . . . . 90
15. Radikalna unutranja promena . . . . . . . . . . . . 93
16. Hristov um . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

17. Nove duhovne navike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
18. U Isusu je sve to vam je potrebno . . . . . . . . . . 119
19. Pobeda kroz predaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
20. Telesni ili duhovni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
21. Staro i novo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Predgovor
Da li se borite sa iskuenjem i grehom? Ima li stvari u vaem ivotu koje izgleda da ni Hrist nije mogao da nadvlada? Pitate li se, hoe
li se ikada desiti pobeda? Jeste li obeshrabreni, mislei da ste izgubljen
sluaj? Da li vam je vera slaba? Moda ste ak doli do take da ponete
da verujete da biste se mogli prepustiti grehu, ako ve izgleda da je pobeda nemogua! Ili moda samo oseate da ne moete da se merite sa
visokim standardom Boijeg karaktera. Plodovi Duha - ljubav, radost,
mir, strpljenje, dobrota, ljubaznost, vernost, nenost, samokontrola se
ne otkrivaju dosledno u vaem ivotu.
Molim vas, shvatite da niste sami. Mnogi hriani, ukljuujui i
mene, imaju isto iskustvo. Mi svi i dalje imamo potrebu da po veri
ivimo u Hristovoj pobedi i Njegovoj ljubavi za nas, da hodimo sa sigurnou u srcu i umu da nas On voli bezuslovnom ljubavlju, da je
sposoban, voljan i veran da prevazie sve grehe i nedostatke karaktera
u naim ivotima, ivei u nama kroz svog Duha!
Pobediti kroz Hrista je rezultat preureivanja knjige Pobeda u Hristu, da bi se proirio njen poziv svim hrianima. Tokom procesa poslednjeg ureivanja dodato je mnogo novog materijala, koji se ne moe
nai u Pobedi u Hristu. Ta knjiga je proizvod mnogih seminara Pobede
u Hristu, koje je pastor Bil Liversid drao na raznim mestima po svetu. Imala sam privilegiju da prisustvujem velikom broju ovih seminara
i da svaki put budem neizmerno blagoslovena tako jasno iznesenom
radosnom veu. Ono to ete itati, zasniva se na poslanici Rimljanima od petog do osmog poglavlja. Pastor Bil Liversid e vas u ovoj
knjizi voditi u jasno razumevanje radosne vesti. Isusova smrt je kamen
temeljac za razumevanje i primanje svega to Bog eli za vas. Spoznaete istinu o spasenju, pobedi i pravednosti kroz smrt i ivot Isusa Hrista
u vama, koji je reenje za problem greha. Na ovim stranicama dobiete
ne samo teoloko znanje o hrianskoj pobedi, nego i praktine korake
koje moete da preduzmete, a koji e ostvariti mone promene u vaem
ivotu. Vie neete imati potrebu da stalno iznova traite oprotaj za
iste stare grehe. Pastor Bil zaista iznosi veoma radosnu vest.
13
Molim se, da vas ovaj praktini vodi da postanete pobednici

ojaa, da iskusite novi ivot u svom hodu sa Hristom, da ponovo budete vraeni u veru da je sa Hristom sve mogue, i da iskusite pravu i
trajnu slobodu, kroz stalno produbljivanje odnosa sa Njim.
Jer se ne stidim evanelja Hristovog; jer je sila Boija na spasenje
svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku. Jer se u Njemu javlja
pravda Boija iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik e od vere
iv biti. (Rim. 1:16,17).
- En Anderson
14
O autoru - Bil Liversid,

uitelj koji Boiju re prenosi
metodom zakljuivanja
Autor je poreklom iz Melburna, Australije. Njegova sluba traje
vie od 40 godina, to obuhvata deset godina misionarske slube na
Novoj Gvineji, slubu pastora crkve, predavaa na koledu, kao i slube na vie istaknutih pozicija pri vostvu crkve. Poslednjih godina on
putuje svetom i dri serije uspenih biblijskih seminara.
Pohaao je Avondejl koled u Australiji, seminar na Endrjuz univerzitetu u Berin Springsu - Miigen, i Fuler teoloki seminar u Pasadeni - Kalifornija.
Pastor Liversid je razvio nastavni stil zasnovan na induktivnoj
metodi. Ovaj pristup je omoguio hiljadama ljudi da steknu velika duhovna znanja, osvedoenje i duhovni rast, poto je prevaziao predrasude i ograniena gledita. Prava sila je u Boijoj Rei, pod dvostrukim
vostvom Svetog Duha i Hristovog tela (crkve). Bilovi uenici su veoma motivisani, da sami otkrivaju velike biblijske istine kroz kontinuirana grupna prouavanja. Duboke istine se otkrivaju u Boijoj Rei, a
u procesu grupnog istraivanja posebno knjiga Otkrivenja poinje da
otkriva svoje tajne. Mnogi su iskusili da im se ivot menja u susretu sa
Bogom kroz dinamine seminare otvorene za ljude svih veroispovesti.
Bilova posveenost ideji o svetenstvu svih vernika i biblijskom
planu za crkveni rast ostaje neumanjena. Poslednjih dvadeset godina
kao predsednik Kreativne medijske slube pastor Liversid se posvetio uenju vernika biblijskim naelima, potrebnim da razviju svoje duhovne darove i da krenu u efikasnu slubu otkrivanja Hrista i Njegovog
karaktera kroz Njegovo ivo telo - Crkvu. Svi lanovi se time uzdiu do
svog maksimalnog, Bogom odreenog potencijala u okviru celog tela.
15
1. Prava blagodat i falsifikat

Pre nego ponete sa itanjem ovog poglavlje, eleo bih da vas podstaknem da prvo iz vae Biblije proitate peto poglavlje poslanice Rimljanima. Najbolje da to uinite odmah - ova knjiga vam nee pobei.
U redu, razmotrimo sada malo istorijsku pozadinu, jer mislim da
treba razumeti poreklo protestantskog pokreta. injenica da povremeno postoji zabuna meu protestantima, posebno o ozbiljnim pitanjima
kao to je spasenje, nesumnjivo je odraz nedovoljnog znanja o tome
gde i kako je protestantski pokret poeo. Naravno, da bismo pratili njegove poetke, moramo da se vratimo na reformaciju. Protestanti svih
veroispovesti su oduvek bili ponosni to mogu da kau da su sledbenici
reformatora.
Reformacija je poela u esnaestom veku, posle vie od hiljadu
godina rimokatolike dominacije kako u religioznom tako i u politikom svetu. Prema biblijskom proroanstvu, ovaj dugi mrani srednji
vek je trajao 1260 godina (vidi Dan. 7:25 i Otk. 12:6). Tokom svih ovih
vekova, katolicizam se veoma uplitao u politiku u pokuaju da kontrolie ivote ljudi, pa ak i njihov lini odnos sa Bogom. Za vreme ovog
mranog doba crkva je zabranjivala obinim ljudima pristup Bibliji.
Svetenici su imali kontrolu nad ivotima ljudi. A ovi su morali da se
oslone na svetenstvo, da im ono kae kakav je Bog, kako da se poveu
sa Njim, i ta On osea prema njima.
Crkva se ak potrudila da kontrolie i privatnu imovinu. Zahtevali
su plaanje takse pod nazivom indulgencije, radi zadobijanja Boije
naklonosti za vreme posle smrti - u osnovi je to unapred plaanje naknade za greh. Jer je plata za greh smrt, a dar Boji je ivot veni u
Hristu Isusu Gospodu naem (Rim. 6:23). Martin Luter je bio posebno uvreen konceptom indulgencija.
Mislim da je udesno to Bog koristi katolikog monaha da pokrene reformaciju - to me uverava da Bog ne gleda ko je ko. Nije vano
koja je vaa veroispovest, ili kakvo je vae religiozno uverenje. Ako je
vae srce otvoreno prema Bogu, On e vas privui i otvorie va um za
razumevanje istine o Njemu. Bog ima dragocene dece u svakoj crkvi.
17
Dakle, ne treba da budemo iznenaeni to je i u najmranijem periodu

istorije ovog sveta Bog imao dragocenu decu - ukljuujui tu i svetenike - ija srca su zapravo bila otvorena da uju istinu o Bogu, iako
su bili deo sistema koji je vodio ljude na stranputicu. Mislim da je to
udesno! To pokazuje koliko je Bog milostiv.
Veliki sam potovalac Martina Lutera. Znam da je bio grub - neki bi
ak rekli i sirov ovek - ali mi se dopada njegova snaga karaktera. Svia
mi se to je, kada je doao do nekih biblijskih otkria, bio dovoljno hrabar
da ih vrsto zastupa, uprkos svim vetrovima koji su duvali protiv njega.
Kada je konano 1521. godine Martin Luter doao na sasluanje u Vorms,
tamo se nalazila veina katolikih episkopa zajedno sa mnogim evropskim kraljevima i carevima. Pa opet, ovaj skromni monah se svima njima
neustraivo i vrsto obraa: Ostajem pri tome i drugaije ne mogu, jer je
napisano: Pravednik e od vere iv biti. (pogledati Rim. 1:17)
Vie od hiljadu godina mranog srednjeg veka. A zato mranog? Jer nema svetlosti. Nema ba ni malo svetla. A u vezi sa ime to
nema svetlosti? U vezi kojeg to konkretnog uenja? Boijeg karaktera.
A kojeg to posebnog aspekta Boijeg karaktera? Blagodati tj. milosti!
Bog je uvek bio milostiv prema ljudskoj rasi. A katolicizam je vekovima drao mrani zid izmeu Boije blagodati i ljudi, koje je Bog
stvorio. to je due crkva vladala, to je bio gui mrak. Crkva je izvrnula definiciju blagodati; kao da je to neto to bi moglo da se kupi ili
da se zaradi. Uili su ljude da bi se Bog bolje odnosio prema njima,
ako bi platili dovoljno novca; te da bi im tada smanjio kaznu za hiljade
godina, koje bi inae morali provesti u istilitu. Tek nekolicina bogatih srenika je bila u stanju da plati, da odmah posle smrti pree iz
istilita na vie mesto. Katehizis katolike crkve ak i danas opravdava upotrebu indulgencija: Kroz indulgencije vernici mogu da dobiju
skraenje vremenski odreene kazne za greh, kako za sebe tako i za
due u istilitu. (paragraf 1498 katolikog katehizma)
Ipak, danas se iskreni Hriani svih denominacija mogu nai,
ukljuujui tu i katolike, kako u malim grupama prouavaju Bibliju, u
kojoj iznova otkrivaju ono to je Martin Luter pronaao pre pet stotina
godina - biblijske dokaze o tome kako je Bog milostiv.
18
Prava blagodat i falsifikat
Svete tajne
Katolika crkva je poznata po sedam svetih tajni: krtenje, potvrda
(krizma), euharistija (misa), ispovest (pokora), pomazanje bolesnih,
sveti redovi i brak. (paragraf 1113 katolikog katehizma) Svete tajne
su osmiljene od strane crkve da bi se omoguilo da se milost izlije
na njene lanove. Katolika crkva ui da su to delotvorni znaci milosti... kojima se boanski ivot iri, a milost prenosi na njene lanove.
(paragrafi 1131 i 1127 katolikog katehizma) Pa na primer, ako biste
uestvovali u tajni pokore za priznate grehe, mogli biste da primite i
odgovarajue oprotenje.
Ali ta bi zaista trebalo da zauzme mesto svetih tajni? Postoji samo
jedan izvor milosti, a taj izvor je Isus. Postoji samo jedan posrednik izmeu Boga i oveka. Jer je jedan Bog i jedan posrednik izmeu Boga
i ljudi, ovek Isus Hristos. (1. Tim. 2:5). Jer nema drugog imena pod
nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela 4:12).
Vidite, protestantski hriani veruju da je Isus otvorio vrata da se
milost Boija slobodno izliva na ljude. No, vano je shvatiti, da su u
katolikom sistemu ljudi oduvek INILI stvari, verujui da e zbog
toga Bog biti bolji prema njima. To je bio i jo uvek je, sistem zasnovan
na ljudskim delima.
Oni koji su roeni u legalistikom sistemu - spasenja delima imaju male izglede da prime svetlost, jer takvi sistemi imaju tendenciju
da sami sebe uvaju. Budimo iskreni, i neki protestanti imaju ovakvih
problema. Bez ustezanja vam govorim, ako biste danas propovedali
besplatnu milost, negde bi vas i kamenovali. Ozbiljan sam - ak i u
crkavama koje se smatraju hrianskim.
Neko, ko sedi tamo negde i slua radosnu vest o besplatnoj milosti, moe rei: O, hvala Ti Boe! Po prvi put oseam nadu! Po prvi
put u svom ivotu ja stvarno oseam nadu da bih mogao biti spasen.
Upravo sam video koliko je Bog milostiv. Ipak, u isto vreme dok neko
sedi u crkvenoj klupi i pada na svoja kolena da bi slavio Boga, drugi
kupe kamenje... Uzmimo za primer enu, koja je vikala na mene dok
sam naputao crkvu jednog jutra: Izostavio si najbitniji deo! Ali,
upravo sam proveo sat vremena otkrivajui znaaj smrti i vaskrsenja
19
Isusa Hrista - odgovorio sam. Ona je protestovala: Izostavio si moju

ulogu u svemu tome! Uzvratio sam: Teko mi je to vam ovo govorim, sestro, ali trebalo bi da padnete na kolena i odmah se pokajete,
ako mislite da ste sposobni da uinite ita, ime biste zaradili Boiju
naklonost i Njegovu pravednost.
Budimo iskreni, hriani nisu uvek bili dobri u pomaganju ljudima da vide Boiju blagodat. Stalno smo iznova svedoci oduevljenja,
kada ljudi otkriju da su osloboeni, i zaista slobodni u Hristu. Ipak,
drugi ih poinju nazivati liberalima, prosto zato to oni sada shvataju
da se milost Boija nikada ne moe zaraditi - da se svima besplatno
daje. Otkrie besplatne blagodati ne bi trebalo automatski da svrsta
vernike u liberalni tabor, kao da su nekako oni sada u opasnosti da
odjednom ponu da kre sva pravila.
Verni Valdenani
Neslaganje oko blagodati je postalo borba na ivot i smrt u ranoj
hrianskoj crkvi - i svetlost istine se gotovo ugasila. Male grupe ljudi
koji su shvatili da je Boija milost besplatni dar, kao npr. Valdenani,
krile su se po peinama, da bi izbegle progonstvo zbog svoje nepopustljive vere u besplatni dar Boije milosti. Pa ak su i ovi verni na kraju bili
naterani na kompromis. Bili su prevareni. Planinske visoravni na koje
su se Valdenani povukli, nalazile su se u severnoj Italiji i junoj Francuskoj. Lako su mogli da se odbrane zahvaljujui uskim ulazima u doline.
Ali jedan papin izaslanik im je poslao poruku da e dobiti versku slobodu, ukoliko prime papskog predstavnika. No, to se nije desilo. Dozvolili
su da izaslanik ue, ali su tako izgubili svoju slobodu. Tuna je to pria.
Svetlost istine je skoro iezla iz Evrope! I da nije bilo prosvetljenih vernika koji su otputovali preko u Novi svet, mislim da bi se
svetlost zaista i ugasila! Ali Bog nije bio spreman na tako neto. ak je
i nekolicina vernika koju je On poslao u Novi svet, bila dovoljna da se
svetlost istine nikad ne ugasi, da bi se u ovim poslednjim danima ponovo mogla shvatiti. Bez sumnje, reformacija je bila jedan od najznaajnijih dogaaja u istoriji hrianstva, nakon ivota, smrti i vaskrsenja
Isusa Hrista!
20
Prava blagodat i falsifikat
Isus je doao da donese svetlost svetu, koji je oko 4000 godina bio
obavijen neznaboakom tamom. Nije prolo dugo, a ljudi u svetu su
opet bili pouavani da moraju initi sve mogue stvari kako bi umirili
Boga i izazvali Njegovu blagonaklonost. Kakav gadni falsifikat istine!
Kakvo izopaenje istine o Boijoj besplatnoj blagodati.
Pregled poglavlja
1. Na koji nain je Katolika crkva pokuavala da kontrolie duhovni ivot ljudi u mranom srednjem veku?
2. Koji tip osobe je Bog u stanju da privue k sebi i iskoristi u
svoje svrhe?
3. Ko je pokrenuo protestantsku reformaciju?
4. Koja je to svetlost bila sakrivena tokom mnogih godina mranog srednjeg veka?
5. ta je izopaenje istine o Bojoj besplatnoj blagodati?
6. Koji je jedini izvor blagodati?
7. Koji je jedan od najznaajnijih dogaaja u istoriji hrianstva
posle Hristovog roenja, smrti i vaskrsenja?
Pitanja za razmiljanje
Ispitaj svoj ivot. Da li ini bilo ta da bi umirio Boga i da bi
zaradio Njegovu naklonost i pravednost? Da li zaista prima Njegovu
blagodat kao besplatni dar?
21
2. Dva vienja spasenja

Koja je bila najvea i najvanija sveta tajna srednjovekovne crkve?
Kako su je zvali? Misa (euharistija). Da, misa je bila i jo uvek je sveta
tajna broj jedan. A ko je igrao glavnu ulogu u misi? Svetenik, koji je
imao vlast da zapovedi Boijem Sinu da sie i ue u hostiju. Kakve li
samo uzviene pozicije za svetenika! Neverovatno!
Ali kako se bliila reformacija, Bog je stigao do take u kojoj je
rekao: Dosta! ta je to omoguilo Bogu da konano kae: Dosta!?
Koji Mu je dogaaj omoguio da kae: Dozvoliu da svetlost zasija!?
tamparska maina je svakako bila vaan faktor. Ali najvaniji faktor
je bio, to je Bog konano naao sebi oveka! Znate, godinama sam se
pitao da li Bog kroz sve te vekove nije imao - jer nije mogao da pronae
- oveka. Zastraujua misao, zar ne? Zar nije postojao neki Isus Navin
ili Ilija ili Pavle? Moda je i morao da eka. Ali kakvog je samo oveka
konano imao u rukama - grubog, neuglaenog - ali ozbiljnog, kada
se radi o Bogu i Njegovoj Rei; spremnog da u skladu sa njom i deluje!
Znate, taj momenat kada se Martin Luter okrenuo i izaao sa sabora u Vormsu - a reeno je da svet nikada nije video bljetaviji skup
careva, svetenika, kardinala i biskupa na jednom mestu - mislim da
je taj momenat, kada se okrenuo i izaao, bio jedan od najznaajnijih
momenata u istoriji. Luter im je okrenuo lea i jednostavno izaao,
nepovreen - i kao to znate, saski izborni knez, Fridrih Mudri, ga je
oteo i sakrio u zamak, u kome je provodio vreme prevodei Novi Zavet na nemaki jezik. Savreno! Mislim da vladajui verski sistem nije
imao pojma ta e se dogoditi kada jednom Biblija bude tampana na
maternjem jeziku naroda. I dok mislimo da je Luter bio najvaniji faktor, moda je ba tampana Re bila faktor broj jedan. Zapravo bili su
potrebni i Re i ovek, da oslobode obian narod iz okova.
A veliko pitanje kojim se bavila reformacija - kao to smo primetili u prethodnom poglavlju - bilo je pitanje milosti. Zvanina crkva (katolika) je tvrdila da se milost moe zaraditi, pa ak i kupiti. Smatrala
je da je neophodan posrednik izmeu Boga i vernika, da bi se blagodat
mogla primiti.
22
Dva vienja spasenja
Dve ideologije, ili teorije o spasenju su se razvile iz reformacije.

Na jednoj strani su bila uenja reformatora ana Kalvina. On je bio
veliki Boiji ovek. Pa, iako se moda (kao ni ja) neete sloiti sa svime
to je uio vienje istine nazvano kalvinizam on je ipak napisao
neke uzbudljive stvari. Kalvinovo objanjenje znaaja krtenja je jedno
od najdubljih koje sam ikada proitao. On je sa velikom pronicljivou
shvatio da krtenje ini vernike sastavnim delom Hristovog duhovnog
tela, dajui im sigurnost da su postali naslednici Boijih zavetnih obeanja. Sa druge strane imamo ono to je poznato kao arminijanizam.
Kalvinizam i arminijanizam predstavljaju dva suprotstavljena uenja.
Po emu se razlikuju ova dva uenja? Kalvinizam kae da je Bog
na krstu samo obezbedio uslov za spasenje - da On na krstu nikoga nije
spasao, ve je samo stvorio uslov za spasenje. Kalvinizam ide jo dalje,
pa kae da Bog nije pruio mogunost spasenja svima, ve samo izabranima. Jedna od najzastupljenijih teorija povezanih sa kalvinizmom
je teorija o predestinaciji - ideja da je Bog izabrao samo odreene ljude
za spasenje. Tako mi gledamo na kalvinizam - Bog je planirao da iskupi
samo odreene ljude. Moete zamisliti kakva se slika o Bogu krije iza
ovoga, da je Bog planirao da otkupi samo izabrane. I samo je za njih na
krstu obezbeen uslov za spasenje.
Kalvinisti imaju problem sa odreenim tekstovima iz Pisma. Na
primer (obratiti panju na naglaene rei):
Jovan 12:32: I kad ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi.
Jovan 3:16: Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da
ima ivot veni.
2. Petrova 3:9: Ne kasni Gospod s obeanjem, kao to neki
misle da kasni, nego nas trpi, jer nee da ko pogine, nego svi
da dou u pokajanje.
Kalvinizam se ozbiljno bori sa ovakvim tekstovima. Ovi su poznati kao univerzalistiki tekstovi, jer izgleda da pokazuju, da ta god
23
da je Bog postigao na krstu, to je bilo za svakoga, a to je u suprotnosti

sa izabranom grupom - elitom. Uzgred reeno, kalvinizam je veoma
poraavajua filozofija, ako doete do zakljuka da ne spadate u izabrane. Zamislite samo, da niste odreeni da budete meu izabranima!
Eto, to je jedna strana, jedan od pogleda na spasenje.
Bolji pogled
Drugi pogled je zauzeo mnogo vri stav. Ova strana je tvrdila
da Bog na krstu nije samo obezbedio sredstvo za spasenje, ve da je na
krstu zaista iskupio ljudski rod. Tako da ono to se odigralo na krstu
nije bilo samo pruanje mogunosti - ve je to zaista bilo iskupljenje.
Ali ak je i ovaj bolji pogled na spasenje imao svojih ogranienja,
jer su govorili da spasenje pre zavisi od ovekove sposobnosti da se
pokaje i prizna krivicu, nego od uzviene injenice da je Bog dopustio
da Njegov Sin, koji ne znadijae greha, nas radi bude uinjen grehom,
da mi budemo pravda Boija u Njemu (2. Kor. 5:21). Da li poinjete
neto da primeujete?
To to je Bog na krstu zaista otkupio ljudski rod, divno zvui za
poetak. On je platio cenu - sa tim svakako nemamo problema. Ali
ovaj bolji pogled nastavlja dalje i kae (i to nedvosmisleno), da spasenje u potpunosti zavisi od ovekove sposobnosti da se pokaje i prizna
krivicu. ta dakle, primeujete? ta to ujete? Ono to ovde vidimo je u
stvari katolicizam serviran u haljinama protestantizma. Vidimo suptilno preformulisanu teologiju: Ako uspem da uinim to... i to... zasluiu Boiju milost - Njegovo spasenje. Ali samo dotle dok inim ovo ili
ono. To je moje pokajanje. Moje priznavanje krivice. Moja dobra dela.
Uzgred, poznajem mnoge ljude, koji veruju da im nije oproteno,
ako neto ne mogu da priznaju. Nadam se da niste propustili da shvatite ovo. Poznajem mnoge ljude koji veruju, da ako neto ne mogu da
priznaju - ili ak sve - nikada im nee biti oproteno. To je drugi oblik
kljune greke arminijanizma. Na kraju krajeva, priznanje nije neto
to inite sa namerom da primite Boiju milost, ve je to zapravo dokaz
- plod - koji pokazuje da je Boija milost ula u va ivot. Fascinira
me to, to je prema Svetom pismu pokajanje dato Boijoj deci. Ovo24
Dva vienja spasenja
ga Bog desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju

pokajanje i oprotenje greha. (Dela 5:31). Ili ne mari za bogatstvo
Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajui da te dobrota Boija
na pokajanje vodi? (Rim. 2:4).
Pokajanje je Boiji dar Njegovoj deci. A priznanje krivice je dokaz
da je Boija milost ula u moj ivot. Sada sam otvoren sa Bogom, jer
uivam u zajednici sa Njime - a ja nemam tajni pred onim sa kim elim
da imam zdrav odnos. No na alost, tako je lako izvrnuti pokajanje i
priznanje i uiniti ih sredstvima za primanje Boije milosti.
Ovaj pogled na stvari je vrlo uobiajen ne samo kod Hriana ve i
meu pripadnicima drugih vera. Znam ljude, koji dre subotu, zato to
veruju da e biti izgubljeni, ako je ne dre na odreeni nain. Drugim
reima, nain na koji dre subotu e odrediti da li e primiti Boju milost ili nee. Ali u stvari, nain na koji oni dre subotu samo pokazuje
da li je Boja milost ve prisutna u njima ili nije.
Jevreji su, kao to moda znate, imali 600 pravila u Mini. Razlog
zato je Bog Jevrejima konano rekao: Uzeu carstvo od vas i dau
ga narodu koji nekada nije bio Moj narod (pogledaj Rim. 9:25,26), i
zato je jevrejskoj naciji oduzeo privilegiju da Njega otkrivaju svetu je
to to su uporno odravali sistem koji je govorio: Ako odri ovih 600
pravila za svetkovanje subote, osigurae Boiju naklonost.
Pavle je ovo opisao u Rim. 9:30-33: ta emo, dakle, rei? Mnogoboci, koji nisu teili za pravednou, postigli su pravednost, i to
pravednost od vere, a Izrailj, teei zakonu pravednosti, nije dostigao
taj zakon. Zato? Zato to nije nastojao da ga dostigne verom, nego delima; spotakoe se na kamen spoticanja, kao to je napisano: Evo postavljam na Sion kamen spoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje
nee se postideti. (arni). Boija milost i naklonost nam dolaze kao
besplatni dar. Ovo se ne moe dovoljno naglasiti. Mi to ne moemo
zaraditi. To se ne moe zasluiti. Ne moemo sebe uiniti dovoljno dobrim za to. Niti moemo uiniti bilo ta, da bi to bilo nae. To je nae, i
to besplatno! Pa zar to ne izaziva olakanje? Zar to nije radosna vest?!
25
Pregled poglavlja
1. ime se Martin Luter bavio dok se krio u zamku u Nemakoj? Kako je to uticalo na obian narod?
2. Koja je bila glavna tema reformacije?
3. Opii teoriju predestinacije, koja je bila povezana sa kalvinizmom.
4. Pregledaj tekstove nabrojane u ovom poglavlju, koji su predstavljali problem kalvinistima.
5. Kako je arminijanizam promaio istinu o Boijoj besplatnoj
milosti?
6. Objasni na koji nain su pokajanje i priznanje povezani sa
Boijim milostivim darom spasenja.
Pitanje za razmiljanje
Na koji nain moete pokazati da cenite Boiji besplatni dar milosti?
Za dalje prouavanje
Da li u Bibliji moete pronai druge tekstove, koji bi kalvinistima
predstavljali problem?
Upotrebite konkordans (npr. Strongs Exhaustive concordance) da
prouite upotrebu rei pokajati se i priznati, kao i varijacije ovih rei
(npr. pokajanje, priznanje) u Bibliji. Budite spremni da podelite ono
to saznate.
26
3. Granica izmeu vere i dela

Beskrajno je velika razlika izmeu poslunosti Bogu jer uivate
u spasonosnoj zajednici sa Njim, i dranja Njegovih zapovesti u nadi
da e vam moda tako Bog biti vie naklonjen, pa ete dobiti od Njega
osmeh umesto grdnje. Mnogo e toga biti reeno kada jednostavno
otkrijete da ste ve primili spasenje - umesto da inite stvari, kako biste ga zaradili ili zasluili. Predivno je iskustvo kada konano shvatite
da ne postoji ni jedna jedina stvar koju moete uiniti da biste bili
spaseni.
Veoma je lako prei granicu izmeu vere i dela. Poznajem ljude
koji su samopravedni u svom razumevanju opravdanja verom. Da, zaista! Tako su ponosni to ovu vanu istinu razumeju toliko bolje od svih
ostalih, da su prekoraili granicu sa vere... na dela. Ovo je verovatno
najvea opasnost sa kojom se svi hriani protestantske tradicije susreu. Protestantizam se i otrgao od ovoga, i upravo zato je postao tako
uticajan i prepoznatljiv pokret.
Vera. Neki misle da ako veruju, ne moraju nita da ine. Ali, iskustvo mi pokazuje, da ulazak u ivot postojane vere predstavlja prilino
veliki izazov. Neprestano moram da preispitujem svoje motive, da bih
bio siguran da neke dobre stvari ne inim da bih primio vie Boije
milosti, nego da ih inim i da sam posluan iz duboke zahvalnosti za
milost, koju mi je On ve podario. Sada naprosto udim da inim ono
to Bog kae da Mu je ugodno.
Ve godinama posmatram ljude i postavljam im pitanje: Zato
ljudima predstavlja toliki problem da ine ono to je Bogu ugodno? I
pronaao sam odgovor na to pitanje. Ako smatram da moram da inim
dobre stvari kako bih obezbedio sebi Boju naklonost, onda u na kraju
zamrzeti Boga - jer mi je zbog Njega ivot postao oajan. Ovo sam zakljuio nakon mnogo godina posmatranja ljudi, koji pokuavaju da izbegnu Boju volju. Ponekad ak trae i moju podrku ili odobravanje za
to. ao mi ih je. Oni jo ne vide koliko je milostiv Bog bio u Isusu Hristu!
Uvek ete prepoznati kad neko nije stvarno i potpuno razumeo
Boiju milost, jer e vam prii i rei: Zna, to je tako teko. Borim se
27
sa ovim, i ovim, i ovim. A znate li ta nikada ne spomenu? Ono to

je Bog za njih uinio u Hristu. Umesto toga, toliko su obuzeti svojim
okolnostima, svojim problemima, svojim ivotnim izazovima i tekoama, da ih nikada neete uti kako govore o tome ta je Bog za njih
uinio u Hristu. Oni govore: Neu uspeti. Bog mi ba i nije naklonjen.
Tako da slobodno mogu sve da uprskam. uo sam na stotine ljudi
kako govore ovo! Zato to misle da Bog nije ba naklonjen njima, nisu
ni oni ba naklonjeni Njemu! Pa zar iko od nas voli da se drui sa ljudima kojima se ne svia?
Ja nisam odgajan kao hrianin, tako da nisam razmiljao na taj
nain - i zbog toga hvalim Boga. Hriani treba da budu naisto u vezi
odnosa izmeu vere i dela - izmeu injenja dobra da bi nas Bog spasio, i injenja dobra iz zahvalnosti to nas je On ve spasio! Ako smo
zbunjeni u pogledu ovoga, u opasnosti smo da upadnemo u isti ablon
u koji su upali i Jevreji iz biblijskih vremena. A ako se to dogodi, liavamo se privilegije da otkrivamo Boga svetu. Jer Boija milost, kao to
smo u prethodnom poglavlju naglasili:
Boija milost se ne moe zaraditi.
Ne moemo nita uiniti kako bismo je zasluili.
Ona nije nagrada za pravilno postupanje.
Ona nije plata za poslunost.
Ona nema osnovu ni u emu to mi inimo!
Milost je bazirana na onome to je Isus uinio. Naa je ak i
ako je ne zasluujemo. Bog ne eka da vidi hoemo li biti posluni i initi dobro pre nego nam da besplatni dar milosti.
Da li je ovo radosna vest? Zar ovo nije najbolja vest svih vremena?
Pregled poglavlja
1. ta je tanka granica izmeu vere i dela?
2. ta moe uiniti kako bi zadrao ravnoteu izmeu vere i
dela u svom ivotu?
3. Zato je toliko teko initi ono to je po Boijoj volji?
28
Granica izmeu vere i dela
4. ta bi te moglo liiti privilegije da Isusa otkriva svetu?

5. ta je radosna vest o istini Boije milosti?
Moe li da se seti situacija u kojima si preao granicu iz vere u
dela?
29
4. Sredstvo ili plod?

ta ako ljudi ne pronau Boiju blagodat u crkvama, koje tvrde
da imaju svetlost? Mogli bi da je potrae na drugim mestima. Mogli bi
da se razoaraju. Ili da sasvim odustanu. Ne mislim da hriani treba
da ive pod teretom krivice, samo zato to su svesni nedoslednosti u
crkvama, koje tvrde da imaju svetlost. Uprkos preprekama ove vrste,
mnogi su zaista pronali Boiju blagodat.
Jako sam zabrinut u vezi ovoga. Izgleda da se mnogi hriani, neki
naivno, neki nenamerno, a neki iz neznanja, preputaju nainu razmiljanja po kome im, ako ne urade ovo, ili se ne usklade se ovim ili
onim merilom, Bog nee biti naklonjen. On nee biti ni zadovoljan niti
srean sa njima. Na alost, neki u senci ovakvog razmiljanja, otkrivaju
da im sveti ivot stalno izmie. A zato? Zato to sveti ivot zadobijaju
samo oni, koji vide i odgovore na besplatnu Boiju blagodat. Tako je
sav ovaj trud prilino apsurdan.
Zato moramo napraviti jasnu razliku izmeu sredstava i rodova. Postoji ogromna razlika; sve zavisi od te dve rei. Da li su sve dobre
stvari koje inimo - da li je naa poslunost Bogu - sredstvo za primanje Njegove blagodati? Ili mi to inimo, jer nam je blagodat Boija ve
besplatno data kroz Isusa Hrista?
Uzmimo na primer pokajanje. To nije neto to moram da uradim,
da bih zadovoljio Boga. Ja se kajem, jer ne elim bilo ta da tajim od
Nekoga ko me bezgranino voli. elim da budem kao otvorena knjiga.
I zaista, apostol Pavle pie u Poslanici Rimljanima: Ili ne mari za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajui da te dobrota
Boija na pokajanje vodi? Sredstva i rodovi - to su potpuno razliite
stvari. Rod je proizvod opet jedne posebne rei - besplatno. inim to
to inim, jer sam besplatno spasen.
Dok prouavamo poslanicu Rimljanima, od sutinskog je znaaja
da razumemo ovo pitanje onako kako ga je i Pavle razumeo. A Pavle
je naravno jasno razumeo razliku izmeu sredstva i roda. To ga je razlikovalo od skoro svake druge osobe novozavetnog vremena. On je
bio beskompromisno usredsreen. A na ta je to bio usredsreen? Da
30
Sredstvo ili plod?
li na stvari koje treba da uini, da bi zaradio Boiju blagodat? Ne. Jer

nisam mislio da znam ta meu vama osim Isusa Hrista, i to raspetog.
(1. Kor. 2:2). Pavle je to jasno video.
Nemojmo dopustiti sebi da budemo uhvaeni u zamku dualistikog shvatanja, po kome sa jedne strane Bog ini neto divno na krstu
- a opet spasenje nekako jo uvek zavisi od nae ljudske sposobnosti da
uinimo ovo ili ono. Kakav je ishod takvog razmiljanja? Ishod je tragian: ostajemo robovi grehu. Ostajemo robovi grehu, tako da nam je
onemoguena i sama stvar za kojom eznemo - sloboda od greha. Zato
to sloboda od greha jednostavno nije ni mogua tj. mi je ne moemo
postii bez Boije blagodati u svojim srcima. Pavle je posvetio itavo
poglavlje, da bi nam pomogao da razumemo da je ovo posledica brkanja sredstava i roda.
Kada otkrijemo da se ne moemo osloboditi od greha, itekako
moemo postati ljuti na Boga. Ljuti, zato to smo i dalje robovi grehu.
Ljuti, zato to izgleda kao da je Bog pred nas postavio uslove za spasenje koje je nemogue ispuniti. Ali ne samo da bismo postali ljuti, ve
bismo takoe bili i obeshrabreni. Budimo sada iskreni. Koliko samo
obeshrabreni moemo postati? Na kraju, moemo pasti i u takvo oajanje da se pobunimo i dignemo ruke od svega. Ali pre toga, moemo
doiveti i neto drugo. Nedostajae nam uverenje - bilo kakva sigurnost u pogledu naeg spasenja. Ovo nas dovodi do jo-jo duhovnog
iskustva u kome - bar kako mi to doivljavamo - neprestano ulazimo i
izlazimo iz blagodati, ulazimo i izlazimo iz spasenja. Pogreimo, i mislimo da smo izgubili blagodat.
Slobodni da pogreimo
Zamislite ovo! Pogreio sam, stoga zakljuujem da mi Bog vie
nije naklonjen. I kako da povratim Njegovu naklonost? Moram da
ispravim greku. Naalost, to se vie trudim da greku ispravim, to
je dublja jama koju sebi kopam. Jer ako moje srce nije nanovo roeno,
ja jednostavno ne mogu da ispravim svoje greke - jer to prosto nije u
meni. Psalmista kae: Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne
mati moja mnome. (Psa. 51:5). Roen sam u bezakonju, zaet u gre31
hu. Sa ovom uroenom sklonou ka zlu, ak i kada elim da inim

dobro, otkrivam da je zlo prisutno u meni i odvlai me na drugi put. Sa
tim se slae i apostol Pavle: Jer dobro to hou ne inim, nego zlo to
neu ono inim. Nalazim, dakle zakon, kad hou dobro da inim, da
me na zlo nagoni. (Rim. 7:19,21).
Zamislite da moje posedovanje Boije blagodati zavisi - samo i
uvek - od moje sposobnosti da uinim ispravnu stvar. Znate, oduevio
sam se onoga dana kada sam shvatio da biti pod Boijom blagodau
ne znai da ne smem vie da pogreim. Da li to zapravo znai da mogu
da pogreim, a ipak ne izgubim Boiju blagodat? Bilo je to kao da je
Bog uzeo veliku bejzbol palicu i udario me tom neverovatnom istinom. Otvori oi - rekao je On: Moja milost nikada nije zavisila od
tvoje sposobnosti da uradi pravu stvar. Ona je izlivena na tebe, iako si
bio grenik. Ba kao to je Pavle napisao u Rim.5:8: Ali Bog pokazuje
svoju ljubav k nama, to Hristos jo kad bejasmo grenici umre za nas.
Ovo je mesto za uzvik oduevljenja!
Neki od vas su moda proveli godine i godine svoga ivota primajui i gubei milost - primajui i gubei spasenje. I svaki put kada
padnete, pokuavate da naete nain da to nekako ispravite. Ali avaj,
otkrivate da ne moete. Ja sam godinama imao ovakvo jo-jo iskustvo.
I svaki put kada sam napravio greku, nisam znao hou li ikad uspeti
da se vratim u Boiju blagodat. Jer nisam dovoljno dobar - dovoljno
dosledan. To je bilo tako obeshrabrujue. Ozbiljno vam kaem, skoro
sam i napustio hrianstvo zbog toga. Zapravo, jednog dana sam izaao napolje i zavikao ka Bogu: Ovako ne ide! A On je ponovo rekao:
Otvori oi! Ja ne traim od tebe nemogue. Nego to traim od Isusa.
Bog je napokon uspeo da dopre do mene. Rekao je: Ja ne traim od
tebe da bude Isus. Samo traim da veruje u Isusa! O, kakvo olakanje - pomislio sam.
Ako ste fokusirani na svoja ljudska dostignua, ili jo gore na
dostignua nekog drugog oveka, neete imati nadu. Imaete samo
jo-jo iskustvo - uzdizaete se i padati, ulaziete i izlaziti iz blagodati, zadobijaete i gubiti spasenje - i sve vie i vie ete se oseati kao
beznadean sluaj. A u ovakvom iskustvu nema ni radosti, ni mira,
32
Sredstvo ili plod?
ni sigurnosti, ni odnosa. Kako moete imati odnos sa Bogom koji vas

spasava samo ako uvek inite pravu stvar, dok vas sa druge strane vaa
priroda vue ka grehu?
Znate, mi nismo bili dobri prema Bogu. I to je oduzelo od toliko dragocenih ljudi svaku sigurnost spasenja. Stoga je za mene veliko
udo to je katoliki svetenik, penjui se na kolenima Svetim stepenicama Lateranske crkve u Rimu, uo glas u svom umu - tako bar kae
predanje. Duh Gospodnji mu je rekao: Pravednik e od vere iv biti!
Potom se Luter vratio svom prouavanju, uzeo pero i na marginama
pored teksta Rim. 1:16,17 napisao latinsku re sola, to znai samo.
Jer se ne stidim evanelja Hristovog; jer je sila Boija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku. Jer se u Njemu javlja pravda Boija iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik e od vere iv
biti. I samo od vere!
Koliko samo ljudi znam, koji su zapoeli svoj duhovni put verom,
a ipak zavrili zaglibljeni u beznadenim ljudskim naporima i delima.
Ipak jednoga dana mnogima postaje jasno: Ja nisam sposoban ni za
jednu istu misao, ni za jedno velikoduno delo, ni za jednu nesebinu
elju. Nisam sposoban da proizvedem ni jedan gram svetosti. ak se i
moji najbolji napori mogu uporediti sa prljavim dronjcima.
To su moji najbolji napori. Kako sam mogao ikada poverovati, da
postoji neto to sam mogao da uradim, da bih ubedio Boga da mi
bude naklonjeniji? Ja to ne mogu. A radosna vest je da i ne moram.
Jer, dok smo jo bili grenici, Hristos je umro za nas. Dok smo bili
bespomoni, dok smo Mu bili neprijatelji, On nas je voleo! Kao to Pismo kae: Jer, u pravo vreme, dok smo jo bili bespomoni, Hristos je
umro za nas bezbonike. Teko da bi neko umro i za pravednika, iako
bi se za dobroga moda neko i usudio da umre. Ali, Bog svoju ljubav
prema nama pokazuje ovako: dok smo jo bili grenici, Hristos je umro
za nas. Koliko emo se pre (vie - Karadi), opravdani sada njegovom
krvlju, kroz njega spasti od Boijeg gneva. Jer, ako smo, dok smo bili
Boiji neprijatelji, bili pomireni s njim smru njegovog Sina, utoliko
pre (vie - Karadi) emo se, pomireni, spasti njegovim ivotom!
(Rim. 5:6-10 Savremeni srpski prevod). To je blagodat.
33
I kada jednom to shvatite, vie nikada niste isti. Nikada vie neete sebi pripisati zasluge za bilo ta dobro to se pokae u vaem ivotu,
jer ete znati da je to Boija blagodat, a ne vi! Bilo koji plemeniti impuls, velikoduno delo, ista misao, sve je to Bog u vama, a ne vi.
Pravednik e od vere iv biti. I samo od vere.
Pregled poglavlja
1. Zato vam je moda teko da iskusite sveti ivot?
2. Kako je Pavle izbegao zamku injenja dela kao sredstava za
primanje Boije blagodati?
3. Koji je tragini rezultat brkanja sredstva sa rodom? Koje su
verovatne posledice toga?
4. Kako Bog gleda na pogreke koje uini? Koje je Njegovo reenje za tebe?
5. ta je Luteru dalo sigurnost spasenja?
Kako radosna vest prikazana u ovom poglavlju sada utie na vas?
34
5. Izvor naeg mira

Jednom sam se tako naljutio na Boga, da sam Mu rekao kako vie
neu da radim za Njega. Nikome vie neu govoriti o Tebi - rekao sam.
Ali ono to posebno volim kod Boga jeste Njegov neverovatni smisao
za humor. Ve sledeeg jutra mi je doveo mladog narednika u uniformi,
koji je pokucao na moja vrata. Da? - odgovorio sam. Pa, - zapoe
on: neko mi je rekao da doem kod vas, i da ete mi vi pomoi da pronaem spasenje. Doao si na pogreno mesto, - rekao sam mu: ja ne
mogu da ti pomognem. I meni samom je potrebna pomo! Ali rekli
su mi, da ete mi vi pomoi. Blago tebi onda! - ljutito sam mu uzvratio. Ali, molim vas! Ja sam izgubljen! - zavapio je mladi narednik.
I znate ta? Nisam mogao da se oduprem. Pokazao sam mu put
spasenja. Zatim sam izaao napolje, stao pod zvezdano nebo i pokajao
sam se. Oprosti mi, Boe, to sam tako glupo razmiljao - rekao sam
Mu. A On je uzvratio: Ne zaboravi da sam jednom progovorio i kroz
magare. Ja niime nisam ogranien. Ba Ti hvala na tome! - odgovorio sam.
Svi smo mi iskusili svoje ute minute. Nego, znate li ta mi je
Bog rekao te veeri posle ovog iskustva? Nadam se da shvata da nisi
otpao od blagodati zbog ovoga - kao da mi je govorio Njegov glas. Pa
to je predivno! - uzvratio sam: kako samo moe i dalje da me voli?
Na to mi je odgovorio: Zato to se Moja ljubav ne zasniva na tome da
li ti uvek radi pravu stvar ili ne. Ja te jednostavno volim. Voleo sam te
dok si bio grenik, dok si bio pobunjen, dok si bio bespomoan i dok si
Mi bio neprijatelj. Volim te, jer Ja sam ljubav. Ja tebe ne volim zato to
si uinio neto dobro. A istina je, da i kada uradi neto dobro, to nisi
ti. To sam ustvari Ja! Kako sam samo slabo razumeo Boiju blagodat.
Kako vi stojite sa verom u ovom trenutku? Sa jedne strane vidimo dela vere. Dok sa druge strane, po Pavlovim reima, vidimo dela...
ega? Dela zakona. Mislimo dakle, da e se ovek opravdati verom,
bez dela zakona. (Rim. 3:28). Doznavi da se ovek nee opravdati
delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista
Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se
35
delima zakona nikakvo telo nee opravdati. (Gal. 2:16). Kada Pavle
koristi izraz dela zakona, jasno je da misli na dela - stvari koje inite
u pokuaju da primite Boiju blagodat. Sa druge strane, dela vere su
stvari u vaem ivotu, koje su posledica primanja Boije blagodati.
ta mislite, zato je Martin Luter imao problema sa Jakovljevom
poslanicom? On ju je nazvao prava slamnata poslanica. Slamnata,
zar to ne zvui smeno? Ali tako je Luter opisao Jakovljevu poslanicu.
Hteo je da kae, da u njoj nema nieg vrstog. Koliko god da je bio
brilijantnog duha, Luter ipak nije shvatao da Jakov govori o delima
vere - Jer, kao to je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih
dela mrtva. Poto je Pavle imao obraun sa jevrejskim legalistima, on
je dela posmatrao u odnosu na zakon. Pavle je imao oko sebe itavu
jednu naciju, koja je pokuavala da dokae Bogu kako zasluuje Njegovu blagodat. Pripadnici te nacije su - bar kako su oni to videli - bili
pravedniji, svetiji i istiji od drugih. Ali u stvarnosti oni to nisu bili! I
tako je Luter pogreno razumeo Jakovljevu poslanicu. Dugo ak nije
hteo ni da je ita. A poto ju je proitao, odbacio ju je. ak ni sam veliki
reformator nije uspeo da uvidi, da Jakov jednostavno gleda na dela iz
drugog ugla. Jakov je govorio o delima, ali ne o delima kao sredstvu
kojim se spasavate, ve o delima kao manifestaciji vere koju imate.
Izbegavanje krajnosti
Od ivotnog je znaaja razumeti pravi odnos izmeu vere i dela.
Od ivotnog je znaaja razumeti besplatnu Boju blagodat. Od ivotnog je znaaja stei uravnoteeno razumevanje spasenja i opravdanja
verom, a izbei krajnosti.
U borbi za razumevanje velikih biblijskih istina vie protestantskih organizacija je po milosti Boijoj sauvano od zamki obe krajnosti
- kalvinizma i arminijanizma. Iako su otkrili da je arminijanizam vie
u skladu sa Boijom Rei, ipak nisu prihvatili da ovek moe da na
bilo koji nain zaslui Boiju blagodat. Naalost, tragino je to se jo i
danas mnogi hriani sapliu o zablude arminijanizma, pa rade stvari ak i dobre stvari - iz pogrenih motiva! A u tome nema slobode. Nema
radosti. Nema mira.
36
Izvor naeg mira
U devetnaestom veku je jedan broj iskrenih hriana u Novoj Engleskoj i drugim delovima sveta imao intenzivne borbe upravo sa pitanjima koja razmatramo u ovom poglavlju. Ponekad bi ostajali budni po
celu no pokuavajui da shvate opravdanje verom. Bog je na udesan
nain uspeo da okupi na jednom mestu vernike razliitih denominacija, kao to su baptisti, metodisti, luterani, katolici, anglikanci, prezviterijanci... Nakon to bi se svi zajedno molili i diskutovali, otkrivali bi
zamke arminijanizma. Uzimali su samo dobro iz njega, dok nisu doli
do velianstvenog razumevanja opravdanja verom.
Bog ne samo to je pojasnio njihovo razumevanje spasenja blagodau iskljuivo kroz veru - Jer, milou ste spaseni, kroz veru i to nije
od vas, dar je Boiji (Efe. 2:8) - nego im je na narednim okupljanjima,
sve vie skretao panju na drugi dolazak (advent) Isusa Hrista i na
proroke knjige Danila i Otkrivenja. Kako je ova grupa vernika poela
da se razvija i umnoava, neke kolege iz crkava u koje su nekada ili su
poeli da ih nazivaju adventistima. Ustvari, ovo je bio nastavak ranije
zapoete reformacije, jer je ovim vernicima u devetnaestom veku Bog
otkrio jo neke istine, koje su bile sakrivene za vreme mranog srednjeg veka.
Mi ne moemo zaraditi blagodat

Uzgred, postoji jako dobar razlog zato ne moemo zaraditi Boiju blagodat. A to je to nam On ne moe dati vie blagodati nego
to nam je ve dao! Tako da ne moemo zaraditi vie. Bog nam je besplatno dao sve to Njegova blagodat ima da ponudi. A ipak, borba
oko ovog besplatnog dara Boije milosti se nastavlja i danas. Borba
jo nije zavrena, iako je poruka razjanjavana ve mnogo puta. Da li
ste primetili - posebno tokom poslednjih dvadeset ili trideset godina broj onih koji pokuavaju da nam ponovo skrenu panju na potpunost
pravednosti kroz veru? To nije sluajno. Izgleda da je Bog reio da se
postara da niko od Njegove dece ne propusti priliku da shvati, kako je
apsolutno velikoduan i milostiv On bio u Isusu Hristu.
Zato postavite sebi ovo pitanje - da li pokuavate da uinite bilo
ta da biste zaradili, ili stekli, ili dokazali Bogu da zasluujete spasenje?
37
Zapitajte se to upravo sada. Razmislite malo o svom ivotu - svom ivotnom stilu. Jer ako pokuavate da na bilo koji nain zaradite ili zasluite spasenje, poslanica Rimljanima e vam se smelo suprotstaviti. Da
li inite bilo ta iz elje da zadobijete Boiju ljubav, Njegovu blagodat,
Njegovo odobravanje, ili da na Njega ostavite utisak koliko ste uzrasli,
kako vam dobro ide, ili kako ste dostojni spasenja? Bilo ta? Ako to inite, spotakli ste se o vekovima staru filozofiju, koja je preteno vladala
umovima itelja ove planete kroz gotovo celu ljudsku istoriju. Pa, ako
vam se ve to i dogodilo, apostol Pavle eli da vam u Rim. 5:1 postavi
izazov. Iako e vam svet rei da se unutranji mir pronalazi na nekom
od seminara na kojima vas ue kako da pogledate u sebe, ili moda da
kontaktirate neke od svojih pokojnih predaka, ili da moda promenite
neto u svojim meuljudskim odnosima - ipak mir sa Bogom dolazi
samo kroz naeg Gospoda Isusa Hrista. Dakle, ako vam upravo sada
u ivotu nedostaje mir, to je stoga to Isus nije centar vaeg ivota. elim da vam ove rei odzvanjaju u uima: Opravdavi se dakle verom,
imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista. (Rim. 5:1).
Neki od vas znaju da se termin opravdanje (na engleskom justification) koristi pri radu u tampariji. Kada su i leva i desna strana
stupca savreno poravnate, kae se da su opravdane - dovedene su
pod savrenu vertikalu. A osnovno teoloko znaenje ove rei na grkom - originalnom jeziku Novog Zaveta, je opravdati ili proglasiti. Znai ne uiniti pravednim, nego proglasiti pravednim. I ako
se setimo prethodnog primera sa papirom u tampariji, moemo rei i
pravilno postaviti.
Neverovatno radosna vest je - zapazite vreme opravdavi se - da
je opravdanje ostvarena injenica. Da, poto smo opravdani ...dakle,
verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista. Dakle, vera je povezana sa Isusom! Ona je kroz Isusa! Bog je uinio neto
u Isusu, to Mu je omoguilo da vas pravilno postavi. Vi ste stupci sloenih slova u tampariji. Kada se tako sloene rei prislone uz ravnu
ivicu - koja predstavlja standard Boije pravednosti - one dolaze u savreno poravnanje. One su opravdane! A tako ste i vi! I elim da vam
kaem da nikada, ali nikada, neete moi neto da dodate ili da pobolj-
38
Izvor naeg mira
ate taj standard. U Boijim oima ste sveti kao to je i sam Isus svet. U
Isusu Hristu vi ste potpuno usklaeni sa celim Boijim zakonom. Tako
vas Bog vidi. I to je na izvor mira po apostolu Pavlu.
Imati dovoljno novca u banci? To nije izvor pravog mira. Znam
ljude koji imaju puno novca u banci, ali nemaju mir. Imati sve stvari
koje ovaj svet moe da ponudi? Ni to uopte nije izvor mira. Mir znai
znati i verovati, da je ono to je Bog uinio kroz Isusa, Njemu omoguilo da uzme va stubac rei i prisloni ga uz svoj savreni lenjir - svoj
standard pravednosti - i proglasi vas savrenim kao to je i On savren.
Kada vidite taj standard, vi ponete da oajavate kako niste u mogunosti da se poravnate tj. opravdate. Ali Bog vam kae: U Isusu vi
ste ve opravdani! A kad saznate i poverujete da ste u Isusu ve opravdani, doiveete Njegov duboki oseaj mira, u kakvim god okolnostima da se nalazite. Boija ljubav prema nama je neverovatna! Zaista
neverovatna!
Pregled poglavlja
1. ta je osnova Boije ljubavi prema nama?
2. Opii razliku izmeu dela zakona i dela vere.
3. Kako su vernici devetnaestog veka, koji su se sakupili iz razliitih denominacija, izbegli zamku arminijanizma? Zato su ti
vernici dobili etiketu - adventisti?
4. Kako moe doiveti mir u svom ivotu? (Vidi Rim. 5:1).
5. ta znai biti opravdan?
6. Kako su povezani mir i opravdanje?
7. Kako te Bog vidi?
39
6. Spasenje ostvarena injenica i

proces koji je u toku
Sada se pripremite na veliku izjavu ovog malog poglavlja. Evo je:
Prema spisima apostola Pavla spasenje je u isto vreme i ostvarena injenica (opravdavi se) i proces koji je u toku. esto govorimo ljudima da dou Isusu takvi kakvi jesu, ali ja im uvek kaem: Preraunajte
koliko e vas to kotati, jer neete ostati takvi, kakve vas je Bog zatekao.
Onog trenutka kada poverujete u ono ta je Bog uinio u Isusu da bi
vas spasao, to ve ostvareno spasenje ulazi u vas kroz Svetog Duha, i
postajete uesnik u venom ivotu. I nikada vie niste onaj stari.
Ovo je veoma vano. Zato je Pavle stavio neverovatan naglasak na
oba dogaaja - i na Isusovu smrt i na vaskrsenje. Hristova smrt je sredstvo, kojim uestvujemo u Njegovom ivotu - i sve to verom postaje
nae. Otvoreno govorei, sve dok odbijamo da prihvatimo spasenje kao
ve ostvarenu injenicu, bie nam uskraena i prednost uestvovanja
u spasenju kao tekuem procesu. Zato to se Hristov ivot daje samo
onima koji shvataju i cene ono to je Bog ve ostvario kroz Hristovu
smrt. Da li sada vidite zato je ovo tako velika izjava, tako mona ideja?
Neki ljudi ele samo onaj deo spasenja koji obezbeuje Bog. Oni
ele samo korist od Hristove smrti, i tu se zaustavljaju. Oni ele spasenje kao ostvarenu injenicu, ali ne vide vanost spasenja kao tekueg
procesa. Ali ako elimo da u potpunosti iskusimo spasenje, moramo
uzeti sve to ide u paketu. Biti spaen ne znai biti pasivan. Istina je da
se spasenje zasniva na jednom dovrenom delu. Ali, kada zaista prihvatimo tu injenicu, isti onaj Isusov ivot - kojim je iveo ovde na
Zemlji - ulazi i u nas, i mi postajemo sve sliniji Hristu.
Dakle, kad sretnemo ljude koji su postali hriani, a ipak nisu doli do pobede u svojim ivotima i nemaju iskustvo tog tekueg procesa, ta odmah znamo? Znamo, da oni nisu shvatili ni ono to je ve
ostvareno. Jer upravo je nerazumevanje i neprihvatanje dela, koje je
Isus ostvario na krstu, ono to onemoguava ljude da budu povezani sa
ivotodavnim okotom.
40
Spasenje ostvarena injenica i proces koji je u toku
Nerazumevanje dela koje je Isus ostvario na krstu, spreava nas

da u potpunosti razumemo spasenje. Zato je moda najbolja navika
koju bi svako od nas mogao da razvije, da svakodnevno provedemo
sat vremena u razmiljanju o krstu, posmatrajui ta je Isus ostvario na
njemu u ljudskom telu. Pavle se najpre koncentrie na to ve ostvareno
delo spasenja - ono to je Isus postigao za nas na krstu. A zatim nam
otvara vrata da razumemo i drugi deo spasenja - proces koji je u toku.
Ostvarena injenica i proces koji je u toku. Spasenje obuhvata i
jedno i drugo. Zato? Zato to se oboje nalazi u jednom oveku - Isusu
Hristu. A kada primimo Isusa, mi ne primamo samo ono to je On
ve uinio za nas, nego i ono to On nastavlja da ini u nama svojim
pobedonosnim ivotom kroz Svetoga Duha.
Sagledajmo to iz drugog ugla: ne moemo da uivamo u daru Isusa kao naeg Spasitelja od greha - ako Ga takoe ne prihvatimo i kao
svog Gospoda(ra). On je i jedno i drugo. Dakle, kada pozovemo Isusa
u svoja srca i ivote, mi ne primamo samo Njegovo oprotenje greha,
ve takoe i silu Njegovog vaskrslog ivota, da posluamo Njegovu volju za nas.
Evanelje je sasvim opravdano nazvano radosna vest!
Pregled poglavlja
1. Koje su dve faze spasenja?
2. ta se desi kada ljudi razumeju i prihvate ono to je Bog uinio u Isusu da bi ih spasao?
3. ta moe omesti hriane da u potpunosti iskuse ovaj tekui
proces rasta i pobede?
4. Koja svakodnevna navika ima presudni znaaj za pobedonosni hrianski ivot?
5. ta Pavle podrazumeva pod Boijom silom u 1. Kor. 1:18?
A ta je sa 1. Kor. 1:23,24?
41
7. Istina koja potresa svet

Kao to je opisano u prethodnom poglavlju, spasenje se sastoji iz
dva dela - onoga to je Isus na krstu ve postigao za nas, i onoga to On
svakodnevno ini u nama. Neophodno je da jasno shvatimo ta Biblija
ui o spasenju. Moda nijedan drugi biblijski pisac to nije tako jednostavno objasnio kao apostol Pavle u poslanici Rimljanima. Stotinama
godina posle njega, ovo jasno izlaganje o prekrasnoj i besplatnoj Boijoj milosti se pokazalo kao klju za susret vekova zablude sa istinom.
U ovom poglavlju elim da se ponovo vratim na vreme koje smo
dotakli u ranijim poglavljima, vreme u kome je biblijska istina o spasenju bila poduavana i propovedana sa do tada nevienom silom. To
znaajno vreme nazvano je reformacija. Vie od hiljadu godina pre reformacije, katolicizam je dominirao u religijskom svetu. Iako je u crkvi
bilo mnogo dragocenih tragalaca za istinom, njen sistem lanih uenja
je gurnuo svet u duhovnu tamu. Zato? Zato to je bio zasnovan na
postavci, da grenici na neki nain mogu da zarade ili kupe milost.
Uspostavljen je itav sistem u kome su grenici poduavani da preko
svetenika uestvuju u svetim tajnama, kako bi primili Boiju milost.
Misa (euharistija) je naravno, bila najvanija sveta tajna. Drugo sredstvo za dobijanje milosti bilo je pomou oprotajnica - plaanja doprinosa kako bi se za neku osobu skratilo vreme boravka u istilitu za
hiljade godina. Pokora (ili ispovest) je bila jo jedno od sredstava za
pribavljanje milosti.
eleo bih da napomenem, da mi svoje grehe ne ispovedamo da
bismo primili milost od Boga. Bolje reeno, mi se ispovedamo jer smo
ve besplatno primili Njegovu milost! eleo bih da napomenem i to,
da kada ponovo padnemo u greh, mi se ne ispovedamo niti kajemo da
bismo povratili Boiju naklonost, jer je ona ve besplatno naa! Kod
mnogih hriana ovo nije popularno uenje, jer esto misle da e imati
Boiju naklonost ako urade pravu stvar. Verovatno je i veina ljudi, sa
kojima sam ja povezan, u tom taboru.
Tako je Bog u svojoj beskrajnoj mudrosti podigao Lutera, neverovatnog oveka - grubog, prostog katolikog kaluera - ali oveka
42
Istina koja potresa svet
upornog i velikog duha. Prema tradiciji, Luter se na kolenima penjao

uz Scala Sancta ili Svete stepenice, kada je zauo Boiji glas kako mu
govori - citirajui tekst iz Rim. 1:17 - Pravednik e od vere iv biti.
A zato se Luter na kolenima peo uz te stepenice? Da odradi pokoru, kako bi zaradio privilegiju da ga Bog ponovo gleda sa naklonou.
Prema tradiciji, on se na pola puta zaustavio i rekao: ta ja to radim?
Ako e pravednik od vere iv biti, zato puzim ovde pokuavajui da
uverim Boga da sam dostojan Njegove milosti?! I tako se on vratio kui
i na margini Biblije, pored Rim. 1:17, napisao latinsku re sola - to znai samo. Pravednik e iveti samo verom, nezavisno od dela zakona!
Nakon skoro 1000 godina duhovne tame unutar crkve, Luter je
ugledao svetlost! Naravno, nije shvatao da e napasti itav zvanini
verski sistem. Nije nikada planirao da to uini. Samo je bio uzbuen,
kao svako ko shvati da je Boija milost besplatna - da ne morate provesti ceo ivot ubeujui Boga u neto o sebi, za ta i sami znate da nije
istina! Sve se svodi na to. I Luter je bio osloboen.
Ostajem pri tome

Osim roenja, ivota, smrti, vaskrsenja i trijumfalnog vaznesenja
Isusa Hrista, mislim da nije bilo znaajnijeg trenutka u istoriji do onoga, kada je Luter smelo stajao za svoju veru. Na saboru u Vormsu Luter
je stao pred najuzvieniji zamislivi skup - kraljeva, vladara, biskupa,
careva - i jasno objavio svoja ubeenja. Moete me optuiti za ta god
elite, - rekao je: ali ja se drim Boije Rei. Ostajem pri tome i ne
mogu drugaije. Ako Boija Re kae da je Njegova milost besplatna,
onda je besplatna. A to znai da je itav va verski sistem u suprotnosti
sa Boijom Reju.
Naravno, Bog je bio sa Luterom i izborni saski knez ga je sakrio
u svoj zamak na oko godinu dana, gde je Luter preveo Novi Zavet na
nemaki jezik, i uredio da se preda u ruke narodu. Moda je najvei
Luterov doprinos bio taj to je Bibliju uinio dostupnom, ne samo crkvenim voama, ve svima. Tako je nastao protestantizam. A iz reformacije, koja je iznedrila protestantizam, potekla su dva glavna uenja.
Jedno je bio kalvinizam, a drugo arminijanizam.
43
Kalvinizam je uio da Bog zapravo nikog nije otkupio na krstu

- nego je samo omoguio spasenje. Pa ak je i ta mogunost bila rezervisana samo za aicu ljudi - izabrane. Drugim reima, svi ostali su
u startu bili osueni. Kalvinistima predstavljaju veliki problem takozvani univerzalistiki tekstovi (pogledaj primere navedene u drugom
poglavlju), jer ue da je spasenje za sve ljude - da ko god eli, moe da
doe - da je spasenje za sve koji veruju.
Na suprotnoj strani u ovoj raspravi, arminijanska teorija je bila u
prednosti. Jer arminijanizam je govorio: Ne, Bog nije samo omoguio
spasenje na krstu, On je na krstu zaista i otkupio sve grenike. Mnogi
hriani se vrsto dre ovoga. Ali, arminijanizam je uio da spasenje
zavisi od ovekove sposobnosti da prizna i da se pokaje. Tako da jo
jednom susreemo uenje, ali ovoga puta u protestantskom umesto u
katolikom ruhu, da milost mogu da steknem, ako sam u stanju da
priznam i pokajem se.
Kako da znate da li imate ili nemate posla sa tom teorijom? Mogli
biste me na primer sluati, kako itav sat neprekidno priam o smrti
Isusa Hrista, a i dalje se pitati: Ali koji je moj deo u svemu ovome? I
ako je to ono to mislite u sebi, jo uvek ste na pogrenom putu, jer dok
se mi ne izmaknemo dovoljno, ne moemo videti koliko je Bog bio milostiv u Isusu Hristu; ne moemo videti ono to nam je ve besplatno
dao kroz Hristovu smrt. Pa ak i kad to shvatimo i prihvatimo, to nam
i dalje nee predstavljati istinski blagoslov, sve dok takoe ne vidimo i
ono ta nam Bog besplatno nudi kroz Isusov ivot!
Molim vas, nemojte se ograniavati na svoju ulogu u svemu ovome.
Naravno, naa je uloga da se verom uhvatimo za ono to nam je On ve
dao, kao i za ono to nam On nudi. Ali imam novost za vas. ak i to je
Boiji dar! To je Boija blagodat. I kada razumemo ta je ustvari blagodat, neemo nikada, nikada traiti priznanje ni za ta, pa ni za duhovni
rast koji se odvija u nama. Prepoznaemo da je Bog dao svoju blagodat
bez obzira na nas, nezavisno od nas, dok smo mi zapravo jo bili grenici.
Zato vam ozbiljno kaem, ako upranjavate teologiju koja vam
daje i najmanje priznanje za dobro koje se deava u vama, moete biti
sigurni da ste skliznuli u neki oblik spasavanja delima, iako on moe
44
nositi ime koje fino zvui kao metodista, prezviterijanac, luteran, pravoslavac, baptista, evanelista, fundamentalista ili rimokatolik. Ni jedno uenje ili propovedanje da milost zavisi od ovekove sposobnosti
da odgovori na nju, nije biblijska istina o spasenju.
Kako je samo znaajan bio istorijski trenutak kada je Luter jasno
sagledao ovu biblijsku istinu. Poto je bio deo tog sistema koji je vladao
svetom oko 1000 godina, prosto je neverovatno da je Luter uopte i
shvatio da je do tada bio posveen uenju o milosti koje nije biblijsko!
Naravno da Bogu pripada sva slava i za taj sutinski vaan momenat.
Kada je Luter otkrio i podelio sa drugima ovu istinu o besplatnom spasenju milou, to je potreslo itav religiozni svet. I danas, dok vi i ja to
ponovo otkrivamo, i na svet doivljava potres.
Mnoge crkve iz devetnaestog veka, koje su izrasle iz pokuaja da se
rasvetli pitanje spasenja, zakoraile su u radosno razumevanje besplatne milosti (spasenje kroz veru, koja deluje), iako neki njihovi lanovi
nisu iskusili pobedu nad grenim navikama u svakodnevnom ivotu.
Sa druge strane, izvestan broj crkava nije uspeo da shvati ta podrazumeva besplatna milost i njihovi lanovi su ostali zbunjeni meavinom
legalizma (spasavanja delima) i jeftine milosti (spasenja bez dela).
Odnos uraunate i date pravednosti

Koja je druga re za pravednost? Svetost. Uraunata pravednost
je kada Bog milostivo izjavljuje: Pripisujem ti Hristovu savrenu pravednost. Odnosiu se prema tebi kao prema svetoj osobi. Dok je data
pravednost kada zaista doivljavate prisustvo Duha u sebi i kada vam
je dat Hristov um. Bez obzira da li je pravednost uraunata ili data, ona
je uvek 100% pravednost Isusa Hrista. ovek nikada nije bio u stanju
da ostvari ak ni deli nje. Uvek je to Isusova pravednost.
Najvea bitka u istoriji hrianstva vodila se oko istine o opravdanju verom. Ta borba se nastavlja i danas. ta mislite zato se bitka vodi
ba oko ovog pitanja? Zato to je ova borba ukorenjena u ljudskom
srcu, koje je po prirodi sebino. A to prirodno srce eli neko priznanje
- neku zaslugu. Ljudski je teiti da sebi pripiemo neku zaslugu. Mi
mislimo da i mi moramo neto uiniti.
45
Crkve esto ulaze u ozbiljne sukobe oko pitanja kojima pridaju

najvei znaaj, kao to su rukopoloenje ena ili homoseksualaca; da
li se crnci mogu ukljuiti u svetenstvo; ili da li je duhovni autoritet
dodeljen Hristovom duhovnom telu ili hijerarhijskoj strukturi crkvene organizacije. Koliko god da su ova pitanja vana, ona su minorna
u poreenju sa temom koja ima veu teinu od svega to bi trebalo
da zaoukuplja vernike svih veroispovesti, a to je ispravno razumevanje
naina na koji Bog svojom milou spasava grenika kroz veru u ivot,
smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. U biblijsko vreme Isus je izazvao Jevreje
da pravilno postave prioritete u ovim stvarima, kada je rekao: Teko
vama knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od metvice, od
kopra i od kima, a ostaviste to je najpretenije u zakonu: pravdu, milost i veru; ovo je trebalo initi, a ono ne ostavljati.
Predivno je kada istina o opravdanju verom postane jasna. Neki
se odueve i kau: Slava Gospodu! Po prvi put u ivotu se oseam
slobodno u Hristu! Nisam slobodan da odem i greim, nego sam slobodan da se sada radujem sa sigurnou u spasenje! Ali ostali u crkvi
samo to ne kau: Izvadimo oruje! Pobijmo ih! Fascinira me, koliko ova tema uzburkava duhove! ak i danas to moete zapaziti. Samo
propovedajte u lokalnoj crkvi na ovu temu, i dok e neki ljudi padati
niice slavei Boga, drugi e vas gledati i rei: Dakle, kada si ti to napustio hriansku veru?!
Hrianstvo nasuprot popularne psihologije

Hrianstvo nasuprot svim uenjima savremene i popularne psihologije govori ljudima da je u redu prihvatiti injenicu da si bezvredan - da te je greh uinio bezvrednim, beskorisnim, nesposobnim da
sam sebi pomogne.
Kako samo treba da budemo zahvalni to nas Bog ne smatra bezvrednima! On u nama vidi vrednost. Uprkos naem palom stanju, On
ezne da ima blisku zajednicu ljubavi sa nama. Njegova enja za nama
je tako velika, da je rtvovao i svog Sina, kako bi popravio na grehom
naruen odnos! Ali, u redu je ako priznajem injenicu da sam crv! U
Psalmu koji mnogi uenjaci smatraju mesijanskim, David je zapisao
46
rei koje se mogu pripisati samom Hristu: A ja sam crv, a ne ovjek;

podsmeh ljudima i rug narodu. (Psa. 22:6). A Isaija je, kada je dobio viziju o naem svetom Bogu, uzviknuo: ... Jao meni! Pogiboh, jer
sam ovjek neistih usana, i ivim usred naroda neistih usana, jer cara
Gospoda nad vojskama videh svojim oima. (Isa. 6:5)
Kad jednom vidite Boiju slavu, vie i ne pomiljate da za sebe traite priznanje, potvrdu, zaslugu, jer ste uvideli neverovatnu razliku, jer
znate da je sve to ste ikada iz ljubavi uinili za drugoga, oduvek ustvari
bio Hristos u vama. S Hristom se razapeh - kae Pavle: ja vie ne
ivim nego ivi u meni Hristos. A to sad ivim u telu, ivim verom
Sina Boijega kojemu omileh, i predade sebe za mene. (Gal. 2:20).
Ovde ujemo najsmelijeg oveka u Novom Zavetu kako kae: Ne ja,
ve Hristos! On ne eli da sebi pripie ni mrvicu zasluga.
Naravno, prihvatanje arminijanizma je mnoge liilo sigurnosti.
Oni postaju ljuti na Boga, i dalje su robovi greha, nedostaje im radosti
i mira, i zavravaju sa jo-jo efektom. Oni su as u blagodati, as izvan
nje. A kada padnu ili pogree, ili se upuste u greh, ta poinju da veruju? Izvan blagodati sam. Ja sam izgubljen. Ovo se danas veoma esto
deava. Pa kada se to desi, zavrite govorei: Ba me briga! Nikada
neu biti dovoljno dobar, pa zato bih se i dalje trudio? A sve zbog
nerazumevanja da Boija milost nikada nije zavisila od toga koliko ste
dobri! Jer po svojoj prirodi vi i niste dobri! Nikada niste mogli da zaradite milost, da je kupite ili da uinite ita ime biste je zasluili! Ona
je apsolutno besplatna!
Razlog to ne moramo da ubeujemo Boga da nas jo vie voli, je
taj to je On ve dao sve to je mogao dati! Njegova ljubav prema nama
NE zavisi od naih dela. Ponekad nam je teko da ovo razumemo i prihvatimo, jer su i naa ljubav prema drugima i ljubav drugih ljudi prema
nama esto zasnovane na zasluivanju.
Opravdanje verom je veliko pitanje sa kojim se vernici stalno moraju rvati. Pokreti - u kojima je razjanjeno pitanje opravdanja verom su esto napadani poto sotona pokuava da sprei irenje dobre vesti,
a koja ima silu da menja ivot. Protivnici ove radosne vesti se mogu
pojaviti i unutar crkve, poto oni koji su odluni da uvrste zabludu
47
o spasavanju delima, trae nain da potkopaju pravo znanje o Boijoj

spasonosnoj milosti.
Svaka crkva, koja nastoji da razjasni pitanja o spasenju milou
kroz veru, bie obeleena intenzivnim raspravama, prevratima, pa i
podelama. I kao rezultat toga, mnogi vernici postaju toliko posvetovljenji, da se vie i ne mogu razlikovati od sveta. Drugi odlaze u suprotnu krajnost, ba zato to se boje da ne urade pogrenu stvar.
I na kraju, crkva e opstati ili pasti u zavisnosti od toga kakvu
odluku donese po ovom pitanju. Zato danas postoji ogromna potreba
za propovednicima pravednosti, koji e lanovima svojih zajednica zarobljenima u svoje ivotne navike - nositi poruku o Boijoj oslobaajuoj sili i spasonosnoj milosti.
Elen Vajt, moj omiljeni hrianski pisac, je tako dobro to sroila u
svojoj knjizi Vaspitanje, str. 57: Najvea potreba sveta je potreba za ljudima - ljudima koji se ne daju ni kupiti ni prodati, ljudima koji su u dubini
svoje due poteni i asni, ljudima koji se ne boje nazvati greh njegovim
pravim imenom, ljudima ija je savest verna dunosti kao magnetna igla
polu, ljudima koji e stajati na strani pravednosti makar se i nebo sruilo.
Pregled poglavlja
1. ta je gurnulo svet u duhovnu tamu mranog srednjeg veka?
2. ta je Bog otkrio Luteru, dok je pokuavao da zaradi Boiju
milost penjui se na kolenima uz stepenice u Rimu?
3. Koji je stav Luter zauzeo pred verskim i politikim voama
svoga vremena?
4. Po emu moe da zna da li si naseo na pogreno shvatanje,
po kome Boju blagodat moe zasluiti ili kupiti?
5. Zato nikada ne treba da trai priznanje za svoj duhovni
rast?
6. Koja je druga re za pravednost?
7. Koja je razlika izmeu uraunate i date pravednosti? ija je
to pravednost?
8. Za razjanjenje kog pitanja se sve do danas vode borbe u hrianstvu?
48
9. Zato se vodi takva borba oko opravdanja verom? Gde se nalazi koren te borbe?
10. ta je u redu da izjavi o sebi kao hrianin? Navedi starozavetnog i novozavetnog biblijskog pisca koji bi se sloili sa
tobom.
11. ta bi moglo biti uzrok najeih sotoninih napada na crkvu
ili grupu vernika, ak i od strane ljudi iz same te crkve?
Trai od Boga da ispita tvoje srce, kako bi ti pokazao da li trai
ikakvo priznanje za svoje spasenje i napredovanje u pravdi.
49
8. Budui da jesmo... biemo

Bacimo jo jedan pogled na Rim. 5:1: Opravdavi se dakle verom (zapazite vreme; to je ve ostvarena injenica) ... opravdavi se
verom, imamo mir sa Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.
Mir sa Bogom nije zasnovan na naim trenutnim okolnostima,
niti na naem duhovnom napretku, a svakako ne ni na injenici da
sada vie ne radimo neke stvari koje smo ranije radili. Ponavljam, mir
sa Bogom ne zavisi od okolnosti u kojima se nalazimo. Okolnosti mogu
da se promene! Moda je neko ko ovo ita pred bankrotom, neko drugi
pred razvodom, a neko ima dete sa ozbiljnim emocionalnim problemom... Mislim, svi se suoavamo sa raznim stvarima u ivotu, zar ne?
Moda vam se ceo svet okrenuo naopako, ali radosna vest je da
va mir sa Bogom ne zavisi od okolnosti. Va mir sa Bogom se zasniva
na ve utvrenoj injenici, a ta injenica je ostvarena samom smru
Isusa Hrista. Zato ljudi ije se okolnosti dramatino promene, ne moraju da izgube svoj mir, poto znaju da ono to imaju nije neto to su
zasluili, zaradili, ili emu su bilo kako doprineli. To je neto to im
Bog daje besplatno kroz Svoju blagodat.
Prelepa poruka koju je Bog dao iskrenim tragaocima za istinom
u devetnaestom veku bila je, da je spasenje istovremeno i ostvarena injenica i proces koji je u toku. Ono je i jedno i drugo! A ove dve stvari
su objedinjene u smrti i vaskrsenju Isusa Hrista.
Kako se Bog postarao, da iskrenim tragaocima ovo ne promakne?
Koju biblijsku istinu je Bog dao ovim pionirima, kao garanciju da im
nee promai ova posebna istina?
Dok su istraivai Njegove Rei iz devetnaestog veka uporno kopali, Bog im je potvrdio celu poruku o spasenju, tako to ih je naveo da
ponovo otkriju veliku istinu o Svetinji. Ova istina o Svetinji je jedina nauka u celoj Bibliji, koja u potpunosti otkriva plan spasenja. Sluba u svetinji se zasnivala na onome to se dogaalo u dvoritu - na potvrenoj
injenici da je rtvovano savreno jagnje. Ali, onda je krv tog jagnjeta
unoena u Svetinju. Ova rtva i sluba ove krvi su se deavale svakodnevno - proces koji traje. Ta sluba se zavravala na Dan pomirenja.
50
Budui da jesmo... biemo
Zapazite dva stiha, koji ovo istiu jasnije od ostalih Rim. 5:9,10:
Mnogo emo, dakle, vema biti kroza Nj spaseni od gneva, kad smo
se sad opravdali krvlju Njegovom. Jer kad smo se pomirili s Bogom
smru Sina Njegovog dok smo jo bili neprijatelji, mnogo emo se vema spasti u ivotu Njegovom kad smo se pomirili.
Prvi trag koji ovde pronalazimo je, da je opravdanje povezano sa
Isusovom krvlju. Ali zapazite takoe i ostatak devetog stiha - biemo...
spaseni. Kad smo se sada opravdali... biemo spaseni. Vidite li ovo? Ne
dozvolite da vam promakne. Budui da jesmo, biemo. Ovde moramo da
razumemo jezik apostola Pavla. Glagolska vremena koja on koristi su jako
bitna. Budui da smo opravdani Njegovom krvlju, biemo kroz Njega
spaseni od gneva. Nadam se da vidite ovo - poto jesmo... biemo.
Idemo sada na sledei stih: Jer kad smo se pomirili s Bogom smru Sina Njegovog dok smo jo bili neprijatelji... Zapazite ovu paralelu:
opravdali Njegovom krvlju i pomirili Njegovom smru. A sada zapazite ostatak desetog stiha: ... mnogo emo se vema.... I iznenada poinjemo da shvatamo, da se ovo poto smo odnosi na Isusovu smrt.
Poto smo se uvek odnosi na Isusovu smrt. Dok se biemo uvek
odnosi na Njegov ivot - Njegov vaskrsli ivot. Molim vas, nemojte
ovo prevideti - to je verovatno i najvea tema u spisima apostola Pavla.
Poto smo... biemo. Poto smo ovo... biemo ovo.
I zato toliko ljudi ima problem da razume pitanje opravdanja verom? ta njih brine - bar veinu ljudi koje ja sreem? Da li ono poto
smo ili ono biemo?
Usredsreeni na spoljanjost
Ono biemo. To njih brine. Oh, znate, u mom ivotu ima stvari
koje nisu kako treba. Ne snalazim se ba najbolje s njima. I dalje pravim greke. I dalje inim ovo ili ono. Oni su uvek usredsreeni na
spoljanjost - na svoje okolnosti i na svoja dela. Ali ako ja razumem
dobro apostola Pavla, on kae da - ono poto smo prethodi onome
biemo. Bog zapravo hoe da kae: Kad biste se samo vi dovoljno
izmakli da moete videti koliko sam vam Ja ve poklonio smru Isusa
Hrista - i kad biste videi to prihvatili i rekli: Hvala Ti Boe! - to bi
vam otvorilo vrata za sve to moete biti i biete.
51
A ta nas spreava da ovo sa zahvalnou shvatimo? Razlog lei u

tome to jo uvek nasedamo na onu ideju - ako ne postupim ispravno,
Bog mi nee biti naklonjen. Mi i dalje vidimo sebe kao sredstvo kojim primamo Boiju blagodat. Ali u tome nema slobode, jer otvoreno
govorei, ljudska priroda nema sklonost da neprestano ini ispravne
stvari. Biete uskraeni upravo za ono za im eznete, jer jedino prisustvo ivoga Hrista u vama omoguava ispravno postupanje!
Jo jednom u ponoviti: Isus ne ivi u onima koji nisu zahvalni za
ono to je On ve uinio dajui za njih svoj ivot. On to ne ini. Jer bi
u suprotnom iveo u ljudima koji nemaju pravog poverenja u Njega,
niti Mu veruju, niti se raduju to imaju samoportvovanog, dareljivog
i punog ljubavi Boga - Boga koji ih je ve opravdao!
Spasitelj i Gospod
Vidite, kad nas je opravdao svojom krvlju, koju je to ulogu Isus
uzeo na sebe? On je na Iskupitelj. Ali, dok Duhom boravi u nama, dajui nam svoj vaskrsli ivot, Isusova uloga je da bude Gospodar naih
ivota i da nas spase od naih greha. Bog nikada ne spaava svoj narod
u njegovim gresima. Spasenje je uvek izbavljenje od naih greha.
Bog nam neprestano pokazuje svoju ljubav i privlai nas k sebi.
Ali kada u jednom trenutku ugledamo krst, poinjemo da verujemo u
Isusa kao u svog Spasitelja. Tada Ga pozovemo da ue u na ivot i da
boravi u nama. Ovo nazivamo novoroenjem.
Da vas pitam sad - ko su ti sreni dobitnici besplatne Boije blagodati? U kakvom stanju su ljudi - i u kakvom moraju biti - da bi primili
ovu blagodat? Proeljajte Rim. 5 i videete. Hajde da nabrojimo neke
od opisa koje smo nali: Jer Hristos jo kad slabi (bespomoni) bejasmo umre u vreme svoje za bezbonike. (6. stih). Ali Bog pokazuje
svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bejasmo grenici umre za nas.
(8. stih). Bespomoni... bezboni... grenici... I kakvo je to dobro dato
bespomonima, bezbonima, grenicima? Data im je Hristova smrt Njegova krv - i to besplatno!
Drugi opisi: Jer kad smo se pomirili s Bogom smru Sina Njegovog dok smo jo bili neprijatelji, mnogo emo se vema spasti u ivotu
Njegovom kada smo se pomirili. (10. stih). Zato, kao to kroz jednog
52
oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude,
jer svi sagreie. Zato, dakle, kao to za greh jednog doe osuenje na
sve ljude, tako i pravdom jednog doe na sve ljude opravdanje ivota.
(12. i 18. stih). Neprijatelji... svi ljudi... osueni na smrt... A kakva su to
dobra data ovim neprijateljima, svim ljudima, onima koji su osueni
na smrt? Pomirenje i opravdanje koje donosi ivot.
Sada obratite posebnu panju: lista koju smo sastavili - koja ukljuuje bespomone, bezbone, grenike, sve ljude, osuene - sainjena je
od onih koji su osueni na venu smrt. Ovo je veoma ozbiljno. Vidite
li sada zato greni ljudi nikada ne mogu ni da pomisle da zarade, zaslue, ili da pokau Bogu kako su dostojni? Bog to zna! Zato je i dao
svoga Sina, iji je savreni ivot ponuen kao rtva, i to je ono to je
omoguilo Bogu da proglasi pravednima sve ove ljude - bespomone,
bezbone, grenike, neprijatelje, sve ljude, osuene. Prema Boijoj zamisli svi grenici su proglaeni savreno pravednima pred Njim. Neverovatno! Bog je u svojoj bezgraninoj milosti prihvatio jednog oveka
u zamenu za ceo ovaj svet. I onog trenutka kada dozvolite sebi da kaete: Auu - pa to je neverovatno!, u kom ste vi stanju, po Pavlovim
reima? Vi ste pod blagodau!
I moete provesti svaki dan ostataka svog ivota jednostavno gledajui na krst i govorei - Zadivljen sam! Bog mi je dao najneverovatniju potvrdu svoje ljubavi! On me je proglasio pravednim! To je grko
znaenje rei opravdati - proglasiti pravednim. Dakle, moete rei:
On me je pomirio sa sobom. A ja nisam nita uradio da to zasluim nisam ni mogao.
Nemam nita ime bih se dokazao pred Bogom. Nema tu nieg
dobrog, nieg to zasluuje pohvalu. ta je Pavle rekao o sebi? Istinita
je re i svakog primanja dostojna da Hristos Isus doe na svet da spase
grenike, od kojih sam prvi ja. (1. Tim. 1:15). Pavle je rekao - Ja sam
najgori grenik. Ipak, to ga nije spreilo da hrabro radi za Boga. Upravo ga je ovakvo shvatanje i pokretalo da nastavi da radi za Boga uprkos
velikom otporu.
Vi biste zaista mogli provesti ostatak svog ivota pod blagodau
- shvatate li to? Jer po apostolu Pavlu, ako niste pod blagodau, onda
53
ste pod zakonom. A ako ste pod zakonom, imam vest za vas. Bolje bi
vam bilo da se spremite za svoju odbranu pred Bogom. I bolje bi vam
bilo da Mu pokaete da ste vi u stvari u stanju da nekako dovedete svoj
ivot u savreni sklad sa Njegovim savrenim merilima. Pa ako uspete
u tome, blago vama! Eto to znai biti pod zakonom. Znai verovati,
da svojim sopstvenim pokuajima, ak i velikoduno pripisujui Bogu
zasluge to vam pomae, moete da dovedete svoj ivot u sklad sa besprekornim Boijim standardom. elim vam sreu!
Tako da je ubedljivo najvei izazov za svakoga od nas, da svakoga
dana svoga ivota ostanemo pod blagodau. A inilac koji to omoguava je jedna neverovatno mala re - vera. Nije sluajno to Jovan u
svojoj poslanici kae: Koji prizna da je Isus Sin Boji, Bog u njemu
stoji i on u Bogu. (1. Jov. 4:15). Razmislite o tome. Neko ko priznaje
da je Isus Sin Boiji ulazi u veru svakoga dana svog ivota. Ubedljivo
najvei izazov sa kojim se svi suoavamo svakoga dana svoga ivota
jeste, da ostanemo pod blagodau ulaskom u veru. A to je mona stvar.
Antihrist je re koja znai nemati veru u Isusa tj. smatrati da postoje alternativni naini da ispunite Boije zahteve. Sve to je Bog uinio za nas, bilo je bez naeg doprinosa. A ono to je uinio, pokriva sve
kategorije grenika.
Jednog dana jedan mladi homoseksualac je uao u moju kancelariju
i rekao - Imam jedno teko pitanje za vas, verovatno mi ni ne moete odgovoriti. Rekoh mu. Samo izvoli. Ima li u vaoj crkvi milosti
za homoseksualce? - pitao je. Pa,- odvratih mu. eli li teoretski ili
praktian odgovor? Teoretski ima, ali to se prakse tie, nisam siguran da
mogu da ti garantujem da e je pronai u ovoj zajednici. Ali rekao sam
mu i ovo: Ti moe imati blagodat jo danas, ako zadovoljava odreene
uslove. Koji su to uslovi?- pitao je. Morao bi da me ubedi,- rekoh:
da si bespomoan i bezboan... O, - ubaci se on: pa to nee biti tako
teko. ... i da si veliki grenik. To sam ja. - rekao je. ...da si Boiji neprijatelj, da se osea strano krivim i osuenim. Sve sam to ja. - ree
on. Dobro, onda imam vest za tebe. Boija blagodat je tvoja.
Ona jedino nije delotvorna za onoga ko misli da nema nita zajedniko sa ovim stvarima - da se na njega ove rei ne odnose - kao
54
fariseji, koji su ponosno stajali na uglovima ulica i javno prilagali svoje

darove, da bi ljudi mogli da vide kako su oni pravedni. Bogu je najtee
da dopre do takvih.
Boija blagodat je za sve

Uzgred, ovo bi trebalo da bude divno ohrabrenje i podsticaj za sve
nas, zar ne? Jer nema kategorije, nema greha, nema dubine u koju ste
pali, a koja bi vas liila Boije blagodati. Poto vas je Bog u Isusu izmirio sa sobom! Jer Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivi im grehe njihove, i metnuvi u nas re pomirenja. (2. Kor. 5:19). Bog
nije od vas traio da uinite nemogue, kako bi vam bio naklonjeniji.
Poto je znao da nikada ne biste u tome uspeli, On je dao svoga Sina!
Razmislite o tome, ta nam Bog nudi! Ne samo da nam daje privilegiju da budemo opravdani, a to je ve ostvarena injenica, ve i
mnogo vie od toga - nudi nam privilegiju da primimo Njegov ivot
ovde i sada! I to je spasenje. Spasenje se deava kada osoba primi tu
ostvarenu injenicu, i kada se otvori da Isusov ivot ue u nju. Tako se
ulazi u spasenje.
Ljudi me esto pitaju - Da li si ti spasen? Ja im odgovaram - Da,
ja sam i spasen, ali sam i u procesu spasenja. Pod Boijom blagodau
sam, i slava Mu za to. Eto gde sam. Poto je spasenje ve utvrena
injenica, kada je prihvatimo verom, otvaraju se vrata da sam Isus ivi
svoj ivot u nama.
Uinjeni pravednima i proglaeni pravednima
Nadam se da sada ve jasno razlikujete pojmove biti uinjen pravednim i biti proglaen pravednim. Znaenje opravdanja je biti proglaen pravednim. Ponoviu: jedini ljudi koje znam, a koji su uinjeni
pravednima - koji uzrastaju u zrelosti i svetosti u Isusu - jesu oni koji
svakodnevno cene to to ih je Bog proglasio pravednima kroz Isusovu
poslunost.
Prema tome, ba kao to je ishod jednog prestupa bila osuda za sve
ljude, tako je i ishod jednog pravednog dela opravdanje, koje donosi
ivot svim ljudima. Zato, dakle, kao to za greh jednoga doe osue55
nje na sve ljude, tako i pravdom jednoga doe na sve ljude opravdanje
ivota. Jer kao to neposlunou jednog oveka postae mnogi greni,
tako e i posluanjem jednoga biti mnogi pravedni. (Rim. 5:18,19).
Ako je grenicima obeano da e biti uinjeni pravednima, onda
oni mogu i da veruju da e biti uinjeni pravednima. Oni imaju ovu
nadu na osnovu injenice da im poslunost jednog oveka ne omoguava samo da budu proglaeni pravednima, ve i da budu uinjeni
pravednima. Upravo im poslunost jednog oveka garantuje da e i
oni biti uinjeni pravednima. ta sve samo svakoga dana svog ivota
mogu da izbegnu vernici koji sumnjaju u sebe i imaju oseaj krivice,
ako poveruju da im je kroz poslunost jednog oveka zagarantovana
privilegija da budu uinjeni pravednima! Ne bi morali da se oseaju
izgubljenima ili izvan blagodati, svaki put kada naine greku.
ak moete doi i do te take, do koje sam i ja doao, da moete da
kaete: Zapravo mi je slobodno i da napravim greku! Jer Bog zna da
ne mogu tako brzo da se menjam! Malo sam ogranien! Nisam usavren
preko noi. Zbog te blagodati mi ne moramo da provodimo svoj ivot
merei koliko nam dobro ide, usmereni na svoje ponaanje, brinui se
za svoj napredak i neprestano se pitajui: Da li sam dovoljno dobar?
Da li ste ikada uli da neko kae - a moda ste to bili i vi: Nikada
neu biti dovoljno dobar? Znate, jedna hrianka je napisala knjigu
pod nazivom Nikada dovoljno dobar. Previe njih, ak i dobrih hriana, se zaista tako oseaju. Ali kada shvatite da Boije potpuno spasenje ne ukljuuje samo biti proglaen pravednim, ve i biti uinjen
pravednim takoe, nikada neete morati ni da se zapitate: Da li sam
dovoljno dobar? A zato? Zato to vi ne zavisite od svoje poslunosti i
dobrote, nego ba kako je Pavle rekao - od poslunosti jednog oveka.
Do kakvog radikalnog zakljuka bismo mogli doi u ovom trenutku, to se tie poslunosti Isusa Hrista? Ako Bog prihvata samo poslunost jednog oveka kao sredstvo kojim smo uinjeni pravednima,
pitam se da li i vama u ovom trenutku pada na um ista radikalna misao
kao meni? A ona je: Nikad ja neu biti vlasnik poslunosti, ona e
uvek biti Isusovo vlasnitvo. Nita od poslunosti ne pripada meni,
niti dolazi od mene. Sve je od Isusa.
56
Ovo je izuzetno duboko otkrivenje - da je to Njegova poslunost.

Za nekoga ova misao moe biti radikalna, ali to i jeste moja namera.
Jasna biblijska istina je, da je Isus iveo ivot savrene poslunosti. I da
je Hristove - ivot i smrt, Bog prihvatio kao osnovu da ja budem proglaen i uinjen pravednim!
Tako sam naveden na neverovatan zakljuak, da je ivot koji u
iveti u budunosti ve proivljen u prolosti, jer je poslunost jednog
oveka Bog prihvatio kao moju pravednost! ak i privilegija da budem uinjen pravednim (posveenje - prim. izdava), zavisi od ivota
koji je On iveo, a ne od ivota koji u ja iveti! Ja jednostavno uim
da verom obuem Njegov ivot. Ne trudim se samo da inim to bolja
dela (sa dodatkom Isusove pomoi), nego oblaim ivot savrene poslunosti, koji je On ve iveo!
To je radikalno! Nadam se da ste sada poeli da shvatate, da oblaenje Hristovog ivota zavisi od ostvarene injenice krsta. Istina, ako
ta ostvarena injenica nije nala mesto u vaem ivotu, i vi ne dolazite
svakodnevno pred krst i ne posmatrate ta je Bog uinio kroz Hristovu
smrt, i ne slavite Ga zbog toga, verovatno ete primetiti da vam nedostaje Svetog Duha.
Duh je u slubi dovoenja Hristovog ivota u vernike! Dakle, na
izazov je da ostanemo u veri, da ostanemo pod blagodau i da se zahvaljujemo Bogu za tu blagodat svakoga dana svog ivota! Aliluja!
Boe, Ti si me proglasio pravednim! Hvala Ti na poslunosti tog jednog oveka, koga si Ti u potpunosti prihvatio, kao da sam to ja!
Ovo otvara vrata za tekui proces u naim ivotima - da Isusov
ivot ue u nas, kako bismo mogli da uzrastemo do slinosti sa Njim.
Od poetka do kraja to je Bog u nama, kao to Pavle kae: Jer je Bog
to ini u vama, da hoete i uinite to Mu je ugodno. (Fil. 2:13).
Da. Duboko. Izvanredno. Neverovatno. ak, radikalno. Osnova
nae nade.
Pregled poglavlja
1. Na emu je zasnovan mir sa Bogom? A na emu nije zasnovan?
57
2. Opiite prelepu istinu do ijeg je ponovnog otkria Bog doveo tragaoce za istinom devetnaestog veka, kako im ne bi
promaklo da je spasenje i ostvarena injenica i tekui proces.
3. Razmotrite kako je Pavle izneo istinu u Rimljanima 5:9,10.
4. U kome ivi Isus?
5. Koga je Bog opravdao (proglasio pravednim) i sa kim se pomirio - kroz Isusovu smrt - kao in svoje besplatne blagodati?
6. Kako svakodnevno moete ostajati pod Boijom blagodau,
tako da ona bude delotvorna u vaem ivotu?
7. ta znai ui u spasenje?
8. Koju ulogu ima Isusov ivot poslunosti, u tome da vi budete
uinjeni pravednima?
9. ta to znai - obui Isusov ivot?
58
9. Najvanija svakodnevna navika

Slobodno mogu rei da kroz sve ove godine moje slube, svi ljudi
koji su sa mnom delili svoje ozbiljne ivotne probleme, bez izuzetaka
imaju neto zajedniko. Oni se ne zadravaju na ve utvrenoj injenici, da je Bog u Hristu pomirio svet sa sobom. (2. Kor. 5:19). Oni ne
shvataju i ne cene, to to je Bog pokazao svoju ljubav u Hristu i izlio
je kroz linost Svetog Duha, ne shvatajui da je Isus bio jedino ljudsko
bie, koje je kroz zajednicu sa svojim Ocem ivelo ivotom savrene
poslunosti Bogu.
Bogoovek Isus je jedino ljudsko bie koje je pobedilo avola. Mi
smo od roenja podloni avolu, ali On je pobedio avola. U ljudskom
telu On je nadvladao sva mogua iskuenja. Velika veina ljudi koje
poznajem, neprestano doivljava poraze, jer pokuavaju da postanu
Isus. Oni ele da ine ono to je On inio. elim da budem jak i da se
suprotstavljam avolu na svakom koraku. Moram da nadvladam ovaj
greh i biu potpuno slobodan od greha.
Sve ove izjave ukazuju na isto. ta nam one govore? Otkrivaju
da sam naseo na opravdanje delima - na pretpostavku da se blagodat
moe kupiti, zaraditi ili zasluiti. Ako imam prava dela i prave osobine,
imau i blagodat! Kada u ovo verujete - a i sam sam godinama bio u
tome ukopavate se sve dublje i dublje. Vi se vie trudite, vapite Bogu,
molite Ga da vas uini jaim i boljim. Ali Bog vam konano otvara oi
i kae: Zna, to je stvar vere. Poslunou Jednoga, mnogi su uinjeni
pravednima. Ja sam zadovoljan, to je Jedno ljudsko bie ve ivelo
ivotom potpune odanosti Meni, i to je tako izuzetan i savren ivot,
da sam spreman da ga prihvatim umesto ivota koje su svi drugi iveli! Svi oni bezboni, bespomoni, greni, krivi, osueni, pa ak i Moji
neprijatelji!
Isus je iveo ivot, koji bi se od mene oekivao. On je ve proiveo
i moj budui ivot! I zato u od sada ja iveti, tako to u se svakodnevno oblaiti u Njega. On e kroz mene iveti, hodati, priati, disati, odluivati, postupati i sluiti! Ne mislim da postanem bolji, da postanem
svetiji, tako to u redovno od Isusa primati injekciju dobrote. Umesto
59
toga, dau Njemu privilegiju, da unese u moj ivot ba onaj ivot

koji je On ve proiveo.
Hajde da se ponovo vratimo na Rim. 5:1,2: Opravdavi se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
kroz koga i pristup naosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo,
i hvalimo se nadanjem slave Boije. Kakva je to nada slave Boije? Zapazite, radi se o Boijoj slavi. Nada slave Boije je nada, da
e Bog uiniti ono to je obeao - a to je da e nas uiniti pravednima, a ne samo proglasiti pravednima. Vidite, Bog je proslavljen,
kada Mu dozvolimo da nas uini pravednima, ili drugim reima,
kada se potpuno obuemo u ivot, koji je Isus iveo!
Zapazite ove Isusove rei iz Jov. 17:4,5: Ja Tebe proslavih na
zemlji; posao svrih koji si mi dao da radim. I sad proslavi Ti mene
Oe, u Tebe samog slavom koju imadoh u Tebe pre nego svet postade. Dakle, Isusova misija je bila da proslavi Oca. I kako je On
to proslavljao Oca? Tako to je otkrivao Oevu puninu u svom sopstvenom ivotu. Dakle, Isus je proslavio Oca i za uzvrat, Isus je trebalo da se proslavi kroz svoje sledbenike. A svrha Isusovog proslavljenja u ivotima Njegovih sledbenika je takoe otkrivanje Oeve
punine. Isus je to izrazio na ovaj nain u 23. stihu: Ja u njima i Ti
u meni: da budu sasvim ujedno, i da pozna svet da si me Ti poslao i
da si imao ljubav k njima, kao i k meni to si ljubav imao.
Biblijsko znaenje proslavljenja

Bog je konano proslavljen u ivotima svoje dece, kada ona otkrivaju Hrista. Tako okolni svet vidi Isusa u ivotima Njegovih sledbenika i onda uvia da i njih takoe Bog voli. Na taj nain su i oni
privueni Njemu. To je neverovatna stvar! To je biblijsko znaenje
proslavljenja. Tu se zapravo radi o karakteru.
Poto smo se kratko osvrnuli na 17. poglavlje evanelja po Jovanu, hajde da se sada vratimo na Rimljanima 5. poglavlje. Celo
ovo poglavlje govori o tome kako je milostiv Bog bio prema ljudskoj
rasi. Ustvari govori o tome, koliko je Bog bio milostiv prema tebi.
Takoe i prema meni i svima, koji se ubrajaju u bespomone, bez60
Najvanija svakodnevna navika
bone, grene, neprijatelje, osuene - drugim reima, prema svakom

pojedinom lanu ljudskog roda.
I dok mi nismo bili u poziciji da ponudimo Bogu bilo kakav razlog
da veruje da smo bilo ta zasluili, Bog nam je pruio svoju blagodat,
tako to je poslao svoga Sina i dao nam preimustvo da budemo opravdani nezavisno od sebe samih. Mi u to nismo bili ukljueni. Niim
tome nismo doprineli. U stvari, bili smo u svom izgubljenom i grenom stanju, kada nam je On darivao svoju blagodat. Bog je dao svog
sopstvenog Sina da ivi boanski ivot, da poloi taj ivot i poto je bio
vaskrsnut, da ga uini dostupnim svakome ko iskreno veruje da je Bog
mogao biti ovako velikoduan!
Najvei izazov hrianske slube je, da pomogne ljudima da zaborave svoje okolnosti, svoje borbe, svoje neuspehe, pa i svoje uspehe - i
da im omogui da stalno iznova pogledaju na krst i kau: Aleluja! ak
i u mom bezbonom stanju Bog me je voleo dovoljno, da bi poloio
svoj ivot, da bi me pomirio sa sobom, da bi me opravdao doputajui
da moja smrt padne na Isusa, koji je postao greh radi mene, kako bi
mi sada blagodat mogla biti dostupna. Isus je iveo ivotom potpune
poslunosti, da bih ja mogao biti uinjen pravednim, zato to je eleo
da zaslui pravo da meni ponudi taj svoj ivot.
I upravo je to ono to Isus nudi svojoj deci ve oko 2000 godina.
Ali naalost, relativno mali broj Njegove dece je iskoristio ponueno
preimustvo. Isus eli da mi imamo puninu, shvatajui ko je On, i razumevajui kako je On iveo. To nam je dostupno. Mi moemo imati
Njegovu ljubav. Mi moemo imati Njegovo saoseanje. Mi moemo
imati Njegovu istotu. Moemo imati Njegovu revnost. Moemo imati
Njegov samoportvovani duh. Nita nam nee biti uskraeno.
A sve to sada trai od nas, jeste da ostanemo u blagodati. Drugim
reima, da se ne vratimo shvatanju po kome neto to mi uradimo zadobija Njegovu naklonost. Ono to nam On daje - ono to ini za nas
- je apsolutno besplatno, jer smo mi bili nemoni, bili smo bezboni,
bili smo grenici i nismo mogli da uinimo nita za svoje spasenje. Nismo imali nita da ponudimo, tako da nam On kae Dao sam vam
to besplatno!
61
Ohrabrujue je znati, da kao odgovor na ovaj Boiji dar, ima ljudi

koji padaju niice pred Njime govorei - Hvala Ti, Oe! Mora da si me
mnogo voleo, kada si poslao Isusa da sve ovo uini za mene - da me
vidi u mom bezbonom stanju, i da uzme moju smrt i moju sklonost
pokuajima da dokaem da i nisam tako lo; to si dopustio da Isus sve
to primi na Sebe, a mene proglasi pravednim - tako da mogu slobodno
da uivam u zajednici sa Njim i da primam Njegov ivot koji mi se
svakodnevno daje kroz Duha.
Pred krst, svakoga jutra

Samo kada bih mogao da navedem ljude da zaista shvate krst, ne
bi postojale granice onome to bi Bog mogao da uradi sa njima i u
njima. Moj zadatak je da navedem ljude na ozbiljnu naviku da svakoga
jutra svog ivota dolaze pred krst. Da li ste vi razvili naviku dolaenja
pred krst svakoga dana svog ivota? Da li se svakodnevno usredsreujete na Isusovu smrt i polaete pravo na sve to vam pripada?
Uzgred, svet je ponekad mnogo pametniji od nas u ovim stvarima.
Zakljuio sam da oni mnogo bolje nego hriani razumeju vanost formiranja navika. Zato to svet zna da je potrebno oko 60 uzastopnih ponavljanja da bi se navika uspostavila. Jednom sam, da bih pomogao nekome da uspostavi naviku jutarnjeg bogosluenja, zvao oveka 60 dana
zaredom, i to svakoga jutra u sedam sati, i imao slubu sa njim preko
telefona. Negde oko etrdesetog jutra on mi je rekao: Zna, ne mora
vie da predvodi. Sad mogu i sam to da radim. U redu, - rekao sam:
moe ti da predvodi, ali ja u i dalje zvati, jer to moramo ponoviti 60
puta zaredom, i ako propustimo jedan dan, moraemo sve ispoetka.
Takav je bio dogovor, koji smo ispunili - 60 uzastopnih dana!
Koja je vaa navika? Da li ste u svom ivotu uspostavili naviku, da
svakodnevno dolazite pred krst i primate ono to ste dobili Isusovom
smru? A to je potpuno besplatna blagodat! Niim vi tu niste doprineli.
Ne moete nita uiniti da biste se promenili iznutra. Bog vas voli takve
kakvi ste. I onog trenutka kad doete pred krst i ispovedite da je Bog
stavio sve vae grehe, vae nesavrenosti, vau osudu na Isusa, zato to
vas voli, Sveti Duh vam je odmah uinjen dostupnim za taj dan. Ne62
Najvanija svakodnevna navika
ete nikada vie morati da provedete ni jedan dan svog ivota bez
Svetoga Duha koji prebiva u vama - a to je Hristov um! Kakav je to
samo blagoslov!
Kada vidite koliko je Bog bio velikoduan prema vama, trebalo
bi da postoji momenat u kojem ete se jednostavno moi otvoriti
i rei Bogu: Ja sam oduevljen. Tako sam nedostojan. Znam da
nemam ta da Ti ponudim, ali sam Ti zahvalan to me toliko voli
da si dopustio da moja smrt i moj greh padnu na Isusa. elim da
traim i dobijem sve to si mi dao i to mi nudi.
Prijatelju, da li se raduje Boijem besplatnom spasenju?
Da li si Mu zahvalio za taj veliki dar?
I da li si odustao od SVIH svojih napora da ga zaradi ili zaslui?
Pregled poglavlja
1. Koja se velika istina o Boijoj blagodati nalazi u 2. Korinanima 5:19?
2. ta je to nada slave Boije?
3. Kako moe da ivi pravednim i poslunim ivotom, kojim je Isus iveo?
4. Razmotri biblijsko znaenje proslavljenja. Koji je bio Isusov posao na Zemlji? ta za Isusa znai da se proslavi kroz
svoje sledbenike? Zato je to toliko vano? Vidi Jovan
17:4,5,21,23.
5. Za kakvim vaim odgovorom Bog ezne, dok gledate na
krst i vidite besplatni dar, koji vam je dao u svom Sinu,
Isusu Hristu?
6. Zato je toliko vano da imate naviku dolaenja pred krst
svakoga dana?
Molba
Pronaite partnera, kako biste jedan drugome pomogli u uspostavljanju navike svakodnevnog dolaenja pred krst, usredsreivanja na Isusovu smrt i polaganja prava na sve to vam pripada.
63
10. Izjave vere

U ovom poglavlju elim da govorim o izjavama vere - ta one jesu
a ta nisu. Moramo biti naisto sa tim ta znai ui u veru u pogledu
Isusove smrti - a zatim moramo biti u stanju da tu veru i izrazimo. I
zaista se brinem, poto ve znam da ne izraavamo svoju veru sa jasnoom, da mi ustvari i ne vidimo ta smo dobili kroz Isusovu smrt.
I zato elim da vam dam neke primere izjava vere, jer su to primeri ispovedanja vere. Znate, po Bibliji ispovedanje ne predstavlja samo
nabrajanje svih svojih prestupa. Po Bibliji ispovest je svedoenje o onome to imate u Hristu i hvaljenje Oca zbog toga. Izjave vere se bave
utvrenim injenicama. Drugim reima, izjave vere su zasnovane na
onome to znamo da nam je ve dato.
Hajde da se ponovo podsetimo Rim. 5:6,8-10: Jer Hristos jo kad
slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbonike. Ali Bog pokazuje
svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bejasmo grenici umre za nas.
Mnogo emo, dakle, vema biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se
sad opravdali krvlju Njegovom. Jer kad smo se pomirili s Bogom smru Sina Njegovog, dok smo jo bili neprijatelji, mnogo emo se vema
spasti u ivotu Njegovom kad smo se pomirili. Radosna vest je da
smo opravdani (proglaeni pravednim) i da smo se pomirili sa Bogom
kroz Isusovu smrt. Te stvari su ve nae. Na njih moemo da polaemo
pravo!
I dok to inimo, koja nam se vrata otvaraju? Kada ispovedate da je
Isus Sin Boiji, koja se to udesna, dinamina vrata otvaraju? Pogledajmo ponovo 1. Jov. 4:15: Koji prizna da je Isus Sin Boji, Bog u njemu
stoji i on u Bogu. Vidite li ta se deava, kada ispovedite svoju veru u
besplatni dar koji vam je Bog dao u Isusu Hristu? Da, tada se Bog useljava u vas. Sveti Duh dolazi u va um.
ta izjave vere jesu, a ta nisu

Pre nego to nastavimo diskusiju o Boijem prebivanju u nama,
elim da se uverim da razumete, ta znai izraziti veru u injenicu koju
je Isus ostvario za nas na krstu. Ponekad skoro promuknem dok po64
Izjave vere
kuavam da navedem ljude da to izgovore! Zato to, znate, oni obino

imaju razne druge misli u svojim glavama i neki se brzo upuste u opisivanje kako im dobro ide, dok im Bog pomae da ive bolji ivot.
Ali takve izjave nisu izjave vere. To su dobre izjave. To nisu izjave
koje vreaju Boga. Ali to nisu izjave vere, jer je vera uvek ukorenjena
u smrti i vaskrsenju Isusa Hrista. Tako da vi zapravo moete podii
pogled i rei: Hvala Ti, Boe, to te ovog jutra kroz Isusovu smrt slavim, jer me gleda kao pravednog oveka. To je jedna izjava vere. Ili:
Hvala Ti Oe, to me danas smatra pomirenim sa sobom kroz Isusovu smrt. I to je izjava vere. Ili: Hvala Ti, Oe, to se zahvaljujui
Isusovoj smrti ne ubrajam vie meu Tvoje neprijatelje. To je izjava
vere. Ili: Zahvaljujem Ti, Oe, ovoga jutra, to kroz poslunost Jednoga, Ti gleda na mene kao da nikada nisam uinio greh. Ovo su izjave
vere. Ako u vama Isus prebiva kroz Duha, onda vas upravo sada Bog
uverava da ste u Njemu i da vas niko ne moe oteti iz Njegove ruke.
Jednom prilikom sam kleao na kamenom podu crkve u Letoniji,
dok se jedna ena molila na ruskom jeziku. Ona je provela 25 minuta
ispovedajui Bogu svaki poznati greh iz itavog svog ivota. Pitao sam
prevodioca: ta ona to govori u molitvi? Kolena me izdaju na ovoj kamenoj podlozi. On mi je odgovorio: Ona ispoveda svaki poznati greh
iz svog ivota. Rekoh: Aleluja! Pa mi bismo ovde mogli ostati dugo!
Bilo kako bilo, nakon 25 minuta ona je zavrila molitvu i ustala. Bila je
to ena, koja je dvadeset godina imala problem sa demonima - i time
bila liena slobode. Kada je ustala sa kolena, obavila mi je ruke oko vrata. Rekla je: O, hvala ti! Prvi put u svom ivotu oseam se slobodnom.
Duh Gospodnji je progovorio mom umu: Ukori tu enu. ta? - zapitao sam. Tu je bilo i pedeset mladih pastora, koje sam obuavao u
okviru seminara. Ali Bog mi je ponovio: Ukori je. Zato? - raspravljao sam u umu sa Bogom. On mi je rekao: Zato to njena molitva nije
bila molitva vere. Zato to kada dolazite pred Mene, vi ne dolazite da
meni neto ponudite. Dolazite da primite ono to sam vam ve dao.
U tom trenutku ovo pitanje je postalo kristalno jasno u mom umu,
te sam poeo da razmiljam o svim onim pozivima koje moemo da
ujemo, kao to je: Predajte sebe Bogu. Trebalo bi da ujemo mnogo
65
vie poziva, i da verom prihvatimo toliko toga to je Bog nama dao.

Poeo sam tada da razmiljam, ta ja zapravo nudim Bogu? Znate,
Bog ima sree; vidite samo ta Mu ja dajem? Zapazite samo ovaj neverovatni um i telo, koje ja nudim Bogu! Ali to nije nita u poreenju sa
onim to je On meni ve dao.
Od tog momenta sam promenio teite svoje celokupne slube.
Samo u retkim prilikama ete me uti da pozivam ljude da se predaju
Bogu, jer sam daleko vie zainteresovan da prime ono to je Bog njima
dao. Moe nam biti iskuenje da provodimo vie vremena govorei o
svojim svakodnevnim borbama i kako u svom ivotu primenjujemo
Hristovo spasenje. Prirodno je da nam to privue panju. Ali vrlo malo
njih odvaja vreme da postavi temelj na pravo mesto - na utvrenu injenicu - onoga to se dogodilo na krstu.
Hajde da se sada vratimo crkvi u Letoniji, da dovrim priu. Bila
je to neprijatna situacija za mene, jer sam tamo poduavao 200 pastora,
a pedesetoro od njih su tu stajali i posmatrali ovu moju interakciju sa
enom koja se molila. Prevodilac mi je govorio: Ignorii ovu enu.
Opasna je! Pa, to je prilino neprijatno, ta ena sedi u prednjoj klupi
i jo vam mae. Konano, ona je ustala i zapitala me: Zato me ignoriete? Bio sam zateen, ali sam dozvolio sebi da joj posvedoim, to
je nju zaista okiralo. Imam za tebe poruku od Boga - rekao sam joj.
O, pa to je divno! - rekla je ona. Pala je i podigla ruke uvis. Rekoh
joj: Nemoj toliko da uri. Jo nisi ula poruku. Ona je uzvratila: Pa,
kakva je poruka? Bog eli da te ukorim. Ona je prebledela. Ali, zato? Pa, upravo sam provela pola sata predajui Bogu svaki svoj greh.
Odgovorih joj: Pa, izgleda da je upravo u tome problem, jer kada dolazi Bogu u veri, ne dolazi da ti Njemu neto ponudi. To je paganska
praksa. Nego dolazi da primi ono to je Bog tebi dao. A ti si provela
25 minuta predajui sebe Bogu, a da nijednom nisi posegla da uzme
ono to je On tebi dao.
Uzgred, ove simptome imaju mnogi. I ako nam nedostaje Svetoga
Duha u ivotu, uveren sam da je to stoga to nismo preduzeli korak
priznavanja da je Isus Hristos Sin Boiji. Ovo je toliko ozbiljno. Hitno
treba da razvijemo naviku, da kada dolazimo pred Boga dajemo izjave
66
Izjave vere
vere. Jer ta smo malopre itali? Koji prizna da je Isus Sin Boiji, Bog
u njemu stoji i on u Bogu. (1. Jov. 4:15). Ako to budemo inili, Bog
e se nastaniti u nama svojim Svetim Duhom! Ispovedajte svoju veru
u smrt Hristovu, i Njegov ivot e doi u vas! Imaete Hrista u svom
umu. Zamislite samo kakva je to prednost.
E sad, ako nemate Hrista u umu, vi ete biti kao i mnogi drugi hriani. Biete kuani, i poeete oajniki da vapite Bogu da vas ojaa,
kako biste se oduprli iskuenju.
Sagledavanje novim umom

Ali to nije put ka pobedi. To je put u poraz. Moete pozvati u pomo sve ono to vredi u vama, ali uzalud. No, kada ispovedite Isusa i
kada On doe u va um kroz Svetoga Duha, istog trenutka vi imate
um Hristov. A kada imate um Hristov, vi tada gledate na stvari sasvim
drugim oima.
Seam se kada mi se to prvi put dogodilo, zapravo sam dozvolio
sebi da pogledam u lepu mladu damu bez ijedne poudne misli, jer
umesto da traim od Boga da mi oduzme takve misli, ja sam Mu rekao:
Doputam Ti da doe u moj um. I odjednom sam gledao ovu devojku, za kojom sam ranije istinski udeo, i video divno stvorenje koje je
izalo iz Bojih ruku - ne predmet seksualne elje, ve prelepu osobu
koja bi mogla da proslavi Boga. I pomislih da bi trebalo da slavim Boga
za Njegova dela stvaranja. Odakle mi je samo dola ova misao? - pitao sam se. To nije bila moja uobiajena misao. Bog mi je na to rekao:
To je Moja misao. Tako Ja gledam na lepe mlade ene, koje je nainila
Moja ruka.
Iznenada sam shvatio: Pa ja sam pobrkao redosled stvari! Ja
sam dolazio Bogu sa telesnim (neduhovnim) umom, traei izbavljenje. Vapio sam: Uini me jaim! A trebalo je dolaziti Bogu sa umom
ispunjenim Duhom. Tada bih razmiljao kao to Bog razmilja. elim
da vam kaem da, kad je re o pobedi, ovo ini svu razliku izmeu
uspeha i neuspeha.
A privilegija da Hristos prebiva Duhom u vaem umu, zavisi od
toga da li ste dozvolili sebi da uvidite i cenite koliko toga vam je Bog
67
dao u linosti Isusa Hrista. Trebalo bi da ste u stanju da dajete izjave

vere svakoga jutra, kada dolazite Bogu. I ta ete tada rei Ocu? Osim
zahvaljivanja, ta jo moete da uinite? Mogli biste Ga slaviti. Mogli
biste pevati u slavu Bogu. No, vae molitve su upuene Ocu. Vi slavite
i hvalite Oca, za neto to imate u Hristu!
Vi ste opravdani. A On je radi vas postao grehom! Tako vas Otac
vidi u Hristu. Hvala Ti, Oe, to si dopustio da Isus postane grehom
mene radi, a mene bednog i grenog vidi kao apsolutno pravednog
pred sobom. To je izjava vere.
Ja se obraam Ocu. Ja polaem pravo na ono to je On uradio za
mene u Hristu. Dozvoljavam Mu da me vidi, onako kako On kae da me
vidi! U isto vreme priznajem istinu o sebi, govorei: Ja sam pokvarena
i grena osoba, a ipak si Ti dozvolio da Isus postane grehom radi mene.
I sada me vidi kao bezgrenog i pravednog. Pokuavam da izrazim
ovakve misli Bogu svakog jutra svog ivota. Bez obzira kako se oseam,
elim da Bog zna moje misli. Ja sam pokvaren, grean ovek, i tako sam
Ti zahvalan ovog jutra kada pogledam na krst, to si dopustio da Isus
postane grehom radi mene, jer ja sada za jo jedan dan imam sigurnost
da sam u Tvojim oima savren kao to je to Isus bio. To je izjava vere.
I to moete initi u pogledu bilo kog blagoslova vezanog za Isusovu smrt. A u koju kategoriju spadaju svi ovi blagoslovi? Oni nisu deo
procesa koji se trenutno odvija u naim ivotima. Ne, nego su to ostvarene injenice. Oni su ve ostvareni. Bili su nai, kada smo ih najmanje
zasluili. I ne moemo uiniti nita da bismo ih zaradili. Ipak, uprkos
naoj bezbonosti i oslabljenom stanju, na nas se obilno izlila Boija
blagodat!
Izgleda da ima vrlo malo ljudi koji su iskreno zahvalni za Boiju
blagodat. Mnogi od onih koji se izjanjavaju kao hriani su uspeli da
razviju naine sticanja Boije naklonosti ili dokazivanja da je na neki
nain zasluuju. Tako e se neki truditi da malo bolje dre svoj dan odmora. Drugi e upranjavati opravdanje ivotnim stilom. Iako je nain
ivota vaan, neki postanu previe usredsreeni na ishranu, zabavu,
zdravlje, oblaenje i druge stvari. Takoe vrlo esto postaju opsednuti
i tuim ponaanjem.
68
Izjave vere
Zato ne bismo umesto toga jednostavno bili slobodni da uivamo u zajednici ljubavi sa Bogom? I kada je to tako, pokazae se divna
uravnoteenost u naim ivotima. Umesto da radimo stvari kako bismo zadovoljili Boga i primili Njegovu blagodat, biemo slobodni da
Mu sluimo radosno i da Mu dragovoljno budemo posluni u svemu,
zato to smo ve besplatno primili Njegovu blagodat kroz Njegovog
Sina Isusa Hrista. A na ivotni stil e odraavati Njegov karakter, jer
e Njegova blagodat biti u nama.
Kada se oslonimo na ve utvrene injenice i kada verom prihvatimo ono to je Isus ostvario za nas na krstu, moemo zauvek odbaciti
svoje napore da zaradimo ili zasluimo neto, to je uostalom ve nae!
Pregled poglavlja
1. Zato je toliko vano da izraavamo svoju veru u, i zahvalnost
za, besplatni Boji dar - Njegovog Sina Isusa Hrista?
2. U emu je vera uvek ukorenjena?
3. Zato je Bog ukorio enu u Letoniji?
4. ta je klju za imanje Hrista u svom umu, razmiljanje kao to
Bog razmilja i gledanje na stvari kako ih On vidi?
5. Koja izjava vere izraena u ovom poglavlju je najvie uticala
na vas?
6. Koji je jedini nain da imate uravnoteen ivotni stil koji e
proslavljati Boga?
Da li ste zaista zahvalni na daru Boije blagodati? Da li vam prija
da slobodno izraavate svoju zahvalnost sve otvorenije i ee?
69
11. Kakvo olakanje!

Spadam u osobe, koje danas mogu imati vrhunsko iskustvo, a ve
sutradan mogu biti na dnu. Znate, u redu je priznati to Bogu. Mi, krhki
greni ljudi, smo tako nestabilni. To nam je greh uinio! ak poinjemo
da mislimo, kako je jo-jo iskustvo neto sasvim normalno. Ali nije!
Dakle, mi elimo da jasno shvatimo ta znai ui u veru, hvaliti
i slaviti Boga za taj veliki dar Njegovog Sina na Golgoti. To je sutina
svega. Cela sluba u Svetinji je poinjala u dvoritu hrama na rtvenom
oltaru. To je bila osnova za sve ostalo to se deavalo!
Jednom kada sam u Australiji propovedao upravo ovu poruku,
jedan ovek je ustao i rekao: Hvala Ti, Boe, to sam ja tako dobar.
Pogledao sam ga zapanjeno. On je ve predao mikrofon akonu, ali
sam ja rekao da mu ga vrate. ovek se naljutio zbog ovoga, jer znate, to
je bio neko koga sam poznavao ve trideset godina. Zajedno smo ili u
kolu. Rekao je: Pa, ne znam ta da kaem. U redu, onda - nastavio
je: kada pogledam po ovoj crkvi ovde, Boe, elim da Te hvalim i slavim, jer je sagraena od mog novca. To je bilo sve to je rekao taj drugi
put. Tada sam se jo vie zapanjio. Pokuavao je etiri puta, i opet nije
uspevao nita da prizna. Konano je rekao: Dobro, izgleda da ja ne
umem da dam Bogu slavu. Na to sam mu odgovorio: To bi mogla da
bude istinita izjava.
ekao me je pred vratima crkve. To sam i oekivao. Bio je poprilino ljut i rekao mi je: Prozvao si me tamo pred svima. Na to sam
mu odgovorio: To jo nije nita, jer da budem iskren, tebi je potrebno
da te neko prozove. Ako ti, kao voa ove crkve, ne moe da ustane
i slavi Boga za sve to ima u Isusu, a da pri tom ne spominje sebe,
onda ima problem! On jo uvek nije uspeo da izrazi pravu izjavu
vere. Kada god sam tamo, on me ponovo iskuava. Reen je da pobedi.
Treba da slavimo Boga za sve blagoslove ivota, ali ako ne uemo
u veru, sami smo sebi uskratili prisustvo Svetog Duha i tako se samo
pretvaramo u prosveene male avole. Setite se samo, da itate rei
nekoga, ko se dvadeset godina molio onom samoporaavajuom molitvom: Boe, uini me dovoljno jakim. elim da uinim to za Tebe.
70
Kakvo olakanje!
Dok Bog konano nije rekao: Ali, vidi, Ja sam to za tebe ve uradio! Otvori oi i prihvati ono to sam uinio u ljudskom telu! Veruj
u Isusa, ne mora ti da bude Isus!
Uzaludni su pokuaji da budemo natovek

Upravo to mi je rekao. Pomislio sam: Kakvo olakanje! Ja
sam zaista pokuavao da budem Isus. eleo sam da budem savreni
pobednik. eleo sam da vodim ist i pravedan ivot. Mrzeo sam injenicu to je u mom ivotu jo uvek bilo navika koje nisu Bogu na
slavu. Ali sam se trudio u pogrenom pravcu. eleo sam da me Bog
uini natovekom. Ali, postojao je samo jedan ovek na svetu, koji
je bio dovoljno dobar. A Bog je u svojoj beskrajnoj milosti prihvatio
Njega umesto mene! Neverovatno! Kako je samo mogao?!
Kada sam to konano shvatio, pao sam na kolena i rekao:
Oprosti mi za dvadeset godina koje sam proveo u pustinji pokuaja
da postanem jai. A Bog mi je rekao: Pa, imao si dobar motiv, ali
ti nije uspelo, zar ne? Ne, nisam uspevao. - priznao sam: Nego
sam se ukopavao sve dublje. I tada sam prvi put ugledao svetlost!
Bio sam kao Luter. Ipak, zato sam morao da ponovim Luterovo iskustvo? Trebalo je da mi bude dovoljno da proitam njegovo
otkrie i da poverujem da e pravednik iveti ne od borbe, ne
od preklinjanja Boga da ga uini natovekom, nego e pravednik
iveti od vere i samo od vere! A to je vera u Gospoda Isusa Hrista.
ak ete znati ta Bog osea u vezi sa vaim kolegama na poslu,
jer e kroz vas gledati Boji um. Istog trenutka ete znati kad treba
da budete blagi sa njima, kad smeliji, a kada da im pruite podrku.
Znaete tano kada, jer e Isus u vama gledati na njih sa ljubavlju,
elei da ih privue k sebi.
Seate li se ovog stiha? Koji prizna da je Isus Sin Boiji, Bog
u njemu stoji i on u Bogu. (1. Jov. 4:15). Ne ustruavam se da vam
kaem, da ako uinite biblijsko priznanje - izjavu vere -moete da
oekujete pomazanje Svetim Duhom. I ne zaboravite da to moe
biti rizino, jer e uticati na va ivotni stil, na vae meuljudske
odnose, i na sve ostalo u vezi sa vama.
71
Izjava vere se zasniva na utvrenim injenicama - a te injenice

se nalaze u Boijoj Rei. Biblijski izvetaj o kapetanovom sluzi iz evanelja po Luki 7:1-10 pokazuje, da ste u veri onda kada su vae molbe
zasnovane na Rei. A kad svri sve rei svoje pred narodom, doe
u Kapernaum. U kapetana pak jednog bee sluga bolestan na umoru
koji mu bee mio. A kad u za Isusa, posla k Njemu stareine judejske
molei Ga, da bi doao da mu isceli slugu. A oni doavi k Isusu moljahu Ga lepo govorei: Dostojan je da mu to uini, jer ljubi na narod i
naini nam zbornicu. A Isus iae s njima. I kad ve behu blizu kue,
posla kapetan k Njemu prijatelje govorei Mu: Gospode! Ne trudi se,
jer nisam dostojan da ue pod moju strehu. Zato i ne drah sebe dostojnog da Ti doem, nego samo reci re, i ozdravie sluga moj. Jer i ja
sam ovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kaem jednom idi, i ide; i drugom - doi, i doe; i sluzi svom - uini to, i uini. A kad
to u Isus, zaudi mu se, i okrenuvi se narodu koji iae za Njim ree:
Kaem vam, ni u Izrailju tolike vere ne naoh. I vrativi se poslani,
naoe bolesnog slugu zdravog.
Ako je Bog neto rekao, slobodni ste da se smelo uhvatite za to i
da na to polaete pravo. Ne, to nije drskost. Poto je Bog neto rekao,
ja u to verujem i to se zove vera. A razlog to to nije drskost je, to je
to u suprotnosti sa prirodom ljudskog srca. Po svojoj prirodi ljudsko
srce eli sve da radi po svome i ak sa zadovoljstvom trai od Boga da
ga ojaa u tome. Ali, vera se zasniva na poniznosti i predaji. Priznajem
svoju beskorisnost, svoju grenost, svoju bespomonost - i potrebno
mi je ono to Bog daje i to mi nudi kroz Isusa Hrista. To je vera. Moete biti smeli koliko god elite.
U Bibliji niko ko je video Boga, nije ustao i rekao: O, hvala Ti.
Ipak nisam crv. Nego znate li ta su radili? Evo ta je Isaija rekao:
Teko meni! ... Propadoh! Ja sam ovek neistih usana i ivim meu
narodom neistih usana, i videh svojim oima Cara, Gospoda nad vojskama. (Isa. 6:5). Kada je video slavu Gospodnju - koliko je Bog svet
- Isaija je uporedivi se shvatio kako je sam grean preko svake mere.
To ne znai da nam Bog ne pridaje nikakvu vrednost. Nemojte to
pogreno shvatiti. Ali hrianstvo je u suprotnosti sa popularnom psi-
72
Kakvo olakanje!
hologijom. U hrianstvu poinjete slino kao u drutvu Anonimnih

alkoholiara, gde uvek neko zapoinje terapiju sa: Ja sam alkoholiar.
A u drutvu, koje ja zovem Anonimni grenici, zapoinje se reima: Ja
sam mukarac ili ena neistih usana. Nema niega dobroga u meni.
Ali ovo ne znai, da za mene nema nade. To je neto sasvim drugo.
Ipak, ukoliko ne priznamo istinu o tome ta nam je greh uinio, izgleda
da neemo odmai dalje od prvog koraka, to se tie sigurnosti spasenja. Zato ja naglaavam i ponavljam, da je spasenje u isto vreme i
utvrena injenica i proces koji je u toku. A deo ove utvrene injenice
je spoznaja nae krajnje grenosti.
Kako je Bog gledao na svet u Nojevo vreme? Kako je on opisan?
I Gospod videi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve
njihove sklonosti svagda samo zle... (1. Moj. 6:5). Sve sklonosti! A ta
je Isus uio? Jer kao to je bilo u vreme Nojevo tako e biti i dolazak
Sina oveijeg. Jer kao to pred potopom jeahu i pijahu, enjahu se
i udavahu, do onog dana kad Noje ue u koveg, i ne osetie dok ne
doe potop i odnese sve; tako e biti i dolazak Sina oveijeg. (Mat.
24:37-39).
Svaka ljudska misao je bila zla - bili su usmereni na zadovoljavanje
linih prohteva, nikada ne mislei o Bogu, iako im je davao dovoljno
opomena. Koji nekad ne htee da sluaju kad ih oekivae Boije trpljenje u vreme Nojevo, kad se graae koveg, u kome malo, to jeste
osam dua, ostade od vode. (1. Pet. 3:20). Verom Noje primivi zapovest i pobojavi se onog to jo ne vide, naini koveg za spasenje
doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.
(Jev. 11:7).
Greh nas je doveo u ovakvo stanje, ali lepota hrianstva je u tome,
to uprkos priznanju svoje krajnje nemoi i grenosti, nismo ostavljeni
bez nade; zato to Bog vidi vrednost u nama, u tolikoj meri da je rtvovao svoga Sina, poto je znao ta nam je greh uinio. Drugim reima,
ne vreamo Boga kada smelo doemo pred Njega. On i eli da mu
dolazimo slobodno, a radi onoga to je uinio u Isusu Hristu. Dakle,
hajde da zabeleimo nekoliko ovih izjava vere: Hvala Ti; Slavim Te;
Pevam Tebi na slavu.
73
Prednosti proistekle iz Isusove smrti

To moete initi na jo mnogo naina, jer iz smrti Isusa Hrista
proizilazi:
Ja sam opravdan - proglaen pravednim. (Rim. 5:9).
Pomiren sam sa Bogom. (Rim. 5:10).
Bog je pokazao svoju ljubav prema meni. (Rim. 5:8; 1. Jov.
3:16).
Bog je uspostavio mir i sve pomirio sa Sobom, ukljuujui i
mene. (Kol. 1:20).
Ja sam iskupljen - otkupljen nazad - i oproteno mi je. (1.
Pet. 1:18; Otk. 5:9; Efe. 1:7).
Razapet sam sa Hristom. (Rim. 6:5-7; Gal. 2:20).
On je postao grehom radi mene, i umro umesto mene. (2.
Kor. 5:14,21; Isa.53:4-7).
Moji gresi su uklonjeni. (Jev. 9:26; Jov. 1:29).
Osloboen sam od svojih greha. (Otk. 1:6).
Mogu da smatram, da sam mrtav grehu. (Rim. 6:11).
Neu umreti drugom smru u budunosti (to se odnosi na
venu smrt, nasuprot fizikoj smrti u grobu, koju je Isus nazvao snom), jer je On ve umro tom smru za mene. (Jev.
2:9; Otk. 20:6; Jov. 11:11-15).
Osloboen sam od svog neprijatelja, Sotone - on je poraen
- nema vlasti nada mnom. (Jev. 2:14).
Slobodan sam od straha od smrti, od ropstva grehu i od avola. (Jev. 2:15). I ta sam jo?
Uinjen sam zauvek savrenim, iako sam jo uvek u procesu
posveenja Hristom! (Jev. 10:14).
Ja sam izleen. (1. Pet. 2:24).
Nisam vie pod osudom. (Rim. 8:1).
A zato nisam? Zato to je moja osuda pala na Njega. (Rim. 8:1-3;
1. Pet. 2:24). Sve te stvari imam, uprkos tome to sam bespomoan,
grean i poroan. Svi ovi blagoslovi su moji na osnovu Hristove smr-
74
Kakvo olakanje!
ti! Sve su to ve utvrene injenice i ja samo mogu da kaem: Hvala

Ti Oe. Za mene nema druge smrti, ni vatre pakla u budunosti. Ve
danas elim da Te slavim i hvalim za to, jer je Isus ve umro mojom
venom smru. To je izjava vere. Hvala Ti, Oe, to iako sam se oseao kao osuenik na smrt, zarobljen grehom, ja u Tvojim oima nisam
osuen, jer si milostivo dozvolio da moja presuda padne na Isusa.
Zadivljujue! Inae, osuda i sud su iste rei. Moj sud je pao na
Isusa i to Ga je ubilo. Zato je Isus uio da pravi vernik ne mora da se
suoi sa sudom, jer ga je On ve doiveo! Zaista, zaista vam kaem:
Ko moju re slua i veruje Onome koji je mene poslao, ima ivot veni,
i ne dolazi na sud, nego je preao iz smrti u ivot. (Jov. 5:24).
Hvala Ti, Oe, to ne moram da ivim u neznanju o Tvojoj ljubavi, poto si Ti pokazao Svoju ljubav prema meni rtvujui Svoga Sina,
koji je umro kao zamena za mene, i ja elim da se danas radujem toj
ljubavi. Hvala Ti. To je jedna od izjava vere.
Moja omiljena izjava vere se uvek vraa na opravdanje: Hvala Ti,
Oe, to sam uprkos svesti o svojoj sadanjoj grenosti i ljudskosti, dok
gledam na krst, prosto zadivljen injenicom da me Ti vidi savreno pravednog kao to je Isus; jer je On, iako nije znao za greh, dopustio da bude
uinjen grehom radi mene i da istrpi smrt koju sam ja zasluio. Hvala Ti,
Oe. (2. Kor. 5:21; Jev. 2:9). To je izjava vere. I onog momenta kada to
kaete - kada to ispovedite - Sveti Duh unosi Hristov ivot u vas. A kako
znamo, da je ova prethodna izjava vere istinita? Zato to je Isus poslat u
smrt, a smrt je plata za greh, a ne za pravednost. Jer je plata za greh smrt,
a dar Boji je ivot veni u Hristu Isusu Gospodu naem. (Rim. 6:23).
Isus je - iako sam nikada nije uinio greh - postao grehom. Zato je
Otac okrenuo svoje lice od Njega. Ne zato to je video svoga Sina, nego
zato to je video vas i mene kako tamo visimo. Isus je preuzeo moj greh
na sebe. Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim putem,
i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. (Isa. 53:6).
Ako ikada dopustite da Isus bude u potpunosti vi, kakav e to samo
biti momenat! Jednog dana ja sam zaista dopustio Isusu da umre nosei na sebi sve ono to sam ja. Mislim, ba sve! Pomislio sam: Aliluja!
Isus je preuzeo ak i moje najslabije, najmranije, najstranije misli,
75
dela i stavove. I to ga je ubilo! To je bio korak vere sa Njegove strane,

kao to i mi sa svoje strane treba da uinimo korak vere, poverujemo
u to, i to prihvatimo. Znamo da Ga je to kotalo ivota! Pravednici ne
umiru na taj nain - drugom smru. On je umro drugom smru, smru
krivog i odbaenog grenika. Kakvo je samo delo vere bilo za Njega, da
to uini?! Morao je verovati da e Ga Otac ponovo podii.
Razmislite o sledeem prelepom citatu Elen Vajt iz knjige enja
vekova 25. str: Prema Hristu se postupalo onako kako mi zasluujemo, da bi se prema nama postupalo onako kako to On zasluuje. Bio
je osuen zbog naih greha, u kojima nije imao nikakvog udela, kako
bismo mi bili opravdani Njegovom pravdom, u kojoj nismo imali nikakvog udela. Pristao je na smrt koja je nama pripadala, da bismo mi
imali ivot, koji je pripadao Njemu.
Kako je sada vaa vera, itaoe? elim da vas ohrabrim da sami
napiete svoju izjavu vere. To ne treba da ima nikakve veze sa vaim ivotnim borbama, i kako vam dobro ide ili ne ide u ivotu. Umesto toga,
trebalo bi da usmerite svu svoju panju na Hristovu smrt. U svojoj
izjavi vere vi ete slaviti Boga za Isusovu smrt, jer moete da polaete
pravo na sve iz Pisma to je vezano za Isusovu smrt. I vi jednostavno
elite da slavite Boga, to je toliko milostiv i velikoduan.
No, da vam dam jo jedan primer izjave vere: Ovog jutra Ti se zahvaljujem, Oe, to kroz poslunost jednog oveka, Isusa Hrista, koji
je bio posluan do smrti, Ti mene vidi kao potpuno poslunog. Hvala
Ti, Oe! Jer kada ja pogledam u ogledalo, to nije ono to vidim, ali Te
slavim to je to ono to Ti vidi - to me hrabri da nastavim da idem
napred u Isusu Hristu.
Dakle, odvojte sada jedan trenutak da napiete svoju sopstvenu
izjavu vere. Jer kada to uradite, to e na poseban nain otvoriti vrata
Svetom Duhu i moete oekivati da e zanimljive stvari poeti da se
deavaju u vama! Takoe elim da vas ohrabrim, da pronaete prijatelja ili lana porodice i pred njim iskaete svoju veru. Jer ako priznaje
ustima svojim da je Isus Gospod, i veruje u srcu svom da Ga Bog podie iz mrtvih, bie spasen. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se
priznaje za spasenje. (Rim. 10:9,10).
76
Kakvo olakanje!
MOJA IZJAVA VERE: ...
Pregled poglavlja
1. Koja je razlika izmeu verovanja u Isusa i pokuaja da budemo Isus?
2. Kako e to pravednik iveti? A kako nee iveti?
3. ta moete oekivati kada izrazite izjavu vere (biblijsku ispovest)?
4. ta o veri govori izvetaj o kapetanu iz Luke 7? Zato je Isus
rekao da nije video takvu veru, kao to je bila vera ovog kapetana?
5. ta ete to priznati, kada budete primili dar poniznosti?
6. Razmotrite, koje su sve prednosti koje proistiu iz Isusove
smrti navedene u ovom poglavlju.
7. Na osnovu ega Isus ui da pravi vernik i ne izlazi na sud?
8. Zato je Otac okrenuo svoje lice od Isusa na krstu?
Da li vam predstavlja problem da slavite Boga za ono to vam je
dao u Svom Sinu Isusu, izostavljajui sebe iz prie?
Dodatak
Nemojte propustiti da napiete bar jednu izjavu vere i da je pred
nekime ustima ispovedite.
77
12. Mnogo vie

Kroz Hristovu smrt mi smo proglaeni pravednima, a onda, kako
Duh ulazi u nae ivote, postajemo zaista i uinjeni pravednima. To je
ta ravnotea koju smo razmatrali i hvalimo Gospoda za to! Neki od vas
moda jo uvek malo naginju na stranu procesa koji je u toku, ali elim
da nastavimo da hvalimo Boga za ono to imamo kroz Isusovu smrt - a
to je ve utvrena injenica. To je ono to otvara vrata velianstvenom
delovanju Svetog Duha u naim ivotima. Zar nije Bog dobar?
Ako se verom uhvatite za Hristovu smrt - i za sve to vam je Bog
dao - biete smirena osoba. Neete kanjavati sebe. Neete se saplitati o perfekcionizam. Neete svakodnevno meriti svoj uinak, da biste
videli da li vam je Bog naklonjen ili ne. Biete usredsreeni na krst
Golgote. Sav taj teret e biti podignut sa vas i konano ete biti slobodni da zakoraite u Hristov ivot! Upravo zato obeanje glasi: Ako
ispovedate (priznajete veru), On e prebivati u vama! A to je trajan
proces. Potpuno sam zapanjen to toliko mnogo hriana, kada vide
grenika kako dolazi Hristu, istog trenutka oekuju zrelost. Izgleda kao
da nikad nisu odgajali dete.
Najvaniji deo pripreme za krtenje nije uenje niza doktrina, ve
upoznavanje Isusa Hrista. Trebalo bi da sve biblijske doktrine budu
hristocentrine, da nam otkrivaju Boiji karakter i ono to je On uinio
u Hristu. Ne bi trebalo da one budu samo niz uenja koja podupiru crkvu. Doktrine mogu da imaju oivljavajue dejstvo, kada se iznose na
hristocentrian nain. Mislim da nikad nismo pozvani samo da branimo jedan skup doktrina. Nije to razlog naeg postojanja. Mi smo pozvani da grenike vodimo u ivot! I ako ve u drutvu postoje grenici,
trebalo bi da dolaze u crkve - one koje propovedaju i ue radosnu vest
- u potrazi za slobodom, ivotom, pobedom i mogunou da ostatak
ivota proive bez robovanja grehu.
Na ovom mestu bih vas zamolio da prestanete sa itanjem ove
knjige. Bar na kratko; a dovoljno dugo da pronaete svoju Bibliju, i
proitate Rimljanima esto poglavlje.
.......................
78
Mnogo vie
Jeste li dovrili esto poglavlje Rimljanima? A sad obratite panju na

upotrebu rei drite u jedanaestom stihu. Tako i vi dakle drite sebe da ste
mrtvi grehu a ivi Bogu u Hristu Isusu. Kada neto drite, da li je to vera
ili oseanje? To je iskustvo vere, zar ne? Ova re moe da se prevede na
vie naina: drite, ili mislite, ili smatrajte, ili izaberite da verujete.
Kada izaberemo da verujemo, imamo pravo na sve to je Hristova
smrt omoguila. Dolaenje pred krst treba da postane prvi korak u
naem danu. Sada razmatramo praktine korake. A prva navika koju
elimo da unesemo u svakodnevni ivot je navika priznavanja svoje
vere i zahvalnosti za Isusovu smrt. Usput, mogua su i odgovarajua
oseanja koja prate izjavu vere. Ljudima koji izraavaju svoju veru, Bog
daje dobra, zdrava oseanja.
to vie delimo sa drugima ove stvari, to vie one postaju deo nas.
Niste slobodni zato to ste na neki nain poboljali svoj ivot. Slobodni ste,
jer je Isus iveo ne nekim poboljanim, ve savrenim ivotom! Shvatate
li to? Bog je morao da ukloni krivicu koja je slamala ljudski rod! Iako smo
moda i bili zavisni od greha (i nismo mogli drugaije), ipak smo zbog toga
oseali krivicu. Zato je Isus morao da dopusti da se sa Njim postupa onako kako smo to mi zasluili - kao sa apsolutnim grenikom. Morao je da
umre. I samo smrt pravednika je mogla da od greha iskupi itav ovaj svet.
Da, ono to je ubilo Isusa bio je na greh. Kada je Petar ustao i propovedao onu monu propoved na dan Pedesetnice i kada se 3000 ljudi
obratilo, rekao je prisutnim Jevrejima: Vi ste ubili Isusa! Upravo to je
propovedao! Sve im je otvoreno kazao i oni su bili osueni i pokajali
su se! Pogledajte izvetaj u Delima 2:36-41: Tvrdo dakle neka zna sav
dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog uinio ovoga Isusa koga
vi razapeste. Kad su ljudi uli ovo, bili su dirnuti do dna due, te su rekli Petru i ostalim apostolima: ta emo initi, ljudi brao? Petar im
je odgovorio: Pokajte se i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista
za oprotenje greha; i primiete dar Svetoga Duha. Jer je za vas obeanje i za decu vau i za sve daljne, koje e dozvati Gospod Bog na. I
mnogim drugim reima ih je upozoravao i molio: Spasite se od ovoga
pokvarenoga roda. Oni koji su prihvatili njegovu poruku su se krstili
i toga dana im se pridruilo oko tri hiljade ljudi.
79
U svakodnevnom ivotu nam se svima moe desiti da izgubimo

ovo iz vida. Ali Bog je milostiv i zanimljivo je da nas On ne vraa nazad
pod osudu. Ali, svejedno, mi to dovoljno brzo sami sebi uinimo! Bog
nas zbog ovoga ne vraa pod osudu, jer doslednost u ispravnom ivljenju nije ni bila razlog to je sa nas prethodno skinuo tu osudu. Mi smo
osloboeni osude, jer nas je Bog voleo dovoljno da dopusti da Isus to
pretrpi umesto nas. To je blagodat. To je sutina blagodati.
Jedini temelj nae sigurnosti

Temelj nae sigurnosti je ono to nam je Bog dao. Nadam se da
ovo shvatate. To je jedini osnov po kojem imamo sigurnost. To je temelj nae sigurnosti, zato to nam sve zasluge krsta nisu pripisane na
osnovu naih ljudskih postignua - ve na osnovu Hristovog boansko-ljudskog postignua! Tako da ak i ako ponovo padnemo - to
nam se svima deavalo, pa smo se toliko nervirali to ne moemo ovo
uvek drati na umu u svom svakodnevnom ivotu - mi ipak nismo
gurnuti nazad pod osudu i krivicu. To je zato to nikad nismo ni bili
proglaeni pravednima zbog svoje dobrote, ve zbog Isusove dobrote!
Upravo zbog toga je ono, to nam Bog daje, temelj nae sigurnosti. I ako samo ovaj inilac bude na svom mestu u vaem svakodnevnom ivotu, moete izbei jo-jo iskustvo. Moete otpoeti neprekidno iskustvo vere i sigurnosti. Ali ubrzo ete shvatiti, da vam Bog nudi
i mnogo vie (setite se Rim. 5:10). Te dve rei bi trebalo da iskoe sa
stranica vae Biblije i zasijaju kao neonski natpis - MNOGO VIE.
Mnogo vie od ega? Hajde da ponovo proitamo ceo taj stih: Jer
kad smo se pomirili s Bogom smru Sina Njegova dok smo jo bili
neprijatelji, mnogo emo se vie spasti u ivotu Njegovu kad smo se
pomirili.
Radosna vest je, da smo se, iako smo bili Boiji neprijatelji, pomirili sa Bogom kroz Isusovu smrt. A ipak... ima jo mnogo vie!
Molim vas, nemojte prevideti ovo! Ono to vam Bog nudi nije samo
prednost oslobaanja od smrtne presude - a to jeste divna privilegija,
to niko ne moe da porekne! To vam je kao da ste bili puteni iz zatvora, gde ste ekali izvrenje smrtne kazne!
80
Mnogo vie
Bog eli da znate, da je spremio jo mnogo vie za vas! Zato je

protestantizam, kada se zaustavio kod krsta, poeo da nazaduje. Jer
krst je staza koja vodi ka mnogo vie! I nije dovoljno samo ii kroz
ivot znajui da mi je oproteno, da sam pomilovan, da me Bog gleda
kao da sam savren. Bog mi nudi mnogo vie! Koliko to vie? ta
pie? Biemo spaeni Njegovim ivotom! Bog eli da znate, da vam On
ne daje samo oprotenje - On vam nudi i obnovljenje. Drugim reima,
spasenje nije pasivno iskustvo. To je dinamino iskustvo! Ako zakoraite u spasenje, zakoraili ste u ivot! A nadam se da ste iz onoga to
ste do sada proitali, uvideli da se u ivot ulazi kroz Isusovu smrt! Ne
moete doi do ivota, a da najpre ne proete kroz Isusovu smrt.
I sam Isus je ovako pouavao. Zaista, zaista vam kaem: ako zrno
penino padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre
mnogo roda rodi. (Jov. 12:24). U ivot se ulazi preko smrti! Mnogima
od nas u ovome nepotpuno hriansko uenje nije bilo od velike koristi. Naueni smo da nas je Bog voleo i da nam je oprostio, a onda nas
je ostavio sa grenim navikama, koje nekako nismo uvek bili u stanju
da ostavimo iza sebe! A to postaje obeshrabrujue! To me je nateralo
da jednog dana poviem ka Bogu: Ovaj sistem ne funkcionie! Ipak,
Bog je bio strpljiv sa mnom.
Bog eli da znate da je mnogo vie od onoga to ste dobili kroz
Isusovu smrt, obnovljenje koje ete dobiti kroz Njegov ivot! Sada ste
slobodni da primite Hristov ivot! A nadam se da vam je definitivno
jasno, da se Hristov ivot ne moe dati nikome ko verom nije uzeo udela u Njegovoj smrti! U tom sluaju biste jo uvek bili pod krivicom i
osudom, dok biste u isto vreme eleli i ivot. Zavrili biste u toj udnoj
podvojenosti - toj dvolinosti - da sedite u crkvi, sluate propovedi, pa
ak moda i priate o drugom Hristovom dolasku, a onda izaete i uvek
iznova se vraate na utabane staze greha. To nije bio Boiji plan za nas.
Pregled poglavlja
1. Kako moete biti osoba koja ima mir?
2. emu bi trebalo da pouavaju sve biblijske, pa samim tim i
sve crkvene doktrine?
81
3. ta bi trebalo da bude razlog postojanja bilo koje crkve?

4. Opii razliku izmeu vere i oseanja?
5. Zato je Isus dozvolio da se sa Njim postupa onako kako ste
vi zasluili?
6. Kako Bog reaguje kada ne uspete da budete usredsreeni na
radosnu vest itav dan?
7. Kako moete otpoeti neprekidno iskustvo vere i sigurnosti
u svom ivotu?
8. ta vam to mnogo vie Bog nudi posle krsta, a jednako je
vano kao i injenica ostvarena na Hristovom krstu?
9. Pod kojim uslovom se moe primiti ovo mnogo vie? Zato
je to neophodno?
82
13. Krtenje, smrt i ivot

Znate li koji je pravi smisao krtenja? Sutina je u spremnosti da
javno priznate da je greh, koji je Isus uzeo na sebe bio va greh i da
je smrt kojom je Isus umro bila vaa smrt. Isus je bio ist i pravedan
ovek, i mi to priznajemo krtenjem. Ne priznajemo samo da smo u
Njegovoj smrti i mi umrli - ve i to da sada ivimo u Njegovom vaskrslom ivotu. Sve vreme na ovim stranicama priamo o tome - da je
nae spasenje u isto vreme i ostvarena injenica i proces koji traje. Tako
mi prilikom krtenja javno priznajemo svoje potpuno poistoveivanje
sa Hristovom smru i sa vaskrsenjem.
Bilo bi vrlo alosno da se krtenje prosto pretvori u priliku za izraavanje saglasnosti sa nizom doktrina i pridruivanje crkvi. Kakva bi to
tragedija bila! Kad bi nam bilo bar isto toliko stalo da pomognemo ljudima da shvate Isusovu smrt i vaskrsenje, koliko ponekad izgleda da nam je
stalo da prihvate sve nae doktrine. Te stvari bi same od sebe dole na svoje mesto, jer ako ste zaista razumeli spasenje, onda ste do svog krtenja u
Hrista dobili Hristov um, tako da ste otvoreni i za sve ostalo to On eli da
znate i da verujete. To je logian redosled stvari, ali ga je lako poremetiti.
Nadam se da, dok itate ovu knjigu, imate pri ruci otvorenu Bibliju. Upravo sada bih vas zamolio da pronaete 2. Kor. 5:21: Jer Onoga
koji ne znadijae greha nas radi uini grehom, da mi budemo pravda
Boija u Njemu. Zato je Isus umro i postao grehom u oima Svoga
Oca? Da bismo mi mogli da postanemo pravedni!
Toliko ljudi nema nikakvu predstavu o tome ta znai ui u spasenje. Oni to ovako zamiljaju: Konano u otii na Nebo i tamo u
iveti i iveti... Naravno da se veni ivot podrazumeva kao deo naeg
spasenja, ali spasenje nije neto na ta moramo da ekamo - neto u
dalekoj budunosti. Ne, spasenje znai sada ui u Hristov ivot!
Re spasenje je prvi put upotrebljena u Novom Zavetu u Mat. 1:21:
Pa e roditi Sina, i nadeni Mu ime Isus; jer e On spasiti svoj narod
od greha njihovih. Od njihovih greha. Pa ipak, mnogi izgleda veruju
da tu pie - u njihovim gresima. Ozbiljan sam. Oigledno je da mnogi
u to veruju.
83
Osloboeni
Spasenje znai biti osloboen od greha! Eto, to znai biti spaen! Ali, kada vas neko pita: Da li ste spaeni, na ta misli? Da idete na Nebo. Da ete iveti beskonano - bez obzira na to ta radili.
A opet, Isus je umro da bismo mi mogli da postanemo pravednost
Boija u Njemu. Cela svrha Njegove smrti je bila otvaranje vrata, da se u nama obnovi pravednost - pravednost koju nam je greh
oduzeo! To je znaenje spasenja. Ulazite u ivot, a taj ivot se nalazi
u Sinu. I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni; i ovaj
ivot veni u Sinu je Njegovom. Ko ima Sina Boijeg ima ivot; ko
nema Sina Boijeg nema ivota. (1. Jov. 5:11,12). Ako je Hrist u
vama, onda imate Njegov ivot. Vie neete biti robovi greha. Bog
e vas obnoviti u pravednosti. To je Njegovo obeanje! Jedini problem je, to to nije trenutna promena - to je trajni proces u naim
ivotima.
Ni sam ne znam koliko ljudi se zapanji, kada shvati da spasenje
nije nekakva privilegija lebdenja po nebesima. U stvari to je veoma
realno, zemaljsko iskustvo. Veni ivot je ve sada stvarnost, zato
to se taj ivot nalazi u Sinu! Ko ima Sina, taj samim tim ima i veni
ivot! Zato treba da ivot provedemo traei Hrista! Nema potrebe
da pokuavamo da sebe usavrimo, jer jedini nain da se usavrimo,
jeste da imamo Hrista. Nema drugog naina. Nema druge sile ni
imena, koji su u stanju da nas usavre! Jer nema drugog imena pod
nebom danog ljudima, kojim bi se mi mogli spasti. (Dela 4:12).
Biti spaen znai biti preobraen, biti obnovljen u pravednosti, dobiti takav ivot koji zapravo moe da izdri ivljenje.
Zamislite ta bi bilo da nas Bog sada sve uzme na Nebo, gde
vlada apsolutna nesebinost - gde je sve podreeno istoj ljubavi.
Ali Bog je milostiv. Razbojnik na krstu e imati privilegiju da uzraste na Nebu, poto ovde nije imao vremena. Bog zna da je za veinu
od nas to proces koji traje itavog ivota. Pa ak i tada, kad pogledamo na sebe, shvatamo koliko nam jo nedostaje Njegove slave.
Jedna od najneverovatnijih stvari koje sam proitao u Bibliji je
izjava u Efescima. Stalno se vraam na to, i podseam sebe da je to
84
Krtenje, smrt i ivot
ono to nam Bog obeava. To je jedan od najlepih odeljaka u Novom

Zavetu, koji govori o visini, dubini, duini i irini Boije ljubavi. itam
Efe. 3:17,19. Kakav neverovatan odeljak: Da se Hristos useli verom u
srca vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni; da biste mogli
razumeti sa svima svetima, ta je irina i duina i dubina i visina; i
poznati preteniju od razuma ljubav Hristovu, da se ispunite svakom
puninom Boijom. Skoro sam pao u nesvest, kad sam to prvi put proitao. Rekao sam: Nema anse.
Bog mi nudi puninu. A moram da vam priznam, da imam problema da se izborim i sa par kapi Boije svetosti, kada mi ih otkrije. A
On mi nudi puninu. Puninu! Drugim reima, vi moete imati ljubavi
koliko je i Bog ima, jer Bog ustvari voli kroz vas. Vi moete i opratati
isto kao to Bog oprata. To je udo, jer to Isus oprata kroz vas! A
koliko ima opratanja u Isusovom srcu? Pogledajmo u evanelju po
Luki 23:34: A Isus govorae: Oe, oprosti im; jer ne znaju ta ine. A
za delove Njegove haljine bacahu kocke. Isus je te rei - Oe, oprosti
im; jer ne znaju ta ine, izgovorio nakon to je bio prikovan za krst!
Elen Vajt, taj plodni hrianski pisac devetnaestog veka, napisala
je ove inspirativne i znaajne rei u Prii o Spasenju, str. 222: Ni jednim gestom Isus se nije poalio. Lice mu je ostalo bledo i mirno, dok su
velike kapi znoja bile na Njegovom elu. Nije bilo milostive ruke koja
bi obrisala samrtnu rosu sa Njegovog lica, nije bilo ni saoseajnih rei,
niti nepokolebljive odanosti da osnae Njegovo ljudsko srce. Gazio je
sam u kaci i niko od svih tih ljudi nije bio uz Njega. Dok su vojnici
obavljali svoj zastraujui posao, i dok je trpeo najeu agoniju, Isus se
molio za svoje neprijatelje - Oe, oprosti im; jer ne znaju ta ine. Ta
Hristova molitva za neprijatelje je prigrlila ceo svet i obuhvatila svakog
grenika sve do kraja vremena.
Moemo li mi tako pratati? Opet ponavljam, da ne postoji sila
na celom ovom svetu, koja moe izazvati takvu promenu u ljudskom
srcu. Moete odsluati sve seminare tipa kako pomoi sebi, ii na sva
savetovanja, isprobati sve to ovaj svet moe da vam ponudi, ali to nee
promeniti vae srce. Ali ako dozvolite Isusu da verom prebiva u vaem
srcu kroz Svetog Duha, u jednom trenutku moete imati Boiji um.
85
Apostol Petar je to tako lepo rekao: Blagodat vam i mir u izobilju

(da vam se umnoi Karadi) u poznanju Boga i Isusa Gospoda naega. Kako nam je njegova boanska sila darovala sve to slui ivotu i
pobonosti, poznanjem onoga koji nas je pozvao svojom sopstvenom
slavom i krepou, ime su nam darovana skupocena i najvea obeanja, da pomou njih postanete uesnici u Boijoj prirodi, poto izbegnete pokvarenost koja poudom vlada u svetu. (2. Pet. 1:2-4 arni).
Tako je Bog - Njegova slava i dobrota - u nama!
Misliete najuzvienijim mislima. Imaete najdublja oseanja. Voleete najuzvienijom ljubavlju. Doiveete najneverovatnije priznanje, pokajanje i oprotenje. I iriete to na ljude oko sebe, jer e Hrist
biti u vama. A kada je Hrist u vama, Biblija kae da moete smatrati
da ste mrtvi grehu a ivi Bogu. (Rim. 6:11). Najtea stvar na svetu je
odluiti da veruje, kada dokazi govore suprotno. Jer hteli mi to ili ne,
ipak u sebi oseamo da nas na neki nain greh privlai. Moemo li svi
da posvedoimo istinitost ove tvrdnje?
Privlana sila greha u nama

Verujem da ete oseati u sebi privlanu silu greha sve do Gospodnjeg dolaska i da je potpuno nerealno oekivati da neete oseati
sklonost ka grehu. U stvari Boija Re kae da oni, koji su uli u sferu
duhovnosti i nanovo su roeni od Duha, jo snanije oseaju privlanu
silu greha, nego ljudi koji su telesni po prirodi.
Mene nikada ranije greh uopte nije uznemiravao. Ljudi, koji su
roeni od Duha i ive duhovnim ivotom, oseaju i opaaju prisustvo
greha u sebi mnogo jae od onih neduhovnih. Kada se udubite u Boiji
zakon oseate osudu, zato to vidite Boju svetost i ona vam otkriva
vau grenost. Ne, mene greh nikada ranije uopte nije uznemiravao.
Deavalo se da u njemu uivam! Ali onda je doao zakon, i ja sam
pogledao u njega i umro sam. Evo kako to Pavle kae u Rim. 7:9-13: I
ja sam nekad iveo bez zakona; a kad je dola zapovest, greh je oiveo.
Ja pak umreh i nae se da me je zapovest, koja je imala da me vodi u
ivot, dovela do smrti. Greh me je, naime, dobivi povod u zapovesti,
zaveo i ba njome ubio. Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta,
86
i pravedna, i dobra. Znai li to da je dobro meni postalo smrt? Daleko

od toga. Nego greh, da bi se pokazao kao greh, posredstvom dobroga
izdejstvovao mi je smrt, da bi greh - posredstvom zapovesti - postao
preko svake mere grean. (arni).
Pavle zapravo kae, da je zakon uinio njegov greh jo grenijim.
On ga je uveliao. Pokazao mu je koliko je stvarno bio grean, tako to
je uporedio njegov greh sa Boijom svetou. Zato, ako oekujete da
nikada vie neete osetiti u sebi sklonost ili silu koja vas vue prema
grehu, imam vesti za vas. U zabludi ste. Vi ete ovo oseati jae nego
ikad.
I konano jednoga dana moete zavapiti zajedno sa apostolom:
A ovo vie ja ne inim nego greh koji ivi u meni. A kad inim ono
to neu, ve ja to ne inim nego greh koji ivi u meni. Ovo nisam
ja! - kae on: to je greh koji ivi u meni. Bog to razume. To je jedan
od razloga zato je Isusu dao isto telo kao to je nae: Budui da deca
imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smru satre onog koji
ima dravu smrti, to jest avola. (Jev. 2:14). Jer to zakonu bee nemogue, jer bee oslabljen telom, posla Bog Sina svog u obliju tela
grehovnog, i za greh osudi greh u telu. (Rim. 8:3).
Isus je uzeo telo ljudskog bia, nakon to je ljudska rasa oslabljena
sa 4000 hiljade godina provedenih u grehu. Razmislite o tome. Zato
je Isus oseao ono to i mi oseamo. Tako me ohrabruje to znam da
je Isus imao istinski ljudsko telo, a ipak je bio bez greha. Kada sam
shvatio da je Isus uzeo isto fiziko telo kakvo je i moje, po prvi put u
ivotu sam poeo da shvatam da greh zapravo nije neto fiziko. Greh
je stanje pobune protiv Boga, a to se ispoljava u fizikim delima (gresima). Isus je to ovako objasnio: uli ste kako je kazano starima: Ne
ini preljube. A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa eljom,
ve je uinio preljubu u srcu svom. (Mat. 5:27,28). Jer iznutra, iz srca
ljudskog, izlaze misli zle, kurvarstva, krae, ubistva, preljube, pohlepa, zloba, prevara, razvratnost, zavist, klevete, ponos, bezumlje. (Mar.
7:21,22).
Prema Bibliji, postoji trenutak u naem duhovnom rastu, kada
sebe moemo smatrati mrtvima grehu. Ali, to oigledno ne znai, da
87
mi ne oseamo prisustvo greha u sebi! A uskoro emo otkriti i ta to

znai.
Hajde sada da pogledamo Rim. 6:6: Znajui ovo da se stari na
ovek razape s Njime, da bi se telo greno pokvarilo, da vie ne bismo
sluili grehu. Na stari ovek je razapet sa Hristom. Namee se jedno
pitanje. U kom trenutku hrianskog ivota ovo postaje stvarnost? U
kom to trenutku moemo zaista da ovo tvrdimo?
Pavle nam daje odgovor u ovom poglavlju, koji mora da prethodi
rei znajui iz 6. stiha: Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa
Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krtenjem u smrt, da kao to usta Hristos iz mrtvih slavom Oevom, tako i
mi u novom ivotu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom
smru, biemo i vaskrsenjem. (Rim. 6:3-5).
Tako nam nae shvatanje krtenja moe ukazati na odgovor. Jer na
krtenju neki ljudi moda mogu oekivati svoju smrt - smrt svoje stare
prirode. Ali, vi ste prilikom krtenja krteni u Hristovu smrt. A kad ste
ve krteni u Njegovu smrt, ta treba da razumete bolje od svega ostalog?
Krst! Iskupljenje! Znaaj Njegove smrti! Zato to ste u periodu do svog krtenja ve osvedoeni u pogledu neverovatnog znaaja koji Hristova smrt
ima za vas! Kada ste doli do tog osvedoenja onda treba da idete napred
- u krtenje, zato to ste sada spremni da budete krteni u Njegovu smrt.
I opet, kroz prihvatanje Njegove smrti, mi se otvaramo da primimo Njegov ivot. Ali esto je zaista teko navesti ljude da se usredsrede
na Hristovu smrt i da izostave sebe iz centra panje, uviajui kako je
Bog bio dobar u Hristu - tako da Bog moe boraviti u njima i doneti im
sve to su oni zaista od poetka i eleli: svet i ist ivot, Bogu na slavu.
Jer Bog nee da vas samo spolja dotera. On nee samo da vas pobolja.
On e vas nanovo stvoriti - obnoviti vas u svoje oblije! Imam vesti za
vas. To moe da bude veoma bolan proces, ali ipak i veoma radosno
iskustvo. A sve je to nae samo verom!
Pregled poglavlja
1. ta javno priznajete kada se krstite? Kako je to povezano sa
vaim iskustvom spasenja?
88
2. Koje je pravo znaenje spasenja? ta e se desiti, kada zaista

to razumete?
3. Zato je Isus umro i postao greh u Boijim oima? Pogledati
2. Korinanima 5:21.
4. Kako se osloboditi od greha? Kako da veni ivot bude stvarnost ve sada? 1. Jovanova 5:11,12; Dela 4:12.
5. Koji je jedini mogui nain da se vae srce promeni? Kako ve
sada moete imati puninu Boiju i poeti da volite i pratate
kao i On? Efescima 3:14-19; 2. Petrova 1:4.
6. ta se deava sa privlanom silom greha u vama, kada uete
u sferu duhovnosti?
7. Kakva veza postoji izmeu Boijeg zakona i doivljavanja
greha, za osobu koja je roena Duhom? Rimljanima 7:9-13.
8. Kako autor opisuje greh, ije su posledice fizika dela (gresi)?
Kako se vae razumevanje krtenja promenilo u svetlosti poslanice Rimljanima 6:3-6?
89
14. Pridruiti se Hristovom telu

ta je temelj naeg mira? Ve smo ga pronali u Rim. 5:1: Opravdavi se dakle verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa
Hrista. Mir ne zavisi od toga, da li sam iskren sa Bogom. Pre bi se
moglo rei, da sad mogu da budem iskren, otvoren i poten, poto je
moj mir injenino stanje, jer sam ve opravdan. Ne obrnuto. Svojom istinoljubivou mi ne ubeujemo Boga da bude plemenit prema
nama. Ve smo mi upravo Bojim plemenitim postupanjem sa nama
- u naem beznadenom, bespomonom, bezbonom stanju - osposobljeni da budemo istinoljubivi.
A Hrist nam nudi da svojim Duhom ue u nas i unese promene
iznutra. On ne nudi samo popravljanje naih osobina. On nam zapravo
nudi, da ue i da boravi u nama. Posebno volim kod Boga, to moe
da se ovaploti u ljudskom telu. Kad god poseuje Zemlju, On se uvek
oblai u ljudsko telo. Isus je doao na Zemlju - obuen u ljudsko telo.
Sveti Duh je doao na Zemlju i boravi u ljudskom telu. To je Boija
specijalnost. On se specijalizovao za utelovljenje.
Vi zapravo moete uestvovati u Njegovoj boanskoj prirodi. Moete imati Boga u sebi - a nigde u univerzumu nema takve sile. Imati
Boga u sebi je neto to preobraava, obnavlja, osnauje i pobeuje, jer
u sebe primate Onoga koji je u ljudskom telu savladao greh i avola. Vi
se oblaite u Njega!
A kada su vernici zaista u veri, onda su ispunjeni eljom da to
objave. Krtenje je oduvek trebalo da bude javni in, jer u trenutku
kada ste spremni da to objavite, vi izjavljujete: Sada sam spreman da
se poveem sa Hristovim telom i da preuzmem svoju ulogu kao njegov
deo. Dakle, sjedinjenje sa Hristovim telom se oduvek ostvarivalo putem krtenja, na ta je Boiji odgovor oduvek bio pomazanje Duhom.
Pre izvesnog vremena sam bio u Australiji i jedan moj roak, koji
je tamo stareina crkve, mi je priao i rekao: Vidi, ima jedan mladi par;
imaju po dvadeset i neku godinu. Prouavao sam sa njima i ele da se
krste. Pitao sam pastora i dozvolio mi je da ih ja krstim. Bee to uzbudljivo za mog neaka, jer on do tada nije nikoga krstio. A poto je on
90
Pridruiti se Hristovom telu
radio sa ovim parom, pastor mu je rekao da moe i da ih krsti. Ali, oni

ne ele da se pridrue crkvi, rekao mi je i upitao: ta bi ti uradio? Da
li bi ih krstio? Odgovorio sam: Ne, ne bih. Interesantno je to ti ba ja
ovo kaem, - dodao sam: jer je postojala faza u mom iskustvu, kada
bih to verovatno uinio. Ali sam od tada sazreo dovoljno da razumem,
da je krtenje trenutak u ivotu, kada oseamo da smo spremni da se
poveemo sa drugima, koji su takoe shvatili da su umrli sa Hristom
na Njegovom krstu i ele da postanu koristan deo Njegove crkve.
Tada sam svog neaka proveo kroz nekoliko znaajnih poglavlja
Svetog pisma. Na primer, itali smo Dela 19:2,3 gde se Pavle obraa
uenicima u Efesu pitanjem: Jeste li primili Duha Svetog kad ste poverovali? A oni mu rekoe: Nismo ni uli da ima Duh Sveti. A on im ree:
Na ta se dakle krstiste? A oni rekoe: Na krtenje Jovanovo. Pavle je
znao, da je trebalo da na krtenju prime Svetoga Duha, jer je to pomazanje za slubu u duhovnom telu - crkvi. Tako da ih je ponovo krstio.
Poloio je ruke na njih i posvetio ih za slubu. Primili su darove i ukljueni su u sluenje. Zato sam rekao svom neaku: Ako krtava ljude,
a oni ne postaju deo duhovnog tela, onda e oni samo da sede u crkvenim klupama, i tu e umreti. Uvenue, jer nisu ukljueni u slubu.
Niko nije pojedinano u slubi - celo telo je u slubi. Ruka ne
moe da kae: Ja sam u slubi. Ono to ruka moe da kae je: Ja sam
deo tela, koje slui na slavu Bogu. To je Hristovo telo. Proitajte 1. Kor.
12, gde Pavle pravi odlino poreenje izmeu raznovrsnosti duhovnih
darova u Hristovom telu i funkcionisanja pojedinih delova ljudskog
tela, koji rade zajedno kao jedna celina.
Kroz sve sam to proao sa svojim neakom, a da mi on nije rekao
da je planirao da ih krsti ve sutradan. Voleo bih da mi je to rekao, ali
on je izbegao tu sitnicu. U svakom sluaju, sledeeg jutra je posetio
taj par i rekao im da ih nee krstiti, dok jo neto sa njima ne proui.
Sledeeg utorka uvee, oni su posle prouavanja izajvili: Pa, zato ne
bismo bili deo duhovnog tela? Te su se zatim krtenjem pridruili telu.
Bilo je to divno iskustvo, a i moj neak je kroz njega dosta sazreo.
Krtenje je trenutak kada hoete da se pridruite Hristovom telu,
ali prelazak sa utvrene injenice na proces koji je u toku se deava
91
im poverujete. Ne zaboravite, vi zaista ne moete da sazrevate sami.

Ne moete sami da napredujete u ljubavi. Zato nas Bog uvodi u telo,
jer naa priprema za slubu podrazumeva nae uzrastanje kao funkcionalnih delova tela. I kako uimo da smo jedni drugima potrebni i da
cenimo jedinstvenost razliitih darova koje posedujemo, tako i naa
korisnost za Boga raste.
Bog je vrlo mudar po tom pitanju. Tako u izvesnom smislu, pravi
rast zapoinje kada postanemo delotvoran deo tela. Naravno, Duh je
taj koji je nae ivote doveo do vere, a Njegovo delo je i to to smo
poverovali. Ipak, neto znaajno poinje da se deava u trenutku kada
smo mi zauzeli stav i kada smo to objavili postajui deo Hristovog tela
- kada nas je Duh pomazao. Prema mom iskustvu, tada zapoinje pravi
rast u ivotima ljudi. Viao sam ljude koji su godinama bili u zbrci, ali
kada su konano zauzeli stav, oslobodili su se preko noi. Uzbudljivo.
Pregled poglavlja
1. ta vam omoguava da imate mir, a da u isto vreme budete
otvoreni, poteni i iskreni sa Bogom?
2. ta znai obui se u Hrista?
3. Kako, po Bibliji, osoba pristupa duhovnom telu Hristovom?
(1. Kor. 12).
4. ta e biti rezultat biblijskog krtenja? (Dela 19).
5. Kada zapoinje spasenje kao proces koji je u toku?
6. Kakva veza postoji izmeu procesa spasenja i naeg krtenja?
7. Na koji nain nas Bog odgaja da Mu budemo korisni u slubi?
Da li ste iskusili pomazanje Duhom za slubu? Da li ste se istinski
povezali sa Hristovim telom?
92
15. Radikalna unutranja promena

Ono to smo dobili Isusovom smru je injenino stanje. To je
nae, a da nita nismo uinili da to zasluimo. Dato nam je kao potpuno besplatan dar. Mnogo je neverovatnih blagoslova postalo nae
kroz Hristovu smrt - oprotenje, opravdanje, pomirenje, liavanje sile
naeg neprijatelja (dovoljno je da sa verom spomenemo Isusovo ime i
avo bei od nas!) i nae otkupljenje. Sve ovo i jo mnogo toga je nae.
Moemo polagati pravo na sve ove prednosti.
Ali, re spasenje je uvek povezana sa primanjem Hristovog ivota,
jer spasenje je dinamino. Kao to smo to ve vie puta primetili, ono
je u isto vreme i utvrena injenica i proces koji je u toku. Da ponovim,
Hristov ivot se daje samo onima meu nama, koji verom prihvate dar
Boije ljubavi iskazan u rtvi Njegovog Sina.
Bog obeava da e prebivati u nama, kada ovo prihvatamo verom!
Njemu moete verovati. Moete krenuti i delovati kao osoba u kojoj
je Bog. Ali, elim da vas upozorim: nije bezbedno dopustiti Bogu da
bude u vama. Mnogo je bezbednije gledati Ga na krstu i rei: Da,
mora da me je voleo, kad je to uinio. Ali, ako ste spremni da Mu
dopustite da ivi u vama, to je ve intimna stvar. Jer prisustvo ivog
Boga u vama postavlja izazov vaim mislima, oseanjima, postupcima
i stavovima. Ba nita ne ostaje netaknuto, kada ivom Bogu dopustite
da stanuje u vama. Zato uvek govorim ljudima: Presaberite se, pre
nego to dopustite Bogu da ivi u vama, jer vas On nee ostaviti takve
kakve vas je zatekao.
On e oplemeniti, obnoviti, izmeniti, preobraziti. On e vas izvajati. On e vas oblikovati. Dopustie ak i iskuenjima i tekoama da
dou u va ivot, samo da bi vas doveo u stanje u kome se On u potpunosti moe otkriti u vama. To je ustvari Njegova milost - a vi ete se
ritati i zapomagati! Hoete, ako ste iole slini meni. Dva puta u svom ivotu sam zapravo morao rei Bogu: Pusti me, molim Te! Ne mogu vie
da izdrim ovaj stres. Obeao si da nee dozvoliti da budemo kuani
vie nego to moemo podneti, a ja Te upravo obavetavam da ne mogu
vie izdrati ni jedan sat. Morae da popusti pritisak, ako eli da me
93
i dalje ima kao poslunog sina koji Te voli. Ozbiljno sam skrenuo panju Bogu: U opasnosti sam. Ne mogu vie da izaem sa tim na kraj.
Dati Bogu dozvolu

Svi mi oigledno imamo svoje granice. Recimo, ja imam veliku toleranciju na bol, to znai da sam - kad je dolo dotle da zapravo kaem
Bogu: Ne mogu vie! - bio izloen neverovatno jakom bolu. Ali Bog
je tako milostiv, ba kao to je i obeao da e biti. Drugo iskuenje ne
doe na vas osim oveijeg; ali je veran Bog koji vas nee pustiti da se
iskuate vema nego to moete, nego e uiniti s iskuenjem i kraj, da
moete podneti. (1. Kor.10:13).
On se povukao, utiao vatru i sve se smirilo. Ponovo sam mogao
da odahnem i nastavim dalje. Rekao sam Bogu: Hvala Ti, to si to
uinio za mene. Nije da sumnjam ili neto slino, nego vie nisam jednostavno mogao da podnesem taj pritisak. Bog je tako milostiv. On je
pun razumevanja. A ja sam Mu dopustio da uini sve to je potrebno,
da bi se uglaale grube ivice u mom ivotu. U to vreme mi je On zapravo i rekao: Jesi li siguran da zna ta radi, kada Mi daje ovakvo
doputenje? Da! - uzvratio sam: samo elim da mi se steu ove
grube ivice. elim da slabosti u mom ivotu budu iskorenjene. Ah,
u redu - ree On. Zatim je pojaao vatru. Hou rei, oseao sam kako
gorim. Mogao sam osetiti plamen kako me prodire. Na kraju sam rekao: Molim Te, prestani! Pa, - ree On: sam si Mi dao dozvolu.
Znam, uzvratih: ali je povlaim na neko vreme.
Sada ponovo poinjem da Mu sve vie i vie dozvoljavam. A On
je tako dobar, pa e vam dati predah ako ga elite i ako vam je potreban - dae vam vreme da predahnete, preispitate se, a zatim nastavite
napred. Otkrio sam, da Bog ima puno razumevanja po ovom pitanju,
ali je ipak rizino pustiti Ga unutra.
Prilino esto se molim za nevolju u korist nekih osoba, ali kaem
Bogu: Iako bih stvarno voleo da uzdrma ivot te osobe, osloniu se
na Tebe da odredi do koje mere e to uiniti, jer Ti bolje od mene
zna ta je toj osobi potrebno. Sve to ja znam jeste, da ona trenutno
nema pravu radost u Tebi i Tvojoj milosti, a voleo bih da vidim da ima.
94
Radikalna unutranja promena
Na primer, dao sam Bogu dozvolu da unese nevolju u ivote moje

dece, samo da bi mogli da prodube svoj odnos sa Njim, da bi ih On jo
vre preuzeo. Jedan od njih me je pozvao jednog dana i preklinjao
me da prestanem sa tom molitvom. Rekao sam: U redu, napraviu
pauzu. Bog je bio milostiv. Uneo je krizu u ivote sve moje dece, i malo
po malo, vidim da je ojaao Svoju vezu sa njima. I kad god se zabrinem
za nekog od njih, molim se ponovo istom molitvom.
Bog je mnogo zainteresovaniji od nas za duhovni rast nae dece,
jer eli da kroz celu venost bude sa njima. A zna mnogo bolje nego mi,
ta to znai iveti u prisustvu svetog Boga. Nisu li Aronovi sinovi, kao
svetenici na slubi u hramu, koristili pogrenu vrstu tamjana i vatre?
Istog trenutka su izgoreli! A sinovi Aronovi, Nadav i Avijud, uzevi
svaki svoju kadionicu metnue oganj u njih i na oganj metnue kad, i
prinesoe pred Gospodom oganj tu, a to im ne bee zapovedio. Tada
doe oganj od Gospoda i udari ih, te pogiboe pred Gospodom. (3.
Moj. 10:1,2).
I Uza je sa najboljim namerama pourio da pridri koveg zaveta
da ne padne sa kola, i u tom trenutku je uniten. I metnue koveg Boiji na nova kola, i povezoe ga iz kue Avinadavove, koja bee na brdu;
a Uza i Ahijo sinovi Avinadavovi upravljahu novim kolima. I odvezoe
koveg Boiji iz kue Avinadavove, koja bee na brdu, i Ahijo iae
pred kovegom. A David i sav dom Izrailjev udarahu pred Gospodom
u svakojake sprave od drveta kedrovog, u gusle, u psaltire, u bubnje, u
svirale i u kimvale. A kad dooe do gumna Nahonovog, Uza se mai
za koveg Boji i prihvati ga, jer volovi potegoe na stranu. I Gospod se
razgnevi na Uzu, i udari ga Bog onde za tu nepanju, te umre onde kod
kovega Boijeg. (2. Sam. 6:3-7).
Ono to je sveto se ne dira nesvetim rukama! Bog je pokuavao da
tome naui svoj narod. Pogledajte ta se desilo na Sinajskoj gori. Bog
je dao stroga uputstva za vreme dok Mojsije bude na planini: Operite
svoje haljine. Pripremite se. Stajaete u prisustvu svetoga Boga. Ne dirajte goru! Ne dozvoljavajte ni svojoj stoci da ide na goru! To je sveta
zemlja! Na toj gori je prisutan Bog! Preporuujem vam da proitate
celo 19. poglavlje 2. Mojsijeve.
95
A mi se spremamo za ivot u Boijem prisustvu. Ipak, veina od

nas je - ako ste imalo slini meni - suvie nemarna prema stajanju u
Boijem prisustvu. Tako sam ja jednoga dana shvatio - da Bog ne planira da ponovo unese seme greha i pobune u svoje carstvo, i ako ga
bude u meni, ja neu biti tamo. Ne zbog toga to me On ne voli, nego
bi to bio dokaz da Mu nisam dozvolio da iz mene iskoreni greh i sebinost; to Mu nisam dozvolio, da me ne bi bolelo. A to zaista boli, jer
smo itav ivot proveli sa grehom. Seme pobune je od roenja u nama,
a Bog eli da dobije dozvolu da ga iskoreni. On to nee uiniti na silu,
ali e koristiti okolnosti da vam pomogne da se to desi. Kakav god bol
da vam se desi, bie doputen samo zato to vas On toliko voli, da ne
eli venost da provede bez vas!
Kad se radi o spasenju, Bog je tu potpuno razloan. Zna koliko Ga
je lino kotao otkup za greh. Takoe zna, da ko god prihvati Isusovu
rtvu, time zapravo Bogu daje dozvolu, da ga uini podobnim za ivot
sa Njim. Ulaznicu za venost sa Bogom ve imate, ali sada On eli da
vas osposobi i da uivate u onome ta ta ulaznica predstavlja - a to je
privilegija da ivite u Boijem prisustvu. Predivno iskustvo je svakoga
dana svog ivota iveti pod Boijom blagodau, imati prisustvo Svetog
Duha, koji ivi u vama. Moete polagati pravo na sve blagoslove, omoguene onim to je Isus uinio za vas - pa i na ono to On sada eli da
uradi u vama posredstvom Svetog Duha.
Takoe je divno iskustvo krtenjem javno izraziti svoju veru. Krtenje je nain da vernik kae Bogu: Iskreno verujem da je Isusova
smrt zapravo bila moja smrt za greh, a koja se desila Njemu. Spreman
sam da prihvatim da Ga je ubio moj, a ne Njegov greh. On je umro
mojom smru; i tako sam Ti zahvalan, Boe, to si dopustio da On to
podnese umesto mene.
A kad smo ve kod toga, krtenje bi trebalo da se obnavlja svaki
dan. Kako? Kroz svakodnevno pomazanje Svetim Duhom. To je zapravo svakodnevno ponovno krtavanje, jer nas je Isus na sopstvenom
primeru uio, da je krtenje oduvek trebalo da se obavlja vodom i Duhom. Samo je jednom potrebno da uete u vodu, ali vam je svakoga
dana vaeg ivota potrebno pomazanje Duhom, jer ono potvruje i-
96
njenicu da ste umrli sa Hristom i da ste vaskrsli sa Njim. Zapravo, to je

oblik svakodnevnog ponovnog krtavanja.
Drski zahtevi
Prema Pavlu sada ste u poziciji - a to je ve svakodnevna stvar - da
postavljate Bogu neke naizgled drske zahteve, a sve to na osnovu vere.
Hajde sada da vidimo Rim. 6:6-11: Znajui ovo da se stari na ovek
razape s Njime, da bi se telo greno pokvarilo, da vie ne bismo sluili
grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom,
verujemo da emo i iveti s Njim; znajui da Hristos usta iz mrtvih, ve
vie ne umire; smrt vie nee ovladati Njime. Jer to umre, grehu umre
jedanput; a to ivi, Bogu ivi. Tako i vi, dakle, drite sebe da ste mrtvi
grehu a ivi Bogu u Hristu Isusu Gospodu naem.
Ovo je tako znaajan odlomak. Ono to ovde itamo, treba sada
da postane sastavni deo vaeg svakodnevnog iskustva. Doli ste pred
krst. Ispovedili ste svoju veru u Isusovu smrt. Dobili ste pravo da budete
opravdani - proglaeni pravednima, da vam bude oproteno, da budete
pomireni sa Bogom - sve su to divne prednosti koje vam je Bog dao kroz
Isusovu smrt. A sada se vratite i razmotrite osmi stih (i uverite se da ovo
jasno razumete): A ako umresmo s Hristom, verujemo da emo i iveti
s Njim. Ovo nam je mogue zahvaljujui primanju Svetog Duha u svoj
ivot. I tako moete svakoga dana da zahtevate sa punim pravom ono
iz 11. stiha: Drite sebe da ste mrtvi grehu, a ivi Bogu u Hristu Isusu.
Vera i oseanja
Kada ste ve bili pred krstom i zahvalili Bogu za Njegovu velikodunost kroz Isusovu smrt, red je da napravite i sledei korak vere.
Sada imate privilegiju da, kako Pavle kae, raunate da ste mrtvi grehu.
A to nema nikakve veze sa vaim oseanjima. Vi zapravo moete imati
oseaj da ste u velikom iskuenju. Vi moete oseati kako vas neto
iznutra vue ka grehu. Ovo je korak vere - ne korak oseanja. Vi smatrate sebe mrtvima grehu.
Lino sam jako zahvalan Bogu na ovome. Poto sam video kako
Isus umire na krstu i zahvalio Bogu za to, preduzimam ovaj korak i
97
kaem: Hvala Ti, Boe, to danas smatram sebe mrtvim grehu, ali isto
tako i ivim Bogu. Danas sam ja Tvoje dete. I dok izlazim iz svoje kue,
ta je to to mi je potrebno? ta mi je potrebno, da bih mogao da funkcioniem kao Tvoje dete? Poto sam mrtav grehu, a iv Bogu, ta je
to to e mi biti potrebno u ovom novom danu? Bie mi potreban Sveti
Duh. Pa, iako se Bog ve nastanio u meni, ja elim da svakoga dana
ojaam ovaj odnos sa Bogom; jer meni je kao Boijem detetu koje vie
nije rob grehu - nego je umesto toga dete nebeskog Boga - potrebno da
se Sveti Duh nastani u meni, kako bih funkcionisao i iveo tog dana.
Sada bih hteo da vas podstaknem da razmiljate o biblijskom obeanju ili obeanjima - na koje moete da se oslonite, kako biste bili
sigurni da u ovom trenutku doputate Bogu da se svojim Duhom useli
u va um. Poto ste Boije dete, ne biste smeli da izlazite iz kue bez
Duha ivoga Boga u svom umu. I ne ograniavajte se na poslanicu Rimljanima, iako smo se mi ovde usredsredili na nju.
Radi ilustracije, evo nekoliko takvih obeanja koja su u Pismu
pronali polaznici mog seminara, kada sam ih to zamolio:
Jov. 14:16: I ja u umoliti Oca, i dae vam drugog Pomonika da bude s vama vavek. A taj pomonik je, naravno, Sveti
Duh.
Psa. 51:10: Uini mi, Boe, isto srce, i duh prav ponovi u
meni.
Jez. 11:19: I dau im jedno srce, i nov duh metnuu u njih, i
izvadiu iz tela njihovog kameno srce i dau im srce mesno.
Fil. 2:5: Jer ovo da se misli meu vama ta je i u Hristu Isusu. Ovo je traenje Duha samo drugim reima, jer je Duh
Onaj koji unosi Hrista u nas.
Dok o ovome budete razmiljali i vi ete otkrivati nova obeanja
Svetog Duha. A divno je stei naviku pozivanja na ovakva obeanja
svakog novog dana. Seate li se Isusovog susreta sa Nikodimom? Odgovori Isus i ree mu: Zaista, zaista ti kaem, ako se ko nanovo ne rodi,
ne moe videti carstvo Boije. (Jov. 3:3).
98
Ovo svakako potvruje veliku istinu, koju stalno primeujemo

itajui ove stranice, a to je da je spasenje u isto vreme i utvrena injenica i proces koji traje. Jer da je spasenje samo injenica ostvarena
kroz Isusovu smrt i da se sve zavrilo na tome - ideja na koju je naseo
veliki veliki broj hriana - vi biste onda imali oprotenje, opravdanje,
pomirenje i sve te blagoslove, ali biste i dalje bili robovi greha.
Isus je umro - radi nas je postao grehom - da bismo mi mogli da
postanemo Boija pravda u Njemu. To je iskustvo novoroenja. Ovaj
neverovatni stih iz Jovanovog evanelja nam govori da, ako hoemo
da budemo u Boijem carstvu, sa nas treba da se skine krivica, i PLUS
treba da pruimo Bogu priliku da nas sada i prepravi, jer je spasenje
dinamini proces u naim ivotima.
Usput, u radosnu vest je ukljuena i garancija da ete, ako budete
zavrili ivot pre nego to dostignete potpunu zrelost, imati privilegiju da nastavite da rastete u Nebeskom carstvu. Koliko je razbojnik na
krstu imao vremena za proces koji traje? Za to nije bilo prilike, ali
to ga nije liilo onoga to mu je Isusovom smru zagarantovano. Da je
nastavio da ivi, dobio bi Duha i u mnogo toga bi uzrastao u Hristu.
Jako je vano da ovo znamo, shvatimo i verujemo.
Znate, moete imati poverenje u Boga i to se tie zavretka vaeg
ivota. Ne morate iveti u strahu, jer ste u Hristu savreni na svakom koraku svog puta - jer je jednim prinosom usavrio zauvek one koji bivaju osveeni; (Jev. 10:14) - upravo kao to je i cvet koji se otvara savren
u svakoj fazi. Ovo je istina, zato to je savrenstvo u Njemu, a ne u vama.
Dozvolite mi sada da podelim sa vama neto veoma vano. Kada
primate Boijeg Duha, On dolazi u va um. To je jedini deo ljudskog
tela, sa kojim Sveti Duh direktno komunicira. U suprotnom, drali biste doktrinu o svetom telu, verujui da Duh moe da ue i u druge
delove tela. To je veoma udna doktrina, budui da je um taj koji se
obnavlja: I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog, da biste mogli kuati koje je dobra i ugodna i
savrena volja Boija. (Rim. 12:2).
Evo jedne lepe izjave Elen Vajt iz lanka Istinsko obraenje (Pregled i Glasnik, 7. jul 1904.): Kvasac istine (odnosi se na Svetog Duha)
99
radi tajno, tiho, postojano, da preobrazi duu. Prirodne sklonosti se

ublaavaju i potinjavaju. Usauju se nove misli, nova oseanja i nove
pobude.
Postoji velika zabuna oko toga, ta to mi novo dobijamo. Ali
ovde je jasno reeno. Kada uemo u svoj novi ivot u Isusu, mi dobijamo novi um. I tada ivimo novim ivotom, u skladu sa tim novim
umom. Ali ono to nam Bog ne moe dati u jednom trenutku jeste karakter. Dok postupamo po novim mislima, novim oseanjima i novim
motivima, Hristov karakter se obrazuje u nama. To znai nanovo se
roditi. Va um je preobraen.
Jer ovo da se misli meu vama to je i u Hristu Isusu. (Fil. 2:5).
I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem
uma svog, da biste mogli kuati koje je dobra i ugodna i savrena volja
Boija. (Rim. 12:2). Bile su mi potrebne godine da shvatim, da je sada
sa novim umom i Boija volja u meni! A u tom sluaju, vie ne moram
da se borim da inim Boiju volju. Ja u initi Njegovu volju, ne zato
to to moram, nego zato to sada Hrist u meni to eli!
Pregled poglavlja
1. Na koji nain je spasenje dinamino?
2. Zato bi moglo biti opasno traiti da Bog ivi u vama?
3. ta je to molitva za nevolju?
4. ta Bog eli da uini uz vau dozvolu, kako biste mogli provesti venost sa Njim?
5. ta je krtenje Duhom? I na koji nain se ono razlikuje od
krtenja vodom?
6. ta to smete drsko da zahtevate, kada doete pred krst, prihvatajui Isusovu smrt kao svoju smrt za greh? Rimljanima
6:6-11.
7. Koja je vaa velika potreba, ako elite da ivite i funkcioniete
kao Boije dete? I ta to novo dobijate, kada vam Bog namiri ovu potrebu? ta se deava kada se nanovo rodite?
8. Kako i kada se deava promena karaktera?
100
Koliko vas kota to to ste pozvali Boga da ivi u vama? I da li
ste to uopte iskusili? Kakvu radikalnu promenu je On uinio u vama?
Da li ste jo uvek rob greha? Kakvu ste novu nadu u pobedu otkrili u
ovom poglavlju? Jeste li i sami pronali neko posebno obeanje, na koje
se pozivate?
101
16. Hristov um
Hristov um u vama unosi Boiju volju u va um. Elen Vajt je to
tako lepo rekla u enji vekova (str. 668 originala): Istinska poslunost uvek dolazi iz srca. To je kad srce kuca sa Hristom. Ako na to
pristanemo, On e se toliko poistovetiti sa naim mislima i ciljevima,
toliko e uskladiti nae srce i um sa svojom voljom, da emo pokoravajui se Njemu, ustvari postupati u skladu sa sopstvenim podsticajima.
Primanje Hristovog uma je jedna od najuzvienijih - a verovatno
je i najuzvienija - privilegija ljudskih bia u grenom telu! Bog se u
vama utelovljava, ali kada ue, On nee sve raditi umesto vas. On ne
pravi sve one male korake, koje vi morate da preduzmete. Ono to On
radi jeste da menja onaj najvaniji deo vaeg bia, koji je do tada bio
zarobljen grehom. Vi zapravo niste ni bili u stanju za bilo ta drugo,
jer je vama upravljao va um. Ali, sada je taj um primio nove misli
i nova oseanja. Znam ljude, koji su zaista imali potekoa sa novim
oseanjima prema nekim osobama - ak do te mere da nisu mogli da
im oproste. Ali sa Hristovim umom u sebi, oseaete se drugaije, bez
obzira na to ta vam je uinjeno.
Govorili smo o krtenju. Dozvolite da vam kaem da u krtenju
nema nieg udesnog. Jovan je napisao: A koji Ga primie, dade im
vlast da budu sinovi Boiji, koji veruju u ime Njegovo. (Jov. 1:12). Ne
onima koji su krteni, nego onima koji su poverovali i primili Ga.
Ne ulazi se u veru inom krtenja - vera prethodi krtenju. Ali kada
ste dostigli zrelost za krtenje, postali ste spremni da ivite u skladu
sa svojim verovanjem i da se poveete sa Hristovim duhovnim telom.
Spremni ste da javno izrazite svoju veru, da se dobrovoljno stavite u
slubu i da radite u skladu sa svojim bogomdanim sposobnostima. Ne
moete prepoznati te posebne sposobnosti ili polje delovanja, dok se
ne poveete sa duhovnim telom. A tada ete znati. Prilikom krtenja
mi iznosimo u javnost svoja uverenja. Mi to tada radimo, ali to uverenje je ve trebalo da bude u nama odreeno vreme.
Ja ni u kom sluaju ne omalovaavam znaaj krtenja. Ali faktor
razumevanja i vere do tada ve treba da bude prisutan. Prilikom obre-
102
Hristov um
da krtenja vi jednostavno postupate po toj veri i to je sve. To je ve

stvarnost u vaem ivotu. Ali, nemojte potcenjivati ni ono to se deava
kada se poveete sa telom. Tek tada u vernicima zaista zapoinje rast.
I kada uete u ovaj novi ivot i u vama se nastani Sveti Duh, ta je
to novo to dobijate? Nove misli, nova oseanja, nove motive. Dopustite mi sada, da sa vama podelim moda najdublju reenicu o znaenju
novoroenja, koju sam ikad proitao: Postavljen je novi standard karaktera - Hristov ivot. (Istinsko obraenje - Elen Vajt).
Kada primite Hristov um, usklaeni ste sa Hristovim ivotom. U
vaem ivotu postoji novo merilo - novi standard. Postali ste odgovorni
pred zakonom ljubavi. On je u vama. A to se ne odnosi na ljude koji jo
nisu nanovo roeni. Uostalom, to je i razlog zato se u Svetom pismu
termin zli odnosi na ljude, koji tvrde da su nanovo roeni, ali ne pokazuju odgovarajue plodove. U Novom zavetu se termin zli nikada ne
koristi za pagane. Kada se odnosi na ljudska bia, taj termin se koristi
samo za vernike po imenu, koji zapravo nemaju ivu vezu sa Hristom.
Apostol Pavle je, na primer, primenio izraz zli na takozvanu brau u crkvi, koji su bili otvoreno nemoralni: Pisah vam u poslanici da
se ne meate s kurvarima; i to ja ne rekoh za kurvare ovog sveta, ili tvrdice ili idolopoklonike; jer biste morali izii iz sveta. A sad vam pisah
da se ne meate ako onaj koji se brat zove, postane kurvar, ili tvrdica, ili
idolopoklonik, ili kavgadija, ili pijanica, ili hajduk; s takvima da i ne
jedete. Jer ta je meni stalo da sudim one koji su napolju? Ne sudite li
vi one koji su unutra? A one koji su napolju sudie Bog. Izvadite zloga
izmeu sebe. (1. Kor. 5:9-13).
Sa druge strane, Isus je koristio taj termin da bi opisao one u religijskom sistemu, koji su spolja izgledali dobro, dok su iznutra bili pokvareni. A Gospod mu ree: Sad vi fariseji spolja istite au i zdelu,
a iznutra vam je puna grabea i zlobe. (Luk. 11:39). Isus je takoe
opisao i sudbinu zlih. Tako e biti na posletku veka: izii e aneli i
odluie zle od pravednih. I bacie ih u pe ognjenu; onde e biti pla i
krgut zuba. (Mat. 13:49,50).
Ali, kada primite Hristov um, u vaem ivotu se uspostavlja novi
standard. I zapazite ta se tada deava; ... um je promenjen - kako
nastavlja Elen Vajt u svom lanku Istinsko obraenje. Ako ste makar
103
malo slini meni, morate doivljavati tu promenu uma svakoga dana.

Jer ako provedem i jedan dan a da nisam verom pozvao Boga u svoj
um, vraam se na svoje stare uroene procese razmiljanja. Da li se i
kod vas deava to isto? I ne bi dugo potrajalo, a ja bih se u potpunosti
vratio svom sopstvenom nainu razmiljanja i ponaanja.
Telesni i duhovni
Postoji precizna granica izmeu telesnog i duhovnog. Kada se telesna osoba preda Isusu, priznajui svoje beznadeno stanje i nemo
da se promeni, tada se Bog u jednom trenu uliva u ljudski um i ponovo
se deava udo na Zemlji; i to veliko udo - duhovna osoba u mesnom
telu. Presudan je um, jer se u umu nalazi volja. I od sada pa nadalje sve,
ali ba sve, zavisi od pravilne upotrebe volje. Sada ulazimo u stvarnu
praksu onoga to se deava kada se neko nanovo rodi.
Bog nema nameru da nastava u vama i kae: Dobro, sad u da
prouzrokujem da uradi to i to. Bie kao mala marioneta. Ni u kom
sluaju. Bog obnavlja kontrolni centar itavog vaeg bia. I kad On ue
u va um, vi ete biti osnaeni novim mislima. Imaete nova oseanja.
Moi ete da oprostite i onima kojima je teko oprostiti.
Imao sam priliku da vidim kako je neko oprostio neoprostivo,
kada je u sred jednog seminara neki ovek ustao i rekao: Ne mogu
vie da krijem. ta to? - pitao sam ga. Odgovorio je: Moram neto
da priznam. Pod snanim sam osvedoenjem i elim neto da otkrijem
svima, pa i vama pastore. Znam da ete kada ovo budem rekao, morati
da pozovete policiju i ja u verovatno provesti narednih dvadeset godina u zatvoru. Ali vie ne mogu da ivim sa tim. elim taj novi um.
Nemam mira. Stvarno dramatian momenat - i to u sred seminara.
Dakle, ovaj ovek je ustao i javno priznao, da je seksualno zlostavljao
kerku branog para prisutnog na ovom seminaru. Samo to se nisam
onesvestio. To je verovatno neto najdramatinije to sam ikada video
na jednom seminaru. A to je priznao plaui. Nisam siguran koliko je
devojica bila stara - moda je imala 12 ili 13 godina. ao mi je to u
to objaviti pred svima. - nastavio je. I tada je otkrio identitet roditelja:
Radi se o vaoj kerki.
104
Hristov um
Roditelji su bili preneraeni. Ja sam utao. Bog mi je rekao: Nita

ne govori. ovek je nastavio, i dobro se seam njegovih rei: Smatram sebe najbednijim mizernim primerkom ljudskog roda. Ne bi me
iznenadilo da nikada ne uspete da mi oprostite. Razumeo bih to. Znam
da u biti kanjen. Po zakonu ete morati da zovete policiju. Da, moraemo. - sloio sam se. On je nastavio: Prosto ne mogu ni jedan
dan vie da ivim sa tim. Ne pokuavam da se opravdam. Potiem iz
porodice u kojoj je bilo zlostavljanja, ali to nije izgovor. Devojica nije
nimalo kriva. Za ovo sam samo ja odgovoran. Okrenuo se prema roditeljima i rekao: Moete li nai snage da mi oprostite? I naravno,
svi su kao bez daha gledali u ovaj par. Ovo dvoje suprunika su ustali
i zajedno krenuli napred. Mislim da nikada nisam video vee izlivanje
pratanja i ljubavi, tako da sam u jednom trenutku rekao sam sebi: Da
li bih ja mogao uiniti ono to su oni uradili? Znate, i ja imam kerku.
Da li bih ja mogao uiniti ono to su oni uradili?!
Roditelji su doli i kleknuli sa ovim ovekom, zagrlili ga i oprostili
mu! Bilo je mnogo suza i kajanja. Bio je to poseban trenutak preplavljen pratanjem. Taj ovek se obratio kroz ovo iskustvo. On je jo u
zatvoru, ali kako ujem, izgleda da je tamo neverovatan svedok. On se
zapravo obratio u tom dramatinom trenutku na seminaru, jer su dvoje
ljudi imali u sebi dovoljno Boije milosti, da oproste ono to bi veina
od nas smatrala neoprostivim. Kasnije sam pitao roditelje: Kako ste
mogli da to uradite? Odgovorili su mi: Bog je nama toliko oprostio.
Kako onda da mi njemu uskratimo oprotaj? Onda su dodali: Sada
treba da se pobrinemo za rehabilitaciju nae kerke. Na to sam ja rekao: elim sada da prorokujem: zbog takvog vaeg stava, vaa kerka
e biti potpuno isceljena. Ona e sa tim da se izbori, da to zaboravi i
da ima normalan ivot. Mogu to da predskaem, jer e ona u svojim
roditeljima videti ljubav i pratanje, koji e zagrejati i njeno srce.
Desilo se da sam nedavno ponovo sreo ovu devojku. Kako je samo
slavila Boga! Lepa devojka. Znate, sa ponosom biste je predstavili svom
sinu. Bio sam prijatno iznenaan. Na njoj su se mogli videti integritet i
vitalnost. Na jednom sastanku koji sam vodio, ona je ustala i dala svoje
svedoanstvo. Svi prisutni samo to nisu zaplakali kada je rekla, da je
105
gledajui ljubav i pratanje svojih roditelja bila osposobljena da prihvati Boiju ljubav i pratanje. Shvatila je, naravno, da je i sama napravila
par greaka. Jo jednom sam bio prijatno iznenaen.
Ponekad nai stavovi mogu da lie nau decu potpunog oporavka i hrabrosti da nastave dalje, uprkos stranim stvarima koje im se u
ivotu mogu dogoditi. Ako ste roditelj, ne znam kako ste vi podizali
(ili podiete) svoju decu... Ja sam bio u panici dokle god su moja deca
odrastala, da ni jedno od njih ne provede no van kue. Nijednu no!
Tako da me je srce zabolelo pri pomisli na ovaj brani par. Ipak, iz svega toga je proizilo najdublje isceljenje. I ta je bilo to to je ovaj neni i
ponizni par pokazao? Bio je to Hristov um. Oni su rekli: O da, mi patimo i veoma smo povreeni zbog onoga to je uinjeno naoj kerki,
ali to nam ne daje pravo da osudimo tog oveka.
Tada sam zapravo video Hristov um na delu. Razmiljao sam i koliko je samo Isus pokazao milosti, kada mu je prila Marija Magdalena.
Dopustio je ak da Mu opere noge i da ih osui svojom kosom. Kakvo
je to olakanje i ohrabrenje bilo za nju - da zna da je Isus ne tretira kao
prostitutku ili enu na loem glasu! Naprotiv, On je pokazao da ak
ona moe Njemu da pomogne. Isus nas toliko ui o pratanju, zar ne?
On je doputao i najveim grenicima da budu u Njegovoj slubi, zato
to ih je privlaila Njegova srdana ljubav.
Tek kada se obuete u Hristov um, shvatite koliko je veina od nas
duboko pala. Zato to mi danas nemamo opciju bezuslovnog opratanja za neke vrste greha. Mi to prosto nemamo. Drao sam propoved
na velikom skupu u Junom Pacifiku, gde je oko 5000 ljudi sedelo pod
ogromnim atorom. Na jednom kraju atora sedeo je jedan mladi.
Pet-est metara oko njega je bio prazan prostor, jer je kruio glas da
ima SIDU. Bilo je to vreme dok se jo samo nagaao pravi uzronik ove
bolesti. Sad zamislite tog momka - nije mogao imati vie od dvadeset i
jedne godine - kako sedi u velikom praznom krugu.
Propovedao sam o izgubljenom sinu iz Luke 15:11-32, kada mi je
Bog progovorio: Sad je prilika. Napustio sam govornicu, proao kroz
ator i seo pored ovog mladia, stavio ruku preko njegovog ramena
i pomolio se sa njim. Mislim da je to znailo vie nego sve to sam
106
Hristov um
mogao da ispropovedam. Jo priaju o tome. Onda sam se obratio ljudima: Znate, morao sam to da uradim, jer je meni Bog toliko mnogo
oprostio. Kako sada da ja sudim mladiu o kome nita ne znam - ne
poznajem ni okolnosti ni pritiske, koji su ga doveli u ovo stanje? Znam
samo da mu je ovog trenutka potrebna Boija milost. Zatim sam ih
zapitao: Da li je mogue da su neki od nas postali kao stariji brat (iz
Isusove prie)?
Bog mi je dao divnu ilustraciju - posebno za moju propoved o
izgubljenom sinu. Da li su neki meu nama ovde stariji brat? - pitao
sam. Da li nas pogaa to ovaj mladi nailazi na milost, uprkos svojoj svojeglavosti? Zato bi nas to vrealo? Trebalo bi da se radujemo.
Stariji brat iz prie je bio uvreen to je otac priredio slavlje za mlaeg
brata. To ga je uvredilo! Mislio je da njegov brat to ne zasluuje!
Veliki greh velika blagodat

U seanje su mi dole ove prelepe rei iz Pisma: A zakon doe uz
to da se umnoi greh; jer gde se umnoi greh onde se jo vema umnoi blagodat. (Rim. 5:20). Nigde neete videti veu blagodat, nego tamo
gde je veliki greh.
Da se podsetimo ta to primate, kada dobijete novi ivot u Isusu?
Vi u sebe primate Njegov um! Nove misli, nova oseanja i nove motive. Um je promenjen. A evo i interesantnog dela izjave koju smo ve
videli: Sposobnosti su podstaknute na delovanje u novim pravcima.
(Istinsko obraenje - Elen Vajt) Ovde se radi o sposobnostima uma.
Razmotrite ponovo, ta je to novo u meni - nove misli, nova oseanja, novi motivi. Drugim reima, to je ta promena koja je nastupila
u mom umu. Ali su uz to i sposobnosti uma takoe podstaknute na
akciju u novim pravcima. Koje sve sposobnosti ima na um? Razum,
volju, sva ula, izbor (odluivanje), oseanja, elju, polno ostvarenje
- sve su to sposobnosti naeg uma. Svaki segment naeg bia je pod
kontrolom neke od sposobnosti naeg uma.
A sada zapazite ta Elen Vajt ne kae. Ona ne kae da su se nae
sposobnosti promenile. Ona kae da su one podstaknute na akciju u
novim pravcima. Veoma je vano ovo zapaziti. Na primer, spomenuo
107
sam polno ostvarenje - seksualnu elju - kao sposobnost uma. Znam

mladia, koji mi je doao i rekao: Ta elja se stalno javlja u meni. Na
to mu ja kaem: Slava Bogu, jer te je On takvim i stvorio. Trebalo bi da
se zabrine da je ne osea, ali ono to sa njom bude uradio, odredie
da li proslavlja Boga, ili prosto provodi ivot u traenju samoostvarenja.
I tako, kada primimo Hristov um, sposobnosti bivaju podstaknute
na akciju u novim pravcima. A ta omoguava jednoj sposobnosti da
sada reaguje na nov i drugaiji nain? Hristov um u meni je taj koji
ini da sada drugaije gledam na svaku sposobnost svoga uma - bilo
da je u pitanju elja, razum, volja ili seksualnost. Ve sam spomenuo
sluaj da sam, kada sam po prvi put pogledao mladu damu bez poude, pomislio: Kako je samo drugaija ova misao! Jer zna se kako mi
to gledamo na devojke. Ali, pojavila se nova misao. Tek sam nakon
vie godina shvatio da je ova misao dola od Boijeg Duha; i da zaista
postoji i drugi nain gledanja na devojke.
Za svaku od ovih sposobnosti u svom umu imamo obrasce po
kojima delujemo, ali kada Boiji Duh doe u na um, poinjemo da
razmiljamo kako bi se one mogle drugaije koristiti na slavu Bogu.
Dakle, ranije nisam imao takvih misli, ali ih sada imam, zato to je Bog
doao u moj ljudski um i dao mi da sagledam svoje sposobnosti kao
neto to je bilo namenjeno za dobro, ali se koristilo za zlo.
Razmislite o primeni ovog koncepta u radu sa mladima. Moemo
ii naokolo i govoriti im: To ti ne valja, i ne bi trebalo da radi ovo
ili ono. No, moda bismo umesto toga trebali da ciljamo na njihov
um i pomognemo im da prime Hristov um, kako bi u svim osobinama
svoga bia mogli da vide potencijal da proslave Boga.
Dakle to je novo, kad je Hristov um u nama. Pojavljuju se nove
mogunosti. Nove misli i ideje su u vaem umu, i upravo e taj novi um
i omoguiti njihovo ostvarenje. A do kakvih e sve ishoda to dovesti?
Znaenje posveenja
ujte ovu izjavu do kraja: ovek nije obdaren novim sposobnostima... Vidite li? Za razliku od onoga to veina ljudi misli, ovek
108
Hristov um
nije obdaren novim sposobnostima, ali su sposobnosti koje on ve ima

posveene. (Istinsko obraenje- E. Vajt). To je znaenje posveenja.
Ono se odraava na sposobnosti ljudskog uma. Sposobnosti su posveene. Nisu obnovljene, nego posveene. I sve to sada treba da radite
jeste, da postupate u skladu sa tom novom milju, novim oseanjem,
novim motivom - da delujete po njima. I dok to inite, otvarate vrata
Svetom Duhu da u vama ojaa elju da nastavite u tom novom pravcu,
a da napustite onaj stari.
Formiranje navika
Mislim da smo dugo zanemarivali znaaj formiranja navika. Neki
ljudi, na primer, nikada nisu usvojili naviku dolaska pred krst. Dakle,
najpre ujem tihi glas Svetog Duha. Moda u vezi sa tim kako koristim
svoje oi. Dakle, Duh me navodi da delujem u novom pravcu. Ako
odluim da Mu popustim i radim kako sam odluio, biu osnaen da i
sledei put napravim isti izbor. Ali kada sledei put budem u iskuenju
da koristim oi na stari nain, ta ponovo moram da uradim? Treba
da se ponovo vratim u veru. Treba da priznam da ne mogu sam da se
promenim. Treba da zatraim od Boga Hristov um.
Usred seminara, koji sam nedavno drao, prila mi je jedna ena.
Pozvala me je da toga dana ruam sa njom i njenim muem. Prihvatio sam poziv. Poznavao sam ovaj brani par ve par godina. I dok
smo tako nas troje sedeli napolju na suncu, ona mi ree: Ne mogu da
oprostim svom muu. Ne bih da idem u detalje o emu se radi, ali jednostavno ne mogu da se nateram da mu oprostim. Grozna sam sama
sebi, ali mu neu oprostiti. Ne mogu. On je tu sedeo i sluao. Rekoh
joj: Dobro, a da li bi htela da mu oprosti u naredna dva minuta? Ali
toga nema u meni - uveravala me je. Nisam te to pitao, - rekao sam:
nego te pitam, da li bi htela da mu oprosti u naredna dva minuta?
Pogledala me je i zapitala: Misli da ja to mogu? Bio sam uporan: I
dalje ne odgovara na moje pitanje. Da li bi htela da mu oprosti u naredna dva minuta? Pa, da! - odgovorila je. Hvala! U redu, ponavljaj
onda za mnom ovu molitvu. Pognuli smo glave. Rekoh joj: Moliu se
u tvoje ime, i elim da ponovi svaku re.
109
Boe, nisam u redu. Nazivam sebe hriankom, a ne mogu ak

ni da oprostim. Toliko sam izgubljena. Bespomona sam! Ne mogu da
se promenim. Pokuavala sam! Ali danas verujem, da sam opravdana
pred Tobom. Ti me ne gleda kao velikog grenika. Nego me gleda
kao da sam sveta, jer su svi moji gresi pali na Isusa. Ponavljala je svaku
re. Samo elim da Te slavim, to si toliko velikoduan prema meni.
A sada, stvori u meni isto srce. Ovog trenutka Ti doputam, da doe
u moj um Svetim Duhom, da mi da Hristov um. Obeavam Ti, da u
postupiti u skladu sa svakom milju koju mi da posle ove molitve.
Ovde je malo oklevala, pa sam ponovio: Sad kad zavrim molitvu,
koja mi god misao doe na um, delovau u skladu sa njom. Na kraju
je i to ponovila. Zavrili smo reima: Hvala Ti. Amin.
Otvorila je oi. Pogledala je u svog mua, i ista ona ena koja je
dola u crkvu nesposobna da oprosti svom muu... ustvari, siguran
sam da ve znate ta se tada desilo! Samo je pruila ruke, zagrlila ga i
rekla: Duo, kako sam mogla da budem tako glupa? Molim te da mi
oprosti. I dodala je: Ja tebi opratam. A onda su mi rekli: Ima li
neto protiv da nas dvoje malo nasamo proetamo? I otili su drei
se za ruke. Posle sat vremena su se vratili sreni, kako to samo dvoje
ljudi mogu biti.
Ona mi je prila i rekla: Bilo je neverovatno! A ne, - rekao sam.
takav je Bog! Uradila si neto to hriani esto zaboravljaju. Oni gube
vreme alei se na svoju nemo i kanjavajui se samoosuivanjem. A
mnogo je bolje ui u veru, vratiti se pred krst, slaviti Boga za ono to
imate u Isusu i dati Mu dozvolu da ue u va um! Toliko je bila preplavljena pratanjem, da je neprestano traila od mua da joj oprosti.
Mislio sam da ti treba njemu da oprosti - rekao sam. Ona je odgovorila: Ne, imala sam potpuno pogrean stav. On meni treba da oprosti!
Potpuno se promenila. Rekoh: To je Hristov um. On ne trai da se
opravda. On jednostavno eli pomirenje, ujedinjenje, oprotaj i ljubav.
Predaja, ne borba
Zato se borimo, kada samo treba da se predamo? Zato se jednostavno ne predamo i ne pozovemo Hristov um da ue u nas? Tada
110
Hristov um
bismo imali Njegovu ljubav, Njegovu radost, Njegov mir i Njegovo pratanje - sve to bi bilo nae. A mi to ne radimo iz jednog prostog razloga
- zapazite sad ovo - mi to ne radimo, jer nismo navikli da to radimo.
Kada smo pod pritiskom, kada smo rastrzani, kada smo kuani, kada
smo suoeni sa okolnostima koje nadmauju sposobnosti nae ljudske
prirode (posebno u duhovnoj oblasti), mi se uglavnom ne setimo da
potinimo svoj um Hristu, kako bi ga obnovio i dao nam Svoj um. Mi
se ne setimo da se vratimo pred krst i obnovimo svoju veru i poverenje
u ono to smo dobili kroz Njegovu smrt. Mi to ne radimo iz prostog
razloga to nemamo tu naviku. Radije emo se ritati, vritati, urlati i
drati se starih stavova, dok nas skoro ne ubiju. I tek kad doemo do
krajnjeg oaja, poinjemo da traimo pomo. Mi ne izgraujemo naviku oblaenja u Hrista, kako bi se boansko sjedinilo sa ljudskim i
donelo nam nove misli!
Za ovu enu je to bila nova misao! Izgledalo je skoro kao da mrzi
svog mua. A onda odjednom - i sam sam bio fasciniran, desetak sekunudi nakon to smo otvorili oi - ona ga je pogledala i u tom trenutku
sam na njenom licu video tu novu misao. Pomislio sam: Pa da, Bog
je uinio Svoje! Dao joj je nove misli! Ona voli svog mua. Trebalo bi
da mu oprosti! Eto nove misli. A onda joj je Bog dao i sledeu novu
misao, da bi moda trebalo da ona zamoli za oprotaj. To je bilo poslednje to bi pomislila. To je bila nova misao! Poto je predala svoju
volju Bogu i dala Mu dozvolu da joj promeni um, sinule su joj Boije
ideje. Kako bi se samo mnogi problemi po crkvama mogli brzo reiti!
Dve ene su se usred mog seminara posvaale i poele jedna drugu da
vuku za kosu! Stajao sam zapanjen i posmatrao ovaj prizor od koga se
die kosa na glavi. Tada sam prekinuo seminar. Slobodno moete da
izaete napolje, - rekao sam. Znate, ovde nema blagodati. Seo sam
sa ovim dvema enama. Znate, hajde sada da... Neu da razgovaram! - prekide me jedna. Neu da joj oprostim! A druga ena je
rekla: Molim te, reci to meni. Ne svia mi se ovo to radim.
Tako je jedna ena predala svoj um, pogledala u drugu i rekla:
Zna, ao mi je zbog ovog nesporazuma i mog udela u njemu. Molim
te, oprosti mi. Nikada neu zaboraviti taj trenutak. Ova druga ju je
111
pogledala i rekla: Neu ti oprostiti, dok god sam iva. Mislim se ja

u sebi: Pa da, ovce i jarci. Obe ene su u grehu. Ali jedna je htela da
prizna i da se pokaje. Dok je druga pobono i samopravedno odbila da
se odrekne mrnje. Ne mogu da zaboravim te rei: Nikada ti neu
oprostiti!
Desilo se, da se ovaj seminar odravao upravo u kui ene koja je
to izjavila. Te sam joj rekao: Ovo je na poslednji seminar ovde, jer ne
mogu da odravam seminare u kui, u kojoj ti nee nikada da oprosti. Mogla si da primi Hristov um, kao to je ona primila i da oprosti
kao to je ova ena oprostila. No, ona to nije mogla. Veoma tuno, ali
naalost ima mnogo takvih. Mnogo! Pobeda je u predaji, a ne u borbi.
A predaja nam donosi ono najpotrebnije - um Hristov.
Pregled poglavlja
1. ta se deava kada primite um Hristov?
2. Koji je znaaj krtenja?
3. Kako i kada postajete odgovorni pred Bojim zakonom ljubavi?
4. ta oznaava termin zli u Pismu?
5. Kako Bog ostvaruje va preobraaj iz telesnog stanja u duhovno? ta vam se tada deava da li postajete Njegove marionete?
6. Kako vas Bog moe upotrebiti u Svojoj slubi isceljivanja
kako povreenih tako i poinilaca najstranijih greha?
7. ta znai posveenje?
8. Koliko bi brzo i lako trebalo da moete reiti nesuglasice sa
drugima, posebno ako su hriani?
9. Opiite formiranje navika iz praktinog ugla.
Da li vam se ini, da se esto vraate na stari nain razmiljanja,
stara oseanja i stare postupke? ta bi vam iz ovog poglavlja moglo
pomoi da to izbegnete i da poevi od danas imate iskustvo pobede?
112
Hristov um
Molba
Zatraite od Boga da vam pokae u kojoj situaciji bi dobro dola
sposobnost vaeg uma podstaknuta u novom pravcu. vrsto odluite
da postupite po uverenju Svetog Duha u vezi sa ovim pitanjem.
113
17. Nove duhovne navike

Kad smo ve u veri, moemo dati Bogu dozvolu da ue u na um
- da nam da svoj um - i Bog e tada uiniti ono u emu je tako dobar.
On moe u trenutku da preokrene nae razmiljanje. Najvie sebi tetimo, kada tvrdoglavo idemo putem koji smo sami zacrtali, u svojoj
sopstvenoj snazi, sa sopstvenim idejama - i ne doputamo Bogu da
pristupi naem umu. Za Boga je svakako veliki izazov da prodre kroz
te zidove koje oko sebe gradimo. Povlaenje Svetog Duha od ljudi se
dogaa vrlo postepeno, ali ono to se stvarno deava je da mi gubimo
sposobnost da i dalje ujemo Duha. Treba da budemo objektivni kada
se usklaujemo sa Reju, jer oko odreenih stvari ne treba raspravljati
da li su ispravne ili pogrene. Zato to su one jasno iznesene u Pismu.
Sve ee nailazim na ljude, koji pokuavaju da zaobiu Boiju Re.
Oni ne ele da ine ono to Bog kae da Mu je po volji.
Dobro, ovde dolazimo do neeg znaajnog. Dve stvari e vam se
dogoditi, ako izgradite nove duhovne navike. Na prvom mestu izgubiete elju za starim putevima - oni vas nee vie privlaiti. Tako ete
se jednog dana probuditi i rei: Odjednom me to vie ne privlai. To
e se desiti tako tiho i podsvesno, da ete se prosto uditi, kako to da
vie nemate apetita za odreenu naviku. Ali, toga vie nee biti u vama.
Druga stvar koja e se desiti je, da e se u vama polako razvijati ljubav i
da e vas ona pokretati da prirodno radite stvari koje proistiu iz vae nove
navike. Drugim reima, izgradili ste drugaiji odgovor na stimulans, koji
je ranije proizvodio u vama odreenu reakciju. Sada ste se milou Bojom obuili da drugaije reagujete na isti stimulans. Sve je postalo novo.
Utabane staze u mozgu

Ovo je izazov za nas, jer u mozgu postoje neke utabane stazice. To
je fiziologija. Dosledan razvoj pogrenih ivotnih navika stvara ablone u naim modanim putevima. Kada se nanovo rodimo, oni se ne
menjaju automatski. Tako da moete imati novi um, a u njemu i dalje
stare utabane staze. A ove staze predstavljaju nae uobiajene odgovore
na stvari koje nas pokreu. Te stvari zovemo stimulansi.
114
Nove duhovne navike
Znam da su me nekada reklamni plakati pokretali na akciju. Nekada sam iao da gledam filmove nepodesne za mlae od osamnaest
godina, i tu bi obino bili ti plakati. I ako bih proao pored bioskopa i
video plakat, stare staze u mom mozgu bi se aktivirale, i ja bih uao u
bioskop. A onda sam postao hrianin. Mislio sam: O, pa ja vie neu
imati problema sa time. Sada sam nov. I tako sam namerno proao
pored starog bioskopa, u koji sam nekada odlazio. Video sam plakat
i pogodite ta se desilo? Uao sam unutra! Nisam mogao da verujem!
Ceo film sam presedeo zatvorenih oiju, molei se da mi Bog da snage
da ustanem i napustim to mesto. Niko mi nije objasnio, da kada se nanovo rodite, stare staze su i dalje tu! Jo uvek se lako mogu aktivirati, i
lako se moete spotai. Zato treba da utabate novu stazu. I to je velika
lekcija, koju svi treba da nauimo.
Takoe sam vodio borbu i sa plesom. Potiem iz velike porodice,
u kojoj se puno pijani, slavi i plee. Dokle pamtim, u svojoj mladosti
i adolescenciji sam iao na ples svakog petka uvee. Svako petak vee
sam provodio na podijumu za igru. Ali, desilo se da je jedna gospoa
dola kod nas i mi smo poeli da prouavamo Bibliju. Tako nas je jednoga dana nauila da subotom slavimo Boga kao svog Tvorca. To me je
pogodilo. O, ne! Moj ivot urki, pijanenja i plesa, ne slavi mog Tvorca! Tada sam poeo da razmiljam o toj svojoj navici. Bio sam osvedoen da treba da se odvojim od sveta, ali sam jo uvek bio pun svetovnih
navika. Bilo kako bilo, obino sam vozom iao u veernju kolu. Vraao
sam se oko osam uvee. Izaao bih iz voza i proao kroz staninu kapiju. Postojala su tri puta do moje kue. Mogao sam da krenem i levo i
desno i pravo. Imao sam da hodam do kue neto manje od kilometra.
No, navikao sam da petkom uvee uvek skreem levo, jer je taj put
iao pored sale za ples. I tako sam jednog petka putovao vozom u veernju kolu, a Bog je po svom provienju uredio da pored mene u vozu
bude jedan mladi metodistiki propovednik. Priao sam mu kako sam
se muio da se odvojim od sveta i promenim svoje navike, a on je izvukao Bibliju, otvorio Rim. 6 i proitao mi ovaj stih: Ne znate li da kome
dajete sebe za sluge u posluanje, sluge ste onog koga sluate, ili greha
za smrt, ili posluanja za pravdu? (Rim. 6:16) Tada sam se po prvi put
115
uhvatio u kotac sa stvaranjem navika. Ti bira - rekao je - i ako ima

Boijeg Duha u svom umu, moe da ve sada svesno napravi izbor.
Ali nemam snage! - bunio sam se. Pa, sledei put kada bude u iskuenju... - zapoeo je on. To e biti veeras - prekinuo sam ga - kad
se budem vraao kui. On je nastavio: Kada sledei put bude u iskuenju, pronai neki miran kutak da bude nasamo sa Bogom i reci Mu
koliko si slab, ali Mu u isto vreme daj dozvolu da ue u tvoj um. Pomislio sam: Odlino. Zvui ostvarivo. Oduevljeno sam mu zahvalio.
Te veeri sam, kao i obino, skrenuo levo. Prolazio sam pored sale
za ples. Bila je puna. Svetla su bljetala. Bend je svirao. Tamo je bila
gomila ljudi. Bila je to velika sala. Zaustavio sam se na kapiji i jedna
devojka, koja me je dobro poznavala, izala je i spazila me. Hej, Bil!
- pozvala me je, prila, uhvatila me za ruku i jednostavno me povukla
unutra. Sve je u meni govorilo: Ne, ne! Ne elim unutra! Ali moje
noge su govorile: Da, da, da! Joj, to sam bio ljut na sebe! Stigao sam
do samih vrata sale i tu sam se ukopao, jer me je Sveti Duh podsetio na
Rim. 6:16. Prestani da se bori, prestani da se opire. Pokori se onome
koga e sluati. Pokoriti se. Kako se to drugaije kae? Predati se.
Prestani da se bori i predaj se. Rekao sam toj devojci: Vidi, sada
ne mogu da uem. Treba neto da uradim. U redu, - odgovorila
je. Okrenuo sam se i izaao. Pred klubom je bilo jedno veliko drvo.
Imao sam osamnaest godina i po prvi put u svom ivotu sam to uradio.
Stao sam pod drvo, pogledao uvis i obratio se Bogu: Ti zna da sam
krenuo u salu za ples. Ne elim to, ali nemam snage da se oduprem. A
onaj mladi propovednik mi je jutros rekao, da kad bih Ti predao svoju
volju, ne bih uao unutra. Ja ne znam kako e to da se desi, ali predajem Ti svoju volju. Uzmi je. Vrlo je teko opisati ljudima ta se zaista
dogaa u jednom takvom trenutku. Ali sam u tom trenutku znao, ta
mislite ta? Znao sam, da neu ui u tu salu. Moja slaba ljudska volja
se sada sjedinila sa Boanstvom. Tad jo nisam to shvatao. Imao sam
u sebi Hristov um i Isus je odluio da ne idem tamo. Okrenuo sam se
i poeo da se udaljavam, kada je desetak mojih prijatelja izalo da me
trai. Opkolili su me. Nikada to neu zaboraviti. ta radi tu sam?
Bilo me je sramota da im kaem ta radim. Rekao sam: Vidite, neto
116
Nove duhovne navike
mi je iskrslo i neu moi na ples veeras. Bili su vrlo razoarani, ali

sam ja ipak otiao. I nikada se vie nisam tamo vratio. A nauio sam
i jednu od najveih ivotnih lekcija. Nauio sam da sam mogao da se
borim - mogao sam da vapim Bogu da mi da snage. Ali u jednom
trenutku predaje svoje volje, Bog je u meni mogao da uini ono to
ja nisam mogao. Jedina stvar u svemu tome koju sam jo morao da
nauim, jeste da moram poeti da skreem nadesno! Jer nije mi bilo
potrebno da sam sebe dovodim na stazu iskuenja. I tako sam poeo
da skreem udesno.
Pre par godina je moj stariji sin, inae pastor, bio sa mnom u Melburnu. eleo je da ga odvedem na mesto gde sam nekada iveo. Pitao
sam ga: Zato? Hou neto da isprobam. - rekao je. U redu. sloio sam se i uhvatili smo voz. Kad smo izali iz voza na mestu gde
sam nekada iveo, on ree: Tata, znam da e ti biti teko, ali elim da
isprazni svoj um i da nita ne misli unapred. Dobro. - rekao sam.
elim da proe kroz onaj prolaz - nastavio je - i da bez razmiljanja,
automatski skrene ili levo ili desno. U redu, nije nikakav problem.
Proao sam kroz taj izlaz, trudei se da ne mislim o tome. Uradio sam
to veoma leerno. I ta mislite, na koju stranu sam krenuo? Naravno na
desnu, jer je ve prolo dosta vremena od kada mi je to postala navika
- stotinama puta sam skretao nadesno. U stvari, rekao sam sinu: Zna
ta? udi me da sam zapravo i zaboravio onaj put nalevo. Morao bih
ponovo da proem svim tim ulicama i prisetim se, jer sam ve toliko dugo tu skretao nadesno. Mogu da krenem desno i da te odvedem
tamo gde sam nekada iveo. To mi nije problem.
U tom trenutku su mi se oi zaista otvorile. Nisam morao da mislim. Prirodno sam uinio stvar koja se u mom ivotu ukorenila kao
navika. Iako sam godinama skretao levo i ta stara staza je jo bila tu
negde, utabana je nova staza koja se nametnula i preuzela njeno mesto.
I uzgred, znam iz linog iskustva koliko je ovo vano. Mislim da ljudi,
koji se prikljue programu od 12 koraka, ine neustraivi moralni
pretres. Drugim reima, tamo ih ue da prepoznaju navike koje treba
promeniti. Nemojte biti uopteni u ivotu. Veoma je zdravo u svom
ivotu tano prepoznati navike koje treba menjati.
117
Pregled poglavlja
1. Kako moete izgubiti sposobnost da ujete Boiji glas?
2. ta se deava kada steknete nove duhovne navike?
3. Zato vam se i dalje moe dogoditi da odreagujete po staroj
navici, iako ste nanovo roeni? Kako promeniti stare ablone?
4. Zato je vano prepoznati navike koje treba menjati?
Da li ste ikada osetili kako se Sveti Duh povlai iz vaeg uma? Da li
ste pokuali da zaobiete Boiju Re? Koliko je Bog bio milostiv prema
vama, dok vas je vodio da Mu se predate, da potraite Hristov um, i da
utabate nove staze u svom mozgu i nove navike u svom ivotu?
118
18. U Isusu je
sve to vam je potrebno
Shvatate li da se u Isusu nalazi sve to vam je potrebno za suoavanje sa problemom greha u vaem ivotu? Bez obzira ta vam je greh
uinio - bilo da vas je doveo u opasnost od smrti ili osude, bilo da vas
je toliko oslabio da ne moete da napravite pravi izbor, bilo da je uinio
da volite zle stvari umesto svetih - sve to nije bitno. Jer je reenje za sve
to u Isusu Hristu. I svako, ko se postara da svakoga dana svoga ivota
bude u Hristu, imae Njegova reenja, jer je Bog to ini u vama da
hoete i uinite kao to je Njemu ugodno. Uzdajui se u ovo isto, da
e Onaj koji je zapoeo dobro delo u vama, i dovriti ga do dana Isusa
Hrista. (Fil. 2:13; 1:6). Poto je On u vama zapoeo svoj posao, On e
ga i dovriti.
Mnogi hriani padaju, jer umesto da vide pomo u Hristu, oni
pokuavaju da budu Hrist. ele da lino savladaju avola. Znam ljude
ija je sluba da neprekidno izazivaju i pobeuju avola. ao mi ih je,
jer znam kako e proi. avo e ih prevariti. Vi ne moete pobediti
avola. Ali je zato on ve pobeen! Bogoovek - Isusa Hrist ga je uinio
nemonim.
Znam i druge koji posle dvadeset godina molitve - Boe, daj
mi snage da pobedim, jo uvek padaju u iste stare navike. Postojao je
samo jedan ovek, koji je imao snage da pobedi. Svi mi ostali nemamo
dovoljno snage! Jedno jedino ljudsko Bie je ivelo potpuno na slavu
Bogu, verom u Svog Oca. I neverovatno, poto je Bog Bog milosti, On
je prihvatio Isusov ivot kao da je to u potpunosti moj ivot, i stavio mi
taj ivot na raspolaganje svakoga dana; a to ja prihvatam verom.
elite li da danas imate vie ljubavi? Onda neete otii na seminar pod nazivom - Kako vie voleti. Umesto toga uete Isusa kako
govori: uli ste da je reeno: ljubi blinjeg svog, i mrzi na neprijatelja
svog. A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji
vas kunu, inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one
koji vas gone. (Mat. 5:43,44). Dajte priliku Onome koji voli ak i Svoje
119
neprijatelje, da ue u va um i recite Mu: Danas Ti dajem dozvolu, da

sjedini Svoj um sa mojim, kako bih kad sretnem svoje neprijatelje, ili
ljude koji su mi odbojni, Ti njih voleo kroz mene.
elite li da budete saoseajniji? Pogledajte Isusovo saoseanje:
Kad se pribliie k vratima gradskim, i gle iznoahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona bee udovica, i naroda iz grada mnogo
iae s njom. I videvi je Gospod saali Mu se za njom, i ree joj: Ne
plai. I pristupivi prihvati za sanduk; a nosioci stadoe, i ree: Mome!
Tebi govorim, ustani. I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi
njegovoj. (Luka 7:12-15). Dopustite da u va um ue Onaj koji nije
mogao otii na sahranu, a da ne bude dirnut udoviinom tugom i da
ne poeli da povrati u ivot njenog sina. Pa ak i dok je visio na krstu,
mislio je na svoju majku, i poverio je nenoj brizi svog uenika Jovana.
A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove
Marija Kleopova, i Marija Magdalina. A Isus videvi mater i uenika
koga ljubljae gde stoji, ree materi svojoj: eno! Eto ti sina! Potom
ree ueniku: Eto ti matere! I od onog asa uze je uenik k sebi. (Jovan
19:25-27). Dakle, ako elite saoseanje, obucite se u Njega!
elite li da budete dareljiviji? Teko vam je da dajete? Obucite se u Onoga koji nije imao ak ni svoju kuu; Onog koji je rekao:
Ree njemu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin oveiji nema gde glave zakloniti. (Mat. 8:20). Sve to je imao, On je
jednostavno dao. Nije gomilao nita od ovozemaljskog blaga. To Mu
nije bilo potrebno! Od svoga Oca je dobijao sve to Mu je zaista bilo
potrebno. A opet je bio potpuno zadovoljan. Obucite se u Njega. Postaete najvelikoduniji na zemlji, onaj koji voli da daje. Davaete sa
radou. Neete morati da cedite iz sebe. ak ete povremeno morati
da se suzdrite od davanja, da ne biste sebi naudili, jer ete u sebi imati
Onoga koji voli da daje! Ozbiljan sam.
elite li da imate mir? Obucite se u Onoga koji bi se, dok bi svud
oko Njega besnele oluje, jednostavno popeo na goru i razgovarao sa
svojim Ocem. A oni se svi napunie bezumlja, i govorahu jedan drugom ta bi uinili Isusu. Tih dana izie na goru da se pomoli Bogu; i
provede svu no na molitvi Boijoj. (Luka 6:11,12). Nikakve okolnosti
120
U Isusu je sve to vam je potrebno
nisu mogle da Mu oduzmu mir. Isus nikada nije urio; znate, nikada
nije bio u tolikoj stisci sa vremenom, da bi morao da donosi odluke u
deliu sekunde. Naprotiv! On je briljivo i staloeno traio volju Svoga
Oca i mogao je da se sa velikim unutranjim mirom suoi sa najneverovatnijim iskuenjima koja su ikada snala jedno ljudsko bie.
elite li da odolevate iskuenju? Nas avo nije odveo na vrh hrama i traio da se bacimo dole. avo to nama nije uinio. On ima druge
naine da nas vara i obmanjuje. Ali, Isus je 40 dana bio sa njim suoen
licem u lice: Isus pak pun Duha Svetog vrati se od Jordana, i odvede
Ga Duh u pustinju. I etrdeset dana Ga kua avo, i ne jede nita za to
dana; i kad se oni navrie, onda ogladne; i ree Mu avo: Ako si Sin
Boiji, reci ovom kamenu da postane hleb. I odgovori mu Isus govorei: U pismu stoji: Nee iveti ovek o samom hlebu, nego o svakoj
rei Boijoj. I izvedavi Ga avo na goru visoku pokaza Mu sva carstva
ovog sveta u trenuu oka. I ree Mu avo: Tebi u dati svu vlast ovu i
slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hou dau je; Ti, dakle,
ako se pokloni preda mnom bie sve tvoje. I odgovarajui Isus ree
mu: Idi od mene, sotono; u Pismu stoji: Poklanjaj se Gospodu Bogu
svom i Njemu jedinom slui. I odvede Ga u Jerusalim, i postavi Ga na
vrh hrama, i ree Mu: Ako si Sin Boiji, skoi odavde dole; jer u pismu
stoji da e anelima svojim zapovediti za Tebe da Te sauvaju, i uzee
Te na ruke da gde ne zapne za kamen nogom svojom. I odgovarajui
Isus mu ree: reeno je: Ne kuaj Gospoda Boga svog. I kad svri avo
sve kuanje, otide od Njega za neko vreme. (Luka 4:1-13). Obucite se
u Onoga, koji je posle 40 dana provedenih u pustinji jednostavno rekao avolu: Pisano je. Isus je smireno odgovorio sotoni. Nije ulazio
u raspravu sa avolom. Jednostavno je citirao rei Svoga Oca i oslonio
se na njih.
elite li da bolje irite evanelje? Obucite se u Onoga, koji nije
mogao da ue ni u malo selo, a da ga ne okrene naglavake. Bilo je
tamo bolesnih, koji su ekali da ih izlei. I ue opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i u se da je u kui. I odmah se skupie mnogi tako
da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivae im re. I dooe k
Njemu s oduzetim, koga su nosili etvoro. (Marko 2:1-3). Skeptici su
121
se peli na drvee da bi Ga uli. I kad ue u Jerihon i prolaae kroza

nj, gle ovek po imenu Zakhej, koji bee stareina cariniki, i bee bogat; i iskae da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogae od naroda, jer bee
malog rasta; i potravi napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je
onuda trebalo proi. (Luka 19:1-4). Isus je irio evanelje gde god je
iao, jer je na Sebi imao taj veliki teret brige za due.
elite li da ulivate nadu? Obucite se u Onoga, koji nije ak osudio
ni Judu, ve mu je ostavio nadu i sve do kraja je pokuavao da dopre
do njegovog srca. A pred praznik pashe znajui Isus da Mu doe as
da pree iz ovog sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu na svetu,
do kraja ih ljubi. I po veeri, kad ve avo bee metnuo u srce Judi
Simonovu Iskariotskom da Ga izda, znajui Isus da Mu sve Otac dade
u ruke, i da od Boga izie, i k Bogu ide. Ustade od veere i skide svoje
haljine, uze ubrus te se zapree; potom usu vodu u umivaonicu i poe
prati noge uenicima i otirati ubrusom kojim bee zapregnut. (Jovan
13:1-5).
Obucite se u Onoga, koji je predvideo da e Ga Petar izdati, ali
kad je Petar to i uinio, On mu je pruio ljubav i nadu, koji su mu bili
potrebni, da bi mogao da ustane i nastavi dalje. Ree pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ite sotona da bi vas inio kao penicu. A ja se
molih za tebe da tvoja vera ne prestane; a ti kad god obrativi se utvrdi
brau svoju. A on Mu ree: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu
i na smrt ii. A On ree: Kaem ti, Petre! Danas nee zapevati petao
dok se triput ne odrekne da me poznaje. (Luka 22:31-34). A kad
Ga uhvatie, odvedoe Ga i uvedoe u dvor poglavara svetenikog. A
Petar iae za Njim izdaleka. A kad oni naloie oganj nasred dvora i
seahu zajedno, i Petar seae meu njima. Videvi ga jedna slukinja
gde sedi kod ognja, i pogledavi na nj ree: i ovaj bee s njim. A on
Ga se odree govorei: eno! Ne poznajem ga. I malo zatim, vide ga
drugi i ree: i ti si od njih. A Petar ree: ovee! Nisam. I poto proe
oko jednog sata, drugi neko potvrivae govorei: Zaista i ovaj bee s
njim; jer je Galilejac. A Petar ree: ovee! Ne znam ta govori. I odmah dok on jo govorae zapeva petao. I obazrevi se Gospod pogleda
na Petra, i Petar se opomenu rei Gospodnje kako mu ree: Pre nego
122
petao zapeva odrei e me se triput. I iziavi napolje plaka gorko.

(Luka 22:54-62). A kad obedovae, ree Isus Simonu Petru: Simone
Jonin! Ljubi li me vema nego ovi? Ree Mu: Da, Gospode! Ti zna da
Te ljubim. Ree mu Isus: Pasi jaganjce moje. Ree mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubi li me? Ree Mu: Da, Gospode! Ti zna da Te ljubim.
Ree mu Isus: Pasi ovce moje. Ree mu treom: Simone Jonin! Ljubi li
me? A Petar posta alostan to mu ree treom: Ljubi li me? I ree Mu:
Gospode! Ti sve zna, Ti zna da Te ljubim. Ree mu Isus: Pasi ovce
moje. (Jovan 21:15-17).
Sve to vam je kao ljudima potrebno, nalazi se u Hristu! Ne u psihologiji. Ne u filozofiji. Ne u seminarima samousavravanja. Nego u
Hristu. I kad bismo samo bili spremni da se svakoga dana obuemo u
Hrista - da Mu se potinimo i pustimo Ga u svoje umove - imali bismo
sve to Isus ima da ponudi. U Njemu bismo bili potpuni. Ali ta mi
radimo? Mi vodimo borbe. Oajavamo. Tako estoko se trudimo da
promenimo svoje puteve. Trudimo se. Padamo. Preklinjemo Boga da
nam pomogne. A povremeno Ga u oajanju ak i okrivljujemo, to nije
vie uinio za nas.
Bilo je to pre dosta godina, ali se seam, kako sam rekao Bogu:
Ovo hrianstvo ne funkcionie. Uopte ne deluje. Pogledaj me. Jo
uvek vuem stare navike. I tada je On figurativno uzeo bejzbol palicu i
udario me po glavi. Rekao je: Ja od tebe traim da se obue u Hrista, a
ne da bude Hrist. Postoji samo jedno ljudsko bie, koje moe da porazi
avola i nadvlada svako iskuenje. A radosna vest je, da sam te u Njemu prihvatio! Prihvatio sam Njegovu smrt, kao da je tvoja! Prihvatio
sam i Njegov ivot kao da je tvoj! Prihvatio sam Njegovo vaskrsenje
kao tvoje! Sve to ve ima. Iskoristi sve to je Isus postigao. Sve je to
tvoje! Tvoje je zato, to se Ja prema Isusu odnosim kao da si to ti, a prema tebi kao da je to Isus. ak sam Mu dozvolio i da postane grehom,
da ti ne bi morao da provede ostatak ivota nosei se sa problemom
greha. Dakle, eli li pobedu? Ona je u Njemu.
Ako bih danas ustao i rekao: Prikupiu vojsku za rat u Vijetnamu, vi biste rekli da sam poludeo! Jednostavno zato, to je taj rat ve
voen i zavren. Ili da vas moda vratim na bojita Drugog svetskog
123
rata: Hajde da se borimo protiv nacista. Rekli biste: Molim? Pa taj

rat je ve voen i dobijen! A ta danas rade hriani? Prikupljaju svoje
snage za bitku koja je ve dobijena! Naa borba je borba vere! To nije
borba protiv greha. Ta borba je ve voena i dobijena u ljudskom telu
oveka, koji se potpuno pouzdao u svoga Oca. Borba protiv avola
nije naa. On je ve pobeen i proglaen nemonim. Ali to nikada ne
biste mogli da pretpostavite na osnovu ponaanja hriana prema njemu. Pomislili biste kako on ima svu silu!
Roditelji jednog mladia su mi prili i rekli: Strano; avo je uzeo
naeg sina. Dobro - rekao sam - ta ete uraditi po tom pitanju? A
onda sam dodao: Shvatate li da je vaeg sina zarobio nemoni neprijatelj, koji je nekako uspeo da vas ubedi da poseduje silu? ta ete uiniti
povodom toga? Sedeete skrtenih ruku? Rei ete: ta mi tu moemo?, ili ete verom krenuti napred i rei: Hej! Misli da si ulovio mog
sina, ali imam vesti za tebe! Nema na to prava. U ime Isusa Hrista ga
traim nazad. I nastaviu, sve dok mi ne bude vraen. Ti nema ni sile
ni vlasti nad njim.
U dananje vreme ne vidim da puno ljudi ivi po veri. Oni se ponaaju kao da neprijatelj ima sve adute u svojim rukama. On je samo
majstor prevare. On nema nikakvu vlast. A mi se ponaamo kao da
smo bez snage i bez pomoi pred njim. Pismo kae da je on taj koji
je uinjen nemonim. Razmislite - nemoan je. Budui pak, da deca
imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smru satre onog koji ima
dravu smrti, to jest avola. (Jevrejima 2:14).
Dakle, ako traite pobedu borei se uz Boiju pomo, i za dvadeset godina ete jo uvek biti na istom mestu. Ali ako traite pobedu
tako to ete se obui u Hrista, imaete je ve sada!
Pregled poglavlja
1. Zato je toliko vano, da se postarate da budete u Hristu
svakoga dana svog ivota?
2. Zato je opasno misliti da lino moete savladati avola?
3. Koji je jedini nain da pobedite greh i avola? Zato je to
tako?
124
4. Koja je to vaa borba? A koja borba je ve voena i dobijena?

5. Ima li avo zaista ikakvu silu ili vlast nad vama i vaim voljenima? Vidi Jev. 2:14,15.
6. Kada i kako moemo iskusiti pobedu?
Setite se nekog aspekta svog ivota, koji nismo spomenuli u ovom
poglavlju, a u kojem moete pobediti, tako to ete se obui u Hrista.
Pronaite gde je u Evaneljima zapisano kako je Isus odneo pobedu u
toj oblasti.
125
19. Pobeda kroz predaju

Molim vas zapazite ko je taj koji govori u sledeem navodu: Posle mi pokaza Isusa, poglavara svetenikog, koji stajae pred anelom
Gospodnjim, i sotonu, koji mu stajae s desne strane da ga pre. A Gospod ree sotoni: Gospod da te ukori sotono; Gospod da te ukori koji
izabra Jerusalim. Nije li on glavnja (ugarak) istrgnuta iz ognja? (Zah.
1:2). Da li ste zapazili? Gospod da te ukori sotono! U Hristu se nalazi
vlast i sila da se ukori sotona. U Hristu! Dakle, izgleda da nisam ja taj
koji ukorava sotonu, nego Gospod. Mislim da ove rei moemo dobro
iskoristiti: Gospod da te ukori, sotono.
Svaki put kada ovo proitam, podsetim se da sila i vlast nad sotonom nisu u meni, niti potiu od mene. Nalaze se u Hristu i On je
taj koji ukorava avola. Tako da je u redu da u Isusovo ime kaemo:
Gospod da te ukori, sotono. Ali nikako nije u redu da kaemo da
ja ukoravam sotonu - ak ni sa Boijim ovlaenjem. Mislim da je to
opasan pravac delovanja. Naalost, danas mnogi imaju takav pristup.
A video sam kako prolaze. Ali je neto sasvim drugo shvatiti da je Gospod ukorio sotonu i na to se pozivati verom.
Kao to sam i rekao roditeljima iz prethodnog poglavlja, koji su
mislili da je avo zaposeo njihovog sina: Neprijatelj vas samo obmanjuje kako biste pomislili da je to borba izmeu vas i njega, jer dobro
zna da se prava bitka vodila izmeu Hrista i njega - a tu je bitku on izgubio. On ni sluajno ne eli da to saznate, da biste nastavili da oseate
kako sada vi na neki nain morate da mu se suprotstavite i pobedite ga.
A ne morate. Samo treba da ponete da verujete.
ak ni pobeda nad grehom u naim ivotima, nije naa borba! I
ponavljam, naa borba je da poverujemo da je u ljudskom telu - mislim
na telo koje je Bog prihvatio kao moje - Isus nadvladao sva iskuenja.
On se ve susreo sa iskuenjima sa kojima se ja susreem i moja pobeda nad njima je da shvatim, da je On u ljudskom telu to ve ostvario, te
da se obuem u Njega. A kad se obuete u Hrista i pozovete Ga u svoj
ivot, u kakvu ste to osobu obueni? Obueni ste u Nekoga, koga zlo ne
privlai. Obueni ste u Nekoga, ko je ve pobednik.
126
Pobeda kroz predaju
Pogledajte te mone rei iz Prve Jovanove, koje potkrepljuju ovo:

Jer svaki koji je roen od Boga pobeuje svet; i vera je naa ova pobeda, koja pobedi svet. (1. Jov. 5:4). Jer svaki ko se bori do samog
kraja... Da li tako pie? Ne. Svako ko je roen od Boga... Nadam se
da shvatate da je pobeda iskustvo vere, a ne borbe. Naa borba je borba
vere! I umesto da se bore, pobednici se zapravo predaju.
Na ovim stranicama postavljam izazov miljenju da bih - uz dovoljno sile i Boije pomoi - mogao sopstvenim naporima da savladam
avola. Zapravo, ne samo da izazivam ovu ideju - ja je odbacujem! Jer
ja u svom duhovnom ivotu odustajem i od samog prava da se borim
sa avolom. Predajem to Hristu. Priznajem da nisam u stanju da se borim sa neastivim, jer sam slab i bespomoan! Predajem Isusu Hristu
pravo da pobedi i avola i iskuenje i greh. To inim, kada verujem.
Zapravo, kaem Bogu: Ja to ne mogu. No, hvala Ti to si mi poklonio
Isusa.
Od borbe do vere
U veini bitaka pobeda dolazi kroz borbu za pobedu. Ali ne i u
naem duhovnom ivotu. Tu pobeda ne dolazi kroz borbu, nego kroz
predaju! A ta mi to predajemo? I samu pomisao da bismo ikako mogli imati pravo da se borimo sa avolom. I samu nadu da bismo imali
ikakve anse za uspeh protiv njega. Umesto toga, mi prepoznajemo da
nam je Bog obezbedio Jednoga, koji ne samo da se suprotstavio avolu, ve ga je uspeno i savladao u ljudskom telu. A kada se obuemo u
Isusa, Njegov uspeh i Njegova pobeda postaju nai.
Tako, da u susretu sa kuanjem, grehom i avolom, umesto da
se borimo - to smo svi godinama radili povremeno skoro do take
potpunog obeshrabrenja - mi prelazimo na veru i gledamo ono to je
Sin oveiji ve ostvario u ljudskom telu. Uglavnom nam je najtee da
prihvatimo, da je za reavanje problema greha - bilo da se radi o osudi
i smrti, bilo o grehu kao sili u naim ivotima - da je za reavanje tog
problema Bog odgovornost stavio na Isusa, a ne na nas.
Dakle, kada sam u iskuenju, ja prelazim na veru. Drugim reima
predajem svoje pravo da se borim sa grehom i avolom i doputam
127
Isusu da uini ono to Otac od Njega trai. Ako ispravno razumemo

1. Jovanovu, ko god je roen od Boga, pobeuje svet. Dakle, ako ste
roeni od Boga, vi ste se obukli u Isusa Hrista. Posredstvom Duha ste
primili Hristov um i sada je Hrist taj, koji u vama pobeuje svet - a ne
vi u svojoj ljudskoj prirodi. To je iskustvo vere. Bog u vama! Ako ste
roeni od Boga, imate Njega u sebi! Evanelje nije samo pria o Bogu,
ve i sila Boija na spasenje. Jer se ne stidim evanelja Hristovog; jer je
sila Boija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.
(Rim. 1:16). Bog e se nastaniti u svakom ljudskom biu koje poveruje
u Njegov dar ljubavi - Isusa Hrista.
Oigledno je, da malo ljudi zaista veruje u Isusa kao Boijeg Sina.
U dananje vreme ne uspevam ak ni da navedem ljude da posvedoe
o opravdanju. Nee to da izgovore. Nee da slave Boga za to. Pa ipak,
verovati da je Isus Sin Boiji znai ovo - da je Bog prihvatio Njegov
savreni ivot i smrt kao da su moji! Nisam vie smatran krivim, prokletim, niti osuenim na smrt. Imam ulaznicu za Nebo. Pridruio sam
se Boijoj porodici. Ja sam Njegovo dete!
Razmotrite par biblijskih obeanja, koja podravaju ovu istinu:
Koji Ga primie dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji veruju u
ime Njegovo. (Jovan 1:12). Koji prizna da je Isus Sin Boiji, Bog u
njemu stoji i on u Bogu. (1. Jov.4:15). ta je potrebno da uradimo, da
bi se Bog uselio u nas - da bi iveo i boravio u nama? Potrebno je da
priznamo da je Isus Sin Boiji. Zato stalno naglaavam, da je najvanija
navika u vaem ivotu, da dolazite pred krst svakog jutra, pogledate
na njega i kaete: Hvala Ti, Boe, to si poslao svoga Sina u ljudskom
telu i omoguio da On na Sebe preuzme odgovornost za greh. Verujem u to svim srcem. I im to kaete, Bog je u vama. Dok izlazite iz
kue, u vama je prisutan ivi Bog. Uveren sam, da je malo ljudi koji to
praktikuju. Zato to mi ljudi uglavnom prilaze sa reima: Ah, ja imam
problem sa svojom loom naravi... ili Uh, esto se ljutim... ili Joj,
imam tu naviku...
Nedavno sam sreo jednog pastora, koji mi je rekao: Zavisnik sam
od pornografije i to me ubija. Rekao sam mu: ekaj samo da pronaem maramicu, pa da plaem nad tobom. Ja sam ozbiljan - rekao
128
Pobeda kroz predaju
je on. I ja sam. Ali ne plaem nad tobom zbog tvog problema. Nego
plaem, jer ti ne shvata ta je vera! Ti ne ispoveda svakoga dana da je
Isus Sin Boiji! Jer, da to ini, imao bi Hristov um i mogao bi da pogleda u prelepu enu bez poude. Mogao bi zapravo da je gleda i kae:
Hvala Ti, Boe, na ovom divnom stvorenju. Ne gledam je kao predmet
poude, ve kao prelepo stvorenje, koje je izalo iz Tvoje ruke. Kaem
vam, da sam kad mi se to prvi put desilo, samo rekao: Boe, Hvala
Ti! Odgovorio mi je: Samo ti zadri Moj um u sebi i moe imati ovaj
kvalitet misli svakoga dana svog ivota.
Ali, ovaj pastor je nastavio: Ah, molim te, pomozi mi! Ne proe
dan da ne gledam pornografiju. To me ubija. Rekao sam mu: Pa, i
mene bi ubijalo, kad bih time hranio svoj um! Da li si ikada pomislio
da bi, kada bi imao Hristov um, imao snage da stavi filter na svoj kompjuter - da bi mogao, kad bi samo priznao Isusa Hrista, da sa Hristovim
umom u sebi ode kui i narui taj filter? Gledao me je u udu. Nastavio sam: Eto, to ti je potrebno. A ja to neu uiniti umesto tebe. Ti
nisi u veri. Nisi u veri, kada mi dolazi sa takvom izjavom.
Na jednom od mojih seminara jedan drugi ovek je ustao i rekao:
Ja sam zavisnik od televizije. Ve dvadeset godina ja jednostavno doem s posla oko pet popodne i izvalim se ispred TV-a, a u krevet odem
u pono. Svo to vreme ne mrdam. Moglo bi se rei da i nemam neki
brak. Moja ena i ja smo stranci koji ive pod istim krovom. Ne znam
zato me ve nije napustila. Sreom, njegova ena nije bila prisutna.
Tako sam slab i bedan - dodao je. Imate li za mene neki dobar savet? Naravno da imam - odgovorio sam - reenje je Hristov um. Ti
nisi u veri! Rve se i bori sa neim, sa ime Isus ne bi imao problema,
jer Njega nije privlailo nasilje, seks i sve te stvari kojih je pun TV
program. On je imao uravnoteen ivot. Voleo je On da bude u enskom drutvu. Naravno. ta misli, zato je provodio toliko vremena u
Martinoj i Marijinoj kui? Mislim da je tamo pronaao ljubav, koju nije
nalazio na drugim mestima. Ali Njegov pogled na te stvari nije bio izopaen, i ako bi ti primio Hristov um... Pa dobro - prekinuo me je - ta
e se desiti ako primim Hristov um? Kada bi pogledao u televizor sa
Hristovim umom - odgovorio sam - rekao bi: Pa ovo upravlja mojim
129
ivotom. I verovatno bi uzeo makaze i presekao kabl. Mogao sam da

primetim da paljivo slua. Prestani da se bori - nastavio sam. Poni da se predaje. Poni da se predaje i primi Hristov um. Poveruj, da
je Isus pobedio i svet i sebe i avola! Uinio je to u ljudskom telu! Ispovedi to! I gde e se od tada On nalaziti? Bie u tvom umu. Um je taj deo
tebe sa kojim kontaktira Sveti Duh. A sa Hristom u svom umu, ti e
doneti pravu odluku u pogledu televizije. Otiao je kui i to uinio.
Sledee sedmice je doao na seminar skaui od sree. Tako neto
u ivotu nisam video. Trebalo je uti njegovo svedoanstvo. Rekao je:
Dvadeset godina sam bio rob. Ali sam primio Hristov um i tano sam
znao ta mi valja initi. Uzeo sam makaze, presekao sam kabl i tako ga
ostavio, jer sam priznao da nisam mogao da kontroliem gledanje TVa. To je kontrolisalo mene. Tada su mu oi sinule i dodao je: Oseam
se slobodnim. ak sam i sa enom poeo da komuniciram. Oiveo
sam u Duhu. Nisam vie rob greha, jer sam primio Hristov um.
Sa Hristovim umom drugaije gledate na stvari. Ali ipak shvatate
da je jako lako prei granicu i opet se vratiti na stare, telesne stvari,
umesto Bojih. Ne mogu da provedem ni jedan dan ivota, a da ne
zatraim Hristov um, jer ovaj svet nije bezbedan. Moda sam ja prema
ljudima netolerantan, ali sa Hristom u sebi otkrivam najneverovatniju
milost koja me ispunjava tolerancijom, razumevanjem i ljubavlju prema ljudima. Takav je On. I On eli da se svi mi tako redovno oblaimo
u Njega, da te stvari u naim ivotima postanu prirodne i normalne.
Nedavno sam shvatio, da me vie ne privlai neto to me je ranije
privlailo. Ne bih mogao tano da kaem kada se to desilo, jer je oigledno da se to deavalo tokom odreenog vremenskog perioda. Tako
sam samo podigao pogled i rekao: Hvala Ti, Boe! A On je rekao:
Nisi primeivao ta se deava, jer si se usredsreivao na oblaenje u
Hrista. Postepeno Hristove elje postaju po prirodi nae. I tada postaje uzbudljivo. A kako nazivamo ceo taj proces? Posveenje.
Kako se odvija posveenje

Ako u toku tog procesa primetite da neprestano ponavljate stare
navike, verovatno ste izgubili veru. To znai da treba da se vratite i
130
Pobeda kroz predaju
ponovo ispovedite da je Isus Sin Boiji i istog trenutka ete prestati sa

starim navikama, a jaaete nove. Kada sam tek poeo ovo da shvatam,
morao sam da se vraam na ispovedanje vie puta dnevno. I kad god
bih osetio iskuenje, ili da mi se vraaju stare stvari, primetio bih da
imam sve jau elju da ispovedim kako je Isus, Sin Boga ivoga, u ljudskom telu nadvladao greh, iskuenje, telo i svet!
Onog trenutka, kada priznamo da je Isus Sin Boiji i zahvalimo
Bogu za ovaj Dar ljubavi, On se useljava u nas. Poenta je ta, da to Bog u
vama odoleva grehu, a ne vi sami uz Boiju pomo. Bog je jedino bie
koje ne privlai nesvetost. Mi smo po prirodi skloni nesvetome. Ali,
Bog nije. Tako, ako budete primetili da vas ne privlae nesvete stvari,
znaete da je Bog u vama. I rei ete: To je to! Slava Gospodu!
Najvea borba u naim ivotima je, da li se predati Bogu i dati Mu
dozvolu da boravi u nama, kako nas greh (nesvetost) ne bi privlaila
- ili ratovati protiv privlane sile greha (nesvetosti), usput se molei
Bogu da nam da snage za to. Ovo drugo je pogrean put, koji je mnoge
hriane naveo da se usredsrede na svoje grehe i da ostanu nepromenjeni.
Oklop za zatitu, a ne za bitku

Znate, Boiji oklop se ne oblai da bismo se borili sa sotonom.
On se oblai da bi nas zatitio od neprijateljskih strela, tako da bismo
mogli da vrsto odolevamo njegovim napadima. A dalje, brao moja,
jaajte u Gospodu i u sili jaine Njegove. Obucite se u sve oruje Boije, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskog: jer na rat
nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima, vlastima i sa upraviteljima
tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba. Toga radi uzmite sve
oruje Boije, da biste se mogli braniti u zli dan, i svrivi sve odrati
se. Stanite dakle opasavi bedra svoja istinom i obukavi se u oklop
pravde, i obuvi noge u pripravu evanelja mira; a svrh svega uzmite
tit vere o koji ete moi pogasiti sve raspaljene strele neastivog; i kacigu spasenja uzmite, i ma duhovni koji je re Boija. (Efe. 6:10-17).
Ima ljudi koji misle, da oklop oblaite da biste se borili sa sotonom. Ali ne, vi ga stavljate na sebe radi line zatite. Bitka je dobijena.
131
Ali se u nama nastavlja borba, da li da u to verujemo ili da u to ne verujemo - ve da nastavimo sa svojim samoporaavajuim putevima. Ova
dva pristupa su svetlost i tama. Jedno donosi pobedu, drugo poraz.
Pobeda u hrianskom ivotu dolazi kroz predaju naeg prava da
se borimo sa grehom i avolom, prihvatanje da je ta borba stavljena na
Isusa Hrista i priznanje da u to verujemo. Istog trenutka Duh ivoga
Boga uvodi Hrista u na um. I tako imamo Hristov um. A greh i zlo ne
privlae Hristov um. Njega privlae svete i iste stvari.
Previe ljudi radi na tome da se suprotstave grehu i avolu, trudei se da ne pokleknu pred iskuenjem, a preklinjui Boga za silu da
ne popuste. A onda, kada padnu, postaju vrlo obeshrabreni i dovode
u pitanje da li Bog zaista misli ono to kae ili ne. I na kraju oni uvek
okrivljuju Boga, ili zakljuuju da su preslabi i da nee uspeti. A znate li
ta sebi govore, kada dotle dou? Trudio se ja, ne trudio - svejedno je.
Zatim poinju dozvoljavati svim loim navikama da se vrate u njihov
ivot. Odustaju ak i od borbe. Poznajem mnoge koji su to iskusili, jer
nemogue je da budu dovoljno jaki da se odupru iskuenju i avolu, pa
ak i sa Boijom pomoi.
Tako konano jednoga dana po Boijoj milosti, u svom krajnjem
oaju, oni padaju u podnoje krsta. I tada shvataju: Bog je pozvao
Isusa da to uini, a ne mene. Moja prednost je da se drim Njega verom
i da Ga imam u sebi. To se Bog u meni opire zlu, a ne ja. Ako se neuspeno odupirem zlu, verovatno Bog nije u meni, jer to radim u svojoj
sili, umesto verom - doputajui Mu da se useli u mene.
Od petog do osmog poglavlja poslanice Rimljanima, Pavle se bavi
osobinama ljudi, koji tvrde da su vernici, ali su ipak jo uvek telesni.
Ali Pavle pravi razliku izmeu onih koji tvrde da veruju iako su i dalje
telesni - i istinskih, duhovnih vernika koji i dalje imaju neke zanimljive
osobine. Postoji velika zabuna o tome ta se stvarno deava kada osoba
postane duhovna. Neki ljudi na primer veruju, da vie nikada nee osetiti iskuenje. Drugi misle da nikada vie nee osetiti sklonost ka grehu.
Neki opet misle da ih vie nikad nee privui neto to im je trenutno
neprivlano. Oni su u oku ako primete da im se to deava i poinju da
misle: Mora da sam telesan.
132
Pobeda kroz predaju
Zanimljivo mi je, da je Pavle nazvao vernike u Korintu svetima.

A jesu li oni bili potpuno zreli u Hristu? O, ne. Oigledno je da moete
biti u Hristu i ne biti smatrani telesnim, iako ste jo uvek u procesu sazrevanja. Moe ak doi dan kada e se pojaviti okantne stvari, a da to
jo uvek ne znai da ste se vratili u oblast telesnog. Setite se - vi ste pod
blagodau. A sada, kada ste pod blagodau, imate slobodu da uzrastate
u Hristu i bavite se svakim aspektom svog ivota posebno, a da vas pri
tom ne grize savest. Nije li ovo radosna vest?
Pregled poglavlja
1. Gde poiva sila i vlast da se ukori avo?
2. Zato ne treba da uete u borbu sa avolom, da biste pobedili
greh?
3. Opiite u par rei jedini nain na koji moete nadvladati svet,
greh i avola.
4. Koji nain je Bog izabrao da rei problem greha?
5. ta je evanelje?
6. Zato autor stalno naglaava vanost dolaenja pred krst svakog jutra?
7. Po emu moete prepoznati da je neko, ukljuujui i vas, izaao iz vere?
8. Zato toliko ljudi odustaje od borbe za pobedu?
9. U emu je razlika izmeu onih koji samo ispovedaju veru i
istinski duhovnih vernika?
10. ta znai biti pod blagodau? ta vam je slobodno da inite?
Da li zaista verujete, da se Isus Hrist ve borio sa avolom i porazio ga? Da li istinski verujete, da je Isus Sin Boiji?
133
20. Telesni ili duhovni?

Nedavno mi je priao mladi koji je doiveo ozbiljan ok, jer je doivljavao seksualne podsticaje u svom telu. Rekao mi je: Znate, mora
da sam ja telesan. Odgovorio sam mu: Imam za tebe dobru vest. Ti
si normalan mukarac. To je ta dobra vest. Ti si normalan lan muke
vrste. Bog ti je nainio takvo telo. To je biohemija i nain na koji si
stvoren da reaguje. To nije telesnost. Nego ono to ini sa tom eljom
pokazuje, da li si telesan ili duhovan. A duhovan ovek nije obavezan
da pojuri da zadovolji svaku svoju potrebu, im oseti podsticaj u svom
telu. Duhovni ovek ui, da dri svoje telo u pokornosti. On nije pod
vlau i upravom telesnih nagona. On zapravo slavi Boga. I ti treba da
slavi Boga, poto si normalan!
Bitan je um. Zato Sveti Duh kontaktira ba sa umom? Biblija
kae: Jer ovo da se misli meu vama to je i u Hristu Isusu. (Fil. 5:2).
I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem
uma svog, da biste mogli kuati koje je dobra i ugodna i savrena volja
Boija. (Rim. 12:2). Um je taj koji se obnavlja! Svaki dan kada ulazite
u veru i ispovedate da je Isus Hrist Sin Boga ivoga, Sveti Duh ponovo
dolazi i za taj dan obnavlja va um. Bog vam daje nove misli. Moda ste
celog ivota nekoga mrzeli, a Bog e vam dati nova oseanja prema toj
osobi. Imaete saoseanja. Odjednom pred sobom imate novi ivotni
uzor - Hristov ivot.
Oblasti uma
Na um ima mnogo razliitih sposobnosti, kao to jedan univerzitet
ima fakultete iz razliitih oblasti. Postoji oblast razuma, kao i oblast apetita. Neki ljudi misle da, ako su nanovo roeni, nikada vie ne bi trebalo
da osete iskuenje apetita. Postoji oblast svih ula - vida, sluha, mirisa,
ukusa i dodira. Jedna od sposobnosti naeg uma je i kontrola seksualne
oblasti naeg ivota. Tu je i oblast volje. I naravno, oblast oseanja.
Dakle, ta to novo primamo, kada je Hristov um u nama? Nove
misli, oseanja i motive. To je ono to Bog unosi u va um, kada u
vas stavlja Hristov um. Ne morate da se trudite da pronaete ispravne
134
Telesni ili duhovni?
motive. Bog e vam ih dati, ako obuete Hristov um. Ne morate da

radite na promeni svojih oseanja. Bog e vam dati nova oseanja. A
dae vam i nove misli. On e vas uzdii na mnogo vii nivo od onoga
na kome ste pre bili.
Razmotrimo oblast seksualne motivacije. Mladiu, koga sam spomenuo na poetku poglavlja, sam rekao: Kad potrai Hristov um,
oblast u tvom mozgu koja upravlja seksualnom aktivnou e prepoznati da je to Boji dar, koji e - kada se upotrebi na odreeni nain, a
kada ue u brak - dovesti do jedinstva slinog odnosu meu lanovima Trojstva. To e biti misao, koja nikada do sada nije bila u tvom
umu. Bie to Hristov um u tebi. Ova posebna sposobnost uma e sada
biti pokrenuta na aktivnost u potpuno drugaijim pravcima. Bez obzira na to ta kae Holivud, ili ta kau svi oni popularni asopisi, Bog e
sada staviti svoj ideal u vas.
A ta je sa apetitom? I oni koji su od hrane nainili sebi boga, kao
i oni koji je koriste kao sredstvo spasenja, e iznenada otkriti kako im
oblast kontrole apetita pokazuje potpuno novi pogled na apetit. Oni
e shvatiti znaaj zdravlja, ali to za njih nee postati sredstvo spasenja.
Nego e sada on biti u kontekstu njihovog sveukupnog razvoja, Bogu
na slavu. Dok e onima, koji su se preterano preputali apetitu, biti
pokazano, da je mogua samokontrola na tom podruju. Oni se nee
vie voditi milju ja tu nita ne mogu, zato to e i ta sposobnost
biti pokrenuta na akciju u novim pravcima. Dakle, ne dobijate nove
sposobnosti. Sposobnost apetita se nee odjednom promeniti, tako da
odjednom elite samo savrenu upotrebu apetita. To se nee desiti. Ali
vae sposobnosti e se posvetiti.
U trenutku mi je postalo kristalno jasno: Sad shvatam - posveenje se dogaa u umu. Posveenje se dogaa u umu! Kada su mi sposobnosti uma pokrenute na akciju u novim pravcima i volja ojaana time
to je Hrist u meni, ta e se desiti ako ja tada izaberem da delujem u
tom novom pravcu? ta ako izaberem da redovno to radim u ivotu?
ta e se nesumnjivo desiti sa tom sposobnou? Bie oplemenjena i
posveena, tako e na kraju to postati moja prirodna sklonost. Ona e
postati uobiajena u mom ivotu. A to je udo Boije blagodati.
135
Zapazite ponovo ovu prelepu izjavu iz enje vekova (str. 668

originala): Istinska poslunost uvek dolazi iz srca. To je kada srce kuca
sa Hristom. Ako na to pristanemo, On e se toliko poistovetiti sa naim
mislima i ciljevima, toliko e uskladiti nae srce i um sa svojom voljom,
da emo pokoravajui se Njemu, ustvari postupati u skladu sa sopstvenim podsticajima. Razmislite o tome. Ako dozvolite, Hrist e se tako
identifikovati sa vaim umom, da ete radei ono ta vam prirodno
doe, initi Njegovu volju! Pa to je predivna misao, zar ne? ak ete i
u svom sopstvenom razmiljanju imati Hristove misli. Ovo je proces
posveenja. I ono to elim da vam kaem jeste, da se posveenje zbiva
kroz va uobiajeni odgovor na ono to Sveti Duh stavi u va um.
A sad imam pitanje za vas. ta se deava u ivotima istinski duhovnih vernika nakon obraenja? Kakva su njihova oseanja? Kakva su
njihova iskuenja? Kakav je njihov stav? Sa druge strane, kakva su iskustva i osobine osobe, koja tvrdi da veruje u Hrista, ali je i dalje telesna?
Jedno ili drugo nikako oba istovremeno

Dobra vest je, da ne moete biti i telesni i duhovni u isto vreme.
Moete biti samo jedno ili drugo. Ako malo bolje pogledamo, videemo da istinski duhovna osoba ima neke vrlo zanimljive osobine. A
neki od nas su moda u iskuenju da to grekom nazovu telesnou.
Ba kao i u sluaju mladia koji mi je priao. On uopte nije bio telesan.
Bio je sasvim duhovan, ali je mislio da je telesan.
Rimljanima od petog do osmog poglavlja je zaista jedini tekst u
Pismu koji ovo detaljno objanjava. Posebno deo izmeu Rim. 7:21
i 8:8, pomae da sve to je Pavle rekao doe na svoje mesto. Evo tih
stihova: Nalazim dakle zakon, kad hou dobro da inim, da me na zlo
nagoni. Jer imam radost u zakonu Boijem po unutranjem oveku; ali
vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu mog uma, i
zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim. Ja nesreni
ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti ove? Zahvaljujem Bogu svom
kroz Isusa Hrista Gospoda naeg. Tako dakle, ja sam umom svojim
sluim zakonu Boijem a telom zakonu grehovnom. Nikakva dakle,
sad nema osuenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego
136
po Duhu. Jer zakon Duha koji oivljava u Hristu Isusu, oprostio me je

od zakona grehovnog i smrti. Jer to zakonu bee nemogue, jer bee
oslabljen telom, posla Bog Sina svog u obliju tela grehovnog, i za greh
osudi greh u telu, da se pravda zakona ispuni u nama, koji ne ivimo po
telu nego po duhu; jer koji su po telu telesno misle, a koji su po duhu
duhovno misle. Jer telesno mudrovanje smrt je, a duhovno mudrovanje ivot je i mir. Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se
ne pokorava zakonu Boijem niti moe. A koji su u telu ne mogu Bogu
ugoditi.
Ovo nije lak odeljak - posebno sedmo poglavlje. Ali ako shvatite
Pavla, odjednom ete se osvestiti. Trebalo mi je 25 godina da shvatim
ovaj odeljak, ali to ne mora toliko dugo da traje! Usredsredimo se na
Rim. 7:25: Zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista Gospoda naeg.
Tako dakle, ja sam umom svojim sluim zakonu Boijem a telom zakonu grehovnom.
Molim vas zapazite, da ovaj stih ne sugerie da Pavle ini istovremeno obe ove stvari. Trebalo bi da proitate i prethodni i sledei stih.
Ako mislite da on kae da obe ove stvari radi u isto vreme, niste shvatili ta je rekao u prethodnom, kao ni u sledeem stihu. A evo, zato
se veina ljudi ne slae sa ovim tekstom. Oni misle: Pa, kako moete
da sluite oboma u isto vreme? Ne moete! Morate dopustiti da dvadesetpeti stih protumai ono to mu prethodi i ono to sledi odmah
posle. Ako paljivo prouite kontekst, znaete tano ta je on hteo da
kae. U tim stihovima se nalazi klju.
U Rim. 7 na videlo izbija neto vrlo zanimljivo - a to je najneshvaenije poglavlje od svih koja je Pavle ikad napisao. To ve skoro
2000 godina izaziva teoloke debate, koje i dan danas traju. Dok sam ja
bio na fakultetu, profesori su imali podeljena miljenja povodom toga.
Jedan nam je svima rekao kako je Pavle u Rim. 7:25 jo uvek bio u neobraenom stanju. Dok nam je drugi rekao da je Pavle tu ipak obraen.
I tako nam je sve ostalo u vazduhu. Nijedan nije hteo da popusti.
Sada elim da zapazite nekoliko vrlo zanimljivih injenica. Vraam se na Rim. 7:16-18: Ako li ono inim ta neu, hvalim zakon da
je dobar. A ovo vie ja ne inim nego greh koji ivi u meni. Jer znam
137
da dobro ne ivi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali
uiniti dobro ne nalazim. Nadam se da ste zapazili rei: Znam da
dobro ne ivi u meni. Kakav ovek govori ove rei? Nikad neete uti
telesnog oveka da tako neto prizna. Naravno da neete. To su rei
duhovnog oveka.
Jedna od krupnih ideja, o kojima smo diskutovali u ovoj knjizi,
ticala se naeg prirodnog stanja - slabi, bespomoni, greni. I elim da
vam kaem, da je prepoznavanje i priznavanje tog stanja prvi korak u
ivotu osobe koja se okree Isusu Hristu. Takvi ljudi su osvedoeni o
svom pravom stanju. Znam da dobro ne ivi u meni. Ovo je taka
prosvetljenja koju velika veina ljudske rase nikada ne dostigne. Nieg
dobrog u meni. Ovo je tako vano.
Prvo, to primeujemo u Rim. 7, je Pavlovo duboko priznanje o
sebi. On je potpuno svestan ta je greh uinio njegovoj ljudskoj prirodi.
Jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam
u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim. (Rim. 7:18). Ako neko tvrdi da
je u njemu prisutna elja, ta time priznaje? Jer telesno mudrovanje
neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Boijem niti moe.
(Rim. 8:7). Ali mi ovde imamo oveka koji eli da ini dobro. Sa jedne
strane priznaje istinu o svojoj grenosti, a sa druge strane priznaje da
eli da ini dobro. On se bori! Bori se da ini dobro. Da li nam ovo
zvui poznato?
O da, on se bori da ini dobro. Nema anse da je ovde re o nekome ko nije duhovan. On priznaje svoje pravo stanje, kao i injenicu da
se u njemu kao verniku i duhovnoj osobi odigrava borba. Dakle, ta je
tu novo? Ja nisam imao te borbe sve dok nisam postao vernik. Pre toga
sam se preputao grehu. Ustvari, nisam ni znao da je to greh! Mislio
sam da je to ivot. A zatim sam postao vernik, i ah, kako su se samo
stvari promenile! U duhovnim vernicima postoji borba. To moramo
da priznamo. I za nas je vano da prepoznamo te dve sukobljene strane
u ivotu pravog vernika.
Sada je pravo vreme da zumiramo kontekst Rimljanima poslanice
i dopustimo samom Pavlu da nam da pravilno objanjenje sedmog poglavlja, u kome opisuje svoju borbu sa zakonom Boijim i zakonom
138
greha. No, hajde prvo da pogledamo stihove 21-23: Nalazim, dakle

zakon, kad hou dobro da inim, da me na zlo nagoni. Jer imam radost
u zakonu Boijem po unutranjem oveku; ali vidim drugi zakon u
udima svojim, koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji je u udima mojim. Sa jedne strane imamo zakon
mog uma tj. Boiji zakon u unutranjem oveku. Dok sa druge strane
imamo zakon greha, koji je u udovima mog tela. A Rim. 8:2, dolazi
posle Rim. 7:25: Jer zakon Duha koji oivljava u Hristu Isusu, oprostio
me je od zakona grehovnog i smrti. Dakle, moemo da vidimo, da
Pavle izjednaava zakon greha iz Rim. 7:25, sa zakonom u udima
svojim i zakonom greha i smrti. A kako Pavle opisuje zakon Boiji? To je zakon Boiji u unutranjem oveku, zakon moga uma i
zakon Duha ivota u Isusu Hristu.
Kada jednom razumete ta Pavle zaista govori o ova dva suprotstavljena zakona, va ivot e se iz korena promeniti, jer borba postoji!
O da, postoji! Usudiu se da kaem, da je ova vrsta borbe u stvari prisutna samo u iskustvu istinski duhovne linosti, obraenog pojedinca,
onog koji je nanovo roen za Boije carstvo. Ovo je jedina kategorija
ljudi na planeti, koji e iskusiti ovu vrstu borbe. Ali je iz istog razloga
ova kategorija ljudi u najveoj opasnosti da postane nestabilna. Jer ako
ne razreite ovu borbu, moete ostati podeljeni do kraja ivota, i tako
se moete destabilizovati.
Prole su godine dok nisam shvatio, da ljudi postaju nestabilni
kada veruju jedno, a rade drugo. To pravi zbrku u ljuskom umu. A da
li je Pavle ovde razreio tu borbu? Jeste! Postoji vrlo stvarna borba u
iskustvu pravog, duhovnog vernika. Zanimljivo je, ta je ustvari ta borba. To je borba izmeu zakona moga uma i zakona u udima mojim.
Borba izmeu zakona Duha ivota u Hristu Isusu (u mom umu) - i
zakona greha i smrti (u udima mojim).
Pavle ovde pokuava da nas naui neemu veoma monom - da
je borba u ivotu vernika, borba izmeu uma, koji je sada Hristov, i
udova naeg tela, koji mogu da nas dovedu pod zakon greha i smrti.
U sledeem i poslednjem poglavlju, istraiemo jo potpunije Pavlovo
uenje o telesnom i duhovnom oveku.
139
Pregled poglavlja
1. Sa kojim delom vaeg bia Sveti Duh uspostavlja kontakt?
Zato?
2. Po emu je um slian jednom univerzitetu?
3. Kako se posveuju vae umne sposobnosti?
4. Kako se vae srce i um dovode u saglasnost sa Boijom voljom?
5. Zato istinski duhovna osoba moe da bude u iskuenju da
misli da je telesna?
6. ta telesna osoba nikada ne bi priznala? Za ime duhovna
osoba ezne? Pogledati Rim. 7:16-18.
7. Opii borbu iz ivota osobe, koja je nanovo roena za Boije
carstvo. Pogledati Rim. 7:21-8:2.
8. ta se moe dogoditi, ako se ova borba ne razrei?
140
21. Staro i novo

ak e i neko, ko je duhovan, uvideti da telo nastavlja da ratuje
protiv duha. Ne bi trebalo da oekujete, da nikada vie ne osetite u sebi
ni najmanju sklonost ka grehu. Za duhovnog oveka borba je realnost,
jer je on sa jedne strane roen od Duha i u svom umu ima zakon Hristovog Duha, ali sa druge strane osea u svojim udovima podsticaj ka
grehu.
Od ega konkretno on trai izbavljenje? U njemu je prisutna elja
da ini dobro, ali u samom injenju dobra nema ba puno uspeha. On
u sebi ima elju da ini Boiju volju, ali injenje izostaje. Vidite kako
to Pavle izraava: Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti
ove? (Rim. 7:24). Drugim reima, mogue je da imam Hristov um, a
ipak da oseam i kako me telo podstie na greh. Ko e me osloboditi
od injenice da nisam sposoban da uinim ono na ta me Duh navodi?
Vreme je da se vratimo ponovo na Rim. 8:2: Jer zakon Duha koji
oivljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti. Zanimljivo je, da jedna druga Pavlova misao prethodi ovim reima. Jer nam je u prvom stihu takoe rekao i ovo: Nikakva dakle, sad
nema osuenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po
Duhu. Osuda je, kao to smo ve prethodno nauili, povezana sa smru Isusa Hrista. Naa osuda je pala na Njega i izazvala Njegovu smrt.
To znai verovati u Isusovu smrt. A ako ste slobodni od osude, znai da
ste uli u veru u Isusovu smrt.
Dakle, otkrivamo da su ivot i smrt Isusa Hrista ujedno i sredstva
za razreenje nae borbe! Jer dokle god ivite u telu, oseaete u sebi
prisustvo greha. Meutim, razreenje borbe predstavlja pomak u veru
u Isusovu smrt, to istog trenutka otvara vrata i da primite u sebe Njegov ivot! Borba je razreena verom - verom u smrt i vaskrsenje Isusa
Hrista. Ako uete u veru u Isusovu smrt, uprkos iskuenjima koja osetite u sebi, znaete da niste osueni. A zatim, ako se obuete u Hristov
ivot - u sam Njegov ivot - ta e se ustvari dogoditi?
141
Hoditi po Duhu
Vi ete poeti da hodite po Duhu. A ta e se dogoditi, ako vam
postane navika da hodite po Duhu? Koji e biti krajnji rezultat? Imaete Hristov um. Sposobnosti vaeg uma e biti posveene.
Pogledajmo sada Rim. 8:13: Jer ako ivite po telu, pomreete; ako
li duhom poslove telesne morite, iveete. Zapazite i u kom vremenu
je glagol u ovom stihu. Ne kae, da ste ve pomorili (prolo vreme)
sva telesna dela (poslove). Ne, radnja je trajna i u sadanjem je vremenu: poslove telesne morite.
Osvrnimo se za as i na Gal. 5:16-18: Velim pak: po duhu hodite,
i elja telesnih ne izvrujte. Jer telo eli protiv duha, a duh protiv tela;
a ovo se protivi jedno drugom, da ne inite ono ta hoete. Ako li vas
duh vodi, niste pod zakonom. Kakva divna izjava! To je rezime onoga,
to smo upravo proitali u Rimljanima.
Veina ljudi koje poznajem ne uspeva u svom duhovnom hodu,
zbog toga to ne razvija stalnu naviku hodanja po Duhu. Jedini nain
da se oduprete hodanju po telu, je da svakoga dana imate Hristov um
- da svakodnevno obnavljate svoj um. Ta obnova treba da se deava
svakodnevno - zapravo iz asa u as. Moda ete morati da konstantno
obnavljate svoj um tokom celog dana, pozivajui Hrista u svoj um kroz
Duha - primajui Hristov um. Zato to ete oseati, kako vas iznutra
privlae grene stvari. Ali to nije znak da ste telesni. Jer je i sama osetljivost na te stvari u vama dokaz da ste duhovni!
Ali od ivotnog je znaaja da odluite da razvijate nove i redovne
navike. Setite se oveka kojeg sam ve spomenuo, koji je presekao kabl
svog televizora. Rekao sam mu: Zato sada ne razvije naviku itanja
literature koja uzdie duh? I on je stvarno zapoeo sa navikom itanja. Nedavno sam ponovo uo njegovo svedoanstvo i samo sam hvalio
Boga. Razvio sam ljubav prema neverovatnoj literaturi - rekao je. Bio
sam zaboravio kako se ita. Obino sam sedeo pred ekranom. Sada itam i radujem se. Tako da ovaj ovek nije samo prestao sa loom navikom, nego je poeo i da nastalu prazninu ispunjava neim pozitivnim.
Razmotrite njegovu staru utabanu stazu u mozgu - njegovu staru
naviku. Ulazio je u kuu. Istog trenutka navika se aktivirala. Seo bi
142
Staro i novo
na sofu. ena bi mu donela veeru na posluavniku. Podigao bi svoje

noge i tako leao pet ili est sati na istom mestu. A sada kada dolazi
kui, kabl je preseen. On sada zapravo radi sa svojom enom po kui.
A kada je slobodan, uzme neku dobru knjigu i sedne da ita. U poslednje vreme kad se vrati kui, stare staze mu se vie ne nameu. A zato?
Jer je sada proao ve dui vremenski period kako on utabava drugu
stazu. Sada kada se vrati kui, ta nova staza u mozgu se aktivira i on
ita stvari koje veliaju Boga. Rekao mi je: Ja ak vie ni ne elim da
gledam TV. Aleluja! - uzvratio sam.
Nove staze su se aktivirale i preuzele ulogu starih. Njegove sposobnosti - naroito sposobnosti korienja oiju i uiju - su posveene.
On sada eli da ita, da gleda i slua stvari koje oplemenjuju, posveuju
i uzdiu.
Tako jednostavno da ponekad ni ne shvatamo

To je toliko jednostavno. Tako je jednostavno, da ponekad ni ne
shvatamo. Preputamo se obeshrabrenju, jer i dalje u sebi oseamo
podsticaje ka grehu. I govorimo: Mora da sam jo uvek telesan. Jednostavno mi ne uspeva. Padamo mi i na drugi nain. Ne uspostavljamo nove navike sa doslednom upornou, koje e slaviti Boga u naim
ivotima. Doputamo starim stazama da se vrate. A njih lako pokreu
stvari na koje nailazimo u ivotu.
Moda posmatrate svoj ivot i kaete: Sada shvatam zato sam
imao te periode obeshrabrenja. Shvatam zato sam se ak oseao kao
da nikad neu pobediti. Ili zato nikada u itavom svom ivotu nisam
upotrebio re pobeda. Ili zato nikada nisam ak ni sagledao ta bih
mogao postati u Isusu. A sada zapravo razumem apostola Pavla, koji
ovde opisuje realnost - stvarno iskustvo duhovnih ljudi - koji i dalje
oseaju privlaenje greha u svojim telima, ali se ipak verom oslanjaju
na Isusovu smrt. Sada su slobodni od osude, a slobodni su i da prime
Hristov um svakoga dana. A sa Hristovim umom u nama mi dosledno
hodimo po Duhu, sve dok ne razvijemo ivotne navike koje postaju
na prirodni nain postupanja. Tako sposobnosti naeg uma postaju
posveene.
143
Ako svakodnevno primate u sebe Hristov um, imaete Njegovu

zainteresovanost i brigu za druge ljude. Ali, to e se Hrist u vama brinuti za svoju slubu drugima, to Mu prua slobodu da vae line susrete dovede do - po Njegovom miljenju - potrebne dubine. Neete
imati razloga za brigu - da li da nastavim u ovom ili onom pravcu?
Moete jednostavno da se usredsredite na primanje Hristovog uma i
da dozvolite Njemu da vodi slubu i razvija je. Tano ete znati koliko
daleko da idete, u kojoj meri moete da posredujete, zalaete se i molite
za druge ljude. To e biti savreno jasno, kada Hristov um bude svakodnevno prisutan u vama.
Dok nisam poeo da primam Hristov um, nije mi bila jasna veina
tih pitanja vezanih za slubu. Ali kada sam poeo da primam Hristov
um, svakodnevno Mu dajui pristup, odmah sam mogao da vidim ta
treba da radim i koliko daleko da idem, kada treba da posredujem i da
se molim, a kada ne; ak ponekad i da se ne molim uprkos preklinjanju ljudi. Ali Bog mi je tad govorio: Nemoj da bude previe siguran.
Zapamti, to nisi ti. To sam Ja u tebi. Moja shvatanja izbijaju kroz tebe.
Poto je ova knjiga pri kraju, elim da je zavrim sa molitvom: Nebeski Oe, puno Ti hvala to si bio sa nama, dok smo zajedno prelazili
ove stranice. Hvala Ti za predivnu sliku o Tebi koja je izala na videlo,
i za radost koju moemo imati u Isusu Hristu. Upravo sada, verom
polaemo pravo na pokrie Njegove prolivene krvi, znajui da dok gledamo na krst, moemo verovati da smo osloboeni osude. Hvala Ti
takoe Oe, to smo postali svesni, da se u ivotu duhovne osobe vodi
neprestana borba, jer telo pokuava da se isprei Duhu. Ali mi znamo,
da moemo da polaemo pravo na pobedu zajedno sa Pavlom. Hvala
da je Bogu - kae on - to nikakva dakle sad nema osuenja onima koji
su u Hristu Isusu, jer zakon Duha koji oivljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grehovnog i smrti. I danas zatvaramo ove stranice, znajui da sada imamo Hristov um. Daj nam blagodat, Oe, da u
svom ivotu izgradimo navike koje e biti Tebi na slavu, tako da nae
sposobnosti budu posveene. A kada Ti doe, liiemo na Tebe, jer
emo imati Tvoj um. U oekivanju svih ovih blagoslova, zahvaljujemo
Ti, Oe! To smo te molili u dragoceno Isusovo ime. Amin!
144
Staro i novo
Pregled poglavlja
1. Kada ete dostii taku, da nikada vie ne osetite sklonost ka
grehu?
2. Zato nema osude na one koji su u Isusu Hristu?
3. Kako se razreava borba, koja nastaje kad imate Hristov um, a
ipak niste u stanju da inite ono na ta vas Duh navodi?
4. Kako se moete odupreti hodanju po telu?
5. Na koji nain vas oslanjanje za Hristovu smrt oslobaa?
Kako je vaa vera? Da li ste posle itanja ove knjige obnovili nadu
da ete iskusiti pobedu?
145
DODATAK
Tri koraka do pobede kroz

Svetinju
1) Opravdanje u Predvorju. Iako je sam bio bez greha, Isus je
postao greh radi nas, patio je i umro smru koju smo mi zasluili; ime
nas je Bog Otac opravdao proglaavajui nas svetima (pravednima) i
to dok smo jo bili bespomoni, bezboni i greni. Radosni u ovom
udesnom besplatnom daru Boije blagodati, mi to rado prihvatamo
i svakodnevno hvalimo Boga, za sve to je ostvario za nas na krstu. (2.
Kor. 5:21; Rim. 6:23; 5:6,8-10).
2) Posveenje u Svetinji. Svakodnevnim ispovedanjem da je Isus
Mesija, Sin ivoga Boga, mi primamo Hristov um - Njegove misli, oseanja i motive - i dozvoljavamo Mu da nas posveti, tako to e nas, boravei u nama, oistiti od greha i karakternih mana. Mi smo Isusovim
pobedonosnim ivotom uinjeni svetima (pravednima), kada primimo Hrista u sebe kroz Svetog Duha. (1. Jov. 4:15; Fil. 2:5; Efe. 4:20-24;
Kol. 3:12-14; Efe. 3:16,17).
3) Proslavljenje Boga u Svetinji nad svetinjama. Boji karakter je opravdan Njegovim delovanjem kroz nas u slubi na blagoslov
drugima. Kako Bog brie nae grehe, mi postajemo instrumenti Njegove pravednosti i mi - Njegovo dovreno, ujedinjeno duhovno telo
- proslavljamo Njega tako to odraavamo Njegov lik. Kada se Njegov
karakter bude u potpunosti razvio u Njegovoj deci, izlivanje poznog
dada e obasjati ceo svet Boijom slavom. Kakvo e to samo otkrivanje biti! (Rim. 6:13; Del. 3:19; 1. Pet.2:9; Efe. 3:10; Otk. 18:1).
Hrist u vama nada slave!

Koloanima 1:27
148
Istinsko obraenje Elen Vajt

Pregled i glasnik od 7. jula 1904.
Da bismo bili spaeni, treba da iz iskustva znamo ta znai istinsko obraenje. Strana je greka to ljudi dan za danom ispovedaju da
su hriani, iako nemaju prava na to ime. Ni samo ispovedanje, a ni
poloaj, nisu nita u Boijim oima. On pita: Da li je taj ivot u skladu
sa Mojim pravilima?
Mnogi pretpostavljaju da su obraeni, iako nisu u stanju da izdre
ispit karaktera predstavljen u Boijoj Rei. Kako e samo tuno biti
za one, koji ne budu mogli da izdre ovaj test, onoga dana kada svaki
ovek bude dobio platu po svojim delima.
Obraenje je promena srca, okretanje od nepravednosti ka pravednosti. Oslanjajui se na Hristove zasluge i praktikujui istinsku veru
u Njega, pokajnik prima oprotenje greha. Dok prestaje da ini zlo, a
ui se da ini dobro, on raste u blagodati i poznavanju Boga. On uvia
da mora da se odvoji od sveta da bi sledio Isusa, i kad se prerauna, sve
smatra gubitkom samo da zadobije Hrista. On okuplja vojsku i hrabro i
radosno ulazi u rat, borei se protiv prirodnih sklonosti i sebinih elja
i potinjavajui svoju volju Hristu. On svakodnevno od Gospoda trai
blagodat, koja mu pomae i jaa ga. Nekada je ja vladalo u njegovom
srcu i uivao je u zadovoljstvima ovog sveta. Sada je ja zbaeno sa
prestola, a Bog suvereno vlada. Njegov ivot otkriva plodove pravednosti. Grehe koje je nekada voleo, sada mrzi. On vrsto i odluno sledi
put svetosti. To je istinsko obraenje.
U ivotima mnogih, ija se imena nalaze u crkvenim knjigama, nije
bilo iskrene promene. Istina je drana u predvorju. Nije dolo do istinskog
obraenja, niti je blagodat izvrila na srcu svoj pozitivan rad. Njihova elja
da ine Boiju volju je zasnovana na sopstvenoj sklonosti, a ne na dubokom osvedoenju Svetog Duha. Njihovo ponaanje nije usklaeno sa Boijim zakonom. Oni ispovedaju da prihvataju Hrista kao svoga Spasitelja,
ali ne veruju da e im On dati silu da nadvladaju greh. Oni nisu lino
upoznali ivog Spasitelja i njihovi karakteri otkrivaju mnoge nedostatke.
149
Mnogi od onih koji su se pogledali u boanskom ogledalu i stekli

uverenje da njihovi ivoti nisu ono to bi trebalo da budu, proputaju
da izvre potrebnu promenu. Oni idu svojim putem i zaboravljaju svoje mane. Oni mogu da ispovedaju kako su Hristovi sledbenici, ali ta to
vredi ako su im karakteri nepromenjeni, a Sveti Duh im nije oblikovao
srce. Obavljen je samo povran posao. Ja ostaje u ivotu. Oni nisu
uesnici u boanskoj prirodi. Oni mogu da priaju o Bogu, ili da Mu se
mole, ali njihovi ivoti otkrivaju da oni rade protiv Boga.
Ne zaboravimo, da ovek u svom obraenju i posveenju mora da
sarauje sa Bogom. Gradite svoje spasenje sa strahom i drhtanjem kae Boija Re - jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite, kao to
Mu je ugodno. ovek ne moe da se preobrazi upotrebom svoje volje.
On ne poseduje silu, koja bi dovela do ovakve promene. Obnavljajua
sila mora da doe od Boga. Promenu moe da uini samo Sveti Duh.
Svako ko hoe da bude spaen, bilo mali ili veliki, bilo bogat ili siromaan, mora da se potini delovanju ove sile.
Kao to kvasac umeen u testo deluje iznutra prema spolja, tako
blagodat obnavljanjem srca preobraava ivot. Nikakva puka spoljanja promena nije dovoljna da nas uskladi sa Bogom. Mnogi pokuavaju da se reformiu ispravljanjem ove ili one loe navike, i nadaju se da
e na taj nain postati hriani, ali su poeli na pogrenom mestu. Na
prvi posao je rad na srcu.
Velika istina o obraenju srca Duhom je predstavljena u Isusovim
reima upuenim Nikodimu: Zaista, zaista ti kaem: ako se ko nanovo ne rodi, ne moe videti carstvo Boije... to je roeno od tela, telo
je; a to je roeno od Duha, duh je. Ne udi se to ti rekoh; valja vam se
nanovo roditi. Duh die gde hoe, i glas njegov uje, a ne zna otkuda
dolazi i kuda ide; tako je svaki ovek koji je roen od Duha.
Kvasac istine radi tajno, tiho i postojano, da preobrazi duu. Prirodne sklonosti se ublaavaju i potinjavaju. Usauju se nove misli, nova
oseanja i novi motivi. Postavljena su nova merila karaktera - Hristov
ivot. Um je promenjen, a njegove sposobnosti su podstaknute na delovanje u novim pravcima. ovek nije obdaren novim sposobnostima,
ve su njegove postojee sposobnosti posveene. Savest je probuena.
150
Dodatak
Sveto pismo ima znaajnu ulogu u ovoj promeni karaktera. Hrist

se molio: Posveti ih istinom; re je Tvoja istina. Ako se prouava i
slua, Boija Re radi u srcu, potinjavajui svaku nesvetu osobinu.
Sveti Duh dolazi da osudi za greh, i vera koja izvire iz srca i deluje
kroz ljubav prema Hristu, usklauje na duh, duu i telo sa Njegovom
voljom.
ovek shvata da je u opasnosti. Shvata da mu je potrebna promena
karaktera, promena srca. On je uznemiren, u njemu su se pojavili strahovi. Boiji Duh radi u njemu; sa strahom i drhtanjem on radi za sebe
pokuavajui da otkrije nedostatke svog karaktera, i ta moe da uradi
kako bi doao do potrebne promene u svom ivotu. Njegovo srce se
ponizilo. Priznanjem i pokajanjem on pokazuje, da je njegova elja za
promenom ozbiljna. On ispoveda svoje grehe Bogu, a ako je bilo koga
povredio, priznaje mu nepravdu koju je uinio. I dok Bog radi, grenik
pod uticajem Svetog Duha, sprovodi ono to Bog ini u njegovom umu i
srcu. On deluje u skladu sa radom Duha i njegovo obraenje je istinsko.
U oveku rastu plemenitost i dostojanstvo, dok zauzima poziciju
protiv lukavog neprijatelja, koji ga je tolike godine drao u ropstvu.
On osea kako u njemu raste sveta ogorenost, dok razmilja koliko je
dugo bio sotonin zarobljenik i koliko je dugo doputao da ga neprijatelj
navodi da odbija da prizna svog najboljeg Prijatelja.
Neka grenik sarauje sa svojim Iskupiteljem, da bi osigurao svoju
slobodu. Neka bude siguran, da nevidljive nebeske slube rade u njegovu korist. Draga obeshrabrena i nesigurna duo, moli se za hrabrost
i silu, koju Hrist jedva eka da ti da. On te trai. On ezne da oseti potrebu za Njegovom pomoi. On e pruiti Svoju ruku, da prihvati ruku
ispruenu za pomo. On izjavljuje: Ko Meni doe, neu ga isterati
napolje. Neka um i srce budu ukljueni u rat protiv greha. Neka ti srce
omeka dok razmilja koliko dugo si birao da slui tvog najgoreg neprijatelja, dok si se okretao od Onoga koji je dao svoj ivot za tebe, koji
te voli, i koji e te prihvatiti kao svoga, iako si grenik. Napusti neprijateljske redove i stani pod krvlju poprskanu zastavu Princa Emanuila.
Onaj ko hoe da izgradi snaan i pravilan karakter, mora da sve da
i da uini sve za Hrista. Iskupitelj nee prihvatiti podeljenu slubu. On
151
svakodnevno mora da ui, ta znai predati sebe. On mora da prouava

Boiju Re, shvatajui njeno znaenje i sledei njene pouke. Tako moe
da dosegne najvii stepen hrianskog savrenstva. Ako je uesnik u
boanskoj prirodi, ne postoji ogranienje u njegovom duhovnom napretku. Iz dana u dan Bog radi na njemu, usavravajui karakter koji
treba da opstane na dan zavrnog ispita. On svakodnevno slui drugima. Iz njega isijava svetlost i smiruje svadljive jezike. Iz dana u dan on
pred ljudima i anelima vri veliki i uzvieni eksperiment, pokazujui
ta evanelje moe da uini sa palim ljudskim biima.
Nemojmo tedeti sebe, ve najozbiljnije nastavimo delo reforme,
koja se mora izvriti u naim ivotima. Razapnimo svoje ja. Nesvete
navike e pokuavati da nadjaaju, ali u Isusovo ime i kroz Isusa mi
moemo pobediti. Za onoga koji svakodnevno marljivo nastoji da sauva svoje srce, dato je obeanje: Jer znam jamano da ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje, ni budue, ni visina,
ni dubina, ni druga kakva tvar ne moe nas rastaviti od ljubavi Boije,
koja je u Hristu Isusu, Gospodu naem.
Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, onome
koga preziru, na koga se gadi narod... carevi e videti i ustati, i knezovi
e se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi Sveca Izrailjevog, koji
te je izabrao. Sam Gospod pravda onoga koji veruje u Isusa. A koje
opravda, one i proslavi. Kao to su velika sramota i unienost doli
kroz greh, tako e jo vea ast i uzvienost doi kroz otkupljujuu ljubav. Ljudskim biima, koja tee da se saobraze sa boanskim uzorom,
stavljena su na raspolaganje sva nebeska blaga i uzviene moi, koje e
ih staviti u poloaj vii ak i od anela koji nikada nisu pali.
152
CIP
,
27-31-185 . 5
,
Pobediti kroz Hrista : prihvatanje Njegove smrti
primanje njegovog pobednikog ivota / Bil Liversid. - Novi
Sad : Eden kua knjige, 2015 ( Beograd : Planeta print ) . 155 str. ; 21 cm
Prevod dela : Overcoming Through Jesus / Bill Liversidge . Tira 1.000.
ISBN 978 86 89205 09 1
a) -
COBISS. SR-ID 293368583

Pobediti Kroz Hrista - Bil Liversidz

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pobediti Kroz Hrista - Bil Liversidz

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Bil Liversid

POBEDITI KROZ HRISTA

Prihvatanje Njegove smrti i primanje Njegovog pobednikog ivota

OVERCOMING THROUGH JESUS

Embracing His death and receiving His victorious life

Novi Sad, 2015

Pobediti kroz Hrista

kui njegova supruga mu je itala ovu knjigu od pastora Bila

ram da se borim sa njim. Neprijatelj vas samo obmanjuje da

I neke od reakcija onih koji su sluali predavanja

Pobediti kroz Hrista

Ne moete ni da zamislite, koliko su mi ovi CD-ovi

osoba..., ali ja u se fokusirati na predivnu Boiju linost, iako

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Svetog

16. Hristov um . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Pobediti kroz Hrista

Molim se, da vas ovaj praktini vodi da postanete pobednici

O autoru - Bil Liversid,

1. Prava blagodat i falsifikat

Pobediti kroz Hrista

Dakle, ne treba da budemo iznenaeni to je i u najmranijem periodu

Prava blagodat i falsifikat

Pobediti kroz Hrista

Isusa Hrista - odgovorio sam. Ona je protestovala: Izostavio si moju

Prava blagodat i falsifikat

2. Dva vienja spasenja

Dva vienja spasenja

Dve ideologije, ili teorije o spasenju su se razvile iz reformacije.

Pobediti kroz Hrista

da je Bog postigao na krstu, to je bilo za svakoga, a to je u suprotnosti

Dva vienja spasenja

ga Bog desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju

Pobediti kroz Hrista

3. Granica izmeu vere i dela

Pobediti kroz Hrista

sa ovim, i ovim, i ovim. A znate li ta nikada ne spomenu? Ono to

Granica izmeu vere i dela

4. ta bi te moglo liiti privilegije da Isusa otkriva svetu?

4. Sredstvo ili plod?

Sredstvo ili plod?

li na stvari koje treba da uini, da bi zaradio Boiju blagodat? Ne. Jer

Pobediti kroz Hrista

hu. Sa ovom uroenom sklonou ka zlu, ak i kada elim da inim

Sredstvo ili plod?

ni sigurnosti, ni odnosa. Kako moete imati odnos sa Bogom koji vas

Pobediti kroz Hrista

5. Izvor naeg mira

Pobediti kroz Hrista

Izvor naeg mira

Mi ne moemo zaraditi blagodat

Pobediti kroz Hrista

Izvor naeg mira

6. Spasenje ostvarena injenica i

Spasenje ostvarena injenica i proces koji je u toku

Nerazumevanje dela koje je Isus ostvario na krstu, spreava nas

7. Istina koja potresa svet

Istina koja potresa svet

upornog i velikog duha. Prema tradiciji, Luter se na kolenima penjao

Ostajem pri tome

Pobediti kroz Hrista

Kalvinizam je uio da Bog zapravo nikog nije otkupio na krstu

Istina koja potresa svet

Odnos uraunate i date pravednosti