MIRANDOLINA, GOSTIONIARKA po tekstu komedije Karla Goldonija dramaturg Milo Latinovi rediteljka Katja Pegan, goa iz Kopra, Slovenija

nija premijera na Letnjoj Sceni NARODNOG POZORITA , Kikinda subota, 6.jul 2013. USPENA SARADNJA Pozorite u Kikindi boluje od svih onih bolesti od kojih boluju i druga pozorita u Srbiji i ne samo u Srbiji, ve i u celom regionu, pa i u Evropi a to su hronina besparica, borba za publiku, borba za regularan status u drutvu i dravnom, ili optinskom i gradskom budetu, mukotrpno traganje za repertoarskom politikom, sklapanje povoljnih ugovora sa to vanijim rediteljima, neujednaenim ansamblom...ALI Narodno pozorite u Kikindi ima neto to i nije tako esto zastupljeno u radu drugih pozorita u okruenju! Iako malo, ovo pozorite do pre kojju godinu Gradsko Amatersko Pozorita ima VELIKE AMBICIJE i koristi svaku priliku da se izbori za jo jednu stepnicu vie, u statusu i u gradu i repblici, pa odmah i u regionu. Ve nekoliko godina u Kikindi se u pozoritu organizuje Medjunarodni Festival Malih Scena, gde gostuju prema finansijskim mogunostima, prijateljske trupe koje uspostavljeju nove to je najvanije, koprodukcijske odnose sa pozoritem domainim, ili za poetak, samo razmenu gostovanja predstava. Tako se Narodno pozorite u Kikindi OTVARA za jako potrebne nezavisne spoljne uticaje i, naravno iri i svoja iskustva i obogauje saradnjom i kulturu svog i drugih gradova sa kojima saradjuje. Festival Profesionalnih Pozorita Vojvodine ve dve godine za redom odvija se ba u Kikindi, pa iako pozorina sala nije najreprezentativnija u pokrajini ljubaznost i predanost domaina, nadoknadjuju tehnike nedostatke scene. Dodue, predstave Srpskog Narodnog Pozorita, kad dodju na dotini festival igraju se na matinoj, pregolemoj sceni u Novom Sadu, a publika iz Kikinde u manjem broju, dovouzi se festivalskim autobusom. No to bi se verovatno, deavalo i na drugim pokrajinskim scenama SNP ima dva omanja aerodroma, umesto male i velike scene! Narodno pozoita u Kikindi je po svemmu sudei pravo mezime Gradske vlasti. Takav odnos politike prema umetnikim institucijama je uvek dovodio do toga da se u gradu podie opti nivo kulture, zainteresovanosti za humane vrednosti, da se stvori jedan svetliji pogled oko sebe i u budunost, da se napravi pozitivna i kreativna atmosfera u celom gradu bez obzira koliko publike gleda predstave koje se uspeno izuvode. Ali, sama injenica da se godinama igraju sve uspenije predstave, da gostuju sve nova i nova pozorita, da se odravaju festivali to u svakom segmentu gradskog ivota doprinosi stvranju novog duha koji vue kulturu, ali i sve delatnosti NAPRED! I to jedobro shvatila gradska vlast, pa se svakako, ljubav i panja prema pozoritu iri i na druge kulturne institucije i to mora da ima pozitivnog odjeka u Kikindi. To se i vidi na svakom koraku u gradu odlino odravani trgovi, zgrade kulturne batine popravljene i koriene sa dobrom namertom i u dobre svrhe, umesto da se u bibliotekama i muzejima nastanjuju butici i frizerski saloni, kako sam vie puta video po Srbiji zemlji da se dogadja proklerta besparica, ali i neodgovrnost gradskih vlasti, sve to menja sliku gradova zaputene i opustoene Srbije! U kindi je ak otovrena i nova Letnja Scena i to tano gde treba u dvoritu prekrasne gradjevina Gradske Biblioteke! Premijerno je izvedena Goldonijeva komedija MIRANDOLINA drutvena, karaktera i situacije jedan veseli, ali i kritiki vodvilji, sa aspektima drutvene kritike moi i nadmenosti aristokratije, a u slavu lepote i erotske energije, koju neetedimice iri okio sebe klasa proizvodjaa, koja kako je Goldoni ve tada uoio DRI SVET u pokretu! To je vedro sastavljeni sukob klasa i susret u ljubavi mladih zaljubljenih seoskih radnika gostioniarke i njenog konobara, dok se oko njene naklonosti lome koplja grotesknih udvaraa jenog markiza, jednog grofa i jednog viteza. Pria ovog

komada uspeno je pretoena u razigranu, sasvim mediteransku predstavu, koju je lako i spretno, vodila rediteljka iz Kopra, sa slovenakog Primiorja Katja Pegan, Upravnica tamonjeg Gradskog pozorita. I samim tim to je jednu renesansnu, razigranu komediju, postavila jedna Primorka, u saradnji sa razigranim ansamblom, predvodjenim odlinom i nezamenljivom Jelenom nebli u glavnoj ulozi stvorio se jadan zaista plemenit i bodar pozorini duh saradnje, topline razumevanja, samopouzdanja i matovitosti, koji je publiku u toploj noi, lako prebacio na jug Evrope, u neku imaginarnu zemlju, koja bi se mogla zvati i Italijom, ali i bilo kojom zemljom sa obala toplih mora. Tako je Banat doao na june talase u ambijentu neobinog dvorita, gde je Ausrogarska arhitektura lako postala renesansna i mediteranska, medju drveem i uz dobro osvetljenje naravno, u razigranom mizanscenu matovite reije i ubedljive, komine igre glumaca. U komedijama poput ove Goldoinijeve, uvek je najvanije kako glumci donesu komine karaktere - sa koliko vetine, ubedljivosti, mate i pokretljivosti duha i tela, ispriaju line prie karaktera koje je pisac ve vrlo nadahnzuto formirao. Mnogo zavisi od koncepta reije, od shvatanja likova i situacija drtutvene raslojenoisti odnosa...ali mnogo zavisi i od toga sa koliko komiarskih detalja e glumac iznennaditi publiku u prikazivanju lika na sceni. Ba poreko dobro odabraanih i uverljivo izvedenih tih komiarskih minijatura zavisi koliki e domet i kritika misao o nepravdama u svetu eksploatacije i raznih ujdurmi kojima se vlastodraka klasa slui da iskoristi podjarmljnene i nezatiene radne mase, da tako kaemo, tumaei Goldonijevo rezumevanje za gostioniarski par u komadu i izraavajui prezir prema onemoalim i pervertiranim aristokratama. U tekstu i u predstavi, kao i tadanjem i sadanmjem ivotu vanu ulogu igra novac. Stalno se govori o tome ko ga ima, ili ko ga nema, a treba mu i kako se taj novac stie ili rasipa. Ti elelementi radnje su dobro podrani i dramaturki i rediteljski i gluimaki. Stalno jedan lik baca novce oko sebe, plaa svima za razne usluge i preplauje, ali LJUBAV ni on n moe da kupi! Ta romantina misao lebdi nad svim kominim situacijama i obeleava akcije glumaca u scenama. Ali i moralni pojmovi licemerje, potenje, neka Levantska snalaljivost, u senci borova na obalama plavetnog mora, igre i igrice...a sve u cilju PREIVLJAVANJA sve su to bile one sitne ciglice i kamenii, od klojih je gradjena vrlo vrsta gradjevina predstave MIRANDOLINA, rediteljke Katje Pegan i glumakg ansambla Narodnog Pozorita Kikinda. U svakom sluaju iako je prdstava vrvela od dosetki i glumakih bravura, snanih komiarskih zahvata, brzih promena ritmova, razigranog, treeg, leeeg skaueg, cupkajueg, plesnog, ljubavnohg...mizanscena...iako je govorna radnja bila skakutava i britka, verbalni vicevi zasmejavali publiku svaki as iako su maska i gest glumaca, viestruko komiarski bojili likove IPAK je svest o sutini strukture Goldonijevog KRIKOG duha prema usvojenim surovim moralnim pravilima ponaanja u vremenu i drutvu o kome je pisao ali i u vremenu i drutvu u kome mi ivimo ipak je ta svest stalno bila prisutna, to je predstavi dalo temeljnu vrednost ozbiljhnog pozorinog ina. Ve pomenuta Jelena nebli u svakoj svceni bila je potpuno spremna za dramturke izazove, a nain kako je vodila radnju od ljubavne intrige, do drutvene satisfakcije i moralne pobede sve je to bilo puno veselog mediterranskoig arma i bogate glumake mate i energije. IZVRSNO! Dvojica od trojice udvaraa-aristokrata Grof i Markiz Branislav Kneevi i Djordje Ostoji, dvojica najstarijih glumaca ovog ansambla pokazali su takvu mladalku i kreativnu glumaku energiju, da su sve njihove zajednike scene, ili scene sa drugim likovima bile pravi urnebes smeha, ali i kritike aoke na ljigave aspiracije ocvalih udvaraa, omiljene teme u renesansnim komedijama. ALI u odnosima koje su paljivo razradili i Ostoji kao osiroteli plemi i Kneevi kao basnoslovni bogata taj pojam novca i moi, toilikio je puta preokrenut i izloen kritikom pogledu gledalaca, da je i pored jake komine note sigurno ostao kao pojam o kome se mira duboko misliti.

Maldi udvara Vitez, u izvojenju vrlo aurnog i sranog Djordja Markovia, osavio je odlian tisak ispriao je grotesknu priu o uzdignutim nosevima maldih i nadobudnih bogataa, kojiu preziru presan ivot ali samo dok ga ne osete u pravoj boji. Njegovo podsmevanje ljubavnim motivima starijih, postaje prednet grohotnoig sdmeha kad ga Mirndolina proeta po naznakama erotskih drai, u koje on, naivan i nepismen lako poveruje, do tragi-farsinog razreenja. Pravi ljubavnik i budui mu Mirandoline, krmarfice - njen sused i drug iz detinjsrva konobar u njenoj krmi Fabricio, koga suzdrano i odmereno igra Miljan Davidovi, pojavljuje se kao prostonarodni, nepatvoreni duh potenja i odanosti. Glumice za sva vremena, koije gostuju u ivotima bogataa iz raznih razloga Hortenzija i Dejanira Marina Vodeniar i Marija Ostoji, bile su postavljenem tano i odigrale su svoje uloge na sasvim zavidnom nivou dovoljno smeno i dovoljno tuno. Predstava se migra u ODLINIM kostimima sa dobro procenjenim duhom vremena u boji i kroju, u materijalu i u razigranosti forme, tako da sve deluje vrlo bogato i solidno, to se ne deava vie tako esto ni u veim pozoritima i u projektima mnnogo snanijeg zahvata. Odlian rad tatjane Radii. I, narvo predivan ambijent dvorita Gradske biblioteke prostor koji je odabrala rediteljka Katja Pegan iz Kopra i oplemenila ga sa Tatjanom Radii sve je to garantovalo VELIKI USPEH ove odline i razigrane letnje predstave. Bravo! estitam! Goran Cvetkovi, Radio Beograd 2 ponedeljak 8.jul 2013.