Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”

sezona 2016/2017.
premijera: 15. oktobar 2016. godine - 70. godišnjica profesionalnog rada Dramske scene i 60.
godišnjica rada Lutkarske scene

Vilijam Šekspir (1564-1616)

„Romeo i Julija”

REŽIJA i DIZAJN SVETLA: Nikola Zavišić

DRAMATURG: Kristina Bojanić
SCENOGRAFIJA: Željko Piškorić i Vladimir Savić
KOSTIMOGRAFIJA: Marina Sremac
KOMPOZITOR: Goran Simonoski
LEKTOR: Milica Janketić
SCENSKE BORBE: Dejan Karlečik

Lica:
ROMEO...........................................................................Milan Kolak
JULIJA .........................................................................Una Đelošević
MERKUCIO..................................................................Stefan Juanin
TIBALT/GROF PARIS...............................................Dejan Karlečik
OTAC LAVRENTIJE (PADRE LORENCO)................Ljubiša Milišić
BENVOLIO................................................................Miljan Vuković
DADILJA.......................................................Jelena Šneblić Živković
KAPULETI...............................................................Dragan Đorđević
ŽENA KAPULETOVA...................................................Vesna Varićak
MONTEKI/PETAR................................................Prvoslav Zakovski
KNEZ........................................................................Milan Kočalović

INSPICIJENT: Gordana Jeftić SUFLER: Ivana Titin

Scenska tehnika
Šef scene..............................Srđan Vekecki
Dekorateri........................... Siniša Markov, Miroslav Lekić, Milan Marić, Dragan Lekić
Rekvizita..............................Aleksandar Došen
Svetlo....................................Aleksandar Brustul i Tomislav Stoiljković
Ton........................................ Dušan Istrat i Aleksandar Ćuk
Garderoba..............................Verona Sekač i Cvija Đuričin
Šminka...................................Draginja Puškarić
Krojački radovi......................Aranka Aleksić
Stolarski radovi......................Goran Janačković
Bravarski radovi.....................Damir Ristić, Miroljub Milićev
Pod rukovodstvom Vilmoša Kašlika
reč reditelja
Želja mi je bila da se pre svega obratimo mladoj publici i da Šekspira približimo senzibilitetu
generacija rođenih u XXI veku. To, naravno, ne znači da će predstava biti nerazumljiva za sve druge
ljubitelje pozorišta. Ipak, fokus je na mladima, jer se i tematski ova tragedija bavi njima i njihovim
zanosom. Nismo išli u epohu, nego smo se potrudili da u okruženju savremenog kostima, mobilne
scenografije, grotesknog oružja za zabavu (pištolji i puške koji prskaju vodu), u namerno munjevitom
ritmu, brzoj montaži, prikažemo smisao ljubavnog zanosa sa jedne strane, i besmisao gluposti i mržnje
sa druge. Takva forma odgovara sadržaju: u „Romeu i Juliji“ cela se priča odigra za svega nekoliko
dana, ona prosto izgori od plamena strasti i burnih emocija. Mi smo želeli da napravimo upravo takvu
predstavu – jedan emotivni požar koji nosi sve pred sobom. Sa posebnim iznenađenjem na kraju, što
ćete imati prilike da vidite kada dođe vreme!

reč dramaturga
Zrenjaninska publika napokon ima priliku da se prepusti predstavi kakvu je dugo priželjkivala. Čuvena
priča o Šekspirovim mladim junacima relativno je osavremenjena, a pri tom je zadržala uzvišeni duh
kojim nas najpoznatiji renesansni pisac već 400 godina podseća koliko je ljubav snažna. Predstava
„Romeo i Julija“, u režiji Nikole Zavišića, puna je zdravog optimizma, poigrava se žanrovima, sadrži
elemente drame, emotivnu ravnotežu i dramaturški sklad.
Izbacivanjem delova teksta gde se prepričava radnja koja se prethodno odigrala pred publikom,
kao i svođenjem poetskih momenata na minimum, kreirana je dinamična akciona komedija u kojoj su
emocije iskrene i bliske sa današnjim moralnim poretkom. Napominjem deci da ukoliko žele da se
oslobode čitanja obavezne lektire, nipošto ne računaju da će im ova predstava to omogućiti. Ali
zahvaljujući šaljivom pristupu, kostimima, perikama koje junake čine sličnim junacima stripova, zbog
brzog kretanja glumaca i uzbudljivih scenskih borbi, zbog kratkih i efektnih scena, scenografije, koja
podseća na igralište, zbog vedrih songova i neočekivanog završetka, ova predstava preporučljiva je
osnovcima, srednjoškolcima, studentima i svima koji na sat i po vremena, koliko traje prestava, žele da
se prepuste turbulentnom mladalačkom duhu.

Nikola Zavišić
Rođen je 1975. u Beloj Crkvi. Magistrirao je na Pozorišnom fakultetu Akademije lepih umetnosti u
Pragu (DAMU), na Katedri za režiju u alternativnom i lutkarskom pozorištu, 2003. godine. Režirao je
predstave u Srbiji, Crnoj Gori, Češkoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Holandiji. Sa studentskom pozorišnom
trupom koju je osnovao u Pragu (Com.Factory) obišao je mnoge festivale širom Evrope (Češka,
Poljska, Belgija, Nemačka, Holandija).
Na Akademiji Lepih Umetnosti u Pragu, na Odseku za pozorište (DAMU) bio je asistent
profesorke Jaroslave Šiktancove na katedri za glumu. Godine 2002. bio je asistent A. J. Weissbarda,
dizajnera svetla kod reditelja Roberta Wilsona, na operi Osud (Sudbina) Leoša Janačeka (Leoš
Janáček), na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Pragu. Ovo iskustvo trajno ga usmerava ka istraživanju
upotrebe svetla u pozoriš
Režirao je u pozorištima za decu i odrasle: Malo pozorište „Duško Radović”: Kiki i Bozo, Skoro
svako može da padne osim čaplje, Dečaci Pavlove ulice; Pozorište lutaka „Pinokio”: Aladinova
čarobna lampa, Lucprda i velika krađa potoka, Bastien i Bastiena, Ali Baba i 40 razbojnika; Narodno
pozorište u Užicu, Centar za kulturu u Pančevu, Gradsko pozorište u Podgorici, Dječje kazalište
„Branko Mihaljević“ u Osijeku – Emil i detektivi, Jamesove mačke, Jonathanov let; Stranac: Divadlo
Ponec – Prag, Češka; Several Suitcases... : Oerol festival – Terchelling, Holandija; 1984: Grand
Theatre – Oerol festival – Bitef teatar – Beograd; Plastelin, Bli: Atelje 212 – Beograd; Godo na
usijanom limenom krovu, Zdrav(o) Život(e)!, Hamlet: SNP – Novi Sad; Zamak: JDP –
Beograd; RazBOYnici, Galeb 2, More, Zapis, Žene u narodnoj skupštini: Narodno pozorište/Narodno
kazalište/Népszínház – Subotica; Igrajući Žrtvu, Važno je zvati se Ernest, Izbiračica: Narodno
pozorište – Beograd; Jaz vas ljubim, Zbrana dela Williema Shakespeare-a, Izgubljene ljubezni:
Slovensko ljudsko gledališče – Celje, Slovenija; Michael Kohlhaas: Mestno gledališče – Ptuj; Tri
Sestre: HNK – Osijek, Hrvatska, itd.
Osvajao je nagrade: festival Zlatni lav, Umag – Hrvatska; Susreti profesionalnih pozorišta
Vojvodine; Susreti profesionalnih lutkarskih pozorišta Srbije; TIBA festival; Festival pozorišta za djecu
– Kotor, Crna Gora; Festival ASSITEJ-a Hrvatske, Čakovec – Hrvatska; Festival antičke drame STOBI
– Makedonija; TEATAR fest, Banja Luka – BiH; Dani komedije, Jagodina, itd.

uprava NP „Toša Jovanović”:

v.d. direktora Pozorišta: Ivan Francuski
pomoćnik direktora: Ivana Kukolj Solarov
umetnički savetnik: Anđelka Nikolić
organizator Dramske scene: Vera Skokin
marketing: Marijana Vujčin i Boško Đelilović
grafički dizajn: Uroš Stepanov
urednik: Ivan Trifunjagić

tiraž: 500 primeraka