Sadraj

UVOD........................................................................................................................................2 1. Jugoslovenska policijska drava.........................................................................................3 2. Osnovni ciljevi i pravci promena naeg pravnog sistema.................................................6 ZAKLJUAK..........................................................................................................................9 LITERATURA.......................................................................................................................10

UVOD
Novovekovno poimanje slobode i jednakosti jeste temelj savremene liberalne drave, one koja ima ogranieno legitimno polje svoga delovanja i kao takva je suprotnost apsolutistikoj dravi. Ovde e biti rei o policijskoj dravi kao jednoj totalitaristikoj vladavini samovolje koja predstavlja pandan pravne drave, tj. vladavine zakona. Cilj rada je da itaoca detaljno upoznam sa svim negativnim konotacijama ovakve drave koja je i danas , na alost, zastupljena u nekom zemljama guei zdrav i prosperitetan pravni sistem.

1. JUGOSLOVENSKA POLICIJSKA DRAVA

Nema prave policijske drave bez totalitarne drave, a ove nema bez pune kontrole medija. Kontrola medija i tzv. verbalni delikt bitne su komponente policijske drave. Policijska drava je drava apsolutizma i vrlo esto nosi naziv i apsolutistika drava. Ona nije vezana pravom. Njeni organi rade po naredbama i instrukcijama izvrne vlasti. Javlja se premo policije i izvrnih organa nad zakonodavnim. Postoji princip jedinstva vlasti, ali vlast nije koncentrisan au demokratski izabranom zakonodavnom telu, ve u izvrnoj vlasti, efu te vlasti, pojedincu. On je neogranien. Policijski aparat je vrlo jak, dominanatan u dravi. On obavlja sve aktivnosti. To dovodi da u ovoj dravi pojedinac nije graanin nego podanik.meutim ovakva drava je prolost i sa nestankom apsolutizma gubi se policijska a nastaje pravna drava. Jedan od primera policijske drave jeste biva Jugoslavija. Da jedan od ishoda nestajanja komunizma u Jugoslaviji nije bio i raspad jugoslovenske drzavne zajednice, da je u zemlji bila formirana jedinstvena gradjanska (antikomunisticka) politicka opozicija, da je gradjanima Jugoslavije bilo omoguceno prvo da se na jedinstven i jednak nacin izjasne o karakteru i uredjenju postkomunisticke federacije, da su bili raspisani izbori za federalnu ustavotvornu skupstinu: ovakvih pitanja moglo bi da bude veoma mnogo, ali njihova hipoteticnost nemilosrdno se lomi o tragicnu politicku realnost zemlje i o ratnu surovost rasbijanja nekadasnje federacije. Zaista, da je Jugoslavija postojala kao drava, da je imala svoj temeljan nacionalni interes i referendumom potvren dravni razlog, ne bi bilo nita prirodnije nego formiranje jedinstvene federalne politike opozicije koja je mogla odigrati kljunu ulogu u prelaznom periodu kao to se to, uostalom, ve dogodilo u pojedinim istocnoevropskim zemljama, pre svih u Poljskoj i ehoslovakoj. Na pitanje zbog ega do toga nije doslo, ipak ce odgovor morati da se potrai u bivim jugoslovenskim republikama koje su se opredelile za secesiju. Odlunost s kojom su Slovenija i Hrvatska, posle ukidanja organizacije jugoslovenskih komunista, promptno proglasile nezavisne nacionalne drave, sa jasnim elementima etnike dominacije, odbacujui bilo kakvu pravnu ili ustavnu proceduru, nedvosmisleno upuuje da bi prethodna hipotetika pitanja mogla da vae za neku do sada nepostojeu ili neostvarenu zajednicu Junih Slovena koja bi se zasnivala na dravnom razlogu. Konacna politicka kastracija savezne drzave prethodila je visestranackim izborima u bivsim jugoslovenskim republikama, sto znaci da je bila delo "nacionalnih" vladajucih komunista.
3

Drugim reima, kao pravi tehniari rasturanja, komunisti su pripremili i dravnopravni i ideoloki okvir za rasturanje Jugoslavije. Samo nekoliko meseci posle formalnog pada komunizma u januaru 1991, novim, "demokratskim" garniturama, bilo je dovoljno da iskoriste povoljne meunarodne okolnosti, to e reci snanu diplomatsku podrku Nemake, kako bi javno proglasili stanje koje je u Sloveniji i Hrvatskoj ve predstavljalo dravnu realnost. Ovi potezi, i pored medijske pripreme, izazvali su sok u drugim delovima Jugoslavije, a pre svega meu srpskim politiarima. Naime, nacionalistika retorika oficijelnih predstavnika nomenklature koja se cikliki javljala i za vreme ivota voe jugoslovenskih komunista, otupila je refleks za razumevanje veliine secesionistike energije koja je postojala od osnivanja Jugoslavije. Otud su uglavnom srpski politiari raspad Jugoslavije doekali nespremni. Pritisnuti kolektivnim kompleksom sluge, kao nasleem srpskih komunista, srpski politicari suoili su se sa snanom politikom voljom drugih naroda bez smisla i razumevanja za radikalne istorijske promene koje su se ve odigrale. Jedino politiko ulo koje su sauvali moe se definisati kao policijska osetljivost za politicki ispad, slucaj, incident. Zbog toga su verovatno pomiljali da je na pomolu politiki skandal, kakve im je u prolosti reavao vrhovni voa, ali nisu predvideli da e se komunistika nacionalna retorika republikih vladajuih komunista pretopiti u optu nacionalnu volju. Otuda je opravdano analiticki ispitati nekoliko glavnih karakteristika jugoslovenskog socijalizma, nacela vladavine komunista na celu sa Josipom Brozom, glavne tokove transformacija u partiji i drzavi i to sa gledista ciljeva koje su sebi postavljali. Cilj (ciljevi) postaje najvaznije merilo zbog eshatoloskog karaktera komunisticke ideologije. Nikakva doktrina o dravi i drutvu u okviru takve ideologije nije moguna bez projekcije ispunjenja, tanije bez vienja "kraja istorije", kao to nije moguan ni partijski program bez prividno dinaminog pogleda u budunost. Bez obzira na vrednosne projekcije komunistike doktrine i njihovog partijskog programa, nekadanji podanici toga sistema upravo ive u budunosti komunizma kakva god da ih je snala. Zato ce prva pretpostavka analize koja sledi biti da je rasturanje Jugoslavije na drzavne fragmente projektovane jo tokom borbe za preuzimanje vlasti, ispunjenje cilja vladavine jugoslovenskih komunista. Tehnickim terminima govoreci, do 1948. praksa vladavine bila je diktatura proletarijata kao sredstvo za ucvrivanje komunistike vlasti, a na osnovu univerzalno propisane doktrine iz prve drave socijalizma, a pojavom sizme donekle se promenio i politicki sistem. Iskakanjem Jugoslavije iz sovjetskog bloka dolo je do prve pojave nacionalnog komunizma kao pojedinanog fenomena.
4

Taj pojedinaan karakter bio je veoma vazan za percepciju komunistike Jugoslavije u zapadnim zemljama. Taj tip komunizma, za razliku od sovjetskog koncepta "proleterskog internacionalizma", nije predstavljao globalnu opasnost, dakle, nije bio svetski "bauk", tavie, veoma brzo pokazae se da se ekonomskim kanalima moze efikasno nadgledati. Sa gledita ljudi koji su iveli u Jugoslaviji, nisu vladajui komunisti izvrili reviziju sistema vlasti, nego su izvrili reviziju svoje spoljne, odnosno meunarodne politike. Unutra, sve je ostalo isto, samo je, u percepciji zapadnog sveta, komunistika imperija poela da se krnji i to ne sa margine, ve iz centra prividne politike, diplomatske i ideoloke pobede Moskve nad zapadnim saveznicima kad je re o borbi za interesne i teritorijalne sfere, jer je izgledalo da je SSSR dobio celu, a ne podeljenu Jugoslaviju. Objektivno posmatrano, itav normativno-pravni sistem razlabavljen je proizvoljnou u donoenju odluka, a one su poivale na politikom dogovoranju republikih nomenklatura u razliitim konkretnim situacijama. Dakle, federalna politika u veini javnih i dravnih slubi bila je formirana na sporazumima, konvencijama nacionalnih komunistikih elita, a ne na principima i zakonima. Oni su vaili za narod. Meutim, pojava razvlaivanja savezne drave bila je praena jednom skupom protivrenou: administrativni aparat savezne vlasti uveavao se do mastodontskih razmera. U novim delovima jugoslovenske prestonice, u Novom Beogradu, za razvlaenu saveznu birokratiju, graene su slubene palate na kojima bi jugoslovenskim dravnim organima pozavidele i vee i bogatije zemlje. Bile su to, u stvari, kulise jedne fantomske drave, koja je svoju supstancu stalno i kontinuirano razlivala u manje skoljke, republike i pokrajine. Izvestan privid dravnog funkcionisanja federacije, davali su jedino sastanci Saveza komunista Jugoslavije. Centralna kancelarija jugoslovenskih komunista, uglavnom je imala posredujucu i arbitraznu ulogu medju nacionalnim birokratijama, bilo da je rec o eventualnim sporovima ili da su bile u pitanju nagodbe u personalnoj distribuciji vlasti.

1. OSNOVNI CILJEVI I PRAVCI PROMENA NAEG PRAVNOG SISTEMA

Zgradu naeg pravnog sistema kao celinu neophodno je postaviti na nove moderne i sa civilizacijskim dostignuima usaglaene temelje u pogledu naela i institucija, a isto tako i pojedine velike oblasti odnosno grane prava. Ono to bi stalno trebalo imati pred oima jeste uvoenje i razvijanje garantija prava i sloboda graana, uspostavljanje i razvitak otvorenog i razvijenog civilnog drutva, pridravanje naela, ustanova i procedura koje bi obezbedile kako legitimnost sistema u celini tako i pojedinih akata i mera. Jedna opta orijentacija trebalo bi da bude ona, koju smo ve uli da se proklamuje i hvali, ali smo imali priliku videti da se ne primenjuje. A to je deviza da bi trebalo da bude slobodno sve to iz valjanih razloga nije izriito zakonom zabranjeno. Potovanje ovakvog filozofskog pristupa podrazumevalo bi i neophodnu tzv. deregulaciju. Pravni sistem bi trebalo da omogui dovoljno iroke i liberalne okvire za preduzetnitvo i da olakava promet. Za vladavinu prava je veoma vana procedura, valjan, fer postupak u celini i u svakoj grani prava prema njenim specifinostima, ono to u anglosaksonskom pravu zovu "the due process of law". To je pre svega vano kad se odluuje o ljudskim pravima, ali i u odluivanju o izborima, u parlamentima, prilikom usvajanja zakona i drugim slinim situacijama u kojima pridravanje odreene procedure unapreuje i demokratiju i vladavinu prava. Na primer, s gledita naela vladavine prava izgledaju nam vrlo manjkavi predlozi o tome ko bi imao pravo da uestvuje na referendumu u Crnoj Gori (ukoliko bude bio raspisan). Slina ocena bi se mogla dati i o nekim ranijim plebiscitarnim izjanjavanjima u Srbiji (i nekim drugim republikama bive SFRJ). Potrebno je institucionalno razraditi i u praksi obezbediti ustavom proklamovanu odredbu da se domae pravo u pogledu ljudskih prava i obaveza uskladi sa meunarodnim pravom i sa obavezama Jugoslavije koje proistiu iz meunarodnih ugovora. Isto tako ustavom je proklamovano naelo da se odredbe meunarodnog prava i ugovornih obaveza Jugoslavije neposredno primenjuju od strane sudova, a to se u praksi ne ini. Neposredno primenjivanje e se odnositi, kad se za to stvore uslovi, i na regionalni evropski sistem ljudskih prava i njihove sudske zatite.

Nije sve jednostavno ni u pogledu primene meunarodnih normi. Na primer, meunarodna Konvencija o smanjivanju broja lica bez dravljanstva (doneta 1961), motivisana idejom smanjivanja dvostrukog dravljanstva, oteava reavanje problema nastalih raspadom bivih socijalistikih federacija, jer faktika situacija i nalae da se pri reavanju problema lica bez dravljanstva vodi rauna o njihovom stvarnom poloaju. SR Jugoslavija, inae, nije ratifikovala ovu konvenciju. Politika institucionalizacija znai da ustanove zaista vre ulogu koja im je namenjena. Institucionalizacija umesto prevelikog udela line volje ili samovolje nekog nosioca vlasti, pretpostavlja i zahteva ustanove (institucije) kao centre odluivanja sa izvesnom nepristrasnou, "objektivnou", pravljenjem sutinske razlike izmeu linog gledanja, odnosa ili imovine, s jedne, i javnog ovlaenja i dunosti, s druge strane. Nedovoljno odreenim izrazima "tranzicija" (to je slino jednom izrazu koji smo ranije koristili "prelazni period" samo to su im suprotni pravci promena) ili "postkomunizam" koji isto tako ne kazuje ba mnogo, ipak oznaavaju jedan veliki drutvenoekonomski preobraaj, preobraaj od kolektivistikih i politiko direktivistikih naela centralistikog usmeravanja prelazimo ka vie individualistikim principima i irim slobodama individualnog preduzetnitva i veeg uvaavanja privatne svojine. Reklo bi se kao da u nekim deklaracijama taj proces nije toliko sporan, ali kada se pogledaju osnovni principi i politike, a naroito posledice, tj. stvarnost onda se mogu zapaziti i u sutini antireformski potezi, kao i manje ili vee radikalnije reforme. Nije u pitanju samo tzv. socijalna uloga drave i njeno ispunjavanje obaveza koje je ve u ranijem sistemu preuzela prema izvesnim kategorijama stanovnitva svojim naelima opte zaposlenosti, zatite na radu, garantija u sluaju nezaposlenosti, obaveza u pogledu zdravstvene zatite, penzionog osiguranja itd. u ime kojih obaveza i neijih prava se drava tj. vlada suoava sa problemima koji nameu taktiku da drava zadri veliku meru kontrole nad privrednim delatnostima i novanim kretanjima koristei i fiskalne instrumente i neposrednu upravljaku ulogu, a to se moda najjasnije moe ilustrovati razlikama u pogledu koncepcija i zamiljene ili voene politike po nekim kljunim pitanjima koja smo ve gore pominjali, kao privatizacija, denacionalizacija, sleenje ili izbegavanje logike trine privrede itd. Tu je u pitanju, nama se ini, jo jedna stvar. Drava se nerado i teko liava mogunosti i "prava" zasnovanih na "zakonima" koji formalnopravno vae da pored imperijuma tj. vlasti, kontrolie drutvo i graane i uz pomo svojine, odn. dominiuma.

Nema nikakve sumnje da se time u iste ruke koncentrie mnogo vea mo i efikasnija kontrola nad stanovnitvom, a i vee privilegije za one koji svim tim mehanizmima upravljaju, pa mogu biti ne samo javni funkcioneri, ministri itd. nego i menaderi tj. direktori preduzea (ili njihovih delova) koja su navodno u javnoj tj. dravnoj svojini. U ovom pogledu, kao i u mnogim drugim, nae drutvo je rtva jedne dugo trajue prakse autoritarnoetatistike prirode, koja nas je ve skupo stajala, moda ak i pre nego su komunisti uspostavili vlast i jednu po drutvo i privredu ravu stvar prikazali kao vrlinu. Evo primera, kako je ta vrsta tradicije uticala da mi jo nemamo pravog graanskog zakonika, instrumenta bez kojeg ona reena tranzicija nije zamisliva ako bi hteli da je sprovedemo u reimu neke vladavine prava. Neophodno je reformisati i kodifikovati graansko pravo i postupak, tj. pravo svojine i druga stvarna prava, obligaciono pravo, trgovako ili privredno pravo, finasijsko pravo, bankovno pravo itd., mada bi po naem miljenju najbolje bilo sve obuhvatiti jednim graanskim zakonikom. Pri svemu tome, pa svejedno da li vie zakona ili samo jedan, neophodna je ponovna recepcija ili renesansa klasinih ustanova graanskog prava, a to znai i sistema normi koje reguliu tzv. privredni sistem i omoguavaju slobodu preduzetnitva i funkcionisanje trine privrede. To bi ustanovama svojine, ugovora i drugim instrumentima pravnog prometa trebalo da vrati karakter i ulogu kakvu imaju u razvijenim trinim privredama. Poto su brojne norme graanskog dispozitivnog karaktera tj. one vae samo ukoliko se subjekti prava nisu drukije dogovorili, to one proiruju podruje slobode koje je ranije bilo okupirano normama imperativnog karaktera i mnogobrojnim ogranienjima, iskljuenjima (iz prometa, iz vlasnitva, iz graanskog prava, itd.) i normama koje su uvodile oblike oduzimanja imovine i ograniavanja korienja i plodouivanja svojine. Potovanje prava na mirno uivanje imovine i na tzv. steena prava automatski bi se vratilo ukoliko bi dolo do moderne kodifikacije celog korpusa graanskog prava. To bi promenilo i sistem evidencije nepokretnosti i restauriralo naela upisa, a zemljine knjige i druge dokumentacione instrumente oduzelo bi optinskoj administraciji i ponovo ih dalo na voenje sudovima. Strunjaci konstatuju pravne praznine koje postoje u oblasti stvarnog prava i koje utiu na pravnu sigurnost i izvesnost, a sve to bi moralo da se uzme u obzir jer govori u prilog hitnosti da se donese graanski zakonik, ukoliko se zaista tei trinoj privredi. Ve postojee ustavne odredbe koje izjednaavaju oblike svojine potrebno je obezbediti u stvarnosti svim odgovarajuim pravnim i faktikim instrumentima (a to podrazumeva i steaj, hipoteku, i mnogo drugih instituta).

ZAKLJUAK

Nema prave policijske drave bez totalitarne drave, a ove nema bez pune kontrole medija. Kontrola medija i tzv. verbalni delikt bitne su komponente policijske drave. Kada se evolucija jugoslovenske socijalisticke federacije razmotri u svim fazama, tesko se moe nai makar jedan argument na osnovu kojeg bi moglo da se zakljui da su Broz i njegov najui tab stvarali ustavno-pravni sistemski okvir pomou kojeg je ucvrivana jugoslovenska dravna zajednica. Tehnickim terminima govoreci, do 1948. praksa vladavine bila je diktatura proletarijata kao sredstvo za ucvrivanje komunistike vlasti, a na osnovu univerzalno propisane doktrine iz prve drave socijalizma, a pojavom sizme donekle se promenio i politicki sistem. Iskakanjem Jugoslavije iz sovjetskog bloka dolo je do prve pojave nacionalnog komunizma kao pojedinanog fenomena. Zgradu naeg pravnog sistema kao celinu neophodno je postaviti na nove moderne i sa civilizacijskim dostignuima usaglaene temelje u pogledu naela i institucija, a isto tako i pojedine velike oblasti odnosno grane prava. Za vladavinu prava je veoma vana procedura, valjan, fer postupak u celini i u svakoj grani prava prema njenim specifinostima, ono to u anglosaksonskom pravu zovu "the due process of law". U optim crtama, kao orijentiri s obzirom na koje se procenjuje ta iz pravnog sistema izbaciti, a ta novo u njega uneti, moglo bi se rei da je potrebno izgraditi ili uvesti ono to unapreuje ljudska prava i slobode, stabilan pravni reim i liberalan politiki reim, drutveni, ekonomski i politiki, a i kulturni pluralizam, kao i otvoreno civilno drutvo sa liberalnom politikom kulturom, sa uvaavanjem razlika, takmienja (kontestacije, osporavanja), tolerancije, dijaloga i kompromisa kao naina dolaenja do sporazuma.

LITERATURA

DIMITRIJEVI, Momilo, SIMI, Miroljub, OREVI, Sran. , ( "", . 4). 2. . : 2007. LUKI,Radoslav, Uvod u pravo, Nauna kjiga, Beograd, 1969 JOVANOVI, Slobodan, Drava, Beograd, 1936 http://www.dadalos.org/srbija/demokratie/Grundkurs3/Rechtsstaat/rechtsstaat.htm http://www.serbianunity.net/culture/library/Perisic/senka/senka2.html
http://www.informator.co.yu/tekstovi/tema7801.htm

10