JOZEF FRIDRIH ELING

(17751854)
Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

vilhelm fridrih eling

sistematizacija elingovih dela

Problem sistematizacije elingovih dela:
neki tumai govore o dve faze razvoja njegove misli drugi i o vie, pa i itavih est osobenih faza: 1. potpuna vezanost za Fihtea 2. filozofija prirode 3. estetiki idealizam

4. apsolutni idealizam
5. filozofija slobode

6. filozofija mitologije i objave

Kritika Fihteovog Ja, koje je progutalo stvar, tj. prirodu Neophodno je:
uspostaviti sutinsku vezu izmeu ja i prirode vratiti vanost prirodi

Umesto subjektivnog, predlae objektivni idealizam

2

vilhelm fridrih eling

filozofija prirode i transcendentalni idealizam

Subjekt i objekt su istovetni u apsolutu, (a ne u apsolutnom subjektu)

Subjekt i objekt protivrenim samorazvijanjem se: odvajaju i suprotstavljaju

Filozofija treba da bude sistem celokupnog znanja i da izloi:

prirodnu problematiku

transcendentalnu problematiku (kao dinaminu istoriju samosvesti, koja mora da rezultuje u pojmljenom podudaranju svesti i predmeta) Na svakoj se strani mora potraiti ono drugo, ni filozofija prirode ni transcendentalni idealizam ne ine (svaki za sebe) celovit sistem istine, jer:
filozofija prirode: polazi od pojma objekta i dokazuje njegovu nezavisnost od subjekta transcendentalni idealizam: polazi od pojam subjekta i nastoji da dokae kako subjekt uslovljava i odreuje objekt

vilhelm fridrih eling

filozofija prirode
Filozofija prirode pokazuje pretvaranje:
prirode u inteligenciju prirodnih nauka u filozofiju prirode

Priroda:
nije celina statikih mehanizama

je dinamiki svrhoviti proces (i u celini i u svim svojim delovima) dveju suprotnih sila: pozitivne i negativne (zakon polariteta)
u mehanici: atrakcija i repulzija
u elektro-magnetizmu: pozitivni i negativni pol u fiziologiji: iritabilnost i senzibilnost

Protivdelovanje ovih sila vodi u njihovo jedinstvo (cointidentia oppositorum) zajedniku osnovu organske i neorganske prirode Postoje:
opta priroda, odnosno svetski duh ili vidljivi duh
duh, koji je nevidljiva priroda
4

vilhelm fridrih eling

transcendentalna filozofija
Pred njom je dvostruki zadatak: 1. teorijski zadatak da razume kretanje svesti do saznanja objekta 2. praktiki zadatak da razume objektivne proizvode duha (pravo, dravu, istoriju , religiju, umetnost) Refleksija svesti na svoju sopstvenu delatnost samosaznanje svesti eling i Kant:
kao i kod Kanta, osim teorijske i praktike filozofije dodaje se trei lan: filozofiju prirodnih svrha teleologija, koja svoj kraj ima u filozofiji umetnosti za razliku od Kanta, ovde se jaz 1. i 2. lana prevazilazi dinamikom napredovanja transcendentalnog saznanja

Na taj nain se ukida razumsko stanovite: U osnovi empirijskog samorazvijanja svesti jeste sopstvena apsolutnost svesti
5

oset produktivni opaaj refleksija apsolutna apstrakcija praktiki apsolutni akt volje

vilhelm fridrih eling

intelektualni opaaj

Umetnost je iznad filozofije, jer:

najvii akt uma nije ni saznajni ni praktiki nego estetski akt moe da uini oitom izvornu stvarnost apsolutnog identiteta bez zakuastih filozofskih posredovanja

Posebno: sluajno, nestvarno, neistinito Opte: prazno, beivotno

Ideja je u umetnosti data kroz fantaziju

Intelektualno opaanje jeste jedno znanje koje se sastoji u proizvoenju svoga objekta

vilhelm fridrih eling

apsolutna sloboda
ulno opaanje razlikuje:
samo opaanje ono to se opaa

Intelektualno opaanje:
je organ sveg transcendentalnog miljenja je uopte akt iste samosvesti

za svoju sadrinu ima apsolut, boga, tj. apsolutnu indiferenciju subjektivnog i objektivnog
1. Moj realitet (Ja) iezava u beskonanom realitetu (apsolutno Ja) 2. On reprodukuje sa sveu i slobodom ono to nesvesna inteligencija (priroda) izvorno i nuno produkuje 3. Zato se prvi saznajni akt moe da uporedi s estetskim stvaralakim aktom

Filozofija se odnosi prema umetnosti kao um prema organizmu: tek putem umetnosti filozofija postaje neposredno objektivna
7

filozofija i umetnost vilhelm fridrih eling

Umetnost je udo koje bi nas, da je samo ijedanput egzistirala, moralo uveriti u apsolutni realitet onog najvieg.
Umetnost je iznad filozofije, jer:
najvii akt uma nije ni saznajni ni praktiki nego estetski akt

moe da uini oitom izvornu stvarnost apsolutnog identiteta, bez zakuastih filozofskih posredovanja

Posebno je: sluajno, nestvarno, neistinito Ideja je u umetnosti data kroz fantaziju

Opte je: prazno, beivotno

Intelektualno opaanje je jedno znanje koje se sastoji u proizvoenju svoga objekta ulno opaanje razlikuje:
samo opaanje ono to se opaa

Intelektualno opaanje:
je organ sveg transcendentalnog miljenja je uopte akt iste samosvesti kao svoju sadrinu ima apsolut, boga, tj. apsolutnu indiferencija subjektivnog i objektivnog

1. Moj realitet (Ja) iezava u beskonanom realitetu (apsolutno Ja)

2. On reprodukuje sa sveu i slobodom ono to nesvesna inteligencija (priroda) izvorno i nuno produkuje
3. Zato se prvi saznajni akt moe da uporedi s estetskim stvaralakim aktom Filozofija se odnosi prema umetnosti kao um prema organizmu: tek putem umetnosti filozofija postaje neposredno objektivna
8

GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL

(1770-1831)
Aleksandar ukovi, Ekonomski fakultet, Subotica

georg vilhelm fridrih hegel

fenomenologija duha
Ovo delo zamiljeno je kao uvod u svoj sistem, ali je u njemu ipak realizovan veliki deo budueg sistema Napisano je s namerom da se ljudski razum povede:

od carstva svakodnevnog iskustva

do carstva stvarnog filozofskog saznanja, do apsolutne istine, tj. do saznanja procesa sveta kao duha Svet u stvarnosti nije onakav kakvim izgleda, nego onakav kakvim ga filozofija shvata

1. Poinje se sa iskustvom obine svesti u svakodnevnom ivotu

2. Pokazuje se da ovaj (kao i svaki drugi) vid iskustva sadri elemente:

a) koji potkopavaju njegovo poverenje u sopstvenu sposobnost da opazi stvarno

b) koji ga gone da u traganju pree na jo vie naine razumevanja

10

georg vilhelm fridrih hegel

samoprotivrenost kretanja svesti

Napredak prema ovim viim nainima jeste, tako, unutranji proces samog iskustva i nije proizveden spolja Ako ovek obrati punu panju na rezultate svoga iskustva, napustie jedan tip saznanja i poi ka drugome usled suprotnosti u koje se svest sama zaplela: ulna izvesnost opaanje razumevanje samoizvesnost Fenomenologija je imanentna povest ljudskog iskustva

To vie nije iskustvo zdravog razuma, ve iskustvo u kome je sigurnost u razum ve poljuljana zbog oseaja da ono ne poseduje punu istinu
italac Fenomenologije ve mora obitavati u elementu filozofije

11

georg vilhelm fridrih hegel

identitet subjekta i objekta

inilac koji odreuje tok toga iskustva je promenljivi odnos izmeu svesti i njenih predmeta Ako se subjekt koji filozofira dri uz svoje predmete i dozvoljava da ih njihovo znaenje vodi, otkrie promenu kojom se njihov oblik i njihov odnos prema subjektu menjaju Kada iskustvo poinje:
predmet izgleda kao:
vrsti entitet
nezavisan od svesti

subjekt i predmet izgledaju:

jedan drugome strani

Meutim, proces saznanja otkriva da to dvoje ne stoje u izolaciji: postaje jasno da predmet dobija svoju objektivnost od subjekta
12

georg vilhelm fridrih hegel

samosvest i stvarnost
Stvarno (to ga svet aktualno sadri u beskonanom toku oseta i opaaja) je optost koja se ne moe svesti na objektivne elemente slobodne od subjekta (kvalitet, stvar, sila, zakon)

Stvarni predmet uspostavljen je intelektualnom delatnou subjekta

Subjekt otkriva da sam stoji iza predmeta: svet postaje stvaran samo pomou poimajue sile svesti Ovo je samo ponavljanje teze transcendentalnog idealizma to je istina samo za filozofirajue subjekte

ali jo ne istina objavljena u objektivnom svetu

Zato treba ii dalje: samosvest mora da:

pokae da je ona istinska stvarnost

aktualno uini svet svojim slobodnim ostvarenjem

13

georg vilhelm fridrih hegel

negativitet subjekta

Subjekat je apsolutni negativitet:

on ima silu da negira svako dato stanje i

da ga uini svojim sopstvenim svesnim delom

Ovo nije samo saznajno-teorijska delatnost i ne moe se nastaviti samo unutar procesa saznanja Taj proces ne moe se odvojiti od istorijske borbe izmeu oveka i njegovog sveta, borbe koja je sama po sebi sastavni deo puta ka istini i istine same

Subjekt mora uiniti svet svojim vlastitim delom ako sebe eli priznati za jedinu stvarnost
Proces saznanja postaje proces istorije Svet (stvarnost) pokazuje se kao delo subjekta

14

georg vilhelm fridrih hegel

svest kao objektivno dogaanje

Samosvest se prenosi u borbu na ivot i smrt izmeu pojedinaca

Povezuje se:
saznajno-teorijski proces samosvesti (od ulne izvesnosti do uma) istorijski proces oveanstva (od kmetstva do slobode)

Naini ili oblici svesti javljaju se kao objektivne istorijske stvarnosti, stanja sveta

Stalno prelaenje od filozofske ka istorijskoj analizi ima svrhu da verifikuje i pokae istorijski karakter temeljnih filozofskih pojmova Svaki oblik svesti koji se javlja u imanentnom napretku saznanja kristalie se kao ivot jedne date istorijske epohe (od polisa do francuske revolucije) Drava stvorena revolucijom:
promenila je spoljanji oblik objektivnog sveta, uinivi ga sredstvom subjekta

ali nije postigla subjektovu bitnu slobodu

Zato se ostvarivanje istinske slobode prenosi:

sa plana istorije (iji je nosilac razvoja Francuska) u unutranje carstvo duha (iji je nosilac razvoja Nemaka)
15

georg vilhelm fridrih hegel

istorija iskustva svesti

Fenomenologija je nauka o
svesti
stvarnosti

Svest je samo pojavljivanje duha

Fenomenologija je istorija iskustva svesti Stepeni uzdignua izvesnosti do istine su:
svest uopte (koja ima neki predmet kao takav)
samosvest (za koju je predmet Ja)

um, pojam duha (jedinstvo svesti i samosvesti)

16

georg vilhelm fridrih hegel

dijalektika napredovanja saznanja

Saznanje poinje kada filozofija razori iskustvo svakodnevnog ivota
1. Predmet iskustva se prvo javlja kao stvaran i ini se kao da postoji po sebi

2. Analizom uviamo da ono to ulna izvesnost zadrava kao neto nepromenljivo usred toka utisaka nije predmet ve da on postoji ovde i sada 3. Oni jedini ostaju stalni u neprestanom menjanju objektivnih podataka, oni postoje kao identini, jer su neto opte
4. Suprotno oekivanju, istina ulne izvesnosti nije pojedinani predmet nego optost 5. Leite optosti je subjekt, a ne predmet: Optost postoji u saznanju koje je smatrano nebitnim iniocem: Predmet ne postoji po sebi ve zato to ga ja saznajem 6. Dalja analiza otkriva da ja prolazi kroz isti dijalektiki proces kao predmet i da pokazuje da je ono neto opte (opte ja) 7. ulno iskustvo tako otkriva da istina nije ni kod njegovog posebnog predmeta ni kod pojedinanog ja 8. Istina je rezultat dvostrukog procesa negacije:

negacije postojanja predmeta po sebi

negacije pojedinanog ja, time to se istina pomie prema optem ja
17

georg vilhelm fridrih hegel

razvoj svesti
Objektivnost je tako:
dvaput posredovana (konstruisana sveu)

i od sada ostaje vezana za svest

Razvoj objektivnog sveta se postepeno preplie sa razvojem svesti: samo iskustvo prelazi u vie naine saznanja koji tee optosti (ulna izvesnost pretvara se u opaaj) Sloenim i protivrenim kretanjem svest se uzdie:
do samosvesti i dalje do apsolutnog duha, koji se ispoljava kao:

um (umna svest)
duh (moral) umetnost religija apsolutno znanje (filozofija)

To je proces u vremenu i put kojim:

ide svaki pojedinac od obine do filozofske svesti

se odvija istorijsko samokretanje duha

Samorazvitak svesti u njenom odnosu prema svetu je nuno skraeni proces koji se ograniava na vanije take razvojne linije ljudskog roda ULNA IZVESNOST OPAAJ RAZUM SAMOSVEST UM
18

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

Subjekt doslovno sainjava objektivni svet: svaka stvarnost je ostvarenje, razvoj subjekta
Miljenje odgovara stvarnosti samo utoliko to je preobraava shvatajui njeno protivreno ustrojstvo: izvornost subjekt-objekt Subjekt oznaava:

saznajno-teorijsko ja ili svest

nain postojanja jednog jedinstva koje se razvija u antagonistikom procesu, tj. otkrivanjem svojih unutranjih protivrenosti

Primer:
kamen postoji (materijalno)

biljka postoji i razvija se (ivo)

ovek postoji, razvija se i shvata svoj razvoj (umsko)

Um i sloboda se meusobno pretpostavljaju:

ovek je jedini u stanju da preoblikuje svoj ivot zahvaljujui tome to poseduje um, ovek je slobodno bie

Um:
postoji samo kroz svoje ostvarenje

jeste objektivna sila i objektivna stvarnost

Svi naini bia jesu naini ostvarenja uma (naini subjektivnosti)

19

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

Um je delatan:
u ivotu individue (razliiti oblici svesti dovode do slobode umskog shvatanja) u istoriji Duh (razliita razdoblja su razliiti stepeni ostvarenje uma)

Dok god postoji jaz izmeu stvarnog i mogueg, treba delovati na stvarno i menjati ga, dok ne doe u sklad sa umom Stvarno:
ne znai sve ono to naprosto postoji
(to je pre pojava (jedna izmeu mnogih mogunosti) znai ono to postoji u obliku koji odgovara merilima uma

Stvarno je umno (racionalno) i samo to

20

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

Nita to postoji nije istinito u svom datom obliku Svaka stvar ima da razvije nove uslove i oblike ako hoe da ispuni svoje mogunosti Egzistencija stvari je u osnovi negativna:
sve stvari postoje nezavisno od svoje istine i u traganju za njom to traganje upravljeno je ka ostvarenju njihovih latentnih mogunosti

ime se ostvaruje napredak tih stvari prema sopstvenoj istini

Tok napretka, meutim, nije izravan ni postojan

Svaka stvar sebi protivrei: njena sutina protivrei datom stanju egzistencije
Sutina (prava priroda) stvari sili tu stvar da:
prekorai stanje egzistencije u kome se nalazi da pree u druga prestupi granice svoje vlastite posebnosti i stavi se u sveopti odnos prema drugim stvarima to e naposletku odvesti do opteg kao istinskog oblika stvarnosti
21

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

Logiki oblik optega je pojam Istina i bit stvari ive u njihovom pojmu Pojam je:
ideja koja izraava sutinu stvari (nasuprot raznolikosti pojavnog postojanja stvari) optost (a sve to postoji je posebnost) i optost postoji i to jo potpunije nego posebnost ona ak stvara pojedinanu egzistenciju (Biti ovek ili biti ivotinja je preduslov njihove pojedinanosti)

neto prema emu se sve meri i vrednuje

Stvaranje pojma:

nije proizvoljan in miljenja

nije tek apstrakcija

sledi samo kretanje stvarnosti

je povesni proces (a optost povesni inilac)
22

Dijalektiki pojam podrazumeva i ukljuuje materijalni proces

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

Pojam neke stvari je opte koje je:
imanentno toj stvari (jer sadrava i uva njene prave mogunosti) konkretno (jer ne postoji izvan posebnoga, nego se ostvaruje samo u totalitetu posebnosti)

Pojava je sutina u egzistenciji

Logika se bavi sutinama, a ontologija biem kao biem

Onto-logika se bavi bitkom kao saznanjem miljenja o sebi samom
Slina zamisao postoji kod: Aristotela (ali njegovo miljenje miljenja (bog) ne poznaje svet, zbog ega se zapostavlja bogatstvo empirijskog) Parmenida (ali, nakon postavljanja identiteta izmeu miljenja i bia, on preputa empiriju prividu i mnjenju).

23

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

Boanska osnova svega postojeeg jeste u osobitom carstvu svih pojmova

Jedan ukupni veni smisao vlada svime i on sadri i skriva svaki pojedinani smisao, a vena apsolutna ideja ili um trajni je sadraj koji:
proima sve pojave

iskazuje sam supstancijalitet sveta

Logos je:
izvor osnova sadraj bitka

Kao to bitak ne moe biti alogian, iracionalan

tako ni logos ne moe biti drugaije struktuiran no to je sam bitak:

ono to je umno stvarno je, a to je stvarno umno je

Um kao sistem svih pojmova jeste, kao vena mogunost, temelj svakom stvarnom postojanju Na svestan um predstavlja razabiranje tog predsvesnog venog uma
24

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

Pojam istog bitka:

najoptiji najneodreeniji (bez sadraja) isto nita

Ali nita, ukoliko je predmet miljenja, opet je neto

Jedinstvo bitka i nebitka, njihov prelaz jednog u drugi, jeste nastajanje

Neto to postaje:
nije jo ono to e postati

u isto vreme jeste to ukoliko to postaje (jedno drugo)

Iz pojma bitka sledi pojam kvaliteta, iz kvaliteta kvantiteta... Tako se sav sadraj iskustva izvodi iz istog miljenja

25

georg vilhelm fridrih hegel

logika kao onto-logika

SAZNANJE otkriva ZAKON logika ontologija gnoseologija

u
POJAVAMA Ideja = sveukupna stvarnost: razliita stanja sveta (stupnjevi stvarnosti) samo su razliiti stupnjevi samokretanja ideje

1. Logika je nauka o ideji u apstraktnom elementu miljenja

2. U prirodi ideja postoji konkretno u otuenom stanju drugobitka

3. Filozofija duha obuhvata ideju koja se ponovo vraa samoj sebi i postaje svesna sebe

26

georg vilhelm fridrih hegel

filozofija istorije

Samorazvoj ideje zbiva se i logiki i istorijski

Dijalektika je metoda zahvatanja ivog, pokretnog i borbenog dogaanja

Istorija je jedinstveni proces u kome ispod prividnih sluajnosti vladaju zakoni Priroda i duh su konkretni oblici postojanja ideje, ali samo duh ima istoriju Istorija poinje ukidanjem prirode od strane samoosloboenog duha

Um vlada svetom, ali njegova vlast gotovo da nije vidljiva lukavstvo uma
Sve se zbiva po planu uma, tj. ostvaruje se napredak svesti o slobodi

Krajnji cilj je potpuna sloboda, odnosno samosvest kraj istorije

27

georg vilhelm fridrih hegel

filozofija istorije
Hegel razlikuje tri osnovna istorijska razdoblja: a) Drevni Istoni narodi (Kine, Indije itd.) jo nisu znali da je duh ili ovek kao takav po sebi slobodan, zbog ega ljudi i nisu bili slobodni, ve je to samo jedan bio slobodan (koji, usled toga i nije bio istinski slobodan, ve samovoljan) b) Grci i Rimljani su znali da su neki slobodni, ali ne i ovek kao takav, nego su mnogi ljudi smatrani robovima c) Germanski narodi su zahvaljujui reformaciji stekli svest o tome da je ovek slobodan kao takav, ime su dostigli krajnji cilj drutvenog razvitka Teodiceja (opravdanje postojanja zla u svetu) objanjava se celokupnim istorijskim dogaanjem: sve to se dogodilo ne samo da nije bez boga, ve je u sutini boije delo

Istorijski razvoj ima:

cilj u dravi uma, u kojoj se ostvaruje sloboda orue u velikim ljudima i duhu naroda
28

georg vilhelm fridrih hegel

praktina filozofija
Objektivni duh jeste ostvarenje slobodne volje, a drava ostvarenje moralnopravnog poretka

1. Apstraktno ili formalno pravo

priznaje samo slobodu privatnog vlasnitva

ostvaruje se preko odnosa pravnih osoba (koje jo nisu subjekti)

osniva se na nedodirljivom drutvenom ugovoru

preko kojeg se raspoznaju: neprava, prekraji i zloini

prema kojima se izvrava kazna kao odmazda (da bi se zloinac potvrdio kao linost)

2. Moralnost ovek se pojavljuje kao subjekt, tj. od spoljanjih stvari okree se u sebe samoga, uzima sebe za predmet zbog ega moe da bude samosvestan pravo na sopstveno, intimno uverenje savest priznavanje forme uverenja, ali ne i njegovog sadraja

3. Obiajnost a) porodica (brak, uslovi postojanja, vaspitanje dece) b) graansko drutvo (odnos privatnih vlasnika stvara ekonomski sukob, tj. stanje nunosti ili zavisnosti svih od svih, zbog ega spoljanja drava pridolazi kao sredstvo odranja ekonomske mehanike (razumska ili pravna drava)) c) drava (kao podruje realne slobode, tj. opte volje predstavlja jedinstvo pojedinanih i optih interesa, drutvene i individualne slobode kao umnost)
29

georg vilhelm fridrih hegel

filozofija apsolutnog duha

Svet duha jeste spekulativno-dijalektiki proces vraanja duha iz:
drugobitka (prirode) svog subjektivnog oblika svog objektivnog oblika

u vlastitu apsolutnost

apsolutni duh vid umetnost religija filozofija forma ulno saznanje predstava pojam sadraj istina (otkrivanje Apsolutnog)

30

georg vilhelm fridrih hegel

apsolutni duh: umetnost

Umetnost je ulni oblik istine

Ona predstavlja najnii oblik samoostvarenja apsolutnog duha

Po svojoj sutini ona je privid, ali privid ideje, te je superiorna u odnosu na prirodu) Lepo je umetniko ostvarenje ideje (duha) u ulnom materijalu:
prirodno lepo je samo refleks umetniki lepog
umetnost moe da ima i svoju sopstvenu istoriju, koja se deli u tri perioda: a) simbolika umetnost (orijentalne umetnosti; dominacija grae; najjasnije se ispoljava u arhitekturi) b) klasina umetnost (helenska umetnost; ideja i graa su u ravnotei; postignut je ideal lepote; najjasnije se ispoljava u plastici) c) romantika umetnost (ideja potpuno dominira; potpuni trijumf subjektivnosti; najjasnije se ispoljava slikarstvu, muzici i poeziji)

Umetnost doivljava svoj kraj:

iako ne prestaje njena realna produkcija ona gubi svoj drutveni znaaj
31

georg vilhelm fridrih hegel

apsolutni duh: religija

Religija je predstavni oblik istine Filozofski bog je isto miljenje Istorija religije jeste proces narastajueg predstavljanja boga:
a) prirodna religija
Istonjaci: bog kao apsolutna prirodna mo pred kojom je ovek nitavan

b) religija duhovnog inidividualiteta

Jevreji: bog kao mo i mudrost

Heleni: bog kao lepota

Rimljani: bog kao utilitarnost

c) religija otkrovenja (apsolutna religija)

Hriani: bog (bogoovek Isus) kao duhovni princip

32

georg vilhelm fridrih hegel

apsolutni duh: filozofija

Filozofija je pojmovni oblik istine

Duh:
samog sebe misli (miljenje kao miljenje miljenja)

zna sebe kao ono apsolutno

To je spekulativno-dijalektiki i povesni proces istorija filozofije Hegel kao utemeljiva discipline istorije filozofije

Nauka logike je istorija filozofije osloboena vlastite vremenske dimenzije

33

georg vilhelm fridrih hegel

klju Hegelove dijalektike: posredovanje

Prirodne stvari postoje samo neposredno i jedanput, meutim, ovek kao duh udvostruava se, jer on pre svega postoji kao i prirodne stvari, a osim toga postoji isto tako za sebe, sebe opaa, predstavlja sebe, misli i, samo blagodarei tome svome delotvornom samostalnom biu, on je duh. Ovu svest po sebi ovek zadobija na dva naina: na prvom mestu teorijski, ukoliko on u unutranjosti mora da uini sama sebe svesnim sebe, onoga to se u ljudskoj dui pokree, onoga to u njoj previre i nie, i uopte on ima sebe da posmatra, da predstavlja, da fiksira ono to misao ocenjuje kao sutinu, i da raspoznaje jedino sama sebe u onome to je izazvano iz njega samoga, kao i u onome to je dobijeno spolja.
Na drugom mestu ovek putem praktine delatnosti postaje samostalan, jer on gaji tenju da u onome to mu je neposredno dato, to za nj postoji spolja, proizvede samo sebe i da u njemu isto tako raspozna sama sebe. Taj cilj on postie putem preinaavanja spoljanjih stvari, kojima na taj nain utiskuje peat svoje unutranjosti i, posle toga, u njima ponovo nalazi svoje vlastite odredbe. ovek to ini da bi kao slobodan subjekt uklonio takoe sa spoljanjeg sveta ono to je na njemu neobradivo i udno, i da bi u obliku stvari uivao samo spoljanji realitet sama sebe.

34

VEBE

georg vilhelm fridrih hegel

Fenomenologija duha, str. 3.

Pravi oblik u kome istina egzistira moe biti jedino njen nauni sistem. Zadatak koji sam sebi postavio jeste da saraujem na tome da se filozofija priblii formi nauke cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime ljubav prema znanju i da predstavlja stvarno znanje.
Zahtev za filozofijom kao celovitim znanjem: potreba objanjenja celokupne stvarnosti koja e da se ispostavi kao stvarnost duha Istina van naunog sistema nije istina samosvesti: da bi svest sve razumela ona mora da postane svesna svega pa i sebe same Razumska filozofija (Kant) jo ne uvia da su transcendentalni uslovi znanja konstitutivni za stvarnost kao takvu, pa joj preostaje nedohvatnost stvari po sebi

Pojam filozofije kao ljubavi prema mudrosti ukazuje na konanu nedohvatnost krajnjeg znanja, a ovde je re o apsolutnom znanju
36

georg vilhelm fridrih hegel

Fenomenologija duha, str. 13.

Da ono to je istinito jeste stvarno samo kao sistem, ili da je supstancija u sutini subjekat, to je izraeno u onoj predstavi koja iskazuje ono to je apsolutno kao duh, taj najuzvieniji pojam, a koji pripada novijem vremenu i njegovoj religiji. Jedino ono to je duhovno jeste stvarno...
Stvarno, to ga svet aktualno sadri u beskonanom toku oseta i opaaja, je optost koja se ne moe svesti na objektivne elemente slobodne od subjekta (kvalitet, stvar, sila, zakon)

Stvarni predmet uspostavljen je intelektualnom delatnou subjekta

Subjekt otkriva da sam stoji iza predmeta, da svet postaje stvaran samo pomou poimajue sile svesti Ovo je samo ponavljanje teze transcendentalnog idealizma
to je istina samo za filozofirajue subjekte ali jo ne istina objavljena u objektivnom svetu

Zato treba ii dalje: samosvest mora da:

pokae da je ona istinska stvarnost

aktualno uini svet svojim slobodnim ostvarenjem
37

georg vilhelm fridrih hegel

Fenomenologija duha, str. 11.

Istinito jeste celina. Celina pak jeste ona sutina koja se zavrava putem svoga razvoja. O apsolutnom treba rei da ono sutinski predstavlja rezultat, da ono tek na kraju jeste ono to uistinu jeste; i upravo u tome se sastoji njegova priroda, da bude ono to je stvarno, subjekat i samopostajanje.
Istina je rezultat procesa dijalektikog razvoja (teza antiteza sinteza)
Celina nije samo skup razliitih momenata, ve i njihova dinamika povezanost u kojoj oni bivaju postavljeni, meusobno suprotstavljeni i prevazieni

Svet (stvarnost):
jeste rezultat samokretanja subjekta

on je proizvod samoposredovanja subjekta

38

georg vilhelm fridrih hegel

Osnovne crte filozofije prava, str. 17.

ta je umno, to je zbiljsko; a ta je zbiljsko, to je umno.

Um je delatan:
u ivotu individue (razliiti oblici svesti dovode do slobode umskog shvatanja) u istoriji Duh (razliita razdoblja su razliiti stepeni ostvarenje uma)

Dok god postoji jaz izmeu stvarnog i mogueg, treba delovati na stvarno i menjati ga, dok ne doe u sklad sa umom Stvarno znai:
ne sve ono to naprosto postoji (to je pre pojava (jedna izmeu mnogih mogunosti) ve ono to postoji u obliku koji odgovara merilima uma

Stvarno je umno (racionalno) i samo to

39

georg vilhelm fridrih hegel

Osnovne crte filozofije prava, str. 12.

Ionako je filozofija, koja sebe naziva tako, izriito izrekla da se samo ono istinito ne moe spoznati, nego da je istinito ono za ta svako u obiajnosnim predmetima, naroito o dravi, upravljanju i ustavu, moe dati da se uzdigne iz njegova srca, due i oduevljenja.
Protiv Kantovog relativizma koji:
ideje (istog uma) shvata tako da:
one nemaju nikakvu konstitutivnu vrednost s obzirom na nae (teorijsko) saznanje (koje svoj sadraj mora dobiti iz iskustva)
ve samo regulativnu vrednost s obzirom na nae (praktiko) delanje (za koje je dostatna zamislivost njihovog realiteta)

stvar po sebi dri nedohvatnom

naelima praktikog uma nije u stanju da obezbedi teorijsku verifikaciju, ve samo praktiku upotrebljivost, zbog ega ona ostaju na nivou subjektivne moralnosti i ne mogu da se uzdignu do drave
Objektivni duh jeste ostvarenje slobodne volje, a drava ostvarenje

moralno-pravnog poretka
Drava je krajnji oblik objektiviranja duha (apstraktno pravo, moralnost) u obiajnosti (porodica, graansko drutvo)

40

georg vilhelm fridrih hegel

Filozofija istorije, str. 35. Kao to se ovde prethodno istakla razlika u pogledu hrianskoga principa samosvesti, slobode, tako ona bitno postoji i u pogledu principa slobode uopte. Svetska je povest napredovanje u svesti o slobodi napredovanje koje imamo da spoznamo u njegovoj nunosti.

Time, to sam uopteno rekao o razlici znanja o slobodi, i to pre svega u formi, da su istonjaci znali samo to da je jedan slobodan, grki i rimski svet pak, da je nekolicina slobodna, dok mi znamo da su po sebi slobodni svi ljudi, tj. da je ovek kao ovek slobodan time je ujedno navedena podela svjetske povesti i nain na koji emo je raspraviti... No da je ta sloboda, kao to je navedeno, sama jo neodreena re s beskonano mnogo znaenja, da ona, budui da je ono najvie, dovodi sa sobom beskonano mnogo nesporazumaka, zabuna i zabluda, obuhvatajui u sebi sva mogua preterivanja, to je neto, to se nikada nije bolje znalo i iskusilo nego u sadanje vreme.
Istorija kao napredovanje u svesti o slobodi: antiki svet, hrianstvo i reformacija Zapoinjanje prve rasprave o toku istorije Krajnji cilj istorijskog razvoja je potpuna sloboda, odnosno samosvest kraj istorije Istorija je jedinstveni proces u kome ispod prividnih sluajnosti vladaju zakoni lukavstvo uma Sloboda se u potpunosti ostvaruje tek u dravi uma, a orue tog razvoja su veliki ljudi i duh naroda
41