Univerzitet u Niu Tehnoloki fakultet Leskovac

Seminarski rad:

Primena suenja rasprivanjem u farmaceutskoj industriji

Predmet: Aparati i ureaji u FKI

Studenti: Mirjana Miljevi Branislav Miljevi

Profesor: prof. dr Predrag Rakovi

Leskovac, jun 2010.

SADRAJ
1. Uvod.................................................................................................................................................3 1.1. Istorijat...........................................................................................................................................3 1.2. Prednosti i nedostaci......................................................................................................................3 2. Faze procesa suenja rasprivanjem.................................................................................................4 2.1. Atomizacija....................................................................................................................................4 2.1.1. Tipovi i konstrukcija atomizera..................................................................................................4 2.1.1.1. Centrifugalni atomizeri............................................................................................................4 2.1.1.2. Mlaznice koje koriste kinetiku energiju fluida......................................................................6 2.1.1.3. Mlaznice na pritisak.................................................................................................................6 2.1.1.4. Atomizeri koji koriste energiju zvuka.....................................................................................7 2.1.2. Izbor atomizera...........................................................................................................................7 2.2. Kontakt rasprene tenosti (spreja) i vazduha i isparavanje..........................................................8 2.2.1. Kontakt rasprene tenosti (spreja) i vazduha............................................................................8 2.2.2. Suenje........................................................................................................................................8 2.2.3. Gas za suenje.............................................................................................................................9 2.3. Odvajanje (separacija) osuenog praha.........................................................................................9 3. ema procesa....................................................................................................................................9 4. OSNOVE TEORIJE SUENJA RASPRIVANJEM......................................................................10 4.1. Formiranje kapljica........................................................................................................................10 4.1.1. Rotacioni atomizeri.....................................................................................................................10 4.1.2. Dvo fluidne mlaznice...............................................................................................................11 4.2. Mehanizmi suenja kapljica...........................................................................................................12 4.3. Efekat naina formiranja na mehanizam suenja kapljica.............................................................13 4.3.1. Sprejevi nastali rasprivanjem iste tenosti..............................................................................13 4.3.2. Sprejevi nastali rasprivanjem napojne smee koja sadri nerastvorne vrste materije.............14 4.3.3. Sprejevi nastali rasprivanjem napojne smee koja sadri rastvorne vrste materije.................14 5. PRIMENA SUENJA RASPRIVANJEM.....................................................................................16 5.1. Procena izvodljivosti procesa suenje rasprivanjem....................................................................16 5.2. Upotreba suenja rasprivanjem za proizvodnju specifinih vrsta estica....................................17 5.2.1. Granulacija..................................................................................................................................17 5.2.2. Modifikacija osobina vrstih estica..........................................................................................18 5.2.3. Mikroinkapsulacija.....................................................................................................................19 5.2.4. Dozirni oblici lekova za inhalaciju.............................................................................................20 5.2.5. Nanoestice.................................................................................................................................20 5.2.6. Lipozomi.....................................................................................................................................20 5.2.7. Peptidi i proteini.........................................................................................................................21 5.2.8. Suvi eliksiri i emulzije................................................................................................................21 5.2.9. Penuavi proizvodi (penuavci)..................................................................................................21 5.2.10. Varijante procesa suenja rasprivanjem..................................................................................21 6. ZAKLJUAK...................................................................................................................................22

1. Uvod Suenje rasprivanjem je jedna od najstarijih, i jedna od retkih operacija, kojom se tenosti, mulj i slabo viskozne paste prevode u suvu, vrstu materiju (prah bez praine) tokom samo jedne tehnoloke operacije (u jednom koraku proizvodnje). Na Slici 1. ematski je prikazan opti nain odvijanja procesa suenja rasprivanjem.. Suenje rasprivanjem je jednostavan i fleksibilan process, to ga ini jako pogodnim za upotrebu pri prozvodnji irokog spektra proizvoda farmaceutske industrije. 1.1. Istorijat Prvi detaljan opis suenja proizvoda procesa proizvodnje rasprivanjem potie iz 1872. godine. Proces je opisan u patentu naslovljenom Improvement of Drying and Concentration of Liquid Substances by Atomizing. Ipak, prva znaajna primena procesa suenja rasprivanjem (sprej suenja) poinje tek tokom 1920 ih u proizvodnji mleka i deterdenata. Tokom istog perioda suenje rasprivanjem nalazi znatnu primenu u proizvodnji mnotva proizvoda prisutnih u naem svakodnevnom ivotu: hrane, kozmetikih preparata, lekova, hemikalija, tkanina i elektronike. Tipiani primeri upotrebe u farmaceutskoj industriji su suenje rasprivanjem enzima (kao to su amilaza, proteaza, lipaza i tripsin), antibiotika (kao to su sulfatiazol, streptomicin, penicilin i tetraciklin) i mnogih drugih farmacetskih aktivnih supstanci, vitamina (vitamin C i vitamin B12), i inertnih punilaca za direktnu kompresiju (kao to su laktoza, manit, i mikrokristalna celuloza). 1.2. Prednosti i nedostaci Postoji vie razloga zato je tehnologija suenja rasprivanjem nala primenu u velikom broju razliitih industrija. Prvo, suenje rasprivanjem je kontinualan proces. Ukoliko tena napojna struja neprekidno napaja sistem za suenje, osueni prah neprekidno e se proizvoditi. U nekim sluajevima, ovaj proces izvodi se i mesecima bez prekidanja.

Greja Kondenzator

Komora za suenje

Napojna smea

Kolektor (sakuplja osuenog proizvoda)

Sakuplja praha

Slika 1. ematski prikaz pocesa suenja rasprivanjem sa primarnom i sekundarnom separacijom proizvoda Fizike osobine konanog proizvoda (veliina i oblik estica, sadraj vlage i reoloke osobine) kontroliu se pravilnim izborom manipulacionih procesnih promenjivih i maksimalnim iskorienjem mogunosti opreme. Proces suenja rasprivanjem je gotovo trenutan; isparavanje velike koliine tenosti odvija se za samo nekoliko milisekundi, ili najvie nekoliko sekundi, u zavisnosti od dizajna opreme i procesnih uslova. Ovo suenje 3

rasprivanjem ini veoma pogodnim za suenje termo osetljivih proizvoda. Takoe, lako se rukuje korozivnim i abrazivnim materijalima, jer je kontakt izmeu mehanikih delova opreme i materijala minimalan u poreenju sa ostalim procesima granulacije. Jo jedna prednost sunica sa rasprivanjem je i to to imaju samo nekoliko pokretnih delova. Tehniki zahtevi rada malih i velikih sunica su isti. Ovo ini sunice sa rasprivanjem radno isplativim procesom, naroito za visoko proizvodne kapacitete. Takoe, proces suenja rasprivanjem moe biti potpuno automatizovan. Kontrola rada komercijalne sunice sa rasprivanjem ostvaruje se programibilnim logikim ili kontrolerima vrstog stanja. Ovaj sistem za merenje i regulaciju prati temperaturu ili vlanost izlaznog vazduha, i obezbeuje ulazni signal koji, izborom postavne take, podeava snabdevanje proseca energijom. Kao i za sve ostale procese granulacije, i za suenje rasprivanjem postoje odreena ogranienja. Na primer, ovaj proces nije pogodan za proizvodnju estica ija je srednja veliina >200mm, kao to je to prikazano na Slici 2. Takoe, ukoliko je niska temperatura napojne smee, proces ima nizak toplotni koeficijent korisnog dejstva i struja izlaznog vazduha je topla, pa je potreban sofisticirani sistem za razmenu toplote. 2. Faze procesa suenja rasprivanjem Proces suenja rasprivanjem odvija se kroz tri osnovne faze, ematski prikazane na Slici 3. Prva faza je atomizacija napojne struje tenosti u fine kapljice.
ROTACIONI TOAK MLAZNICA NA PRITISAK DVOFLUIDNA MLAZNICA

Veliina estica, m

Slika 2. Opsezi srednje veliine estica koje je mogue dobiti podeavanjem atomizera pri niskim i srednjim napojnim protocima U drugoj fazi rasprene fine kapljice meaju se sa zagrejanom strujom gasa, i suve estice nastaju isparavanjem tenosti sa kapljica. Zavrna faza podrazumeva odvajanja (separaciju) suvog praha iz struje gasa i njegovu kolekciju u komori za sakupljanje. 2.1. Atomizacija Atomizacija je proces kojim se tenost dezintegrie u veliki broj finih kapljica. Obrazovanje rasprene tenosti (spreja) sa visokim odnosom povrina/masa (velikom specifinom povrinom) je kljuno za optimalne uslove isparavanja tenosti, a odatle i za postizanje eljenih osobina konanog proizvoda. U idealnom sluaju, veliina svih kapljica trebalo bi da bude jednaka, dok je u praktinim uslovima zadovoljavajue i odreeno odstupanje u raspodeli veliine manjeg broja kapljica. 2.1.1. Tipovi i konstrukcija atomizera Obrazovanje atomiziranog spreja zahteva primenu energije: centrifugalne, energije pritiska, kinetike energije, energije zvuka i vibracija. 2.1.1.1. Centrifugalni atomizeri Centrifugalni atomizeri koriste rotirajui disk, ili toak, da bi dezintegrisali struju tenosti u fine kapljice. Neke vrste rotacionih atomizera prikazane su na Slici 4. Ovi ureaju formiraju sistem niskog pritiska, i za potrebe 4

proizvodnje datog proizvoda mogue je dobiti sprej veoma raznolikih karakteristika u zavisnosti od napojnog protoka, brzine i dizajna atomizera. Veliina kapljica moe varirati od veoma malih (15mm) do veoma velikih (250mm), u zavisnosti od koliine energije koja se prenosi tenosti. Treba imati u vidu, da upotreba veih kapljica zahteva vei prenik komore za suenje. Tokovi se koriste za proizvodnju finih i srednje krupnih kapljica, dok se diskovi koriste za proizvodnju krupnih kapljica.

NAPOJNA STRUJA Rotacioni atomizer

ATOMIZACIJA Mlaznice

Toak (sa Toak (sa Disk (bez lopaticama) cevicama) lopatica)

Na pritisak

Zvune

Pneumatske

Kombinacija rotacija-pneumatika KONTAKT SPREJ-VAZDUH Sunica-tok istostrujni Vertikalna sunica Konusna Ravna osnova osnova Horizontalna sunica Ravna osnova Sunica-tok suprotnostrujni Vertikalna sunica Konusna Ravna osnova osnova Sunica-tok unakrsni Vertikalna sunica Ravna osnova

ISPARAVANJE SPREJA PRAH SEPARACIJA PROIZVODA Pranjenje proizvoda iz komore i separacione jedinice Primarna separacija Proizvod iz komore konusne osnove Sekundarna separacija Ciklon Vreasti filter Totalno pranjenje proizvoda iz separacione jedinice

Proizvod iz komore ravne osnove

Mokri skruber

Slika 3. ematski prikaz faza procesa suenja rasprivanjem: faza I atomizacija, faza II kontakt rasprene tenosti (spreja) i vazduha i isparavanje, i faza III separacija proizvoda. Rotacioni atomizeri rade u opsegu 5000-25.000 o/min sa prenikom toka 5-50 cm. Srednja veliina proizvedenih kapljica inverzno je proporcionalna brzini toka, i direktno proporcionalna protoku i viskozitetu napojne struje. Sadraj vrstih materija i povrinski napon, takoe, imaju uticaja na veliinu kapljica, ali se oni esto mogu zanemariti. Centrifugalni atomizeri mogu biti sa tokovima, opremljenim lopaticama ili cevicama, i sa diskovima bez lopatica. Atomizeri sa tokovima sa lopaticama proizvode visoko homogenizovanu rasprenu tenost (sprej) i najee se koriste, u poreenju sa drugim tipovima atomizera. Kod ovog tipa atomizera, tenost pada na toak i kree se po povrini, sve dok je ne zahvate lopatice koje rotiraju.

Slika 4: Rotacioni atomizer (Courtesy of Niro Pharma Systems.) 5

Tenost istie pod dejstvom centrifugalne sile, i iri se preko lopatice obrazujui na njenoj povrini tanak film. Nikakav trag tenosti ne ostaje na toku kad jednom tenost doe u kontakt sa lopaticama. Lopatice spreavaju transverzalni tok tenosti preko povrine. U radu sa abrazivnim materijalima najbolje je koristiti atomizere sa tokom i cevicama. Kako je napojni materijal u direktnom kontaktu sa rotirajuim delovima opreme, ovakvi sistemi moraju biti otporni na habanje i zahtevaju dodatno odravanje. Diskovi bez lopatica koriste se u proizvodnji krupnog praha velikog proizvodnog kapaciteta. Centrifugalni atomizeri esto se koriste u proizvodnji inertnih punilaca (inertnih nosaa) za farmaceutsku industriju i istih hemikalija, kao to su antacidi. estice, dobijene uptrebom ove tehnike, esto su bez praine (prah bez praine). Njihova porozna struktura poveava rastvorljivost, a imaju malu gustinu i nisu drobljive. 2.1.1.2. Mlaznice koje koriste kinetiku energiju fluida Kinetika energija fluida koristi se kada govorimo o pneumatskoj i dvo fluidnoj atomizaciji. U farmaceutskoj industriji ovo je najee koriena tehnika atomizacije. Atomizacija se vri interakcijom tenosti i drugog fluida, obino komprimovanog vazduha. Mlaznice proizvode velike brzine vazduha, i ostvaruje se efektivan kontakt sa napojnom tenou koja se rasprava u vidu finih kapljica (spreja). Ni tenost, ni vazduh, ne zahtevaju visoke pritiske, oko 200-350 kPa. Tipian izgled dvo fluidne mlaznice prikazan je na Slici 5. Veliina estica kontrolie se odnosom protoka komprimovanog vazduha i tenosti. Osnovna prednost ovog tipa atomizacije je u tome to tenost ima relativno malu brzinu na izlazu iz mlaznice, pa je put koji kapljice moraju da preu da bi se osuile krai, odnosno dimenzije ureaja su manje. U farmaceutskoj industriji koriste se relativno male sunice rasprivanjem (sprej sunice), pa se pneumatske mlaznice esto koriste. Druga prednost ovih mlaznica je jednostavan dizajn, koji omoguava lako ienje, sterilan rad, i minimalnu kontaminaciju proizvoda. Pneumatske mlaznice mogu biti dizajnirane tako da zadovolje najstroije zahteve sterilne i aseptine primene. Posebno se mora obezbediti sterilan izvor komprimovanog vazduha za atomizaciju. Vazduh Napojna tenost

Slika 5. ematski prikaz tipine dvo fluidne mlaznice (Courtesy of Niro Pharma Systems.) Jo jedan tip mlaznica koje koriste kinetiku energiju fluida je tro fluidna mlaznica. Kada se atomiziraju tenosti niskog viskoziteta, malog do srednjeg napojnog kapaciteta, karakteristike rasprene tenosti (spreja), dobijene primenom dvo i tro fluidnih mlaznica, se mnogo ne razlikuju. Upotreba druge struje vazduha, kod tro fluidnih mlaznica, predstavlja gubitak energije, i opravdana je samo u sluaju atomizacije tenosti niskog viskoziteta pri visokim napojnim kapacitetima. 2.1.1.3. Mlaznice na pritisak Na drugom mestu po zastupljenosti u farmaceutskoj industriji je atomizacija primenom mlaznica na hidrauliki pritisak. Kod ovog tipa atomizacije, upotrebom pumpe napojnoj tenosti dodaje se pritisak, i ona prolazi kroz otvor mlaznice u vidu filma velike brzine, koji se trenutno dezintegrie u fine kapljice. Napojna tenost rotira unutar mlaznice, to rezultuje konusnim oblikom spreja koji izlazi iz otvora mlaznice. Rotaciono kretanje unutar mlaznice postie se upotrebom umetaka sa zavojima ili spiralnim ljebovima (Slika 6.) Umeci sa zavojima imaju relativno veliku prolaznost, i omoguavaju obradu napojnih smea sa visokim sadrajem vrste materije, bez ikakvog habanja ili zapuavanja mlaznica. Da bi se koristile mlaznice na pritisak, zbog toga to rasprena tenost na izlazu iz mlaznice ima veliku brzinu, komora za suenje rasprivanjem mora imati prenik od najmanje 2,5 m i visinu najmanje 3 m.

Zavojna komora

Otvor Zavojna komora Zavrna ploa Telo mlaznice

Mlaznica na pritisak sa umetkom sa zavojem

Slika 6. ematski prikaz mlaznice na. (Courtesy of Niro Pharma Systems.) Diferencijalni pritisak kroz otvor mlaznice odreuje srednji prenik kapljice. Raspodela veliine srednjeg prenika slina je, ali u mnogim sluajevima i ua, nego kod dvo fluidne atomizacije. Srednja veliina kapljica rasprene tenosti direktno je proporcionalna napojnom protoku, i obrnuto proporcionalna pritisku. Mlaznice na pritisak obino se koriste pri suenju grubih estica (srednje veliine 120-300 mm) dobrih protonih osobina. Njihova tipina primena je pri suenju antibiotika. 2.1.1.4. Atomizeri koji koriste energiju zvuka Interes za upotrebu energije zvuka i vibracija, pri atomizaciji kod suenja rasprivanjem, raste u poslednje dve dekade. Ovaj tip atomizera jo uvek nije pronaao iroku praktinu primenu. Prednosti mlaznica koje koriste energiju zvuka su to rade na niskim pritiscima i to imaju iroke kanale za protok tenosti, to upuuje na zakljuak da bi bile dobre za rad sa abrazivnim i korozivnim materijalima. Najverovatnije, mlaznice koje koriste energiju zvuka koristie se za specijalnu primenu, kao to je dobijanje finog spreja srednje veliine kapljica 20mm, kod koga ugao i oblik konusa spreja minimalizuju spajanje kapi (asimilaciju). 2.1.2. Izbor atomizera Funkcija svakog atomizera je da proizvede to vie homogen sprej. Pri izboru atomizera osobine napojne tenosti, karakteristike spreja i eljene osobine konanog, suvog proizvoda igraju veoma vanu ulogu. Rotirajui atomizeri sa mlaznicama, primenom odgovarajueg dizajna i naina rada, mogu proizvoditi sprej ujednaene raspodele veliine kapljica. Kod svih tipova atomizera veliina kapljica moe se menjati poveanjem ili smanjenjem energije atomizacije (poveanje energije atomizacije ima za posledicu smanjenje veliine kapljica). Za datu koliinu energije, viskozitet i povrinski napon napojne tenosti utiu na veliinu kapljica (vee vrednosti ovih veliina rezultuju veim kapljicama spreja). Uopteno govorei, rotacioni atomizeri koriste se za proizvodnju finih do srednje grubih estica proizvoda, srednje veliine 20-150 mm, iako je upotrebom velikih komora za suenje mogue dobiti i vee estice. Atomizeri sa mlaznicama koriste se za proizvodnju grubih estica, srednje veliine 150-300 mm. Za dati proces suenja rasprivanjem, pri izboru izmeu rotacionih i atomizera sa mlaznicama, potrebno je obratiti panju na sledee: 1. Opseg napojnog kapaciteta atomizera da bi se postigla potpuna atomizacija tenosti; 2. Efikasnost atomizera; 3. Raspodelu veliine kapljica pri istim napojnim protocima; 4. Homogenost rasprene tenosti (spreja); 5. Fleksibilnost rada atomizera; 6. Odgovarajui dizajn i dimenzije komore za suenje za dati proces atomizacije; 7

7. Fizike i hemijske osobine napojne smee; 8. Raspoloivo iskustvo to se tie atomizacije pri proizvodnji proizvoda koji se eli dobiti. 2.2. Kontakt rasprene tenosti (spreja) i vazduha i isparavanje Rasprenu (atomiziranu) tenost potrebno je dovesti u blizak kontakt sa strujim zagrejanog gasa, da bi tenost jednako isparavala sa povrine svih kapljica. Ovaj kontakt ostvaruje se u posudi koja se naziva komora za suenje. Zagrejani gas uvodi se u komoru kroz raspodeljiva vazduha, kojim se obezbeuje jednak protok gasa kroz sve delove komore. 2.2.1. Kontakt rasprene tenosti (spreja) i vazduha Jedan od najvanijih faktora kod suenja rasprivanjem je nain na koji se rasprena tenost (sprej) i vazduh za suenje dovode u kontakt. Ovaj kontakt odeen je poloajem atomizera u odnosu na ulaz vazduha. Ulazni vazduh uvodi se u komoru za suenje preko raspodeljivaa vazduha, koji se obino sastoji od perforiranih ploa ili kanala sa zavojima, kojima se obezbeuje jednak protok vazduha u svim pravcima. Neophodno je da vazduh koji ulazi u raspodeljiva bude dobro izmean, i da nema temperaturnog gradijenta du cevi koja vodi u raspodeljiva, jer u suprotnom suenje unutar komore nee biti jednako u svim njenim delovima. Raspodeljiva vazduha smeten je na krovu komore za suenje, a ureaj za atomizaciju u, ili u blizini, raspodeljivaa vazduha. Na taj nain postie se trenutno i potpuno meanje zagrejanog gasa za suenje i atomizovanog oblaka kapljica. Kretanje rasprenih kapljica klasifikuje se prema orjentaciji osnove komore za suenje, i moe biti: istostrujno, suprotnostrujno i unakrsno, iako ovi nazivi ne odgovaraju potpuno realnim uslovima u komori. 1. Kod istostrujnog toka, rasprena tenost (sprej) i vazduh za suenje prolaze kroz sunicu kreui se u istom smeru. Ova konfiguracija tokova je u irokoj upotrebi i veoma je pogodna za termo osetljive proizvode. Isparavanje spreja je veoma brzo, pa prema tome vazduh za suenje ujedno hladi proizvod, a ukupno vreme isparavanja je jako kratko. Niska temperatura postie se u celoj unutranjosti komore, iako je vazduh koji u nju ulazi veoma topao, pa estice nisu izloene toplotnom raspadanju. 2. Kod suprotnostrujnog toka, rasprena tenost (sprej) i vazduh za suenje ulaze u sunicu sa suprotnih krajeva ureaja. Ova konfiguracija ima odlino iskorienje toplote. Suprotnostrujni tok koristi se kod atomizacije kroz mlaznice, i veoma je pogodan za dobijanje eljenih osobina konanog proizvoda pri obradi toplotno neosetljivih materijala. 3. Kod unakrsnog toka prisutne su osobine i suprotno i istostrujnog toka. Prednost ovog tipa konfiguracije je u tome to se grubi proizvodi bez praine mogu proizvoditi u relativno malim komorama za suenje. Kod sistema sa unakrsnim tokom, prah je izloen viim temperaturama. Kada su potrebne nie temperature, unakrsni tok se moe koristiti u sunicama sa fluidizovanim slojem. Nain kontakta spreja i vazduha moe se odabrati na osnovu zahtevane veliine estica i temperature kojoj osuene estice mogu biti izloene. Na primer, ako je potrebno odravati nisku temperaturu proizvoda svo vreme, za proizvodnju finih estica koristie se rotacioni istostrujni atomizer, dok e se za proizvodnju grubljih estica koristiti suprotnostrujni atomizer sa mlaznicama. Ukoliko je potrebno dobiti grube estice, unapred definisane zapreminske teine i poroznosti, odgovarajui izbor bio bi suprotnostrujni atomizer sa mlaznicama, jer je esto porebno odravati visoku temperaturu da bi proizvod bio odgovarajueg kvaliteta. Za dobijanje grubih estica toplotno osetljivih materijala, odgovarajui izbor bio bi atomizer sa mlaznicama i unakrsnim tokom fluida. Upotreba fluidizovanog sloja preporuuje se kada se kao proizvod dobija granulisan prah, ili kada je proizvod sklon aglomeraciji. 2.2.2. Suenje Najvei i najuoljivilji deo sistema za suenje rasprivanjem je komora za suenje. Ova posuda moe biti visoka i uska, ili moe imati veliki prenik a malu visinu cilindrinog dela. Izbor dimenzija komore zasnovan je na dva procesna kriterijuma koji se moraju zadovoljiti. Prvo, posuda mora biti odgovarajue zapremine, da bi se obezbedilo dovoljno dugo vreme kontakta izmeu atomizovanog oblaka kapljica i zagrejanog gasa. Ova zapremina rauna se tako to se odredi protok vazduha potreban za isparavanje, i pomnoi sa vremenom zadravanja vazduha, koje se procenjuje na osnovu iskustva ili eksperimentalno.

Drugo, kapljice moraju biti dovoljno suve pre nego to dou u kontakt sa povrinom komore. Oblik posude igra najbitniju ulogu pri zadovoljavanju ovog kriterijuma. Centrifugalni atomizeri imaju vei prenik, a manju visinu cilindrinog dela. Nasuprot tome, atomizeri sa mlaznicama imaju ue i vie komore za suenje. Za datu srednju veliinu estica praha, mogu se proceniti dimenzije ureaja tako da se sprei stvaranje mokrih taloga na zidovima komore za suenje. 2.2.3. Gas za suenje Napojna smea, koju je potrebno osuiti rasprivanjem, priprema se tako to se suspenduje, ili rastvara, u pogodnom rastvarau. iroko je rasprostranjena upotreba organskih rastvaraa, kao to su alkoholi etanol, metanol, izopropanol, ali i ketoni i neka druga jedinjenja. Izbor rastvaraa esto je odreen sintezom proizvoda koja prethodi procesu suenja. Fizike i hemijske osobine rastvaraa imaju veliki uticaj na proces suenja. Na primer, za toplotno osetljive materijale, jedini razuman izbor bio bi rastvara koji ima nisku temperaturu kljuanja. Iako je isparavanje organskih rastvaraa (u poreenju sa isparavanjem vode), veoma efikasno tokom procesa suenja rasprivanjem, zbog kratkog vremena zadravanja, rizik zbog eksplozije ini upotrebu ovih rastvaraa veoma opasnom. Zbog toga se za isparavanje ovih rastvaraa, umesto vazduha, koristi inertni gas, najee azot. Upotreba inertnog gasa zahteva zatvoren kruni sistem (recirkulaciju) da bi se rastvara rekuperisao, i da bi se ograniila upotreba inertnog gasa. Pri laboratorijskom radu azot se moe koristiti i bez recirkulacije, upotrebom punjenja sa aktivnim ugljem na izlaznoj struji gasa, ija je uloga da apsorbuje rastvara. 2.3. Odvajanje (separacija) osuenog praha Nakon suenja, sledi separacija nastalog finog praha iz struje vazduha za suenje. Gotovo sve komore sunica rasprivanjem imaju konusno dno, kojim je pomognuto sakupljanje osuenog praha. U upotrebi su dva tipa sistema za sakupljanje osuenog proizvoda. Kod prvog tipa, kada je potrebno sakupiti grubi prah, on se obino direktno prazni sa dna konusnog dela, kroz pogodnu vazdunu bravu, kao to je leptir ventil. Hladna struja gasa, koja sobom nosi isparenu vlagu, izvodi se iz centra konusnog dela iznad dna konusa. U sutiini, dno komore ponaa se kao ciklon. Zbog relativno male efikasnosti procesa odvajanja, gasna struja gotovo uvek sobom nosi jedan deo najfinijih estica. One se moraju odvojiti u ciklonu visoke efikasnosti, a struju gasa je dodatno potrebno provesti i kroz mokri skruber, ili kroz filter sa vreama. Fine estice sakupljene u suvom stanju (u vreastom filtru) obino se dodaju veoj struji praha. Kada se proizvodi veoma fini prah, suvi proizvod se zajedno sa strujom izlaznog gasa trasportuje iz komore kroz usko grlo na dnu konusnog dela. Vee optereenje struje transportovanim prahom utie na veliinu ciklona, ali nema nikakvog efekta na veliinu vrea u filteru. Kod drugog tipa sistema za sakupljanje osuenog proizvoda, proizvod se u potpunosti sakuplja untar opreme za separaciju. Kod ovih sistema nije potreban sistem za transport proizvoda, ali je efikasnost separacije obino nezadovoljavajua. Separacija suvog proizvoda od vazduha utie na fizike osobine praha u zavisnosti od toga kako se rukuje procesom. Dobrim rukovanjem opremom mogue je proizvesti prah sa visokim sadrajem finih estica. 3. ema procesa Najea ema procesa suenja rasprivanjem je otvoreni krug: vazduh se usisava iz atmosfere, prolazi kroz komoru za suenje i isputa nazad u atmosferu. Ova konfiguracija koristi se pri obradi vodenih napojnih smea, a gas za suenje je, kao to je ve pomenuto, vazduh. Dve varijante eme otvornenog kruga, koje se najee koriste u farmaceutskoj industriji, prikazane su na Slici 7. Najprisutnija i ekonomski najisplativija ema, ukljuuje visoko efikasni ciklon i skruber (Slika 7A). Kako se vidi na ovoj emi, gubitak veoma finih estica u atmosferu ne moe se izbei. Kaka je zahtevana veliina estica osuenog proizvoda veoma mala, tako da ih je nemogue sakupiti u ciklonu i skruberu, preporuuje se postrojenje u ijem sastavu je vreasti filter (Slika 7B). Postrojenja prikazana na prethodnim emama, uglavnom koriste nevodene (odnosno organske) rastvarae i obino zahtevaju upotrebu inertnog gasa kao medijuma za suenje. Ona, takoe, esto rade sa zapaljivim, eksplozivnim i otrovnim materijama, pa se mora voditi rauna o problemu zagaivanja atmosfere. Na Slici 8. ematski je prikazan dijagram tokova za emu zatvorenog kruga. Ovi sistemi zahtevaju zadovoljavajuu kontrolu temperature skrubera kondenzatora. 9

A. ciklon/skruber

B.

vreasti filter

Slika 7. Tipina ema sistema za suenje rasprivanjem (otvoreni krug): (A) ciklon/skruber i (B) vreasti filter; a vazduh; f napojna smea; p osueni proizvod; 1 komora za suenje rasprivanjem; 2 ciklon; 3 mokri skruber; 4 vreasti filter.

Slika 8. Tipina ema sistema za suenje rasprivanjem (zatvoreni krug): c rashaiva (razreiva); f napojna smea; l sakupljanje rastvaraa; p osueni proizvod; 1 osueni prah; 2 ciklon; 3 spoljni greja tene faze; 4 razmenjiva toplote; 5 skruber kondenzator. Pored ova dva tipa konfiguracije postrojenja za suenje rasprivanjem postoji i ema polu zatvorenog kruga. Ovakva postrojenja rade pod uslovima slabog vakuuma i nisu tako iskljuiva po pitanju izbora medijuma za suenje. 4. OSNOVE TEORIJE SUENJA RASPRIVANJEM 4.1. Formiranje kapljica 4.1.1. Rotacioni atomizeri Tokom rotacione atomizacije, masa napojne tenosti se ubrzava do veoma viskih vrednosti centrifugalne brzine. Tokom ovog ubrzavanja, tena napojna smea obrazuje tanak film preko rotirajue povrine. Kod atomizera sa glatkim diskovima, film napojne tenosti dezintegrie se u kapljice na krajevima toka, pratei jedan od sledeih mehanizama: a) direktno formiranje kapi, b) obrazovanje ligamenata (struna) ili c) obrazovanje slojeva, kao to je prikazano na Slici 9. Tip mehanizma formiranja kapljica je funkcija povrinskog napona i viskoziteta napojne smee, kao i brzine toka i protoka napojne smee. Direktno formiranje kapljica javlja se u sluajevima male brzine toka, kada je dominantan uticaj povrinskog napona i viskoziteta na mehanizam atomizacije. Na direktno formiranje kapljica utiu jo i inercija i trenje vazduha. Uticaj ovih promenjivih je zanemarljiv pri 10

malim brzinama toka, jer je inercija ograniena zbog klizanja tenosti po povrini toka, a uticaj trenja je pri malim brzinama minimalan. Kako se brzina toka i protok napojne smee poveavaju, koliina tenosti pri svakom obrtu raste, to za posledicu ima formiranje ligamenata (struna) umesto kapljica na periferiji toka. Za napojne smee veeg viskoziteta i povrinskog napona, ove strune dezintegriu se u kapljice veih dimenzija u poreenju sa prethodno opisanim mehanizmom. Dok je kod mehanizma direktnog formiranja kapi i mehanizma obrazovnja ligamenata (struna) proces atomizacije mogue delimino kontrolisati fizikim osobinama napojne smee, obrazovanje slojeva je rezultat inercionih sila koje su predominantne u odnosu na fizike osobine napojne smee. Pri velikim brzinama toka i pri velikim protocima napojne smee, ligamenti (strune) spajaju se i obrazuju tean sloj koji prelazi ivicu toka.

Slika 9. Mehanizmi formiranja kapi u atomizeru sa glatkim diskom: (A) direktno formiranje kapi, (B) obrazovanje ligamenata (struna) i (C) obrazovanje slojeva. Teni sloj, kako naputa ivicu toka, dezintegrie se u veliki broj kapljica razliitih dimenzija. Ako je potrebno dobiti kapljice ujednaene veliine ovim mehanizmom, to se postie velikom brzinom toka i malim protokom napojne smee. Nasuprot prethodno opisanim mehanizmima, kod tokova sa zavojima tena napojna struja usmerena je zavojima preko povrine unutranjeg raspodeljivaa tenosti, u kome je klizanje tenosti preko povrine prisutno dok god postoji kontakt izmeu tenosti i zavoja, ili kanala. Napojna smea istie pod dejstvom centrifugalne sile obrazujui tanak film preko povrine zavoja. Formiranje kapljica je rezultat delovanja radijalnih i tangencijalnih sila, a poinje onog trenutka kada teni film naputa ivicu zavoja. Karakteristike atomizera koje imaju uticaja na veliinu kapljica su: brzina rotacije, prenik toka i dizajn toka (broj i geometrija zavoja). 4.1.2. Dvo fluidne mlaznice Atomizacija upotrebom dvo fluidnih mlaznica (pneumatskih mlaznica) postie se tako to se napojna tenost dovodi u kontakt sa vazduhom velike brzine, to prouzrokuje stvaranje jakih sila trenja i dezintegraciju napojne tenosti u kapljice. Da bi se postigli idealni frikcioni uslovi (odgovarajua sila trenja), potrebno je postii veliku relativnu brzinu izmeu tenosti i vazduha. Ove velike relativne brzine ostvaruju se upotrebom vazduha ija je brzina bliska brzini zvuka, ili destabilisanjem tankog tenog filma rotiranjem unutar mlaznice pre nego se ostvari kontakt rasprene tenosti (spreja) i vazduha. Postoji nekoliko tipova dizajna dvo fluidnih mlaznica pogodnih za stvaranje odgovarajuih uslova za kontakt tenost gas. Najee reenje je ono u kome tenost i gas dolaze u kontakt van same mlaznice. Ovaj tip 11

mlaznica naziva se spoljanja mlaznica za meanje, i njena glavna prednost je u tome to se proces atomizacije moe veoma dobro kontrolisati nezavisnom kontrolom tene i vazdune struje. Ostali tipovi dizajna dvo fluidnih mlaznica podrazumevaju: (a) reenje za unutranje meanje vazduha i tenosti, koji su u kontaktu u glavi mlaznice, (b) reenje za kombinovano unutranje spoljanje meanje, zasnovano na upotrebi dva toka vazduha u glavi mlaznice (tro fluidna mlaznica), i (c) pneumatski kupasti dizajn mlaznice, gde se kontakt tenosti i gasa ostvaruje na obodu rotirajue glave mlaznice. Uopteno govorei, dvo fluidne mlaznice proizvode kapljice malih dimenzija pri radu sa tenostima irokog opsega napojnog kapaciteta. Ove kapljice bivaju iznesene iz mlaznice inercijom rasprene tenosti (spreja) i atomiziranog vazduha. Najvanija promenjiva za kontrolu veliine kapljica je maseni odnos protoka napojne smee i vazduha. Poveanje ovog odnosa ima za posledicu smanjenje veliine kapljica. Ovaj odnos obino se nalazi u opsegu 0,1 do 10. Pri odnosima bliskim vrednosti 0,1 proces atomizacije je otean ak i za napojne smee niskog viskoziteta, dok se za odnos blizak vrednosti 10 atomizacija deava samo uz upotrebu spoljanje energije, a bez znaajnog smanjenja veliine kapljica. Rasprena tenost (sprej), dobijen upotrebom dvo fluidnih mlaznica, simetrian je u odnosu na osu mlaznice i ima oblik konusa. Ugao ovog konusa naziva se ugao spreja i, za dvo fluidne mlaznice, on je uzak i ne moe se bitno menjati podeavanjem odnosa protoka napojne smee i vazduha. Maksimalni mogui ugao spreja iznosi 70 80, i moe se dostii radom sa maksimalnim protocima napojne smee i vazduha i upotrebom mlaznica visoke propusne moi. Uopteno, porast pritiska vazduha ima za posledicu poveanje ugla spreja, ukoliko se protok napojne smee odrava konstantnim. Ugao spreja odrava se konstantnim, tako to je svako poveanje protoka vazduha praeno poveanjem protoka napojne smee, tako da odnos masenih protoka napojne smee i vazduha ostaje nepromenjen. 4.2. Mehanizmi suenja kapljica Isparavanje vode iz rasprene tenosti (spreja) najee se opisuje upotrebom krive koja prikazuje brzinu suenja kao funkciju vremena. Ova kriva brzine suenja, ili istorije isparavanja, je funkcija temperature, vlanosti i transportnih karakteristika, kako kapljica tako i vazduha kojim su one okruene. Mnoge karakteristike isparavanja kapljica mogu biti odreene korienjem opte krive brzine suenja (Slika 10.) Na optoj krivoj brzine suenja jasno se uoavaju tri dela: poetna faza suenja, faza u kojoj je brzina suenja uglavnom konstantna i finalna faza tokom koje brzina suenja opada. Tokom druge faze, vlaga iz kapljica uklanja se skoro konstantnom brzinom, koja ujedno prestavlja najveu brzinu tokom istorije isparavanja. Konstantna brzina isparavanja za posledicu ima skoro konstantnu temperaturu povrine kapljica, koja odgovara temperaturi vlanog termometra. Tokom ove faze uklanja se najvei deo vlage iz kapljica. Povrina kapljica odrava se zasienom kretanjem vlage iz unutranjosti kapljice ka njenoj povrini (prenosom mase). Nasuprot tome, tokom zavrne faze isparavanja, brzina kretanja vlage (brzina prenosa mase) ograniava brzinu suenja, tako da je ukupna brzina suenja manja. Sadraj vlage na povrini kapljica nije vie konstantan, i temperatura kapljica raste. Opti izgled krive brzine suenja direktno je primenjiv za procese suenja rasprivanjem. Poetna faza suenja poinje odmah poto kapljice i vazduh za suenje dou u kontakt. Tokom poetne faze, kako se brzina suenja pribliava ravnotenoj, temperatura povrine kapljica blago se poveava.

12

Brzina suenja

Poetna faza

Faza konstantne brzine

Faza opadanja brzine

Vreme Slika 10. Opti oblik krive brzine suenja

Brzina suenja nastavlja da raste sve dok se ne uspostavi ravnotea na dodirnoj povrini kapljice vazduh, kada brzina suenja postaje konstantna. U poslednjoj fazi, ograniavajui faktor procesa suenja postaje prenos mase kroz vrsti sloj suvih estica, i brzina suenja opada. Brzina isparavanja nastavlja da opada, sve dok kapljice ne dostignu ravnoteni sadraj vlage u odnosu na okolnu struju gasa, osim ukoliko se proizvod ne uklanja iz sunice pre dostizanja ravnotenog sadraja vlage. Uopteno, sve istorije isparavanja, bez obzira na vrstu materijala koji se sui i konfiguraciju sunice, imaju dve zajednike osobine: najvei deo vlage ispari za veoma kratko vreme(<1.5 s) i tokom isparavanja temperatura vazduha za suenje naglo opada. Iako opta istorija isparavanja dobro prestavlja procese koji se odvijaju tokom suenja rasprivanjem, stvarna brzina prenosa (kretanja) vlage zavisi od vie faktora, ukljuujui i temperaturu okolnog vazduha. Ukoliko je ulazna temperatura vazduha veoma visoka, tako da je brzina isparavanja vea od brzine prenosa vlage potrebne da se odri vlanost povrine kapljice, faza konstantne brzine suenja je veoma kratka. Suvi sloj na povrini kapljice momentalno se formira predstavljajui prepreku daljem prenosu vlage, to prouzrokuje zadravanje vlage unutar kapljice i porast temperature povrine kapljice. Obrnuto, ukoliko je ulazna temperatura vazduha veoma niska, mala je poetna brzina suenja i temperatura povrine kapljice jednaka je temperaturi vlanog termometra, pa poetna faza suenja traje veoma dugo. Vano je napomenuti da je kriva suenja samo reprezentativan prikaz procesa suenja. U realnosti, ne postoje tano definisane prevojne take na krivoj suenja (take prelaza iz jedne faze suenja u drugu). Neke faze se moda i ne pojave, ili se pojave veoma kratko vreme, zavisno od uslova na kojima se proces odvija. Primer je suenje rasprivanjem toplotno osetljivog materijala, pri niskoj ulaznoj temperaturi vazduha za suenje. U ovom sluaju, poetna faza suenja traje sve do kritine take, kada prenos vlage postaje limitirajui korak procesa suenja, tj. faza konstantne brzine suenja uopte ne postoji. U realnosti, stvarna brzina isparavanja zavisi od vie faktora, kao to su: oblik kapljica, njihov sastav i fizika struktura, i koncentracija vrste faze u kapljicama. Stvarno vreme suenja predstavlja zbir vremena trajanja faze konstantne brzine suenja i vremena trajanja faze opadanja brzine suenja. To je vreme za koje se postigne eljeni sadraj vlage konanog proizvoda. 4.3. Efekat naina formiranja na mehanizam suenja kapljica Sastav kapljica ima znaajan uticaj na istoriju isparavanja kapljica. Sprejevi (rasprena tenost) obino se dele u tri grupe, u zavisnosti od vrste napojne smee od koje su nastali: napojna smea je ista tenost, napojna smea sadri nerastvorne vrste materije, i napojna smea sadri rastvorljive vrste materije. 4.3.1. Sprejevi nastali rasprivanjem iste tenosti Za sprejeve nastale od istih tenosti karakteristino je da kapljice isparavaju u potpunosti. Iako ovaj tip sprejeva nije u iroj upotrebi u farmaceutskoj industriji, njegovo ponaanje moe dobro reprezentovati i ponaanje sprejeva nastalih rasprivanjem veoma razblaenih rastvora vrstog materijala. Isparavanje iste

13

tenosti zavisi od konfiguracije sunice. U suprotnostrujnoj sunici, koja radi sa malom brzinom spreja i struje vazduha, i u istostrujnoj sunici, koja radi sa malom brzinom spreja i velikom brzinom vazduha, isparavanje spreja od iste tenosti prouzrokuje pad temperature vazduha i smanjenje brzine isparavanja. Sprejevi od istih tenosti, koji imaju iru raspodelu kapljica, isparavaju bre nego sprejevi iste srednje veliine kapljica sa uom raspodelom kapljica. Takoe, raspodela veliine (dimenzija) kapljica menja se tokom isparavanja. Ukoliko je poetni sprej homogen, srednji prenik kapljica e se smanjivati tokom isparavanja. Obrnuto, ako je poetni sprej nehomogen, srednji prenik kapljica na poetku e rasti, pre nego to pone da se smanjuje. U sunicama u kojima se ostvaruju relativno velike brzine, kao to je to sluaj pri istostrujnoj gruboj atomizaciji, ili u fontanskim tipovima sunica, kapljice bivaju odneene strujom vazduha pre nego to ispare. Relativna brzina izmeu kapljica i vazduha za suenje znaajno utie na brzinu isparavanja pri velikim brzinama i visokim teperaturama na kojima se proces suenja obavlja. 4.3.2. . Sprejevi nastali rasprivanjem napojne smee koja sadri nerastvorne vrste materije Kod sprejeva nastalih rasprivanjem napojne smee koja sadri nerastvorne vrste materije, tokom faze konstantne brzine isparavanja, temperatura kapljice jednaka je temperaturi vlanog termometra iste tenosti, jer nerastvorne vrste materije imaju zanemarljiv efekat na sniavanje napona pare tenosti u kojoj se nalaze. Ukupno vreme suenja je zbir vremena trajanja faze konstantne brzine suenja i trajanja faze opadanja brzine suenja. Prvopomenuta faza traje krae u odnosu na drugu. Trajanje faze tokom koje brzina suenja opada zavisi od prirode vrste materije, i moe se izraunati ukoliko su poznati specifina gustina napojnog mulja, gustina suvog proizvoda i specifina toplotna provodljivost gasnog filma oko kapljica. Temperatura gasnog filma predstavlja srednju temperaturu izlaznog vazduha i povrine kapljice. Temperatura povrine kapljice jednaka je adijabatskoj temperaturi zasienja suspendovanog spreja. 4.3.3. Sprejevi nastali rasprivanjem napojne smee koja sadri rastvorne vrste materije Kapljice koje sadre rastvorene vrste materije isparavaju sporije, nego kapljice jednakih dimenzija nastale rasprivanjem iste tenosti. Rastvorene vrste materije smanjuju napon pare tenosti, smanjujui time i pogonsku silu za prenos mase. Suenjem, na povrini kapljice nastaje vrsta kora, koje nema kada su kapljice nastale od iste tenosti. Sniavanje napona pare prouzrokuje porast temperature kapljice iznad temperature vlanog termometra. Obrazovanje suve vrste materije tokom procesa isparavanja ima znaajan efekat na istoriju isparavanja. Trajanje vremena kontakta spreja i vazduha, kao i faza konstantne brzine suenja, mogu biti krai. Glavni efekat prisustva rastvorenih vrstih materija najbolje se uoava na kraju poetne faze suenja, kada sadraj vlage u kapljicama padne na kritinu vrednost i pone formiranje vrste faze na povrini kapljica. Tokom faze opadanja brzine suenja, brzina prenosa vlage opada, zbog otpora prenosu mase nastalog formiranjem vrste faze u sistemu. Prenos toplote je bolji od prenosa mase, pa temperatura kapljica raste. Korienjem veze izmeu prenosa mase i prenosa toplote, za proces suenja kapljica koje sadre rastvorene vrste materije, moe se doi do formiranja estica mnogih razliitih oblika u zavisnosti od procesnih uslova i karakteristika materijala. Charlesworth i Marshall definisali su ove oblike i svrstali ih u dve grupe u zavisnosti od temperature vazduha za suenje, u odnosu na temperaturu kljuanja rastvora od kojeg su nastale kapljice (slika 11.). Ukoliko temperatura vazduha premai temperaturu kljuanja rastvora od kojeg su nastale kapljice, pojavie se para. Kako se vrsta kora obrazuje oko svake kapljice, a napon pare unutar kapljice vei je od spoljnog pritiska, dalje ponaanje sistema zavisi od prirode formirane kore. Porozna kora oslobodie viak pritiska, dok neporozna moe prouzrokovati kidanje postojee strukture u prah deintegrisanih estica. Takoe, moe se desiti da temperatura kapljica ne dostigne vrednost temperature kljuanja zahvaljujui istostrujnom toku vazduha, ili zato to je vreme zadravanja kapljica u najtoplijem delu ureaja esto veoma kratko. U ovom sluaju, prenos vlage ostvaruje se difuzijom i kapilarnim pojavama. Uticaj poroznosti vrste kore esto je evidentan pri razmatranju faze opadanja brzine suenja na krivoj suenja. Ako je film veoma neporozan, pad brzine suenja je otar, i vreme isparavanja e se produiti. Ako je film veoma porozan, para lako naputa dodirnu povrinu kapljice vazduh, i brzina suenja je bliska onoj tokom prve, poetne faze suenja.

14

Tena kapljica

Kontakt sprej/vazduh

Toplota Isparavanje

Formiranje kore

Temperatura vazduha iznad temperature kljuanja

Temperatura vazduha iznad temperature kljuanja

Porozna, vrsta

Manje porozna, vrsta

Neporozna, plastina

Porozna, Manje porozna, vrsta vrsta

Meka

Bez Penuanje i Vee Mehurasta, Bubrenje, Bubrenje Bez Oteene pukotine sunerasta pucanje i promene manje promene estice pukotine obnova kore

Oteene Sparuene estice sa estice kristalnim izratajima

Slika 11. Mogui oblici estica dobijenih procesom suenja rasprivanjem u zavisnosti od uslova na kojima se vodi proces i osobina materijala koji se obrauje Ovi mehanizmi suenja za posledicu imaju sledee oblike estica: vrste, udubljene, sparuene i potpuno raspale estice. Primeri ovih estica prikazani su na Slici 12. Vano je napomenuti da oblik estica zavisi i od nekoliko osobina vrstog materijala: rastvorljivosti, temperature kristalizacije, take topljenja, i specifine toplotne provodljivosti. Ove osobine materijala utiu na formiranje kore i njenu poroznost, pa tako i na konanu brzinu suenja. Na gustinu i raspodelu veliina estica moe se uticati promenom procesnih parametara, kao to su protoci napojne smee, parametri rada atomizera i regulacija temperature. Na primer, poveanje protoka napojne smee konstantne ulazne temperature, prouzrokuje poveen sadraj vlage u suvim esticama, to dalje dovodi do poveane zapreminske teine estica. Poveanjem temperature napojne smee, ona se lake atomizira, pa se zapreminska teina suvih estica, takoe, poveava. Takoe, poveanje koncentracije vrste materije u napojnoj smei dovodi do poveane zapreminske teine suvih estica. Na smanjenje zapreminske teine moe se uticati aeracijom napojne smee, ili poveanjem temperature ulaznog vazduha. Istostrujni kontakt rasprene tenosti (spreja) i gasa pogodan je, ukoliko zapreminska teina eli da se smanji, jer najvlanije kapi dolaze u dodir sa najtoplijim vazduhom. Na slian nain, mogue je uticati na raspodelu veliina suvih estica menjanjem procesnih parametara. Kao to je ranije pomenuto, na veliinu kapljica nastalih tokom atomizacije utie vie procesnih parametra, kao to su tip atomizacije, parametri rada atomizera, koncentracija vrste materije u napojnoj smei, fizike osobine napojne smee i temperatura suenja. Krajnja veliina estica, nastalih isparavanjem kapljica, je funkcija poetne veliine kapljica, kao i mehanizama obrazovanja filma i vrste faze.

15

vrsta estica vrsta estica sa Sparuena estica vrsta estica izratajima

Udubljena estica

Cenosfera

Potpuno raspala estica

Slika12. Razliiti oblici estica praha lateksa bez skorupa (Courtesy of Niro Pharma Systems.) 5. PRIMENA SUENJA RASPRIVANJEM 5.1. Procena izvodljivosti procesa suenja prasprivanjem Pre poetka rada bilo kog ureaja za suenje rasprivanjem (sprej sunice), bilo bi veoma korisno uraditi jednostavanan laboratorijski probni test, radi procene izvodljivosti procesa. Potrebno je odrediti reoloki profil rastvora, ili suspenzije, ili testirati mali uzorak i proceniti da li se kapljice lako obrazuju meanjem. Ukoliko tenost na povrini mealice pravi niti (razvlai se u trake), onda je viskozitet tenosti veliki, i bez predtretmana ta tenost nije pogodna za suenje u sprej sunici. Ponaanje ne njutnovskih fluida (pseudoplastinih, tiksotropinih, dilatantnih, itd.) utie na proces atomizacije i konanu veliinu kapljica. Iako je za oekivati da njutnovski i ne njutnovski fluidi atomiziraju na razliit nain, ova razlika nije se pokazala tako vanom u pogledu konane veliine kapljica, kao brzina rotirajueg toka. Vano je napomenuti da se visoko viskozni fluidi ne mogu atomizirati upotrebom mlaznica na pritisak. Kada se ustanovi uticaj viskoziteta, savetuje se da se par kapljica proizvoda osui na staklenoj povrini upotrebom vazdunog pitolja. Tokom ovog ispitivanja, prati se temperatura vazduha i promena fizikih karakteristika materijala: pojava lepljivosti, promena boje, itd. Ukoliko se ustanovi da je suvi prah stabilan na temperaturi vazduha za suenje, on se dalje testira tako to se izlae sve viim temperaturama, da bi se ustanovilo na kojoj temperaturi postaje lepljiv. Da bi suenje rasprivanjem bilo uspeno, ova temperatura mora biti via od izlazne temperature proizvoda iz sprej sunice. Ako je poetna procena izvodljivosti procesa zadovoljavajua, razumno je dalju procenu raditi na pilot postrojenju. Laboratorijska sunica za ovo testiranje mora imati, preporueno, prenik od najmanje 500 mm. Postoje i sprej sunice za ispitivanja na radnom stolu, ali one esto nisu u stanju da obezbede zadovoljavajuu atomizaciju i protok vazduha za proizvodnju suvih estica. U pilot postrojenju, u kombinaciji sa finom atomizacijom (dvo fluidnom ili rotacionom), uglavnom se moe dobiti proizvod podesan za dalje ispitivanje. Da bi se utvrdio toplotni efekat kontakta sa vazduhom za suenje, moe se izvesti serija eksperimenata, pri razliitim kombinacijama ulazne i izlazne temperature male koliine uzorka iju hemijsku stabilnost ispitujemo. Zavisnost izmeu izlazne temperature i sadraja vlage u konanom proizvodu, takoe se moe odrediti na ovaj nain. Uzorci proizvoda iz laboratorijske sprej sunice pogodni su za utvrivanje uticaja ovog naina suenja na proizvod, ali nisu pogodni za dalje projektovanje ovog procesa, jer fina raspodela estica koja je posledica malih dimenzija komore za suenje, moda nee biti reprezentativna to se tie konanog osuenog proizvoda realnog postrojenja za proizvodnju. Proizvodnja grubih estica zahteva vee pilot sunice, koje zahtevaju vee protoke napojne smee (tj. uzorka).

16

5.2. Upotreba suenja rasprivanjem za proizvodnju specifinih vrsta estica Zbog velikih trokova rada, sprej sunice nisu u irokoj upotrebi. Meutim, kada je potrebno proizvesti odreeni tip estica, na primer estice koje sadre aktivnu supstancu ili pri proizvodnji dozirnog oblika lekova, suenje rasprivanjem postaje razumna alternativa konvencionalnim postupcima prisutnim u industriji. Tipovi estica koje je mogue dobiti ovim postupkom suenja su: mikrokapsule, estice koje kontrolsano otputaju aktivnu supstancu, nanoestice i lipozomi. 5.2.1. Granulacija Suenje rasprivanjem je u nekoliko pogleda jedinstven u odnosu na druge postupke granulacije. Napojna smea je homogena tenost, pa je raspodela svih komponenata suvog proizvoda jednaka u svakoj pojedinanoj estici, to eliminie probleme uniformne granulacije suvih materijala tenou. Dok osobine granula mogu varirati od are do are, to moe dalje uticati na osobine tablete, suenjem rasprivanjem dobijaju se granule ekstremno tane veliine estica, zapraminske teine, itd. Ovo suenje rasprivanjem ini veoma pogodnim za proizvodnju inertnih punilaca, kao to su laktoza, mikrokristalna celuloza i manit. Kod veine metoda granulacije, za pretvaranje veoma finih estica u granule koristi se mehanika energija. Iako se u atomizerima koriste smicajne sile da bi se napravio sprej, ovaj oblik energije nee unititi mikroinkapsulisani materijal. Gubici kod sprej sunica su prisutni dok se ne utvrdi odgovarajui raspored mlaznica i pritisak tenosti za dobijanje odgovarajue raspodele veliine estica. Takoe, vano je napomenuti, da unutar sprej sunice proizvod nikada nije u kontaktu sa pokretnim delovima ureaja, to je veoma bitno za istou, ili sterilnost, procesa. Ukoliko je veliina granulata osnovni kriterijum za dati proces, nain granulacije se odreuje na osnovu eljene veliine estica i raspoloivog opsega radnih temperatura. Na Slici 13. uporeeno je vie tehnika granulacije u pogledu veliine estica. Kao to se vidi na Slici 13., suenjem rasprivanjem dobijaju se manje estice nego drugim granulacijskim metodama. Jedan nain proizvodnje veih aglomerata, tehnikom sprej suenja, je kombinovanje suenja rasprivanjem i granulacije u fluidizovanom sloju. estice koje se ovako proizvode slinih su osobina kao i one proizvedene granulacijom u fluidizovanom sloju, ali je ovaj postupak kontinualan, za razliku od granulacije u fluidizovanom sloju, koja je arni proces. Kod fluidizovanog sistema za suenje rasprivanjem, donji deo konusnog dela sunce je modifikovan, tako da sadri fluidizovani sloj (Slika 14.). Atomizacija i kontakt rasprene tenosti (spreja) i vazduha ostvaruju se na isti nain kao i kod konvencionalne sprej sunice.

Temperatura, oC

Sprej suenje

Granulacija u fluidizovanom sloju

Mikroinkapsulacija

Ovravanje rasprskavanjem

Sferina kristalizacija

Sferina aglomeracija Ekstruzija/sferonizacija Intenzivna granulacija

Veliina estica, m

Slika 13. Opseg veliine estica u zavisnosti od primenjene metode granulacije Kada delimino suve estice dospeju u donji deo sunice, umesto odvajanja proizvoda, deava se fluidizacija estica drugom strujom gasa za suenje. Kontrolom temperature i vlanosti gasa za fluidizaciju estice zadravaju dovoljno vlage za dalju aglomeraciju. Na kraju procesa, svaka granula je aglomerat kapljica osuenih 17

rasprivanjem. Kapljice, koje se potpuno osue pre aglomeracije, i granule, koje imaju tendenciju ka osipanju, stvaraju fini prah koji se, zajedno sa strujom gasa, kree navie ka izlazu gasa za suenje iz ureaja. Znai, ovaj fini prah ponovo prolazi kroz atomizirani sprej, i stvara se mogunost da ipak bude aglomerisan. estice najfinijeg praha, koje sa strujom gasa napuste ureaj, sakupljaju se u ciklonima ili vreastim filtrima, i mogu se pneumaskim transportom ponovo vratiti u sunicu (tj. moe se ostvariti recirkulacija finog praha).

Atomizer Raspodeljiva gasa Gas i najfiniji prah Komora za suenje

Napojna smea Gas za suenje Gas za suenje Fluidizovani sloj Proizvod

Slika 14. ematski prikaz sprej sunice sa fluidizovanim slojem (Courtesy of Niro Pharma Systems.)

Atomizer

Komora istog gasa

Vreasti filter Komora za suenje Napojna smea Gas za suenje Gas za suenje Fluidizovani sloj Proizvod

Slika 15. ematski prikaz integisane srej sunice sa fluidizovanim slojem (Courtesy of Niro Pharma Systems.) Jedna od varijanti ovakvih sistema za suenje je integrisana sprej sunica sa fluidizovanim slojem (Slika 15.). Ovaj sistem sadri filter vree, smetene ispod krova komore za suenje. Krov je perforiran, tako da ima i ulogu raspodeljivaa gasa. Komora iznad krova komore za suenje predstavlja izvor istog gasa za suenje, a sadri i izlaz za ist vazduh. Sav zaostali najfiniji prah ostaje u filter vreama. Upotrebom sprej sunica sa fluidizovanim slojem mogue je dobiti estice ire raspodele veliine nego upotrebom konvencionalnih sprej sunica, tipine srednje veliine u opsegu 150-400 mm. Malo je verovatno da ovi proizvodi u potpunosti zamene konvencionalne sprej sunice, ali su se pokazali kao dobra alternativa kada je potrebno poizvesti estice veih srednjih veliina. 5.2.2. Modifikacija osobina vrstih estica Karakterizacija i modifikacija osobina vrstog stanja od neprikosnovene je vanosti za razvoj farmaceutskih proizoda sa kontrolisanim otputanjem aktivne supstance. Decenijama je poznata vanost razumevanja i usavravanja procesa, u smislu poveanja brzine rastvaranja, lekova slabo rastvornih u vodi. Tehnike 18

usitnjavanja estica (drobljenje, mikronizacija i mlevenje), taloenje, istopljavanje, suenje na temperaturi ispod 0oC i suenje rasprivanjem, intenzivno su koriene radi poveanja rastvorljivosti i brzine rastvaranja materijala slabo rastvornih u vodi. Ovi procesi uglavnom dovode do polimorfne promene supstance, prevodei kristalnu strukturu nieg sadraja energije u kristalnu strukturu vieg sadraja energije, ili u amorfan oblik. U ovom pogledu, suenje rasprivanjem ima vie prednosti u odnosu na ostale metode. Prvo, estice osuene rasprivanjem su uglavnom sferine i bez praine, pa nikakva dodatna obrada (kao suva granulacija) nije potrebna pre njihovog pakovanja. uplja struktura estica osuenih rasprivanjem poveava rastvorljivost i brzinu rastvaranja leka. Na primer, brzina rastvaranja estica salicilne kiseline, koja je slabo rastvorna u vodi, dobijenih suenjem rasprivanjem, neprestano je vea ak i do 60 puta tokom rastvaranja, od brzine rastvaranja netretiranih estica. Energija amorfnog stanja, u odreenoj meri, zavisi od naina izvoenja procesa. Brzo izvoenje procesa, odnosno kratko vreme zadravanja kapljica u ureaju tokom suenja, poveava stabilnost, inae nestabilnog, amorfnog oblika. Proces suenja rasprivanjem je, takoe, pogodan za integraciju stabilzatora (npr. PVP i PEG) u suve estice. Suenje rasprivanjem slabo rastvornog leka sa 50% - tnim PVP poveava rastvorljivost leka, u poreenju sa mikronizovanom smeom leka i PVP. Fiziki stabilan amorfni oblik ibuprofena dobija se suenjem rasprivanjem sa 50-75% PVP. 5.2.3. Mikroinkapsulacija Operacija mikroinkapsulacije podrazumeva obavijanje estica, ili kapljica tenosti, slojem biorazgradivog polimera. Primena mikrosfera u farmaceutskoj industriji podrazumeva kontrolisano otputanje, inkapsulaciju estica, stabilizaciju aroma, maskiranje ukusa, i fiziku i hemijsku stabilizaciju. Mikroinkapsulacija se moe raditi raznim tehnikama, a sutina je aktivnu komponentu (API) vezati za matricu nosaa. Ovaj proces najee poinje pripremom trofaznog, nemeljivog sistema koji se sastoji od tenog nosaa, estica i materijala za obavijanje, najee polimera. Postoji vie tehnika taloenja polimera oko estice i stvaranja vrstog omotaa oko njih: suenje rasprivanjem, Wurster ovo presvlaenje u fluidizovanom sloju, stapanje (koacervacija) i uparavanje emulzija. Tokom procesa suenja rasprivanjem, inkapsulacija se postie u jednom koraku, u kome se desolvatacija i termalno unakrsno povezivanje javljaju istovremeno, i estica biva presvuena. Mikroinkapsulacija je proces koji se veoma esto koristi za kontrolisano otputanje proteina ili lekova. Vie razliitih autora objavilo je radove iz oblasti upotrebe suenja rasprivanjem radi postizanja kontrolisanog otputanja aktivne supstance. U najveem broju sluajeva odreivan je uticaj hidrofilnosti gela na otputanje aktivne komponente (API), i dolo se do zakljuka da to je gel hidrofilniji on lake gelira i otputanje aktivne komponente je sporije. Takoe, dolo se do zakljuka, da veliina i sklonost koheziji (spajanju) estica konanog proizvoda zavise od vrste i osobina polimera, i da estice manjih dimenzija, a vee kohezivnosti, imaju poveanu sklonost ka aglomeraciji, to dovodi do sporijeg optutanja aktivne supstance. Otputanje leka moe se kontrolisati uprotrebom mikrosfera dobijenih sprej suenjem, koje su aktivisane u vodi i iji je pH strogo kontrolisan. Priliv vode u mikrokapsule izaziva rastvaranje pufera i podeavanje pH vrednosti, to vodi tome da vei deo leka bude nejonizovan, i poveanju kontrolisanog otputanja leka. Akrilna smola je tipina vrsta polimera koji se koristi za suenje rasprivanjem mikrosfera radi promene naina otputanja aktivne supstance. Za pripremu mikrokapsula u sprej sunicama koriste se smee komercijalnih neutralnih estara metakrilne kiseline. Prouena je upotreba raznih vrsta akrilnih smola (pH zavisnih anjonskih i katjonskih akrilnih smola) pri pravljenju mikrosfera, i njihov uticaj na kontrolisano otputanje leka i opte osobine dobijenih tableta. Dva najee koriena biorazgradiva polimera pri mikroinkapsukaciji su poliaktid (PLA) i poliaktid kogikolid (PLGA). Efikasnost suenja rasprivanjem, kao tehike za pravljenje mikrosfera, prouavana je upotrebom modela lipofilnog leka. Proces suenja prilagoen je svakoj pojedinanoj vrsti polimera, a odreivani su oblik, veliina i sadraj aktivne supstance dobijenih sfera, kao i uticaj vrste korienog polimera na dobijene sfere. Tip polimera, njegova molekulska teina i koncentracija najvie utiu na prethodno nabrojane osobine sfera. Za procese rastvaranja u in vitro uslovima profil otputanja aktivne supstance razlikuje se u zavisnosti od tipa polimera i oblika mikrosfera.

19

5.2.4. Dozirni oblici lekova za inhalaciju Da bi lekovi za inhalaciju imali kiniko dejstvo, trebalo bi omoguiti taloenje leka u donjim disajnim putevima pacijenta. Taloenje leka u pluima zavisi od dimenzija i raspodele veliina estica (ili kapljica) leka, oblika aparata za inhalaciju, disanja i kofiguracije disajnih puteva pacijenta. Uopteno govorei, kapljice, ili estice aerosola, moraju biti prenika manjeg od 5 mm, da bi se uspeno taloile u donjim disajnim putevima. Priprema mikrosfera za nazalnu upotrebu podrazumeva upotrebu jednog od dva gorepomenuta polimera za proces suenja rasprivanjem. Srednji prenik osuenih estica je 3-5 mm, a njihov oblik zavisi od vrste polimera. Mikrosfere, koje sadre bilo koji od ova dva aktivna polimera, pokazale su se kao vie adhezivne od poetnog materijala, i njihova brzina rastavaranja opada sa porastom sadraja polimera. Mogunost kontrole veliine i gustine estica za inhalaciju prouavana je atomizacijom rastvora laktoze kroz dvo fluidne mlaznice laboratorijske sunice. Dolo se do zakljuka, da na veliinu kapljica tokom atomizacije, utie prenik otvora mlaznice i protok vazduha, dok je uticaj koncentracije napojne smee zanemarljiv. Koncentracija napojne smee utie na veliinu suvih estica. Sa porastom koncentracije napojne smee raste debljina omotaa oko upljih estica. Alternativni metod pravljenja estica za inhalaciju je upotrebom atomizera sa vazdunim duvaljkama. Ovaj tip dvo fluidnih mlaznica, kroz jednu ili vie duvaljki, malim protokom, pumpa tenost u struju gasa velike brzine. Ovaj tip atomizera koristi se za laboratorijsko odreivanje uticaja uzemljenih i konfiguracija sa elekrinim nabojem na srednju veliinu estica osuenih rasprivanjem. Mogue je zapaziti znaajne razlike izmeu ove dve konfiguracije, naroito u pogledu proizvodnje i efikasnosti sakupljanja estica malih dimenzija. 5.2.5. Nanoestice estice nanometarskih veliina koriste se za kontrolisano otputanje i intravensko dopremanje lekova do pacijenata. U dosadanjim studijama poreena je mogunost proizvodnje i osobine nano i mikroestica osuenih rasprivanjem. Suspenzije nanoestica pripremaju se mokrim mlevenjem (pulverizacijom) u prisustvu stabilizatora, a u vrsto stanje prevode se suenjem rasprivanjem. Komprimovane tablete, pripremljene od nano i mikroestica, razlikuju se u pogledu unutranje strukture i mikromehanike deformabilnosti. U jednoj studiji prouavana je mogunost proizvodnje nanoestica vrstih masti homogenizacijom na visokom pritisku i suenjem toplim, ili hladnim, metodama za lipofilne, ili hidrofilne, lekove. Istraivan je uticaj dodavanja povrinski aktivne supstance, a odreivani su stabilnost i efikasnost procesa. Problem prestavlja dugotrajno skladitenje ovih disperzija pri sterilnim uslovima, pa je suenje rasprivanjem prouavano kao jedna od tehnika primenjivih za reenje ovog problema. Prouavana je, takoe, i pogodnost nanoestica za transport aerosola. Nanoestice dobijene upotrebom jedne vrste nosaa su uplje, dok se upotrebom drugog nosaa dobijaju estice nenaruene matrice. Veliina estica merena je pre i posle suenja rasprivanjem. Veliina estica nakon suenja raste pri upotrebi obe vrste nosaa, ali one ostaju u opsegu nanometarskih veliina i pogodne su za resorpciju u pluima. 5.2.6. Lipozomi Jo jedan tip estica, koje je mogue proizvesti suenjem rasprivanjem, jesu lipozomi. Tradiconalna tehnika pripremanja lipozoma poinje pripremom rastvora lipida, koji e se koristiti za isparljive smee organskih rastvaraa. Sledi filtracija rastvora i uklanjanje rastvaraa, pod uslovima koji spreavaju pojavu izdvajanja faza. Suva lipidna smea se potom hidrira vodenim rastvorom koji sadri aktivnu supstancu. Na kraju, smea se sui. Suenje rasprivanjem je pogodno, jer objedinjuje jednu, ili vie faza suenja. Na primer, mehurii lipida obrazuju se tokom procesa suenja, umesto u poetnom koraku konvencionalnog procesa proizvodnje. Mehurii koji sadre fosfatidilhlorin (lecitin soje), proizvode se ekstruzijom fosfolipida kroz polikarbonatnu membranu reda veliine 0.2 mm i suenjem rasprivanjem u prisustvu 10% - tne laktoze. Prate se veliina estica, raspodela veliine mehuria i stabilnost vieslojnih mehuria. Srednji prenik estica, nakon suenja rasprivanjem upotrebom rotacionog atomizera, je oko 7 mm. Suve estice mogu se u vodi prevesti u lipozome, bez vee promene raspodele veliine mehuria. U sutini, na hemijsku stabilnost lipozoma suenje rasprivanjem bitno ne utie. Takoe, suenje rasprivanjem moe se koristiti i za izvoenje koraka hidratacije konvencionalnog naina proizvodnje lipozoma.

20

5.2.7. Peptidi i proteini Dostignua biotehnologije omoguila su upotrebu makromolekula peptida i proteina kao terapeutskih sredstava. Suenje rasprivanjem decenijama se koristi pri proizvodnji antibiotika, vakcina, i u zadnjih nekoliko decenija, lekova makromolekulske strukture. Uticaj procesa suenja rasprivanjem na aktivnost peptida i proteina esto je teko utvrditi. Zbog toga se enzimi esto koriste kao model proteinskih lekova, jer se njihova aktivnost lako odreuje. Mnogi proteini i peptidi skloni su raspadanju, zbog visokih temperatura tokom suenja rasprivanjem. Bez dodavanja aditiva, aktivnost enzima nakon suenja rasprivanjem upola je manja za izlazne temperature manje od 50 oC. Aktivnost strukture koja sadri enzim i manit ostaje nepromenjena pri izlaznim temperaturama manjim od 50 oC, a smanjuje se pri izlaznim temperaturama veim od 50 oC. Ukoliko se manit zameni trehalozom, poveava se stabilnost osuenog enzima, a aktivnost ostaje nepromenjena i pri izlaznoj temperaturi od 100 oC. 5.2.8. Suvi eliksiri i emulzije Suvi eliksiri prestavljaju novu vrstu dozirnog oblika lekova. Dobijaju se suenjem rasprivanjem aktivne komponente i inertnog nosaa rastvorenih, ili suspendovanih, u smei etanola i vode. Primer je proizvodnja suvog eliksira od napojne smee koja sadri dekstrin i natrijum lauril sulfat rastvorene u smei etanola i vode. Suvi proizvod sainjen je od sfernih estica glatke povrine, srednjeg prenika oko 13 mm. U odnosu na prakastu formu materijala, vreme rastvaranja se smanjuje sa vie od 60 min na 2 min. Slian dozirni oblik suvom eliksiru je suva emulzija. U ovom sluaju, za proizvodnju estica suve emulzije koristi se emulzifikovan lek, ili rastvor uljnog leka sa aditivima. Prouavana je suva emulzija nutrijenata nerastvornih u vodi, i dolo se do zakljuka da otputanje leka iz suvih estica zavisi od tipa i koliine uljnog nosaa i koriene povrinski aktivne supstance. Razlike u nainu otputanja leka pripisuju se razlikama u fizikom stanju leka i povrinski aktivne supstance u suvim esticama. 5.2.9. Penuavi proizvodi (penuavci) estice dobijene procesom suenja rasprivanjem koriste se u proizvodnji penuavih proizvoda (penuavaca). Suenje rasprivanjem koristi se radi zatite aktivne supstance sklone raspadanju, tako to se fine estice leka obavijaju rastvorom eera i alkohola. Eksperimentima in vivo potvreno je da apsorpcija aktivne komponente u tabletama veoma raste upotrebom estica obavijenih slojem limunske kiseline i natrijum karbonata. 5.2.10. Varijante procesa suenja rasprivanjem Razvijene su dve varijante procesa suenja rasprivanjem u cilju dobijanja proizvoda zadovoljavajuih osobina. Prva varijanta je sprej zamrzavanje. Ovim procesom tope se vrste materije, kao to je vosak ili monogliceridi. Ostali satojci, kao to su aktivne komponente leka, ili arome, ostaju rastvoreni u otopljenom materijalu. Otopljena napojna smea se rasprava na uobiajen nain, izuzev to nije potrebno dovoenje toplote. Za proces suenja moe se koristiti ohlaeni ili vazduh iz okoline, u zavisnosti od temperature mrnjenja napojne smee. U jednoj studiji izvreno je poreenje estica dobijenih konvencionalnim i metodom sprej suenja, i dolo se do zakljuka da na osobine povrine obe vrste estica utie izbor rastvaraa, vrsta korienih lipida i duina lanca polimera. Druga varijanta suenja rasprivanjem je suenje rasprivanjem na temperaturi ispod 0 oC. Tokom ovog procesa napojna smea rasprava se u struji ledenog vazduha, to dovodi do smrzavanja kapljica. Smrznute kapljice sublimiraju pod vakuumom dajui suvi proizvod. Jedan rad bavi se istraivanjem primene ovog metoda bez upotrebe vakuuma. Razmatrana je primena suenja rasprivanjem na temperaturi ispod 0 oC i na atmosferskom pritisku, upotrebom vazduha veoma niske temperature. Rezlutat primene ovog procesa je fini prah bez praine, veoma razvijene specifine povrine, dobre sklonosti vlaenju i rastvorljivosti. Jo jedan tip atomizacije koja se primenjuje u farmaceutskoj industriji je nadkritina nebulizacija fluida. Kao sredstvo za stvaranje aerosola tokom ovog procesa, koristi se ugljen dioksid, kojim se omoguava suenje na temperaturama niim nego to je to sluaj kod konvencionalnog suenja rasprivanjem. Unutar sistema za atomizaciju, ugljen dioksid se intenzivno mea sa vodenim rastvorom koji sadri aktivnu komponentu, najee proteine ili peptide. Rezultat je nastajanje mikro mehuria koji se sue za manje od 5 sekundi. Osuene estice imaju manje od 3 mm u preniku. 21

6. ZAKLJUAK Suenje rasprivanjem nalo je mnogostruku primenu u raznim industrijama. Projektovanje sistema za suenje rasprivanjem je jednostavnije od konvencionalnih sistema za granulaciju estica, jer su zahtevi rada malih i velikih sunica gotovo identini. Zato to je suenje rasprivanjem kontinualan proces, veoma je pogodan za proizvodnju velikih koliina lekova i inertnih punilaca (inertnih nosaa). Tokom izvoenja procesa, promenom procesnih parametara i adekvatnim radom opreme, mogue je uticati na fizike osobine konanog proizvoda: veliinu i oblik estica, sadraj vlage i reoloke karakteristike. Zbog toga, esto pre pakovanja nije potrebna nikakva naknadna obrada proizvoda (mokra ili suva granulacija). Kada je potrebno modifikovati osobine vrste faze proizvedenog leka, suenje rasprivanjem pokazuje niz prednosti u odnosu na druge metode. Rastvorljivost i brzina rastvaranja slabo rastvornih materijala poveava se nekoliko puta, kao i stabilnost amorfnog oblika materijala. Zbog visokih poetnih ulaganja, suenje rasprivanjem nije mnogo prisutno u konvencionalnoj proizvodnji, naroito pri obradi manjih ari. Meutim, kada je, zbog prisustva aktivne komponente ili pri proizvodnji dozirnog oblika supstance, potrebno dobiti specifinu vrstu estica (mikrokapsule, estice koje kontrolisano otputaju aktivnu supstancu, nanoestice i lipozome), suenje rasprivanjem postaje razumna alternativa konvencionalnim proizvodnim procesima.

22