ORIGINALNI HAMLET prema motivima originalne HRONIKE-GESTA DONARUM i delu Vilijama ekspira adaptacija i re ija Kinga Mezei, u saradnji

ji sa sa dramatzurginjom Kornelijom Goli premijera u KOSTOLANY DESO SZINHAZ, Subotica utorak, 6.mart 2012. RAZORENI KLI EI Valjda nema dramskog dela koje je, kao ekspirov HAMLET, izvedeno vi e puta i na razne na ine!...Ta univerzalna storija koja u vi e slojeva odslikava jedan dru tveni model, jedan porodi ni model, jedan dr avni model, jedan sklop klasi nih psiholo kih modela, sastavljenih od univerzalnih i trajnih oblika pona anja, motiva, rezultata radnji ljubavi, pohlape, osvete, pobune, prevare, odanosti, herojstva i gubitni tva...Ta slo ena konstrukcija, postala je i vi e i manje od ivota i pozori ta postala je, nekako IZRAZ oveka i dru tva Zapadne Civilizacije. Mnogi koji su se bavili HAMLETOM pravili su naravno, naro ito Britanci razne verzije i komentare ovog dela. Bilo je tu naravno i glumica koje su se ogledale u ulozi svih uloga u Hamletu, bilo je komada sa drugim centralnim likovima iz Hamleta, bilo je sme nih, tu nih i pevanih i plesanih Hamleta...Ne zna se ega sve tu nije bilo u Istoriji. U pozori tu Kostolanji De e na Madjarskom jeziku u Subotici, gledali smo jednu razornu i razaraju e kriti ku predstavu, na teme i na fabulu HAMLETA. Gledali smo neki kmentar koji bi nekad davno mogli da naprave, na primer, lanovi nekog Komsomolskog Sovjetskog pozori ta, da bi pokazali svu NEPOTREBNOST i irelevantnost kompletnog sveta u kome se Hamlet de ava i da bi se izborili za neki sasvim drugi svet, sa sasvim drugim vrednostima koje tek treba da budu opisane u drmaskoj literaturi. Tako je rediteljka i glummica koja i sama odli lno igrta lik Hamletove majlke, kraljice Gertrude, prikazala tok dramske radnje kao neku ironi nu burlesku odnosa, u kojima likovi, ne samo to su prikazani, nego su i komentarisani na razne na ine. Pre svega stilom igre, ali i ponavljanjem situacija u novim i novim komi nim otklonima. U toj akciji podvrgavanja kriti koj analizi i burlesknom, pa i grotesknom i farsi nom ismevanju, ina e na drugom mestu jako dubokomisleno postavljanih pitanja i problema tu se najvi e potrudio okretni i prpo ni glumac za sve uloge a igra ih ovde etriri Imre Elek Mike . On je bio svuda i na blatnjavom patosu, kao hrana za crve odvu eni i ne sakriveni Polonije, i Duh Hamletovog oca i Rozenkranc i Grobar...U svim likovima koji su se smenjivali iz scene u scenu ovaj glumac je nalazio komi ne i kriti ke boje, ba sa tog pomenutog stanovi ta klasne distance i totalnog razaraju eg smeha, kao da su ti likovi o kojima se radi papirne lutke, nepotrebna i izmi ljena bi a iz neke sme ne i la ne skaske o nekoj pogre noj istoriji. Imre Elek Mike bio je du a komada i njegova igra bila je ifra za pra enje ove Komsomolske kriti ke igrarije sa Hamletom. Suprotno njegovom stilu nekako kao-ozbiljno i do kraja sa velikom i pestokom energijom zabinuto i jarko Hamleta je igrao vi ljasti i, nekako nalik davnom Lorensu Olivijeu u poiznatom filmu otmen i ustar Arpad Mesaro . Njegovo stilsko izdvajanje iz groteske, burleske i farse koju su igrali ostali glumci bilo je tu ne kao samostalni poku aj izlaska iz konteksta nego, naprotiv kao POTVRDA stila i anra kriti kih otklona da bi bilo jasno da se ne radi o slu ajnoj zameni polaza!...Sama rediteljka Kinga Mezei, odli no je tragala po tipologiji Kraljice u svim njenim delovima karaktera i pojave... Bila je neuhvatljivo eroti na ljubavnica-supruga nekog raskala nog braka...hrabra majka u pogre nom tretnutku, lo a pomo nica vladara ime je sve te elemente lika i tipa stavljala u veliko Komsomolsko pitanje smisla i opstanka. Njen odgovor na to, kao i na pitanja drugih likova bio je NE!..Ne nisu nam potrebni ovi likovi na sceni..Ne nisu nam potrebni ovi dogadjaji o kraljevima i prin evima i njihovim ispraznim naklapanjima oko banalnih tema, koje smo pogre no DIGLI na neki pijedestal i u metnosti i istorije!

O toj pogre nosti sa kojom smo mi, Zapadna Civilizacija i narvno nezaobilazni ali PROLAZNI, naravno kapitalizam, tretirali Hamleta - u ovoj predstavi govori sve...I dekor i kostim, autorski rad takodje rediteljke Kinge Mezei skrpljeni, dekonstruisani prostori i ode a, koji se preme u i preuredjuju pozori no vrlo ve to i duhovito, ali smisleno obesmi ljeno...Sav sjaj i liuksuz klasi lnog,bajkovitog dvorskog dekora i kostima ovde je dosledno raskomadan i sastavljen ponovo na-dvoje-na-troije... Tako zakjrpljen i predimenzioniran, delovao je kriti ki i sam po sebi i u igri...Glumci su prolazili kroz neka vratanca, koja su bula i scenska i reaisti ka, a ni scenska ni istroijska nego eretski isko ena i polu-gotova kako je rediteljka shvatila i temu i smisao Hamleta Ofelija u tuma enju suptilne i energi ne, istovremeno, Marte Bene , bila je jo jedan stub predstave, stub smisla i cilja poigravanja sa temama i emocijama sa kli eima pozori ta na ijem se vrhu nalazi Hamlet kao i sa temama iz dru tva u kome se nalazi trakva grupa karaktera i u kome se ivi na takvim raskala nim i groznim dvorovima, kako je to shva eno i ovde prikazano. Njena igra sa ljubavlju, sa ludilom i sa samom smr u..njena eretska isko enja i originalna tuma enja poznatih markantnih scena iz komada postavile su Martu Bene u sam centar ovog scenskog disputa o destrukciji stila i stvaranja novog poetskog sklopa, u komje se nazna uju kroz kritiku starih NOVE TEME egzistrencije i bitne procene stvarnog STATUSA ENE u dru tvu! Odli no! Predstava je jo jedan, poseban i nov ISKORAK Kostolanji De e pozori ta na Madjarskom jeziku iz Subotice. I ovom premijerom ovde se dokazuje istrajna borba za neko novo, moderno i kriti ko pozor te. U ovom slu aju i jako gledljivo i komi no ali ni ta manje ubojito prikazanije gre aka dru tva, pozori ta i istorije! Verujem da e publika rado prihvatiti ovaj novi komad, kako ga je sa velikim apaluzom primmjila i na premijeri! Bravo- estitam! Goran Cvetkovi , Radio Beograd 2 sreda, 7.mart 2012.