Ivo Andric (1892 - 1975) Mnogi imaju neki nesvren raun sa ivotom, ali pritom ivot je uvek njihov

dunik. to ne boli - to nije ivot; to ne prolazi - to nije srea. Rana koja se krije, sporo i teko zaceljuje. udno je, kako je malo potrebno da budemo sreni, i jo udnije kako esto nam ba to nedostaje. Brak je u izvesnim sluajevima strahovita zabluda sa jedne strane, a strahovita prevara sa druge strane. Ako hoe da zna kakva je drava i njena uprava, i kakva im je budunost, gledaj samo da sazna koliko u toj zemlji ima estitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To e ti najbolje kazati. Ko dobro ini, od njega svako jo vie dobra oekuje. Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataka kazna. Nije najgore to sve prolazi, nego to mi ne moemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbenom injenicom. Stradanje i greh se upotpunjuju kao kalup i njgov odlivak. Dok god ima mraka, bie i svanua. Najtee je oveku kad sam nad sobom oseti samilost. Od straha su ljudi zli i surovi i podli, od straha su dareljivi, ak i dobri. ena stoji kao kapija na izlazu kao i na ulazu ovog sveta. ivot nam vraa samo ono to mi drugima dajemo.

Pietro Aretino (1492 - 1556) Jedino bih eleo da imam onoliko da mi ne zavide, ali ne tako malo da bih u blinjem budio milosre.

Drago mi je, vrlo ueni moj sine, kad me bednici grde, jer kad bi me hvalili, inilo bi se da sam im slian. Zavidnici pak, kad napadaju moje potenje, misle da me aloste, no oni me razveseljavaju, jer ja tako postajem slavan kad mi svi zavide. Rasipnost je nalik na smokvu koja raste na hridi, pa njene plodove lake pojedu lopovi nego estiti ljudi. ...kaem vam da mi se ini da je slava maeha smrti, a ambicija izmet slave. Svodnica mora da bude pametna, i to vrlo pametna, pa nije obino pripovedanje da su na kolama svodnitva poloile doktorate sibile, vile i vetice... Svodnica i bludnica, draga babice, nisu dve suprotne stvari, nego su roene od iste loze, jer im je gospoa rasko majka a gospodin bordel otac, kako to vele hronike. Onaj koji ne zna da se pretvar, taj ne zna ni da ivi. Pretvaranje je tit koji lomi svako oruje, tavie, ono je oruje koje probija svaki tit. Ko ne pokazuje da je sklon manama, taj postaje neprijatelj ljudi. Vino muti razum, kvari oseaje, smanjuje apetit, rasklimava udove, razara jetru, razgrauje organizam, razdrauje gubu i sramoti svaku stvar.

Hugh Auden (1907 - 1973) Runo je promatrati pijanca... a ipak... njegovo odbijanje da prihvati stvarnost ovog sveta, koliko god to moe biti detinjasto, prisiljava nas da bolje pogledamo taj svet i da razmiljamo o motivima zbog kojih smo ga prihvatili. Kad mi neki oigledni glupan kae da mu se svidela moja pesma, oseam se kao da sam ga pokrao. Biti srean znai biti slobodan, ne od bola ili straha, ve od brige ili teskobe. U panici ovek tri sam u krugovima; u radosti zdruuje ruke sa ostalima i zajedno pleu u krugu. Neke knjige su nezaslueno zaboravljene; ni jedna nije nezaslueno zapamena. Moda postoji jedan osnovni greh: nestrpljivost. Oseaji radosti, nenosti i plemenitosti nisu ogranieni na "otmene" linosti. Njih svako doivljava, i oni najkonvencionalniji, najgluplji, najizopaeniji.

Iskrenost je kao san. U linosti svakog "originalnog" genija - bio on umetnik, ili naunik - postoji neto sumnjivo kao kod kockara...

Aurelije Ljudska dua samu sebe vrea ako dopusti da je savlada naslada ili bol. Aleksandar Veliki i njegov mazgar postali su posle smrti jednaki. Izvravaj svako svoje delo na taj nain kao da ti je poslednje u ivotu. Smrt je nalik roenju, ona je misterija u prirodi: sastav ili rasulo odreenih elemenata, Nije vredno da samoga sebe raalostim upravo ja koji nikada nisam elio raalostiti svoga blinjega. Nemoj se bojati budunosti! Doivee je ako ti je sueno, pa e sve razborito urediti kao to si znao razumno postupiti u sadanjosti. Sve ono to je lepo, a bilo to mu drago, lepo je samo po sebi i svojom lepotom zavrava u sebi a i tim se ne hvali. Ko grei, taj grei na svoju tetu, a onaj koji je nepravedan taj je prema samome sebi nepravedan jer pokazuje da je zao. Buncaju ljudi i postaju umorni od ivota kad nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi upravili svaki svoj napor i svaku svoju misao. Porazno je kad u ivotu pojedinca pre klone duh nego telo. Budi nalik na morski rt u koji neprestano udaraju talasi a on i dalje ostaje vrst, dok se oko njega stiava razjarena voda.

Bacon Francis (1561 - 1626) Jedna nepravedna presuda napravi vie zla nego mnogi nepravedni postupci. Niko ne uspeva tako brzo kao onaj koji se koristi tuom grekom.

udna je to elja; traiti vlast i izgubiti slobodu; ili: traiti vlast nad drugima a izgubiti je nad samim sobom. estite ene esto su ohole i prkosne drei se previe visoko zbog svoje estitosti. Valja imati na umu da je hrabrost uvek slepa jer ona ne vidi opasnost i neprilike. Bolje je poslovati sa ljudima koji neto ele nego sa onima koji su postigli to su hteli. Penjanje na poloaj je tegobno i ljudi s mukom dolaze do veih muka. Prirodno je umreti, kao to je i prirodno biti roen. Ko zida lepu kuu na loem mestu, sam sebe stavlja u zatvor. Ima mnogo puteva da se ovek obogati, i veinom su runi. Ljudska priroda izrasta ili u biljku ili u korov; zato valja na vreme zalivati jedno a upati drugo. udna je stvar da ljudi, kad putuju morem, piu dnevnike iako nemaju ta da vide osim mora i neba; a kad putuju kopnom, i imaju tako mnogo da vide, najee proputaju da to uine. Strogost raa strah, ali grubost raa mrnju Srea je kao trite; i esto, samo ako moe malo priekati, cena e pasti. etiri su glavna zla vlasti: odgaanje, podmiivanje, grubost i povodljivost.

Honore de Balzac (1799 - 1850) Zakoni su pauina kroz koju prolaze velike muve a u koju se hvataju male. Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve prodire protiv navike. Ljudi jednako preuveliavaju i sreu i nesreu: nikad nismo ni tako sreni ni tako nesreni kako se to govori. Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama. Ni jedan oseaj ovek ne podnosi tako teko kao saaljenje, pogotovo ako ga zasluuje. Mrnja ga krepi, daje mu ivot, budi u njemu osvetu; samilost ubija i jo vie slabi njegovu nemo.

ovek nipoto nee da bude prijatelj neke ene ako ve moe da joj bude ljubavnik. Greke ena su ujedno optunica protiv egoizma, nebrige i nitavnosti njihovih mueva. Nezahvalni smo moda samo zato to nismo u mogunosti da se oduimo. I to mi je neto slava! Skupo je plaa, a ne moe je zadrati. Nije li ona egoizam velikih ljudi, kao to je srea egoizam budala? Starac je ovek koji je zavrio svoj ruak i gleda druge kako jedu. Ako ovek zaroni do dna uivanja, iznee odande vie ljunka nego bisera. Ko bi mogao odrediti granice gde slast prelazi u bol, a gde je bol jo slast. Klju svakog znanja je upitnik, o tome nema spora; veinu velikih otkria dugujemo pitanju KAKO? a ivotna mudrost se moda sastoji u tome da se svakom prilikom zapitamo: ZATO? Kad nas ljube, ene nam oprataju sve, ak i nae zloine. A kad nas ne ljube, ne oprataju nam nita. ak ni nae vrline. Ko moe upravljati jednom enom, moe upravljati i jednim narodom. ivot mukarca je slava, ivot ene ljubav. ene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.

Pierre-Augustin Caron de Beaumarchais (1732 - 1799) Piti bez ei i voditi ljubav u svako doba, to je sve, gospoo, ime se razlikujemo od ivotinja. Od svih ozbiljnih stvari brak je najsmeniji. Kletva, gospodine? Vi i ne znate sto prezirete. Video sam najpotenije ljude koje je kletva gotovo skroz unitila... Koji bi joj avo mogao odoleti. Jedan monik ini nam dovoljno dobra ve time to nam ne nanosi zlo. Ne obaziri se na to odakle dolazi, ve gledaj kuda ide. Nastojim da se svemu smejem, i to od straha da ne bih morao zbog svega plakati.

Dokazivati da imamo pravo znailo bi priznati da mogu imati i krivo. Zar ne znate da je prislukivati veoma runo? - Ali to je ipak najbolji nain da se dobro uje. Ima istina u koje nije dobro verovati. Ono to nije vredno da se govori, danas se peva.

Henri Becque (1837 - 1899) Najlepa uspomena koju ena sauva o jednom ljubavniku, jeste nevera koju mu je poinila. Ljudi se dive hrabrosti, talentu, dobroti, velikim zadacima i velikim iskuenjima; ali ne cene nita osim novca. Osveta je ipak najsigurniji nain da se postigne pravda. Izmeu slobode i zdravlja slinost je u tome to njihovu pravu vrednost spoznajemo tek onda kad ostanemo bez njih. Sa enama je kao i s fotografijama. Neka budala pobono uva negativ, od kojega pametni uzimaju kopije! Polovina onoga to piemo je tetna, a druga polovina beskorisna. ivele potenjaine! Oni su jo uvek manje lopue od drugih. Nevolja s jednakou je to se elimo izjednaiti samo sa onima koji su iznad nas. Zaista dobro vaspitan mukarac ivi kod svoje ljubavnice, a umire kod svoje ene. ovek je postojan samo u jednom: u svojim navikama. Opti potop nije uspeo, ostao je ovek!

Belinskij Visarion Grigorijevic (1811 - 1848) Slabost ljudi je da svoju linost meaju sa istinom; posumnjavi u sopstvene istine, oni esto prestaju verovati u postojanje istine. Ko hoe da sudi drugima, taj podvrgava i samog sebe jo stroijem sudu.

Ljubav ima svoje zakone razvoja, svoja ivotna razdoblja, kao cvee, kao ljudski ivot. Ona ima svoje raskono prolee, svoje vrelo leto i, napokon, jesen, koja je za jedne topla, svetla i plodonosna, a za druge - hladna, gnjila i jalova. Od svih kritiara najvei je, najgenijalniji i najnepogreiviji - vreme. Najvea slabost razuma sastoji se u nepoverljivosti prema snazi razuma. U reima bog i religija vidim tamu, mrak, lance i bi. Svaka krajnost je roena sestra ogranienosti. Ko je sklon da lako gubi potovanje prema drugima, ta pre svega ne potuje sebe. Suditi logino i suditi istinito - dve su razliite stvari. Na eni je da se uda to pre, a na mukarcu da nastoji da se ne oeni to due moe. ovek je uvek bio i bie najzanimljivija pojava oveku. Najgora istina bolja je od najslae zablude. ...ivot umire kad borba zavrava. Smeh je esto veliki posrednik u razlikovanju istine od lai.

Carlo Bini (1806 - 1842) Dosada je najnepodnoljiviji bol od svih naih bolova, jer je ona bol umornosti, pa u nama ne izaziva snagu koja bi je mogla savladati. Ti se boji, a strah je svojstvo onoga koji misli samo na sebe. Oh! Neograniena mo nezauzdana ljudskim simpatijama koban je dar. Srea i nesrea stvorili su prirodnu religiju - religiju nade i budunosti; nju e ljudi sauvati dokle god bude slabih i nesrenih. Egoizam je ovek, ili da se bolje izrazimo, pokreta oveka. I samo portvovanje, koje se obino navodi kao protivtea egoizma, samo je ist egoizam. Uvek dobro ispitajte svoju narav i onda je sledite pa nikad neete pogreiti.

Istorija je proroica koja je na iskrena pitanja uvek davala isti odgovor: da niste potlaeni, bili biste tlaitelji. Dosada je jedna jedina re, kratka re, koja ima samo est slova, ali njen doivljaj je cela knjiga koju ovek za ivota ne bi mogao prelistati, pa ni na brzinu.

Bjrnson Bjrnstjerne (1832 - 1910) Hteti . . . u tome je itava umetnost. Onde gde nema nikakve borbe, ne moe biti niti pobede. Uz velikog oveka, esto, idu i velike greke. Rat nee nestati pre nego to nestanu misli o ratu. Nezahvalnost je nedostatak kulture. Istina u politici mora ekati dok nekome ne postane potrebna. Tako na dan pobede broji poraze. Svi smo mi seme i potomstvo venosti. U neiskrenim odnosima najtee je izrei istinu.

Boileau Nicolas (1636 - 1711) Od Pariza do Perua, od Japana pa do Rima, od oveka lueg stvora ne verujem da ima. Budala uvek nalazi jo veu budalu koja mu se divi. esto zbog straha pred nekim zlom upadamo u jo vee zlo. Istina moe ponekad i da ne bude verovatna. Neka vam bude drago da vas savetuju, a ne da vas hvale. Neznanje je uvek spremno da se samo sebi divi. Najmudriji je onaj koji uopte ne misli da bi to mogao biti.

Ko je zadovoljan s niim, ima sve to mu treba. Pre nego to nauite pisati, nauite misliti. ast je kao ostrvo strmenito, kao litica bez ala; ko sa njega jednom sie, ne moe vie da se vrati.

Budha (560 - 480 pr.n.e)

Ne verujte zato to tako kae neki stari spis, ne verujte ni zato to je takva vera vaeg naroda, vera kojoj su vas uili od detinjstva; ve o svakoj stvari dobro razmislite. I vidite li da je na dobro drugima, verujte u tu stvar, ivite je i pomozite drugima da je ive. Nikad se mrnja ne uklanja mrnjom. Samo blagost brie svaku mrnju. To je zakon vean i nepromjenjiv. ivimo, brao, sreno, i ne mrzimo one koji nas mrze. Neko moe pobediti hiljadu ratnika na bojnom polju, ali se ne moe meriti sa pobednikom koji je sama sebe pobedio. Sluaj onoga koji te je upozorio na tvoje mane kao da ti je otkrio najvee blago. Ako su alost i radost, ljubav i mrnja koji se javljaju u svakom svesnom biu delo boije, onda i sam bog mora oseati alost i radost, ljubav i mrnju; a ako on to sve osea, kako bi onda mogao biti savren? Ako je bog stvoritelj svega i ako se sva bia moraju tiho potiniti njegovoj moi, ta onda vredi iveti ivot vrline? Jer zlo i dobro delo bilo bi tada jednako, naime sva dela bi poticala od boga i sva bi bila ista kao i njihov stvaralac. Sve to postoji nestvarno je. Jedino kad bi nam mudrost omoguila da to shvatimo, nestalo bi iskuenja svakog bola. U tome se sastoji put do istote. Ono to jesmo, proizvod smo vlastitog razmiljanja.

Ivan Cankar (1876 - 1916) ovek stavlja svoj potpis na svaki predmet koji dodirne. Nema lepe nade od one to je nikla iz tuge i nema lepih snova od onih to ih raa bol.

La ne ubija tojagom, ali se provlai krvnim ilama poput otrova, polako i oprezno, pa se i ne primeuje kako deluje. Iskusna ena vidi i ono to je mukarcu zauvek skriveno. Znate li zato je pas veran svome gospodaru? - Jer je navikao na njegove batine. Oduvek je bivalo da ovek sanja toliko sjajnu svetlost, koliko mranija je no oko njega i u njegovom srcu. Na posao me u prvom redu tera - ljutnja. Lepa je no oveku koji zna da e svanuti dan. ovek mora biti sam da bi upoznao druge. to brbljate! Narod e sam sebi pisati presudu; nee mu je pisati ni frak ni mantija. Krepost je nalik na ospice; ovek se razboli od njih jednom u ivotu i nikad vie. Vie gorine i patnje krije se u jednom jedinom radnom satu nego u jednom celom celcatom ivotinjskom ivotu.

Carlyle Thomas (1795 - 1881) Sve inimo po obiajima pa ak i verujemo; naa osnovna naela, pa ma koliko mi hvalili slobodu miljenja, najee su takva u koja jo niko nije posumnjao. Sad vidim da je sarkazam obino jezik avola; zbog toga sam ga se ve odavno odrekao. Nita to je bilo vredno u prolosti ne odlazi; nijedna istina ili dobro koje je ovek stvorio nikad ne umire niti moe umreti. Najvea od svi greaka je, rekao bih, ne biti svestan nijedne. Tragedija ivota nije toliko u tome to ljudi propate koliko u tome to promae. Nema eleznog lanca niti bilo kakve spoljne sile koji bi prisilili ovekovu duu da veruje ili da ne veruje. Ko se samo jednom od srca nasmeje nije nepopravljivo lo. Javnost je stara ena. pustite je da trabunja i mrmlja.

Upravo onako kako znanje raste, tako se vera smanjuje. Ljubav je uvek poetak znanja, kao to je vatra poetak svetla. Prva dunost oveka je da pokori strah. Istorija sveta je samo biografija velikih ljudi.

Miguel de Cervantes (1547 - 1616) Samo lekari nas mogu ubiti i ubijaju nas bez straha i mirne savesti ne poteui drugog maa osim recepta. Kad se hleb pojede, i drutvo se razie. Na ludom temelju jo nikad nije podignuta pametna zgrada. Ljubav gleda kroz naoare kroz koje joj se bakar priinjava kao zlato, beda kao bogastvo, a krmelj kao biseri. enski savet nije bog zna ta, ali glup je onaj ko ga ne primi. Jedan ovek nije nita vie od drugog ako ne napravi vie od njega. Vie zna glupan u svojoj kui nego mudrac u tuoj. Nema tako utrtog puta na kojem ne bi bila barem koja prepreka ili rupaga. Nijedan put nije lo na svom zavretku osim onoga koji vodi na veala. Kad ima hleba tad je i tuga laka. Usta bez zuba su isto to i mlin bez kamena i mnogo vie treba ceniti zub nego dijamant. Dobro propoveda ko dobro ivi. Slube i visoki poloaji nisu nita drugo nego duboko more smutnji. Mrtav odlazi u grob a iv za pogaom.

Marko Tulije Ciceron (106 - 43 pr.n.e. )

Nemam smelosti da o onome to mislim piem, a isto tako ne elim pisati ono to ne mislim. Svi se pokoravamo zakonima da bi smo bili slobodni. Jednak se sa jednakim najlake udruuje. Navika kao da je druga priroda. Glavna stvar je da pie to vie. Pisaljka je najbolji i najizvrsniji tvorac i uitelj izraavanja Pismo ne rumeni. Jedino je mudrac slobodan. Raznolikost raduje oveka.

Chamfort Nicolas Sbastien Roch (1741 - 1794) Kleveta je kao osa koja vam dosauje i protiv koje ne smete uiniti nijedan pokret ako niste sigurni da ete je ubiti. Hoemo li da nas ene vole, moramo ih uveriti da ih ne poznajemo. Jer njima ne ide u glavu da bi ih neko mogao i voleti i poznavati u isto vreme. Davati je trajnije zadovoljstvo nego primati, jer se onaj koji daje mnogo due seca nego onaj koji prima. Kada ovek eli da se dopadne u drutvu, mora se pretvarati da je nauio mnogo toga to zna od onih koji o tome nita ne znaju I zli ponekad ine dobra dela. Kao da ele da vide priinjava li to zaista toliko zadovoljstva kako tvrde estiti. Drutvo bi bilo neto predivno kad bi se ljudi iskreno zanimali jedni za druge. Priroda je dala iluzije pametnima kao i ludima, zato da pametne ne bi njihova sopstvena pamet uinila previe nesrenima. U ljubavi je sve istinito i sve lano, i to je jedina stvar na svetu o kojoj se ne moe rei nita to bi bilo besmisleno. U velikim stvarima ljudi se pokazuju onakvima kakvi bi hteli da budu, a u malima onakvima kakvi jesu.

Javnost? Koliko je budala potrebno da bi se stvorila javnost? Na onoga koji je tano na sredini izmeu naeg neprijatelja i nas uvek mislimo da je mnogo blii njemu nego nama. Ko u etrdesetoj godini nije postao ovekomrzac nikada nije volio ljude. Ma kako loe mukarac mislio o enama, nema te ene koja ne bi o njima mislila jo gore nego on. Spretnost je za prevaru ono to je za lopovluk vetina. Ko god nema karaktera nije ovek, nego stvar. Zaljubljen ovek eli da bude ljubazniji nego to to moe biti; eto zato su gotovo svi zaljubljeni smeni. Moete imati tri vrste prijatelja: prijatelje koji vas vole, prijatelje koji se ne brinu za vas i prijatelje koji vas mrze. Velikodunost je samo samilost plemenitih dua.

Winston Churchill (1874 - 1966) Ako zaponemo svau izmeu prolosti i sadanjosti , uvideemo da smo izgubili budunost. Istorija se ponavlja, ali svaki put sve vie kota. Nita u ivotu tako ne razveseljava kao kad nas gaaju pa promae. U ratu: odlunost. U porazu: prkos. U pobedi: velikodunost. U miru: dobra volja. Ni za jednu zajednicu ne postoji bolje ulaganje od davanja mleka deci. Ne mogu vam ponuditi nita osim krvi, napora, znoja i suza. Diktatori jau tamo-ovamo na leima tigra i ne usuuju se da sjau. A tigrovi postaju gladni. Evo odgovora koji u dati predsedniku Rooseveltu... Dajte nam alat, a mi emo dovriti posao. Bio jednom neki ovek koji je prodao kou hijene dok je zver jo bila iva i koji je poginuo lovei je.

Ne zameram kritici ak ni kada se zbog otrine za neko vreme razilazi sa stvarnou. Ovo jo nije kraj. Nije ak ni poetak kraja. Ali je moda kraj poetka. Sa olakicom prelazim sa uzburkanog mora injenica i Teorija na vrstvo tlo Rezolucija i injenica.

Jean Cocteau (1889 - 1963) Ponosan sam na greke koji mi drugi pripisuju, ali sam manje ponosan na one koje zaista imam. to vie starim, to vie primeujem da jedino snovi ne prolaze. S vremena na vreme treba se odmoriti od nerada. Moj pesimizam samo je jedan oblik optimizma. Pesniku je isto tako teko da govori o poeziji kao i biljci da govori o vrtlarstvu. Pesnik je laov koji uvek govori istinu. Poeziji se ne posveujemo, ve joj se rtvujemo. Poezija je religija bez nade.

Charles Caleb Colton (1780 - 1832) Najvei prijatelj istine je Vreme, njen najvei neprijatelj je Predrasuda, a njen stalni pratilac je Poniznost. Neznanje je neispisan papir na kojem moemo pisati, a pogreno znanje je ispisan papir koji se prvo mora brisati. Ne oekuj pohvalu bez zavisti sve dok ne bude mrtav. Traimo savet, a hoemo odobravanje. Sloboda se ne moe spustiti do ljudi; ljudi se moraju uzdignuti do nje; to je blagoslov koji najpre treba zasluiti a onda u njemu uivati. Tirani jo nisu otkrili lance koji bi sputali duh.

Oponaanje je najiskrenije laskanje. Kletva uvek ini klevetnika gorim, ali oklevetanog nikada. Onaj koji umire kao muenik, dokazuje da nije bio podlac, ali ni u kom sluaju da nije bio budala. Utrti putevi su najbezopasniji i najpouzdaniji putevi. Ambicija je zapravo pohlepa za moi. Ljubav je kao prepeliar kojem je draa kazna od jedne ruke nego milostinja od druge.

Leonardo Da Vinci (1425 - 1519) Praksa uvek mora biti graena na dobroj osnovi. Ko ne kanjava zlo, taj zapoveda da se ono ini. Ko druge vrea, sebe ne zatiuje. Svaka naa spoznaja poinje sa oseanjima. Mudrost je kerka iskustva. Kao to dobro iskoriten dan daruje ugodan san, tako i dobro proivljen ivot daruje smirenu smrt. Kao to gvoe zara ako se ne upotrebljava, a voda se pokvari i kad je zima sledi, tako se i ljudska sposobnost uniti bez vebe. Slikar koji ne sumnja u svoje sposobnosti malo postie.

Denis Diderot (1713 - 1784) Ljubav liava pameti one koji je imaju, a daje je onima koji je nemaju. Budale ponekad imaju tu manu da ni u ta ne veruju, a pametni pak da su previe lakoverni. estitog oveka potuju ak i oni koji to nisu. Neznanje je blie istini nego predrasuda.

Neprestano propovedamo protiv strasti; pripisujemo im sve ljudske nevolje, a zaboravljamo da su one takoe izvor svih naih uzivanja. Isto je tako opasno verovati previe kao i premalo. Moda je bolje biti bezobrazan nego imati izgled bezobraznika; onaj koji je po karakteru bezobrazan, vrea samo s vremena na vreme, a onaj koji je bezobrazan po izgledu, vrea uvek. Najsreniji je onaj ovek koji je uinio srenim najvie drugih ljudi. Strah se uklanja strahom, a strah od smrti strahom pred sramotom. Dugo je postojala titula dvorske lude, a nikada nije bilo titule dvorskog mudraca. Od fanatizma do varvarstva samo je jedan korak. Bolje je biti mrtav nego lopov, ali teko onome koji ivi a ne robuje nijednoj dunosti.

Benjamin Disraeli (1804 - 1881) Razoarenje muevnog doba nadovezuje se na zabludu mladosti: nadajmo se da naslee starosti nije oajanje. ar prve ljubavi jeste u naem neznanju da se ona moe uvek zavriti. Ono to predviamo, retko se dogaa; uglavnom se zbije ono to smo najmanje oekivali. Pisac koji govori o svojim knjigama gotovo je isto tako lo kao majka koja govori o svojoj deci. Mladost je zabluda, muevno doba borba, starost kajanje. Biti svestan svog neznanja veliki je korak ka znanju. Tajna uspeha jeste u postojanosti namere. Sve dolazi samo ako ovek eli ekati. Raznolikost je majka Uivanja. ovek nije proizvod okolnosti. Okolnosti stvaraju ljudi.

Fjodor Mihajlovic Dostojevski (1821 - 1881) Ako si se uputio prema cilju i putem poeo da zastajkuje i da kamenjem gaa svakog psa koji laje na tebe, nikad nee stii na cilj. Svaka ljubav prolazi a neslaganje zauvek ostaje. Fantazija je prirodna snaga u oveku i ako joj se ne udovolji, ona e ili nestati ili obratno razbuktae se prekomerno a to je i tetno. Postoji srdanost koja se poverava svima i svakome, ne raunajui na zlobne podsmehe. Takvi ljudi su uvek ogranieni jer su spremni da sve najvrednije izvade iz srca i poloe pred prvog na koga naiu. Nekoga je bolje imati meu neprijateljima nego meu prijateljima. Svemu ima granica, koju je opasno prekoraiti, jer kad je prekorai, ne moe vie nazad. Za oveka nema nita primamljivije od slobode njegove savesti, ali ni nita tee. U srcu koje iskreno ljubi ili ljubomora ubija ljubav, ili ljubav ubija ljubomoru. Sasvim suprotno biva sa strau. Zaljubiti se ne znai voleti. ovek se moe zaljubiti i mrzei. Tajna ovejeg ivota nije u tome da samo ivi, ve u tome zato ivi. Nita na svetu nije tee od iskrenosti i nema nita lake od laskanja. Glupan koji je postao svestan da je glupan nije vie glupan. Oni koji znaju da govore, govore kratko. Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misli na zahvalnost, onda nisi darovao, ve prodao.

Dumas Alexander (otac i sin) im neobuzdana ljubav ue u ovekovo srce, ona u njemu nagriza sve ostale oseaje; ona tu ivi na raun asti, vere, zadate repi. (otac) Dunost, znate li ta je to? To je ono to traimo od drugih. (sin) Samoubistvo je najvei zlocin, jer je jedini koji se ne moe okajati. (otac)

Niko nije taniji od ene koju ne volimo. (otac) Ne ceni novac ni vie ni manje nego to vredi: on je dobar sluga, ali lo gospodar. (sin) Beskorisno je pobijati tue miljenje; ponekad ovek uspe da pobedi nekoga u diskusiji, ali da ga uveri - nikada. Miljenja su kao ekseri: to vie udaramo po njima, to dublje prodiru. (sin) Budete li pokazivali da vam je neto potrebno, niko vam nee nita dati; elite li se obogatiti treba da izigravate bogataa. (otac) Nije zanimljivo ono ta vam ene kau, zanimljivije je ono sto vam preute. (sin) Ma kako dobro ovek govorio, kad previe govori, uvek na kraju kae neku glupost. (sin) Oni koji itaju znaju mnogo; oni koji posmatraju znaju ponekad jo i vie. (sin) ena nas esto podstie na velike stvari koje nam kasnije spreava da ih izvrimo. (sin) ivot je poslednja navika koju bismo hteli izgubiti, jer je prva koju smo stekli. (sin) ovek je uvek ponosan ako je negde upisao svoje ime, pa bilo to i na kori drveta, i uvek se udi kada ga onde vie ne nalazi. (sin)

Albert Einstein (1879 - 1955) Ne verujem u teolokog boga koji nagrauje dobro a kanjava zlo. Kad ovek sedi jedan sat sa lepom devojkom, to vam se ini kao jedan minut. Ali neka sedi jedan minut na vruoj pei - to je due od jednog sata. To je relativnost. Vee u kojoj se svi prisutni sasvim slau izgubljena je. Savrenstvo sredstava i zbrka ciljeva ini se, po mom miljenju, obeleavaju nae doba. Ne inite nikad nita to se protivi vaoj savesti, pa ak ako to od vas i drava trai. Sila je oduvek privlaila ljude niskog morala, i verujem da - bez izuzetka - genijalne tirane nasleuju nitkovi. Mata je vanija od znanja. Moj politiki ideal je demokratija. Potujmo svakog oveka kao bie i ne pravimo ni od koga idola.

Emerson Ralph Waldo (1803 - 1882) Sa svakom stvari koju si propustio neto si dobio; sa svakom stvari koju dobije neto gubi. Svaki junak na kraju dosadi. Genijalni ljudi imaju najkrae biografije. Njihovi roaci ne mogu nita rei o njima. Lepota bez sarma je kao udica bez mamca. Rafael slika mudrost; Hndel je peva, Fidija je klee, Shakespeare je pie, Wren je gradi, Kolumbo njome plovi, Luther je propoveda, Washington je naoruava, Watt mahanizuje. Sa svojim prijateljima radim isto to i sa svojim knjigama. Hteo bih da su onde gde ih mogu nai, ali se retko njima koristim. Nita nam ne moe pruiti takav mir kao mi sami. Ono to nam najvie nedostaje u ivotu, to je neko ko bi nas prisilio da radimo ono to moemo.

Flaubert Gustave (1821 - 1880) Mi smo stvoreni za bol. Suze su za srce ono to je voda za ribe. Srce je bogastvo koje se ne prodaje i ne kupuje, nego se poklanja. Kad ovek ne moe biti umetnik, postaje kritiar; isto tako kao to postaje bir kad ne moe postati vojnik. Glupost je nesalomiva: sve to naleti na nju mora se razbiti. Zanimajte se za mrtve generacije: to je jedini nain da budete milostivi prema ivima i da manje trpite. Nita tako ne poniavaa oveka koliko to to vidi da budale uspevaju u stvarima u kojima je on doiveo neuspeh. Videti kako jedan ovek sudi drugome - za mene je to tako smean prizor da bih mogao pui od smeha, kad ne bih osecao saaljenje. Kad ovek oajava, uvek treba da se nada; a kad se nada, treba da sumnja.

Ne, ja ne prezirem slavu, jer ovek ne prezire ono to ne moe doekati. ta znai biti slavan? - Postii da se govori mnogo gluposti na va raun. Tri uslova su da ovek bude srean: treba da bude glup, sebian i da je dobrog zdravlja; ali ako prvi uslov nije ispunjen, sve je propalo.

Foscolo Ugo (1778 - 1827) Zar je ovaj kukavica jer je klonuo, dok je onaj koji trpi heroj? Meutim ljubav prema ivotu je tako jaka da se prvi vie borio da ne bi klonuo nego drugi da bi trpeo. Budui da nisam uopte mogao saznati posle itanja mnogih knjiga i dubokih razmiljanja zato ivim, to me se malo tie kako ivim i jo manje koliko u iveti. Zato bi se onaj koji koji se ne opija zato to nagonski mrzi vino opravdano nazivao treznim? ...tamo gde vera nije duboko ukorenjena u zakone i obiaje naroda, obavljanje verskih dunosti samo je trgovina. I vladari za koje vi prolivate svoju krv, usred vae najogorenije borbe jedan drugome stiskaju ruku, pa hladnokrvno dele vae haljine i vau zemlju. Nije kukavica ovek koga nosi nesavladiv vir velike reke, nego onaj koji - iako ima snage da se spasi - to ne iskoristi. Doputam da kleveu ene samo oni koji su mogli zaboraviti da su imali majku. Pesnici tek onda poinju iveti kad umru. Samo je nesretnicima zaista doputeno da mogu jedan drugome pomoi i meusobno se uteiti, a da pri tom ne nasru jedan na drugoga. ovek ne zna iveti; ne misli, ne razmilja, ne rauna ako ne osea; ne moe neprekidno oseati ako ne zamilja; a ne moe ni oseati ni zamiljati bez strasti, iluzija i zabluda. Smejemo se i smejaemo se, jer je ozbiljnost uvek bila prijateljica licemera.

France Anatole (1844 - 1924) Samo ene i lekari znaju koliko je ljudima la potrebna i korisna.

Ono to ljudi nazivaju civilizacijom to je sadanje vreme, a ono to nazivaju varvarizmom, to su prola vremena. Sadanje vreme zvae varvarskim kad bude prolo. ta moe hladna i gola istina protiv blistavih ari lai. Bez obmane bi oveanstvo umrlo od oaja i dosade. Milostinja jednako poniava onoga koji je prima i onoga koji je daje. Sve promene su tune, ak i one koje najvie elimo, jer ono to ostavljamo, to je deo nas samih; treba umreti za jedan ivot da bi se ulo u drugi. ene u svakom romanu trae samo sopstvenu tajnu i tajne svojih suparnica. Na ovom svetu sve se plaa, a naroito uivanje. Drutvo sastavljeno samo od velikih ljudi bilo bi vrlo malobrojno i dosadno. Veliki ljudi ne podnose jedan drugoga i uopte nisu duhoviti. Bolje je malo razumeti nego razumeti krivo. Ljudima se zamera to govore sami o sebi. Meutim, to je ipak predmet o kome mogu najbolje govoriti. Ljudska dela prosuujemo prema tome toliko nam daju zadovoljstva ili zadaju bola. Hrianstvo je mnogo uinilo za ljubav napravivi od nje greh. Svetski mir ostvarie se jednog dana ne zato to e ljudi postati bolji (u to se ne smemo nadati), ve zato to e ih jedan novi red stvari, nova nauka i nove ekonomska potrebe prisiliti da ive u miru. Vladati znai izazvati nezadovoljstvo.

Gandhi Mahatma (1869 - 1948) Istinska demokratija je ona koja dopustivim sredstvima, iskljuivo nenasilnim, brani slobodu svoju, odnosno slobodu svoje zemlje, i napokon slobodu celog oveanstva. Kako moemo braniti jednu civilizaciju koja samo nosi to ime, a oboava u nama ivotinje i ceni samo materijalno? Ja bih bez sumnje postao hrianin kad bi hriani bili hriani svih dvadeset i etiri sata.

Vie volim mirno i hrabro umreti nego ubijati. Ali ko nema te hrabrosti, neka se radije veba da ubija i da bude ubijen nego da sramno izbegava opasnosti. Jer ko bei, vri nasilje svesno; bei zato to nema hrabrosti da ubijajui i sam bude ubijen. Pametni roditelji doputaju svojoj deci da ponekad i pogree. Moramo pruati otpor ugnjetavanju, ali nipoto ne smemo nanositi zlo ugnjetau. Njega moramo pobediti ljubavlju - otkazati mu poslunost, makar po cenu ivota. Sloboda nije vredna ako ne ukljuuje slobodu da se grei. Najvea snaga kojom raspolae oveanstvo jeste nenasilje. Ono je jae i od najmonijeg razornog oruja to ga je stvorio ljudski um. ivot bez principa je brod bez kormilara. Nijedna zemlja se nije nikad uzdigla a da nije bila proiena u ognju patnji. Pravilno vispitanje se sastoji u tome da izvue iz svakoga ono to je najbolje. Ma koliko bila okorela neija ud, rastopie se na vatri ljubavi. Ako se pak ne promeni, to znai da vatra nije bila dovoljna jaka. Tamo gde se mora birati izmeu kukaviluka i nasilja, ja sam za nasilje. oveku praznog eluca hrana je bog. Verujem da bog ima isto toliko imena koliko ima ivih ljudi. ovek je stvorio mainu, ali maina je zarobila oveka i ovek radi, a ne ivi vie.

Johan Wolfgang Goethe (1749 - 1832) Mrnja je aktivno nezadovoljstvo, a zavist pasivno; ne smemo se zato uditi to zavist tako brzo prelazi u mrnju. Kakvo imamo pravo na vladavinu, to i ne pitamo. Ima li narod pravo da nas skine sa vlasti, na to se i ne obaziremo: samo se uvamo da on ne padne u iskuenje da to i uini. Ljubav odoleva vremenu koje sve otima. Nikad nije zaista ljubio onaj koji misli da je ljubav prolazna. Zabluda se odnosi prema istini kao kao san prema budnosti. Primetio sam da se ovek kao osveen vraa iz zablude u istinu.

Jedno o drugome bili smo u zabludi. Bila su to divana vremena. Kada bismo morali sve zakone prouavati, ne bismo imali vremena da ih krimo. Mnogo je lake razlikovati zabludu nego otkriti istinu. Zabluda lei na povrini i s njom emo lako izai na kraj. Istina poiva u dubini. Tragati za njom nije svaija stvar. Reci mi s kim se druis pa cu ti rei ko si. Znam li ime se bavi, znau ta moe postati. Kada je nekoliko ljudi meusobno sasvim zadovoljno, moemo najee biti uvereni da su u zabludi. Srean je i velik zaista samo onaj koji ne mora ni pokoravati ni pokoravati se da bi mogao neto biti. Slobodni ste ako vam je savest ista. Samo nevolje u ivotu nas ue da cenimo dobar ivot. Isplesti venac mnogo je lake nego za njega nai glavu. Beskoristan ivot je isto to i rana smrt. elja i ljubav su krila za velika dela. Mi zapravo znamo ako malo znamo. Sa znanjem raste i sumnja. Zlato kupuje glas gomile, ali ti nee pribaviti ni jedno jedino srce. Ko mrzi ene, zapravo je prema njima galantniji od onoga koji ih voli; onaj ih, naime, smatra nesavladivima, a ovaj se jo nada da e sa njima izai na kraj. Za stado naravno nije dobro ako mu je pastir ovca. Svi darovi, sve ljubaznosti sveta ne mogu zameniti jedan trenutak zadovoljstva. Ko uti nema razloga da brine, ovek ostaje skriven pod jezikom. Ne menja li se sve na svetu? Zato da se ne menjaju i nae strasti. Ljudi uvek misle da moraju ostariti ako ele da budu pametni. A zapravo se u poodmaklim godinama moraju truditi da se odre pametnima kao to su bili. Koja je vlada najbolja? Ona koja nas ui da sami vladamo sobom. Najsreniji je onaj ovek koji moe kraj svog ivota povezati sa poetkom.

Potcenjivati neprijatelja pre smrti je glupost, posle pobede podlost. Svi ljudi bivaju u svojim nadama razoarani, u svojim iekivanjima prevareni. Bolje da se ti prevari u svoje prijatelje nego oni u tebe. Ko eli da se prepire, neka u toj prilici nikad ne kae neto to mu niko ne osporava. Ljude ne upoznajemo kada oni dolaze nama, moramo otii njima da bismo saznali kakvi su. Vladare treba uvek kritikovati! Politike greke se, dodue, kanjavaju same, ali ete ih vi platiti. Novinara treba zaista saaljevati. Najee ne zna da ita kae, a esto ne sme nita rei. Nesrea oblikuje oveka i prisiljava ga da upozna samog sebe. Je li kokoka nastala pre jajeta ili obrnuto? Ko to rei, reio je spor o bogu. Zemlja se oslobaa ljubavlju, a velika postaje delima. Ljubav je slatko ropstvo, brak je ropstvo bez slasti. I najmudrije ribe glad tera na udicu.

Maksim Gorki (1868 - 1936) to je ovek okusio vie gorine, to ee ezne za slatkim. Zlo je kada snaga ivi bez razuma, ali nije ni dobro kada razum ivi bez snage. Ne budite ravnoduni, ravnodunost smrtonosna za ljudsku duu. ivot tee - ko ga ne stigne, ostaje sam. Nesrea je najbolja za spajanje naravi koje su inae sasvim suprotne. Oprezno biraj drugove zato to ima ljudi koji su zarazni kao bolest. Ne moe se biti neprijatelj vatre samo zato to ona ponekad opee, valja se setiti da ona uvek greje. Treba tako iveti kako bih mogao samog sebe potovati.

Uloga iskrenog oveka - teka je uloga. Voljena ena ne stari. Kad je rad prisila, tada je ivot robija. Pristojnost zahteva da ljudi lau. Ne moe pripovedati ljudima ono to sam porie. La je - religija robova i gospodara. Istina je - bog slobodnog oveka.

Gracian Y Morales Baltazar (1601 - 1658) Nema vee vlasti od one nad samim sobom i nad svojim slabostima. Kao to je vrlina sama sebi nagrada, tako je porok sam sebi kazna. Pametnome vie koriste neprijatelji nego ludome prijatelji. Uemo li u kuu sree na vrata radosti, izai emo na vrata plaa; i obratno. Zato mislimo na zavretak i vie se brinimo da sreno izaemo nego da nam aplaudiraju pri ulasku. Dobro, ako je kratko, dvostruko je dobro; pa i samo zlo, ako ga je malo, nije tako zlo. Pravilo mudrih je da ostave stvari pre nego one njih ostave. Ne treba sa sobom biti nezadovoljan jer je to malodunost, ni zadovoljan jer to je glupost. Svaku istinu ne moemo rei, neku zbog samih sebe, neku zbog drugih. Teko je uliti pamet onome koji nema volje, a jo tee uliti volju onome koji nema pameti. Ne moe se iveti bez razuma, sopstvenog ili pozajmljenog. Ko sporo veruje, pokazuje zreo um. Ko drugom poveri svoju tajnu, postaje njegov rob. U neodlunosti najbolje se drati uz razumne i oprezne jer oni e pre ili kasnije nabasati na sreu. Vie pazi da ni jednom ne pogrei, nego da sto puta pogodi.

Razuman neka ivi kako moe a ne kako bi eleo, i neka vie ceni ono to mu je sudbina dala nego ono to mu je uskratila. Srea se umori ako nekoga dugo nosi na leima.

Hebbel Friedrich (1813 - 1863) Ima stvari za koje se kajemo pre nego to ih uinimo. Pa ipak ih uinimo. Mnogo je bolje nikad nita ne posedovati nego neto izgubiti. Ma ta ovek stekao, skupo je platio, pa makar samo strahom da to ne izgubi. Uivanje u humoru predstavlja najveu duhovnu slobodu. Ljudi su izmislili mnogo neobinih vrlina, ali je najneobinija skromnost. Nita misli da postaje neto ako prizna: ja sam nita! Ponekad je potrebno vie smelosti da se izmeni sopstveno miljenje nego da mu ovek ostane veran. Kad neto mrzimo stvarno temeljno a da i ne znamo zato, moemo biti uvereni da malo toga imamo i u sopstvenoj naravi. Da bismo nekome mogli lake oprostiti moramo uraditi kakav manji greh da bi i on nama mogao oprostiti. Ko eli da upozna ljude, neka prouava razloge njihovih opravdanja. Staro zapaanje je da pristojnost raste toliko koliko moralnost opada. Kada se ast jednom razboli i ako brzo ne ozdravi, nikad se vie ne die od mrtvih. ta plaa skuplje, la ili istinu? Prva te kota tvoga ja, druga moda tek sree. Ako sitnim duhovima padne na pamet koja dobra misao, oni je se vie ne mogu osloboditi. Ta misao ih dri vrsto poput magneta; ona, je naime, vea od njih. Ko pone time da veruje svakome, zavrie tako da e svakoga smatrati nitkovom. Starac postaje ponovo dete, ali dete za onaj svet.

Stid obeleava u oveku unutranju granicu greha. Gde se zacrveni, tu upravo poinje njegovo plemenitije ja. Nije sve zlato to sija. Ali i ne sija sve to je zlato.

Heine Heinrich (1797 - 1856) Moramo oprostiti svojim neprijateljima, ali ne pre nego to budu obeeni. Ne dopustite mi da postanem staro gunalo koje iz zavisti sike na mlae duhove, ili plaljiv kukavac koji neprestano roni suze nad dobrim starim vremenima. Kad cara svrbi, narodi se moraju esati. U mladosti je ljubav burnija, ali ne tako jaka, tako svemona kao kasnije. Pariz je zapravo Francuska, Francuska je samo periferija Pariza. Lepota sveta uvek je adekvatna duhu koji ga posmatra. Dobar ovek nalazi tu svoj raj, zao uiva ve ovde svoj pakao. Samo nam srodna bol izmami suzu, i svako zapravo i plae zbog sebe. Zloinci nose esto u srcu vie ovenosti nego oni hladni, besprekorni graani vrline, u ijim se bednim srcima ugasila snaga zla, ali i snaga dobra. Kod oveka se najdublja drskost due ogleda mnogo drskije smekom nego reima. Ko nezgrapnom rukom posegne za ruom, neka se ne ali to ga bode trnje.

Hugo Viktor (1802 - 1885) Bossuet je napisao ne trepnuvi okom:"Bog dri u svojoj ruci srce kraljeva." To je nemogue i to iz dva razloga: zato to bog nema ruke i zato to kraljevi nemaju srce. Bog je stvorio samo vodu, ali ovek je napravio vino. udna stvar, prvi znak istinske ljubavi kod mladia je stid, a kod devojke smelost. Nita nije gluplje nego pobediti, prava je slava uveriti. Mi smo oboje tako blizu nebu, gospoo; Vi zato to ste tako lepi, a ja zato to sam star.

Greke ena, dece, slugu, slabih, nevoljnih i neukih, greke su mueva, roditelja, gospodara, jakih, bogatih i uenih. Nije teko biti dobar, teko je biti pravedan. Starcima je potrebna ljubav kao i sunce. Usta naunika koji drugom nauniku estita na uspehu, to je pehar ui premazan medom. Kad usta kau: "da", pogled veli "moda". Usuditi se: to je cena napretka. Ko je video samo bedu mukarca nije video nita, treba da vidi bedu ene; ko je samo video bedu ene nije vidio nita, treba da vidi bedu deteta. Ja nosim odelo lakeja, a u vama je lakejska dua!

Jean Paul (1763 - 1825) Starost nije tuna zato to u njoj prestaju nae radosti, nego zato to u njoj prestaju nae nade. Samo se u ivotinja mogu pouzdati da e prema meni biti bolje nego to u ja biti prema njima. Ko otkrije da uva neku tajnu, taj je ve pola tajne izlanuo. Drugu polovinu nee dugo sauvati. On se njome oenio jer ju je ljubio. Ona je njega ljubila jer se njome oenio. Deca i asovnici se ne smeju stalno navijati. Treba ih ponekad pustiti da idu sami. Plaljiv ovek se prepadne pre opasnosti, kukavica dok opasnost traje, hrabar posle nje. Ako se prijatelj ljuti na tebe, prui mu priliku da ti uini kakvu veliku uslugu. Njegovo srce e se od toga rastopiti i on e te opet voleti. Nikoga na svetu nije lake prevariti - pa ak ni ene ni vladare - nego savest. Navea mrnja je, kao i najvea vrlina, kao i najnevaljaliji pas - tiha. Seanje je jedini raj iz kojeg ne moemo biti proterani.

ovek radije ini vie od svoje dunosti negoli svoju dunost. Posed nas ne ini ni upola tako srenima kako nas gubitak ini nesrenima. Ljudi nikad ne odaju svoje namere lake i jasnije nego onda kad im se one izjalove. Dobar lekar spasava ako ne od bolesti, a ono barem od loeg lekara. ovek nije nikad tako lep kao kad moli za opratanje ili kad sam oprata.

Johnson Samuel (1709 - 1784) Ljudi koji trpe bol misle da nikada dovoljno ne uestvujemo u njihivom bolu. Zaista nema nita na svetu to toliko zavede razum da se uspava i da ne bude budan kao pomisao da e ovek provoditi ivot uz ljubaznu enu. Nijedan ovek nije sam po sebi ni velik ni dobar, nego tek onda kad se uporedi s drugima koji nisu tako dobri i veliki. ovek mora izabrati: ili uzdrljivost i pamet, ili vino i glupost. ...genijalnog oveka je retko unitio ko drugi ako se nije unitio sam. Sva je nevolja u tome to ovek nesvesno prima kao istinu ono u to ne eli da veruje. Ljudi su zabrinuti za svoju slavu. I to im je vea, to se vie boje da je ne izgube. Novac sam po sebi nita ne vredi. Jedina njegova je vrednost u trenutku kad se od njega odvajamo. Svaki bol kojoj ne moemo nai prirodnog leka brzo proe. Ako ovek na svom ivotnom putu ne sklapa nova prijateljstva, uskoro e se nai sam i ostavljen. Ako ste besposleni, nemojte ostati sami; ako ste sami nemojte ostati besposleni. Nije vano kako ovek umre, nego kako ivi. I to je jedan od nepovoljnih uticaja vina. ovek pijui pone menjati misli reima. Opte predrasude ne bi se smele nalaziti u onih ljudi kojima je posao da ispravljaju tue zablude.

udno je, gospodine, s kako malo prave intelektualne superiornosti ljudi mogu postati slavne linosti u javnom ivotu. Sumnja je veoma esto beskorisna patnja.

Kant Imanuel (1724 - 1804) Ko svoju poudu zna zadovoljiti, pametan je; ko je zna obuzdati, mudar je. Istina, mislim mnogo toga s najdubljim uverenjem i na svoje veliko zadovoljstvo, to nikad neu imati hrabrosti da kaem; ali nikada neu kazati neto to i ne mislim. Mnogo znati mora onaj koji druge treba da pouava da sa malo znanja budu mudriji. Nikad nita ne izaziva pobunu vie od nepravde; sva druga zla, koja trpimo, nisu nita prema ovom. Kad bi ena mogla birati da li da o njenom prestupu sudi muki ili enski sud, za svog bi sudiju sigurno izabrala prvi. Mukarac je ljubomoran ako ljubi; a ena ako i ne ljubi. Besavesnost nije nedostatak savesti, nego sklonost da se ovek ne obazire na njin sud. Smrti se najmanje boje oni iji ivot ima naveu vrednost. Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i povrno. Glavni uzroci su predrasuda: oponaanje, navika i sklonost. Bez potovanja nema istinske ljubavi. Upitamo li se da li valja gledati na ljudski rod kao na dobar ili lo soj: moram priznati da se bas nemamo ime pohvaliti. Hteti postati delimino bolji ovek uzaludan je pokuaj. Dunost prema samom sebi se sastoji u tome da ovek ouva ljudsko dostojanstvo u sopstvenoj linosti. Ljubav je stvar oseaja a ne volje, te ne mogu ljubiti zato to hou, a jo manje zato to moram; stoga je obavezna ljubav glupost.

Omar Ibn Al Khatab (581 - 644) Pohlepa je najvee siromatvo, kao to je zadovoljstvo s onim to ima - najvee bogastvo. Nikad ne veruj potpuno u oveka dok ne vidi kakav je kad se naljuti. Izbegavaj druenje sa ludim jer ti on moe naneti nevolje u elji da ti uini dobro. Ne brini za ono to je prolo, jer ima toliko stvari oko tebe koje se upravo dogaaju. Ko svoje tajne uva za sebe, ostaje uvek svoj gospodar. Mudar ovek nije onaj koji moe razlikovati dobro od zla, nego onaj koji zna izabrati od dva zla manje. uvaj se lenarenja jer ono donosi veu tetu nego pijanstvo. Izbegavaj uvek tri osobe: prijatelja koji ne govori o tvojim dobrim osobinama, vec samo iri glasine o tvojim slabostima; enu koja ti se divi kad si prisutan, ali te ogovara im se udalji; i vladara koji ti ne uzvraa nagradom za dobro koje ucini, ali je brz da te kazni im neto pogrei. ovek velikih prohteva nije nikad dovoljno razuman jer ga njegove elje ine slepim. Bolje je povui se iako si u pravu, negoli nastaviti ako si kriv. Najmudriji ovek je onaj koji uvek pokuava opravdati nedostatke drugih ljudi. Kada bih bio trgovac, trgovao bih samo mirisima, jer ako bi ostao bez zarade, ne bih nikada ostao bez mirisa.

Konfucius (551 - 479 pr. n. e. Kina) Tri puta vode do mudrosti: razmiljanje - ono je najplemenitije; vaspitanje - ono je najlake; i iskustvo - ono je najneugodnije. Nepravedno nije ono to moemo zaboraviti. Ko Ko Ko Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan. je oprezan preko mere, izgleda plaljiv. je odvaan preko mere, uzrokuje nered. je iskren preko mere, deluje okrutno.

ovek koji napravi greku i ne ispravi je, pravi drugu greku.

Plemenit je ovek spreman na pomirenje ali se ne poniava. Hulja se poniava ali nije spreman na pomirenje. Kad u zemlji postoji red, beda i ponienje su sramota. Kada u zemlji vlada nered, onda su bogastvo i ugled sramota. Ako ljudi na niim poloajima nemaju poverenje u one iznad sebe, vladati narodom nije mogue. Svakog dana ponesi kantu zemlje na jedno mesto - i sagradie planinu. Neka te ne zabrinjava ako drugi ne znaju za tvoje sposobnosti, ali moe biti zabrinut ako ih nema. Jo ni ivot ne poznajemo, a kako moemo poznavati smrt. Nas koji smo jednom poljem slave proli, bilo je mnogo, pa ta je ostalo? Tek humka zemlje, na kojem se ari crveni korov svako prolee. Plemenit ovek prebacuje sebi, a prostak prebacuje drugima. ovek koji ne razmilja i ne planira unapred, naii e na nevolju odmah ispred svojih vrata. Ljubaznost uzvrati ljubaznou, ali zlo uzvrati pravdom. Moete ubiti generala jednoj vojsci, ali ne moete ubiti ambiciju u obinom oveku. itanje bez razmiljanja stvara nesreen duh, a razmiljanje bez itanja stvara oveka neuravnoteenim. ovek koji se hvali bez ikakvog stida, uverie se da je veoma teko iveti prema svojim hvalisanjem. Ako ti sam ne voli novac, daj ga lopovima i oni ti ga nee uzeti. Ljudi mogu veliati istinu, istina ne moe veliati ljude. Plemenit ovek je miran i velikoduan. Prostak je uvek uzbuen.

Krlea Miroslav (1893 - 1981)

ovek je tako izmislio boga, a sad klei pred njim stoleima. ovjek je ieprkao iz blata zlato, a sad ta bespredmetna kovina vlada njegovim nazorima i uverenjima. ovek je izmislio maine, a danas maine vladaju ovekom, umesto da je obratno. Piimo i prouavajmo nau narodnu prolost, kako bismo izgradili svoje uverenje da smo u sadanjosti ono to jesmo, samo tako dugo, dok ne damo prolosti, da nas ponovo pokvari. Bog je udestvena i strana re, nastala od straha pred smru. Borba za slobodu oveka i nije drugo nego borba za osloboenje od predrasuda. Svaka la, koja se moe dokazati kao juridika istina, pretvara se u juridiku istinu. Rei... spajaju ljude kao mostovi, stvarajui u isto vreme izmeu oveka i oveka nepremostivosti vrlo esto dublje od najmranijeg ponora. I meseina moe biti pogled na svet. Ljudi se meusobno varaju, lau jedni drugima u lice, obmanjuju se laskanjem i prozirno pretvorljivim udvaranjem, a to im esto poteno ljudski izgleda nesrazmerno hrabrije, nego da jedni drugima kau golu istinu. Da nema u nama ljudske svesti o smrti, ne bi bilo ni umetnosti, a zato se ovek boji smrti, to je pitanje isto tako ljudsko kao i to, zato ovek zapravo ivi. Govoriti o starim sramotama uvek je pouno... Sumrak i najruniju enu pretvara u zagonetnu lutku. Boriti se perom spada meu najvea junatva.

Jean de La Fontaine (1621 - 1695) Pustite budale neka govore: znanje ima svoju cenu. Znajte da svi laskavci ive o troku onoga koji ih slua. U ljubavi je sve doputeno: lukavstvo, vetina i prevara. Srea nam prodaje ono to mislimo da nam daje. esto nam je potreban neko ko je manji od nas. Nita nije tako opasno kao prijatelj neznalica; vie bi vredeo pametan neprijatelj.

Smrt nikada ne iznenauje mudraca, on je uvek spreman za odlazak. Na alost, odvajkada je bilo tako da su zbog gluposti velikih stradali mali. Nijedan put posut cveem ne vodi prema slavi. Razlozi najjaeg uvek su najbolji. Dvostruko uivanje je prevariti varalicu. Najlepa je pobeda pobediti svoje srce.

Lao Ce (600 g. pr. n. e .) Poznavati druge je mudrost; poznavati samoga sebe vrhunska je mudrost. Ako si paljiv na kraju kao na poetku, spreie neuspeh. Ne treba slaviti pobede nad drugima, i oni koji ih slave - krvoloni su. Ne irimo misli ubica svetom. Onaj koji odmah svakom odobrava retko e doi u mogunost kazati sopstvenu re. I nebo i zemlja i hiljadu drugih stvari roene su iz postojanja, samo postojanje roeno je iz nepostojanja. Srea se raa iz nesree, nesrea je sakrivena u grudima sree. Ono to potujemo i ono ega se bojimo u naem je telu. Svet moemo upoznati a da i ne otvorimo vrata. Smisao neba moemo dokuiti a da i ne pogledamo kroz prozor. Milost i nemilost uzrok su straha. to cenimo i ega se bojimo, u nama je samima. Svaka stvar zastari poto je dostigla vrhunac. Kad su palate vrlo raskone, itnice su sasvim prazne. Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nametati sebe samog vrhunac je nasilja. Najvei osvaja je onaj koji zna da pobedi bez borbe. Ko zna da ne zna najvie zna.

Znati da zna ono to zna, i da ne zna ono to ne zna - eto ti najvieg znanja.

Leopardi Giacomo (1798 - 1837) Iskrenost samo onda moe da koristi ake se veto primenjuje, ili kad joj ljudi malo veruju zbog njene retkosti. Dobre i plemenite obino veoma mrze, jer su redovno iskreni nazivajui stvari njihovim pravim imenom. Kada su nekoga upitali ta je najree na svetu, odgovorio je: "Ono to pripada svima, a to je zdrav razum!" Odkada je nestalo heroizma na svetu, a umesto njega zavladao egoizam, pravo prijateljstvo, koje je kadro da se jedan prijatelj rtvuje za drugog, vrlo je teko ostvarivo sa osobama koje imaju nekih elja i interesa. ivot koji je u neprestanom radu zaista je najsreniji. Dua koja je tako obuzeta, ne misli na onu uroenu enju koja je nikad ne bi ostavila na miru. Velika je zabluda, u koju svaki dan upadaju ljudi, kad veruju da drugi nee odati njihovu tajnu. Smrt nije zlo, jer oslobaa oveka od svih zala, i ujedno mu s dobrima odnosi i elje. Starost je najvee zlo jer liava oveka svih naslada ostavljajui mu prohteve. Ona mu donosi sve boli. Pa ipak se ljudi boje smrti, a eznu za starou. Ljudi su samo onda smeni kad ele da se ine ili da budu ono to nisu. Potovanje je nalik na cvet koji - kad ga jednom pogazo ili kad uvene - vie nikad ne dobija preanju sveinu. Zapravo nije tano kada se kae da je dosada opte zlo. Opte zlo je kada je ovek besposlen ili, da se bolje izrazimo, kada dangubi. Tada ne doivljava dosadu u obliku ame, a takva je vrsta dosade svojstvena onima u kojih duh neto znai. Zanimljivo je da se jednostavno ponaaju gotovo svi ljudi koji mnogo vrede. Uz to je zanimljivo da se jednostavno ponaanje smatra znakom male vrednosti. Ljubav, ljubav te je napustila, ta poslednja obmana naeg ivota. Koliko vie vodimo rauna o vremenu, toliko vie oajavamo to ga nemamo dovoljno, ali koliko ga vie nerazumno troimo, toliko se ini da ga imamo na pretek.

Lessing Gotthold Ephraim (1729 - 1781) Znam da vatreni konj moe zajedno sa svojim jahaem slomiti vrat upravo na onoj strmini kojom oprezan magarac prolazi bez ikakvih problema. Ogovara li me iza lea? Tome se ba neu alostiti. Hvali li me u lice? To ti neu zaboraviti. Ako je savet neke budale sluajno dobar, neka ga u delo sprovede pametan ovek. Izgubljeno je samo ono ega se odrekne. Iz knjiga steeno bogastvo tuih iskustava zove se uenost. Sopstveno iskustvo je mudrost. I najmanji kapital ovog drugog vie je vredan nego milioni onih prvih. Najvee udo je to nam istinska, prava uda mogu postati tako svakodnevna. ovek se brzo zasiti i dobra i najboljeg, ako ono postane svakodnevno. Ne veruj prijatelju bez mana, ljubi devojku a ne anela. Ljubomora je vrsta zavisti, a zavist je mali, niski porok, koji ne poznaje drugo zadovoljenje nego potpuno unitenje svog predmeta. Malo bi se toga na svetu zapoelo da se uvek gledalo samo na kraj. Kakva korist to prijatelj plae zajedno sa mnom? Nikakva, do one da se u njemu vidim dvostruko bednim. Zasto ne slikamo neposredno ocima? Koliko se toga gubi na dugom putu od oka preko ruke do kista. Ko zbog nekih stvari ne izgubi pamet, taj je i nema. Rijec slucaj je psovka; nista pod suncem nije slucaj. Ko ne zeli da ista od mene primi, iako mu je to potrebno i premda to imam, taj ne zeli ni meni da ista dadne, iako je to meni potrebno i premda on to ima.

Lincoln Abraham (1809 - 1865)

Bolje je utati i biti smatran budalom nego progovoriti i odstraniti svaku sumnju. Svet nikada nije imao dobro definisanu re sloboda. Dogme mirne prolosti nedovoljne su za burnu sadanjost. Ne znam ko je bio moj deda. Vie sam zabrinut ta ce biti njegov unuk. ta je to konzervativizam? Nije li to odanost starom i isprobanom protiv novog i neisprobanog. Malo ljudi se moe podstai da rade jedino za potomstvo. Potomstvo nije nita uinilo za nas. Ujed se ne lei ubijanjem psa.

Luther Martin (1483 - 1546) Ko ne voli vino, ene i pesmu, ostaje budala itavog ivota. Svet uvek kritikuje ono sto bi valjalo hvaliti, a hvali ono to bi trebalo kritikovati. Dunost i obeleje dobrog govornika jeste to da prestane govoriti kad bismo ga najradije sluali. Ko nema novaca, ne pomae mu to je poboan. Svetenici bi se morali moliti, a ne vladati. Neka niko ne smatra svojim vernim prijateljem oveka s kojim nije pojeo mrvicu soli. Mladost je kao most. On se ne da zadrati, ve mora provreti i prekipeti. Nita se ne zaboravlja sporije od uvrede, a nita bre od dobroinstva. Prava poniznost nikad ne zna da je ponizna; kad bi to znala, bila bi ohola. Svet je nalik na pijanog saljaka: dignemo li ga u sedlo na jednoj strani, izvrnue se na drugoj. Kada bi se bog razljutio i sa sveta uklonio sve naunike, ljudi bi se pretvorili u zveri i divlje ivotinje. Tada ne bi bilo ni razumnosti, ni duha, ni prava, ve samo otimaine, krae, ubistava i tetoinstva. Draga keri, vladaj se prema svom muu tako da se obraduje kad na povratku kui ugleda krov kue.

Machiavelli Niccol (1469 - 1527) Kao to od nesposobnog i neiskusnog sudije ne moemo oekivati pravedne presude, tako se ne moe oekivati da narod koji je pun zabluda i neznanja bude, osim u retkim sluajevima, razuman ili pametan kada bira ili neto odluuje. Loi ljudi se uvek boje da ne bi drugi s njima postupali onako kako oni misle da zasluuju. Varljiv je ugled koji nasleujemo od roditelja i dedova, on brzo nestaje ako ga ne prati sopstvena vrlina. Svako vidi kako izgleda, ali ih malo zna ono to jesi. Onaj koji nepravedno vrea, taj prua drugima priliku da ga opravdano vreaju. Dobar ministar mora umreti tako da bude bogatiji dobrim glasom nego blagom. U vreme nesrea obino stavljamo na iskuenje vernost prijatelja. Zato ja drim, ali ne posmatrajui stvari s vaeg gledita u kome ima razboritosti, nego iz drugih razloga, da po postupcima moramo prosuivati cilj zbog kojeg su uinjeni, a ne sredstva kojima se postiu. Znaajna stvar je na ovom svetu upoznati samog sebe, te znati odmeriti snagu svoga duha i svoga poloaja. Nikad nije bilo razumno dovesti neprijatelja na rub oaja.

Mantegazza Paolo (1831 - 1910) Radost nad svim radostima, zanos nad svi zanosima, pijanstvo nad svim pijanstvima, biser nad svim biserima, blago nad svim blagom, beskrajnost nad svim beskrajnostima - to je ljubav. Od stotinu bolesti pedeset ih je nastalo naom grekom, etrdeset iz neznanja. Bolje je biti dobar nego biti mudar, nego biti bogat, nego biti srean. To je najsigurnija srea. estit ovek ne uiva sam u svojim delima, nego oko sebe iri atmosferu sree koju udiu svi oni koji ga okruuju.

Ljubav bez potovanja je greh, to je greh koji raa druge grehe. Nikad nemoj lagati, a u najteim sluajevima naui da uti. Ljubav je najbolja zatitnica u braku, a uzajamno potovanje je najpouzdaniji prijatelj. Mi rado sluamo kojekakve dobre poruke, ali jo mnogo radije klevete i poruge. Znanje je vrlina koja ujedinjuje dve najlepe ljudske osobine: pravednost i mo. Uivanje je akord harmonije ili melodije koji nastaje iz udruivanja due i tela.

Marks Karl (1818 - 1883) Jedina misao despotizma jeste preziranje oveka, oduzimanje oveku ovenost; i ta misao ima pred mnogim drugim mislima tu prednost to je ujedno i injenica. Despotizam vidi oveka uvek lienog dostojanstva. Ljudi se utapaju u glibu prostog ivota pred njegovim oima i za njega samog. Religija je samo iluzorno sunce koje se kree oko oveka dotle dok se on ne kree oko sebe samog. Demokratija je reena zagonetka svih ustava. Religija je uzdah ucveljenog bia, dua sveta bez srca, kao i duh prilika bez duha. Ona je opijum naroda. Ako prilike ine oveka, onda valja prilike uiniti ljudskima. Bez suprotnosti nema napretka: to je zakon koji je civilizacija dosada sledila. Tajna je opti duh birokratije. Kao to veroispovest ne stvara oveka, nego ovek veroispovest, tako i ustav ne stvara narod, nego narod ustav.

Ivan Mazuranic (1814 - 1890) U svakoj kapljici koju popije, u svakom zalogaju koji pojede, imade ivota i smrti. Samo to je smrt vjernija od ivota: svi e te ostaviti, svi e te zaboraviti, smrt nee.

Nije visok, tko na visu stoji, Nit' je velik, tko se velik rodi, Ve je visok, tko u nizu stoji I visinom nadmaa visine, A velik je, tko se malen rodi, Al' kad pane, golem grob mu treba Krv vojakov uinila je voe glasovite. Oro gnijezdo vrh timora vije, Jer slobode u ravnici nije. Ja, istinu za rijet pravu, mnijem: slobode vrijedan nije tko svm sabljom spasit glavu od suanjstva ne umije. Nasilje i nenarav i nepravda la su, a sloboda i narav i pravda istina su. Ako gospoduje jedan, naravno da robuju svi ini. Jer je pravino da se poglavar ravna po narodu, a ne narod po poglavaru. U ovoj zemlji, ako je prodamo, nee kosti nae mirno poivati. Izmeu sluge i gospodara, roba i gospodina ne ima jednakosti, ne ima slobode, ne ima bratimstva. Ne ima blagoslova, nego proklestvo. Tko je nepravedan u kui svojoj, prirodno je, da mu se izvan kue ne vjeruje nita.

Molire Jan-Baptiste Poquelin (1622 - 1673) Ljudi su mi tako mrski da bi me ba ljutilo da me potuju i cene. to vie nekoga volimo, to manje treba da mu laskamo. Ko hoe da utopi svoga psa optui ga da je besan. Nita ne vredi poreklo kad covek nema vrline. Ljudska slabost je u tome da uvek hoe saznati ono to uopte ne eli da zna. Sve mane, kada su u modi, smatraju se vrlinama.

Kada hoete nekoga oponaati u svemu, oponaajte ono to je najbolje u njemu. Bolje je biti rogonja nego pokojnik. Ueni glupan gluplji je od glupana neznalice. Ipak je bolje biti oenjen - nego mrtav. Ljubavnik u kui gde ga srce vee, Gleda da poneim svakog obavee; ak i psu domaem eli da ugodi, Samo da teskoe lake prebrodi.

Montesquieu Charles - Luis de Secondat (1689 - 1755) Priznajem da su istorije pune pria o verskim ratovima. Ali pri tom treba imati jedino na umu: te ratove nije izazvalo mnotvo vera, ve nesnoljivost one vere koja je sebe smatrala vladajuom. Viam ljude koji se prepiru oko vere, a ovek bi rekao da se u isto vreme takmie ko e je se manje pridravati. Oni koji ele neto da nauce nikada nisu besposleni. Ako postoji bog, onda je preko potrebno da je pravedan, jer ako to ne bi bio, bio bi gori i nesavreniji od svih bia. Mogu te uveriti da nikada nije bilo nijedne kraljevine u kojoj je bilo toliko graanskih ratova kao u Hristovoj kraljevini. (tj. katolikoj crkvi) Treba oplakivati ljude kada se rode , a ne kad umru. Kad bismo hteli biti samo sretni, to bismo lako postigli. Ali mi elimo biti sreniji od drugih, a to je veoma teko, jer smatramo druge srenijima nego to jesu. Ono to je istina u jednom vremenu, u drugom vremenu je zabluda. ovek koji ima duha nikad ne nastoji da to pokae. Jer ko se gizda ukrasima koje uvek ima na sebi. Ko hoe upravljati ljudima, ne sme ih terati pred sobom, ve treba da ide za njima. Veina ljudi je sposobnija za velika dela nego za dobroinstva.

Ima veoma nesrenih ljudi koje niko ne tei: to su ljubomorni muevi; ima ih koje svi mrze: i to su ljubomorni muevi; ima ih koje svi preziru: to su takoe ljubomorni muevi.

Napoleon Bonaparte (1769 - 1821) Budala ima veliku prednost pred pametnim ovekom: uvek je zadovoljan samim sobom. Fanatizam moemo iskoreniti samo ako ga uspavamo. Ja znam, kad je to potrebno, skinuti lavlju kou da bih navukao kou lisice. Od uzvienog do smenog samo je jedan korak. Metak koji treba da me ubije jo nije izliven. Pratajui, ovek se uzdie iznad onih koji ga vreaju. Lepa ena se svia oima, dobra ena svia se srcu; jedna je dragulj, druga riznica. U revolucijama postoje dve vrste ljudi: oni koji ih diu i oni koji se njima koriste. Da bismo odrali svoju re, najbolje je da je nikada ne dajemo. Srce jednog dravnika treba da bude u glavi. Ko zna laskati, zna i klevetati. Smrt je san bez snova. Umetnost biti veoma sme, a u isto vreme veoma oprezan, umetnost je uspeha.

Nietzsche Friedrich (1844 - 1900) Predugo je u eni bio skriven rob i tiranin. Zato ena jo nije sposobna za prijateljstvo; ona poznaje samo ljubav. Ne nedostatak ljubavi, nego nedostatak prijateljstva stvara nesrene brakove. Najbolji nain da se svaki dan zapone dobro jeste da pri buenju mislite ne biste li tog dana barem jednog oveka mogli obradovati. Doao sam da vam pomognem, a vi se alite da ne elim sa vama da plaem.

Nevidljivim nitima najvre smo povezani. Mudar ne kanjava zato to je neko loe postupao, nego da loe ne bi postupio. Zaista, izmeu vere i prave nauke ne postoji srodstvo, ni prijateljstvo, pa ni samo neprijateljstvo; oni ive na razliitim zvezdama. Zbog prestupa se ne treba kajati, nego uiniti jedno dobro delo vie. Najtie rei donose buru. Misli koje dolaze neujnog koraka upravljaju svetom. Srcu punom hrabrosti i dobrote treba s vremena na vreme neto opasnosti, inae mu sjet postaje nesnosan. U ljubaznosti je mnogo prezira prema ljudima. Lake se neke strasti sasvim odrei, nego u njoj biti umeren. Zapoveda se onome koji sam sebe ne zna sluati. Ne veruj onima koji mnogo govore o svojoj pravednosti. ekati, biti strpljiv, to znai misliti. Nae mane su na najbolji uitelj.

Petar Petrovic Njego (1813 - 1851) au meda jot' niko ne popi, to je asom ui ne zagri; aa ui ite au meda, smijeane najlake se piju. e je zrno klicu zametnulo, onda neka i plodom poine. ud je enska smijena rabota! Ne zna ena ko je kakve vjere; stotinu e promijeniti vjerah da uini to joj srce udi. U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci.

Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tirjanin na slaba ovjeka; al' tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznanju prava, to je ljudska dunost najsvetija! Ko na brdo, ak' i malo, stoji vie vidi no onaj pod brdom... ud lisiija ne treba kurjaku! Laktom vjere glupost ojka mjeri, a ozbiljnost djelom i vrlinom. Strah ivotu kalja obraz esto. Budale su s oima slijepe koje vide, a zalud vide. Iz grmena velikoga lafu iza trudno nije: u velikim narodima geniju se gnj'ezdo vije.

Branislav Nui (1864 - 1938) Moe se radi suknje preskakati plot, ali se to, ni u kom sluaju, ne moe initi u suknji. Kad ima srce, ne moe da ima gae. Na pozornici se najpre digne zavesa pa se tada odigrava drama. U ivotu to drugaije biva: najpre se odigra drama pa se onda podigne zavesa. Ljubav je jedna vrsta pijanstva. Kad ovek prevali prvu i drugu au, otvori mu se apetit i javi e, i onda sruuje au za aom. Prva ljubav je opasna samo kad je ujedno i posledna. Mudrost je ljudska esto zbir ljudskih ludosti. Znanje ima granica, dok ih neznanje nema. Brak je knjiga koja se rado ita u prvom izdanju, ree u drugom, kad zastari postane klasina, onda gubi svaku vrednost. Brak je preporueno pismo, obino pogreno adresovano, koje je interesantno samo dok je zatvoreno.

Brak je jedna od retkih istorijskih pojava kod koje se osvaja potinjava pobeenom. Istina je esto puta nepostojanija od zablude. Sufleri na pozornici esto spasavaju situaciju, u ivotu je uvek upropauju. Pravda je esto puta tea ljudima od nepravde. Sloboda je esto fraza, a tiranija uvek istina. Srea je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.

Pascal Blaise (1623 - 1662) Kad bi svi ljudi znali to jedni o drugima govore, na svietu ne bi bilo ni etvorice prijatelja. Radoznalost je samo tatina; ponajee elimo saznati neto samo zato da bismo o tome govorili. Ima ljudi koji lau samo zato da bi lagali. ovek koji voli jedino samoga sebe nita ne mrzi toliko koliko da bude sam. Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grenicima, a s druge gresnici koji se smatraju pravednicima. Kudikamo je bolje znati o svakoj stvari poneto nego o jednoj sve. Da je Kleopatrin nos bio krai, sasvim bi drugaije bilo lice sveta. Pravda bez moi je bespomona; mo bez pravde je tiranska. Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje. ovek je roen za zadovoljstvo: on ga osea i za njega mu nisu potrebni drugi dokazi.

Johann Heinrich Pestalozzi (1746 - 1827) to u oveku pravdanje vie raste, to je ree u pravu, tj. to se ree njegove izjave i tvrdnje poklapaju sa istinom.

Svet je pun upotrebljivih ljudi, ali oskudeva takvima koji bi upotrebljiva oveka stavili na pravo mesto. Nesreu valja napasti rukama i nogama, a ne ustima. Dela ue oveka, dela ga i tee. Od hiljadu prolenih cvetova sazreva jedva jedan do ploda u jeseni, a od hiljadu ljubavnih zagrljaja jedva i jedan do srdanog prijateljstva koje umiruje. Zabluda i nepravda kraljeva sahranjuju se zajedno sa njima, ali nepravda zakonodavaca traje iz narataja u narataj. Svako delo koje nije osnovano na ljubavi nosi u sebi zametak smrti i ide u susret svojoj propasti. Zemlja je raj ako se trai mir, ini pravo i eli malo. Srean je ovek onaj koji nije kriv zbog siromatva svojih blinjih.

Sndor Petfi (1823 - 1849) ovek je esto samo zato dobar to nema prilike da bude zao. Izdati izdajicu nije izdaja. Pre bih se mogao sprijateljiti sa onim koji mi je u nastupu strasti uinio hiljadu zala, nego sa hladnim ovekom koji bi mi uinio hiljadu dobara. Sluajnost je nezvani, ali esto veoma dragi gost. Gde je vera gospodar, tamo je razum sluga ija je dunost da uti. Kraljevi nam i tako nikada ne daju nita, od njih ono to hoemo - moramo uzeti. Lep je i veliki poziv kraljeva. Oni su sunca zemlje. Dunos im je da obasjavaju i greju. Mnogi zaboravljaju ovo drugo i zadovoljavaju se prvim. Moete li oekivati pravednost prema sebi, kada niste pravedni prema drugima. Popularnost je vrletna stena na vrh koje ne uzdiu oveka da bi gore u visinama vladao, ve da ga strovale. Narodu treba zabava. Meni sudbina uvek daje kaiku onda kada nemam supe, i obratno.

Teko onom velikom oveku kojem se moemo samo diviti, ali ga ne moemo voleti. Ljubav je vena kao bog, divljenje prolazno kao svet. Priznajem, vie poverenja imam u obraenog grenika nego u onoga koji nikada nije pogreio.

Pisarev Dmitrij Ivanovi (1840 - 1868) Ljudi pametni i energini bore se do kraja, a ljudi glupi i beskorisni pokoravaju se bez ikakve borbe svim sitnim sluajnostima svog besmislenog postojanja. to ovek jae ljubi, to je njegov poloaj neugodniji i to sigurnije moe raunati s potpunim neuspehom. Veoma je malo ljudi, i to su zaista samo najbolji, koji su sposobni da jednostavno i otvoreno kau: "Ne znam." Najgluplji ovek ipak je pametniji i privlaniji od najpametnijeg majmuna. Kome je ao da se rastane sa prolou, tome ne vredi ni da pokua da gleda u bolju i svetliju budunost. Kada je ovek zaljubljen u neku ideju, vrlo ga je teko uveriti u njenu neosnovanost. Gde nema sarkazma, tamo nema ni prave ljubavi prema oveanstvu. Kada ovek sve odluno porie, to znai da on ne porie nita i ak da niti ita zna niti ita razume. Znanje, samo znanje ini oveka slobodnim i velikim. Na temelju potpuno istih istorijskih spomenika dva razliita oveka napisae dve istorije sasvim razliite vrednosti. Slabii, ako su postavljeni visoko, lako postaju zlotvori.

Plutarh (46 - 125) Lepota proivljenog ivota je prava mera, a ne duina njegovog trajanja. Kad su prijatelji nekog Rimljanina prekoravali to je svoju lepu, bogatu i estitu suprugu zanemario, pokazao im je svoje nove sandale i rekao: - Zar i to nije novo i lepo, ali niko ne zna kako me obe sandale tite!

Ono to je istinito u stvari i prema delu, mada alosno zavrava, ipak se ne moe izmeniti. S druge strane, la koja obmanjuje, lake poputa, pa se onda alosno pretvara u radosno. Dogaa se da oni koji eznu za beskorisnim i trae samo ono to je suvino obino ne postignu ni ono to im je potrebno. Podnosimo greke svojih prijatelja, pa zato onda ne bismo podnosili i greke sopstvene dece. Uopte je potrebno da decu uvamo od drutva loih ljudi jer uvek neto od njihove zloe ostane u deijem srcu. Nije uvek dostojan da nam bude prijatelj onaj koji se namee da bude vrlo prisan. Neko je kazao da srea upravlja naim ivotom, a ne mudrost, a to znai da ljudsku sudbinu, kao to mudrac ree, ne vodi umna sposobnost nego puka sluajnost.

Pukin Aleksandar (1799 - 1837) to manje enu volimo, to joj se vie sviamo. Prezirati ljudski sud nije teko, prezirati sopstveni sud nemogue je. Ne prodaje se nadahnue, ali rukopis se moe prodati. Navika je s neba nam data: zamena je sree ona. ta je slava? - Sjajna zakrpa na tronoj odeci pesnika. Lukavost jo nije dokaz pameti. Ima glupana pa ak i ludaka koji su izvanredno lukavi. Blaen ko u mladosti bee mlad, blaen ko je na vreme sazreo. Obiaj je - despot meu ljudima. Zloinac i genije Iskljuuje se... itanje je najbolje uenje.

Rivarol Antoine Rivaroli (1753 - 1801)

Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju nita osim straha da ga ne izgube. Postoji samo jedan moral, kao to postoji samo jedna geometrija: te dve rei nemaju mnoinu. Istoriar i romanopisac meusobno razmenjuju istine, izmiljotine i lai. Jedan da bi oiveo ono to vie ne postoji, a drugi da bi uinio uverljivim ono to nikada nije ni postojalo. Biti pametan znai razlikovati istine koje treba rei od onih koje treba preutati. Ako je ovek dvadeset i etiri sata pre u pravu nego svi drugi, onda ga dvadeset i etiri sata smatraju ovekom koji nema zdrav razum. Politika je kao sfinga iz basne: prodire sve one koji ne ree njene zagonetke. Treba imati apetit siromaha da bi se uivalo u bogatstvu bogataa. Vojvoda moe jednu enu uiniti vojvotkinjom, ali pametan ovek ne moe je uiniti pametnom. Narod daje svoju naklonost, ali nikada svoje poverenje. Od deset osoba koje govore o nama devet nas ogovara, a esto ona jedina koja nas hvali ini to loe. Skroman ovek moe sve dobiti, a ohol sve izgubiti; jer skromnost uvek nailazi na velikodunost, a oholost na zavist. Na alost, postoje vrline koje mogu pokazivati samo bogatai. Nada je preduslov koji uzimamo na svoju sreu.

Rousseau Jean - Jacques (1712 - 1778) iveti - to ne znai disati, nego raditi. Uena ena je pravi bi za svoga mua, za svoju decu, svoje prijatelje, svoju poslugu i za itav svet. Sve uene devojke ostale bi devojke itavog ivota kad bi na zemlji iveli samo pametni mukarci. Jedna od najpotrebnijih sposobnosti predvianja jeste oseaj da se ne moe sve predvideti.

Ko najsporije obeava, uvek navjernije ispunjava svoje obeanje. Unositi tajnost u neki in, prvi je korak prema poroku. Zakoni su uvek korisni onima to imaju, a tetni onima koji nemaju nita. Psovke su argumenti onih koji nisu u pravu. Ako razum ini oveka, oseaj ga vodi. Plodovi pripadaju svima, a zemlja nije niija. Manje uivamo u onome to smo postigli nego u onome emu se nadamo. Kad bi nam neko ponudio besmrtnost na zemlji, ko bi hteo primiti taj alosni poklon. ovek je roen slobodan , a svuda je u okovima.

Saadi Musrif - ed - Din (1200 - 1291) alio sam se da nemam cipele. Prolazei ispred vrata damije u Damasku, videh oveka bez nogu. Prestao sam se aliti i mrmljati na sudbinu. Polovina ivota dana nam je za uivanje, a druga polovina - da svoje grehe okajemo. Onaj koji ne zna svoju ljutnju obuzdati esto oprata krivcima. Onaj koji poseduje znanje i mudrost govori samo onda kada svi oko njega ute. Ako neistina ima dobru svrhu, esto je vrednija od same istine. I drugi e se otvoriti tebi ako se ti njima otvori, i drugi e se zatvoriti tebi ako se ti njima zatvori. Niko tako ne pokazuje svoje neznanje kao onaj ko poinje da govori pre nego to drugi zavri. Ko daje vlast srcu, zaboravlja glas razuma. Onome koji je jednom vladao nad drugima nesnosna je vlast svakog drugoga nad njim. Ko smrt eka, taj e otkriti sve to mu je na srcu. Licemer e drei pred sobom zavesu umiljenosti meu svima primetiti samo sebe.

e srca ne moe se ugasiti gutljajem vode.

Jean - Paul Sartre (1905 - 1980) Postoje dve vrste siromaha: jedni sirotuju zajedno, a drugi se zlopate sami. Jedino su oni pravi istinski siromasi, a ovi drugi su samo zlosreni bogatai. Mrnja i slabost, nasilje, smrt, nezadovoljstvo - sve to potie jedino od oveka. U zlo se veruje tek naknadno. Nema tog dostojanstva koje se ne bi otopilo u boli. Za Dobro se treba boriti kao vojnik, a koji vojnik moe sam dobiti rat? Razaranja koja se vre nasumice samo oslabljuju slabe, obogauju bogatae, a mone ine jo monijima. Dovoljno je da samo jedan ovek zamrzi drugog, pa da mrnja malo pomalo osvoji itav svet. Skromnost je vrlina mlakonja. Nita nas ne moe uveriti da je knjievnost besmrtna. Svet moe sasvim dobro postojati i bez knjievnosti. A jo lake moe biti i bez oveka. Nasilje je od koristi samo onima koji nemaju ta da izgube. Kad bogatai ratuju, siromasni umiru. Pakao - to su drugi! Kad se neka pobeda detaljno opie, prestaje da se razlikuje od poraza. Siromasi ne moraju da budu poroci: mogu da umru na samo dva naina. Oni koji se pomire sa sudbinom - umiru od gladi, a oni koji se ne pomire - bivaju obeeni. Ve kad ti je dvanaest godina, zna hoe li se pomiriti sa sudbinom ili nee.

Schiller Friedrich (1759 - 1805) Iz rei nekog oveka moe se, istina, saznati kakvim on eli da ga smatraju, ali to to on zaista jeste, moramo nastojati pogoditi iz mimike to prati njegove rei i crta lica, dakle pokreta koje on ne eli.

Duh je taj koji sebi gradi telo. Bedan je i skuen ideal pisati samo za jednu naciju... Svet je tesan, a um prostran. Misli ive lako jedna pokraj druge, ali se stvari u prostoru bolno sudaraju. U oveku nije nita krhkije od njegove skromnosti i dobronamernosti. Kada mrzim, oduzimam sebi neto; kada volim, postajem bogatiji za ono to volim. Pratanje je ponovno nalaenje otuene svojine - mizantropija produeno samoubistvo; egoizam najvea beda jednog stvorenja. Blago tebi ako ti razum uvek u srcu prebiva. Najlepi snovi o slobodi sanjaju se u tamnici. Srenim nazivam onoga koji, da bi uivao, ne mora initi nepravdu, a da postupa pravedno, ne mora se odricati. Nesrea je to ljudi dobrog srca tako rado odlaze u drugu krajnost, ako neki nedostojni karakteri iznevere njihova miljenja. Kada bi svaki ovek voleo sve ljude, tada bi svaki pojedinano posedovao svet. Nita drugo, nego delovanje prema odreenom cilju jeste ono to ini ivot podnoljivim. Ljude peca zlatom, enama i krunama. Sitne su i uske due oni koji tako rado svaki zaslueni jad obeleavaju imenom neumoljive sudbine.

Schopenhauer Artur (1788 - 1860) Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona dravnim merama uvede ili uvrsti. Lekar vidi oveka u svoj njegovoj slabosti, advokat u svoj njegovoj zloi a svetenik u svoj njegovoj gluposti. Ko je pametan, taj e u razgovoru manje misliti na ono o emu govori, a vie na onoga s kim razgovara. Ako tako bude inio, moe biti uveren da nee rei nita zbog ega bi se kasnije mogao kajati.

Divljaci se uzajamno prodiru, a pitomi se uzajamno varaju. Najvea od svih ludosti je rtvovati svoje zdravlje, ma zata to bilo: zbog sticanja imovine, zbog napredovanja na poslu, zbog nauke, zbog slave, a da o slasti i kratkotrajnim uicima i ne govorimo; tavie, zdravlju valja sve podrediti. Oeniti se znai svoja prava prepoloviti, a obaveze duplirati. Zahtevati da neko pamti sve to je ikad proitao, bilo bi isto to i zahtevati da sve ono to je ikad pojeo jo uvek nosi u sebi. Od ovoga je ivio telesno, a od onoga duevno i tako je postao ono to jeste. Najsigurniji nain da ne postane vrlo nesrean je taj da ne zahteva da bude vrlo srean. Ma kako vrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim poteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i moda jo na svoje dete. Oprostiti i zaboraviti znai steena dragocena iskustva baciti kroz prozor. Ako se teki gresi okajavaju tek na onome svetu, neka se barem glupi okaju na ovome. Zato su obini ljudi tako drutveni i prilagodljivi? Zato to lake podnose druge nego sami sebe. Bogastvo je nalik na morsku vodu; to je vie pijemo, to smo edniji. Vere su kao kresnice: njima je, da bi svetlele, potreban mrak. Mladima bi glavni predmet uenja morao biti taj da naue podnositi samou: ona je naime izvor sree i duevnog mira. Sve nae nevolje dolaze odatle to ne moemo biti sami. "On je vrlo nedrutven", to gotovo ve znai: "On je ovek velikih sposobnosti" Sudbina mea karte, a mi igramo.

Mea Selimovi (1910 - 1982) Ne voli da bude na smetnji, ne voli da te ko krivo pogleda, ne voli da ti iko runu re kae. Kako onda misli da ivi. Dua moe esto da odri telo, ali telo duu nikad; ona posre i gubi se sama.

Ako bismo otpatili svaiju nesreu, ta bi bilo od nas? Najmanja mogunost da pogreim je ako budem utao. - ta bi ti savetovao oveku kome eli dobro? - Da se svojim miljenjem ne izdvaja meu ljudima s kojima ivi. Zato to e se onemoguiti pre nego to ita uini. - Drugi moj savet oveku kome elim dobro bio bi: ne govori uvek ono to misli. ... sve je mogue, sve je na dohvat ruke, samo se ovek ne sme predati. Teko je dok se ne odlui, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoe nesavladive. Ali kad se otkine od sebe neodlunog, kad pobedi svoju malodunost, otvore se pred tobom neslueni putevi, i svet vie nije skuen ni pun pretnji. Sve emer, sirotinja, glad, nesree... A zato je tako? Ne znam. Moda zato to smo po prirodi zli, to nas je bog obeleio. Ili to nas nesree neprestano prate, pa se bojimo glasnog smeha, bojimo se da emo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda udo to se uvijamo, krijemo, laemo, mislimo samo na dananji dan i samo na sebe, svoju sreu vidimo u tuoj nesrei. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni. Trebalo bi ubijati prolost sa svakim danom to se ugasi. Izbrisati je, da ne boli. Lake bi se podnosio dan to traje, ne bi se merio onim to vie ne postoji. Ovako se meaju utvare i ivot, pa nema ni istog seanja ni istog ivota. etrdeset mi je godina, runo doba: ovek je jo mlad da bi imao elja a ve star da ih ostvaruje. teta to nemam deset godina vie pa bi me starost uvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Smeno je moda , bio sam ovek sa onim od jue, i hou da budem ovek sa ovim od danas, drukijim, moda i suprotnim, ali me to ne buni, jer ovek je promena, a zlo je ako ne posluamo savest kad se javi. Niko nikome ne moe natovariti toliko muke na vrat koliko moe ovek sam sebi. Nikad ovek ne sme misliti da je siguran, ni da je umrlo to je prolo. Nije vano to ne inimo dobro, vano je da ne inimo zlo. Ko oprosti, on je najvei. Lepo je oseanje ponosa, brani nas od kajanja. Nekad i sad to su dva oveka.

Ali ponekad, ne tako esto, kad mi se zgadi la, onda govorim istinu. Crno je, u tekom vremenu ivimo, a ivimo jadno i sramotno. Uteha je samo to e oni koji budu posle nas iveli, preturiti preko glave jo tea vremena, i pominjati nae dane kao srene. Lako e se sporazumeti dva oveka koji misle. Kud vojska proe, trava ne nie, ali niu deca. Ljubav je valjda jedina stvar na svetu koju ne treba objanjavati ni traiti joj razlog. Od pamtiveka sinovi su nerazumniji od oeva, i razuma bi tako sasvim nestalo, ali sreom, sinovi postanu razumni im postanu oevi. Nemojte nikad rei da ste sreli najglupljeg oveka; uvek se moe desiti da ga neko pretekne! Sve e proi. Ali, kakva je to uteha? Proi e i radost, proci e i ljubav, proi e i ivot. Zar je nada u tome da sve proe? Pretvorio sam se u oveka koji moli, a to je poslednje bie na zemlji. Ispod toga nema nita. Zaustavie te na svakom koraku, ogadice ti svaki pokuaj, ponudie ti bezbroj dokaza da je najbolje utati, mirovati, gledati iz prikrajka. Ono to nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo. ... nije teko kad biju, teko je kad eka. Gleda i eka, pa boli unapred. Boli i posle, ali je to lake. ovek je nepopravljiv, i najee lae sam sebe. Mu koji eli sebi dobro, posluae ono to mu ena kae. Svakome u priznati pravo da me prevari, osim prijatelju. Neprijateljstvo obavezuje kao i prijateljstvo.

Seneka (4 pr. n. e. - 65) Ne bojimo se smrti, nego razmiljanja o smrti. Koliko god sam puta zaao meu ljude uvek sam osetio da sam poneto izgubio od svoje linosti. Zloba sama ispije najvei deo svog otrova.

Oprataj uvek drugome, ali sebi nikad. Nemoj dozvoliti jeziku da grmi ako ti snaga apue. Nigde nije ko je svugde. Porok ne stvara vreme, nego ovek. Niko nije sluajno dobar; vrlinu treba nauiti. Uvek imam slobodnog vremena kao to ga imaju svi ljudi kad to hoe. Sudbina vodi one koji hoe, a vue one koji nee. Niko ti nee zavideti, bude li znao u samom sebi otkriti radost. Novac te nee uiniti boanstvom jer ono nema novaca. Nakazno telo ne unakazuje duh, ali lepota due krasi telo. ta je lepe nego ako si svojoj eni toliko drag da si zbog toga i samom sebi miliji.

William Shakespeare (1564 - 1616) I avo moe citirati Sveto pismo za svoje potrebe. Jednako su bolesni oni koji u sebe previe trpaju kao i oni koji u oskudici gladuju. Bio ist kao led i beo kao sneg, ipak nee izbei kleveti. Poten biti, kakav je sada svet, znai biti izabran meu deset hiljada ljudi. U nevolji ne gleda s kim e u postelju lei. Smem sve ono to dolikuje oveku; Ko sme vie od toga, nije ovek. Znamo ta jesmo ali ne znamo ta moemo biti. Ko silno ljubi, silan starah ga mori; A strah kad raste, jae ljubav gori. Gde ljubav vlada, ljuta ljubomora straom ljubavi sebe naziva. Mnogo je bolje plakati od radosti nego se radovati tuem plau.

Ime nije nita! Rua bi lepo mirisala i drugim imenom. Savetovati ljudi umeju I uteno govoriti o jadima Dok ih sami ne osete. Bolje tri sata prerano nego minut prekasno. Od novog jada stari bol e proi.

Shaw George Bernard (1856 - 1950) Kad ovek eli da ubije tigra, on to naziva sportom; kad tigar eli njega da ubije, on to naziva okrutnou. Lepoj eni su potrebni i takvi prijatelji koji nisu sa njom u prijateljstvu. Mukarac treba da zna svoju enu da voli a da zbog nje ne bude drugima na ruglo i smeh. Zli su ljudi oni koji ne znaju za ljubav i zato ne znaju ni za stid. Ti imaju snage da trae ljubav jer je ne trebaju, imaju hrabrosti da je nude jer nemaju ta da daju. Nikad ne odoli iskuenju: probaj sve, a vrsto zadri ono to je dobro. Tajna nezadovoljstva je u dosadi. Imate vremena da razmiljate o tome da li ste sreni ili niste. Lek je da se bavite neim. Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani. Ne moete nauiti klizati a da ne budete smijeni... ivotni led je klizak. ta e rei istorija? Istorija e, gospodine, lagati kao obino. Opasno je da budete iskreni ako niste i glupi. ovek koji slua razum jeste izgubljen: razum sputava sve one iji duh nije dovoljno snaan da mu se odupre. ...neka ti oeve ludorije budu opomena, a ne izgovor za tvoje. Dom je zatvor za devojku a radionica za enu. Teko je, ako ne i nemogue, za veinu ljudi da misle drugaije nego u stilu svog vremena.

Potrudite se da dobijete ono to volite, jer e vas inae prisiliti da volite ono to dobijete. Nijednu tajnu neete bolje sauvati od one koju svako nagaa.

Robert Louis Stevenson (1850-1894) Brak je kao i ovaj ivot - to je bojno polje, a ne krevet od rua. Pustite bilo kog oveka da puno govori i on e stei vernike. Pokaite mi mladog oveka koji ima dovoljno pameti da od sebe napravi budalu. Nema dunosti koju toliko podcenjujemo koliko dunost da budemo sreni. Najgroznije lai esto su izreene utanjem. Stari ili mladi, svi smo mi na naem poslednjem krstarenju. Mrzim cinizam mnogo vie nego avola; osim ako oni moda nisu jedno te isto. S vremenom poinjemo voleti stvari koje smo nekada mrzeli i mrzeti one koje smo nekada voleli. Bolje je putovati pun nade nego doputovati. Bolje je biti budala nego mrtav. Kada bi se ljudi enili samo onda kada su zaljubljeni, veina bi umirala neoenjena. Svi ive od nekvake prodaje.

Swift Jonathan (1667 - 1745) Razlog to je tako malo srenih brakova jeste u tome to mlade dame troe vreme u pravljenju mree a ne kaveza. Volimo se, jer su nam slabosti iste. Nijedan mudar ovek nije nikad poeleo da bude mlai. Nikad se ne udim to vidim ljude zle, ali se esto udim to ih ne vidim da se stide.

Mi upravo imamo dovoljno religija da bismo se mrzeli, ali ne dovoljno da bismo voleli jedan drugoga. Najbolji lekari na svetu su doktor Dijeta, doktor Mir i doktor Veseljak Malo ih je sposobno da blistaju u drutvu, ali u svaijoj moi je da bude prijatan Nita na ovom svetu nije stalno osim nestalnosti. Niko nije tako slep kao oni koji nee da vide. Satira je vrsta stakla u kojem posmatrai ponajee opaze svaije lice samo ne svoje. Obeanja i kora od pite napravljeni su da se prelome. Svako eli da dugo ivi, ali niko ne eli da bude star.

Tagore Rabindranath (1861 - 1941) Nijedan narod ne moe se spasiti sam odvajajui se od drugih. Ili se spasavajmo zajedno, ili zajedno propadnimo. Ako zatvorite vrata svim manama, i istina e ostati napolju. Izai iz granica nae senzibilnosti i nae mentalne predstave te postii beskrajnu slobodu, takvo je znaenje besmrtnosti. Nesavrsenstvo nije negacija savrenstva; konanost ne porie beskonanost. To se samo celina iskazuje u delovima, to se beskraj otkriva u granicama. Civilizaciju ne smemo suditi i ceniti na temelju toga koliku je mo ostvarila, ve po tome koliko je u svojim zakonima i delima izrazila ljubav prema oveku. Do istine moemo doi samo onda ako nam je data sloboda da greimo. Nita lake nego u ime spoljne slobode unititi unutranju slobodu oveka. Samo ono to inimo iz ljubavi inimo slobodno, pa ma koliko patnje iz toga proizalo... Cvet sa tugom gubi latice, ali umesto njih s radou oekuje plod. Mali pupoljak rastvara latice govorei: "O dragi svete, nemoj uvenuti!" Reka moe postati more, ali ona nee moi nikada postii da more bude do nje same.

ovek je od oruja uinio svog boga. I kad oruje pobedi, ovek ce ostati poraen.

Tarchetti Iginio (1841 - 1869) Pla nije znak slabosti, a kad izbije, onda je slatka slabost, slatka i divna slabost koja ne poniava jakog oveka. Samo je majka ona koja daje boanski znaaj eni. Ljubav nas ui da naroito zavolimo samou, a ova je druenje s nama samima. Velike stvari su uvek krajnosti; jake due ili oboavaju ili mrze. Strah tj. oekivanje nekakve nesree, vee je zlo od onoga ega se bojimo i to oekujemo. Drutveni ivot je borba koja malo - pomalo doteruje narav ljudi sve dok se potpuno ne preobraze njihovi karakteri. Re, ta slika misli, moe samo izraziti opta i obine strasti, ona nam daje profile, ali ni svetlo ni senke; ona ne ume prikazati ni dubine ni ono to sti, pa ni velike radosti, kao ni veliki bol. Vrlina ne cveta, ali plodove raa. Postoji vrlo lepo dobroinstvo koje svaki ovek moe uiniti svome blinjem, a ipak se retko ini: da se uzdri da o drugima govori zlo. Sumnjienje nije odlika uzvienih dua, nego ogranienih i oholih umova.

Nikola Tesla ( 1856 - 1943) Kad bi Edison morao nai iglu u plastu sena, znam da bi kao pela skidao slamku po slamku, sve dok ne bi naiao na iglu. Gledao sam ga vrlo esto na slinim poslovima, znajui da bi, koristei se teorijskim znanjem i sa malo raunanja, obim posla koji obavlja bio manji za 90 posto. Ne mislim da bi pronalaza trebao da se zeni, zato to je takve prirode da se mora posvetiti poslu u potpunosti; bude li se posvetio eni koju voli, onda e njoj dati sve to ima, ali e zato napustiti svoj posao. Mislim da ne moete nabrojati mnogo izuma oenjenih ljudi. Veliki industrijalci hoe da radim za njih. Ali ja ne elim da radim sa tuim novcem i budem zavisan.

Uvek sam mislio da ena ima one suptilne umne i duevne osobine koje su je inile nadmonijom u odnosu na mukarca... Ali, senzibilna ena koju oboavam je sada nestala i ustupila mesto eni koja misli da je njen najvei cilj da to vie lii na mukarca - u odevanju, glasu i delu... Svet je iskusio mnoge tragedije, ali, po meni, najvea tragedija je sadanja ekonomska situacija koja je enu okrenula protiv mukarca i one u mnogo sluajeva uspevaju da zauzmu njegovo mesto u poslu i industriji. Rastua tendencija ene da zaseni mukarca znak je propadanja civilizacije. Doi e vreme da, prelazei okean parobrodom, svakodnevno moete itati novine sa informacijama iz celog sveta... moi ete, uz pomo malog instrumenta i komadia ice zabodenog u zemlju, razgovarati sa prijateljima u drugom kraju sveta, sa istim takvim instrumentom. Po meni, privienja su bila deo refleksnog delovanja mozga, pod nekim izuzetnim uticajem. Definitivno se nije radilo o halucinacijama. Evo kako je to bilo: pretpostavimo da sam bio na sahrani ili nekom slinom dogaaju. Noima posle toga, kada se sve smiri, ive slike tih prizora bi se pojavljivale pred mojim oima i ostajale, uprkos svim naporima koje sam inio da prestanu. Nekad bi ostajale u prostoru, ak i nakon to bih ja, maui, rukama prolazio kroz njih. Razgovarao sam sa prijateljem i recitovao poeziju. U to vreme znao sam cele knjige napamet. Jedna od njih bila je Goetheov Faust. Recitovao sam jedan naroito inspirativan odlomak, i dok se sunce sputalo, pred oima mi se ukazao odgovor. Klekao sam i na zemlji tapom nacrtao dijagram, koji u est godina kasnije pokazati pred Amerikim udruenjem elektroininjera. Slike koje su mi se prikazale bile su neobino otre, jasne i imale su vrstinu metala. Hodao sam brdom, pokuavajui da se sklonim od nadolazee kie. Nebo je bilo jako oblano, ali nije poela kia sve dok, u jednom trenutku, nije sevnulo i zagrmelo, a onda se sruio straan pljusak. Shvatio sam da su te dve pojave meusobno povezane, kao uzrok i posledica. Malo razmiljanja o tome navelo me na zakljuak da koliina kie koja pada uveliko zavisi i od elektrine energije. Kad bi mogli proizvesti elektrine efekte potrebnog kvaliteta, cela planeta i uslovi na njoj bi mogli biti izmenjeni. Mogli bi navodnjavati pustinje... zauzdati prirodu u ljudske svrhe. Delmonico (vlasnik restorana, op. pr.) snizava glas kada razgovara sa Teslom, kao to su bostonski taksisti imali obiaj sniziti glas kad razgovaraju sa Johnom L. Sullivanom (bokserski prvak sveta u tekoj kategoriji, op. pr.). Delmonico je novinaru kazao:" Taj Tesla moe sve. Jednu no smo ga naterali da s nama igra bilijar. Nije nikad igrao, ali nas je promatrao sa strane. Bio je veoma ljut kada je saznao da emo mu dati petnaest poena prednosti. Sve nas je porazio. Prouio je bilijar i pobedio nas za nekoliko minuta, bez obzira to mi igramo godinama.

Thoreau Henry David (1817 - 1862) Zato da se tako oajno urimo da uspemo, i u tako oajnim poduhvatima? Ako ovek ne ide u korak sa svojim drugovima, moda je to zato to uje drugaijeg bubnjara? Neka stupa po muzici koju uje, ma kakav bio njen takt i ma kako daleka bila. Nikad ne naoh druga koji bi bio tako drutven kao samoa. Samo nam onaj dan svane u kojem smo mi budni! Ima vie dana nego svitanja. to se mene tie vrlo lako bih mogao bez pote... U svom ivotu nisam pimio vie od jednog ili dva pisma vredna potarine. U ljubavi nema leka, ve valja jo vie ljubiti. Stvari se ne menjaju; mi se menjamo. Nikad nije kasno napustiti predrasude. Nita zemlju ne ini tako prostranom kao prijatelji u daljini; oni stvaraju geografske irine i geografske duine. Duboko se kajati znai ponovo iveti. Sve dobre stvari su jeftine: sve loe su jako skupe. Mi smo dvosekli maevi: svaki put kad otrimo svoju vrlinu, brusi se i na porok. Ako beda voli drutvo, ima ga dovoljno. Jezik prijateljstva nisu rei nego znaenja. Znati da znamo to znamo i da ne znamo to ne znamo pravo je znanje. Ne moemo bez svojih grehova; oni su glavni put nae vrline.

Tjechov Anton Pavlovic (1860 - 1904) ena moe postati prijatelj mukarcu samo ovim redom: prvo poznanica, zatim ljubavnica pa tek onda prijatelj. ast se ne moe oduzeti, ona se moe samo izgubiti. Ravnodunost je - paraliza due, prevremena smrt.

Kad nema pravog ivota, ovek ivi od fatamorgane. ...privlana je samo enidba iz ljubavi; oeniti se devojkom samo zato to je ona simpatina isto je to i kupiti nepotrebnu stvar samo zato to je lepa. U branom ivotu najvaniji raf je ljubav, polna privlanost, jedno telo, a sve drugo nesigurno je i dosadno ma kako smo pametno proraunali. Dakle, nije re o privlanoj devojci, nego o voljenoj. Treba svima verovati, inae se ne moe iveti. Ljudima koji nisu daroviti, a imaju pretenzije, nita drugo ne preostaje nego da poriu prave talente. Dobar ovek moe se postideti ak i pred psom. "Upoznaj samoga sebe" - divan je i koristan savet; teta je samo to se stari nisu setili da nam pokau kako da se okoristimo tim savetom. Nema i ne moe biti pravednog bogastva.

Lav Nikolajevi Tolstoj (1828 - 1910) Prestani da govori onog asa kada primeti da se sam uznemiruje ili pak onaj sa kojim govori. Neizreena re je zlato. Najbolji znak istine je jednostavnost i jasnoa, la je uvek zamrena, nakinurena i reita. U svakoj stvari je bolje malo ali dobro nego mnogo i loe. Isto je tako i u knjigama. Uzrok mnogim nesreama lei na dnu vinske ae. Sve misli koje imaju velike posledice uvek su jednostavne. Nikad ne sluajte one koje koji loe govore o drugima a dobro o vama. Ljudi se dele u dve vrste: jedni prvo misle a zatim govore i rade, drugi prvo govore i rade a tek zatim misle. Veina mukaraca trai od svojih ena vrline kojih se oni sami ne pridravaju. Govori samo o onome to ti je jasno, inae uti. Samo dva izvora ljudskih poroka su: lenost i praznoverje, i samo su dva dobroinitelja: rad i um.

Znanje je tek onda znanje kad je steeno naporom sopstvene misli, a ne pamenjem. Plaljiv prijatelj je straniji od neprijatelja, jer neprijatelja se boji, a u prijatelja se uzda. Ne verujte reima, ni svojim ni tuim; verujte samo delima i svojim i tuim. Ljudi su esto ponosni na istou svoje savesti samo zato to imaju kratku pamet. Gdje je sud, tamo je i nepravda. Najbolji talenti se gube u neradu. Vreme je da prestanemo ekati iznenadne darove ivota, sami treba da stvaramo ivot.

Tommaseo Niccol (1802 - 1874) Obiaje drugih naroda gledajte i potujte, bez da ih slepo sledite, ili slepo grdite. Braa njihova budite, a ne robovi. Loe metode ine da i dobre knjige i dobri uitelji postaju beskorisni. Brak je slian smrti, jer malo njih u njega stie spremni. Ni mali ni veliki, ni ovjek ni narod, niko ne vidi ta ga eka. Ueni ljudi ee nego siromasi gledaju na korist vie nego na dunost. Umetnost njihova ini se kao trgovina; sve misli njihove bojadiu se bojom novaca. Njihovo srce je esto u trbuhu, a pamet u kesi. Ne znajui gde zlo lei, ne moemo ga niti isterati ovek koji nije patio, ne zna ni opratati. Gnev zatamnjuje pamet, ali osvetljuje srce. Ko vam na nezgrapan nain iskazuje potovanje, taj vas ili prezire ili je spreman da vas prezire. Lepota uvek mukarcu i eni donosi vie bola nego radosti. Oekivanje uivanja katkada vie uznemiruje nego strah. Ne grei uvek onaj ko je gnevan; podlac se nikad ne zna razgneviti.

Ljubite istinu vie nego zlato, a brau vie nego ivot. Kad ena preesto izlazi iz kue, onda se uniti porodica. Ko se sme, ne moe da vie.

Turgenjev Ivan Sergejivic (1818 - 1883) Re sutra izmiljena je za neodlune ljude i za decu. Istina koja nije izreena u pravo vreme gora je od lai. La je isto tako iva kao i istina, ako ne jo vie. Jeste li primetili da ovek koji je neobino rastresen u krugu svojih podreenih nikada nije rastresen pred svojim pretpostavljenima. Postoje tri vrste egoista: egoisti koji sami ive i daju drugima da ive; egoisti koji sami ive ali ne daju drugima da ive; i na kraju, egoisti koji niti sami ive niti drugima daju da ive. ivot kakav bio da bio, bolji je od mate, kao to je zdravlje bolje od bolesti. Ljubavna pisma itaju obino samo dve osobe. Ve treoj osobi ona su nesnosna i smena. Ljubav ima svoje patnje za svako ivotno doba. Nevolja brzo stari. Suze su poput oluje; posle njih ovek je uvek mirniji. Postoje prilike u kojima je taktinost neumesna... gora od grubosti. Ljubav je jaa od smrti i od straha pred smru. Prve patnje, kao i prva ljubav, se ne ponavljaju. Dobro po naredbi - nije dobro. Beskorisno je oveku sa predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda. Ima osmeha gorih od suza. Neshvaeni ostaju samo oni ljudi koji ili sami ne znaju ta hoe, ili nisu vredni da budu shvaeni.

Twain Mark (1835 - 1910) Ako prihvati izgladnelog psa i nahrani ga, on te nee ujesti. To je glavna razlika izmeu psa i oveka. Sve to me zanima jeste da je ovek ljudsko bie. To mi je dovoljno; on ne moe biti nita gore. Istina je najdragocenija stvar koju imamo. Sluimo se njome tedljivo. Postoji nekoliko dobrih naina kako emo se odbraniti od iskuenja, ali najsigurniji je kukaviluk. Kad si ljut - broj do etiri, kad si jako ljut - psuj. Potrebni su ti i neprijatelj i prijatelj da te rane u srce; jedan da te klevee, a drugi da ti to javi. Dobro vaspitanje sastoji se u sakrivanju kako mnogo mislimo o sebi a kako malo o drugima. injenice ili ono to ljudi veruju da su injenice, divne su... Naoruajte se prvo injenicama, a zatim ih iskrivljujte kako vam drago. elja za prijateljstvom je tako slatke, postojane, pouzdane i izdrive prirode da e trajati itavog ivota ako se ne trai na pozajmicu novac. Postoje tri vrste lai: la, prokleta la i statistika. Budimo zahvalni budalama. Da ih nije bilo, mi ostali ne bismo uspeli. Lake je ostati izvan (opasnosti) nego se (iz nje) izvui.

Tin Ujevi (1891 - 1955) Kako da razumem ovo: ubiti se zbog jedne ene? A gde su sve ostale? Nikog pre roenja nisu pitali za koju zemlju e optirati. Mi se svi ponavljamo. Mi se svi prepisujemo. to je najgore, mi prepisujemo one koji su davno iveli pre nas. Niko nije nesrean bez svoje krivice.

Trbuh je neumoljivi despot i zapovednik. Prosak sa ulice nema obaveze da nas drugi put prepozna i pozdravi. ovek se moe obmanjivati prolou kao i budunou. Srcu ne treba verovati. Srcu ba najmanje. Umetnost nikada ne prima svet kako ga je nala, niti ga takvim ostavlja. Pesnikov zadatak je traenje. A sposobnost velikih pesnika nalaenje. Svako "ja" je jednako jednom "on" ili "ti", a svako "mi" ima isto toliko teine kao "vi" ili "oni". U carstvo duha nee nikad dospeti oni koji tvrde da su im ve sve istine poznate. Kniga nije hrana, ali je poslastica. Ljudi su dorasli da se obraunaju sa drugim ljudima, ali ne sa problemima... A slobodna ljubav? Ljubav nije slobodna, ona je ropstvo po definiciji. Biblioteke donose svetlost naem duhu i oduzimaju snagu naim oima. Sudbina genija je daleko tea nego sudbina mediokriteta.

Wilde Oscar (1854 - 1900) Postoji samo jedna zaista velika tragedija u ivotu ene. To je injenica da je njena prolost njin ljubavnik, a njena budunost njin mu. Iskustvo je samo ime kojim su ljudi nazvali svoje greke. Samo jedna stvar je gora od ogovaranja - ne biti ogovaran. Malo iskrenosti opasna je stvar, a mnogo sasvim kobno. Kad jednoj ljubavi doe kraj, slabii kukaju, energini smesta pronau novu ljubav, a pametni su je ve odavno imali u rezervi. Neprijateljima treba neprekidno opratati, jer je upravo to ono to ih najvie ljuti. Kad sam bio mlad, verovao sam da je novac najvanija svar u ivotu. Sad kad sam ostario - to znam.

Postoje mnoge stvari koje bismo odbacili kada se ne bismo bojali da e ih drugi pokupiti. Cinik je ovek koji svemu zna cenu, a niemu vrednost. Sa svakom enom razgovaraj kao da je voli, a sa svakim mukarcem kao da ti je dosadan. Jedini oblik laganja koji nije sasvim sraman jeste laganje zbog laganja. Pravi ivot nekog oveka je esto ivot kojim on ne ivi. Lepoti je kraj kada se pojavi intelektualni izraz. Intelekt rui harmoniju lica. Onog asa kad neko pone da misli, sav se pretvara u nos. Neugledne ene uvek su ljubomorne na svoje mueve, lepe to nisu nikada. Nezadovoljstvo je prvi korak ka napretku nekog oveka ili naroda. Kada se neko zaljubi, pone varati samomoga sebe, a zavrava varajui druge. Mukarci uvek ele da budu enina prva ljubav. ene su u tome prefinjenije: ele biti njihova poslednja ljubav. Pitanja nisu nikada indiskretna. Takvi su ponekad odgovori. Prava zagonetka sveta jeste ono to je vidljivo, a ne nevidljivo. ovek uvek treba biti zaljubljen. To je razlog zbog kojeg se ne sme eniti. Nema na svetu nieg poput vernosti udate ene. To je stvar o kojoj ni jedan oenjeni mukarac nita ne zna.

Francois - Marie Arouet de Voltaire (1694 - 1778) Ako nas je bog stvorio na svoju sliku i priliku, mi smo mu to dobro vratili. U ovoj zemlji je dobro ubiti s vremena na vreme ponekog generala da bi se ohrabrili drugi. Umreti za svoju zemlju, to je dunost vladara. Vreme izrie pravdu i stavlja sve stvari na svoje mesto. Kad je sve propalo, i izgubljena svaka nada, ivot postaje sramota, i smrt je dunost tada. Ljudi su, uglavnom, nalik na pse koji poinju da laju im izdaleka zauju lajanje drugih pasa.

Uvek sam iz dna due mrzeo porok nezahvalnosti: i kad bih morao biti zahvalan samom avolu, govorio bih sve najbolje o njegovim rogovima. Nije li politika zapravo samo vetina da se lae u pravi as. Ne znam ni kako mislim, ni kako ivim, ni kako oseam, ni kako postojim. Istorija je samo spisak zloina i nesrea. Ko oprata zloin, postaje u njemu sauesnik. Bog je stvorio ene samo zato da bi ukrotio mukarce. Sve veliine ovog sveta ne vrede koliko jedan dobar prijatelj. Rad nas oslobaa tri velika zla: dosade, poroka i oskudice. Kaete da narod postaje sve manje i manje poboan. To je zista neugodno jer emu emo se onda rugati. Primer popravlja mnogo bolje od prekora. Oholost malih sastoji se u tome da neprestano govore o sebi, oholost velikih pak u tome da o sebi ne govore nikada. Sve nevolje dolaze na krilima a odlaze epajui. Kad bog ne bi postojao, trebalo bi ga izmisliti. Bol je isto tako neizbena kao i smrt. Vera je pobeda teologije nad ljudskom slabou. Najbolja vladavina je ona u kojoj se ovek mora pokoravati samo zakonima. Velike boli su plod nae neobuzdane poude. Dosada je na najvei neprijatelj. ene su kao vetrokazi, prestanu se vrteti tek kad zaraju.

Anonimni Samo mali duhovi razlikuju tue i svoje. Velikoduan ovek vidi itav svet kao svoju porodicu.

oveku je dosueno trajanje od stotinu godina; polovina tog vremena prolazi u snu, polovina druge polovine otpada na detinjstvo i starost, a ostatak tavorimo u drutvu bolesti, patnje i rastanka. Kako da smrtnici nau radost u takvom ivotu to je nalik na penu morskih talasa. Umetnik ne gleda na stvari kakve one jesu, ve kakav je on sam. Ono to ljudi obino u molitvi trae od boga jeste: da dva i dva ne budu etiri. Diplomata je ovek koji je plaen da pokua da rei nevolje do kojih nikad ne bi dolo da nije bilo diplomata. Greh je kao i krepost: ne treba ga zlouptrebljavati. Kazniti u ljutnji ne znai kazniti nego osvetiti se. Mnogi oprataju uvrede, ali nikad niko nije oprostio prezir. Sve maeve na svetu Trebalo bi u metle preraditi, I pomesti sve nitkove Sa severa i juga. A zatim od metala napraviti plugove i preorati svu zemlju.
(Nepoznati korejski pjesnik)

Nikad se ne zna ko e da pobedi u ratu i ko e dobiti na lutriji. Mnotvo elja ometa cvrstvo oblikovanje nae sree. Moji prijatelji me preziru jer me vide oborenog na zemlji; ipak svi seku drvo od oborenog debla.