Elektrotehniki fakultet u Beogradu

Predrag Pejovi

PRINCIP RADA I PRIMENA OSCILOSKOPA - prirunik za rad u laboratoriji -

Beograd, 1999.

PREDGOVOR
Osciloskop nesumnjivo predstavlja najznaajniji indikatorski i merni instrument svake laboratorije za elektroniku. Mnotvo mogunosti koje osciloskop prua, izvanredna mogunost vizuelizacije i iroka oblast primene, uslovljavaju poznavanje rukovanja osciloskopom preduslovom za bilo kakav eksperimentalni rad u elektronici. Osposobljavanje studenata da samostalno uspeno rukuju osciloskopom je minimalni cilj svakog kursa elektrinih merenja. Obrazovanje inenjera elektrotehnike bez potpunog osposobljavanja za rukovanje osciloskopom je nepotpuno. Klasini udbenici elektrinih merenja osciloskop tretiraju prevashodno teorijski, a za niz za praksu znaajnih detalja upuuju na uputstva za dostupni osciloskop. Ova uputstva su studentima najee nedostupna. Uz to, razvojem osciloskopa je dolo do konvergencije komandi do gotovo standardnog skupa, ak i do skoro standardnog rasporeda komandi na kontrolnoj ploi. Zanimljivo je da moderni digitalni osciloskopi za niz komandi koje imaju i analogni osciloskopi koriste gotovo identina reenja. Stoga je postalo smisleno napisati prirunik za korienje osciloskopa koji bi imao optiju vanost od uputstva za upotrebu odreenog osciloskopa. U ovom priruniku su prvo prikazani principi rada osciloskopa, a zatim je naveden niz metoda za posmatranje talasnih oblika signala i razliita merenja na njima. Teorijska razmatranja su ilustrovana na primerima osciloskopa Tektronix 2205 i 2215A. Osnovna namena prirunika je da pomogne studentima u savladavanju rukovanja osciloskopom, koje se obino predaje u okviru kurseva elektrinih merenja, kao i da pomogne studentima u izradi laboratorijskih vebi iz elektronike. Autor se nada da e ovaj prirunik biti od koristi i svima ostalima koji manje ili vie uspeno koriste osciloskop. U Beogradu, 9.9.1999. godine, Autor

ii

SADRAJ
1. UVOD 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 3 3 9 10 14 19 25 27 29 29 30 31 32 33 34 35 37 39 41 44

2. PRINCIP RADA OSCILOSKOPA . KATODNA CEV

STRUKTURA OSCILOSKOPA .

POJAAVAI ULAZNIH SIGNALA SISTEM ZA SINHRONIZACIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SISTEM ZA HORIZONTALNO SKRETANJE . OSVRT NA DIGITALNE OSCILOSKOPE .

3. OSCILOSKOPSKE SONDE 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. 4.9.

4. MERENJA POMOU OSCILOSKOPA . GRADUACIJA EKRANA . MERENJE NAPONA . . MERENJE AMPLITUDE . SIGNALA . . . . .

MERENJE JEDNOSMERNE KOMPONENTE NAIZMENINIH MERENJE VREMENSKIH INTERVALA MERENJE PERIODE I FREKVENCIJE . SIGNALA . . . . . . . . . . . . . . . . . .

MERENJE TRAJANJA USPONSKE I SILAZNE IVICE DIGITALNIH MERENJE FAZNE RAZLIKE . . . . . . . . .

MERENJE FAZNE RAZLIKE PRIMENOM LISAUOVIH FIGURA . . .

5. PROBLEM SA MASOM LITERATURA .

iii

1. UVOD
Osciloskop je uz univerzalni instrument za merenje napona, struje i otpornosti najee korien merni instrument u elektronici. Osnovna namena mu je prikazivanje vremenskih oblika periodinih naponskih signala, ali se moe koristiti i za prikazivanje medjusobne zavisnosti dva naponska signala (merenje faze i uestanosti primenom Lizauovih figura, snimanje prenosne karakteristike nelinearnih rezistivnih kola, snimanje krive magneenja feromagnetskih materijala), kao i prikazivanje aperiodinih signala. Uz primenu odgovarajuih strujnih sondi koje konvertuju strujne signale u naponske, mogue je prikazivanje vremenskih oblika strujnih signala. Takoe, uz primenu odgovarajuih senzora koji konvertuju neelektrine fizike veliine u elektrini napon, mogue je vrtiti posmatranja i merenja na neelektrinim signalima. Osciloskop je instrument sa velikim mogunostima, a ujedno i osnovni instrument u elektronici. Uspeh u primeni osciloskopa mnogo vie nego kod drugih instrumenata zavisi od kvalifikovanosti operatera za njegovu svestranu i uspenu primenu. Viegodinja iskustva pokazuju da studenti najee nepotpuno ovladaju tehnikom primene ociloskopa tokom studija, a da potpunu rutinu i uvid u sve mogunosti osciloskopa steknu tek po zavretku studija, kroz praktian rad. Cilj ovog prirunika je da omogui studentima da se efikasno pripreme za rad u laboratoriji i potpuno ovladaju tehnikom primene osciloskopa kroz relativno mali broj laboratorijskih vebi. U priruniku su prikazani osnovni principi rada osciloskopa, ije je poznavanje neophodno za njegovu uspenu primenu, kao i opisi tehnika sinhronizacije osciloskopa i merenja pomou osciloskopa. Iskustvo pokazuje da je sinhronizacija osciloskopa jedan od prvih i najveih problema sa kojim se korisnici sreu tokom obuavanja za rad sa osciloskopom, pa je problemu sinhronizacije slike na osciloskopu posveena posebna panja. Poslednjih godina je dolo do drastinog pada cene i unapreenja performansi digitalnih osciloskopa, tako da oni ulaze u sve iru primenu na uestanostima do 100 MHz. Dananji digitalni osciloskopi imaju komande veoma sline komandama analognog osciloskopa, a pruaju i dodatne pogodnosti u oblasti lakog prenosa rezultata merenja na raunar, njihove dalje digitalne obrade, kao i niza automatizovanih merenja na posmatranom vremenskom dijagramu. Osim ovoga, noviji digitalni osciloskopi

Slika 1. Analogni osciloskop Tektronix 2215A. naputaju koncept katodne cevi kao indikatorskog sistema i prelaze na displej na bazi tenog kristala, ime se bitno smanjuju dimenzije i teina osciloskopa. Oigledno, i kod osciloskopa sve vie prodire koncepcija raunara kao mernog sistema, svodei merenje na senzorski deo koji vri konverziju posmatrane fizike veliine u elektrini napon ili struju, konverziju tog signala u digitalni oblik i njegovu naknadnu digitalnu obradu. U ovom priruniku e prvo biti obraeni analogni osciloskopi koji su jo uvek jako zastupljeni u laboratorijama i industriji i ije razumevanje je preduslov za uspenu primenu osciloskopa. Potom e biti analizirani digitalni osciloskopi sa naznakom njihovih dodatnih mogunosti u poreenju sa analognim osciloskopima. Prirunik je baziran na primeru dva osciloskopa firme Tektronix, jednog od najveih svetskih proizvoaa, na analognom osciloskopu Tektronix 2215A i digitalnom osciloskopu Tektronix TDS 210. Osciloskop Tektronix 2215A je prikazan na slici 1, na kojoj se vidi ekran osciloskopa na kome se prikazuju dijagrami posmatranih signala, komande osciloskopa i prikljuna mesta za osciloskopske sonde. Osciloskop je dvokanalni, to znai da omoguava istovremeno posmatranje dva nezavisna signala. 2

2. PRINCIP RADA OSCILOSKOPA 2.1. KATODNA CEV

Kod svih analognih i veeg broja digitalnih osciloskopa katodna cev (crt, cathode ray tube) je jedan od osnovnih elemenata. Namena katodne cevi je da se na njenom ekranu prikau dijagrami posmatranih signala. Analizu principa rada osciloskopa prikazanu u ovom priruniku zapoeemo ba od katodne cevi. Katodna cev se sastoji iz staklene posude (cevi) iz koje je evakuisan vazduh. Popreni presek cevi je prikazan na slici 2. Princip rada katodne cevi se zasniva na emisiji svetlosti sa fluorescentnog ekrana kada je pogoen snopom ubrzanih elektrona. Stoga se u katodnoj cevi nalazi izvor elektrona baziran na termoelektronskoj emisiji. Katoda, koja je izvor elektrona, zagreva se do usijanja grejnim vlaknom i usled intenzivnog termikog kretanja neki elektroni je naputaju. Tako se oko katode stvara oblak elektrona koji se ubrzavaju i fokusiraju sistemom anoda. Funkcija sistema anoda je da usmeri kretanje elektrona ka ekranu katodne cevi, da ih ubrza i da ih fokusira u uzak snop. Fokusiranje i ubrzavanje elektrona se vri na elektrostatikom principu. Regulacijom potencijala pojedinih anoda iz anodnog sistema moe se podeavati fokusiranost elektronskog mlaza na ekranu, kao i njegov intenzitet. Formirani elektronski mlaz se na putu ka ekranu kree kroz sistem za skretanje. Sistem za skretanje elektronskog mlaza je kod osciloskopa baziran na elektrostatikom principu, ime je omoguena dobra linearnost, mala potronja i veliki propusni opseg.

ploe za + vertikalno skretanje VY

ploe za horizontalno skretanje

+ katoda sistem anoda VX ekran

3 Slika 2. Katodna cev.

Sistem za skretanje elektronskog mlaza se sastoji iz dva para ploa, ploa za vertikalno skretanje mlaza (par od dve horizontalno postavljene ploe) i ploa za horizontalno skretanje mlaza (par od dve vertikalno postavljene ploe). Posmatrajmo par ploa za vertikalno skretanje elektronskog mlaza, prikazan na slici 3. Pretpostaviemo da je na ploe doveden napon VY i da je komponenta brzine kretanja elektrona usmerena ka ekranu osciloskopa po izlasku iz sistema anoda v Z . Pod dejstvom primenjenog napona u prostoru izmeu ploa je stvoreno elektrino polje intenziteta
r V E = Y , d

(1)

gde je d rastojanje izmeu ploa sistema za skretanje, oznaeno na slici 3. U analizi skretanja elektrona pod dejstvom elektrinog polja zanemariemo efekte krajeva. Na elektron koji se kree u elektrinom polju nastalom usled napona VY u prostoru izmeu ploa deluje sila
r r r dv F = me = q E , dt

(2)

gde je q = 1. 6 10 19 C elementarno naelektrisanje, a me je masa elektrona. Kako je sila koja deluje na elektron usmerena du vertikalne (y) ose, jednaina (2) se moe pisati u skalarnom obliku kao

VY

vZ r E

Slika 3. Ploe za vertikalno skretanje elektronskog mlaza. 4

me

d vY V = q EY = q Y dt d

(3)

Zanemarujui efekte krajeva i smatrajui intenzitet elektrinog polja izmeu ploa sistema za skretanje konstantnim, moemo prei na konane razlike
me vY V = q Y , t d

(4)

gde je vY promena komponente brzine elektrona du y ose, a t vreme koje protekne tokom kretanja elektrona u prostoru izmeu ploa sistema za skretanje, odnosno vreme tokom koga je elektron izloen delovanju elektrinog polja skretnog sistema. Vreme t je dato sa

t =

l , vZ

(5)

gde je l duina ploa sistema za skretanje oznaena na slici 3. Kako je elektron pre ulaska u sistem za skretanje imao komponentu brzine du y ose jednaku nuli, promena te komponente njegove brzine tokom kretanja kroz sistem za skretanje je jednaka krajnjoj vrednosti brzine elektrona du y ose, vY ,
vY = v Y 0 = vY .

(6)

Zamenom (5) i (6) u (4) dobija se krajnja vrednost brzine elektrona du y-ose nakon izlaska iz sistema za skretanje kao
vY = q l VY . me d v Z

(7)

Analogno se moe izvesti i jednaina koja opisuje ubrzavanje elektrona u sistemu za horizontalno skretanje, du x-ose. Da bi odredili mesto udara elektronskog mlaza u ekran osciloskopa, gde e ostati svetlei trag, posmatrajmo kretanje elektrona nakon izlaska iz sistema za skretanje, ilustrovano na slici 4. Elektron se nakon izlaska iz sistema za skretanje kree po inerciji, i njegova komponenta brzine du y ose se ne menja. Pod pretpostavkom da je unutar sistema za skretanje elektron preao zanemarljivo mali put u y pravcu, to je prihvatljiva pretpostavka obzirom na ve uinjeno zanemarivanje efekta krajeva, koordinata y u kojoj e elektron udariti u ekran se moe odrediti iz odnosa njegove brzine du horizontalne ose od katode ka ekranu v Z i komponente njegove brzine du y ose vY kao 5

y=L

vY , vX

(8)

gde je L rastojanje od sistema za skretanje mlaza do ekrana katodne cevi, oznaeno na slici 4.
ploe vertikaln skretanj vY y

vZ ekra L

Slika 4. Kretanje elektrona nakon izlaska iz sistema za skretanje. Zamenom (8) u (7) dobija se

y=

q l VY L 2. me d v Z

(9)

Komponenta brzine elektrona u smeru ka ekranu osciloskopa v Z je posledica ubrzavanja elektrona u sistemu za ubrzavanje i fokusiranje elektronskog mlaza. Pod pretpostavkom da je u sistemu za ubrzavanje elektron preao potencijalnu razliku V A , kinetika energija elektrona po izlasku iz sistema za ubrzavanje je
2 me v Z = q VA 2

(10)

odakle je
2 vZ =

2 q VA . me

(11)

Zamenom (11) u (9), za skretanje elektronskog mlaza du y ose se konano dobija y= 1 l VY L . 2 d VA

6

(12)

Analognim postupkom moe se izvesti jednaina za skretanje elektronskog mlaza du x ose kao x= 1 l VX L . 2 d VA (13)

Na osnovu jednaina (12) i (13) moe se zakljuiti da je koordinata na kojoj elektronski mlaz udara u ekran osciloskopa proporcionalna naponu primenjenom na ploama sistema za skretanje. Ovaj zakljuak ima fundamentalan znaaj za dalju analizu rada osciloskopa i predstavlja vezu izmedju geometrije slike na ekranu osciloskopa i primenjenih napona na skretnom sistemu koji kontroliu sliku katodne cevi. Zadatak ostalih sklopova osciloskopa je da obezbede potrebne napone na skretnom sistemu kako bi se omoguilo iscrtavanje dijagrama signala u eljenom opsegu ulaznih napona i uestanosti. Ekran osciloskopa je sa unutranje strane presvuen jedinjenjem na bazi fosfora koje ima osobinu fluorescencije, ime se na mestu udara elektronskog mlaza o ekran stvara svetlea taka. Taka izloena elektronskom snopu nastvlja da svetli i neko vreme nakon prestanka dejstva elektronskog mlaza. Ova osobina je od znaaja kada se posmatraju sporo promenljivi signali i kada perzistencija osvetljenosti take pogoene elektronskim mlazom treba da obezbedi veu trajnost i malo treperenje posmatranog dijagrama. Na slici 5 je prikazana prednja ploa analognog osciloskopa Tektronix 2215A. Na levoj strani prednje ploe se vidi ekran osciloskopa, dok se na desnoj strani nalaze brojne komande osciloskopa.

Slika 5. Prednja ploa osciloskopa Tektronix 2215A.

Slika 6. Ekran i komande za kontrolu elektronskog mlaza.

Na slici 6 je prikazan ekran osciloskopa (oznaen brojem 1) i dugmad za osnovnu kontrolu slike na osciloskopu. Ekran razmatranog osciloskopa je irine 10 cm i visine 8 cm. Ova dimenzija ekrana se moe smatrati tipinom. ak i u sluaju da ekran nije te dimenzije, najei odnos njegove visine i irine jeste 8/10. Ekran osciloskopa ima graduaciju ucrtanu sa unutranje strane katodne cevi, kako bi se izbegla greka oitavanja usled paralakse. Ekran je izgraduisan na podeoke, 8 vertikalnih i 10 horizontalnih. Podeok se na kontrolnim dugmadima i u uputstvima za osciloskope oznaava sa DIV (division). Na ekranu ocsiloskopa su pojaane dve centralne ose, koje se koriste za merenja na posmatranim dijagramima. Na tim osama je uneta i dodatna graduacija kojom je svaki podeok podeljen na pet jednakih delova (u laboratorijskom slengu se ti delovi nazivaju "crtice", nasuprot podeocima koji se nazivaju "kockice"). Vrednost jednog pod-podeoka ("crtice") iznosi 0.2 podeoka (0.2 div ili 0.2 "kockice"). Podrazumevajui maksimalnu rezoluciju definisanu rastojanjem izmeu dva podpodeoka na graduisanim osama osciloskopa, rezolucija osciloskopa po vertikalnoj osi je
0. 2 8 = 2. 5 % pune skale, dok je rezolucija po horizontalnoj osi 0. 2 10 = 2 % pune

skale. 8

Osim ekrana, na slici 6 se vide i dugmad za optu kontrolu slike na ociloskopu. Brojem 2 je oznaeno dugme za ukljuenje i iskljuenje osciloskopa (ON/OFF), a brojem 3 je oznaena indikatorska svetlea dioda koja oznaava da je osciloskop ukljuen. Potenciometrom oznaenim brojem 4 (FOCUS) se podeava potencijal fokusirajue anode u sistemu za fokusiranje i ubrzavanje elektronskog mlaza, ime se podeava otrina slike na osciloskopu, odnosno fokusira elektronski mlaz. Brojem 5 je oznaen pristup izvoru signala (PROBE ADJUST) koji se koristi za testianje i podeavanje sonde (probe) osciloskopa, o emu e biti vie rei kasnije. Veoma korisna komanda osciloskopa je ostvarena tasterom oznaenim brojem 6, BEAM FIND. Veoma esto se desi da je zbog promene posmatranog signala ili promene poloaja nekog od kontrolnih dugmadi dijagram prikazanog signala izvan slike osciloskopa. Pritiskom na taster BEAM FIND sabija se slika na osciloskopu i moe se utvrditi gde se elektronski snop kree, levo, desno, iznad ili ispod ekrana. Pogodnim podeavanjem se onda lako moe elektronski mlaz dovesti na ekran, o emu e biti vie rei kasnije. Trimer oznaen brojem 7 (TRACE ROTATION) slui za podeavanje nagnutosti traga elektronskog mlaza. Njegovo podeavanje je potrebno veoma retko. Sutinski, on regulie "presluavanje" izmeu sistema za vertikalno i horizontalno skretanje elektronskog mlaza. Veoma esto podeavanje zahteva potenciometar oznaen brojem 8 (INTENSITY) kojim se regulie osvetljenost ekrana. Intenzitet osvetljenosti treba prilagoditi spoljnjem svetlu tako da se na ekranu vidi jasna slika. Osvetljenost najee treba poveati prilikom posmatranja signala veoma visokih i veoma niskih uestanosti.

2.2. STRUKTURA OSCILOSKOPA

Blok ema osciloskopa je prikazana na slici 7. Osim katodne cevi, razmatrane u prethodnom poglavlju, na slici 7 su blokovima predstavljeni pojaavai ulaznih signala (esto ih nazivaju i "pojaavai za vertikalno skretanje elektronskog mlaza" i "pojaavai kanala"), generator vremenske baze i blok za sinhronizaciju slike. Ovi blokovi predstavljaju osnovne podsisteme osciloskopa i bie detaljnije razmotreni. Blokovi su meusobno povezani preklopnicima A i B. Preklopnik A regulie koji e od ulaznih signala (kanala) biti prikazan na ekranu osciloskopa (prvi, drugi, ili oba), dok se

Ch2 Pojaava Ch2 A Ch1

generator vremenske baze

Pojaava Ch1

blok za sinhronizaciju Ch1 Ch2 Line Ext

Slika 7. Blok ema osciloskopa.

preklopnikom B odreuje hoe li biti prikazan vremenski dijagram ili dijagram meusobne zavisnosti dva signala.

2.3. POJAAVAI ULAZNIH SIGNALA

Pojaavai ulaznih signala su sloeni sistemi i mogu biti predstavljeni blok emom sa slike 8. Ulazni signal se do pojaavaa dovodi preko preklopnika sa tri poloaja: AC, DC i GND. Na slici 9 je prikazan deo prednje ploe osciloskopa sa komandama za kontrolu rada pojaavaa ulaznih signala na kojoj je brojem 12 oznaen pomenuti tropoloajni preklopnik. U poloaju GND ulazni signal nije prikljuen na ulaz pojaavaa, ve je ulaz pojaavaa vezan za nulti potencijal (masu). Ovaj poloaj se koristi prilikom podeavanja poloaja nultog nivoa napona na ekranu osciloskopa, koji ne mora nuno biti na centralnoj horizontalnoj liniji graduacije ekrana.

10

VOLTS / DIV AC

CAL

na ploe za zatita Ch 1,2 DC GND pojaava vertikalno skretanje

Rul

position

Slika 8. Pojaava ulaznog signala.

U poloaju DC signal se direktno dovodi na ulaz pojaavaa. Na taj nain se omoguava posmatranje trenutnih vrednosti signala (ne samo jednosmerna komponenta, nego i jednosmerna i naizmenina komponenta istovremeno). U poloaju AC se signal dovodi na ulaz pojaavaa preko razdvojnog kondenzatora koji sa ulaznom otpornou pojaavaa ini filter propusnik visokih uestanosti. Na taj nain se na rednom kondenzatoru izdvaja jednosmerna komponenta signala, a pojaavau se prosleuje samo njegova naizmenina komponenta. Sa poloajem AC treba biti oprezan prilikom posmatranja niskofrekventnih signala, poput napona mree. Filter propusnik visokih uestanosti koji redni kondenzator ini sa ulaznom otpornou pojaavaa najee ima propusni opseg koji poinje na oko 10 Hz i nije precizno definisan. Stoga je na uestanostima reda 50 Hz mogue oekivati izoblienje posmatranog signala. Stoga, pri posmatranju niskofrekventrnih signala treba biti svestan ovog ogranienja i po mogunosti izbegavati AC poloaj preklopnika. U svakom sluaju, pri radu sa niskofrekventnim signalima na nekom od signala posmatrane uestanosti koji nema izraenu jednosmernu komponentu treba proveriti ponaanje pojaavaa sa AC poloajem preklopnika uporeenjem sa istim signalom posmatranim sa DC poloajem preklopnika. Posle preklopnika za selekciju tipa signala koji se prosleuje pojaavau, a nekad i pre preklopnika, nalazi se zatita. Zatita je najee elektronski sklop koji bi trebalo da zatiti pojaava ulaznog signala od prevelikog napona prikljuenog na ulaz osciloskopa. Maksimalno doputeni napon na ulazu osciloskopa je specificiran u uputstvu za osciloskop i frekvencijski je zavistan. Na primer, kod osciloskopa Tektronix 2215A maksimalna trenutna vrednost napona na ulazu koja nee dovesti do 11

Slika 9. Komande za kontrolu pojaavaa za vertikalno skretanje mlaza.

oteenja je 400 V na frekvencijama do 10 kHz, da bi na frekvencijama iznad 500 kHz bila svega 12.5 V. Iskustvo pokazuje da se ne treba previe oslanjati na zatitu i da treba voditi rauna o primenjenom naponu na ulazu, kako ne bi dolo do velikog oteenja osciloskopa. Pojaava treba da obezbedi pojaanje signala u veoma irokom propusnom opsegu, tipino od 0 do 60 MHz. Retki su osciloskopi kod kojih je propusni opseg pojaavaa manji od 10 MHz. Osim toga, pojaava treba da obezbedi promenu pojaanja u diskretnim skokovima (slika 9, preklopnik za podeavanje pojaanja je oznaen brojem 9, VOLTS/DIV), kao i kontinualnu promenu pojaanja u opsegu izmeu dva diskretna poloaja preklopnika za podeavanje pojaanja, to se postie potenciometrom oznaenim brojem 10 (CAL). Takoe, zbog potrebe optimalnog korienja ekrana osciloskopa, potrebno je obezbediti kontrolisano dodavanje jednosmerne komponente izlaznom naponu pojaavaa, ime se podeava poloaj nultog naponskog nivoa kada je poloaj ulaznog preklopnika (oznaen brojem 12) 12

GND. Ovo podeavanje se postie potenciometrom oznaenim brojem 11 (POSITION). Osim navedenih mogunosti, kod veine osciloskopa je mogue smanjiti propusni opseg pojaavaa kako bi se smanjio um pri posmatranju niskofrekventnih signala. Na naem primeru mogue je smanjiti propusni opseg na 10 MHz prekidaem oznaenim sa BW LIMIT (bandwidth limit), iz grupe komandi oznaenih brojem 14. Takoe, mogue je invertovati izlaz drugog pojaavaa (dijagram signala se mnoi sa -1) ukljuenjem prekidaa oznaenog brojem 15 na slici 9 (INVERT CH2). Ulazni signali se dovode sondama ili preko koaksijalnog kabla na BNC konektore oznaene brojem 13. Konektori su oznaeni sa Ch1 i Ch2 (od channel 1 i channel 2). Sonde za osciloskop mogu biti direktne, sa prenosnim odnosom 1:1, ili sa oslabljivaem, to je mnogo ei sluaj), sa prenosnim odnosom 10:1 ili 100:1. U praksi se najee sreu sonde 10:1. Prenosni odnos sonde treba uzeti u obzir prilikom merenja na posmatranim vremenskim dijagramima i zanemarivanje ove injenice je est izvor greaka. Pojaanje pojaavaa se oitava na skali dugmeta za podeavanje pojaanja, oznaenog brojem 9 na slici 9. Veoma je vano naglasiti da skala tog dugmeta vai samo ako je dugme za kontinualnu promenu pojaanja, oznaeno brojem 10, u krajnjem desnom poloaju na koji pokazuje strelica pored natpisa CAL (calibrated). Taj poloaj se jo zove i locked position i prepoznaje se po blagom otporu koji mehanizam potenciometra prua pri uvoenu i izvoenju iz tog poloaja. Veoma esta greka kod merenja jeste merenje bez prethodne provere da li je dugme za kontinualnu promenu pojaanja u poziciji kada podela skale vai. Stoga pre svakog merenja treba proveriti da li podela skale vai ili je neki prethodni korisnik osciloskopa izveo dugme za kontinualnu promenu pojaanja iz kalibrisanog poloaja. Pojaanje pojaavaa se izraava u voltima po podeoku (VOLTS/DIV) i oitava se na mestu za oitavanje oznaenom sa 1X za sonde bez slabljenja i na mestu za oitavanje oznaenom sa 10X PROBE za sonde (probe) sa slabljenjem od 10 puta. Za sonde sa veim slabljenjem potrebno je izvriti preraunavanje. U grupi komandi oznaenoj brojem 14 na slici 9 nalazi se i preklopnik za izbor kanala iji e signal biti prikazan na ekranu osciloskopa. Mogui poloaji ovog preklopnika su Ch1, kada se prikazuje signal doveden na prvi kanal, Ch2, kada se prikazuje signal doveden na drugi kanal i BOTH kada se prikazuju oba signala. Nain 13

na koji e biti prikazani signali ako je preklopnik za izbor signala u poloaju BOTH zavisi od poloaja desnog preklopnika iz ove grupe, koji ima mogue poloaje ALT, CHOP i ADD. U poloaju ALT (alternate) se naizmenino iscrtavaju dijagrami signala dovedenih na ulaze osciloskopa. U jednom horizontalnom skretanju mlaza sa leva na desno iscrtava se signal sa Ch1, a u sledeem prolazu signal sa Ch2. U poloaju CHOP (chop) tokom jednog prelaska sa leva na desno elektronski mlaz naizmenino "skae" sa crtanja signala sa Ch1 na signal sa Ch2. Uestanost prebacivanja sa iscrtavanja signala po Ch1 na iscrtavanje po Ch2 je oko 500 kHz. Poloaj CHOP je izuzetno povoljno reenje kod prikazivanja signala niskih uestanosti, kad relativno mala perzistencija ekrana dovodi do treperenja slike (blinking). Signale visokih uestanosti, kada se primeuje diskontinuitet u iscrtavanju signala ako je preklopnik u poloaju CHOP, prijatnije je posmatrati u poloaju ALT. U poloaju preklopnika ADD na ekranu se prikazuje samo jedan signal koji odgovara zbiru signala dovedenih na Ch1 i Ch2.

2.4. SISTEM ZA HORIZONTALNO SKRETANJE

Na osciloskopu se najee posmatraju vremenski oblici periodinih signala. Do sada je pokazano da je skretanje elektronskog mlaza u katodnoj cevi direktno proporcionalno naponu na ploama za skretanje. Ukoliko je ulazni signal doveden na ploe za vertikalno skretanje, poloaj svetle take na y osi osciloskopa e indikovati trenutnu vrednost posmatranog signala. Kako bi se dobio vremenski dijagram, horizontalna osa treba da bude graduisana po vremenu, odnosno du horizontalne ose treba pomerati elektronski snop konstantnom brzinom, tako da je x koordinata elektronskog mlaza data sa
x(t ) = k I t

(14)

gde je k I brzina kretanja mlaza du x ose izraena u podeocima po sekundi. Po prelasku celog ekrana osciloskopa (sweep) potrebno je vratiti elektronski mlaz u krajnji levi poloaj, kako bi se otpoelo novo iscrtavanje dijagrama. Ovakvo kretanje elektronskog mlaza obezbeuje napon na ploama za horizontalno skretanje v X , iji je vremenski dijagram prikazan na slici 10. Tokom usponskih ivica napona v X , elektronski mlaz se 14

vX

Slika 10. Napon na ploama za horizontalno skretanje.

konstantnom brzinom kree po ekranu sa leva na desno. Tokom kratkotrajnih silaznih ivica elektronski snop se brzo vraa u krajnji levi poloaj ekrana. Kola za generisanje testerastog napona prikazanog na slici 10 se nazivaju generatori linearne vremenske baze. Principska ema generatora linearne vremenske baze je prikazana na slici 11. Rad generatora linearne vremenske baze se zasniva na punjenju kondenzatora izvorom konstantne struje ime se napon na njegovim krajevima linearno menja, i naglom pranjenju kondenzatora primenom prekidaa. U sluaju da je u vremenskom trenutku t = 0 prekida sa slike 10 otvoren, napon v X e se do narednog ukljuenja menjati po zakonu v X (t ) = V + I t. C (15)

Stanje prekidaa u generatoru linearne vremenske baze kontrolie sistem za sinhronizaciju slike, o emu e biti vie rei kasnije. Sistem za horizontalno skretanje elektronskog mlaza kao osnovni element sadri generator linearne vremenske baze ali treba i da omogui promenu podele vremenske

Slika 11. Principska ema generatora linearne vremenske baze.

15

SEC / DIV I

CAL

pojaava S C position

na ploe za horizontalno skretanje

Slika 12. Sistem za horizontalno skretanje mlaza.

ose u irokim granicama, kako u diskretnim koracima tako i kontinualno izmeu njih, nalik podeavanju pojaanja pojaavaa ulaznih signala. Osim toga, potrebno je omoguiti i horizontalno pozicioniranje slike ne osciloskopu. Promena podele vremenske ose se postie promenom struje punjenja kondenzatora, bilo u diskretnim koracima, bilo kontinualno izmeu njih. Horizontalno pozicioniranje slike na ekranu osciloskopa se postie podeavanjem napona V (slike 11 i 12) koji definie poziciju krajnjeg levog poloaja elektronskog mlaza. Komande sistema za horizontalno skretanje (horizontal controls) kod osciloskopa Tektronix 2215A su prikazane na slici 13. Brojem 21 je oznaen

Slika 13. Komande za kontrolu vremenske baze osciloskopa.

16

potenciometar za horizontalno pozicioniranje slike, kojim se utie na promenu napona

V , a time i na taku na ekranu osciloskopa u kojoj poinje iscrtavanje dijagrama.

Brojem 18 je oznaen preklopnik za podeavanje podele vremenske ose. Slino kao i kod pojaavaa signala za vertikalno skretanje elektronskog mlaza, tako je i kod sistema za horizontalno skretanje mogue kontinualno varirati podelu vremenske ose izmeu dva diskretna poloaja preklopnika za podeavanje podele vremenske ose. To se postie izvoenjem potenciometra 19 (crveno dugme, CAL) iz kalibrisanog (krajnjeg desnog) poloaja. Okretanjem tog potenciometra kontinualno se moe menjati podela vremenske ose. Podela vremenske ose oznaena na preklopniku 18 vai samo ako je potenciometar za kontinualnu promenu podele vremenske ose u kalibrisanom poloaju. U tom sluaju, podela vremenske ose prema poloaju preklopnika prikazanom na slici 13 je 1 ms po podeoku (1 ms/div). Osim mogunosti diskretne i kontinualne promene podele vremenske ose, na veini osciloskopa je mogue i poveati brzinu skretanja elektronskog mlaza 10 puta. To se kod razmatranog osciloskopa postie povlaenjem dugmeta 19 (oznaeno brojem 20). Kada je brzina elektronskog mlaza poveana povlaenjem dugmeta 19, na njemu se vidi uti prsten. Pre bilo kakvog merenja za koje je bitna podela vremenske ose treba proveriti da li je potencopmetar za kontinualnu promenu podele vremenske ose u kalibrisanom poloaju, iji pravac pokazuje strelica na dugmetu 19 sa slike 13, i da li je dugme za poveavanje brzine skretanja mlaza u osnovnom poloaju (uti prsten se ne vidi). Jedna od specifinosti osciloskopa Tektronix 2215A jeste postojanje dva sistema za horizontalno skretanje mlaza. Drugi sistem je pomoni (u laboratorijskom slengu "B-trigger") i slui sa isticanje detalja sa vremenskog dijagrama koji se posmatra u drugoj (manjoj, detaljnijoj) podeli vremenske ose. Primer takvog posmatranja signala je prikazan na slici 14, gde je uzlazna ivica signala prikazana sa drugom razmerom vremenske ose na istom dijagramu, primenom drugog sistema za horizontalno skretanje mlaza. Oba sistema za skretanje mlaza su zasnovana na istom principu. Komande za kontrolu pomonog sistema za horizontalno skretanje mlaza se prikazane na slici 13. Potenciometrom oznaenim brojem 23 se podeava vertikalni poloaj slike sa pomonog sistema u odnosu na sliku sa osnovnog sistema. Ima efekat slian okretanju potenciometra POSITION na sistemu za vertikalno skretanje mlaza. Preklopnikom 22 se bira sistem za horizontalno skretanje mlaza. Poloaj A odgovara 17

Slika 14. Posmatranje detalja vremenskog dijagrama primenom pomonog sistema za

horizontalno skretanje mlaza. osnovnom sistemu, poloaj ALT naizmenino iscrtava sliku sa osnovnog i sa pomonog sistema, dok poloaj B kontrolu horizontalnog skretanja mlaza predaje pomonom sistemu. Potenciometar sa brojaem oznaen brojem 24 kontrolie vreme koje protekne od poetka iscrtavanja slike po osnovnom sistemu za horizontalno skretanje, do poetka iscrtavanja slike po pomonom sistemu. To vreme se moe podeavati u opsegu od 0.5 do 10 podeoka vremenske ose. Krajnji levi poloaj preklopnika za podeavanje podele vremenske ose (oznaen brojem 18 na slici 13), oznaen sa X-Y, odgovara levom poloaju preklopnika B sa blok eme osciloskopa prikazane na slici 7. Time se kontrola horizontalnog skretanja elektronskog mlaza sa generatora linearne vremenske baze predaje pojaavau kanala 1. Ova mogunost se koristi kod posmatranja meusobne zavisnosti dva signala, kod 18

merenja frekvencije i faznog stava primenom Lisauovih figura, kod snimanja prenosnih karakteristika nelinearnih kola i kod snimanja karakteristike magneenja feromagnetskih materijala.

2.5. SISTEM ZA SINHRONIZACIJU

Sistem za sinhronizaciju treba da obezbedi stabilnu sliku na osciloskopu prilikom posmatranja vremenskih dijagrama periodinih signala. Sinhronizacija slike na osciloskopu obino predstavlja njavei problem u obuavanju u rukovanju osciloskopom. Kako bi se na ekranu osciloskopa dobila stabilna slika pri posmatranju periodinog signala, u svakom iscrtavanju slike elektronski mlaz treba da iscrtavanje vri na istom mestu. Da bi se to ostvarilo, frekvencija posmatranog signala mora biti celobrojni umoak frekvencije generatora linearne vremenske baze. Ispunjavanje ovog uslova obezbeuje blok za sinhronizaciju koji na generator linearne vremenske baze deluje davanjem signala za ukljuenje prekidaa za pranjenje kondenzatora. Prvi korak u sinhronizaciji slike jeste izbor sinhronizacionog signala. Principska ema kola za izbor sinhronizacionog signala je prikazana na slici 15. Preklopnik oznaen slovom A na slici 15 vri selekciju moguih sinhronizacionih signala baziranih na ulaznim signalima na kanalu 1 i kanalu 2. Mogui poloaji tog preklopnika su Ch1, kada je izvor sinhronizacionog signala signal prikljuen na kanal 1 osciloskopa, Ch2, kada je izvor sinhronizacionog signala signal prikljuen na kanal 2, i trei poloaj koji se esto naziva VERTICAL MODE (VERT MODE). Poloaj VERTICAL MODE treba da obezbedi laku sinhronizaciju u sluajevima kada se esto radi naizmenino sa kanalom 1 i kanalom 2, bez stalnog prebacivanja izvora sinhronizacionog signala na odgovarajui kanal. Najee poloaj VERTICAL MODE za izvor sinhronizacionog signala daje srednju vrednost signala prisutnih na kanalima 1 i 2, kako je prikazano na principskoj emi sa slike 15. Mogue je i drugo reenje, da za iscrtavanje signala po kanalu 1 kanal 1 daje sinhronizacioni signal, dok za iscrtavanje signala sa kanala 2 sinhronizacioni signal bude signal na kanalu 2. Izbor izmeu ove dve mogunosti je kod osciloskopa Tektronix 2215A uslovljen poloajem drugih preklopnika iz sistema za kontrolu slike. 19

~220V / k Ch1 Ch1 VERT Ch2 MODE Ch2 DC EXT AC C DC/10 EXT A INT LINE B na sistem za sinhronizaciju slike

Slika 15. Preklopnici za izbor sinhronizacionog signala.

Preklopnik oznaen slovom B na slici 15 ima tri poloaja: LINE, INTERNAL i EXTERNAL. U poloaju LINE signal koji se dovodi na ulaz sinhronizacionog sistema je skaliran mreni napon. Ovaj izvor sinhronizacionog signala je dobar kada se posmatraju procesi koji su vezani za mreu, kod analize rada ispravljaa i niskofrekventnih sistema za napajanje kontrolisanih mreom. U poloaju INTERNAL (INT) izvor sinhronizacionog signala je odreen poloajem preklopnika A. U poloaju EXTERNAL (EXT) preklopnika B, izvor sinhronizacionog signala je spolja dovedeni signal obraen u skladu sa poloajem preklopnika C. Preklopnik C kontrolie obradu koja se vri na spolja dovedenom sinhronizacionom signalu pre njegovog dovoenja na sistem za sinhronizaciju. Mogui poloaji su DC, kada se spolja dovedeni signal direktno vodi na sistem za sinhronizaciju, AC, kada se spoljnji signal preko rednog kondenzatora dovodi na sistem za sinhronizaciju ime se uklanja jednosmerna komponenta tog signala i poloaj DC 10, kada se spolja dovedeni signal oslabi 10 puta razdelnikom napona i dovede na ulaz sistema za sinhronizaciju slike. Najee se zadovoljavajua sinhronizacija postie poloajem preklopnika A u poziciji VERTICAL MODE i preklopnika B u INTERNAL. U sluaju posmatranja faznog stava dva signala treba proveriti tano znaenje poloaja VERTICAL MODE u uputstvu korienog osciloskopa, ili koristiti sinhronizaciju po kanalu 1 ili 2.

20

Na slici 16 je prikazana blok ema sistema za sinhronizaciju. Na ulaz sistema za sinhronizaciju u vor oznaen slovom A je doveden signal sa sistema preklopnika za izbor sinhronizacionog signala. U prvoj obradi se od sinhronizacionog signala pravi povorka pravougaonih digitalnih impulsa. To se postie primenom mitovog okidnog kola. Na slici 17 su prikazani signali u sistemu sa sinhronizaciju slike. Na prvom dijagramu je predstavljen pretpostavljeni sinhronizacioni signal i nivo signala na osnovu koga okidno kolo formira pravougaone impulse (trigger level). Signal u voru oznaenom slovom B na emi sa slike 16 je prikazan na drugom dijagramu na slici 17. Vidi se da je logika vrednost signala u taki B jednaka 1 kada je sinhronizacioni signal vei od zadatog nivoa, dok je jednaka 0 kada je sinhronizacioni signal manji od zadatog nivoa.
A Schmitt trigge B diferencijator C ispravlja +/ D F na prekida za pranjenje kondenzatora

leve slop

enable E

Slika 16. Blok ema sistema za sinhronizaciju.

Povorka impulsa sa izlaza okidnog kola se dovodi na diferencijator koji od njih pravi uske impulse, kako je to prikazano na treem dijagramu na slici 17. Signali se iz diferencijatora vode na blok za ispravljanje i selekciju impulsa. Na izlasku iz tog bloka se nalazi ili povorka pozitivnih impulsa iz diferencijatora (uklonjeni negativni impulsi) ili povorka ispravljenih negativnih impulsa (negativnim impulsima promenjen znak, pozitivni impulsi sa ulaza uklonjeni). Blok za selekciju i ispravljanje impulsa ima kontrolni preklopnik kojim se bira sinhronizacija na uzlazne ili silazne ivice impulsa. Taj preklopnik se obino oznaava sa SLOPE. Kako bi na ekranu osciloskopa bilo mogue prikazati vie od jedne periode sinhronizacionog signala, uvedeno je logiko I kolo koje proputa impulse iz bloka za selekciju i ispravljanje samo pod uslovom da je elektronski snop preao ceo ekran. Na taj nain se iscrtavanje slike vraa na poetak tek kada je iscrtan ceo ekran. Na slici 17 je na petom dijagramu prikazan enable signal na ulazu logikog I kola koji postaje jednak 1 tek kada elektronski snop pree ceo ekran. Kada se posle skoka enable signala 21

na 1 pojavi sinhronizacioni impuls, on uzrokuje vraanje elektronskog mlaza u krajnji levi poloaj, poetak novog iscrtavanja slike i obaranje enable signala na 0, dok elektronski snop ponovo ne pree ceo ekran. Trenutak povratka na poetak novog iscrtavanja slike je odreen ukljuivanjem prekidaa koji prazni kondenzator u generatoru linearne vremenske baze. Signal za ukljuivanje prekidaa se dobija na izlazu kola za sinhronizaciju slike, ime se ceo krug stvaranja slike na osciloskopu zatvara. Komande za kontrolu sistema za sinhronizaciju slike kod osciloskopa Tektronix 2215A su prikazane na slici 18. Brojem 25 su oznaeni prekidai za osnovnu kontrolu

vA vA

trigger level

vB

vC

vD

vE

vF

time

Slika 17. Signali u kolu za sinhronizaciju slike.

22

sistema za sinhronizaciju. Ukoliko je ukljuen prekida P-P AUTO aktivni sistem za sinhronizaciju je neto sloeniji od opisanog na prethodnom primeru. U sluaju da postoji sinhronizacioni signal sistem radi kako je prethodno opisano, meutim u sluaju da sinhronizacionog signala nema (ne postoji naizmenina komponenta signala dovoljnog nivoa da bi se slika sinhronizovala) na ekranu e se pojaviti nesinhronizovana slika, poto e komanda za pranjenje kondenzatora u generatoru linearne vremenske baze biti automatski generisana, bez sinhronizacije. Ukoliko je ukljuen prekida NORM, u sluaju da nema odgovarajueg sinhronizacionog signala na ekranu nee biti prikazana nikakva slika. Osciloskop se najee koristi sa ukljuenim prekidaem P-P AUTO. Taster SGL SWP RESET (single sweep reset) se koristi za posmatranje

Slika 18. Komande za kontrolu sistema za sinhronizaciju.

23

aperiodinih signala kada je potrebno prikazati vremenski dijagram signala samo jednim prolazom elektronskog mlaza po ekranu osciloskopa. Ukoliko su P-P AUTO i NORM iskljueni po pritisku tastera SGL SWP RESET se aktivira iscrtavanje jedne slike na ekranu. Nova slika nee biti iscrtana sve dok se ponovo ne pritisne SGL SWP RESET taster. Svetlea dioda (LED) oznaena brojem 26 svetli u sluaju da je uspeno izvrena sinhronizacija, tj. u sluaju da je prisutan sinhronizacioni signal sa naizmeninom komponentom dovoljne amplitude. To jo uvek ne znai da je slika na osciloskopu stabilna: mogue je da je sinhronizacija izvrena na mreni napon, sinhronizacioni signal postoji, ali u sluaju da posmatrani signali nisu sinhronizovani sa mreom na ekranu se nee pojaviti stabilna slika. Brojem 27 je oznaen potenciometar LEVEL (trigger level) za kontrolu nivoa signala pri kome se vri promena stanja na izlazu mitovog okidnog kola u sistemu za sinhronizaciju slike. Kod Tektronix osciloskopa ona moe da se kree u rasponu od minimalne do maksimalne vrednosti sinhronizacionog signala, pa se njenim podeavanjem uglavnom utie na fazni stav prikazanog signala. Kod osciloskopa drugih proizvoaa mogue je da ne postoji automatsko podeavanje opsega u kome se moe kretati referentni nivo okidnog kola, pa je podeavanje ovog nivoa od fundamentalnog znaaja za postizanje stabilne slike na ekranu osciloskopa. Prekida oznaen brojem 28 utie na rad bloka za selekciju i ispravljanje signala iz diferencijatora. Njegova dva poloaja odgovaraju sinhronizaciji na uzlaznu i sinhronizaciji na silaznu ivicu signala iz okidnog kola. Brojem 29 je oznaen preklopnik za selekciju tipa sinhronizacionog signala i odgovara preklopniku B na emi sa slike 15. Preklopnik 30 odgovara preklopniku A u emi sa slike 15 i vri izbor sinhronizacionog signala ukoliko je preklopnik 29 u poloaju INT. Preklopnik 31 odgovara preklopniku C sa slike 15 i vri selekciju obrade spoljnjeg sinhronizacionog signala pre dovoenja na sistem za sinhronizaciju slike. Brojem 32 je oznaen konektor za prikljuivanje spoljnjeg sinhronizacionog signala (retko se koristi). Potenciometar oznaen brojem 33 podeava nivo za promenu stanja okidnog kola u sinhronizacionom sistemu pomonog sistema za horizontalno skretanje mlaza (B

trigger). Ukoliko je taj potenciometar u krajnjem desnom poloaju (okrenut do kraja u

24

smeru kazaljke na satu), pomoni sistem za horizontalno skretanje poinje sa iscrtavanjem slike nakon kanjenja koje je specificirano potenciometrom za kontrolu kanjenja pomonog sistema za horizontalno skretanje, oznaenog brojem 24 na slici 13. Potenciometar oznaen brojem 34 na slici 18 (VAR HOLDOFF) slui sa podeavanje vremena koje protekne izmeu dva iscrtavanja slike na ekranu osciloskopa, a tokom koga se iscrtavanje slike ne vri (holdoff time). Normalan poloaj je krajnji levi. Poveavanje ovog vremena ponekad olakava sinhronizaciju kod posmatranja sloenih digitalnih signala.

2.6. OSVRT NA DIGITALNE OSCILOSKOPE

Poveanje kvaliteta i mogunosti digitalnih komponenata i pad njihove cene uzrokovali su prodor digitalne tehnologije u sve oblasti elektronike, pa i u oblast elektrinih merenja. Prvi digitalni osciloskopi su bili po komandama bitno razliiti od analognih. Njihov dalji razvoj je iao u dva pravca, ka logikim analizatorima namenjenim za posmatranja signala i merenja u sloenim digitalnim sistemima, gde je od manjeg znaaja precizno poznavanje trenutne vrednosti signala i veliki opseg moguih vrednosti prikazanih signala, a od presudnog znaaja je mogunost posmatranja velikog broja nezavisnih signala (svakako vie od dva kanala koje obezbeuju standardni osciloskopi), kao i mogunost praenja signala tokom dueg perioda vremena. Drugi pravac je iao ka savremenim digitalnim osciloskopima, koji se po komandama minimalno razlikuju od analognih osciloskopa. Dodatne mogunosti koje pruaju digitalni osciloskopi su pre svega mogunost lake akvizicije i skladitenja rezultata merenja, kao i niz automatizovanih merenja koja su zasnovana na metodama digitalne obrade signala. Najee je mogue sa digitalnog osciloskopa preneti rezultate merenja u obliku datoteke sa nizom odbiraka na personalni raunar, gde je mogua njihova dalja digitalna obrada i jednostavno arhiviranje. Digitalni osciloskopi najee mogu da automatski vre merenje srednje vrednosti posmatranog signala, efektivne vrednosti, amplitude, minimalne i maksimalne vrednosti, periode, trajanja uzlazne i silazne ivice digitalnih impulsa i tako dalje.

25

Savremeni digitalni osciloskopi sve vie naputaju koncept katodne cevi i sliku prikazuju na displeju baziranom na tenom kristalu. To omoguava bitno smanjenje dimenzija i teine osiloskopa. Bez obzira na dodatne mogunosti, osnovni koncepti su kod digitalnih osciloskopa identini kao i kod analognih osciloskopa. Rukovanje digitalnim osciloskopima je gotovo identino rukovanju analognim. Nove mogunosti su obino jako dobro dokumentovane i lako se koriste.

26

3. OSCILOSKOPSKE SONDE
Ulazna impedansa osciloskopa se moe predstaviti paralelnom vezom otpornika

Rul i kondenzatora Cul . Tipine vrednosti ulazne otpornosti su reda M , a ulazne

kapacitivnosti reda pF. Sonda osciloskopa treba da obezbedi lak pristup signalu koji se posmatra i u veini sluajeva slabljenje tog signala. Najee se sreu sonde sa slabljenjem od 10 puta, a neto ree sonde sa slabljenjem od 100 puta. Elektrine karakteristike sonde se mogu predstaviti razdelnikom napona predstavljenim otpornicima R1 i R2 na slici 19. Kako razdelnik napona sa ulaznom impedansom osciloskopa ne bi pravio filter propusnik niskih uestanosti, dodaje se promenljivi kondenzator C X koji treba da izravna amplitudsku frekvencijsku karakteristiku prenosnog sistema od sonde do osciloskopa. Uslov pri kome je ova prenosna karakteristika frekvencijski nezavisna se moe izraziti kao
R1 Rul R2 + R1 Rul = CX . C X + Cul

(16)

Kako ulazna impedansa varira od osciloskopa do osciloskopa, potrebno je izvriti prilagoenje sonde na osciloskop. Prilagoenje se vri podeavanjem kapacitivnosti promenljivog (trimer) kondenzatora C X koji se nalazi u sondi. Ovo podeavanje se vri tako to se sonda prikljui na izvor test signala oznaen brojem 5 na slici 6. Test signal je povorka pravougaonih impulsa tipino amplitude 0.5 V i frekvencije 1 kHz. Ukoliko se na ekranu osciloskopa ne vidi povorka pravougaonih impulsa treba izvriti podeavanje trimer kondenzatora C X . Na slici 20 su prikazani vremenski dijagrami test

CX

R2

R1

Rul

Cul

Zul

Slika 19. Sonda i ulazna impedansa osciloskopa.

27

signala u sluaju da je sonda ispravno kompenzovana, da je prekompenzovana (javlja se premaenje u impulsima) i da je podkompenzovana (javlja se podbaaj u impulsima).

Slika 20. Kompenzacija osciloskopske sonde.

U razmatranjima koja slede smatraemo da je pre merenja izvrena kompenzacija sonde.

28

4. MERENJA POMOU OSCILOSKOPA

Osciloskop je prvenstveno instrument za posmatranje signala i ne spada u najpreciznije merne instrumente. Greka merenja vremenskih intervala i napona primenom analognog osciloskopa je tipino reda 2% i vie. I pored toga, osciloskop se veoma esto koristi za niz merenja. Popularnost osciloskopa kao mernog instrumenta lei u nizu veoma raznovrsnih merenja koja se njime mogu vriti, kao i u izuzetnoj vizuelizaciji fizikog procesa koju osciloskop omoguava.

4.1. GRADUACIJA EKRANA

Tipian ekran osciloskopa, diskutovan u poglavlju koje je obraivalo katodnu cev i prikazan na slici 6 je izgraduisan kako je prikazano na slici 21. Graduacija je ucrtana na ekran osciloskopa sa unutranje stane kako bi se izbegla greka usled paralakse. Merenja pomou osciloskopa se svode na oitavanja rastojanja na slici

Slika 21. Graduacija ekrana osciloskopa.

29

formiranoj na ekranu osciloskopa. Osnovna jedinica rastojanja na ekranu jeste podeok (division, skraeno div). Visina ekrana osciloskopa je tipino 8 podeoka, a irina 10 podeoka. Dve centralne linije su dodatno izgraduisane na rastojanja od po 0.2 podeoka. Takoe, za merenje trajanja usponske i silazne ivice digitalnih impulsa uvedene su dve pomone takaste linije, koje oznaavaju 0% i 100% nivoa posmatranog signala. U tom sluaju horizontalna centralna linija je na 50% posmatranog signala, druga horizontalna linija ispod centralne je na 10%, a druga horizontalna linija iznad centralne linije je na 90% posmatranog signala. Za sva merenja koja e biti opisana podrazumevae se da je sonda osciloskopa pravilno kompenzovana i da se potenciometri za kontinualnu promenu podele naponske i vremenske ose nalaze u kalibrisanom poloaju, izuzev ako se drugaije izriito ne naglasi.

4.2. MERENJE NAPONA

Merenje naponskog nivoa se svodi na merenje rastojanja na ekranu osciloskopa pogodnim korienjem njegove graduacije. Da bi se odredili naponski nivoi potrebno je

Slika 22. Merenje napona pomou osciloskopa.

30

znati gde se nalazi linija nultog potencijala i kolika je podela naponske ose. Podela naponske ose se moe odrediti ispravnim oitavanjem sa preklopnika za podelu naponske ose specificiranog kanala, dok se pozicija linije nultog potencijala moe odrediti prebacivanjem preklopnika za selekciju tipa prikazivanja signala (slika 9, preklopnik 12) u poloaj GND. Na ekranu e se pojaviti horizontalna linija koja oznaava liniju nultog potencijala. Podeavanjem potenciometra POSITION mogue je dovesti liniju nultog potencijala na pogodno mesto radi lakeg oitavanja. Obino je to neka od linija graduacije ekrana. U sluaju da se posmatraju samo pozitivni signali pogodno je koristiti krajnju donju liniju, a za posmatranje stalno negativnih signala krajnju gornju. Naponski nivo se dobija mnoenjem rastojanja od linije nultog potencijala sa podelom naponske ose. Na slici 22 je prikazan jedan vremenski oblik napona. Ukoliko je podela naponske ose 2 V/div i ako je linija nultog potencijala na centralnoj horizontalnoj liniji graduacije ekrana, naponski nivo A do koga od centralne linije ima 1.5 podeoka je 3V, dok je naponski nivo B do koga od linije nultog napona ima 3 podeoka je 6V. Radi preciznijeg oitavanja naponskih nivoa pogodno je koristiti potenciometar za horizontalno pomeranje slike (slika 13, potenciometar 21), kako bi se mereni naponski nivo doveo na centralnu vertikalnu liniju graduacije gde su oznaene podele od po 0.2 podeoka.

4.3. MERENJE AMPLITUDE

Merenje amplitude je u osnovi merenje naponskog nivoa. Kako bi se precizno izmerila amplituda naizmeninog signala mogue je koristiti sledei postupak: 1. 2. 3. 4. Vertikalnim pomeranjem slike pozicionira se slika tako da minimalna vrednost signala lei na nekoj od horizontalnih linija, kako je prikazano na slici 23. Horizontalnim pomeranjem slike pozicionira se maksimalna vrednost signala na centralnu vertikalnu liniju graduacije koja ima ucrtanu finu podelu naponske ose. Oita se rastojanje od minimuma do maksimuma signala, u sluaju sa slike 23 to je 4.4 podeoka. Izrauna se napon koji odgovara tom rastojanju, u sluaju da je podela naponske ose 5 V/div to je 22V. 31

Slika 23. Merenje amplitude.

5.

Izrauna se amplituda kao polovina vrednosti dobijene pod 4., u sluaju sa slike 23 to je 11V.

4.4. MERENJE JEDNOSMERNE KOMPONENTE NAIZMENINIH SIGNALA

Veoma esto je potrebno izmeriti jednosmernu komponentu naizmeninih signala, to predstavlja problem u sluaju da je naizmenina komponenta sloenoperiodina. U takvom sluaju se moe koristiti sledei postupak: 1. 2. 3. 4. Posmatrani signal se dovede na oba kanala osciloskopa i posmatra se sa istom podelom naponske ose i istom linijom nultog potencijala. Na kanalu 1 se prikae trenutna vrednost signala, preklopnik za nain prikazivanja signala u poloaju DC. Na kanalu 2 se prikae naizmenina komponenta signala, preklopnik za nain prikazivanja signala u poloaju AC. Pomeranjem potenciometra za vertikalno pozicioniranje slike sa kanala 2 dovede se do poklapanja obe slike.

32

5.

Preklopnik za nain prikazivanja signala kanala 2 se prebaci u poloaj GND. Rastojanje od nivoa nultog potencijala kanala 1 do linije koju pokazuje kanal 2 u poloaju GND odgovara jednosmernoj komponenti posmatranog signala.

4.5. MERENJE VREMENSKIH INTERVALA

Potpuno analogno merenju naponskih nivoa, osciloskopom je mogue vriti merenja vremenskih intervala. Ukoliko se mere intervali vremena na jednom signalu, merenje je potpuno analogno merenju naponskih nivoa, treba samo izmeriti horizontalno rastojanje izmeu dve take koje definiu mereni vremenski interval i preraunati ga u vreme u skladu sa podelom vremenske ose. Pri tom treba proveriti da li je potenciometar za kontinualnu promenu podele vremenske ose u kalibrisanom poloaju i u kome je poloaju preklopnik za poveavanje rezolucije vremenske ose. U sluaju da se meri vremenski interval definisan karakteristinim takama na dva nezavisna signala, treba biti izuzetno oprezan zbog razliitih mogunosti sinhronizacije u tom sluaju. Na primer, kod osciloskopa Tektronix 2215A ukoliko se posmatraju dva signala i poloaj preklopnika za izbor tipa prikazivanja (CHOP, ALT, ADD) je na ALT, i ukoliko je tip sinhronizacije VERTICAL MODE, sinhronizacija se vri tako to je za prikazivanje vremenskog dijagrama svakog od posmatranih signala taj signal sinhronizacioni. Na ovaj nain se gubi informacija o meusobnom faznom stavu signala i sigurno se pravi greka prilikom merenja vremenskih intervala. Stoga, u ovakvim sluajevima treba uvek imati jedinstven sinhronizacioni signal, bilo sa kanala 1 ili kanala 2. Procedura merenja vremenskih intervala definisanih na dva nezavisna signala se stoga moe formalizovati na sledei nain: 1. 2. 3. Postaviti izvor sinhronizacionog signala na Ch 1, Ch 2, LINE ili EXTERNAL, zavisno od potrebe, nikako ne koristiti VERTICAL MODE. Koristiti isti nain prikazivanja ulaznog signala na oba kanala (bilo AC ili DC). Na ovaj nain se eliminie uticaj ulaznog filtra u poloaju AC. Kod merenja kratkih vremenskih intervala na oba kanala treba koristiti sonde sa identinim kanjenjem, najbolje identine sonde.

33

Slika 24. Merenje intervala vremena.

4. 5.

Podesiti podele naponske i vremenske ose tako da se precizno moe izvriti oitavanje rastojanja. Pogodnim horizontalnim i vertikalnim pozicioniranjem dovesti sliku u poloaj da se oitavanje moe precizno izvriti na centralnoj horizontalnoj liniji graduacije.

6.

Oitati rastojanje izmeu taaka koje definiu mereni interval vremena i preraunati ga u vreme u skladu sa podelom vremenske ose. Na slici 24 je dat primer merenja vremenskog intervala definisanog uzlaznim

ivicama dva nezavisna signala. Vremenski dijagrami oba signala su ispravno pozicionirani da se moe izvriti precizno oitavanje. Rastojanje izmeu vremenskih trenutaka oznaenih sa A i B je 4.6 podeoka. Ako je podela vremenske ose bila na

50 s DIV, mereni vremenski interval traje 230s .

4.6. MERENJE PERIODE I FREKVENCIJE

Merenje periode se svodi na merenje vremenskog intervala na dijagramu posmatranog signala. Na ekranu osciloskopa treba obezbediti prikazivanje jedne cele periode signala. Treba oitati rastojanje izmeu poetka i kraja posmatrane periode (za ovu svrhu je pogodno koristiti presene take sa centralnom horizontalnom linijom
34

Slika 25. Merenje periode.

graduacije ekrana) i izmereno rastojanje preraunati u vreme u skladu sa podelom vremenske ose. Na slici 25 je prikazan primer merenja periode. Oznaeno je rastojanje koje definie periodu i ono iznosi 8.3 podeoka. U sluaju da je podela vremenske ose 2 ms/div, perioda signala traje 16.6 ms, to odgovara frekvenciji od 60 Hz.

4.7. MERENJE TRAJANJA USPONSKE I SILAZNE IVICE DIGITALNIH SIGNALA

Trajanje usponske ivice digitalnih impulsa se definie kao vreme koje protekne dok signal promeni nivo sa 10% na 90% krajnje vrednosti. Analogno se definie trajanje silazne ivice. Za merenje trajanja usponske i silazne ivice digitalnih signala pogodno je koristiti pomone (takaste) linije graduacije ekrana. Pre svega, na ekranu treba obezbediti stabilno prikazivanje signala na kome se merenje vri (sinhronizovati sliku) i postaviti nivo logike nule na donju pomonu liniju graduacije (takasta linija sa oznakom 0%), a nivo logike jedinice na gornju pomonu liniju (takasta linija sa oznakom 100%). Kako bi se ovo postiglo potrebno je podeavati vertikalnu poziciju 35

Slika 26. Merenje trajanja usponske ivice.

slike i koristiti kontinualnu podelu naponske ose (apsolutni nivoi napona nisu bitni, nego njihovi odnosi). Izborom sinhronizacije na usponsku ili na silaznu ivicu, podeavanjem nivoa praga za sinhronizaciju (trigger level) i izborom pogodne podele vremenske ose treba obezbediti sliku na ekranu osciloskopa sa koje je mogue izvriti precizno oitavanje trajanja ivice. Primer ispravno pozicionirane slike i dobro odreene podele vremenske ose je prikazan na slici 26. Poetak trajanja usponske ivice je oznaen trenutkom kada signal dostigne 10% svoje krajnje vrednosti, odnosno presekom dijagrama posmatranog signala sa drugom horizontalnom linijom graduacije ispod centralne horizontalne linije. Radi lakeg oitavanja, horizontalnim pozicioniranjem slike treba obezbediti da ova taka lei na nekoj od vertikalnih linija graduacije ekrana, kako je to prikazano na slici 26, gde je takom A oznaen poetak trajanja usponske ivice. Kraj trajanja usponske ivice je definisan trenutkom kada signal dostigne 90% svoje krajnje vrednosti, odnosno presekom dijagrama posmatranog signala sa drugom horizontalnom linijom graduacije iznad centralne horizontalne linije, to je oznaeno takom B na dijagramu sa slike 26. Kako bi se odredilo trajanje usponske ivice treba odrediti horizontalno rastojanje izmeu taaka A i B, koje u primeru sa slike 26 iznosi 5 podeoka. Na kraju treba u skladu sa podelom vremenske ose preraunati rastojanje

36

izmeu taaka A i B u vreme. U sluaju da je podela vremenske ose u analiziranom primeru 0. 5 s / div , trajanje usponske ivice iznosi 2. 5 s . Potpuno analogno merenju trajanja usponske ivice meri se trajanje silazne ivice. Najee je potrebno samo promeniti ivicu signala na koju se sinhronizacija vri, izvriti podeavanje horizontalne pozicije slike i oitati trajanje silazne ivice.

4.8. MERENJE FAZNE RAZLIKE

Merenje fazne razlike izmeu dva sinusoidalna signala se moe svesti na merenje periode signala (T) i vremenske razlike izmeu dva susedna uzlazna ili silazna prolaska kroz nulu tih signala ( t ). Postupci merenja ove dve veliine su objanjeni u t odeljcima 4.5 i 4.6. Fazna razlika se moe izraunati kao = 2 . T
Drugi nain merenja fazne razlike je zasnovan na korienju potenciometra za kontinualnu promenu podele vremenske ose. Pre svega, signale ija se fazna razlika meri potrebno je dovesti na ulaze osciloskopa korienjem sondi sa identiim kanjenjem, prikazati ih na isti nain (korienjenjem istog poloaja preklopnika za nain prikazivanja signala, bilo AC ili DC), sa istim nivoom nultog potencijala za oba kanala. Koristei potenciometar za kontinualnu promenu podele vremenske ose treba

Slika 27. Merenje fazne razlike.

37

podesiti podelu vremenske ose tako da jedna perioda posmatranih signala zauzima tano 8 podeoka. Na taj nain vrednost jednog podeoka horizontalne ose u faznom uglu iznosi 360 8 = 45. Primer merenja fazne razlike dva signala primenom kontinualnog podeavanja podele vremenske ose je prikazan na slici 27. Fazna razlika je merena kao rastojanje izmeu dva silazna prolaska kroz nulu posmatranih signala i u posmatranom primeru iznosi 0.6 podeoka. Stoga je merena fazna razlika 0. 6 45 = 27 . Kako bi se poveala tanost merenja fazne razlike signala u sluajevima da je fazna razlika mala, mogue je koristiti prekida za desetostruko poveanje rezolucije vremenske ose. Izvlaenjem prekidaa e se rezolucija poveati 10 puta, pa e vrednost jednog podeoka horizontalne ose iznositi 4. 5 . Mogue je da prilikom poveanja rezolucije prolasci posmatranih signala kroz nulu ne budu prikazani na ekranu. U tom sluaju podeavanjem sinhronizacionog nivoa (trigger level) i eventualno promenom sinhronizacione ivice treba prvo obezbediti prikazivanje dva susedna prolaska kroz nulu na ekranu osciloskopa, pa tek onda izvriti oitavanje. Poveanje rezolucije vremenske ose na primeru sa slike 27 dovodi do dijagrama prikazanih na slici 28. Rastojanje izmeu prolazaka kroz nulu posmatranih signala iznosi 6 podeoka, to odgovara faznoj razlici od 6 4. 5 = 27 . Na ovaj nain je mogue tanije merenje faznih razlika u

Slika 28. Precizno merenje fazne razlike.

38

opsegu do 45 .

4.9. MERENJE FAZNE RAZLIKE PRIMENOM LISAUOVIH FIGURA

Osciloskop se moe koristiti i za prikazivanje meusobne zavisnosti dva naponska signala prebacivanjem preklopnika za promenu podele vremenske ose u X-Y poloaj. Ovaj nain formiranja slike na osciloskopu se koristi za snimanje prenosne karakteristike nelinearnih kola, snimanje karakteristike magneenja feromagnetskih materijala, kao i merenje faznog stava i frekvencije primenom Lisauovih figura. U ovom odeljku e biti opisano merenje fazne razlike dva sinusoidalna signala primenom Lisauovih figura. Pretpostavimo da je na kanal osciloskopa koji kontrolie horizontalno skretanje elektronskog mlaza doveden signal oblika
x(t ) = X 0 sin ( 0 t ) ,

(17)

a da je na kanal koji kontrolie ploe za vertikalno skretanje doveden signal oblika

y (t ) = Y0 sin ( 0 t + ) .

(18)

Pretpostavimo da je x(t k ) = 0 , to vai za 0 t k = k . Tada je

y (t k ) = ( 1) Y0 sin ( ) .
k

(19)

Ako postavimo uslov y (t n ) = 0 , to vai za 0 t + = n , za korespodentne vrednosti x(t n ) dobija se

x(t n ) = ( 1)
n +1

X 0 sin ( ) .

(20)

Na osnovu jednaina (19) i (20) se za vrednost fazne razlike dobija

= arcsin

x=0

Y0

= arcsin

y =0

X0

(21)

Dakle, za odreivanje fazne razlike dva sinusoidalna signala primenom Lisauovih figura potrebno je odrediti maksimalno skretanje elektronskog mlaza du x ili y ose i presenu taku dobijene Lisauove figure sa tom osom. Odnos rastojanja

39

presene take Lisauove figure sa osom i maksimalnog skretanja mlaza du te ose predstavlja sinus merenog ugla fazne razlike.

Slika 29. Merenje fazne razlike primenom Lisauovih figura.

Na slici 29 je prikazana jedna Lisauova figura. Maksimalno skretanje mlaza du y ose iznosi 4 podeoka, dok je presena taka sa y osom na 2.8 podeoka. Na osnovu ovoga je sinus traenog faznog ugla 2. 8 4 = 0. 7 , pa je izmerena fazna razlika posmatranih signala jednaka 45 . Metod Lisauovih figura se u praksi sve manje koristi.

40

5. PROBLEM SA UZEMLJENJEM
Na kraju ovog prirunika e biti pomenut problem koji svakako zasluuje posebno poglavlje. Iako je problem teorijski minoran, njegovo zanemarivanje u praksi je dovelo do brojnih unitenja osciloskopskih sondi, ureaja na kojima je merenje vreno, kao i samih osciloskopa. Ovakva neslavna reputacija je dovela do posveivanja posebnog poglavlja problemu sa uzemljenjem. Za referentni potencijal i uzemljenje se u laboratorijskom argonu esto koristi termin "masa". U emu je, zapravo, problem? Osciloskop prema raznim standardima mora biti uzemljen kako bi se smanjila opasnost od elektrinog udara kojoj bi mogao biti izloen rukovaoc osciloskopa. To znai da se osciloskop na mreu prikljuuje preko kabla i utikaa koji ima prikljuak za uzemljenje (tzv. "uko" utika). Pod uslovom da je uzemljenje ispravno izvedeno, na potencijalu uzemljenja se nalazi kutija osciloskopa i sve pristupane komande osciloskopa. Sonde osciloskopa imaju dva prikljuka, jedan za posmatrani signal i jedan za povezivanje na referentni potencijal, tzv. "masu". Od sutinskog je znaaja napomenuti da su prikljuci za referentni potencijal obe osciloskopske sonde na istom potencijalu, tj. da su meusobno povezani ututar osciloskopa i uz to povezani na potencijal uzemljenja. Dakle, dvokanalnim osciloskopom se ne mogu posmatrati dva nezavisna napona, ve dva nezavisna potencijala sa istom referentnom takom koja se nalazi na potencijalu uzemljenja. Pretpostavimo da ureaj na kome se merenje vri nije uzemljen. Povezivanje prikljuaka za referentni potencijal ("masu") sa dve sonde u taj ureaj izaziva meusobno kratko spajanje vorova na koje su prikljuci za referentni potencijal vezani. Situacija je jo tea u sluaju da je posmatrani ureaj uzemljen. U tom sluaju prikljuivanje dva prikljuka za referentni potencijal sondi izaziva meusobno kratko spajanje vorova na koje su prikljuci vezani, kao i njihovo vezivanje na potencijal uzemljenja, koji je u ureaju ve prisutan poto je i on uzemljen. Ovolika koliina kratkih spojeva obino ne ostavlja osciloskopske sonde (prikljuke za "masu") i/ili ureaj na kome se merenje vri neoteenim. Neto ree se oteenje prenosi i na sam osciloskop.

41

Slika 30. Razliiti naini prikljuivanja sonde osciloskopa.

Neka za primer poslui jednostavno kolo prikazano emom A na slici 30. Pod pretpostavkom da su svi otpornici jednake otpornosti R = 10 k i da je generator ulaznog napona v IN = 3 V sin (t ) , naponi na otpornicima e biti v R = 1 V sin (t ) . Takoe pretpostavimo da je ureaj uzemljen kako je prikazano. instrumenta e biti tano, na ekranu e se videti napon 1 V sin (t ) . Nikakvih oteenja nee biti. Prikljuivanje sonde na nain prikazan na slici C e dovesti do promene osiloskopu e se videti napon oblika 1.5 V sin (t ) . raspodele napona i struja u kolu. Poslednji otpornik u nizu e biti kratko spojen i na Na emi B je prikazan jedan nain prikljuivanja sonde osciloskopa. Pokazivanje

U sluaju prikljuivanja sonde osciloskopa na nain prikazan na slici D, doi e do jo veeg poremeaja u raspodeli napona i struja u kolu. Poslednja dva otpornika e biti kratko spojena, a na osciloskopu e se videti napon jednak nuli.

42

Isti poremeaj u radu kola e se dogoditi i u sluaju prikljuivanja sonde na nain prikazan na slici E, samo e sada na osciloskopu biti prikazan dijagram napona 3 V sin (t ) . Konano, dolazimo do sluaja sa slike F. U tom sluaju bi na osciloskopu trebalo da bude prikazan napon jednak nuli, meutim izgledi su da to nee dugo trajati. Poto je naponski izvor kratko spojen, od snage izvora zavisi hoe li pregoreti sondin prikljuak za referentni potencijal, izvor, osciloskop, svi zajedno ili neka druga kombinacija pomenutih elemenata. Iako je problem teorijski trivijalan, nepanja u radu i zanemarivanje njegovog praktinog znaaja esto dovode do velikih teta u laboratoriji.

43

LITERATURA

[1] Tektronix 2215A Oscilloscope Operators Instruction Manual, Tektronix, Inc., 1984. [2] Tektronix 2205 Oscilloscope Operator's Manual, Tektronix, Inc., 1987. [3] Tektronix TDS 210 and TDS 220 Digital Real-Time Oscilloscopes User Manual, Tektronix, Inc., 1997. [4] TDS 520 and TDS 540 Digitizing Oscilloscopes Tutorial/User Manual, Tektronix, Inc., 1991.

44