Hronologija 1966-2006

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)
HRONOLOGIJA DOGAAJA
1966-2006.
82
83
1966-1985.
1966.
26. juni Na sednici CK Srbije Dobrica osi i Antonije Isakovi brane Aleksandra Rankovia od napada da je planirao da smeni Tita, kako bi on i UDBA preuzeli vlast radi ouvanja unitarne centralistike Jugoslavije. Sluaj Rankovi, u sutini, je sukob dve struje u Partiji oko koncepcije Jugoslavije: unitarne vs demokratske i decentralizovane. 1. juli Na Brionima je odran IV plenum CK SKJ, na kome je smenjen Aleksandar Rankovi, potpredsednik SFRJ i Svetislav Stefanovi, savezni sekretar za unutranje poslove zbog, kako je zvanino objanjeno, "deformacija u radu Slube dravne bezbednosti". Smenom Rankovia pristalice decentralizacije su dobile bitku unutar najvieg rukovodstva. Aleksandar Rankovi je smatran za konzervativnog dogmatskog komunistu koji je duboko sumnjao u demokratizaciju i decentralizaciju. Dobrica osi je tim povodom napisao pismo Josipu Brozu Titu u kome ga je posavetao da "ne dira u Rankovia, jer bi to znailo udariti po celoj Srbiji". osi je posle pada Rankovia tretira kao izdajnika komunizma: ... taj mladi socijalist nije bio antimilitarist u Prvom svetskom ratu, nego odlian austro-ugarski ratnik, odlikovan medaljom za hrabrost; taj metalac nije bio uesnik u Oktobarskoj revoluciji, to su bili hiljade Jugoslovena, Srba, seljaka i radnika, nego se enio i uvao glavu, beei iz Petrograda u Sibir, a potom iz Sibira u Hrvatsku; taj komunist je vrlo veto prikrio svoj kominternovski period. ak je izjavio kako je znao da se sluaju razgovori u soboma Luksa i
84
85
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Kominterne! Priznaje da je utao i ni s kim nije razgovarao o politici i dogaajima. urio je da klisne iz Moskve, to dalje od oiju Staljinovih agenata". (Dobrica osi, Promene, 1992) Oskar Davio je u polemici sa Nikolom Miloeviem izneo: "Zato moram rei: Aleksandar Rankovi je kritikovan 1966. zbog protivzakonite akcije, reeno nam je svima, instaliranja prislunika na izvesnom broju telefona, da je te svoje naprave i mikrofone uvodio ak i u spavae sobe najviih rukovodilaca ne bi li kontrolisao svakog koji mu je bio iz ovog ili onog razloga zanimljiv. Postojala je, reeno je, zavera u cilju uvoenja vrstorukake diktature mesto ovog demokratsko-samoupravnog reda stvari". (Oskar Davio, Prsle tikve u knjizi Polemika i dalje, 1986) U Beogradu je odrana VI sednica CK SKJ na kojoj je kritikovan rad SDB na Kosovu zbog "drastinog vida ovinistike prakse", odnosno favorizovanja Srba na raun Albanaca na Kosovu.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) naroda da donosi odluke o nazivu i razvoju svog sopstvenog jezika..(...) Grupa pisaca predlae rezoluciju, podnosi zahtev Skuptini Udruenja knjievnika Srbije, pa prema tome i zahtev Saveznoj Skuptini, Skuptini Socijalistike republike Srbije i Saboru Socijalistike Republike Hrvatske, da se ubudue doseldno i obavezno izbace iz zvanine upotrebe nazivi hrvatskosrpski i srpsko-htrvatski jezici i da se u administraciji federacije, saveznim propisima, u diplomatiji, zakonodavstvu, politikim organizacijama, eleznicama, PTT, TANJUG, Leksikografskom zavodu Jugoslavije, carini, JNA, svuda sprovodi ravnopravnost ovih jezika i azbuka. Povodom toga grupa pisaca koja predlae ovu rezoluciju, zahteva da RTB prestane da neovlaeno igra ulogu centralnog jugoslovenskog studija i da u svom lokalnom programu uvede irilicu, a da se u zajednikim emisijama RTB Jugoslavije paralelno upotrebljavaju oba pisma. (Borba, 2 april 1967) 18. april Usvojeni amandmani I-VI na Ustav SFRJ, kojima se proiruju ekonomska prava republika. 1. septembar Dobrica osi: "(...) moja su shvatanja kvalitativno razliita od shvatanja i Deklaracije i Predloga; ja sam pristalica humanistikog internacionalizma i socijalsitikog jugoslovenstva, onog jugoslovenstva koje je kao princip i socijalistiki cilj, nacionalne politike, u jugoslovenskoj zajednici, zapisan u Programu Saveza Komunista Jugoslavije. Razlike i varijante koje postoje u vrlo irokoj skali u okviru hrvatskosrpskog jezika, a potom razlike koje postoje, u okviru tzv. istone i zapadne varijante, ne doivljavam kao neostvarenost nacionalnog individualiteta i suvereniteta, ni kao nacionalnu politiku ugroenost, nego kao bogatstvo i raznovrsnost izraajno-stvralakih mogunosti jezika, koji razumem, na kome mogu da mislim, na kome mogu da me itaju i ljudi koji nisu Srbi. (...) Smatram da u naem drutvenom i kulturnom ivotu i sveukupnim odnosima snano i uspeno dejstvuju svakojake nazadne klasine i neoklasine, reakcionarne i konzervativne sile i inioci. Razorava se buroaski, egoistiki, privatniki duh, moral i stil ivljenja. I to ne zato to ima mnogo slobode u naem drutvu, nego zato to je jo nema dovoljno i prave. Sve mi se ini: ovo nae doba i revoluciju podmiuju sitnim uivanjima i malim slobodama. .. Ali ja najvie verujem u revolucionarnu negaciju, u pobunu, kao moralno-svestan in, kao racionalni akt uma i volje, kao in stvaralakog jedinstva i poistoveenja ljudske linosti, zajednice i
1967.
17. februar U Veu naroda Savezne skuptine podneta je inicijativa za promenu saveznog Ustava. 16. mart Plenum Drutva knjievnika Hrvatske usvojio je Deklaraciju o nazivu i poloaju hrvatskog knjievnog jezika. Ovu Deklaraciju zajediniki su podnele brojne hrvatske institucije, potpisale su je mnogi istaknuti kulturni i nauni radnici Hrvatske, izmeu ostalih, Miroslav Krlea, Mirko Boi, Vjekoslav Galeb, Stanko Lasi, Gustav Krklec i mnogi drugi. 19. mart Na skuptini Udruenja knjievnika Srbije, grupa od 45 pisaca je potpisala tekst koji je nazvala Predlog za razmiljanje u kome se prihvata Deklaracija i daje saglasnost u pogledu razgraniavanja srpskog i hrvatskog jezika. 2. april Tekst Predloga za razmiljanje objavljen je u Borbi, izmeu ostalog, stoji: "(...) Posle svestranog razmatranja ovog znaajnog istorijskog dokumenta, grupa pisaca smatra legitimnim i neotuivim pravom svakog
86
87
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) istorije. Ti vidovi ovekove samorealizacije, ti sadraji i oblici ivljenja imaju za mene najveu vrednost. Prometejstvo je moja vera. Upravo i zbog svog imanentnog tragizma". (intervju D.. sarajevskoj reviji Odjek, br. 17, 1. septembra 1967)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 3. juni U Studenstkom gradu u Beogradu izbile studentske demonstracije, koje su okonane nakon Titovog govora u kome je predstavio osnovu tzv. "smernica" Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ za bre i odlunije reavanje drutvenih problema koje su na dnevni red stavili studenti. Uesnici junske pobune su svojim zahtevima bitno uticali na obustavljanje privredne reforme koje je zapoeta 1965. godine. Oni, izmeu ostalog, trae: za efikasnije i bre reavanje problema nezaposlenosti treba da se izradi dugorona koncepcija razvoja nae privrede i da se kao neto to je osnovno obezbedi pravo na rad, svim radnim ljudima nae zemlje (...) Spreiti energino sve pokuaje da se drutvena svojina dezintegrie ili da se izroava u akcionarsku svojinu. Spreiti tendencije da se lini rad pretvori u kapitalisanje pojedinaca i grupa, a ove (tendencije) svesti u okvire Ustava i pozitivnih zakonskih propisa. Izmeniti to pre Zakon o stambenim odnosima, da bi se onemoguilo pekulisanje stanovima u drutvenoj i privatnoj svojini. Da se ukinu propisi o plaanju kolarine, u svim obrazovnim ustanovama. Dragoslav Markovi za studentske demonstarcije u svom dnevniku kae: "Nemam nikakvih dokaza za to, no ja sam ubeen da postoji neposredna veza izmeu Gedinog (osievog) istupanja na Plenumu i ove akcije. uo sam i siguran sam da je tano, da je bio plan da za vreme CK Srbije (29. maja) dok D. osi govori na Plenumu, Lj. Tadi govori na mitingu, u parku kod Skuptine. Plan im nije uspeo i onda su dobro iskoristili incident sa brigadistima na Novom Beogradu. D. osi je za vreme ovih dogaaja stajao na strani. No, to ne znai nita. On je svoj zadatak ispunio na sednici CK". (Dragoslav Markovi, ivot i politika) 19. novembar Dobrica osi: Ova 1968 godina ima, ini mi se, dosta slinosti sa 1848. Ta godina 1848, bila je, pored ostalog, i godina buna i revolucija; raala se eopha indsutrije i proleterijata, nacionalnih drava i naunog socijalizma, ideologija radnikog pokreta, internacionalizma i romantizam; Evropom je gazio Bakunjin. Studentske bune i pobune po itavoj zemaljskoj kugli ove 1968. iako nisu oborile ni jednu vladu, jer su vlade raspolagale tenkovima, televizijom i policijom, koja uje sve i vidi sve, sem iku uma i listi srca, te su bune moda svitanje i kukurikanje jedne nove epohe.(...) Stara revolucionarna generacija nije mogla da dobije dostojnije naslednike; ona je nagraena divnom i monom decom. Stara revolucionarna generacija dobija istorijsku ansu da obnovi i potvrdi svoju mladost, da podigne sve rampe sa puta budunosti, da pomogne i podstakne mladu
1968.
22. april Na XIV sednici Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SK Srbije zakljueno da "pokrajina Kosovo i Metohija treba vie da bude kategorija federacije i da se jasnije izrazi kao sastavni deo federalizma". Tom prilikom promenjen je i dotadanji naziv Kosovo i Metohija u Kosovo. 29-30 maj Na 14. sednici CK SK Srbije rasprava o politici nacionalne ravnopravnosti. Na toj sednici istoriar dr Jovan Marjanovi i knjievnik Dobrica osi ukazali na "pojave albanskog i maarskog nacionalizma". Zbog svojih nacionalistikih pozicija iskljueni su iz CK. Dobrica osi u svom govoru, izmeu ostalog, potencira: "(...) zabrinjavajue antisrpsko raspoloenje koje se iroko u najrazliitijim oblicima ispoljava u izvesnim sredinama, naroito u Hrvatskoj i Sloveniji (...) Ne vidi se u odgovorajuim razmerama, ovinistiko raspoloenje i nacionalistika psihoza u iptarskoj narodnosti. (...) Sasvim se preutalo postojanje i dejstvovanje vojvoanskog birokratskog autonomatva, ustvari jednog retrogradnog partikularizma. (...) birokratsko-etatistiki shvaena ravnopravnost iptara u Srbiji i Jugoslaviji, i razvijanje njihovog suvreniteta ne moe da se ne zavri u iredentizmu, u dubljenju politikih razlika, meu narodima Kosova i Metohije i Albanije i Jugoslavije u permanentnom i ovorenom sukobu.(...) Ako u Jugoslaviji potraju i pobede tradicionalne, odnosno nacionalistiko-etatistike orijentacije, ako demokratske snage socijalizma ne odnesu konanu pobedu nad birokratskim i malograanskim silama i stihijama, mogao bi se i u srpskom narodu razgoreti stari istorijski cilj i nacionalni ideal ujedinjenje srpskog naroda u jedinstvenu dravu (...) Samo u uslovima doslednog internacionalizma u jugoslovenskoj zajednici, samo u uslovima istinske socijalistike samouprave i potpune demokratije, stvar nacionalne integracije srpskog naroda moe da se nastavi u duhu opredelenja izvrenog ustankom 1941"
88
89
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) kolonu zemlje, da slobodno zakorai za svojim suncem, da se u drutvenoj ravnopravnosti i moralnoj odgovornosti za ishode demokratskog socijalizma, kome teimo, ujedini s mladima, da sledi svoju decu, znanjem i iskustvoim, bez tutorstva i bez divljenja, s razumevanjem i kritinou.(...) (Student, 19 novembar 1968) 27. novembar Na Kosovu masovne demonstracije na kojima se zahteva da Kosovo dobije status republike. 26. decembar Usvojeni su amandmani VII-XIX na Ustav SFRJ. Promenjen je naziv Autonoma pokrajina Kosovo i Metohija (odnosno Vojvodina) u Socijalistika autonomna pokrajina Kosovo. Pokrajine su dobile pravo da donose sopstvene ustavne zakone. Dobrica osi: "Jezgro beogradskog opozicionog kruga kome sam pripadao od 1968. kontinuirano je delovalo kao organizovana intelektualna zajednica. Tu grupu su inili profesori Mihajlo Markovi, Ljubomir Tadi, Svetozar Stojanovi, Zagorka Golubovi, Dragoljub Miunovi, Miladin ivoti, do svoje odluke da se vrati na Filozofski fakultet, Neboja Popov, Trivo Ini i desetak novoleviara iz studenstkog pokreta, meu kojima je svakako najkativniji bio Vladimir Mijanovi". (Srpsko pitanje-demokratsko pitanje, Beograd 1992)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Sloveniji. CK SKJ je odluku slovenake vlade (tzv. cestna afera) ocenio kao neprihvatljivu, jer ugroava monolitnost jugoslovenske drave. Novembar Dobrica osi postaje predsednik Srpske knjievne zadruge(SKZ), koju pretvara u centar "opozicionog okupljanja". SKZ, u sutini, postaje paralelni centar moi zvaninoj vlasti. Dobrica osi: "Ja sam pokuao da organizujem jednu intelektualnu zajednicu pluralistikog tipa. U njoj su se nali ljudi kakvi su Mia Popovi i Borislav Mihajlovi-Mihiz, ali i takvi kao Mihajlo Markovi i Ljuba Tadi. I jedni i drugi su bili moji prijatelji i to mi je pomoglo da ostvarim teak zadatak, da ljude razliitih usmerenja dovedem na zajednike pozicije.(...) Upadljiva heterogenost Glavnog odbora Srpske knjievne zadruge bila je njegova prednost. Samo se moe samo poeleti takav tim sastavljen od poliitkih neistomiljenika. Tu su se nali komunisti, provereni marksisti, partijsci, vanpartijci, iskljueni partijci, filozofi i privrednici, ljudi od politikog poverenja i ozloglaeni opozicionari. Politika realnost je ponitila ideoloke podele". (Milo Gligorijevi, Sluajna istorija, 1988) Dobrica osi: "(...) Imenovanjem neophodnosti jedinstva srpske nacionalne kulture mi smo imenovali porok raskola, konfederacijsku koncepciju jugoslovenskog rukovodstva. Koncepciju razbijanja integriteta srpskog naroda. Stvaranje neeg najgoreg partikularnih kultura i provincijalizacije celokupnog duhovnog ivota... (...) Na program je zaista bio opozicioni vladajuoj partijskoj ideologiji i praksi. Ja se time ponosim. I jugoslovensko rukovodstvo je bilo u pravu to nas je smatralo jednim od centara otpora. Srpska knjievna zadruga je, zajedno sa Filozofskim fakultetom bila intelektualno jezgro tadanje i budue opozicije. Bez obzira to nikada nismo teili za vlau, mi nismo pristajali na postojei poredak..".(Slavoljub uki, ovek u svom vremenu) Dobrica osi: To su bili dani kada se, ako to ne zvui neskromno, oas mobilisala elita jedne generacije. Desilo se to zato to je ona oseala teinu vremena i svu neizvesnost puta kojim je krenula Jugoslavija. Mi, pripadnici te generacije, bili smo uplaeni za budunost i lako smo se mogli pokrenuti. Da nisu doli ta partijska redukcija i duhovni teror, taj pritisak politiki, da nije nastupuio, danas bi smo uveren sam, gopvorili o tom vremenu kao o vremenu velike obnove i spasenja ove druge Jugoslavije. (Milo Gligorijevi, Sluajna istorija, 1988)
1969.
15. mart U Beogradu odran IX Kongres SKJ na kome se uvodi paritet u sastavljanju partijskog rukovodstva. Shodno tome u sastav Predsednitva CK SKJ ulazio je jednak broj lanova iz svake republike i odgovarajui broj iz pokrajina, to, u sutini, znai naputanje naela demokratskog centralizma. To je poetak "federalizacije SKJ". 31. jul Na vanrednoj sednici u Ljubljani, Republiko izvrno vee Slovenije osudilo je odluku SIV da se Meunarodnoj banci za obnovu i razvoj ne alje i zahtev slovenake skuptine za modernizaciju nekih putnih pravaca u
90
91
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 3. decembar Dobrica osi na skupu "Socijalizam i kultura" kae: "Kultura nije sredstvo vlasti ili ekonomije, nego sutinski cilj revolucije i socijalizma. Jer, revolucija je u sutini prometejski in istorije; a bitno u prometejstvu su stvaranje i sloboda. Ako to revolucija nije, onda se ona degenerie u vlast i biva samo promena oblika nasilja nad ljudima, negacija koja se nije u vii humanitet osmislila. Kultura u socijalistikom drutvu podrazumeva stvaranje objektivnih uslova za nastajanje novih vrednbosti i novoga uopte. Ti uslovi ako nisu materijalno, moraju svakako biti politiki i etiki nadmoniji nad uslovima buroaskog drutva..."
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) mediteransko predveerje odrali knjievno vee pred nekoliko hiljada zanemarenih, zaboravljenih, u planini ostavljenih Srba. Uzbuenje je bilo toliko da mi je jedan pukovnik u rezervi, koji je bio i jedan od organizatora, rekao Drue Mihiz, sad ako se dogovorimo moemo ih poslati po oruje, pa da noas uzmemo zadar. Koliko znam, to je bio jedan od ranih javnih pokupaja uspostavljanja veze izmeu Srba u Hrvatskoj i Srba u Srbiji... (Branislav Mihajlovi Mihiz, Duga, novembar 1990) 12. april Dobrica osi, u to vreme predsednik Srpske knjievne zadruge, je pozvao najznaajnije naune ustanove da se zaloe, da se savremena problematika srpskohrvatskog jezika prenese iz politike u kulturnu sferu odnosno da se strunjaci meusobno dogovore o ovom pitanju. To je bila reakcija na ve poodmakli proces da se hrvatski jezik izdvoji iz zajednikog i proglasi posebnim jezikom. osi tada kae: "Ubeen sam da su poodavno nastupila izuzetno odgovorna vremena za sve koji su svojim stvaralatvom, drutvenom ulogom i radnim mestom, pozvani da se staraju o osnovnim vrednostima kulture naeg naroda... Dobro poznatim akcijama i autoritativnim politikim stavovima i odlukama, u Hrvatskoj, srpskohrvatski jezik je danas de facto politiki razdvojen na dva jezika, s tendencijom, da se svim sredstvima i dalje postie njegova parcelizacija." (Ljubinka Trgovevi, Istorija Srpske knjievne zadruge) 30 jun Usvojeni su amandmani XX-XLII na Ustav SFRJ, kojim su na nov nain ureeni odnosi u federaciji. Autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina postale su "konstitutivni elementi federacije" i gotovo izjednaene sa republikama. Odluivanje u federaciji postavljeno je na naelima sporazuma izmeu republika i pokrajina. Tim povodom voena je rasprava na Pravnom fakultetu. Kosta avoki: Zbog toga bi moda bilo vredno da pomenemo da istorija ne poznaje samo redovni, odnosno ustavni postupak za promenu postojeeg ustava, ve i neustavni put odnosno promenu vanustavnim sredstvima, da narod nema samo dunost da se pokorava legitimnoj vlasti, ve da izvorno raspolae pravom na otpor i pobunu. (...) Izgleda da nama nije dovoljno ni 25 godina, jer uglavnom oni isti ljudi, koji su donosili na prvi posleratni Ustav od 1946. godine i sada menjaju postojei. Stoga bi trebalo jo jednom da se zapitamo: Da li e zadatak nas pravnika biti da tumaimo i branimo Ustav, ili da dovodimo narod do svesti o pravu na pobunu?
1970.
14 -17 januar U Zagrebu je odrana X sednica CK SK Hrvatske na kojoj su raspravljani zahtevi za veom samostalnou Hrvatske u okviru rasprava o ustavnim promenama. Trai se samostalna armija, govori se o poloaju hrvatske privrede, jezika. Ovi zahtevi su dobili masovnu podrku u Hrvatskoj iz ega kasnije nastao i naziv "masovni pokret" (maspok) ili "hrvatsko prolee".
1971.
Branislav Mihajlovi Mihiz u intervjuu Dugi govori o odlasku Dobrice osia sa svojom ekipom meu Srbe u Dalmaciji: " Kada god se javi hrvatski nacionalizam, ivne i srpski svet u Hrvatskoj. To se deava danas, a tako je bilo i 1971. Dakle, u doba maspoka, jedino srpsko drutvo u Hrvatskoj "Prosvjeta" usudi se, po prvi put posle rata, da pozove na knjievno vee u goste pisce Srbije.(...) To knjievno vee je bilo zakazano u Zadru, Socijalistiki savez, najpre Zadra, pa onda Hrvatske, javno je protestvovao zahtevajui da se knjievno vee ne odri..(...) Nai domaini odveli su nas sutradan u selo. Kako su oni obavestili to srpsko stanovnitvo, ja ne znam valjda dimnim znacima, jer taj kraj je tad i liio na indijanski rezervat. U selu Islam Grki a to znai Islam grko-pravoslavni, znai Islam srpski odrali smo knjievno vee. Narod je silazio s planina i, budui da se tad nije ni imala srpska zastava, niti se smela nositi, primetili smo jednu grupu koja je nosila zastavu kluba Crvene zvezde. Okupilo se pet-est hiljada ljudi i mi smo u jedno kasno
92
93
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Dr Mihajlo uri: Treba odmah rei da predloena ustavna promena iz osnova menja karakter dosadanje dravne zajednice jugoslovenskih naroda. Ili tanije: tom promenom se, ustvari, odbacuje sama ideja jedne takve dravne zajednice. Ukoliko neto jo i ostaje od nje, to je samo zato da bismo u sledeoj, takozvanoj drugoj fazi promene imali jo ta da privedemo kraju. Treba biti naisto s tim da je Jugoslavija ve danas gotovo samo geografski pojam, budui da se na njenom tlu ili, tanije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti izmeu naroda koji u njoj ive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, ak meusobno suprostavljenih nacionalnih drava. To je injenica kojoj treba smelo pogledati u oi. (...) Ni sadanji poloaj srpskog naroda u Jugoslavij nije nikako dobar, a ne samo onaj u kome bi se on naao u sluaju sprovoenja predloenih promena. I to ne samo zbog toga to je srpski narod danas tako nemilosrdno i nepravedno optuen za centralizam i unitarizam prethodnog perioda. Kao da je centralizam u bilo kom pogledu pogodovao srpskom narodu, kao da taj centralizam nije bio zaveden, izmeu ostalog, i zato da bi se spreilo postavljanje pitanja nacionalnih odgovornosti za genocid koji je za vreme Drugog svetskog rata izvren nad srpskim narodom! Mnogo je vanije ukazati ovde na to da se srpski narod ve sada nalazi u neravnopravnom poloaju prema drugim narodima Jugoslavije, tako da je predloena ustavna promena, u krajnoj liniji, uperena protiv njegovih najdubljih ivotnih interesa. Krajnja konsekvencija te promene bila bi njegovo potpuno dezintegrisanje. Oigledno je da granice sadanje Srbije nisu nikakve ni nacionalne ni istorijske granice srpskog naroda. Uopte uzev, granice svih sadanjih republika u Jugoslaviji imaju uslovno znaenje; one su vie administrativnog nego politikog karaktera. Neprikladnost, proizvoljnost i neodrivost tih granica postaje oigledna onda kad se one shvate kao granice nacionalnih draava. Ni za jednu republiku u Jugoslaviji, izuzev, moda, Sloveniju, postojee granice nisu adekvatne, a pogotovo ne za Srbiju. Treba li uopte da vas podseam na to da izvan ue Srbije ivi oko 40 odsto Srba, ili gotovo koliko i Hrvata u Hrvatskoj, odnosno koliko ima Slovenaca, Makedonaca i Muslimana zajedno? U trenutku kad je silom prilika doveden do toga da treba da ponovno uspostavlja svoju nacionalnu dravu, moe li srpski narod da bude ravnoduan prema svojim mnogobrojnim delovima izvan sadanjih granica SR Srbije. Nije nimalo teko uvideti da se ve i u sadanjim uslovima srpski narod nalazi u neravnopravnom poloaju prema drugim narodima u Jugoslaviji. Kao to je dobro poznato, izvan granica Srbije srpski narod ivi jo u etiri od pet preostalih republika. Ali, ni u jednoj od tih republika on ne
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) moe da ivi svojski. U Hrvatskoj i Makedoniji srpski narod nema nikakvih posebnih Ustavom zagarantovanih prava na nacionalni ivot. Ta prava mu nisu data sa na izgled umesnim i bezazlenim obrazloenjem da mu nisu ni potrebna, budui da su Srbi u Jugoslaviji narod, a ne nacionalna manjina, odnosno narodnost u smislu sadanje terminologije. U SR Bosni i Hercegovini, iako ini veinu stanovnitva, srpski narod faktiki nema mogunosti ni da se slui svojim irilikim pismom, to je samo jedan od spoljnih znakova njegove izdvojenosti iz celine nacionalne kulture kojoj pripada. A u SR Crnoj Gori srpski narod nema pravo ni na vlastito nacionalno ime, ili se bar to pravo osporava onim, nikako malobrojnim, Crnogorcima koji se oseaju Srbima. Ustavne promene koje nam se danas stavljaju u izgled mogu samo jo vie da pogoraju ovaj i onako nezavidan poloaj srpskog naroda. U granicama sadanjih republika, ukoliko se one pretvore u drave, Srbi bi imali samo dve mogunosti: da pomau u ostvarivanju tue nacionalne dravnosti (hrvatske ili makedonske), ili da iivljuju nekakvu svoju regionalnu dravnost (crnogorsku ili bosansko- hercegovaku). (...) Oigledno je da je stvaranje nacionalnih drava u zemlji u kojoj nijedna od postojeih republika, izuzev jedne, SR Slovenija, nije nacionalno homogena, krajnje ozbiljan i sloen poduhvat. Mnogonacionalnost Jugoslavije ne znai prosto to da u ovoj zemlji ivi vie naroda, ve da su ti narodi meusobno izmeani, isprepleteni, sudbinski povezani. Ba zbog toga to su mnogi njegovi delovi ratrkani po svim jugoslovenskim krajevima, srpski narod je oduvek bio mnogo vie zainteresovan za Jugoslaviju nego bilo koji drugi narod u njoj. Naalost, najee na svoju tetu. To danas treba glasno rei. Jo za vreme Prvog svetskog rata srpski narod je nedvomisleno pokazao da mu je pre svega stalo do zajednikog ivota s drugim jugoslovenskim narodima na koje je istorijski upuen. Velikoduno je odbacio Londonski pakt koji mu je nudio mogunost stvaranja velike Srbije ba kao to je i posle Drugog svetskog rata dostojanstveno preao preko strahovitog zloina koji je nad njim poinjen. (...) srpski narod mora da se okrene sebi, mora poeti da misli na svoj opstanak, mora poeti da se bori za svoj opasno-ugroeni-nacionalni identitet i integritet. To je osnovni preduslov njegovog daljeg istorijskog samopotvrivanja. Dr Dragoslav Jankovi: Treba rei da te stalne bojazni hrvatskih politiara, u ono vreme i u onim uslovima nikako nisu bile bez osnova. Spoljna, nacionalna politika Srbije- i to ne samo Paieva politika i politika Radikalne stranke, nego manje-vie politika svih graanskih stranaka Srbije bila je zvanino formulisana kao politika osloboenja i ujedinjenja svih Srba,
94
95
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Hrvata i Slovenaca; u sutini, to je bila politika jedne, ve vie decenija nacionalno osloboene, buroaske drave koja se, iako jo uvek mala i siromana, nalazila, naroito posle 1903 godine na liniji svog znaajnog privrednog, drutveno-politikog i kulturnog uspona; to je bila jedna nova etapa na njenom putu postupnog teritorijalnog irenja (na putu ije su deonice bile povezane, oznaene godinama 1815, 1833, 1876, 1912-1913). Ipak pri tome svakako treba uoiti znaajnu injenicu da svi glavni politiki faktori Hrvatske (izuzimajui krajnju desnicu, frankovce i, kasnije, ustae) nikada nisu u svojim zahtevima za reenje hrvatskog pitanja ili do zahteva za separacijom, odvajanjem od Jugoslavije. Oni su vazda traili to je mogue veu samostalnost i svoju dravnu nezavisnost, ali uvek u okvirima, granicama Jugoslavije. Koliko jue, i naalost ovde, u jednom nacionalistikom istupanju avetinjskom i nakaznom, kakvo je svako nacionalistiko istupanje, pa bilo da potie od Hrvata, Srba ili bilo kog drugog - uli smo i argumente koji ustvari predstavljaju teko nacionalistiko falsifikovanje istorije. Kao, na primer, tvrenje da je srpski narod ,"velikoduno odbacio Londonski pakt koji mu je nudio mogunost stvaranja Velike Srbije". Londonski pakt od 26. aprila 1915 to zna svako - bio je tajni ugovor izmeu Italije i saveznikih sila o ustupanju Italiji, izmeu ostalih teritorija, Dalmacije i Istre da bi se Italija pridobila da ue u rat na strani Antante. Srbiji, ne samo da tom prilikom nije nuena Velika Srbija, nego nije bila uopte ni obavetena. Dr Radoslav Stojanovi: Pre svega, sasvim je jasno da se ovim ustavnim amandmanima jaa nezavisnost republika. Ako neko misli da jaanjem nezavisnosti istovremeno jaa i ravnopravnost onda se grdno vara. Jer, drave u meunarodnim odnosima su potpuno nezavisne, suverene, ali daleko su od toga da su ravnopravne, poevi od delovanja zakona vrednosti pa do politike sile u meunarodnim odnosima. Ovim putem se, ustvari konzervira neravnopravnost izmeu razvijenih i nerazvijenih u Jugoslaviji, jer se na ovaj nain omoguava nesmetana eksploatacija, delovanjem zakona vrednosti u jugoslovenskim razmerama. (...) Prema tome, tek ovakvim reenjem naeg ustavnog i politikog sistema mi emo stvoriti nacionalno pitanje u Jugoslaviji u punom njegovom obimu onako kako emo imati prilike da ga reavamo. Posebno nekoliko rei o nacionalizmu u Srbiji. Ako se pozivamo na nauku, pozivamo se na stav da jedna pojava nastaje onda kada postoje odreeni uslovi da se ona javi. Srpski nacionalizam je razvio svoj barjak onda kada je Srbija bila u granicama Beogradskog paaluka. Ako Srbiju ponovo svedemo na Beogradski
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) paaluk nastae samim objektivnim delovanjem zakona koji deluju u ovom trenutku u drutvenom razvoju srpski nacionalizam. Mr Budimir Kouti: (...) Jer, davanje vee autonomnosti i politike nezavisnosti, pojedinim federalnim jedinicama odnosno decentralizovanim oblastima, nuno povlai promene u poloaju pojedinih nacija. Stoga, promene u politiko-teritorijalnoj dimenziji federalizma moraju biti praene adekvatnim izmenama u vienacionalnoj dimenziji.To nije, naalost, sluaj u Nacrtu ustavnih amandmana. Iako priznaje, izriito ili preutno, postojanje osam nacionalnih drava, i tako polazi od teze o nunosti dravno-pravne zatite nacije, Nacrt u potpunosti predvia, osim u pogledu Srbije, da se time u sutini menja poloaj pojedinih jugoslovenskih naroda, poto republike nisu nacionalno homogene, menja se iz osnova poloaj drugih naroda koji u njima ive. Dok je postojala Jugoslavija, kao samoupravna zajednica i posebna savezna drava, ovi narodi nisu imali status nacionalnih manjina. Meutim, oni ga sada objektivno imaju i stoga u Nacrtu ustavnih amandmana moraju nai mesta i ona reenja koja unose izmene i u vienacionalnu dimenziju jugoslovenskog federalizma. (Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, maj-jun 1971) 17. maj Dobrica osi na redovnoj godinjoj skuptini Srpske knjievne zadruge: "Novo ustrojavanje Jugoslavije naime, ideoloke motivacije i tenje koje ga uslovljavaju i prate aktuelizuje problem drutveno-politikih odrednica kulture srpskog naroda, kao celine. Ozbiljno se dovodi u pitanje pravo ispoljavanje duhovne celokupnosti srpskog naroda, istorijsko i sadrajno jedinstvo srpske kulture, jedinstvo koje postoji od kad postoji srpska narodna i nacionalna svest. To sadrinsko i istorijsko jedinstvo srpske nacionalne kulture, jedinstvo bez obzira na dravne granice, prostornu necelovitost i vremensku neusklaenost u razviu, kao i slobodu potvrivanja svih elemenata njenog sadraja i oblika, od Berlinskog kongrsa pa do naih dana, osporavali su samo Austrougarska i Trei Rajh. Niko ga nije osporavao, sa humanistikog i demokratskog stanovita... Na drugoj strani, pak, postepeno se preutkuju, potiskuju ili nedovoljno istiu i oblici ispoljavanja celokupnosti kulturne svesti u Srba i enje za potvrivanjem jedisntva srpske kulture bez obzira na republiuke i teritorijalne podele i granice. Ta evolucija, pod dejstvom znanih inilaca, dovela je praktino do svoenja srpske nacionalne kulture na granice dananje Republike Srbije, a potvrivanje pripadnosti srpskoj naciuonalnoj kulturi, kao celini, bez obzira na republiku u kojo se ivi, neki moni ljudio ocenjuju kao velikosrpstvo".
96
97
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 22. septembar Poseta Leonida Brenjeva Beogradu. SSSR u to vreme vri veliki pritisak na Jugoslaviju, pre svega zbog njenog demokratskog i reformskog kursa. 23. novembar 3. decembar trajk studenata Zagrebakog sveuilita kao podrka hrvatskom rukovodstvu . 1-2 decembar U Karaorevu odrana XXI sednica CK SKJ na kome je smenjeno hrvatsko partijsko rukovodstvo zbog "nacionalistike i separatistike delatnosti hrvatskog rukovodstva".
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) kod drugih da nasledno bude shvatanje da u toj Jugoslaviji nikada nisu bili do kraja kod kue, i da se kao Srbi oseaju kao kod kue". Latinka Perovi: "Bili smo uvereni da je Srbija suvie sebe identifikovala sa Jugoslavijom. Od toga ne samo to nije profitirala, nego je, naprotiv, okretala sve protiv sebe. elja nam je bila da se oslobodimo iga unitarizma i centralizma. Na tome je naroito insistirao Milentije Popovi. A mi smo kansije tu ideju razvili. Iz toja je proizala koncepcija o prepoznavanju sopstvenih intersa. Ideja je bila: uspostavljanje mostova sa svim republikama, uvek razgovor, a ne konfrontacija, zatim modernizacija i intenzivan razvoj ue Srbije, tesna saradnja sa Vojvodinom i Crnom Gorom, demokratizacija politikog ivota. U takvoj prosperitetnoj Srbiji, ekonomski snanoj i politiki demokratizovanoj, smatrali smo, u jednom novom svetlu javlja se i pitanje Srba koji ive u drugim krajevima Jugoslavije, pa i kosovski problem". (Slavoljub uki, Slom srpskih liberala) 10. oktobar Posle kontinuiranih pritisaka iz Gradsjkog komiteta SK, Dobrica osi pismom Glavnom odboru Srpske knjievne zadruge podnosi ostavku, posle ega je usledila ostavka ostalih lanova Glavnog odbora. 9 12. oktobar Odran sastanak rukovodstva SR Srbije i CK SK Srbije kod predsednika Republike i SKJ na kome je uzvren obraun sa liberalima u Srbiji. Posle tog sastanka Marko Nikezi i Latinka Perovi su podneli ostavke. Josip Broz Tito u pismu Dari Janekovi: "Vidite, ve uoi estog kongresa, a naroito poslije, nastali je nekakva euforija demokratizacije svega i svaega, do mjere da je uloga Partije bila potisnuta u svim vanim domenima drutvenog ivota... ne moemo dozvoliti da se demokratijom koristi svako, pa ak i klasni neprijatelj. ... Dakle, sa demokratijom ili u preveliku irinu... Ustvari mi smo ve stupili u borbu i neemo nikome dopustiti da nas ometea. Nikakav liberalizam i nikakva boleovost apsolutno tu nemaju mesta. To je jako tetni i mi emo morati biti nemilosrdni..." (Latinka Perovi, Zatvaranje kruga) Draa Markovi: Re je o shvatanjima koja sadre neki apstraktni natklasni demokratizam, pseudoliberalizam, koji celom problemu demokratskog razvoja naeg drutva prilazi jednostrano preteno sa stanovita graanskih sloboda, prava oveka i graanina... Takvo insistiranje na foirmlanom demokratizmu, takva shvatanja demokratskih prava i sloboda bez neophodnog proimanja klasnom sutinom moe se i mora u naim
1972.
25-27 januara Na Drugoj konferenciji SKJ predsednik CK SKS Marko Nikezi i sekretar Latinka Perovi kritikovani su zbog "liberalistike politike", koja je podrazumevala liberalizaciju i stvaranje velikih privrednih i bankarskih sistema pod parolom "moderna Srbija". 22. maj Dobrica osi je ponovo izabran za predsednika SKZ na skuptini SKZ 22. maja 1972. godine. Tada kae da SKZ treba da postane tribina za borbu miljenja: "... mogunost negovanja slobodne kritike misli ... jedno mesto za kritiku svega, to je predmet nauke... Jer, ako bismo se svi prepustili smeru opte matice, ako se iz naeg duha ne bi uspravio otpor novom zlu, novim zabludama, besmislu potroakih ideala, ako pristajemo na neslobodu, za istinu i la o sebi u drutvu... mi bismo kao generacija i inteligencija svoga naroda sami sebe konano prognali iz istorije". (Ljubinka Trgovevi, Istorija srpske knjievne zadruge, 1992) 3. jul Marko Nikezi: "Ako je Jugoslavija potrebna, onda je potrebna svima, a ne samo Srbiji. Jedino tako moemo opstati. Ne moemo oekivati jedinstvo u zemlji, ako se nasleuje kod Srba shvatanje da su oni stub Jugoslavije, da ona na njima poiva, a da su drugi problematini. Onda mora
98
99
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) uslovima pretvoriti u pravu opasnost za socijalistiki i demokratski razvitak. To je jedno od krupnih idejnih pitanja. (Latinka Perovi, Zatvaranje kruga) Petar Stamboli: "Umesto da se praksa vlasti i praksa demokratije posmatraju kao povezan metod politike prakse, zastupljen je neklasni, pseudoliberalni i neistorijski prilaz stvarnosti. Mislim da teza o modernoj Srbiji, kojom s emnogo operie, ima tehnokratsku sadrinu... U glavama nekih naih ljudi, moderna Srbija je Srbija kljunih objekata, to je najfatalnije" (Latinka Perovi, Zatvaranje kruga) Dobrica osi je bio protiv liberala: (...) Liberali nisu bili puki sledbenici... Ali zauuje kako su se oni ponaali u nekim krupnim dogaajima. Na primer, ne zasluuje ni malo potovanja njihov odnos prema Brionskom plenumu i celom kompleksu politikih pitanja oko ustavnih amandmana 1968. kao uvoda u Ustav 1974, tog kobnog Ustava po budunost Jugoslavije. U politikom, moralnom, nacionalnom - pitanju Brionskog plenuma i njegovih ciljeva, oni nisu imali ograd eprema konstruktorima tog politikog kriminala. Nisu ispoljili nikakve rezerve prema jednom staljinistikom inu i policijskoj inscenaciji. Liberali su na elu sa Koom Popoviem upravo na Brionima bili Titova najubedljivija podrka. Bili su alibi, pokrie jedne, pokazalo se kasnije, po Jugoslaviju porazne orijentacije..." (Slavoljub uki, Slom srpski liberala) 26. oktobar U Beogradu odrana sednica CK SK Srbije na kojoj je izabrano novo srpsko partijsko rukovodstvo.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) ne moe tako ohrabrujue i spasonosno da se potvrdi mo i nepobedivost ovekovog duha, nigde se tako on ne kua, ne izaziva i u besmrtnost i u nitavilo. Socijalizam je jedino tle u dananjem svetu na kome, verujem, moe po motivima i sadinama da nastane zaista epohalna umetnost. Vidim je u sintezi ovekovog tragizma ..." (diskusija je objavljena u asopisu Praksis 1974) Na istom simpozijumu je govorio i pesnik Dragoljub Ignjatovi, koji je govorio o stanju u zemlji. Ignjatovi je zbog svog izlaganja osuen na tri godine zatvora u Okrunom sudu u Valjevu. Branio ga je beogradski advokat Sra Popovi, koji je i sam optuen za verbalni delikt koji je poinio vrei svoju profesionalnu obavezu branioca. Popovi je osuen na uslovnu kaznu. Dobrica osi za taj sluaj kae: "Jer, ja sam tada stavljen na tv sa porotom da se dokae da sam kao ilas izdao otadbinu, branei advokata koji je branio jednog pesnika. On (taj pesnik) se zove Ignjatovi, brbljao je gluposti, koje ti, s punim pravom, moe takvim smatrati, kao to i ja smatram. Ali primio sam na sebe moralnu odgovornost da ga branim a on danas protiv mene pie pisma koja krue Beogradom. Puten je sa robije i na moju intervenciju. A kada sam branio advokata Popovia, koji je branio tog pesnika ja sam prvi put stao pred Britansku televiziju, a nakom toga porota je na beogradskoj televiziji dokazivala da sam izdao otadbinu i da sam poao ilasovim putem". (Dobrica osi, uiki asopis Meaj, 1989) U istom intervjuu Dobrica osi komentarie i hapenje Azema Vlasija: "Ja sam u naelu protiv svih politikih suenja, pa prema tome i protiv politikog suenja Azemu Vlasiju, ako je re samo o politikom suenju. Meutim, ja ne poznajem Azema Vlasija i ne usuujem se da govorim o njemu, a jo manje o njegovom predstojeem suenju". 21. februar Proglaen je novi Ustav SFRJ, kojim je do kraja doveden proces reforme federacije, zapoet usvajanjem ustavnih amandmana u prethodnim godinama. Pokrajine su definitivno postale "element jugoslovenskog federalizma" jer je izriito oznaen njihov naziv - Kosovo i Vojvodina. Do kraja februara usvojeni su i svi republiki i pokrajinski ustavi. Mart U beogradskom kulturnom centru zatvorena je pre otvaranja izloba slika Mie Popovia, jer je umetnik odbio predlog direktora da ukloni platna sa likovbima J.B. Tita sa holandskim monasima i Tita sa Riardom Bartonom u zoolokom vrtu.
1974.
9. februar Srpsko filozofsko drutvo organozovalo je simpozijum na Divibarima, na kome je govorio i Dobrica osi, na temu "Kultura i revolucija": (...) "Danas je, verujem, moralni imperativ razotkrivati pragmatizam i hipokriziju birokratske vlasti prema kulturi, a neodlono je istovremeno delati protiv intelektualnog i moralnog komformizma tzv. potene intelegencije, te rezervne armije politike birokratije, koju ona neprestano suprotstavlja jednoj intelektualnoj manjini to uporno slui veliini reviolucionarnih ideala i humanistikim vrednostima.. (...) U ishodima, drami i stvarnosti socijalistike revolucije, sadre se mogunosti za grandiozna i nova saznanja oveka i njegovog sveta. Nigde kao u socijalistikim prostorima
100
101
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) nesrea koja je uzroila druge velike nesree i sudbinu srpskog naroda u XX veku bila istorijska neminovnost i neophodnost opstanka, koliko nacionalni interes i nuna cena nekakve slobode i nastajanja jedne zlosrene drave, a koliko poraz dravnike, vojnike i politike pameti onih to su upravljali Srbijom, koliko izraz ratne nadmoi i pobednike svireposti austrougarske, nemake i bugarske vojske, koliko nespremnost i nevoljnost Engleske, Francuske i Rusije da pomognu svog saveznika, tu "malu, herojsku Srbiju", kako joj izdano tepahu posle Cera i Kolubare ? Da li je, zaista, bilo neminovno da se gine tako rasipniki i necelishodno, da se gine neuporedivo vie od ostalih naroda saveznikog fronta, da se tako plaa sloboda, drava, ujedinjenje? (...) Jer i tuno je i nesreno je pripadati narodu koji je toliko ginuo, imati oeve i pretke koji su toliko stradali; i trgino je biti potomak onih koji su prinueni da imaju vie snage za rat nego za mir, koji su posle najtee i najvee ratne pobede u srpskoj istoriji, ostali bez snage da je potvrde u miru. Veliki je napor i jo sloenija odgovornost iveti u drugoj polovini XX veka i pripadati narodu kome su ratovi odredili mesto u svetskoj civilizaciji, a ratne pobede najvee ljudske pobede. Muno je samim roenjem biti nerazduno duan mrtvima. Jo je munije biti nekome i u svemu kriv to si sin, unuk, potomak tih to su zanosno i uporno, svesno i zabludno ratovali, za slobodu i ujedinjenje, od 1912. do 1918 (...) Nau knievnost izaziva istorija da izrazi svest o traginoj sudbini svoga naroda i podnese pobunu protiv takve sudbine. Kao i svaka prava pobuna stvaralake svesti, i ova poetska mora biti pobuna protiv sveta u kome ovek pristaje da bude beznaajan, ponien i rtva. Mi smo na ovoj tankoj granici s koje se zakorauje u prazninu ili stupa u ivot kojim se upravljamo i pribliavamo svojim istorijskim idealima. Bitke izgubljene u duhu moraju se za budunost u duhu i dobiti: stvaranjem. (Pristupna beseda u SANU 1978, Srpsko pitanje demokratsko pitanje, Bgd. 1992) Dobrica osi: "Ja sam kao komunist i modernist u knjievnosti, sa komotnim stavom prema institucijama, imao loe miljenje o Akademiji nauka. Smatrao sam je konzervativnom ustanovom, koja u modernoj kulturi ima mali, samo istorijski znaaj. ak sam jednom prilikom izrekao i ovu reenicu: Revolucija je, pored Akademije, prola na vrhovima prstiju.() Tek ulaskom u Akademiju uvideo sam, to bismo mi komunisti rekli, svoj sektaki odnos i shvatio da ona moe da odigra krupnu ulogu u kulturi naeg naroda, i ne samo u kulturi, a meni lino, postala je velika zatita". (Slavoljub uki, ovek u svom vremenu)
1976.
Usvojen Zakon o udruenom radu, kojim se uvodi koncept tzv. dogovorne ekonomije.
1977.
U partijskodravnom rukovodstvu Srbije izraena je tzv. Plava knjiga kojom se neformalno pokree pitanje revizije Ustav iz 1974, posebno onog dela koji se odnosi na poloaj pokrajina Vojvodine i Kosova. Ona je predmet rasprava na brojnim partijskim forumima, ali nije dobila podrku ostalih republika, pa je skinuta sa dnevnog reda. Pitanje revizije Ustava se javno ponovo pokree odmah nakon Titove smrti. Promoteri Plave knjige su Dragoslav Markovi, Milo Mini i Petar Stamboli.
1978.
Donet Zakon o obligacionim odnosima. 29. mart Dobrica osi, u pristupnoj besedi Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) pod naslovom Knjievnost i istorija danas kae: (...) bie da u Evropi nema naroda koji se u poslednja dva veka, a naroito u XX, toliko zaloio na poslovima istorije, toliko rtvovao za oslobodilake ciljeve i velike promene uslova svog postojanja, koliko je to inio srpski narod. (...) Ni posle nekoliko godina razmiljanja, jo nisam uspeo knjievno da pojmim najbitnije: s kojim je sve moranjima i htenjima, u ime kakvih je sve ciljeva Srbija rtvovala skoro polovinu sebe u ljudskom izginuu Prvog svetskog rata? Jer, mora dugo, dugo da se uti nad sedmocifrenom brojkom mrtvih: milion dvesta pedeset sedam hiljada. Jedino u statistikama ljudskih gubitaka u ratovima za slobodu mi smo ravni nekim velikim narodima, a mnogi veliki nisu ravni nama; jedino brojem ratnih rtava za slobodu mi stojimo u samom vrhu evropske rang- liste. Ta injenica me primorava na potitenost: pa kakav smo mi to narod, kakvi smo mi to ljudi koji u ratovima toliko ginu za slobodu da samim pobedama ostanu bez nje? (...) To to sam saznao i zaslutio primorava me na savesnu proveru: koliko je ta bezmerna
102
103
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Grupa episkopa SPC posetilo je Ameriku (State Department i Congress) traei "intervenciju zbog Kosova". 29. oktobar Dobrica osi: "Oseam, uveren sam, danas 29. oktobra 1982, da su razlozi za revoluciju vei no 1941"() Glavni krivac za ovakav porazan ishod jednog ambicioznog, herojskog i asnog istorijskog poduhvata jesu Tito i njegova oligarhija".(...) Tito je svojim ivotom, pohlepom za vlau, bogatstvom, luksuzom, dvorovima i lavovima, slavom i ordenjem, kinjurenjem i farbanjem, neradom i turizmom, nevienim, neogranienim rasipnitvom, oznaio moralni slom revolucije, produio i probudio taj slom svojom politikom i stilom vladanja, utvrdivi la umesto istine u drutvu, omoguio najpre duhovnu i moralnu kontrarevoluciju, koja se razvila uz celokupnu kontrarevoluciju". (Dobrica osi, Promene, 1992)
1980.
11. mart Studentske demonstracije u Pritini pod parolom "Kosovorepublika". 2. april Predsednitvo SFRJ proglaava vanredno stanje na Kosovu. 4. maj Umro Josip Broz Tito, a istog dana prema lanu 328. Ustava SFRJ funkciju predsednika Predsednitva SFRJ kao kolektivnog efa drave preuzeo Lazar Kolievski.
1981.
2. april Predsednitvo SFRJ donosi odluku o proglaenju vanrednog stanja na Kosovu i formiranju Zdruenog odreda milicijskih snaga Saveznog sekretarijata za unutranje poslove. 24-26 decembar Odrana XVIII sednica CK SK Srbije o odnosima u Srbiji i ustavnom poloaju autonomnih pokrajina
1983.
29. januar Antonije Isakovi, pisac i akademik: "Na nacionalnim razliitostima smo poeli insistirati od amandmana. Naroito od donoenja novog Ustava. Kada smo utvrdili dravnost. Ja nemam nita protiv, ali onda e da bude ovako kako je. Ja nemam potrebu da bilo koga zadravam. Ako smo za Jugoslaviju, onda treba negovati nacionalne odnose, ali onda se moraju izmisliti neki instrumenti tog pravog zajednitva, jer bez njega se ne moe. (...) U toj deklaraciji (Deklaracija o hrvatskom knjievnom jeziku iz 1967) hrvatski knjievnici su traili da se odvoje srpski i hrvatski jezik! Ja sam je, barem, tako osetio odmah, da e ona biti uvod u neto to e se posle kod nas nazvati Mas-pok. Osetio sam da e se iz toga razviti neto udno, neto bolesno. A Predlog za razmiljanje je bio jedana reakcija na to. Potpisali su ga knjievnici Srbije. Mi smo smatrali: dobro, ako hoete da odvojite jezik odvojte ga, ali smo traili da Srbi koji ive u Hrvatskoj mogu da kau da u svojim kolama ue srpski jezik. (Duga, 29. januar 1983) Jul Pokree se asopis Javnost, sudi se Gojku ogu za zbirku Vunena vremena; postavlja se pozorina predstava Golubnjaa Jovana Radulovieva; tampa se studija o posleratnom viepartijskom sistemu Stranaki pluralizam ili monizam, Vojislava Kotunice i Koste avokog; sledi Bela knjiga Stipe uvara
1982.
26. februar IX kongres SK Srbije otvara pitanje "prinudnog iseljavanja" Srba i Crnogoraca sa Kosova. April Dvadeset i jedan svetenik potpisalo je Apel upuen najviim dravnim organima Srbije i federacije, Svetom arhijerejskom saboru i Sinodu. Tekst Apela predstavlajo je "dizanje glasa u zatitu duhovnog i biolokog bia srpskog naroda na Kosovu i Metohiji".
104
105
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) koja se obraunava sa nacionalistima, posebno onima u Srbiji (od 200 imena 170 je bilo iz Beograda). U redakciji Javnosti bili su Ljubomir Tadi (glavni urednik), Dobrica osi (odgovorni urednik), Duan Bokovi, filozof, Zoran Gavrilovi, knjievni kritiar, Neboja Popov, Svetozar Stojanovi, Zoran ini, Lazar Trifunovi. Dobrica osi: "Ta intelektualno-kritika beogradska grupa, kojoj i sam pripadam, imala je punu svest da zemlja ide u katastrofu i da su pokopani izgledi demokratskog socijalizma, u koji smo verovali. Smatrali smo svojom patriotskom dunou da damo glas otpora i razmiljali smo da pokrenemo asopis samizdat, da izaemo u javnost sa nekakvim papirom u kojem emo progovoriti o dubokoj krizi i naznaiti stvaranje jednog novog drutvenog programa. (Slavoljub uki, ovek u svom vremenu) Programski tekst, koji potpisuju Ljubomir Tadi i Dobrica osi, zalae se za socijalizam: "A drutvena odgovornsot u narodu koji se revolucijom i neprocenjivim rtvama opredelio za socijalizam, ne iscrpljuje se politikim sledbenitvom, koje, inae, moe da pogoduje i karijerizmu i egoizmu konformistike inteleigencije; drutvena odgovornost danas, verujemo, potvruje se sluenjem istini i slobodi, stvaralatvom i nekonformizmom prema postojeem. Jer, demokratski, humani, prosveeni socijalizam moe biti, zaista, samo delo celokupnih umnih i moralnih snaga naroda, kako je jo pre sto godina ukazivao Svetozar Markovi, pokreta prve JAVNOSTI". (...) Samoupravno ureenje, meutim, kao i svako novo drutveno ureenje, nema jedan, svojom unutranjom biti odreen oblik i razvoj. ini nam se da je realna opasnost od fetiizacije postojeeg i dogmatskog prenebregavanja izvesnih oiglednih zabluda i neuspeha u samoupravnoj organizaciji drutva". (...) U poslednjoj deceniji osobito razvila su se i postala legitimna izvesna ideoloka shvatanja o nacionalnim kulturama koja su po svom karakteru, blago reeno, nenuna i nedemokratska, a od kritike zatiena tobonjim samoupravnim pravima. Ovu i sline regresije, zajedno sa duhovnom plaljivou i teskobom, odrava i podrava ustaljeni monopol poverljivih i podobnih koji imaju odluujui uticaj u kulturnim ustanovama, tampi, radiju, televiziji, izdavakim kuama, reju, u celokupnom kulturnom ivotu". Predsednitvo Gradske konferencije SSRN Beograda je povodom platforme Javnosti konstatovalo: " I ovoga puta oni pokuavaju da se nametnu kao politiki partner... traei za sebe povlaeni poloaj elite sa kojeg bi mogli
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) delovati kao legalizovana politika opozicija.(...) Zahtev za pokretanje asopisa Javnost nije bez paualnih i proizvoljnih ocena o odsustvu slobode u nas, o prikrivenoj javnoj cenzuri, monopolu sredstava informisanja, tobonjem dogmatizmu politikih centara i ustavnih struktura drutva, itd... Jure Bili, partijski dravni funkcioner Hrvatske, ocenio je da se u osnovi platforme nalazi srpski hegemonizam. Kosta Na, general i nartodni heroj, je pokretanje "Javnosti" ocenio kao nacionalistiku aktivnost osievskih grupa. Akcija oko pokretanja ovog asopisa nije uspela. Krajem 1983. godine vladika Atanasije Jevti poinje u Pravoslavlju sa objavljivanjem feljtona pod naslovom "Od Kosova do Jadovna" u kome pravi paralele stradanja srpskog naroda u raznim delovima Jugoslavije. Objavljena je knjiga Dobrice osia "Stvarno i mogue" u izdanju "Otokar Kreovani" u 12.000 primeraka koja je rasprodana za samo nekoliko dana. Hrvatski i srpski mediji vode kampanju protiv osieve knjige ocenjujui je kao bibliju srpskog nacionalizma. Smenjen je glavni i odgovorni urednik, kao i direktor preduzea "Otokar Kreovani". Povodom te kampanje Dobrica osi se obratio otvorenim pismom predsedniku Predsednitva CK SK Jugoslavije, Mitji Ribiiu, u kome pie da politike kampanje protiv nacionalistikih i negativnih pojava u kulturi: "... svojim zlim pobudama i ciljevima oznaavaju onaj tok savremene istorije koji preti da konano porazi ona jo iva nastojanja i tenje za demokratskim socijalizmom u Jugoslaviji. A bojim se da je njegov poraz neminovan, ako se to pre ne mobiliu i organizuju celokupne umne, tvorake i moralne snage jugoslovenskih naroda" 20. avgust Umro Aleksandar Rankovi. Njegova sahrana bila je povod za prve srpske masovne demonstracije u posleratnoj istoriji Jugoslavije.
1984.
April Srpska pravoslavna crkva dobila je dozvolu za izgradnju Hrama sv. Save na Vraaru i dozvolu za izgradnju novog kompleksa zgrada Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Crkveni krugovi su isticali da ova dva zdanja "doprinose velikom prestiu SPC u itavom pravoslavnom svetu i daleko ire pa je to dokaz nemerljivih dimenzija srca Srbinovog, njegove snage
106
107
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) i njegovog htenja kada su u pitanju velika dela, dela trajne i veite vrednosti". ("Povratak bogova", specijalno izdanje lista Duga, april 1986) 20. april Policija upala u stan u kome se odravala sesija Slobodnog univerziteta i uhapsila 28 lica. Milovan ilas je na toj sesiji drao predavanje na temu "O nacionalnom pitanju u Jugoslaviji". Dobrica osi: "Ne znam da li je dobro to smo nas etvorica starih izbegli hapenje. Sveta i Mihajlo smatraju da je policija pretrpela neuspeh, hvatajui samo sitne ribe. Oigledno namera im je bila da pohapse itavo jezgro beogradske i srpske opozicije i da nas optue kao ilasovce". (Dobrica osi, Pievi zapisi 1981-1991) 24. maj Dobrica osi na zasedanju Skuptine SANU: "Znanje kojim raspolae Akademija ne treba da ostane samo u strukama, nego treba da se integrie u mudrost, opte iskustvo i kolektivnu strateku viziju."
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jugoslavije. Za Srbe to je jedini put obnove nacionalne svesti i odbacivanje boljevizma i kominternovske tradicije. (...) A kad nas je Tine Hribar odvezao do autobusa za Zagreb, nas trojica do zagrebakog kolodvora nismo progovorili ni re. Bili smo pretueni i zanemeli. Trebalo naa je tri sata da progovorimo o ljudima u "Mraku" i zapitamo se: jesmo li mi njih dobro uli, jesmo li mi razumeli vodee slovenake intelektualce?" (Dobrica osi, Srpsko pitanje demokratsko pitanje, 1992) 22. novembra Dobrica osi je samo nekoliko dana nakon sastanka napisao pismo Niku Grafenaueru (uesnik u razgovoru u "Mraku"): "Niste me oduevili svojim neuvianjem vaeg grandioznog napretka omoguenog i mogueg samo u Jugoslaviji; va pesimizam, vae oseanje ugroenosti, ostalo mi je neargumentovano i neuverljivo.(...) ao mi je to od vas nisam ni re uo o vaem ekonomskom hegemonizmu i po mnogo emu privilegovanom poloaju koji imate u Jugoslaviji od 1918. osobito posle 1945. Prilino sam iznenaen vaim potcenjivanjem, po mojim utiscima, prave nacionalne euforije, tj. antibosanstva, to znai i antisrpstva, koja je zahvatila i mlade dubine slovenakog naroda (...) Nacionalizam nikada u istoriji nije bio samo ljubav prema svom narodu; on je bio uvek i mrnja nekog drugog naroda, a ta mrnja moe biti i nepravedna, i izraz zabluda. (...) to se savremenog srpskog nacionalizma tie, on se raa kao defanzivan danas, kao reakcija na egzistencijalnu ugroenost (...) Zabrinut sam to vie ne znate koliko je teak, neravnopravan i poniavajui poloaj srpskog naroda u postojeoj konstelaciji samoupravne Jugoslavije; koliko je beznadean poloaj srpskog naroda u ovoj treoj, Brionskoj Jugoslaviji, ako se to pre ne izvre radikalne ustavne promene (...) alostan sam koliko ste neobaveteni o albanskom genocidu nad srpskim ivljem na Kosovu i Metohiji..." (Dobrica osi, Srpsko pitanje demokratsko pitanje, 1992) Taras Kermauner: "Prvi je uslov srpskih elnika bio: da mi Slovenci na jezik usmerimo na pisanje nie, populistike literaturte, koja e takoe, s vremenom, prei na srpski, a da se srpki koristi u javnom ivotu i vioj kulturi. (...) Odgovorio sam Popovu (Neboji), a preko njega i srpskim akademicima, da su Italijani pod faizmom 1941- 43, kao i Nemci 1943-45, u ljubljanskoj pokrajini Slovencima nudili veu autonomiju. Takve zahteve nijedan Slovenac nee prihvatiti, radije emo krenuti u novi narodnooslabodilaki rat. Tada sam shvatio ta e se dogoditi sa Jugoslavijom: ideje srpskih akademika bile su sledee: Slovenci ne mogu imati svoju dravu,
1985.
16. novembar U ljubljanskoj kafani "Mrak" odran je prvi sastanak izmeu osia i njegove grupe (Mihajlo Markovi i Ljubomir Tadi) sa slovenakim intelektualcima okupljenim oko "Nove revije" na kome je raspravljana sudbina Jugoslavije. Poinje operacionalizacija Memoranduma. Polazna taka beogradske grupe bila je revizija Ustava iz 1974. Dobrica osi o stavovima Slovenaca iznetim u kafani "Mrak": "Mi (Slovenci) traimo svoje reenje u obezbeenju svoje samostalnosti, pa tek na toj osnovi da reavamo svoj odnos prema Jugoslaviji. Ideja Jugoslavije i jugoslovenstva je sekundarna za Sloveniju. Partijska ideologija ne moe da artikulie perspektivu Jugoslavije. Ona nastoji da zadri postojee stanje i da ga perpetuira. (...) Mi svoje socijalne parametre kompariramo samo sa Evropom. Nikad prema Jugoslaviji. Mi elimo da budemo Evropa; evrepoeizaciju elimo i Srbiji. Oekujemo od Srbije da se odupre azijatskom totalitarizmu. Srbi moraju najpre da ree albanski problem. To je put za debalkanizaciju i evropeizaciju. To je traumatian problem, ali on se mora reiti, jer ugroava Jugoslaviju, a Srbija se ne moe evropeizirati dok ne rei problem Kosova. Evropske tradicije moraju biti osnova za reformu
108
109
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) jer za nju nisu sposobni, Hrvati je ne mogu imati, jer su genocidni po prirodi. Bonjaci je ne mogu imati, jer na kraju XX veka u Evropi ne mogu nastajati nove nacije. Makedonci ne, jer su Srbi. Hrvatsko plemstvo i povesne samostalnosti jesu izmiljotine itd. (Globus, 22. januar 1996) Taras Kermauner u svom pismu Neboji Popovu, izmeu ostalog, pie: "ao mi je to na niz mojih pisama, koje sam ti pisao u drugoj polovini osamdesetih godina, nisi odgovorio (...) Kasnije sam shvatio da ste bili kritini prema partiji i vladajuem srpskvu, ali ne i prema pravom srpstvu, a ni prema Rankoviu. Dobrica ga je i dalje hvalio. Ni slutio nisam da ete oko 1986, iz demokratizma, inae apstraktnog i humanistikog, ali ipak, smatram, potenog, prei skoro u faizam. Poto se to desilo iznenada, bar u mojim oima a moda sam bio i naivan, neki su me upozoravali na Dobriin ultranacionalizam, ali ja Dobricu nisam tako razumeo utoliko sam vie bio okiran. Tvoj dolazak u Asbver na poslednji susret bio je za mene utoliko vea nesrea. (...) Zar se zaista ne sea kako si se rugao na raun Hrvata kao genocidnog naroda koji zbog svoje genocidnosti ne moe dobiti svoju dravu, te kako je Bonjaci ne mogu dobiti poto krajem XX stolea u Evropi ne mogu nastati nove drave, itd? Ne verujem da se ti ne sea, poto to nisi govorio samo meni; Bog zna kome si sve to govorio i kome ste sve to govorili..." (Vreme, 4. maj 1996)
1986.
15. januar U Knjievnim novinama objavljena je prva peticija 2015 Srba i Crnogoraca sa Kosova Polja. Dobrica osi: "Savetovao sam ih da pre toga upute jednu kolektivnu, svenarodnu albu Saveznoj skuptini i prvo tako istupe kod politikih foruma ove zemlje. Traili su od mene da im napiem peticiju. Nisam prihvatio. Mislio sam da to oni treba da uine po svojoj pameti... Smirivao sam ih u eksplozivnim situacijama i pokretima za kolektivno iseljavanje, a, istovremeno, vie puta pokuavao da skrenem panju srpskom rukovodstvu na njihovo nepodnoljivo stanje". (Slavoljun uki, ovek u svom vremenu) Dobrica osi: "Tano je to to se govori da se meni ljudi, Srbi sa Kosova direktno obraaju i pitaju me za savet.(...) ujem nastala je guva na Kosovu, naroito u Kosovu Polju. Zovu me ljudi otuda i pitaju ta da rade.(...) Govore mi da se vie na Kosovu ne moe iveti i da su Srbi spremni da masovno dou u Beograd. Raunaju na Beograane da ih nee podrati. Kau da se masa Srba i Crnogoraca, to to ih je ostalo na Kosovu, pokrenula za seobu. Na sve to ja im kaem da smo im u hotelu rezervisali sobe. Neka prenoe, pa emo se videti ujutru. To im kaem glasno a ostavim poruku da posle toga dou kod mene. (...) Tumae mi da su spremni za konaan obraun sa iptarima. Ne dozvoljavam im ni pomisao na tako neto, pa, oni to i hoe. To iptarsko zlo i hoe da nas izazove. Nego ete sutra, kako vam glava zna, da odete Duanu krebiu, kao predsedniku Predsednitva SR Srbije. Mora da vas primi po svaku cenu. Lezite mu na prag. Mora da vas primi i predsednica vlade Jugoslavije Milka Planinc". (Ljiljana Bulatovi, Ispovest, 1995)
110
111
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 26. jnauara Objavljen je APEL povodom peticije Srba i Crnogoraca sa Kosova koji je potpisalo 200 vodeih intelektualaca. (Vid. Prilog 1) 26. februar Prvi dolazak Srba i Crnogoraca sa Kosova u Beograd (oko 100 ljudi) zbog pritiska Albanaca sa Kosova 10. septembar Dobrica osi u razgovoru sa Ljiljanom Bulatovi: "Vi biste mogli da napravite sjajnu stvar za istoriju ovog naroda: da razgovarate sa enama Kosova. Da vam priaju o tome kako one doivljavaju i proivljavaju ove teke dane. Zna li ti da je kontrarevolucija poela od male dece? Najpre su deca poela da brukaju, da pljuju, da biju starce Srbe, koji njih nisu hteli da biju, da im uzvraju. Deca, maloletni iptari su poeli sa silovanjem Srpkinja na Kosmetu! To je materinsko vaspitanje, a majke su morale mnoga silovanja da ukriju, zato to je trebalo sauvati obraz keri u javnosti. Moda nee hteti da priaju. Ali ih vi nagovorite. Vi to moete. Zapiite sve to i ostavite. Jednom e moi da se objavi. Valja to, tu istinu iz naroda sauvati za obraz naroda".(Ljiljana Bulatovi, Ispovesti, 1995) 24. septembar Objavljen je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti u Veernjim novostima. Odluka o izradi Memoranduma doneta je na skuptini SANU 23. 5.1985, a za pisanje su su bili zadueni sledei akademici: Pavle Ivi, Antonije Isakovi, Duan Kanazir, Mihailo Markovi, Milo Macura, Dejan Medakovi, Miroslav Panti, Nikola Panti, Ljubia Raki, Radovan Samardi, Miomir Vukobratovi, Vasilije Kresti, Kosta Mihailovi, Ivan Maksimovi, Stojan eli, Nikola obelji. (Vid. Prilog 4) * * *
Prilog 1
Skuptini SFRJ Skuptini SR Srbije Oktobra meseca 1985. godine 2016 Srba sa Kosova i Metohije uputilo je skuptinama SR Srbije i SFR Jugoslavije Peticiju, kojoj su se kasnije pridruile hiljade potpisnika- u kojoj je izloeno nepodnoljivo stanje srpskog naroda na Kosovu, sa zahtevom da se radikalnim merama obezbede sva ustavna prava i zaustavi njegov izgon sa svog ognjita. Sve one koje potresa stradanje Srba i drugih nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, sve one koje brine sudbina Srba i Jugoslavije, svakom kome nisu zamrli savest i oseanje odgovornosti, zapanjila je i porazila reakcija vlasti na ovu Peticiju - pretei odgovor zvaninika Kosova i stav najodgovornijih u Srbiji i Jugoslaviji. Oni kojima bi trebalo da je prva briga sudbina svog naroda, ogluuju se o njegov oajniki krik i probuenu svest, nemaju saoseanja za rtve ni odlunosti da spree stradanja, osporavaju mu pravo da iskae oseanje istorijskog bespua, na koju je doveden bez svoje krivice i da od svoje drave trai pomo i zatitu. Zahtev za pravdom i ravnopravnou u ovoj Peticiji - plebiscitu, osuuje se kao neprijateljski akt i kvalifikuje kao pobuna, umesto da bude podsticaj da se vlasti preispitaju, otrezne i uvide da je obespravljenima isteklo vreme i ve pokuavaju da se sami organizuju i preuzmu odgovornost za svoju sudbinu. Jer, nijedan narod se ne odrie svog opstanka i tu srpski narod nije i nee biti izuzetak U proteklih dvadeset godina sa Kosova i Metohije iseljeno je oko 200.000 ljudi vie od 700 naselja etniki je "oieno" iseljavanje se nastavlja nesmanjenom estinom. Kosovo i Metohija postaju "etniki isti", agresija prelazi granice Pokrajine. Zato je politika osuda Peticije neposredan povod za nas dole potpisnike da se obratimo javnosti pozivajui je da podri njene zahteve za korenitom promenom stanja na Kosovu i Metohiji. Politiki razum nalae da se na vanrednim sednicama Skuptine SFRJ I Skuptine SR Srbije to pre razmotri Peticija Srba sa Kosova i preduzmu hitne i efikasne mere s ciljem da se okona istorija jednog dugog, pogubnog genocida na evropskom prostoru. Kao to se zna iz istorijske nauke i jo neugaenog pamenja izgon srpskog naroda sa Kosova i Metohije traje ve tri veka. Promenili su se samo zatitnici nasilnika, mesto Otomanske Imperije, habsburke Monarhije, faistike Italije i nacistike Nemake - albanska drava i vladajue institucije Kosova. Umesto nasilne islamizacije i
112
113

faizma - staljinizovani ovizam. Nov je jedino spoj plemenskih omazda i genocida maskirnog marksizmom. Metode su ostale iste: na starom kolju obnovljene su glave.Novi akon Avakum zove se ore Martinovi, a Majka Jugovia- Danica Milini. Siluju se starice i monahinje, pretuca neja, oslepljuje stoka, zidaju tale od nadgrobnih spomenika, skrnave i sramote crkve i istorijske svetinje, toleriu privredne sabotae, nagone da u bescenje prodaju svoju imovinu. Istragi nisu izloeni samo ljudi, nego su ugroeni Srbija, Jugoslavija i mir na Balkanu. Ako bi se ostvarilo "etniki isto Kosovo" neminovne su nove nacionalne i dravne konfiguracije, koju bi balkanski prostor pretvorio u potencijalno ratno arite i ugroziti mir u Evropi. Pod platom borbe protiv velikosrpskog hegemonizma, ve decenijama traje montirani politiki proces srpskom narodu i njegovoj istoriji. Prvi cilj etniki isto Kosovo, a zatim dalja osvajanja srbijanskih, makedonskih i crnogorskih teritorija. Nema nacionalne manjine u svetu koja ima vea ustavna prava, a njeni predvodnici i ideolozi uvode je u nacionalnu avanturu u kojoj sve moe da izgubi. Odsustvo zakonitosti, blagonaklonost vlasti prema zloinu i zloincima, kvalifikovanje tekih krivinih dela kao prekraji, organizovanje zuluma, zatakivanje nepravdi, neravnopravnost graana u zapoljavanju i kolovanju "umirivanje javnosti" lanim obeanjima, "ideoloko tumaenje" i priznavanje nasilja, izjednaavanje vapaja rtava smiljenou zloinca i sline pojave i sve to u sutini znai zloupotrebu ustavnog prava na autonomiju. Sluaj ora Martinovia postaje sluaj celog srpskog naroda na Kosovu. Slinog zloina meu zloinima teko da ima ili da se itav pravni poredak jedne zemlje upregne da taj zloin sakrije, takvog primera sigurno nema. Ohrabruje se neprijarelj i daje legitimnost njegovim "argumentima" i ciljevima kao da je istina na drugoj strani i kao da nemamo vrsto uverenje i jasan stav. Poverenjem u la i sumnjom u istinu od koje se i meunarodna javnost, koja kao da pokazuje vee razumevanje za genocid progonitelja nego za sudbinu prognanika. Godine 1981. javno se priznalo da se pravo stanje na Kosovu krilo i krivotvorilo, podstakla se nada da toga vie nee biti. Ve pet godina smo svedoci neprekinutog bezvlaa i sloma nade u promenu drutvenih i meunacionalnih odnosa na Kosovu i u Metohiji. Drakonskim kanjavanjem omladine, verbalnom "diferencijacijama i ideolokim praznoslovljem idejne voe istiu alibi za odravanje svojih pozicija". Svim neravnodunim ljudima ove zemlje odavno je postalo jasno da genocid na Kosovu ne moe biti suzbijen bez dubokih drutvenih i politikih promena u celoj zemlji. A te su promene nezamislive bez promene i u odnosima SAP i SR Srbije, odnosno SFR Jugoslavije. Genocid ne moe biti onemoguen politikom koja ga je omoguila, politikom postepene predaje Kosova i Metohije

Albaniji, kapitulacijom bez potpisivanja kapitulacije koja vodi u politiku nacionalne izdaje. Ako bi Kosovo i dalje ostalo samo problem Srbije, ono e postati najvee razoaranje srpskog naroda u jugoslovensku zajednicu. Srpski narod se u svojim oslobodilakim ratovima borio i za Albance, a nesebinom materijalnom pomoi od 1945. godine do dananjih dana dao dovoljno dokaza da mu je stalo do slobode, napretka i dostojanstava albanskog naroda. Mi istiemo da ne elimo zlo i nepravdu albanskom narodu i zalaemo se da za njegova demokratka prava, traei ravnopravnost za srpski i ostale narode na Kosovu, meu njima vidimo i albanski narod. Ograujemo se i osuujemo sve nepravde koje su bilo kada sa srpske strane uinjene albanskom narodu. Zahtevamo pravo na duhovni identitet, odbranu osnova srpske nacionalne kulture i fiziki opstanak svoga naroda na svojoj zemlji. Zahtevamo da se odlunim merama, brigom i voljom itave Jugoslavije, zaustavi albanska agresija na Kosovu i Metohiji, da se demokratskim reformama uspostavi vrst pravni poredak i svim graanima obezbede jednaka prava, da se prestane s unutranjim podrivanjem granica Jugoslavije, da se garancijom graanske sigurnosti i politikih sloboda povrati poverenje i zadobije podrka Evrope i sveta. u Beogradu. 21 januar 1986. prof. dr Duan Adamovi prof. dr Slobodan Aljani, lan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Ivan. I. Anti, arhitekta, lan SANU Dragomir Antoni, vii struni saradnik prof. dr Jovan Aranelovi Neda Arneri, glumica mr. Milo Arsenijevi, asistent Univerzititeta Jovica Ain, knjievnik Zdenko Ain, publicista Dragan Babi, novinar Matija Bekovi, knjievnik lan SANU mr. Dragan Blagojevi, asistent prof. dr Dimitrije Bogdanovi, lan SANU dr Stojan Bogdanovi, docent Univerzititeta dr Milan Boi, docent Univerzititeta Vera Boikovi- Popovi, slikar prof. dr Zlata Bojovi Duan Bokovi, bibliotekar Ilija Brati, knjievnik prof. dr Ranko Bulatovi dr Smilja Vasi, nauni savetnik dr Milan Vesovi, vii nauni saradnik dr arko Vidovi, nauni savetnik prof. dr Petar Vlahovi prof. dr Mihajlo Vojvodi Momir Vojvodi, knjievnik prof. dr Branko Vujovi dr Slobodan Vujoevi, docent Univerziteta Alek Vukadinovi, pesnik
114
115

orije Vukovi, knjievnik Ivana Vuleti, asistent- pripravnik prof. dr Zoran Gavrilovi prof. dr Slavko Gavrilovi, lan SANU prof. dr Andrija Gams Nedeljko Gvozdenovi, slikar, lan SANU dr Branislav Gligorijevi, nauni savetnik Milo Gligorijevi, novinar Drinka Gojkovi, prevodilac prof. dr Zagorka Golubovi dr Dragutin Gostuki, nauni savetnik dr Irena Grickat - Radulovi, lan SANU Veljko Guberina, advokat Aleksandar Deroko, lan SANU Dobrivoje Despotovi, advokat mr. Zorica Divac, asistent dr Kosta Doen, nauni saradnik Vuk Drakovi, knjievnik prof. Dr Slobodan Duani Gojko ogo, knjievnik Dr ing. ivotije orevi dr. Jovan j. orevi dr Veselin ureti, nauni savetnik dr Jovan J. orevi dr Veselin ureti, nauni savetnik prof. dr Vojislav J. uri, lan SANU prof. dr Mihajlo uji Branimir urii, psiholog prof. dr ore ivkovi Rastko Zaki, knjievnik dr Olga Zirojevi, nauni savetnik dr Pavle Zori, knjievnik prof. dr Milka Ivi, lan SANU Antonije Isakovi, knjievnik, lan SANU Pavle Jaki, general-pukovnik JNA u penziji prof. dr Vladeta Jankovi dr Ivan Jankovi, advokatski pripravnik mr. Marija Jankovi, istraivasaradnik jeromonah dr Atanasije Jevti, profesor Bogoslovskog fakulteta dr Vladeta Jeroti, psihijatr prof. dr Neda Jovanov Arsenije Jovanovi, reditelj i profesor Univerzititeta umetnosti Biljana Jovanovi, knjievnik prof. dr Vojislav S. Jovanovi prof. dr Gordana Jovanovi prof. dr Milivoje Jovanovi Radivoje Jovanovi Bradonja, general potpukovnik JNA u penziji prof. dr Relja V. Kati, redovni lan francuske Akademije nauka prof. dr ore Kneevi Julija Kneevi, domaica Slobodan Kneevi, dipl.ing. mainstva Duan Kovaevi, dramski pisac dr Leon Koen, docent Univerzititeta Jovan L. Koprivica, advokat prof. dr Vojislav Kora, lan SANU Zvonimir Kosti, knjievnik prof. dr Stojadin Kosti dr Vojislav Kotunica, vii nauni saradnik Petar Kralj, glumac prof. dr Vasilije Kresti, lan SANU prof. dr Aleksandar Kron prof. dr Dragan Krsti ika Lazi, knjievnik Radmila Lazi, knjievnik

Danilo Leki, general-pukovnik JNA u penziji prof. dr Mirko D. Leko Raa Livada, pesnik Vojislav Lubarda, knjievnik dr Rado Ljui, docent Univerzititeta Duan Makavejev, filmski redatelj prof. dr. Ivan Maksimovi, lan SANU Svetislav mandi, knjievnik Ljubia Mari, lan SANU prof. dr Radmila Marinkovi prof. dr Aleksandra Marjanovi Mladen Markov, knjievnik prof. dr Mihajlo Markovi, lan SANU prof. dr Radmilo Marojevi Ratko Martinovi, generalpopukovnik JNA u penziji Slobodan Mai, arhitekta Borislav Meedovi, novinar dr Milorad Meterovi Dejan Mija, reditelj, profesor Univerzititeta umetnosti dr Petar Milosavljevi, nauni savetnik prof. dr Nikola Miloevi, lan SANU dr Ljiljana Mioinovi, psiholog prof. dr Dragutin Mirkovi Miodrag Mirkovi, muziar Beogradske filharmonije Jeremija D. Mitrovi, profesor dr Dragoljub Miunovi, vii nauni saradnik prof. dr Velimir Mihailovi Dragoslav Mihailovi, kjnievnik, lan SANU prof. dr Kosta Mihailovi, lan SANU Milorad Bata Mihailovi, slikar, lan SANU Borislav Mihailovi Mihiz, knievnik prof. dr Rade Mihalji Tanasije Mladenovi, knjievnik Julija Najman, knievnik Dragan Nikoli, glumac dr Gojko Nikoli, general-pukovnik JNA u penziji, lan SANU Rajko Petrov Nogo, knjievnik prof. dr Stania Novakovi Vida Ognjenovi, reditelj prof.dr Predrag Ognjenovi prof. dr Milorad Pavi, knievnik prof. dr Nikola Pavkovi prof. dr Predrag Palavestra, lan SANU prof. dr Miroslav Panti, lan SANU prof. dr Fanula Papazoglu, lan SANU Bogoljub Peji, novinar Borislav Peki, knjievnik, lan SANU Ratko Pekovi, knjievnik mr. arh. Vladimir Petkovi dr Novica Petkovi, nauni saradnik prof. dr Sreten Petkovi Aleksandar Petrov, knjievnik Milutin Petrovi, knjievnik dr Miodrag Petrovi, nauni savetnik prof. dr Rastislav Petrovi prof. dr Rua Petrovi dr Neboja Popov, vii nauni saradnik prof. dr Boko V. Popovi Danko Popovi, knievnik Mia Popovi, slikar, lan SANU dr Nikola V. Popovi, vii nauni saradnik dr Toma Popovi, nauni savetnik
116
117

Miodrag Proti, slikar, lan Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti Milorad Radevi, struni savetnik dr Andrija Radeti, nauni savetnik mr. Vencislav Radovanovi, asistent Unizerzititeta dr Miljana Radovanovi, nauni savetnik episkop dr. AmfilofijeRadei, profesor Bogoslovskog fakulteta prim. dr. Oliver Radujkovi Miroslav Radoji, novinar Stevan Raikovi, knjievnik, lan SANU Biserka Raji, prevodilac Slobodan Rakiti, knjievnik Radomir Relji, slikar, profesor Univerzititeta umetnosti dr Slobodan Remeti, nauni savetnik dr Vladislav Ribnikar, docent Univerzititeta prof. dr ivan Risti mr. Nikola Rodi, istraivasaradnik prof. dr Radovan Samardi, lan SANU Slobodan Seleni, knjievnik Ljubomir Simovi, knjievnik Duan Sindik, struni savetnik Ljubica Soki, lan SANU Ruica Soki, glumica Aleksandar Spasojevi, struni savetnik Mladen Srbinovi, slikar, lan SANU prof. dr Dragoslav Srejovi, lan SANU Vladimir Stamenkovi, profesor Univerzititeta umetnosti prof. dr Duan Stankovi dr Gligor Stanojevi, nauni savetnik Milan Stevi, arhiv savetnik mr Svetozar Stijovi, istraivasaradnik prof. dr Nika Stipevi, lan SANU mr. Momilo Stojakovi, istaivasaradnik prof. dr Mila Stojni Danilo Stojkovi, glumac ivorad Stojkovi, profesor knjievnosti prof. dr Ljubomir Tadi, lan SANU Andrej Tarasjev, lekar dr Nikola Tasi, nauni savetnik Aleksandar Terzi, lektor-predava mr. Slavenko Terzi, istraivasaradnik prof. dr Vladeta Tei Jovan Tomaevi, dipl. ing. prof. dr Dragan Trifunovi prof.dr ore Trifunovi dr Radmila Trikovi, nauni saradnik Dobrica osi, knjievnik, lan SANU dr Dragan upi, nauni savetnik Milenka uri, nastavnikdefektolog Sredoje Uroevi, general-major JNA u penziji Radisav Filipovi, pukovnik JNA u penziji Velimir Cveti, advokat Brana Crnevi, knjievnik dr Kosta avoki, vii nauni saradnik prof. dr Milka vori prof. dr Nikola obeli, lan SANU

dr Klime dambazovski, nauni savetnik Milan eerovi, dramski pisac Milija epanovi, dipl. pravnik, major JNA u penziji
Knjievne novine, 15. januar -15. mart, 2003
Prilog 2
II deo Memoranduma, koji se odnosi na poloaj Srbije i srpskog naroda 1. Mnoge nevolje koje mue srpski narod iznikle su u nedaama koje su zajednike svim jugoslovenskim narodima. Meutim, srpski narod pritiskuju i druge nedae. Dugorono zaostajanje razvoja privrede Srbije, neregulisani dravno-pravni odnosi sa Jugoslavijom i pokrajinama, kao i genocid na Kosovu, uvrstili su se na politikoj sceni sa udruenom snagom koja ini situaciju napetom, ako ne i eksplozivnom. Ova tri muna pitanja, koja proizlaze iz dugorone politike prema Srbiji, svojom dramatikom ugroavaju ne samo srpski narod, ve i stabilnost itave Jugoslavije. Zbog toga se ona moraju nai u sreditu panje. Nije trebalo mnogo znanja i podataka da se utvrdi dugorono zaostajanje privrede Srbije. Ipak je to zvanino uinjeno tek u Planu 1981 85, u kome je bilo zapisano da e se u tom razdoblju preduzimati mere za zaustavljanje takve tendencije. Ta je obaveza brzo pala u zaborav. Petogodite je prolo u novom preispitivanju da li Srbija gubi korak u razvoju. Nalazi su, meutim, argumentovano potvrdili ono to se i ranije znalo, da se po relevantnim pokazateljima njena privreda stalno kree ispod jugoslovenskog proseka uz sve vee zaostajanje. Usporeniji razvoj nije imao dovoljno snage da savlada ekonomsku nerazvijenost na delu njene teritorije na kojoj ivi 1,5 miliona stanovnika sa narodnim dohotkom po stanovniku preko 30% niim od odgovarajueg dohotka u tri nedovoljno razvijene republike. Ispitivanja nisu ostavila ni trunku sumnje da je relativno zaostajanje Srbije prvenstveno nastalo zbog manjih investicija po stanovniku, a ne zbog slabije efikasnosti investicija. Prema statistikim podacima efikasnost investicija je u Srbiji kroz itav posleratni period nia samo od one u Sloveniji a tokom poslednje decenije (period 1976-1983) najvia je u Jugoslaviji. Vea efikasnost mogla je samo delimino nadoknaditi gubitak drutvenog proizvoda zbog manjih investicija, ali nije bila u stanju da sprei formiranje vrednosti osnovnih sredstava po stanovniku na nivou od svega 80,5% jugoslovenskog proseka, to je ak nie od Crne Gore i Bosne i Hercegovine, dvaju republika koje imaju status nerazvijenih.
118
119

Tokom itavog posleratnog perioda privreda Srbije je bila izloena neekvivalentnoj razmeni. Aktuelni primer takve razmene je niska cena elektrine energije koja se u velikim koliinama isporuuje drugim republikama. Instrumenti i mere tekue ekonomske i kreditno-monetarne politike, a naroito doprinos Fondu federacije za razvoj privredno nedovoljno razvijenih podruja su u novije vreme najvaniji inioci njenog relativnog zaostajanja. Doda li se tome da su najrazvijenije republike, zbog oskudice sredstava akumulacije Srbije, sa svojim kapitalom ule u njenu privredu (poljoprivreda, prehrambena industrija, trgovina i bankarstvo), dobija se slika jedne podreene i zapostavljene privrede u okviru jugoslovenskog prostora. Dosledna diskriminacija privrede Srbije u posleratnom periodu ne da se potpuno razjasniti bez uvaavanja meunacionalnih odnosa izmeu dva rata kako ih je videla i ocenjivala Komunistika partija Jugoslavije. Na te poglede odluujue je uticala autoritativna Kominterna, koja je u naporima da ostvari svoje strateke i taktike zamisli na meunarodnom planu teila razbijanju Jugoslavije. Povoenje za tezom o sueljavanju srpske "ugnjetake" nacije nasuprot "ugnjetenih nacija" dovelo je do odstupanja od marksistikog uenja o klasnoj podeljenosti svake nacije pred politikim pragmatizmom, koji je, u nastojanju da koristi meunacionalna trvenja, potisnuo u pozadinu klasni internacionalizam. To donekle objanjava zato se KPJ nije potrudila da sopstvenim istraivanjima doe do prave istine o ekonomskoj prirodi meunacionalnih odnosa. Ocena tih odnosa, koja se svodi na to da je politika hegemonija srpske buroazije praena i odgovarajuom ekonomskom dominacijom Srbije, preuzeta je, ustvari, od separatistiki orijentisanih graanskih partija. Ni pre, ni posle rata KPJ nije bila voljna da neposrednim saznanjima utvrdi pravo stanje, niti da ulazi u bilo kakvu raspravu koja bi mogla dovesti u pitanje davno date ocene i zauzete stavove na kojima je istrajala sve do danas. Doslednost je bila utoliko neobinija to se i bez posebnih studija, elementarnim uvidom u osnovne pokazatelje nivoa razvijenosti u popisnoj 1948. godini moglo ustanoviti da Srbija nije mogla imati ekonomski privilegovan poloaj izmeu dva rata. Na zaostajanje u industrijalizaciji je jasno ukazivao nalgaeniji agrarni karakter njene privrede. Uee poljoprivrede je bilo vee, a udeo industrije u formiranju drutvenog proizvoda manji nego u jugoslovenskom proseku. KPJ ne samo to na osnovu svih injenica nije revidirala svoju ocenu, ve nije poklonila ni najmanju panju radovima naunih ustanova u kojima je ve poetkom pedesetih godina dokumentovano utvren bitno drugaiji ekonomski poloaj Srbije izmeu dva rata. Uporno ponavljanje predratne ocene tokom etiri decenije ukazuje na izuzetno veliku politiku i ekonomsku zainteresovanost da se takva pogrena ocena odri. Na predratnoj oceni zasnovana je i posleratna politika prema privredi Srbije, koja je dovoljno jasno deklarisana u ekspozeo o Prvom petogodinjem planu. Srbiji je u tom planu neosnovano odreen, posle Slovenije, najsporiji tempo

industrijalizacije. U praksi je ta politika zapoela preseljavanjem u druge republike industrijskih pogona za proizvodnju aviona, kamiona i oruja, da bi se nastavila obaveznim otkupom, makazama cena na teret sirovina i poljoprivrednih proizvoda, niim investicijama po stanovniku od jugoslovenskog proseka i doprinosom za razvoj nerazvijenih podruja. No, nita tako ubedljivo ne pokazuje podreen poloaj Srbije kao injenica da ni u jednom kljunom pitanju politikog i privrednog sistema ona nije imala inicijativu. Stoga, poloaj Srbije valja posmatrati u sklopu politike i ekonomske dominacije Slovenije i Hrvatske, koje su bile predlagai promena u svim dosadanjim sistemima. Slovenija i Hrvatska startovale su sa najvieg nivoa razvijenosti, a ostvarile su i najbri razvoj. S poboljanjem njihovog relativnog poloaja jaz izmeu njih i ostalog dela Jugoslavije jako se produbio. Takav tok dogaaja, koji odstupa od proklamovane politike ravnomernog razvoja, ne bi bio mogu da privredni sistem nije bio pristrasan, da te dve republike nisu bile u poloaju da nametnu reenja, koja odgovaraju njihovim ekonomskim interesima. Preraivake delatnosti, koje relativno vie uestvuju u njihovoj privrednoj strukturi, uivale su tokom itavog posleratnog perioda povoljnije uslove privreivanja, na koje su snano uticali paritet i reim cena, te carinska zatita. Neravnopravan poloaj Srbije je dolazio do izraaja na svim podrujima. Suspenzija Petogodinjeg plana 1961-1965. godine, koji je teite stavio na razvoj proizvodnje sirovina i energije, valja tumaiti kao izbegavanje republika da ulau u nerazvijena podruja koja su relativno bogata u prirodnim izvorima. Razvoj Jugoslavije iz tog vremena zasnivao se vie na sastavu inilaca proizvodnje dveju razvijenih republika nego ostalog dela zemlje. Zbog toga radna snaga nije dobila adekvatno mesto u razvojnoj orijentaciji, ime su bili pogoeni Srbija i nerazvijena podruja. Ekonomska podreenost Srbije ne da se u potpunosti shvatiti bez njenog politiki inferiornog poloaja koji je odredio i sve odnose. Za KPJ ekonomska hegemonija srpskog naroda izmeu dva rata nije bila sporna, nezavisno od toga to je industrijalizacija Srbije bila sporija od jugoslovenskog proseka. Na toj ideolokoj platformi formirala su se miljenja i ponaanja, to je presudni uticalo na kasnija politika zbivanja i meunacionalne odnose. Slovenci i Hrvati su pre rata stvorili svoje nacionalne komunistike partije, a zadobili su i odluujui uticaj u CK KPJ. Njihovi politiki lideri postali su arbitri u svim politikim pitanjima tokom i posle rata. Ove dve susedne republike delile su slinu istorijsku sudbinu, imale su istu religiju i tenju za to veom samostalnou, a kao najrazvijenije, i zajednike ekonomske interese, to su bili dovoljni razlozi za trajnu koaliciju u nastojanju da ostvare politiku dominaciju. Tu koaliciju je uvrstila dugogodinja saradnja Tita i Kardelja, dve najistaknutije politike linosti posleratne Jugoslavije koje su, oslanjajui se na autoritet koji su uivali u zemlji, mogle da bitno utiu na donoenje odluka o ovim pitanjima. Svima je poznat izuzetno veliki doprinos Edvarda Kardelja u pripremanju i donoenju odluka AVNOJ-a i svih posleratnih
120
121

ustava. On je bio u poloaju da u temelje drutvenog ureenja ugrauje line stavove, koji realno nisu mogli biti predmet osporavanja. Odlunost sa kojom se Slovenija i Hrvatska danas suprotstavljaju ovakoj ustavnoj promeni pokazuje koliko im Ustav od 1974. godine odgovara. Pogledi na drutveno ureenje nisu imali nikakvih izgleda da budu prihvaeni ukoliko su bili drugaiji od shvatanja dvaju politikih autoriteta, a nije se moglo uiniti nita ni posle njihove smrti, budui da je Ustav mogunou veta osiguran od bilo kakvih promena. Imajui sve to u vidu, ne moe biti sporno da su Slovenija i Hrvatska utemeljile politiku i ekonomsku dominaciju, kojom ostvaruju svoje nacionalne programe i ekonomske aspiracije. U takvim uslovima, a pod stalnim optubama da je "ugnjetaki", "unitaristiki", "centralistiki", "pandurski", srpski narod nije mogao postii ravnopravnost u Jugoslaviji za ije je stvaranje podneo najvee rtve. Revanistika politika prema Srbima zapoela je pre rata time to se smatralo da Komunistika partija i nije potrebna "ugnjetakoj" naciji. U CK KPJ Srbi su bili relativno malo zastupljeni, a neki od njih su se, valjda zato da bi se odrali, deklarisali kao pripadnici drugih nacija. Srbija tokom rata nije bila u poloaju da potpuno ravnopravno uestvuje u donoenju odluka koje su prejudicirale budue meunacionalne odnose i drutveno ureenje Jugoslavije. Antifaistiko vee Srbije je formirano u drugoj polovini 1944. godine, kasnije nego u drugim republikama, a KP Srbije tek po zavretku rata. Za drugo zasedanje AVNOJ-a venici su birani iz srpskih vojnih jedinica i lanova Vrhovnog taba koji su se zatekli na teritoriji Bosne i Hercegovine, za razliku od venika nekih drugih republika, koji su doli na zasedanje sa svoje teritorije i koji su iza sebe imali nacionalne politike orgnaizacije sa izgraenim stavovima i programima. Ove istorijske injenice ukazuju da tokom rata Srbija nije bila formalno, a pogotovo ne sutinski u ravnopravnom poloaju kada su donoene odluke od dalekosenog znaaja za budue dravno ureenje. To ne znai da se Srbi ne bi dobrovoljno odluili za federalizam kao najpogodnije ureenje za vienacionalnu zajednicu, ve se ima u vidu da su se oni bez prethodnih priprema i podrke svojih politikih organizacija nali u poloaju da u ratnim uslovima prihvate reenja koja su otvarala iroke mogunosti za njihovo razbijanje. Poloaj Srba morao je biti blagovremeno razmotren i regulisan sa stanovita njihovog nacionalnog integriteta i nesmetanog kulturnog razvoja, a ne da to izuzetno pitanje ostane otvoreno za reenja koja pogaaju vitalne interese srpskog naroda. Ozbiljnost drutvenih i ekonomskih posledia koje u posleratnom periodu iz ovakvih odnosa proizilaze zahteva da se bez odlaganja prestane sa zloupotrebom teze o ugnjetakoj i ugnjetnim nacijama koja je Srbiju dovela u nezavidan ekonomski poloaj. Osloboenje Srbije od doprinosa Fondu federacije, ne bi li time ojaala akumulativnu sposobnost i ubrzala privredni razvoj bila je prilika da se prekine s tom politikom. Oekivalo se da e politiki predstavnici

Srbije izai sa ovim loginim i opravdanim zahtevom i da e na njegovom prihvatanju do kraja ustrajati. Utoliko je bilo vee iznenaenje kada su oni pristali na plaanje pune stope uz prihvatanje utenog i potpuno neizvesnog obeanja da e doprinos biti materijalno kompenziran na drugoj strani. Ovaj ishod je u suprotnosti sa nalazima o ekonomskom zaostajanju Srbije, a istovremeno je istorijski neodgovoran in prema sopstvenom narodu. Kapitulacija politikih predstavnika Srbije navodi na mnoga razmiljanja, pre svega o njihovom pravu da takav korak uine. Postavlja se pitanje ko je ovlaen da prihvati odluku kojoj se privredi Srbije izrie presuda o dugoronom zaostajanju u budunosti sa neizvesnim politikim posledicama. Re je o ogromnim sredstvima neophodnim za pokretanje privrednog razvoja Srbije i reavanje egzistencijalnog pitanja velikog broja mladih ljudi bez posla, veeg nego u bilo kojoj drugoj republici. Bez referenduma srpskog narod, a jedino ovlaen da kroji sebi sudbinu, niko ne bi smeo uzurpirati pravo da se iza zatvorenih vrata dogovara, odluuje i pristaje da ekonomskom razvoju tog naroda postavlja ozbiljna ogranienja. Srbija je mirne savesti i sa oseanjem da je uveliko ispunila svoj dug solidarnosti mogla postaviti zahtev da se oslobodi doprinosa Fondu. Istinske rtve za razvoj tri nerazvijene republike i SAP Kosova podnela je samo ona, plaajui pomo drugima sopstvenim zaostajanjem. Sa tri razvijena podruja to nije bio sluaj. Primena stope doprinosa proporcionalno drutvenom proizvodu nije se pridravala osnovnog pravila da se obaveze odmeravaju prema ekonomskoj snazi. Primena ove stope potedela je Sloveniju, Hrvatsku i Vojvodinu progresivnog doprinosa, to im je omoguilo ne samo da se normalno razvijaju, ve i da poboljaju svoj relativni poloaj prema jugoslovenskom proseku. Za Srbiju su meutim, takve stope predstavljale ogromno optereenje. Njena privreda je izdvajala oko polovinu neto akumulacije za nerazvijena podruja, zbog ega se sasvim pribliila privredama nerazvijenih republika. I pored toga to je svojim doprinosom pomogla razvoj nerazvijenih podruja i olakala teret razvijenima, Srbija za svoje zaostajanje ne nailazi na razumevanje ni jednih ni drugih. Obostrani interes upuuje dva tipa podruja na koaliciju radi odranja postojeeg stanja u kome zadovoljavaju svoje interese na raun Srbije. Antisrpska koalicija nastupila je u sluaju stope doprinosa otvorenije i sa manje politikog takta nego bilo kada ranije. S neprikrivenim pritiskom Srbiji je nametnuto da prihvati stopu doprinosa u celini. Ovaj pritisak vaan je i kao znak da ve tradicionalna diskriminacija Srbije nije oslabila, ako se ak nije poveala. Imajui u vidu ta se sve dogaalo u posleratnom periodu, takav pritisak ne predstavlja nita novo. Nov bi mogao biti odluan otpor Srbije tom pritisku. Naalost, to se nije dogodilo, Otpora je bilo neto vie nego ranije, ali ipak sasvim nedovoljno. Srpski rukovodioci nisu iskoristili ni sva pravna sredstva, kao to je
122
123

mogunost upotrebe veta, koje im jedino preostaje u situaciji kada se nau usamljeni sa svojim opravdanim zahtevima, a izgleda nisu ni pomiljali na odgovarajui odgovor koji podrazumeva i otvaranje politike krize ako se drugaije ne moe. Politiari Srbije su se pokazali nespremni za istorijski zadatak kojim je nametnula izuzetno teka konstelacija unutranjih odnosa u jugoslovenskoj zajednici. Istorijski trenutak je od njih zahtevao da odluno stave do znanja da je doao kraj posleratnoj praksi smenjivanja politiara koji su postavljali pitanja ravnopravnosti Srbije, prakse diskriminacije ekonomista, sociologa, filozofa i knjievnika iz Srbije koji su blagovremeno ukazivali na drutveno maligne pojave i upozoravali na posledice pogrenih reenja, kao i prakse udaljavanja sposobnih privrednika kojim se razoruavala privreda Srbije i pojaanoj konkurenciji na tritu. 7. Odnos prema ekonomskom zaostajanju Srbije pokazuje da revanistika politika prema njoj s vremenom nije slabila. Naprotiv, hranjena sopstvenim uspehom sve vie je jaala da bi se konano izrazila u genocidu. Politiki je neodriva diskriminacija graana Srbije kojima su zbog paritetne zastupljenosti republika manje nego drugima dostupna mesta saveznih funkcionera i delegata u Saveznoj skuptini, a glas glasaa iz Srbije vredi manje od onoga iz bilo koje druge republike ili pokrajine. U toj svetlosti Jugoslavija se ne prikazuje kao zajednica ravnopravnih graana ili ravnopravnih naroda i narodnosti, ne kao zajednica osam ravnopravnih teritorija. Ipak ni ova ravnopravnost ne vai za Srbiju zbog njenog posebnog pravnopolitikog poloaja, koji odrava tenje da se srpski narod dri pod stalnom kontrolom. Ideja vodilja takve politike bila je "slaba Srbija, jaka Jugoslavija", koja je napredovala u uticajno miljenje: ako bi se Srbiji kao najbrojnijoj naciji dozvolilo brz ekonomski razvoj, to bi predstavljalo opasnost za ostale nacije. Otuda korienje svih mogunosti da se njenom privrednom razvoju i politikoj konsolidaciji postave to vea ogranienja. Jedno od takvih, veoma akutnih ogranienja jeste sadanji nedefinisan i pun unutranjih konflikata, ustavni poloaj Srbije. Ustavom od 1974. godine Srbija je faktiki podeljena na tri dela. Autonomne pokrajine su u svemu izjednaene sa republikama, sem to nisu definisane kao drave i to nemaju isti broj predstavnika u pojedinim organima federacije. Ovaj nedostatak one nadoknauju time to se preko zajednike republike skuptine mogu meati u unutranje odnose Ue Srbije, dok su njihove skuptine potpuno autonomne. Politiko-pravni poloaj Ue Srbije je sasvim neodreen, to nije ni republika ni pokrajina. Odnosi u republici Srbiji su konfuzni. Izvrno vee koje je organ republike Skuptine ustvari je Izvrno vee Ue Srbije. To nije jedina neloginost u razgraniavanju nadlenosti. Preiroka i institucionalno vrsto utemeljena autonomija pokrajina stvara dve nove raseline u srpskom narodu. Istina je da su autonomake i separatistike snage insistirale na

proirenju autonomije, ali bi to teko ostvarile da nisu dobile moralnu i politiku podrku od republika u kojima separatistike tendencije nikad nisu iezle. Proirenje autonomije obrazlagano je uveravanjem da e se postii vea ravnopravnost izmeu nacija i bolje obavljanje javnih poslova. Dogaaji na Kosovu krajem ezdesetih godina bili su opomena ta se sve moe dogoditi ukoliko se autonomija povea. Razloga za veu autonomiju Vojvodine pogotovo nije bilo. To proirenje dalo je silnog podstreka birokratskom autonomatvu, ozbiljnim pojavama separatizma koga ranije nije bilo, zatvaranju privrede, politikom voluntarizmu. Porastao je uticaj onih van pokrajina i u Vojvodini koji irenjem dezinformacija nastoje da srpski narod podele na "Srbijance" i "preanske Srbe". Pokrajine su uz svesrdnu pomo drugih postale "konstitutivni element federacije", to im je dalo povoda da se oseaju i ponaaju kao federalne jedinice, zanemarujui injenicu da su sastavni deo republike Srbije. I ovom prilikom ravnotea u dualizmu svake vrste nije se mogla odrati. Sadanje ponaanje pokrajina pokazuje da su u praksi potpuno nadvladale separatistikoautonomake snage. Republici Srbiji je onemogueno da u vitalnim pitanjima nastupa jedinstveno u interesu naroda kome pripada. Splet nereenih odnosa u republici Srbiji logino proizilazi iz njenog ustavnog poloaja i izbora separatistikih i autonomakih kadrova, koji su upravo zbog takve orijentacije uivali blagonaklonost onih koji su drali kadrovski monopol u Jugoslaviji. Bez odgovarajue protivtee u koordinaciji, regionalizacija se po pravilu pretvara u provincijalnu uskogrudost i slepilo za ire nacionalne interese. Oni koji su svesrdno pomagali da se klice unutranjih sukoba usade u ustave danas se javljaju kao arbitri izmiritelji koji po dobro poznatoj simetriji jednakih krivaca dele lekcije i uoj Srbiji i pokrajinama, sugeriui da se reenja trae u doslednoj primeni tih istih ustava. Na taj nain jednom zamrena situacija ostae kakva je bila, a Srbija e i dalje troiti svoju drutvenu energiju u prevazilaenju konflikata bez izgleda da u tom potpuno uspe. To se valjda i htelo sa proirenjem autonomija pokrajina, pogotovo to odraavanje konfliktnih situaicja u Srbiji daje mogunost drugima da se meaju u njene unutranje odnose i na taj nain produe dominaciju nad njom. Posle izvrene federalizacije SKJ, takvo meanje u unutranje odnose jedne republike mogue je jedino u Srbiji. Odnosi izmeu Srbije i pokrajina ne mogu se svesti jedino, a ni preteno na formalno-pravna tumaenja dva ustava. Re je prvenstveno o srpskom narodu i njegovoj dravi. Nacija koja je posle duge i krvave borbe ponovo dola do svoje drave koja se sama izborila i za graansku demokratiju i koja je u 2 rata izgubila 2,5 miliona sunarodnika, doivela je da joj jedna aparatski sastavljena partijska
124
125

komisija utvrdi da posle etiri decenije u novoj Jugoslaviji jedino ona nema svoju dravu. Gori istorijski poraz u miru ne da se zamisliti. 8. Izgon srpskog naroda sa Kosova je spektakularno svedoanstvo njegovog istorijskog poraza. Srpskom narodu je u prolee 1981. godine objavljen jedan odista specijalan, ali otvoren i totalan rat pripreman u raznim razdobljima administrativnih, politikih i dravnopravnih promena. Voen vetom primenom raznih metoda i taktika, s podeljenim ulogama, uz aktivnu, a ne samo pasivnu i ne mnogo prikrivanu podrku pojedinih politikih centara u zemlji pogubniju i od one koja je dolazila iz susedstva taj otvoreni rat, kome se jo uvek ne gleda pravo u oi i koji se ne naziva svojim pravim imenom, odvija se skoro pet godina. On, dakle, traje mnogo due nego itav oslobodilaki rat u ovoj zemlji, od 6. aprila 1941, do 9. maja 1945. godine. Balistika pobuna na Kosovu i Metohiji, pred sam kraj rata, dignuta uz sadejstvo nacistikih jeidnica, bila je 1944 - 45. vojniki razbijena, ali pokazuje se, ne i politiki pobeena. Njen sadanji vid, preruen u nov sadraj, uspenije se razvija i pribliava pobednikom ishodu. Pravi obraun sa neofaistikom agresijom je izostao; sve do sada preduzimane mere samo su uklonile s ulica ispoljavanja te agresije a ustvari su jaale njene rasistiki pobuene, neopozive ciljeve, koje treba postii po svaku cenu i svim sredstvima. ak i smiljeno drastine kazne mladim prestupnicima izricane su da izazivaju i produbljuju meunacionalne mrnje. Pet godina dugog albanskog rada na Kosovu uverila su njegove predvodnike i pobornike da su jai nego to su mislili i da uivaju podrku po raznim centrima koji u samoj zemlji neuporedivo veu nego kosovski Srbi od Republike Srbije, ili ova Republika od ostalih u Jugoslaviji. Agresija je u toj meri ohrabrena da se i najzvaniniji predstavnici Pokrajine, kao i njeni naunici ponaaju ne samo arogantno, ve i cinino, proglaavajui istine za klevete, a ucene za svoja zakonita prava. Organizovane politike snage nae zemlje, koje su izvrile revoluciju u gotovo nemoguim uslovima, pod najmonijim neprijateljem u itavom ovom veku odjednom se pokazuju ne samo neefikasnim i nesposobnim, e gotovo i nezainteresovanim da se na otvoreni rat odgovori kako jedino i mora: odlunom odbranom svog naroda i svoje teritorije. A kad se agresije porazi, da se politiki obrauni ne vre vie hapenjima, "diferencijacijama", lanim lojalnostima, ve odistinskom revolucionarnom borbom, otvorenim suoavanjima, sa pravom slobodnog izraavanja, pa i demonstriranja suprotnih miljenja. Fiziki, politiki, pravni, kulturni genocid nad srpskim stanovnitvom Kosova i Metohije najtei je poraz u oslobodilakim borbama to ih je vodila Srbija od Oraca 1804, do ustanka 1941. godine. Odgovornost za taj poraz pada, pre svega, na jo uvek ivo kominternovsko naslee u nacionalnoj politici Komunistike partije Jugoslavije i sledbenitvo srpskih komunista toj politici, na preskupe ideoloke i politike zablude, neznanja, nedoraslosti, ili ve okorele

oportunizme generacija srpskih politiara posle ovog rata, uvek defanzivnih i uvek u veoj brizi ta drugi misle o njima i njihovim bojaljivim "postavljanjima" poloaja Srbije, nego o objektivnim injenicama koje uslovljavaju budunost naroda kojim rukovode. Ravnopravni nacionalni odnosi, za koje su i na Kosovu i Metohiji najvie ratovali upravo srpski borci jednom vrlo odreenom politikom, "razvojno" sprovoenom, sa isplaniranim postupcima i jasnim ciljem albanski nacionalisti u politikom rukovodstvu Kosova poeli su da preokreu u njihovu suprotnost. Autonomna oblast u pogodnom trenutku dobija rang autonomne pokrajine, zatim i status "konstitutivnog dela federacije" - sa veim prerogativima od ostatka Republike kojoj samo formalno pripada. Dalji korak "eskalacije", koji se javio kao i albanizacija Kosova i Metohije pripreman je, dakle, najlegalnije. Isto tako i unifikacija knjievnog jezika, nacionalnog imena, zastave udbenika prema instrukcijama iz Tirane bila je sastvim otvorena, kao i sama granica izmeu dve dravne teritorije, uostalom zavere, koje se obino tajno kuju, na Kosovu su se stvorile ne samo oevidno, ve i demonstrativno. Mnogima su zato masovni neredi 1981. godine vie izgledali kao istrljivost, nego kao kakva nova pojava, opasna i po itavu zemlju, kao to se kasnije svaka istina o progonu Srba na Kosovu smatrala "kopanje po crijevima Albanaca", a pisanja "beogradske tampe" o zbivanjima na licu mesta, uzimala gotovo za veu krivicu od poinjenih paljevina, ubijanja, silovanja, skrnavljenja mnogih do danas politiki i krivino neidentifikovanih. Posebnu teinu ima odnos odgovornih inilaca i vlast na Kosovu prema nasilju ija je rtva srpski narod. Preutkivanjem i zatakavanjem zloina, izbegavanjem da se odmah kae sva istina, zavlaenjem istraga i sudskog postupka, ohrabruje se sitni i krupni teror, ujedno se stvara lana, ulepana slika o prilikama na Kosovu. Pored toga, trajna je tenja da se za nasilja nad Srbima nae politiki alibi u tobonjoj uzajamnosti mrnje, netrpeljivost i revanizmu, a u poslednje vreme sve ee i u izmiljenom dejstvu "spoljanjeg" neprijatelja van pokrajine, srpskog nacionalizma "iz Beograda". Sluaj Martinovi je znaajan ne samo zbog naroitog, nevienog nasilja, koje podsea na najmranija vremena turskog nabijanja na kolac, nego i zbog upornog odbijanja da se u redovnom sudskom postupku ustanovi i prizna istina. Umesto da bude povod za potvrdu vrhovne vrednosti zakona i ljudskih prava, taj sluaj je na Kosovu shvaen kao prilika da se istakne suverenost pokrajine, koju ona ni po Ustavu nema, te da se u SR Srbiji nametne princip "nemeanja u unutranje poslove" pokrajine, kao da se radi o meudravnom, meunarodnom odnosu. Srbi na Kosovu i Metohiji imaju ne samo svoju prolost, olienu u dragocenim kulturno - istorijskim spomenicima, ve i ivo prisustvo svojih duhovnih, kulturnih, moralnih vrednosti imaju matinu zemlju svog istorijskog postojanja. Nasilja koja su kroz vekove proreivala srpsko stanovnitvo Kosova i
126
127

Metohije u ovom, naem vremenu, dobijaju svoju neumoljivu zavrnicu. Iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije u Socijalistikoj Jugoslaviji po svome obimu i karakteru prevazilazi sve ranije etape ovoga velikog izgona srpskog naroda. Jovan Cviji je u svoje vreme procenjivao da je u svim seobama, od one velike pod Arsenijem arnojeviem 1690. do prvih godina naeg veka, izgnano preko 500.000 Srba; od toga broja izmeu 1876. i 1912. godine oko 150.000 Srba moralo je napustiti svoja ogrnjita pod surovim terorom lokalnog i povlaenog albanskog baibozuka. U toku poslednjeg rata, proterano je preko 60.000 srpskih kolonista i stranaca, ali je posle rata ovaj talas iseljavanja doiveo pravu plimu: za poslednjih dvadesetak godina Kosovo i Metohiju napustilo je oko 200.000 Srba. Ostatak ostatka srpskog naroda ne samo to stalno nesmanjenim tempom naputa svoju zemlju nego se, prema ovim saznanjima, gonjen zulumom i fizikim, moralnim i psiholokim terorom, priprema za svoj konani egzodus. Za manje od desetak sledeih godina, ako se stvari bitno ne promene, Srba na Kosovu vie nee biti, a "etniki isto" Kosovo, taj nedvosmisleno iskazani cilj velikoalbanskih rasista, utemeljen jo u programima i akcijama Prizrenske lige 1878-81, bie u potpunosti ostvaren. Peticija 2016 Srba iz Kosova Polja, podneta Saveznoj skuptini i drugim organima u zemlji, zakonita je posledice ovoga stanja. Nikakvim se forumskim ocenama ne moe srpskom narodu osporiti pravo da se od nasilja i unitenja titi svim zakonskim sredstvima. Ako tu zatitu ne moe ostvariti u Pokrajini, narod je moe i mora traiti u Republici i federaciji. Izraz je graanske svesti o tome pravu i poseta graana Pokrajine Saveznoj skuptini. Samo se sa jednog autonomakoseparatistikog i ovinistikog stnaovita ovi koraci graana mogu osuivati kao neprihvatljivi i smatrati kao neprijateljski. Dananja sudbina Kosova nije vie "sloena", niti se i dalje moe svoditi na prazna samoocenjivanja, izuvijene, neinljive rezolucije, uoptene platforme ve je, jednostavno, pitanje jugoslovenskih konsekvenci! Izmeu pokrajinske segregacije koja postaje sve iskljuivija i saveznih arbitraa koje samo paraliu svaku pravu, esto i neodlonu meru splet nereenih situacija zatvara se u krug nereivih. Sudbina Kosova ostaje ivotno pitanje itavog srpskog naroda. Ako ono ne bude reeno jedinim pravim ishodom nametnutog rata; ako se ne uspostavi istinska bezbednost i nedvosmislena ravnopravnost za sve narode koji ive na Kosovu i Metohiji, ako se ne otvore objektivni i trajni uslovi za povratak iseljenog naroda taj deo Republike Srbije i Jugoslavije postae i evropsko pitanje, sa najteim nedoglednim posledicama. Kosovo predstavlja jednu od najvanijih taaka unutranjeg Balkana. U skladu je sa etnikim profilom balkanskog poluostrva etnika izmeanost na mnogim balkanskim terenima, i zahtev za etniki istim Kosovom, koji se sprovodi u delo, ne smao da je direktna i teka pretnja svim narodima koji su se tamo nali u manjini, nego e, ako se bude

ostvario zapoeti talas ekspanzije predstavljati realnu i svakodnevnu pretnju svim narodima u Jugoslaviji. Kosovo nije jedino podruje u kome je srpski narod pod pritiskom diskriminacije. Apsolutno, a ne samo relativno, opadanje broja Srba u Hrvatskoj dovoljan je dokaz za ovu tvrdnju. Prema popisu iz 1948. u Hrvatskoj je bilo 543.795 Srba, ili 14,48%. Po popisu iz 1981. godine njihov broj se smanjio na 531.502, to je od ukupnog broja stanovnika u Hrvatskoj iznosilo 11,5%. Za 33 mirnodopske godine broj Srba u Hrvatskoj je opao ak i u odnosu na ono posleratno vreme, kada je izvren prvi popis i kada su posledice rata po broj srpskih stanovnika bile dobro poznate. Lika, Kordun i Banija ostali su najnerazvijenija podruja u Hrvatskoj, to je silno podstaklo emigraciju Srba u Srbiju, kao i seobe u druge krajeve Hrvatske, gde su Srbi, kao doljaka, manjinska i drutveno inferiorna grupa, veoma podloni asimilaciji. Uostalom, i inae je srpski narod u Hrvatskoj izloen rafinovanoj i delotvornoj asimilacionoj politici. Sastavni deo te politike je zabrana svih srpskih udruenja i kulturnih ustanova u Hrvatskoj, koja su imala bogatu tradiciju iz vremena Austro-Ugarske i meuratne Jugoslavije, zatim nametanje slubenog jezika koji nosi ime drugog naroda (hrvatski) oliavajui time nacionalnu neravnopravnost. Taj je jezik ustavnom odredbom uinjen obaveznim i za Srbe u Hrvatskoj, a nacionalistiki nastrojeni hrvatski jezikoslovci sistematskom i odluno organizovanom akcijom sve ga vie udaljavaju od jezika u ostalim republikama srpskohrvatskog jezikog podruja, to doprinosi slabljenju veza Srba u Hrvatskoj sa ostalim Srbima. Ovakav uinak spremno se plaa kidanjem jezikih kontinuiteta kod samih Hrvata i uklanjanjem meunarodnih termina dragocenih za komunikaciju sa drugim kulturama, naroito u oblasti nauke i tehnike. No, srpski narod u Hrvatskoj nije samo kulturno odseen od matice, ve matica nema mogunosti da se o njegovoj sudbini, o ekonomskom i kulturnom poloaju obavesti ni priblino onoliko koliko neke nacije u Jugoslaviji imaju veze sa svojim sunarodnicima u drugim zemljama. Integritet srpskog naroda i njegove kulture u itavoj Jugoslaviji postavlja se kao sudbinsko pitanje njegovog opstanka i razvoja. U optu sliku prilika uklapa se i sudbina srpskih ustanova nastalih u ratu i neposredno posle rata. U Narodnooslobodilakoj borbi i neposredno po njenom okonanju nacionalni ivot Srba u Hrvatskoj intenzivno se razvijao u njihovim posebnim politikim, kulturnim i obrazovnim institucijama. Tako je naelnom odlukom Izvrnog odbora ZAVNOH od 10. oktobra 1943. godine najpre osnovna, a 12. januara 1944. u osloboenom Otocu i konstituisan Srpski klub vijenika ZAVNOH kao nacionalno i politiko vostvo srpskog naroda u Hrvatskoj. Po okonanju rata a na inicijativu Srpskog kluba, 30. septembra 1945. godine u Zagrebu je odran Prvi kongres Srba u Hrvatskoj, na kojem je preko 30.000 uesnika obrazovalo Glavni odbor Srba u Hrvatskoj kao "iroku politiku
128
129

organizaciju jedinstvenog srpskog naroda u Hrvatskoj" u zastavu Narodnog fronta. Uz neposredno angaovanje ovih politikih tela Srbi su potom osnovali svoje kulturne ustanove i poeli raditi na obezbeivanju nacionalne prosvete. Tako je 22. oktobra 1944. na ruevinama glinske crkve, u kojoj su izvreni strahoviti ustaki pokolji, osnovano je Srpsko pevako drutvo "Obili", a nepun mesec kasnije, 18. novembra, ponovo u Glini, obrazovano je Srpsko kulturnoprosvetno drutvo "Prosvjeta". Uz "Prosvjetu", u ijim okvirima se razvila i izdavaka delatnost sa sopstvenom tamparijom, 4. januara 1948. godine osnovani su u Zagrebu Centralna srpska biblioteka i Muzej Srba u Hrvatskoj. Uz sve to, od 10. septembra 1943, pa dalje, NOP se srpskom narodu u Hrvatskoj obraao posebnim glasilom, tampanim irilicom, koje se zvalo "Srpska rije". U posleratnim godinama "Srpska rije" je promenila naziv i tako je postala "Prosvjeta". Ve tokom 1944/45. kolske godine NOP je srpskoj deci u Hrvatskoj obezbedio irilini bukvar, a Predsednitvo ZAVNOH je svojom odlukom 18. jula 1944. garantovalo irilici punu ravnopravnost sa latinicom i istovremeno prvenstvo u kolama sa srpskom veinom na podruju Hrvatske. Sve je ovo za srpski narod u Hrvatskoj imalo vei i dublji znaaj od obinog priznanja za njegovu ulogu u NOB. Posebnim proglasom "Srpskom narodu u Hrvatskoj" od 12. januara 1944, Srpski klub vijenika ZAVNOH obrazloilo je sopstvenu pojavu kao "znak ravnopravnosti Srba i Hrvata" i "garanciju da e interesi srpskog naroda biti pravilno zastupani u slobodnoj Hrvatskoj". Glavni odbor Srba u Hrvatskoj prilikom osnivanja oznaen je kao "politika organizacija jedinstvenog srpskog naroda u Hrvatskoj", iji je zadatak da omogui "razvijanje slobodne misli", i kao "dovoljna garancija da e Srbi u Hrvatskoj i dalje uivati blagodeti ravnopravnost naroda". Sami Srbi su ove svoje krvlju steene tekovine oseali kao "vidna obiljeja ravnopravnosti srpskog i hrvatskog naroda u Hrvatskoj". Takvo je stanje bilo u vreme rata i neposredno posle rata, a potom, sve se izmenilo. Nije poznato da su Srbi bilo kada ocenili da im je neka od ovih ustanova nepotrebna, da je treba ukinuti, ili zameniti nekom drugaijom koja bi vie odgovarala duhu vremena. Ipak, sve te ustanove redom su ukidane tokom pedesetih godina odlukama nadlenih republikih organa Hrvatske. Poslednje u nizu ukinuto je Srpsko kulturno drutvo "Prosvjeta" odlukom RSUP Hrvatske od 23. maja 1980. godine. U pravdanju tog svrenog ina angaovala se Republika konferencija SSRNH. Zakljuci njenog savetovanja, odranog 2. oktobra 1980. godine, govore o radikalnom zaokretu u odnosu na ratno i posleratno vreme. Ti zakljuci u sutini ne ostavljaju mesta bilo kakvim zahtevima za osnivanje posebnih ustanova srpskog naroda u Hrvatskoj: "briga za kompleks pitanja kulture, istorije, ivota i stvaralatva hrvatske ili srpske nacije u SRH ne moe biti preputena nikakvim posebnim nacionalnim drutvima ili organizacijama". Takav stav obrazloen je sledeim tumaenjem: "Dok je

opravdano da nae narodnosti samostalno razvijaju kulturne ustanove i klubove, nije opravdano da takve institucije ostvaruju pripadnici naroda i to bilo gde u Jugoslaviji a posebno ne Srbi u Hrvatskoj ili Hrvati u Hrvatskoj". Na kraju je reeno ovo: "Treba se boriti da Srbi u Hrvatskoj ne budu preutkivani kao narod, da ih se kao u nekim udbenicima ne naziva maltene doljacima. Zajednika nam je historija, kultura i jezik, ali specifinost treba uvaavati". Na savetovanju se ulo i to da teba raditi na tome da se u Hrvatskoj vie ui irilica. Ovakvim stavom Republike konferencije SSRNH, protiv kojeg nije ustalo nijedno politiko telo u Hrvatskoj, a ni van nje, definitivno i javno prestali su da postoje svi vidovi nacionalnog ivota srpskog naroda u Hrvatskoj koji su steeni tokom duge istorije i u NOB. Radikalno su revidirani pogledi nameunacionalne odnose koje je formulisao NOP, a dovedene su u pitanje i ustavne garancije nacionalnih prava i sloboda, kao i prava graana. Praktino znaenje izjava: "moramo brinuti", "treba se boriti", "vie treba uiti irilicu" itd. moe se procenjivati samo u njihovom suoenju sa stvarnom jezikom politikom koja se vodi u SRH. Ostraena revnost kojoj je cilj konstituisanje zasebnog hrvatskog jezika to se izgrauje u protivstavu prema svakoj ideji o zajednikom jeziku Hrvata i Srba ne ostavlja dugorono mnogo izgleda srpskom narodu u Hrvatskoj da ouva svoj nacionalni identitet. Izuzimajui period postojanja NDH, Srbi u Hrvatskoj nikada u prolosti nisu bili toliko ugroeni koliko su danas. Reenje njihovog nacionalnog poloaja namee se kao prvorazredno politiko pitanje. Ukoliko se reenja ne pronau, posledice mogu biti viestruko tetne, ne samo po odnose u Hrvatskoj ve i po itavu Jugoslaviju. Bitnu teinu pitanja poloaja srpskog naroda daje okolnost da izvan Srbije, a pogotovo izvan Ue Srbije, ivi veoma veliki broj Srba, vei od ukupnog broja pripadnika pojedinih drugih naroda. Prema popisu iz 1981. godine van teritorije SR Srbije ivi 24%, odnosno 1.958.000 Srba, to je znatno vie nego to je u Jugoslaviji Slovenaca, Albanaca, Makedonaca, uzeto pojedinano, a skoro isto toliko i Muslimana. Van ueg podruja Srbije ivi 3.285.000 Srba ili 40,3% ukupnog njihovog broja. U optem dezintegracionom procesu koji je zahvatio Jugoslaviju najteom dezintegracijom pogoeni su Srbi. Sadanji tok kojim se kree nae drutvo u Jugoslaviji potpuno je obrnut od onog kojim se ono decenijama i vekovima kretalo dok nije stvorilo zajedniku domovinu. Taj proces usmeren je ka potpunom razbijanju nacionalnog jedinstva srpskog naroda. Kao najbolja ilustracija koliko je sve podreeno takvim ciljevima moe da poslui dananja Vojvodina sa svojom autonomijom. Vojvodini je data autonomija, izmeu ostalih razloga i zato to je srpski narod u Habzburkoj monarhiji njoj teio ve od kraja XVII veka. Srbi u Austriji i kasnijoj Austro-Ugarskoj teili su stvaranju autonomne oblasti (despotovini ili Vojvodini koju su, meutim, nazivali Srbijom) stoga da bi okrueni brojnijim i
130
131

nadmonijim Maarima i Nemcima, sauvali svoju nacionalnu individualnost i svoju versko-pravoslavnu pripadnost. Stvaranjem posebne autonomne oblasti na tuoj dravnoj teritoriji Srbi su radili na slabljenju te drave, a sve sa ciljem da se u pogodnom momentu to lake izdvoje iz nje i ujedine sa svojom sabraom juno od Save i Dunava. Tako je to bilo u prolosti sa Srpskom vojvodinom, ije stvaranje su u revoluciji 1848/49. godine svojom krvlju pomogli i Srbi iz Srbije. Danas je sve obrnuto. Politiki rukovodioci SAP Vojvodine ne rade na zbliavanju i spajanju, ve na to veem osamostaljivanju i izdvajanju iz SR Srbije. Ma koliko taj proces bio neprirodan, suprotan istorijskog logici, on daje oigledne rezultate, mono doprinosei dezintegraciji srpskog naroda. 9. Nosei na sebi due od pola stolea peat i optereenje da je bio tamniar drugim jugoslovenskim narodima, srpski narod nije bio u mogunosti da oslonac potrai u sopstvenoj teritoriji. U mnogim svojim vidovima i sama ta istorija bila je dovedena u pitanje. Demokratska graanska tradicija, za koju se Srbija borila i izborila u XIX veku, zbog uskogrudnosti i neobjektivnosti zvanine istoriografije ostala je sve donedavno potpuno u senci srpskog socijalistikog i radnikog pokreta. Time je istorijska slika istinskih pravnih, kulturnih i dravnikih doprinosa Srbije graanskog drutva toliko osiromaena i suena da tako izobliena nije nikome mogla da poslui kao duhovna i moralna potpora ili kao oslonac za ouvanje i obnovu istorijske samosvesti. estiti i hrabri oslobodilaki napori bosanskohercegovakih Srba i itave jugoslovenske omladine, kojoj je pripadala Mlada Bosna, doiveli su slinu sudbinu i pred istorijom bili potisnuti u drugi plan doprinosima klasne ideologije iji su nosioci i tvorci bili austromarksisti kao osvedoeni protivnici nacionalnih oslobodilakih pokreta. Pod dejstvom vladajue ideologije kulturne tekovine srpskog naroda otuuju se, prisvajaju ili obezvreuju, zanemaruju ili propadanju, jezik se potiskuje, a irilsko pismo postepeno gubi. Oblast knjievnosti u tom smislu slui kao glavno poprite samovolje i bezakonja. Nijednom drugom jugoslovenskom narodu nije tako grubo osporen kulturni i duhovni integritet kao srpskom narodu. Nijedno knjievno i umetniko naslee nije toliko razrovano, ispreturano i pomereno kao srpsko naslee. Politika merila vladajue ideologije nameu se srpskoj kulturi kao vrednija i jaa od naunih i istorijskih. Dok se slovenaka, hrvatska, makedonska i crnogorska kultura i knjievnost danas integriu, srpska se jedina sistematski dezintegrie. Ideoloki je legitimno i samoupravno da se slobodno vri podvajanje i rasturanje srpske knjievnosti na vojvoanske, crnogorske ili bosanskohercegovake pisce. Od srpskih knjievnosti otkidaju se njeni najbolji pisci i najznaajnija dela da bi se vetaki ustanovile nove regionalne knjievnosti. Prisvajanje i rasparavanje srpskog kulturnog naslea ide tako daleko da se u

kolama ui kako Njego nije srpski pisac, da su Laza Kosi i Veljko Petrovi vojvoanski, a Petar Koi i Jovan Dui bosanskohercegovaki pisci. Koliko jue Mei Selimoviu nije bilo doputeno da se izjasni kao srpski pisac, a ni sad se ne potuje njegova volja da se vodi u srpskoj knjievnosti. Srpska kultura ima vie neophodnih, zabranjenih, preutanih ili nepoeljnih pisaca i intelektualnih stvaralaca no jedna druga jugoslovenska knjievnost, mnogi su ta vie, i sasvim izbrisani iz knjievnog seanja. Ugledni srpski knjievnici jedini su na crnim listama svih jugoslovenskih masovnih medija. U obaveznoj kolskoj lektiri srpska knjievnost je teko oteena, jer je mehaniki podreena administrativnom merilu republiopokrajinskog reciprociteta, a ne merilu koliine ili vrednosti. U kolskim programima nekih republika i pokrajina istorijska porlost srpskog naroda je ne samo grubo ideoloki redukovana, nego i izloena ovinistikim tumaenjima. Na taj nain srpska kultura i duhovna batina se ini manjom no to ona jeste, a srpskom narodu se izmie vaan oslonac moralne i istorijske samosvesti. Impozantan i odista revolucionarnih razmera kulturni polet prvih posleratnih decenija, izraen i u zasnivanju iroke mree prosvetnih ustanova, od osnovnog obrazovanja do visokog kolstva, splasnuo je krajem ezdesetih godina. Stupilo se u fazu stagnacije i sve izraenije regresije, pa je danas nae obrazovanje i vaspitanje sa postojeim kolskim i prosvetnim sistemom, vrlo ekstenzivno i primitivno i sa teko nadoknadivim zaostajanjem iza potreba i ciljeva savremenog drutva i civilizacije u kojoj ivimo. kolski sistem zasnovan na tzv. usmerenom obrazovanju, sa niskim kvalitetom nastave, doiveo je potpun krah. Koliko generacija su duhovno osakaene i osiromaene; dobili smo hiperprodukciju primitivnih polustrunjaka, nesposobnih da se kvalifikovano ukljue u privredu i drutvene delatnosti, nepripremljenih za stvaralaki i intelektualni razvoj. Nema zemlje na svetu koja je svoje obrzaovanje sredila razgranatijom pravnom regulativom. Ukupno u Jugoslaviji ima stotinu i deset saveznih, republikih i pokrajinskih zakona, koji se bave raznim vidovima kolstva, i od kojih su mnogi viekratko novelirani, tako da je ponekad potreban istraivaki rad da bi se dolo do preienog teksta nekog zakona. Uprkos tome, u Jugoslaviji kolstvo nikad nije bilo toliko ekstenzivno, rainjeno, niskog kvaliteta kao danas. Zakonodavna praksa zakonito stvara osam prosvetnih sistema koji se sve vie udaljuju jedan od drugog i nikakvo dogovaranje o zajednikim jezgrima ne moe da zaustavi takav pravac razvoja koji je zakonima utemeljen. Veanje i dogovaranje o zajednitvu uestalo u poslednje vreme, posle petnaest godina sistematskog razjedinjavanja jugoslovenske zajednice lii na besplodnu utopiju. Potrebno je najpre ukloniti zakone koji dovode do razjedinjavanja da bi se mogla produiti ona crta zajednitva i jedinstva koja je na ovom prostoru vuena vie od stotinu i pedeset godina. U protivnom, mi emo stvarati, i stvaramo, generacije koje e sve manje
132
133

biti Jugosloveni, a u sve veoj meri nezadovoljni nacionalni romantici i samoivi nacionalisti. Zemlja koja nema jedinstven prosvetni sistem ne moe raunati na to da e u budunosti biti jedinstvena. Od vreme humanizma, od XV do XVI veka, traje misao o tome da kola ima da slui ostvarivanju pune ivotne mere svakog pojedinca, ostvarivanju svih antropolokih i umnih mogumnosti koje ovek donosi svojim ulaskom u ivot. Pogubna je ideja o tome da kola ima da slui samo radu i struci i njima da bude uslovljena. Ona je posledica neprevazienih proletkultovskih sedimenata, koji, u krajnjoj crti, vode stvaranju jedne ropske i primitivne svesti. Usmeravanje deaka i devojica od njihove 14 godine ka jednom zanimanju tvorenje je fundamentalne neslobode. Ideoloka bitka protiv "elitizma" urodila je nesrenim plodom: mi smo najmanje dve decenije, na svim drutvenim podrujima i u prosveti, ugaali prosenosti. Nijedno drutvo se ne bori protiv elite znanja i umenja, nauke i novatorstva. Borbom protiv takve elite, mi smo stvorili elitu dobro stojeih pojedinaca koji su kadri da svojoj prosenoj deci stvore mogunosti sticanja veih znanja, koje osnovna i srednja kola vie ne daje. Materijalni poloaj kolstva obezvredio je njegov drutveni poloaj, a odrednica "moralno-politike podobnosti", osobito na Univerzitetu strahovito je podstakla moralni i politiki konformizam i karijerizam, pa je Univerzitet, a naroito neki humanistiki fakulteti, lien najboljih intelektualnih kadrova nae generacije. Ni u jednoj evropskoj zemlji prosveta nije dovedena u ovakav stagnantan materijalni i drutveni poloaj. Upravo u vreme kada su se nemilice rasipala sredstva dodatne akumulacije voena je restriktivna politika prema Univerzitetu, koji je dobijao sve manje sredstava. Deceniju i po fakulteti nisu imali mogunosti za biranje novih asistenata, tako da najstariji jugoslovenski univerziteti, poglavito beogradski, nikada nisu imali vii starosni prosek nastavno-naunog kadra. Ono to je u svim zemljama osnovna poluga razvoja u vremenu tehnoloko-kompjuterske revolucije, univerzitet i nauka, u nas je potpuno zapostavljeno. "Reforme" univerziteta, najee nametane politikom silom, a ne naunim razlogom (trostepena nastava, "ourizacija" fakulteta i tome slino) bile su promaene. Naroito je veliku tetu nanelo odvajanje nauke od Univerziteta, stvaranje pregrada, sistemskih i administrativnih, izmeu "institutske" i "univerzitetske" nauke: Univerzitet je izgubio laboratorijsku bazu, stvarali su se paralelni programi, nauka se kadrovski razjedinila, onemoguen je normalan protok naunih radnika sa univerziteta u institute i iz instituta na fakultete. Prema tome: valja menjati kolski sistem, prosvetne zakone, modernizovati i humanizovati kolske programe, otvarati specijalizovane kole, posebno potpomagati darovite uenike, izmeniti u celini nepovoljan materijalni poloaj kolstva, obratiti posebnu panju na duhovni, a ne samo ideoloki profil

nastavnika, privui na Univerzitet najjae naune i intelektualne snage i zakonom ostvariti jedinstvo prosvetnog sistema u SR Srbiji. U ovom tekom kriznom trenutku moramo ve danas poeti razmiljati i o sutranjici, o XXI veku, iako nam drutveno-ekonomske okolnosti nisu naklonjene, stvarati viziju sutranjeg sveta u kome e civilizacija biti zasnovana na mikro-elektronici, artificijelnoj inteligenciji, robotici, informatici, vetakom oploivanju, manipulaciji vetakim genima. Radi svega toga Srpska akademija nauka i umentnosti predlae da se odmah i bez ikakvih dogmatskih ideolokih optereenja i "samoupravne" inercije prie studioznoj i temeljitoj reorganizaciji drutvene, institucionalne osnovne nae nauke u pravcu modernizacije i efikasnosti, sa veim materijalnim ulaganjima, veom brigom za nauni podmladak, sa irim slobodama i samostalnou stvaralakih linosti u kreiranju naunih i istraivakih programa. Jednom reju, potrenbo je to pre i sa celokupnim naunim potencijalom ukljuiti se u savremene tokove svetske nauke. 10. Posle dramatinih meunacionalnih sukoba tokom Drugog svetskog rata izgledalo je da je nacionalizam naglo splasnuo, da je bio na putu da potpuno iezne. Takav utisak se pokazao varljivim. Nije dugo potrajalo, a nacionalizam je zapoeo svoj uspon, da bi se sa svakom ustavnom promenom upotpunjavale institucionalne pretpostavke za njegovo bujanje. Nacionalizam je stvaran odozgo, njegovi glavni inicijatori bili su politiki ljudi. Osnovni uzrok viedimenzionalne krize lei u idejnom porazu koji je nacionalizam naneo socijalizmu. Dezintegracioni procesi svih vrsta, koji su jugoslovensku zajednicu doveli na rub propasti, zajedno sa raspadanjem sistema vrednosti, posledica su tog poraza. Njegovi koreni nalaze se u ideologiji Kominterne i nacionalnoj politici KPJ pre rata. U tu je politiku ugraen revanizam prema srpskom narodu kao "ugnjetakoj" naciji koji je imao dalekosene posleice na meunacionalne odnose, drutveno ureenje, privredni sistem, sudbinu moralnih i kulturnih vrednosti posle Drugog svetskog rata. Srpskom narodu je nametnuto oseanje istorijske krivice, a jedino on nije reio nacionalno pitanje, niti je dobio dravu kao ostale nacije. Zbog toga je kao prvo i osnovno potrebno da se skine hipoteka istorijske krivice sa srpskog naroda da se zvanino opovrgne tvrdnja da je on imao ekonomski privilegovan poloaj izmeu dva rata, da se ne porie njegova oslobodilaka istorija i doprinos u stvaranju Jugoslavije. Uspostavljanje punog nacionalnog i kulturnog integriteta srpskog naroda, nezavisno od toga u kojoj se republici ili pokrajini nalazio, njegovo je istorijsko i demokratsko pravo. Sticanje ravnopravnosti i samostalan razvoj za srpski narod imaju dublji istorijski smisao. Za manje od pedeset godina, u dvema uzastopnim generacijama, dva puta izloen fizikom unitenju, prinudnoj asimilaciji, pokrtavanju, kulturnom genocidu ideolokoj indoktrinaciji, obezvreivanju i odricanju od sopstvene tradicije pod nametnutim kompleksom krivice, intelektualno i politiki razoruavan, srpski narod je bio izloen pretekim iskuenjima da to ne
134
135

bi ostavilo duboke tragove u duhovnom stanju koje se na kraju ovog stolea velikih tehnolokih uzleta ljudskog uma, ne bi smelo zanemariti. Ukoliko rauna sa svojom budunou u porodici kulturnih i civilizovanih naroda sveta, srpski narod mora dobiti mogunost da ponovo nae sebe i postane istorijski subjekat, da iznova stekne svest o svom istorijskom i duhovnom biu, da jasno sagleda svoje ekonomske i kulturne interese, da doe do savremenog drutvenog i nacionalnog programa kojim e se nadahnjivati sadanje i budue generacije. Postojee depresivno stanje srpskog naroda, sa sve eim ispoljavanjima ovinizma i srbofobije u nekim sredinama, pogoduje oivljavanju i sve drastinijem ispoljavanju nacionalne osetljivosti srpskog naroda i reagovanjima koja mogu biti zapaljiva, pa i opasna. Dunost nam je da nijednog trenutka i ni u jednom sluaju ne previdimo i ne potcenimo te opasnosti. Ali pri tom se, u principijelnoj borbi protiv srpskog nacionalizma, ne moe prihvatiti vladajua ideoloka i politika simetrija u istorijskim krivicama. Odbacivanje te simetrije kobne po duh i moral, sa ovetalim nepravdama i neistinama, uslov je za mobilnost i delotvornost demokratske, jugoslovenske humanistike svesti u savremenoj srpskoj kulturi. to graani i radnika klasa nisu u Saveznoj skuptini zastupljeni u odgovarajuim veima i ne moe se pripisati samo favorizovanju nacionalnog, ve i tenji da se Srbija dovede u neravnopravan poloaj i na taj nain oslabi njen politiki uticaj. No najveu nevolju ini to to srpski narod nema dravu kao to je imaju svi ostali narodi. Istina, u prvom lanu Ustav SR Srbije sadri odredbu da je Srbija drava, ali se neizbeno postavlja pitanje kakva je to drava koja se proglaava nenadlenom na sopstvenoj teritoriji i koja nema na raspolaganju sredstva da zavede red na jednom delu svog podruja, da obezbedi linu i imovinsku sigurnost svojih graana, da stane na put genocidu na Kosovu i zaustavi preseljenje Srba sa vekovnih ognjita. Takav poloaj pokazuje politiku inkriminacije prema Srbiji, pogotovo ako se ima u vidu da je Ustav SFRJ nametnuo unutranju federalizaciju kao trajan izvor konflikata izmeu Ue Srbije i pokrajina. Agresivni albanski nacionalizam na Kosovu ne moe se suzbiti ako Srbija ne prestane biti jedina republika ije unutranje odnose ureuju drugi. Ustavom SFRJ formalno utvrena ravnopravnost svih republika u stvarnosti je obezvreena nametanjem Republici Srbiji da se odrekne dobrog dela svojih prava i ovlaenja u korist autonomnih pokrajina, iji je status u najveoj meri regulisan Ustavom federacije. Srbija mora otvoreno rei da joj je to uraenje nametnuto. To se naroito odnosi na poloaj pokrajina realno promovisanih u republike koje se oseaju neuporedivo vie kao konstitutivan element federacije nego kao deo Republike Srbije. Pored toga to nije vodio rauna o dravi srpskog naroda, Ustav SFRJ je stvarao i nesavladive tekoe njenom konstituisanju. Radi zadovoljenja legitimnih interesa Srbije neizbeno se namee revizija tog Ustava. Autonomne pokrajine bi morale postati pravi sastavni delovi Republike Srbije,

tako to bi im se dao onaj stepen autonomije koji ne naruava integritet Republike i obezbeuje ostvarivanje optih interesa ire zajednice. Nereeno pitanje dravnosti Srbije nije jedini nedostatak koji bi trebalo otkloniti ustavnim promenama. Jugoslavija je sa Ustavom iz 1974. godine postala veoma labava dravna zajednica u kojoj se razmilja i o drugim alternativama, a ne samo jugoslovenskoj, kao to pokazuju skoranje izjave slovenakih javnih poslenika i raniji stavovi makedonskih politiara. Ovakva razmiljanja i temeljno izvrena dezintegracija navode na pomisao da Jugoslaviji preti opasnost od daljeg rastoavanja Srpski narod ne moe spokojno oekivati budunost u takvoj neizvesnosti. Zbog toga se mora stvoriti mogunost svim nacijama u Jugoslaviji da se izjasne o svojim tenjama i namerama. Srbija bi se u tom sluaju mogla i sama opredeliti i definisati svoj nacionalni interes. Takav razgovor i dogovor morao bi prethoditi preispitivanju Ustava. Naravno, pri tome Srbija ne bi smela zauzeti pasivan stav, iekujui samo ta e drugi rei, kao to je to do sada mnogo puta inila. Zalaui se za avnojevska opredeljenja, Srbija mora raunati i sa time da to ne zavisi samo od nje, da ostali mogu imati i neke druge alternative. Zbog toga se pred nju postavlja zadatak da jasno sagleda svoje ekonomske i nacionalne interese da ne bi bila iznenaena dogaajima. Insistiranjem na federativnom ureenju, Srbija bi doprinela ne samo ranvopravnosti svih naroda u Jugoslaviji, ve i reavanju politike i ekonomske krize. Ravnopravan poloaj za koji se Srbija mora zalagati podrazumeva i inicijativu u reavanju kljunih politikih i ekonomskih pitanja u meri koliko takva inicijativa pripada i drugima. etiri decenije pasivnog poloaja Srbije pokazale su se loim i za itavu Jugoslaviju, koja se liila ideja i kritike jedne sredine sa duom dravnikom tradicijom, izotrenim oseanjem za nacionalnu nezavisnost i bogatim iskustvom u borbi sa domaim uzurpatorima politikih sloboda. Bez ravnopravnog uea srpskog naroda i Srbije u itavom procesu donoenja i realizacije svih vitalnih odluka, Jugoslavija ne moe biti snana; i sam njen opstanak kao demokratske i socijalistike zajednice doao bi u pitanje. Jedna razvojena epoha jugoslovenske zajednice i Srbije oigledno se okonala sa istorijski istroenom ideologijom, optom stagnacijom i sve izraenijim regresijama u ekonomskoj, politikoj, moralnoj i kulturnocivilizacijskoj sferi. Takvo stanje imperativno nalae korenite, duboko promiljene, nauno zasnovane i odluno sprovoene reforme celokupne dravne strukture i drutvene organizacije jugoslovenske zajednice naroda, a u sferi demokratskog socijalizma i breg i plodotvornijeg ukljuenja u savremenu civilizaciju. Drutvene reforme treba da u najvioj meri aktiviraju prirodne i ljudske snage itave zemlje kako bismo postali produktivno, prosveeno i demokratsko drutvo sposobno da ivi od svog rada i stvaranja, mono da daje svoj doprinos svetskoj zajednici.
136
137

Prvi uslov naeg preobraaja i preporoda je demokratska mobilizacija celokupnih umnih i moralnih snaga naroda, ali ne samo za izvravanje donesenih odluka politikih foruma, nego i za stvaranje programa i projektovanje budunosti na demokratski nain, ime bi se prvi put u novijoj istoriji na optedrutvenom zadatku stvarno sjedinjavali znanje i iskustvo, savest i hrabrost, mata i odgovornost na osnovama dugoronog programa. Srpska akademija nauka i umetnosti i ovom prilikom izraava svoju spremnost da se svesrdno i celokupnim svojim zaslugama zaloi na ovim sudbonosnim zadacima i istorijskim nalozima nae generacije.
1987.
7. januar Bogdan Trifunovi: "... mi smo se u Srbiji nedavno sreli sa jednom takvom demonstracijom srpskog nacionalizma. To je tzv. memorandum. (Politika, 7. januar 1987) 17. februar Slobodan Miloevi: "..mi smo o tome to se dogaa u Akademiji zauzeli veoma jasne stavove. To nije sporno. A komunisti u Akademiji su dobili zadatak da se moraju izboriti za promenu tog stanja". (Politika, 17. februar 1987) 24. april Slobodan Miloevi, predsednik Predsednitva CK SK Srbije, na protestnom skupu graana na Kosovu Polju poinje svoju karijeru kao novi srpski lider, izgovorivi reenicu "Niko ne sme da vas bije". 1. maj Dobrica osi, akademik: "Zato je danas srpski naord, iako je u najteem poloaju u Jugoslaviji, narod prema kojem se najvie politiki podozreva u susednim narodima? Zato se on ini istorijskim krivcem, ne potuju njegove vrednosti, zato se najvie mrzi". (Knjievne novine, 1. maj 1987) Udruenje knjievnika Srbije organizuje tribinu, protestne veeri "O Kosovu za Kosovo" u znak podrke ugroenim Srbima i Crnogorcima sa Kosova. 13. maj Na protestnoj tribini o Kosovu uestvovao je i Dobrica osi: "Najpre moramo odgovoriti zato i kako se sve to dogodilo na Kosovu i
138
139
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Metohiji, da bi i na tim odgovorima mogli da zaponemo stvaranje novog nacionalnog drutvenog programa za demokratski i civilizacijski preporod ove zemlje u socijalistikom smeru". (Dobrica osi, Srpsko pitanje demokratsko pitanje) 5-6 oktobar U organizaciji slovenakog i srpskog PEN u Ljubljani je organizovan nastavak srpsko-slovenakog razgovora. Dobrica osi je rekao u Ljubljani da tradicija antisrpstva (kod Slovenaca) ima tri osnova: militantni katolicizam, austrijski duh i kominternovsku ideologiju komunistike partije. 23-24. septembar U Beogradu je odrana VIII sednica CK SK Srbije. VIII sednica predstavlja najvaniju noviju prekretnicu u ideologiji i politici srpskih komunista ali i Srbije kao drave. Etnonacionalizam je postao dravna politika. Avgust Najvea finansijska afera "Agrokomerc" (direktor Fikret Abdi) zbog navodnog izdavanja menica bez pokria. Ova afera je iznudila ostavku Hamdije Pozderca, potpredesdnik Predsednitva SFRJ. 2. septembar U parainskoj kasarni vojnik Aziz Keljmendi ubio je etri vojnika raznih naciuonalnosti, od kojih je jedan i srpskog porekla. Meutim, ovo ubistvo je u Srbiji posluilo za antialbansku kampanju nevienih razmera. 23-24 septembar U Beogradu je odrana VIII sednica CK SK Srbije. Ovaj dogaaj je predstavljao pobedu politike Slobodana Miloevia, predsednika CK SKS, nad politikom Ivana Stambolia, predsednika Predsednitva Srbije. VIII sednica predstavlja najvaniju noviju prekretnicu u ideologiji i politici srpskih komunista, ali i Srbije kao drave. Etnonacionalizam je postao dravna politika. Urednitvo Glasa crkve otvoreno zahteva od episkopata da Sabor SPC izae sa jasnim programom rada na Kosovu. Saboru se predlae da donese sledee odluke: da se osnuje kosovski odbor koji bi neprekidno bio u vezi sa rako-prizrenskom eparhijom i koji bi brinuo o verskom ivotu i
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) njegovom ugroavanju na Kosovu; da se osnuje kosovski bilten SPC koji bi donosio informacije vezane za verski ivot na Kosovu; da se organizuje javna kosovska tribina pri Patrijariji u Beogradu i pri rako-prizrenskoj eparhiji; da se organizuje "seoba Srba na Kosovo"; da se rei pitanje raskola u SPC; da se zauzme stav prema svetenikom udruenju, tj. da se ono ukine; da se pokrene akcija za proglaenje Nikolaja Velimirovia za sveca". (Glas crkve, br.3, 1987) 13. novembar U Beogradu je u organizaciji slovenakog i srpskog PEN odran jo jedan sastanak izmeu slovenakih i srpskih intelektualaca. Dobrica osi: "Shvatanje jugoslovenstva je osnov srpskoslovenakih nesporazuma i netrpeljivosti. Jugoslovenstvo u srpskoj i slovenakoj nacionalnoj svesti nema istu vrednost. Za Slovence, ako ih dobro razumem, od Cankara do Kocbeka i Kardelja, jugoslovenstvo je iskljuivo politika, to jest dravna kategorija, bez integrativnih sadraja i tenji; u slovenakom jugoslovenstvu samo se ula slovenaka samobitnost i neposredni nacionalni interes. Od stvaranja zajednike drave 1918. (zbog srpske dijaspore i odluujue uloge Srbije u ruenju Austro-Ugarske i osloboenju Junih Slovena), jugoslovenstvo je bit srpske nacionalne svesti... Negaciju ovog tradicionalnog jugoslovenstva koju je izvrila KP sa svojom ideologijom, dovela je do jednog drugog oblika jugoslovenstva, nazvao bih ga revolucionarnim i spontano integrativnim (...) (Knjievne novine, 15. novembar i 1. decembar 1987) Drago Janar, predsednik slovenakog PEN: "U poslednje vreme nam se kao organizacija, a ne kao organizam, namee nekakva jugoslovenska nadnacija. Ta nadnacija nema iza sebe ni srpsku srednjevekovnu kulturu, ni hrvatsku renesansu, ni slovenaki barok i protestanizam, ali iza sebe bez sumnje ima politiku mo i raspolae jednostavnim reenjima. O njoj najvie vole da govore generali. Njena jedina supstanca su uplji stadionski i tafetni rituali, prazno brbljnaje o jedinstvu". (Knjievne novine, 15. novembar i 1. decembar 1987) 15. novembar Dobrica osi, akademik: "Slovenaki politiki inioci (...) s teko shvatljivom upornou brane dravnu strukturu Jugoslavije ustanovljenu Ustavom iz 1974, u kojoj je srpski narod neravnopravan (...) etniki, ekonomski i kulturno dezintegrisan, obespravljen i izloen migracijama i asimilacijama, nepoznatim u Evropi posle II svetskog rata.
140
141
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) "..Nezadovoljstvo svojim neravnopravnim poloajem u Jugoslaviji i u celini, tekim stanjem koje je obuzelo srpski narod, sve vie poprima karakter stihijnog gneva i tradicionalnog afekta.." (...) Slovenaka kritika misao, zajedno sa tradicionalnim antikomunizmom, za boljevizam, realsocijalizam, jugostaljinizam na jugoslovenskom prostoru nekako inercijski ini najodgovornijim Srbe i pravoslavni istok, a ne uvia se da je upravo iz srpskog revolucionarnog pokreta od 1919. do ovog dana davan najei otpor Kominterni, staljinizmu, jugostaljinizmu i da je u tom otporu palo ili prognano najvie najumnijih srpskih komunista i intelektualaca demokrastke provenijencije". (Knjievne novine, 15. novembar 1987) Slobodan Seleni, akademik i pisac: "... ne ulazei ovog asa u to kakva je druga Jugoslavija drava, bez zazora tvrdim da su Srbi najmanje njeni autori. Zasluga za oblikovanje druge Jugoslavije, upravo na ideolokom i konceptualnom planu, pripada pre svega Slovencima i Hrvatima, po prvi put osamostaljenim Bonjacima, Makedoncima, iptarima, i tek na kraju, ako ikako, Srbima. Govoriti posle 1944. o srpskom hegemonizmu, beogradskom centralizmu, vrlo je cinino kada se Srbija u vie podruja nalazi pod specifinom prinudnom upravom drugih naroda i narodnosti samoupravne Jugoslavije". (Knjievne novine, 15. novembar 1987) 29. novembar Dobrica osi: I mi smo kao i nai oevi bili pobednici u ratu, a poraeni u miru" (Re na simpozijumu u vedskoj kraljevskoj akademiji, 29. novembar. 1987, "Srpsko pitanje- demokratsko pitanje", Bgd. 1992) 1. decembar Predrag Paslavestra, akademik: "lanovi srpskog PEN-a u Ljubljani najvie su radili na tome da se srpskog naroda skine hipoteka Kominterne, ukorenjena u svesti mnogih slovenakih, hrvatskih, makedonskih ljudi, da su Srbi ugnjetakiu narod, narod vojnika, pandura i nasilnika koji porobljava i iskoriava brau i susede, da su narod bez pravih i dubljih civilizacijskih navika i potreba, divlji, prostaki i psovaki narod bez demokratske tradicije". (Knjievne novine, 1. decembar 1987)
1988.
1. jnauar 1988 Dobrica osi, akademik i pisac: "U Jugoslaviji se dogodila izrazita regresija Srbije (...) Ta regresija traje: ona se ogleda u ekonomiji, u graanskim slobodama, u politikoj demokratiji, u razaranju etnike celine srpskog naroda, u nepostojanju srpske drave, u gubljenju grandiozne kulture Srednjeg veka. (...) jedini evropski narod kome je jedna ideologija anektirala itav Srednji vek i ponitila njegove oslobodilake ratove. (...) itava privreda Srbije posle Drugog svetskog rata izloena je odreenim oblicima eksploatacije i neravnopravnosti". (Knjievne novine, 15. decembar 1987 1. januar 1988) 7. januar Predsednitvo SR Srbije pokrenulo inicijativu za promenu Ustava Srbije. 17 19 mart Prvi zajedniki projekat Srpske Akademije nauka i umetnosti i srpske vlasti bio je odravanje naunog skupa SANU pod nazivom "Aktuelni problemi Ustava i ustavne promene". 28. mart Odlukom Predsednitva SR Srbije osnovana je Komisija za privrednu reformu, sa Slobodanom Miloeviem na elu Na predlog Socijalistikog saveza radnog naroda Jugoslavije u raspravu o promeni ustava su se ukljuili Udruenje knjievnika Srbije, Socioloko drutvo Srbije, Filozofsko udruenje Srbije. Ova tri udruenja podnela su svoj Prilog javnoj raspravi o ustavu, koji se za polaznu osnovu uzelo
142
143
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) neophodnost promene Ustava iz 1974. godine. Njihov predlog, izmeu ostalog, smatra da treba obezbediti: 1. Uspostavljanje ustava u njegovom izvrnom smislu, kao akta koji, utemeljujui osnove dravnog poretka, ograniava vlast i zajemuje slobodu. Na novi ustav treba uistinu da bude Constitutio Libertatis, tj. praktino utemeljenje slobode. Vlast ne sme da bude sveobuhvatna i svemona; ono mora biti ograniena: osnovna prava slobode su izvan domaaja vlasti. Stoga su nuna pouzdana ustavna jemstva kojima se svakakvim zloupotrebama vlasti moe uspeno stati na put. Ukidanje monopola vlasti vladajue partije i svakog oblika partijske drave Demokratija iskljuuje svaki monopol na politiku vlast i dravnom prinudom zatien jednostranaki sistem. Nespojivo je sa demokratijom ustavno legalizovanje dravne partije, i negarantovanje uslova za ravnopravnu konkurenciju ljudi i ideja. To ne znai da se time osporava postojanje SKJ, kao ni mogunost da on i dalje obavlja rukovodeu ulogu, Savez komunista moe, naime, delovati kao demokratska snaga koja doprinosi demokratskom razvoju drutva samo u ravnopravnoj konkurenciji sa razliitim politikim uduenjima graana i nezavisnim udruenjima proizvoaa: dakle, pod uslovom da poverenje zadobije na slobodnim, tajnim i neposrednim izborima na kojima nastupaju kandidati razliitih programskih opredeljenja. 3. Ponovno definisanje pojma graanina i njegove uloge u politikom sistemu. Pod vidom davanja vee uloge radniku proizvoau odnosno radnom oveku u mnogome je potisnuta i zanemarena uloga graanina kao osnove svakog presednikog sistema i politike demokratije. Otuda bi bilo celishodno ponovno uvoenje predstavnitva graana poput nekadanjeg Saveznog vea (prema Ustavu od 1946. i Ustavu od 1963. godine) u kojem bi graani Jugoslavije bili jedanako predstavljeni, a republike srazmerno broju svojih stanovnika. 4. Ukidanje delegatskog sistema kao sistema posrednih izbora i uvoenje slobodnih, neposrednih i tajnih izbora za sva prestavnika tela, od optinskih do Skuptine SFRJ. To je jedini nain da postojea vlast postane legitimna. Neposredni izbori sa vie kandidata za svako poslaniko mesto su pravi ispit poverenja naroda u one koji su na vlasti, a za birae prilika da izaberu kako politiku koju smatraju valjanom tako i one za koje veruju da mogu tu politiku da sprovedu.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 5. Utvrivanje i dosledno primenjivanje naela javne odgovornosti i smenjivosti svih nosilaca dravnih i javnih funkcija, kada njihova politika dovede do tetnih posledica. Graani su jednaki u pravima i dunostima, bez obzira na rasu, pol, nacionalnost, jezik, veroispovest, obrazovanje, politiko uverenje, partijsku pripadnost ili drutveni poloaj. Dravni i javni poloaj, rukovodea zvanja u privredi i drutvenim slubama, urednika mesta u tampi, radiju i televiziji, kao i slini istaknutiji poloaji u drutvu i dravi dostupni su svim graanima sa odgovarajuim kvalifikacijama i nisu partijska privilegija. U drutvu i dravi stvarne pravne i politike jednakosti, partijska pripadnost ne moe donositi nikakvo povlaenje, a partijska nepripadnost diskriminaciju graana na osnovu normi o "moralno- politikoj" ili "nepodobnosti". 6. Uklanjanje ustavnih formulacija kojima se zajemuju, a istovremeno ograniavaju, pa i oduzimaju slobode i prava oveka i graanima. Ovim naelom uklanjaju se sve upuujue norme da e se ovo ili ono ustavno pravo ili ustavna sloboda koristiti pod uslovima odreenim zakonom, ili da se ne sme koristiti radi ruenja osnova.. ureenja ime se na opti nain ograniavaju ustavne slobode i prava graana. Uivanje ovih sloboda i prava ne moe se unapred uslovljavati reimom odobrenja i dozvola dravne vlasti. Ustav mora jemiti graanima pravo na slobodu javnog miljenja, pravo da pokreu listove, obrazuju udruenja i slobodno se okupljaju u zatvorenom prostoru bez ikakvih pretdodnih administrativnih dozvola i provera. Ustav ne daje slobodu praktinog delovanja kojim se iri rasna, nacionalna, verska i ideoloka mrnja i teror i nasilno rui ustavni poredak. 7. Utvrivanje ustavnih jemstava za slobodu tampe i onemoguavanje bilo kakve dravne ili samoupravne cenzure. tampa, radio i televizija su sredstva javne komunikacije, slobodnog izraavanja javnog mnenja i kontrole vlasti, a ne instrument u rukama nosilaca vlasti za manipulisanje javnim mnenjem i odbranu svojih pozicija i privilegija. Izdavanje novina i drugih javnih glasila treba pod jednakim uslovima da bude dostupno svim graanima i njihovim udruenjima, bez ikakvog povlaivanja neke drutvene grupe ili stranke. 8. Ukidanje mogunosti vansudske povrede prava na privatnost, odnosno neprikosnovenost privatnog ivota i tajnosti pisama i drugih sredstava optenja. Postojee diskreciono pravo rukovodeih radnika organa unutranjih poslova da u odnosu na pojedina lica odstupe od naela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava optenja sadri velike mogunosti zloupotrebe vlasti, pa je neophodno korienje ovog prava staviti pod strogu sudsku
144
145
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) kontrolu. Naruavanje tajnosti pisama i drugih sredstava optenja u voenju krivinog postupka ili radi bezbednosti zemlje ne moe se vriti bez odgovarajueg sudskog naloga. Graanin mora imati pravo uvida u dokumentaciju koju o njemu vode organi unutranjih poslova na osnovu evidencije o linom broju. 9. Uvoenje stvarne nezavisnosti redovnog sudstva u odnosu na izvrnu vlast i ustavnog sudstva u odnosu na izvrnu i zakonodavnu vlast. U vrenju svojih funkcija sudije ne mogu primati nikakva upustva od bilo koje politike organizacije ili dravnog organa. Svaki pritisak i neovlaeno uplitanje u rad suda predstavljaju teko krivino delo. Neophodno je ukidanje reizbornosti sudija, uvoenje njihove stalnosti i vee materijalne nezavisnosti. 10. Ponovno definisanje i potvrivanje samoupravljanja kao neposredne demokratije i njegovog usklaivanja sa strunim i kvalifikovanim nadlenostima u donoenju merodavnih odluka. Postojei oblik samoupravljanja kakav je uveden u Jugoslaviji podreen je dravi i partijskoj arbitrai. Svojom ekstenzivnom i neracionalnom organizacijom omoguio je nastajanje ogromne parazitske birokratije. Takav oblik samoupravljanja prouzrokovao je destrukciju itavog drutva, osobito privrede, podstakao sve oblike partikularizma, nacionalnih i socijalnih sukoba. Stihijnim oblicima nekompetencije postojea samoupravna organizacija suprostavila se osnovnim tokovima i zahtevima moderne ekonomije, savremene civilizacije i nove tehnoloke revolucije. Usled toga preti opasnost da se dosadanjom praksom projekat samoupravljanja kompromituje kao alternativa dravi, kako samoupravljanje kao drutveni oblik teritorijalnih i radnih zajednica, organizacija i ustanova, ima posticajnu demokratsku tradiciju i oslobodilaki potencijal, neophodan modernom, pluralistikom i socijalistikom drutvu. 11. Stvarno potvrivanje uloge proizvoaa u razvoju ekonomske demokratije i obezbeivanje samostalnosti privrede u donoenju odluka. Umesto stvarne postoji prividna autonomija proizvoaa. Postojei Ustav je znatno ograniio prava proizvoaa na samoupravljanje utvrivanjem odluujue uloge drave u ekonomiji, naroito u oblasti raspolaganja drutvenih proizvoda, i razbijanjem jedinstvenog jugoslavenskog trita. Izmenjenom strukturom skuptinskih vea u Skuptini SFRJ Ustav je omoguio dezintegraciju privrede i osujetio koncentraciju znanja i proizvodnih snaga. Otuda bi bilo celishodno ponovno uvoenje Vea proizvoaa u Skuptinu SFRJ, a u republikim skuptinama preimenovanje vea udruenog rada u vea proizvoaa.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 12. Uspostavljanje pluralizma oblika svojine i davanje pune garancije slobodi privredne delatnosti svih oblika svojine. Ustav treba da garantuje ravnopravnost uslova investiranja, privreivanja i obaveza vlasnika drutvene, dravne, zadrune i privatne svojine. Pored slobodne ekonomske konkurencije na jedinstvenom jugoslovenskom tritu koje iskljuuje svako uspostavljanje ekonomskog monopola uz pomo politike moi, nuno je utvrditi i naela solidarnosti i zatite radnika od eksploatacije. Prava na stvaranje samostalnih sindikata i sloboda trajka su elementarna graanska prava. 13. Ukidanje mogunosti eksploatacije i ograniavanje drutvenih nejednakosti. U postojeim drutvenim prilikama raspostranjeni su raznovrsni oblici eksploatacije oveka i ugnjetavanje graana. Eksploatacija ljudskog rada, znanja, sposobnosti i stvaralatva i politiko ugnjetavanje graana omogueni su hijerarhijom moi i funkcija na kojima se poredak zasniva. To uzrokuje duboke drutvene nejednakosti u jugoslovenskom drutvu. Drutvo koje postulira ideju socijalne pravde i ravnopravnosti, drutvo koje eli da zasnuje socijalistike odnose, duno je da ukine svaki monopol, hijerarhiju moi i funkcija i na njima zasnovane privilegije i da odgovarajuim zakonima, poreskom politikom i drugim merama uklanja ekonomsku eksploataciju i politiko tlaenje, ali da istovremeno, ne sputava radne i stvaralake sposobnosti ljudi i razliitosti kojima ljudi tee, sve do pravednih socijalnih razlika koje poivaju na radu i stvaralatvu. (...) 16. Uspostavljanje punog nacionalnog, duhovnog i kulturnog integriteta svakog jugoslovenskog naroda ponaosob, nezavisno od republike ili pokrajine u kojoj se nalazi. Granice izmeu federativnih jedinica, koje je 1943. godine utvrdilo rukovostvo Komunistike partije Jugoslavije, bez stvarnog udela AVNOJ-a, potonje Ustavotvorne skuptine i odgovarajueg plebiscita naroda sa spornih teritorija, dobrim delom nisu etnike granice, znatni, pa i veliki delovi pojedinih naroda nalaze se izvan matine republike. Stoga odgovarajuim institucionalnim i drugim sredstvima treba omoguiti njihovu politiku, kulturnu i duhovnu integraciju. Ustav mora garantovati realne uslove svim nacionalnostima za potvrivanje i afirmisanje svog nacionalnog i kulturnog identiteta i duhovnu pripadnost svojoj etnikoj matici, i to: stvaranjem samostalnih politikih i kulturnih udruenja i organizacija, povezivanjem sa matinim narodom, obrazovanjem, upotrebom maternjeg jezika i pisma. Svakoj nacionalnosti ponaosob treba omoguiti jedinstveni kulturni ivot.
146
147
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) 19. Univerzalizovanje prava na obrazovanje autonomnih jedinica na podrujima posebnog nacionalnog sastava, ili posebnog istorijskog i kulturnog razvitka, a na osnovu slobodno izraene volje stanovnitva tih podruja. Pravo na teritorijalnu autonomiju u okviru republika mora biti opte pravo. Nova ustavna reenja o autonomiji u okviru federalnih jedinica postaju univerzalna za sve republike koje imaju podruja posebnog kulturnoistorijskog razvitka ili nacionalnog sastava." * * Dobrica osi je dao Obrazloenje predloga: "... ivimo u dravi u kojoj odavno nismo saglasni ni kada je stvorena, ni zato je stvorena, ni kako dalje da postoji. Za svetsku, evropsku i srpsku istoriju. Jugoslavija postoji od 1918. godine: za veinu, ili za skoro sve ostale jugoslovenske nacije i nacionalne manine, Jugoslavija je stvorena 1943, i to u Jajcu, a za neke tek na Brionima 1974. godine. Sa takvom istorijskom i politikom sveu, ovakva Jugoslavija teko moe dalje da postoji bez snane vojne i policijske sile, dakle, kao drava bez slobode i demokratije. Po mom razumevanju istorije, mi smo do ovoga dana imali etiri osnovna dravno-politika oblika Jugoslavije: Kraljevinu Jugoslaviju do 1941. god: avnojsku, odnosno sovjetsko-partizansku. do Staljinove agresije pedesetih godina: Jugoslaviju demokratsko-samoupravne transformacije, iji je kraj 1968 godine, i etvrtu, brionsku Jugoslaviju, koja zapoinje svoje uspostavljanje Ustavnim amandmanima 1968. godine i , konano, konstituie se Ustavom i ZUR-om 1974. godine, oktroisanim, praktino nepromenljivim Ustavom, koji pri kraju XX veka, i to u Evropi u ime socijalistike revolucije i samoupravnog socijalizma vaspostavlja, zaista, valjda jedinu nepromenljivu, venu. odnosno boju dravu modernim jezikom kazano birokratsko kraljestvo. Sadanja, brionska Jugoslavija, u poslednjoj deceniji upala je u agoninu krizu ljudskoj veini postaje nepodnoljiva i bie sve nepodnoljivija. Jugoslovenska nesrea ima i apsurdne vidove: Jugoslavijom su najnezadovoljniji narodi koji su od nje najvie dobili i kojima je u njoj jo uvek najbolje: za Jugoslaviju je danas jo uvek najvie onaj narod kome kome je u njoj najgore. Jugoslavensko drutvo je proglaeno samoupravnim, a ono je, ustvari, partokratsko i monopolno-oligarhijsko. *
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) Jugoslavija se proglasila zemljom u kojoj je najidealnije reeno nacionalno pitanje, a u njoj su decenijama najvee nacionalne imigracije i etnocentrike koncentracije u Evropi posle Drugog svetskog rata. (...) Da ovde zastanem sa nabrajanjem jugoslovenskih orginalnosti i s tugom u dui izgovorim najtee: Jugoslavija je danas teak balkanski bolesnik i neizvesno drutvo. to u Evropi ima, verovatno, slina samo jo dva-tri takva bolesnika i slina beznadena drutva, to je najnia uteha naem nespokojstvu i nezadovoljstvu sobom. Usudiu se da kaem, sadanji sacijalni, nacionalni, politiki i moralni motivi i razlozi za revolucionarnu promenu postojeeg poretka, nisu istorijski i ljudski manji od revolucionarnih motiva i razloga moje generacije kad je krenula na ruenje Kraljevine Jugoslavije i u slobodu. (...) Ne mogu da utulim svoju uverenost da zvanini predlagai ustavnih promena- izraavajui i branei svoje politokarske, oligarhijske i partikularne interese, osvojene nacionalne i ekonomske hegemonije, politiki monopol, nasleena autokratska prava i birokratske privilegije - nisu spremni da ita bitno menjeju, jer svaka demokratska, temeljna i institucijalna promena postojeeg poretka donosi im gubitak osvojenih pozicija. Da zlo bude vee, odbranu postojeeg Ustava zastupa ak javnost nekih nacija, odnosno njihovi reprezentativni politiki i intelektualni predstavnici, tvrdei da time brane svoju autonomiju, demokratska prava i osvojeni dravni suverenitet, sasvim ravnoduni to njihovu autonomiju, demokratska prava i dravni suverenitet nema i Srbija. Iz sasvim razumljivih razloga, otpor radikalnim promenama postojeeg ustavnog poretka i takozvanih osnovnim deljenjima pruaju i politike birokratije nerazvijenih republika i Kosova, koje se s razlogom plae da im se izmaknu ove pozicije koje moemo nazvati jugoslovenskim privilegijama nerazvijenih i siromanih. Tim regresivnim snagama sa provincijsko - karijeristikom afektivnou, pridruuje se i birokratsko vojvodstvo Pokrajine Vojvodine. Sudbina Jugoslavije, verujem, reavae se u sukobu regresivnih, konzervativnih snaga vlasti i njihovih saveznika, koje e svim raspoloivim sredstvima i represijama braniti postojei poredak, i onih demokratskih i reformatorskih, umnih i moralnih snaga naeg drutva, koje se bore za prosveeni, civilizovani, pluralistiki socijalizam, za moderno drutvo i demokratsku Jugoslaviju. U konfrontaciji tih snaga, konfrontaciji koja e, na nau nesreu, imati pre svega nacionalni okvir, a mnogo manje jugoslovenski opseg, razgorevae se permanentan ideoloko-graanski rat, odvijae se sve ea drama ove brionske Jugoslavije, drama iji su ishodi u doglednom vremenu politiki neizvesni, a po mom uverenju u konanijem raspletu sa jednakim su i tragina i oslobodilaki za mlade generacije i nau decu. U
148
149
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) istorijskom ishodu sukoba te dve dominantne, antagonistike konfrontacije savremenog jugoslovenskog drutva, skonae se jedna prestarela epoha sa svojom istroenom i sklerotinom ideologijom, harizmatskim i autokratskim voama, devetnaestovekovnim mitovima, balkanskim inercijama i nacionalno - folklornim kultovima, traginim obnama naroda i monim laima. Vreme je da izgovorim svoju zakljunu misao. Iz jugoslovenske egzistencijalne krize izlaz je, i po mom uverenju, danas jedan: promiljena, na vlastitom i svetskom iskustvu, naunom saznanju i tvorakoj viziji zasnovana, odluna, temeljna demokratska reforma celokupnog drutvenog, ekonomskog i dravnog ureenja Jugoslavije, iji osnovni politiki subjekat nee biti suverena drava kao birokratsko kraljestvo nego ovek pojedinac - slobodan graanin". (Kjnievne novine, 27. mart, 1988) Maj Na godinjoj Skuptini SANU, predsednik Duan Kanazir je u ime Akademije podrao napore i predloge rukovodstva Srbije "iji je cilj da se pronae izlaz iz krize". (Politika, 27. maj 1988) 16. jun U Ljubljani je organizovan montirani proces protiv J. Jane, I. Bortnera i D. Tasi pred vojnim sudom zbog odavanja "vojne tajne". Uskraeno im je da na suenju govore slovenakim jezikom. Suenje pred Vojnim sudom u Ljubljani izazvalo je u Sloveniji proteste, jer ih je slovenaka javnost doivela kao politiko suenje, kojim je trebalo da se zaustave reforme i zahtevi za demokratizacijom na emu je insistiralo civilno drutvo. Dobrica osi je govorio na priotestnoj knjievnoj veeri u Cankarjevom domu 28. juna: "Imam utisak da se u Sloveniji potcenjuje ili pogreno tumai koliko se Jugoslavijom iri nespokojstvo zbog vaeg antibosanstva i onih nekolikih ovinistikih izgreda prema pripadnicima Jugoslovenske narodne armije, a posebno koliko se u Srbiji dubi razoarenje prema tragediji srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji se sprema na poslednji egzodus. Imam utisak da se antimilitaristikim raspoloenjima slovenake omladi-ne, koliko emancipatorskim toliko i isprovociranim, u nastojanjima da se nae sa-krosantni i tabuistiki odnos prema JNA, da se dakle JNA preobrazi u demokrat-ski institut jugoslovenskog drutva, pojavljuju i
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) destruktivna raspoloenja, neki oblici iracionalnosti, nasilja i poniavanja ljudi u vojnim uniformama... (...) U ime tog istorijskog razuma ja apelijem na armijski sud i rukovodstvo Jugoslovenske narodne armije da pod asnim uslovima oslobodi uhapene mladie Janu, Bortnera i Tasia i time oslobodi slovenaku i jugoslovensku javnost jedne more s kojom u naoj sveoptoj krizi ne rastu patriotska oseanja i autoritet Armije". (Knjievne novine, juli 1988) 17. jun Pet hiljada radnika zemunske fabrike "Zmaj" demonstrira pred zgradom Skuptine SFRJ. To je uvod u "dogaanje naroda". 1. jul Znaaj masovnih medija u pripremi rata ogleda se u definisanju krize, identifikovanju njenih glavnih aspekata i aktera. Oni su lako instrumenatlizovani i pretvoreni u "proizvodni pogon" vladajue ideologije. Pogon je funkcionisao usaglaeno to je omoguilo prilagoavanje medijskog, a potom i ukupnog javnog govora, politikom projektu vladajueg reima. U jesen 1988, Politika dobija novu ulogu na javnoj politikoj sceni. Miloevi je stavlja u funkciju obrauna sa svojim politikim protivnicima. Politika ne preza da objavljuje falsifikate kako bi kompromitovala pojedine politike linosti. U prvoj fazi Miloevi koristi medije za obraun sa svojim politikim protivnicima, a zatim ih instrumentalizuje protiv jugoslovenske federacije. Rubrika "Odjeci i reagovanja" otvara sva pitanja naznaena u Memorandumu SANU: ekonomska neravnopravnost Srbije u Jugoslaviji, promenu Ustava iz 1974. godine, genocid nad Srbima i Crnogorcima na Kosovu i asimilacija i diskriminacija Srba u Hrvatskoj, te odnosi sa drugim republikama. Sadraj i ciljevi rubrike poklapaju se sa konceptom Memoranduma SANU, ali delom i programskim govorom Slobodana Miloevia u Kosovu Polju, 24. aprila 1987 godine, kada su pobrojane glavne teme budue Politikine "narodne tribine". Miloevi tada kae da su "sva pitanja na dnevnom redu, i pravda i sloboda i kultura, jezik i pismo. Sva su pitanja na dnevnom redu, od mea do ustavnih promena, od obdanita do sudova". Osim njegovog boravka na Kosovu, koji se kasnije sveo na mitsku reenicu "Niko ne sme da vas bije", i nerazjanjeni zloin u parainskoj kasarni od 3. septembra 1987, (kada je vojnik, albanskog porekla ubio etri vojnika, od kojih samo jednog Srbina) i pokretanje inicijative za ustavne promene glavne su teme priloga rubrike "Odjeci i reagovanja". Rubrika dobija funkciju smernica kojom se
150
151
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) itaoci sistematski instruiu i usmeravaju. Ona traje od jula 1988, do marta 1991. U rubrici aktivno uestvuje grupa akademika, svi lanovi Komisije za pisanje Memoranduma. 1988, objavljeno je 13 priloga o radu Akademije, 16 o akademicima; 1989 23, o radu Akademije, oko 40 priloga o akademicima; 1990 18, o radu Akademije, oko 120 priloga o akademicima; 1991 17, o radu Akademije, oko 130 priloga o akademicima. 1. jul Slobodan Miloevi: "Kao to se zna, natalitet Kosova je jedan od najveih u svetu. Vei i od nataliteta u Albaniji. Ova tabu tema je tek odskora postala predmet rasprave. Natalitet poprima i svoje izrazite drutvenopolitike aspekte. Narodi koji ive sa Albancima postaju manjinski i gube teritoriju i ivotni prostor. Do ega to moe dovesti ako se nita ne preduzme? (...) Teko mi je da tumaim utanje srpskih i drugih politiara o Kosovu. Kada je to utanje poelo, ja sam iao u gimnaziju. to se srpskih politiara tie, ve sam rekao da su se oni opredelili za utanje o Kosovu da bi sauvali status u politikom ivotu i uticaj na taj ivot.A to se uticaja tie, on se, naalost, nije odnosio na politiku u vezi sa interesima Srbije ili Jugoslavije, ve na one politike i kadrovske poteze koji se vuku u egoistinom, linom interesu.Tumaenje stanja na Kosovu u stranoj tampi zavisi od orijentacije te strane tampe. Negde su u pitanju dezinformacije, a negde zle namere. Meu onima koji vide Albance kao progonjene, a Srbe kao progonitelje, vie je onih koji su zlonamerni od onih koji su dezinformisani. (NIN, 3.jul 1988) 25. jul Skuptina Srbije usvojila Nacrt amandmana na Ustav SR Srbije. Septembar U diskusiju o promenama ustava SFRJ, na emu je Srbija insistirala, Pravni fakultet je imao posebno mesto. Dr Ratko Markovi je smatrao da Srbija tek posle promena u saveznom ustavu moe da donese svoj ustav, koji e "zaista biti njen ustav i koji e predstavljati izraz volje naroda u skladu s njegovim istorijskim i dananjim htenjima i interesima". Ratko Markovi je to obrazloio na sledei nain: "Zahvaljujui promenjenom odnosu politikih snaga kada je re o ustavnim promenama i uopte, novoj politikoj klimi, politiki i nauni radnici, svaki delujui u svojoj oblasti, od momenta kada je predlog za promenu Ustava Srbije formalno podnet, pripremili su teren za re naroda o ustavnim promenama. I, po svemu sudei, ono to nije polo za rukom njima u vezi s ustavnim promenama, na
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) putu je da postigne narod spontanom akcijom. Ima li idealnijeg vrenja ustavotvorne vlasti u demokratiji od njenog spontanog preuzimnja u ruke naroda? Danas u Srbiji ustavotvornu vlast poinje da vri sam narod...Danas je cela Srbija jedan konvent, jedna spontano sazvana i stalno zasedajua ustavotvorna skuptina, u kojoj narod neposredno, bez ikakvih posrednika i tumaa njegovih elja, sam pie svoj ustav kao delo samoodreenja naroda. Zahtevani ustavotvorni referendum, kao nain odluivanja naroda o ustavnim promenama, tako je prevazien idealnijom demokratskom formom. Ustavnim referendumom narod daje ili uskrauje svoju saglasnost na tekst i sadrinu ustavne promene koji je neko drugi napisao. Ustav kao akt samoodreenja naroda ispisuje sam narod. Tu vie nema organa ustavotvorne vlasti ta vlast je narod, neposredno. ta hoe narod u Srbiji u vezi s predstojeom ustavnom reformom? Potpuno jasnu i odreenu stvar. Da na podruju Srbije ima samo jednu, a ne kao do sada, tri rivalske drave, da Srbija ne bude jedna zemlja sa tri gospodara. (...) Nema ostvarenja onog to narod sada trai bez radikalnih ustavnih promene. A, nune su samo dve takve promene. Prva, da se pokrajine svedu na istinske autonomne jedinice s autonomnim delokrugom utvrenim u Ustavu Srbi-je (dakle, oduzimanje pokrajinama svih atributa dravnosti). Druga, da se prekine svaka neposredna institucionalna veza pokrajina s federacijom, koja u uslovima konsensualnog federalizma znai davanje potpuno jednakog glasa jednoj Srbiji i dvema pokrajinama u federaciji (gde, dakle, Srbija ima minus jedan glas). (...) Postavlja se pitanje ta e biti ako se promene ustava u Srbiji ne nogu izvesti po ustavotvornom postupku predvienom njenim Ustavom? To zavisi od politikih posledica koje bi ta injenica mogla za sobom povui. Ukoliko se ta dilema postavi, treba proceniti emu e se dati prednost potovanju ustava ili opstanku drave. U takvoj situaciji, smatramo, nikako ne bi trebalo dozvoliti da trijumfuje pravo, pa makar da propadne drava: Fiat iustitia perat mundus. Ustav je uvek jedan osobito politiki, a ne samo pravni akt, kao to je to zakon. On je uvek izraz odnosa politikih snaga, pa se otuda ne moe oekivati da se naelo zakonitosti onako strogo potuje kada je u pitanju ustav kao kada je u pitanju zakon. Prekidi ustavnog kontinuitetaneustavne promene ustava - u svetu su esta pojava nezavisno od politike kulture zemlje. U promenjenom odnosu politikih snaga zato bi jedna oigledno besmislena odredba bila nedodirljiva i uivala azil samo zbog toga to je sadrana u ustavu koji je praktino uinjen nepromenjivim. Kriterijum ustavnosti u demokratijama vazda je bila volja naroda, njegove ogromne
152
153
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) veine. Narod je ipak prei od ustava. (PRAVNI IVOT, 9-88. vol. 38, asopis za pravnu teoriju i praksu, str. 1179-1186) 5. oktobar Protestni miting u Novom Sadu na kome je zahtevu ostavka vojvoanskog rukovodstva. Miting je popularno nazvan "jogurt-revolucijom" Poetkom oktobra u SANU je odrana rasprava o ustavnim promenama koja je za rezultat imala dokument pod nazivom "Miljenje SANU o promeni Ustava SR Srbije". Svojim Miljenjem, SANU je Ustav 1974 (kao i u Memorandumu) oznaila kao uzrok krize jugoslovesnkog drutva. (Politika, 19. novembar 1988) Na tom skupu akademik Radovan Samardi je rekao da su "naa nauka i SANU duboko (su) odgovorni za ono to je pokrenuto i to se ukazuje kao ansa da se stvari preurede). (Politika, 4. oktobar 1988) 17-21 oktobar Masovne demonstarcije na Kosovu zbog naruavanja kosovske autonomije. Smenjena Kaua Jaari sa dunosti predsednika Predsednitva PK SKK, a Azem Vlasi razreen lanstva u Predsednitvu. 5. novembar Kosovo je bila deurna tema "Odjeka i reagovanja", pre svega, zbog visokog nataliteta preko koja se elela objasniti planirana ekspanzija albanske populacije. ore Jankovi, Beograd, u ovoj rubrici pie: Brojke pokazuju da u Makedoniji proseno ima daleko vie Albanaca nego u Srbiji. Zato pred nama nije pitanje SAP Kosova i odnosa Srba i Crnogoraca prema Albancima, ve pitanje Albanaca u Jugoslaviji, bolje reeno velikoalbanski problem. To je ve problem ne samo Srbije i ne samo Jugoslavije, ve Balkana, Evrope i sveta. Zato se ne mogu nazivati iredentistima, separatistima i nacionalistima. Pred nama je pojava gde se druga, tua teritorija osvaja naseljavanjem, velikim natalitetom. Slinih pojava bilo je i u nacistikoj Nemakoj. Istorijsko pravo na teritorije o kojima je re, nesumnjivo je na strani slovenskih naroda, to se lako moe dokazati, a istorijsko pravo priznaju meunarodni zakoni. (...) Sadanja brojna nadmo Albanaca u SAP Kosovo i nekim drugim oblastima je ozbiljan argument u prilog velikoalbanskih zahteva. Meutim, njihova brojna nadmo i visok natalitet nisu prirodna
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) posledica istorijskog razvitka, ve politike volje. To je oigledno i to ne treba dokazivati (smiljeno se doseljavaju i naseljavaju, propagira se visok natalitet, tolerie se bigamija, itd.). Bitno je da je to svojevrsno nasilje nad uobiajenim tokovima drutvenog razvitka sa odreenim politikim ciljevima, te tako prema tome treba i pristupiti kao prema nasilju. Meunarodni znaaj albanskog problema je oigledan. Dok je stvaranje 'velike Albanije' javno iznet cilj albanske iredente, prikriven a oigledan cilj u doglednoj budunosti, jeste razbijanje Jugoslavije. O tome jasno govori pravac albanskog naseljavanja. Upadljivo je da u SR Makedoniji Albanaca nema u krajevima koji su imali da pripadnu Bugarskoj posle Prvog balkanskog rata prema ugovoru. Takoe, pribliava se trenutak kada e srpski i makedonski narod konano biti razdvojen tamponom neslovenskog stanovnitva, te e Makedonci biti praktino izolovani od Jugoslavije. Neto slino kao da se odigrava i u Sandaku, koji je nekada bio upravo spona izmeu Srbije i Crne Gore. injenice nas dalje neumoljivo vode zakljuku, da se u sluaju potrebe, optenarodna odbrana nee moi odvijati kao u vreme Drugog svetskog rata. Da li e pojam "velika Albanija" kroz 3050 godina, kada Albanci budu najbrojnija nacija u Jugoslaviji posle (?) Srba, podrazumevati i Bosnu, Hercegovinu i Hrvatsku, gde su nekada takoe iveli Iliri?" (Politika, 15. novembar 1988) 15. novembar Duan Jovievi, Beograd, pod naslovom "Tri kobne greke" pie: "Majorizacija koju sprovodi rukovodstvo albanske narodnosti na Kosovu, prema narodima i narodnostima koji tamo ive nije samo prisutna u okvirima dravnih i politiki ve i u svim oblastima drutvenog ivota i rada..... ... Demografska eksplozija, brojna prisutnost emigracije i iseljavanje omoguili su da danas na Kosovu ivi oko 1.450.000 Albanaca i samo oko 350.000 Srba, Crnogoraca, Turaka, Muslimana, Hrvata i Roma, pa je odnos stanovnitva sada 4,14: 1 u korist Albanaca. Ovo je prava istina zato je albanska narodnost danas 4 puta brojnija od svih naroda i narodnosti koji ive na Kosovu. Taj odnos je omoguio potpuni majoritet Albanaca nad svim narodima i narodnostima Kosova. Albanska emigracija se razliito procenjuje od strane kosovskog rukovodstva. Tvrde da ih je samo oko 750, drugi koji su realniji i manje zatakavaju tvrde da ih je oko 7-8 hiljada, a prema podacima koje donose razni asopisi i dnevna tampa, njihov broj se kree izmeu 300.000 i 350.000 ljudi.
154
155
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Zbog takvog stanja koje danas postoji, narodi i narodnosti na Kosovu su u situaciji da moraju trpeti i podnositi sve torture i poniavanja kojima su izloeni a albanska se narodnost tako ponaa kao da je to drava Albanija a ne Jugoslavija. (...) Programska ema TV Pritine ubudue mora biti takva da emituje kao i do sada tri dnevnika u toku jednog dana, ali jednako na jezicima naroda i narodnosti. Ovo pravilo bi vailo i za ostali tv program koji je takoe vrlo loe ureen (90% programa je na albanskom a samo 10% na ostalim jezicima). Radio-program takoe treba uskladiti sa televizijskim jer ima iste probleme koji su ranije izneti". (Politika, 15. novembar 1988) In. Sava Maksimovi, Beograd: Bahato ponaanje dolo je do vrhunca. Samozvani 'zapadnjaci' vie nemaju mere u blaenju 'junjaka'. Doskoranji ispadi protiv Jugoslavije i JNA u Sloveniji su stekli pravo graanstva. Sada su, ali ne samo sada, na redu besomuni napadi na srpski narod. Mrnju sipaju razni Rupeli, Kermauneri, Zlobeci, Rusi, u 'Revijama', 'Katedrama', 'Mladinama'. Mislili smo, opte je otopljavanje, demokratizacija, pa ne znaju deca gde su tome granice. Ali otkad su ta deca dobila podrku i saglasnost za svoj prljavi posao i od svojih rukovodilaca, Smolea i dr. ne moe se vie na tu hajku strpljivo odgovarati samo demantijima i uveravanjima u istinu, ve se mora rei da se radi o izdajnikoj raboti. Izdajnika je rabota zahtev za 'civilno' sluenje vojnog roka, izdajnika je rabota otkrivanje vojne tajne, izdajnika je rabota kada se organizuju demonstracije protiv Suda, a izdajnika je rabota i kad rukovodioci Republike podravaju zborove i demonstracije organizovane u korist pijuna. Bez ikakvih argumenata, bez ikakvih dokaza ili primera, jednostavno se sipa ogoljena mrnja protiv Srba: 'primitivno rodovsko drutvo', 'agresivni faistoidni velikosrbi', 'Srbija nacionalizam, antiintelektualizam', 'Srbi ortodoksni, militantni i primitivni', 'Srbe o vrbe' itd. sve gadost do gadosti. Zdravom oveku zastaje dah i misao, otkuda toliko nagomilane mrnje. I kad je moglo da se misli da je cela hajka protiv Srbije u sprezi Smole Kuan Rupeli Zlobeci itd. pokazuje se da je faktiki komplot jo iri za Janeza Stanovnika i jo ire za 'neprincipijelnu koaliciju', iji je rad protiv Srba i Srbije Stanovnik tako itko objasnio u Americi, predstavljajui bestidno sebe za njenog predvodnika. (...) Jugoslaviji treba da zahvale za privilegovani poloaj i nevieni privredni uspon Slovenije posle Drugog svetskog rata, ime se ona definitivno odvojila od svog dotadanjeg statusa duboke poljoprivredne provincije negde na periferiji Austro-Ugarske monarhije.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Zahtevam zahvalnost (od nezahvalnih) u ime svih radnika fabrike kamiona 'Praga' u Rakovici, koji su ostali svi do jednog bez radnog mesta kad je njihova fabrika (odmah posle rata) potpuno demontirana i preneta u Maribor da se osnuje sadanji 'TAM'. Dakle, Srbija je morala da bude 'dobrovoljni davalac krvi' za one koji je sada vreaju! Da svoju skromnu industriju daje za industrijalizaciju isto seljake Slovenije! 18. novembar Spasoje Rakovi, Beograd: Povod mom javljanju je napad pritinskog profesora univerziteta dr Agima Vinca, inae rodom iz sela Veleta kod Struge, na poznatu jugoslovensku pesnikinju Floriku tefan, koja je u NIN (br. 1971) objavila zapanjujuu crticu informaciju o tome kako jedna uenica srednje kole (Albanka) ne zna ko je otac deteta koje nosi u sebi, njen brat ili njen stric i o tome kako je jedan svekar molio advokata koji je zastupao u parnici za razvod braka (zbog impotencije njenog mua) njegovu snahu govorei mu da se stvar nekako zataka i da nevesta ne napusti kuu. ... Sada vas ponovo susreem na stranicama NIN u rubrici 'Odjeci', kako blatite nau poznatu pesnikinju, 'bilingvistkinju', jugoslovensku poetesu Floriku tefan, zato to se usudila da perom ustane protivu dozlaboga nenormalne pojave raanja dece iza zaista visokih avlija domova veine pripadnika albanske narodnosti i nekih anomalija u tom (sa deset brava zatvorenom) 'familijarnom ivotu' u nekim domovima pripadnika vae nacionalnosti. Javljam se ovim redovima ne da budem advokat Florike tefan, ijoj se 'bilingvilnosti' doktore Vinca podsmevate, a tom prilikom zaboravljate da Florika tefan pripada ne samo naoj, jugoslovenskoj literaturi i kulturi ve i literaturi i kulturi Evrope. U vaem pismu smeta mi to to otro zamerate Floriki tefan to se usudila, bolje rei drznula da se osvrne na do jue tabu temu Jugoslavije: enormni natalitet kod albanske narodnosti, pojavu koja nas je dovela, dovee nas u jo gore ekonomsko stanje na Kosovu i Metohiji i Makedoniji. Naalost, vi dr Vinca ne sagledavate ili, u ime nekih viih ciljeva, ne elite da sagledate kuda vodi taj natalitet, najvei u Evropi, bratimljen sa pojavom u zaostalim delovima Afrike. Za vas je to provirivanje Florike tefan u tu tabu-temu'... grubo i jednostavno, na banalno ispolitiziran nain Florika tefan tumai problem visokog nataliteta na Kosovu, odnosno kod Albanaca koji je pre svega posledica ekonomske (i kulturne) zaostalosti, nerazvijenosti, i nezaposlenosti ali i tradicije, mentaliteta itd'... Najzad o incestu, o emu pie Florika tefan, a vi joj odgovarate. Pobogu, zato je demantujete? Toga imate i u vaem selu. Umro na dunosti mu, ena ostala udovica, ali su je odmah udali za njegovog mlaeg brata
156
157
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) samo i samo da ne izae iz kue da ne 'osramoti' porodicu. U kumanovskoj bolnici lei prijatelj sa divnim momkom Jusufom, koga poseuju dve ene koje on obe naziva 'majkom'. Lekar objanjava kasnije da Jusuf ne zna ije je dete: otac mu je umro, njegova majka odmah preudata kao druga ena njegovog strica i sada mladiu ne kazuju koja mu je majka i od koga je oca on nastao. Pokojna lekarka ginekolog A. Rusi iz Tetova alila se da redovno dolazi na pregled sa snajom i svekar i preti lekarki ako neto preduzme da one prestanu da raaju decu. Lekar iz Ohrida kae da stavlja glavu u torbu, ali je u trideset sluajeva, bez znanja svekra ili supruga, ugradio, za poslednje dve godine oko trideset spirala enama albanske narodnosti, koje su ga plaui molile da ih spasu od nekontrolisane elje supruga za raanjem dece. Dr Vince, je li gorka ova istina? Kao i svaka istina reena u oi, zar ne?" (Politika, "Odjeci i reagovanja", 18. novembar 1988) 19. novembar Odran miting "bratstva i jedinstva" na Uu u Beogradu. Prisustvovalo oko milion ljudi. 20. novembar Miodrag D. Ignjatovi, Beograd: Svaka drava, pogotovo ako u njoj postoji veliki nesklad u ravnomernom obnavljanju stanovnitva, mora da vodi rauna i o nacionalnom 'rasporedu' beba. Demografi, udrueni sa prostornim planerima, ve odavno upozoravaju da se gustina naseljenosti na Kosovu, upravo zbog tih '5,5 deteta proseno po porodici' uveliko pribliila prenaseljenosti. A stanovnitvo se, meutim, i dalje neplanski poveava. Tako, na primer, ono se za samo 17 godina na Kosovu potpuno udvostrui, dok je Vojvodini za to potrebno ak 236 godina! (...) Visok natalitet jednog naroda u zajednikoj dravi, ustvari, mogao bi da se prihvati samo ako se sa svim obavezama koje on donosi saglase drugi narodi, koji e, da uproeno kaemo, prihvatiti da 'izdravaju' poveani broj dece i, eventualno, dele s njima svoje prostorne i sve druge resurse. Svaka prisilna socijalizacija, bila bi, ustvari, u suprotnosti sa jednom kristalno istom demokratijom, koju je upravo drug Kardelj formulisao: da su 'prava svakog graanina SFRJ ograniena samo p r a v i m a drugih ljudi u njoj'. Demografska eksplozija na Kosovu, sigurno nije samo plod i taktika albanskog separatizma i snova o velikoj Albaniji. U njoj i te kako ima primesa patriajrhalno-religijskog, kao i 'uramljivanja' linosti pojedinca u funkciju, pa i reprodukcijsku zaostale patrijarhalne porodice. Ali, o njoj mora, i nauno i
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) politiki da se razgovara i da se trae odgovarajua reenja, kako se sva nastojanja ne bi utopila u golo bioloko preivljavanje sve brojnijeg albanskog ivlja na Kosovu. (...) Neprihvatljivo veliki natalitet na Kosovu, a i u nekim drugim krajevima jeste 'nelagodno' pitanje, ali uzrokuje jo vee ekonomsko-politike probleme. Mlada, sve brojnija populacija u ovoj pokrajini nee sutra pitati zato su joj anse suene, kao to ni itava Jugoslavija ne moe zatvoriti oi pred tim da se jo u vreme kolovanja vie ne zna 'gde e se s tolikom decom'. A kako narod kae, 'sve to se rodilo treba ljuljati', pa e i Kosovo, a i itava jugoslovenska zajednica jo dugo grcati da bi se kakve-takve perspektive otvorile takvoj mladei. U SR Srbiji, iji je Kosovo deo, sva ova pitanja imaju i poseban znaaj, jer su njene 'granice' bukvalno napadnute velikim demografskim talasom sa Kosova. S obzirom da je i ona niskonatalitetno podruje, naalost, oekuje se vrlo pouzdano da e, za najvie tri do etiri decenije na njenom "uem" delu umesto sadanjih 5,6 iveti samo 4,2 miliona stanovnika. A na Kosovu, pripremljeni za dalje pomeranje granica i irenje, umesto sadanja 2 itava 4 miliona stanovnika! ta e to sve uzrokovati u meunacionalnim odnosima i po razvoj Srbije, nezahvalno je ak i prognozirati. Ne samo na Kosovu, nego i na svim drugim mestima zato treba demistifikovati 'tabu' temu demografskog pritiska". (Politika, "Odjeci i reagovanja", 20. novembar 1988) Dragomir Stoi, Beograd: lanak in. Save Maksimovia koji je izaao u Politici 15. novembra 1988. god. na st. 12. o fabrici 'Praga' u Rakovici koja je preneta u Maribor da bi se osnovao 'TAM', podsetio me je na sline dogaaje koji su se takoe dogodili u Beogradu. Na Senjaku, ispred Sajmita i danas stoji kao ruina velika zgrada Fabrike papira 'Milan Vapa'. Bila je poznata i po tome to je na njoj pre rata bila jedina parola u Beogradu: 'Radi i ivi i podaj drugome da ivi'. Milan Vapa, Lianin, neenja iveo je na uglu ulice Kneginje Perside (sada Proleterskih brigada) i Prote Mateje. Ta crvena lepa omanja kua i danas postoji. Za Milana Vapu se prialo da je najbogatiji ovek u Jugoslaviji. Zato je odmah posle rata ova fabrika prestala sa radom i gde su se dele njene maine? To mora neko da zna! Da nisu i one doivele sudbinu 'Prage' i ko zna kojih jo fabrika?! Jer to je bilo tabu vreme. Danas Beograd, najvei kulturno-administrativni centar Jugoslavije sa najveim brojem izdavakih preduzea, najveim brojem dnevnih i nedeljnih novina, nema industriju papira. Na uglu ulica uburske i ernievskog i danas postoji kua (sada je tamo prodavnica 'Rade Konar' iz Zagreba). U njoj je bila mala tamparija. Vlasnik se pomirio kada su je konfiskovali, ali nije
158
159
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) preiveo kada je uo da je odneta u Albaniju". (Politika, "Odjeci i reagovanja", 20. novembar 1988) 25. novembar Usvojeni su Amandmani IX-XLVIII na Ustav SFRJ. Ova ustavna revizija proiruje osnove za jedinstveno jugoslovensko trite i, u izvesnoj meri, zakonodavna prava federacije. Naelo "konsezusa" u odluivanju o bitnim pitanjim na nivou federacije je sauvano. Ove promene nisu, meutim, zadovoljile srpsko rukovodstvo i JNA koji su teili recentralizaciji Jugoslavije. 1. decembar Dobrica osi, akademik i pisac: "U Jugoslaviji je najtee njenom najbrojnijem narodu, a taj isti narod joj je i najodaniji". (Knjievne novine, 1. decembar 1988) Milorad Ekmei, akademik: "... nasilje je babica stvaranja nacionalnih drava, i to, uglavnom nasiljem u ratu. Svaki nacionalizam poinje skupljanjem bajki ili epskih pesama, i to je, dakle, elitni nacionalizam. Svojim studentima priam anegdotu s poetka prolog veka u Pragu. U Gradskoj kafani, okupili se ljudi i sede, kao mi ovde, za stolom. Onda je neko uao i upitao ta bi se dogodilo ako bi im se na glave sruio plafon kafane. Odgovor je glasio da bi to bio kraj ekog nacionalnog pokreta". (Knjievne novine, 1. decembar 1988) 2. decembar Bojan Radosavljevi, Titograd: Ovih dana je u Beogradu u organizaciji SANU odran skup na temu 'Jasenovac 1945-1988', na kome su govorili najpoznatiji istoriari i poznavaoci ove oblasti. Sa velikim ogorenjem sam proitala podatak koji je na skupu iznio Vladimir Dedijer, da je u interpretaciji ljubljanske 'Mladine' 50.000 ljudi nestalo kao rtva jasenovakog logora. Naalost ve odavno se istorijska 'istina' u naim naunim institucijama improvizuje od republike do republike. Sporne hipoteze o vremenima o kojima ne posjedujemo dovoljan broj materijalnih dokaza ne ude toliko koliko zabrinjava i boli minimiziranje broja rtava biveg logora smrti Jasenovac koji je samo prije etrdesetak godina prestao biti stratite hiljada i hiljada Srba i ostalih rodoljuba". (Politika, 2. decembar 1988) 4. decembar Prim. dr Duan Mileti, Beograd pod naslovom "Zar od Bojeg pastira" obraa se kardinalu Kuhariu koji je dao izjavu izjavu pariskom
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) "Mondu" da je u Jasenovcu ubijeno SAMO (moj naglasak) 40.000 Srba. "Zar za jednog bojeg pastira i to vrlo visokog ranga, koga je Bog poslao da meu ljudima na zemlji iri mir, slogu i ljubav, ak i 20 puta umanjen broj zverski pobijenih muenika, predstavlja SAMO?! (...) Zamislite se kardinale Kuhariu, makar i sada skoro 50 godina kasnije, kad ve niste ranije, ne nad brojkom pobijenih muenika nego nad vaom reju SAMO ako ste je izgovorili bilo kome i bilo kada. Pa za ime Boga, gospodine kardinale, nisu to cepanice nego su bili ljudi, postali i ostali muenici, od prvog do zadnjeg kome su no, kama ili malj prekratili muke. ta mislite gospodine Kuhariu da je kojim sluajem meu tih SAMO 40.000 muenika bio neko od vaih blinjih i dragih, da li bi i onda bilo SAMO? ...Ja va odgovor i ne oekujem ali ako mislite da mi objasnite ta znai ona stravina reca SAMO (oko broja pobijenih muenika neu sa vama kardinale ni da raspravljam), odgovor poaljite preko 'Politike','Glas Koncila' ne itam". (Politika, 4. decembar 1988) 6. decembar Dr Gavro Marjanovi, Beograd: (...) "Demografska karta june pokrajine SR Srbije poinje da se iz osnova menja tek posle Drugog svetskog rata. U tampi cirkulie podatak prema kome je 1945. godine na Kosmetu ivelo 350.000 Albanaca (53.84% celokupnog stanovnitva ove pokrajine) i 300.000 Srba, Crnogoraca i ostalih naroda i narodnosti (46,16% celokupnog stanovnitva Kosova i Metohije). Sada, pak, Albanci sainjavaju preko 88% celokupnog stanovnitva Kosova i Metohije! Uee Srba, Crnogoraca, Goranaca, Hrvata, Turaka, Roma svedeno je na ispod 12%. Dakle, za 41 godinu u potpunosti je promenjena demografska struktura Kosova i Metohije: nacionalna manjina postala je veina a posledice te promene su ve poznate naoj iroj javnosti. (...) Uporeivanja kretanja albanskog stanovnitva na Kosmetu i u NR Albaniji posle drugog svetskog rata pokazuje: 1. da prirodni prirataj stanovnitva albanskog porekla na Kosovu i Metohiji premauje prirodni prirataj stanovnitva u NR Albaniji; 2. da se u periodu 1960-1988. dakle za 28 godina, broj stanovnika u NR Albaniji jo nije ni udvostruen dok se u poslednje 43 godine broj Albanaca na Kosovu i u Metohiji poveao za celih 495%! (...) ta se to deava u redovima albanskog stanovnitva u naoj zemlji posle Drugog svetskog rata? ...Dakle, albanski nacionalisti i separatisti, tri puta poraeni na bojnom polju od 1912, do 1945. godine, postavili su sebi za cilj da u miru prekroje granice SFRJ, da bez krvi ostvare ono to nisu uspeli
160
161
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) oruanom pobunom, to mnogo pre nije polo za rukom njihovim precima u periodu 1689-1912. godine pod okriljem svojih monih osmanlijskih zatitnika. Centralno mesto u tim planovima zauzima posle Drugog svetskog rata demografska eksplozija u redovima albanskog ivlja na Kosmetu kao poluga za ostvarivanje 'etniki istog Kosova'. Zar e naa zajednica dozvoliti ostvarivanje tih faistoidnih planova i u miru izgubiti ono to je steeno krvlju? Zar ve jednom neemo stati nakraj divljanju albanskih nacionalista i separatista na naem tlu?" (Politika, "Odjeci i reagovanja", 6. decembar 1988) 22. decembar Druga vana tema "Odjeka i reagovanja" bila je sama Srbija i njeni neprijatelji. Napise karakteriu sve mogue teorije zavere. Igor Rems, Bar: 'Sve to je srpsko, meni je mrsko'. Ovo je genetski moto pod kojim se i danas, naalost, grupie neprincipijelna koalicija. Oigledno, antisrpstvo je na 'zapadu' u odreenim krugovima danas u visokoj modi politikog 'det seta'. Dodue, uvek je i bilo prisutno na politikoj sceni, ali od Drugog svetskog rata ne tako otvoreno, agresivno i destruktivno. 'Zapadnim' politiarima i teoretiarima je vie neizdrljiv srpski sindrom osloboditelja, pa se zato i trude svim silama suzbiti i onemoguiti dalji razvoj i prosperitet Srbije. Za takav odnos prema Srbiji, ve znaju i vrapci po krovovima, a oni koji ele ukazati na neprincipijelnost i nepravdu proglaavaju se 'mrtvim duama' (ivko Gruden, 'Vjesnik' od 11. decembra 1988, pod naslovom: 'U potrazi za zdravim snagama'), u kojem tako naziva dolje potpisanog. (Politika, "Odjeci i reagovanja", 22. decembar 1988)
1989.
Dobrica osi: "Odlika svih nacionalnih pokreta je nastajanje nacionalnih voa. U srpskoj istoriji tako se zbiva od Karaora do Slobodana Miloevia. Miloe-via nije stvorila srpskim voom partija, ni socijalistika ideologija: takvim su ga mo-gli uiniti samo nacionalne energije i dravotvorstvo". (Dobrica osi, Promene, 1992) 10-11. januar Masovni miting u Podgorici dovodi do smene dravnog i partijskog rukovodstva. 15. januar M. Popovi, akademik: "Bratstvo i jedinstvo promovisali (su) srbofobi sa krajnje levice, ne samo da bi zatitili srbofobe sa krajnje desnice, amortizujui njihovu zloinaku radnju..." (Knjievne novine, 15. januar 1989) 27. januar Milo Macura, akademik: "Natalitet se mora ograniiti u interesu kosovske ene, lokalne zajednice i itave nae zajednice, u interesu odnosa u Srbiji i Jugoslaviji. Ovo kaem zato to su, naalost, protivrenosti koje postoje izmeu visokog i niskog nataliteta, poele snano da se manifestuju na politikom i etnikom planu, ne samo zbog iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova, ve i zbog velikog demografskog pritiska, stanovnitvo Srba i Crnogoraca poinje da se gasi (...) . Mora se znati da se fertilitet plodnost moe kontrolisati, da to nije neto to je dao Gospod ili Alah, pa samo oni o tome mogu da odluuju, ve da je to bioloka injenica koja se moe regulisati i da za to postoje zdrave medicinske i prihvatljive socijalne mere". (Politika, 27. januar 1989)
162
163
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 4. februar Antonije Isakovi, pisac, akademik: "Srbi su se odricali srpstva u korist Jugoslavije i jugoslovenstva. I to je trajalo godinama. Do skora, jer su izgleda uvideli da je ta njihova nacija, taj narod, da je sapet, da je napravljena ne jedna, nego milion mrea oko nje. Tek sada, oni su poeli shvatati da su se odrekli svog u ime neeg to je fiktivno, poeli su da shvataju gde im je istorijska greka. (...) ta greka usvojena je iznutra, a bila je nametnuta. I to lako nametnuta, jer je srpska dua bila iroka, iroka za sve nae narode. A mi smo pristajali na to nametanje. A to nae pristajanje je bilo ba u ovom: to smo mi u naim oima i srcima imali jednu metafiziku i iracionalizam metafizike. Mi smo prezirali i dravu i naciju. Prezirali smo sve nacionalno: i pesme, i himnu, i zastavu, na jedan nain, sve smo potisnuli. I nau istoriju, i nae bitke, sve smo to suzili, zaboravili, postali smo sueni ljudi, ogoljeni, i zato smo bili rtve manipulacije, koja je, kaem, imala u nama dobru podlogu. To su, eto, bile istorijske greke Srba, srpskih komunista. (...) Na tragizam je upravo u tome to smo, eto, u ovom veku pretrpili i genocid i masakr, kao malo koji narod. Ja razlikujem ta dva pojma, ali upravo kaem i genocid i masakr. Mi smo sistematski unitavani, da bismo i bioloki, fiziki nestali. Ubijana su i deca, i seljaci, i ene, trudnice, radnici, uitelji, svetenici. Mi smo verovatno jedini narod kome je crkveni poglavar bio u logoru. Patrijarh Doi je bio u Dahauu. Ne znam zato: u ime ega su potiskivane te nae rane? U ime kakvog zajednitva, u ime kakvog bratstva... (...) da, u ime kog jugoslavenstva je sve to bilo potisnuto? Zbog ega se nije smeo upotrebljavati pridev srpski, imenica Srbin ? Uvek se govorilo na jezik, na pisac, naa istorija. Tek sada se, i u poslednje vreme, dozvoljava pridev srpski. Iako je to drugim narodima sasvim omoguavano, i Slovencima, i Hrvatima, i Makedoncima, pa i nacionalnim manjinama. (...) Mi smo uvek bili nacionalisti i hegemoni, kad bi postavljali neko svoje pitanje. Upravo zato to smo veinska nacija, stradali smo, uvek. U ime toga, mnogo je, mnogo, uraeno protiv Srba. Od Komiterne do dananjih dana. I nije bila ugnjetaka srpska buroazija, nego je itav srpski narod optuen za to. Zato nije bio ni, zasluio, svoju KP. Nego je tek pred zavretak rata osnovana. A srpski narod je bio glavni nosilac oruanog otpora, pogotovo, u prvim danima rata. I, mislim, to je taj paradoks, taj kompleks. Zato je Komiterna i potpomagala razne nacionalistike i teroristike pokrete u Jugoslaviji od ustaa, do VMRO. Ona je pravila i svoje obavetajne centre u Zagrebu, a ne u Beogradu. U Komiterni su, uostalom, vladali pripadnici pobeenih naroda u Prvom svetskom ratu: Maari, Bugari, Nemci. A zna se
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) gde su Srbi bili, kao pobednici... Srpski je narod, dakle, predstavljan kao reakcionaran narod i ta je floskula ostala do dana dananjeg. A da li su potrebni neki dokazi za tu nau reakcionarnost od onolikih rtava u zadnjem ratu? Ili, recimo, i danas naa zapadna braa, nas oznaavaju kao reakciju, ali ovog puta reakcionare drugog tipa. Mi smo po njima bastion boljevizma. Pa, eto, boljevizam je najvie zla naneo srpskom narodu, a mi smo sad bastion boljevizma. Kako i to da nazovemo? Licemerjem? Malo bi bilo! (...) E pa, tragizam je upravo u tome to srpski narod nije umeo da postavi svoje pitanje. Nego je dopustio da mu drugi modelirajustvari. (...) Moram da kaem da je nesrea mog naroda to nema program. Politika slabost ove situacije je to mi nemamo program. Svi drugi narodi imaju program, a mi, mi ga, eto, nemamo. Zato je osnovna stvar da napravimo taj program. Program naeg odnoenja prema srpskom pitanju, prema Jugoslaviji, prema svetu. Treba nam jedan apsolutno demokratski program. Dobru osnovu ove ideje na osnovu kojih se proletos kod nas narod pokrenuo, u Miloevievim govorima ima veoma bitnih momenata. Moramo iriti istinu o nama. Srbija mora da savlada svoju izolovanost. ini mi se, plaim se, da smo mi narod bez saveznika. To je naa najvea slabost. (...) Srbija mora da se izbori i da se stalno bori za svoju ustavnost. To je pitanje njenog istorijskog opstanka. Inae se pretvaramo u teritoriju bezimenu, u stanovnitvo koje tu ivi. Gubitkom imena gubi se i poreklo, i onda se gubi iz ivog toka istorije. Narod je umro, i ostala je samo zavrna pria o njemu (...) Monolit ima u sebi tenju ka nekritinosti i to moe da bude opasno. Meutim, nagomilalo se pred tim monolitom mnogo istorijskih zadataka, i dok se ti zadaci ne ispune mi moramo da budemo jedinstveni. Recimo, i u Prvom svetskom ratu Srbi su bez obzira na veliki broj predratnih stranaka, pogleda i miljenja formirali monolit. I da nije bilo tog monolita pitanje je ta bi bilo. Eto, Miloevi govori ideje koje su tu i koje narod osea. I samim tim to govori tu narodnu istinu, govori ubojito i odseno, neki tu vide diktatorski znak, ali to ja, za sada, ne vidim. Uostalom, tako govore i Jovi i Trifunovi, i mnogi drugi.." (Duga, 4. februar 1989.) 27. februar U Ljubljani odran skup podrke rudarima Starog trga. Kuan izjavio da se tamo "brani avnojevska Jugoslavija". 3. mart Predsednitvo SFRJ zavodi vanredno stanje na Kosovu. Uveden je policijski as i pohapeno kosovsko rukovodstvo.
164
165
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 28. mart U uslovima vanrednog stanja na Kosovu, u Beogradu sveano proglaeni Amandmani na Ustav SR Srbije, kojima je pokrajinama znatno ograniena autonomija. Oduzeto im je pravo veta na ustavne promene u Srbiji i znatno je suena njihova zakonodavna, upravna i sudska vlast. Istog dana u masovnim albanskim demonstracijama na Kosovu poginula su 22 demonstranta i 2 policajca. Datum proglaenja ovih ustavnih amandmana, 28. mart, proglaen je u Srbiji dravnim praznikom. Maj Skuptina SR Srbije izabrala Slobodana Miloevia za predsednika Predsednitva SR Srbije. 26. maj Duan Kanazir, akademik: "... ovo je prilika da se podsetimo i injenice da je Akademija bila meu prvim naim institucijama koje su stalno ukazivale na dugogodinji neravnopravni poloaj srpskog naroda i na eventualne teke posledice koje takvo stanje moe izazvati". (Politika, 26. maj 1989) Jun Milorad Vueli: "Poev od kritike samih naznaka "novih" ustasvnih reenja s kraja ezdesetih godina i Kritikog razmatranja vladajue ideoloke koncepcije i nacionalnoj politici Dobrice osia, pa preko borbe protiv ustanih amandmana sa samog poetka sedamdesetih godina, srpska kritika inteligencija studenti i profesori Beogradskog univerziteta su se borili i protiv nedemokratske sutine Ustava iz 1974. godine i protiv autoritarno nametnute neravnopravnosti Srbije stvorene ovim ustavnim reenjima".(Duga, juni 1989, vanredno izdanje posveeno Memorandumu) 28. jun Proslava 600 godinjice Kosovske bitke na Gazimestanu. Predsednik Srbije Slobodan Miloevi je helikopterom sleteo na Gazimestan i odrao govor i odmah otiao, to mu je SPC ozbiljno zamerila. U govoru je obeao prosperitet, kome mnogi stoje na putu, te da e biti potrebne i dodatne mere: "i oruana borba ako bude potrebno". U poruci za Vidovdan 1989. godine Glas crkve izlae svoj "Predlog crkvenonacionalnog programa" u kom pie: () Stoji injenica da je tokom poslednje dve godine dolo do otopljavanja u odnosima Srpske crkve i srpske
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) politike i do promena, do kakvih nije dolo za pola veka od rata naovamo. Mi za sada nismo mogli oekivati vie. Ali ne sme se na tome stati. Ne treba se bojati i zazirati od Crkve koja je vekovima bila najstabilniji stub srpskog naroda. Ni sada kao ni pre, Srpska crkva nee partnerstvo sa dravom, niti podelu politike vlasti. To je strano njenom duhovnom naznaenju. I mada se konkretno ne opredeljuje ni za jedan drutvenopolitiki poredak ni partiju, ona ne moe biti potpuno apolitinaZato predlaemo politikom vodstvu Srbije koje nastupa sa programom stvaranja demokratske evropske drave da Crkvi povrati ulogu koju joj je nepravedno i nasilno oduzeta i tako ispuni prazninu koja je nastala njenim zapostavljanjem u drutvu. Jer nema jake drave bez jake Crkve!" (Glas crkve, br. 3, 1989) Jul Dobrica osi, akademik: "Srpski narod je u poslednje etri decenije doiveo pravu razistoriju. Razaran je njegov istorijski, duhovni, ekonomski, politiki identitet i integritet. Ideoloki su ponitavani i krivotvoreni motivi i rezultati oslobodilakih ratova srpskog naroda; oduziman mu je i otet njegov Srednji vek; skraena mu je istorija (). Najkrae reeno: u brionskoj Jugoslaviji, srpski narod je neravnopravan i obespravljen, eksploatisan i tutorisan, podvrgnut ovinistikom teroru, diskriminacijama i asimilacijama, primoran na velike seobe ka etnikoj matici. Srpska republika bila je svedena na beogradski paaluk, stavljena u zavisnost od pritinskog begovata i novosadskog vojvodstva, a politko rukovodstvo tog paaluka, voljno i nevoljno, pristajalo je na vazalstvo brionskom dvoru i antisrpskoj koaliciji". (Knjievne novine, 1-15. jul 1989) 7. jul Dobrica osi: "Kosovo je nereivo pitanje. Autonomija Kosova dae potpuni legitimitet stvaranju druge albanske drave - ali u Jugoslaviji koja moe da se ujedini sa Tiranom kad bude htela. Albanski pokret je pre svega nacionalistiki. Ili emo im dati teritoriju, to znai izgubiti i pola Makrdonije, i to bi dovelo do raspada Srbije, ili emo primeniti silu kao Izrael. To je bolan put koji donosi ogromnu tetu". (Il Tempo, 27. jun 1989; prenela Borba, 7.jul 1989) 15. jul Dobrica osi, akademik: Srpsko jugoslovenstvo, ovako kako se sada politiki iskazuje, u doivljaju drugih jugoslovenskih naroda pretvara se u svoju suprotnost, izaziva antijugoslovenstvo i antisrpstvo". (Knjievne novine, 1-15. jul 1989)
166
167
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 5. avgust Atanasije Jevti, mitropolit: "Tek odnedavno odnosi Crkve i drave u Srbiji su se zaista poboljali, i sve su bolji. Daleko su jo od toga da budu bez problema. Neko je dobro rekao: Jeste Crkva odvojena od drave ali nije drava od Crkve. () Moemo slobodno rei da je kosovska tragedija srpskog naroda probudila savesti, najpre pojedinaca u srpskom rukovodstvu (Miloevi, krebi) da pogledaju kosovskoj istini u oi, o kojoj je SPC ve decenijama, istina vrlo diskretno, ali nepokolebivo, svedoila svojim pismenim protestima upuivanim nadlenim vlastima, poev od organa u Pokrajini Kosmet, do onih u Srbiji i Jugoslaviji, ukljuivi i Josipom Brozom. () Pa kada su nam se creva prosula na Kosovu i Metohiji, i nad tom svenarodnom patnjom podsmevali se i pravili politikantske raune i pazare, moralo je ovom narodu da pukne pred oima, da mu "puknu trpila" kako sam narod kae. Ili kako je rekao Slobodan Miloevi "Ponizili su bili jedan ponosit narod". Hvala Miloeviu to je to meu prvima shvatio. () Kosovo je naa zajednika rana, ali je iv crkveno-narodni organizam i prebolie tu ranu. To nije utopija ni mit nego ivotno iskustvo srpskog naroda steeno vekovima. Dokaz toga je i ovo svenarodno buenje i osveenje. (Duga, 5. avgust 1989.) 11. avgust Radovan Samardi, akademik: "Zlogasni Ustav od 1974. najzad je do kraja obelodanio namere da se Srbija () stavi u poloaj ustavne neravnopravnosti i polukolonijalne ekonomske zavisnosti". (Politika, 11. avgust 1989) 13. avgust Matija Bekovi, pesnik i akademik: "Kljuna reenica koju je Slobodan Miloevi izgovorio i koju nije izgovorio nijedan Srbin u poslednjih pola veka, koja mu je donela slavu koju nije osetio nijedan srpski politiar posle rata je reenica koja e ga svakako nadiveti, a ona glasi: Ne sme niko da vas bije. Svaki Srbin misli da se i na njega odnosi. (...) Kosovo je savest naeg naroda i zato etika mora biti naa politika na Kosovu. U pitanju je ne samo naa zemlja, nego i naa duhovna ast. Otuda i toliko uzbuenje srpskog nacionalnog ponosa kad je re o Kosovu. (Osloboenje, 13. avgust 1989)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 1. septembar Antonije Isakovi, akademik i pisac: "Ne moe da se razume do kraja srpska stvarnost, ako se ne vide i ne osmotre tri nukleusa koja su svaki na svoj nain uestovali i doprinosili preobraaju Srbije, a to su (ne ream ih po vanosti): Francuska 7, Srpska akademija nauka i Srpska pravoslavna crkva. (...) Politiki, istorijski stvar se desila na Osmoj sednici. I graktanje je odmah bilo veliko, govorilo se da su to nedemokratske stvari, da su preradikalne, da je to neto novo. Oseali su da poinje nova Srbija, novo rukovodstvo koje nee dozvoljavati da mu drugi sugeriraju neke modele dok ona kao polumrtva krava, debela, lenja, tupa, koju svi cimaju odeuju joj kad treba da daje mleko i koliko litara, kad treba da se pari; e to je poelo da se prekida. Videlo se da je Srbija ukljetena i da ne moe da krene sve dok postoji stari Ustav, poto smo imali te pokrajine kao tegove. (...) Ostale repoublike ne mogu stvoriti svoje lidere poput Slobodana Miloevia, jer ostale republike nisu imale tako revolucionaran i irok pokret masa. Crna Gora je imala svoj pokret i taj pokret je iznedrio najmlae u zemlji, vrlo darovito rukovodstvo. to se Miloevia tie evo, poi u od toga da se stalno zamera to narod nosi njegove slike. Da pogledamo kako je to uopte krenulo. Pre svega, mitinzi i narodni zborovi nisu bili obini mitinzi i zborovi, to je bila jedina mogua revolucija, ona se tako i desila. Narod nae nain kako da obori ono to ga pritiska. Narod je tukao zborom, reima, bio je tu birokratiju. Na trgu u Novom Sadu unitavala se birokratija u celoj zemlji, ona nije mogla da bude unitena, ali se unitavala. Karakteristika tih mitinga bile su lozinke, ni one nisu bile obine, one su pokazivale pravo stanje stvari i prave elje naroda, one nisu bile ovinistike u njima nije bilo mrnje. Sa lozinkama narod je nosio slike, jasno je da nije mogao da se zadovolji slikama onih koji nisu meu ivima. Znai, nosile su se slike. Traio se identitet. Narod je nosio svoje velikane. Nosili su Vuka, Njegoa, svetog Savu, vovodu Miia. Tako su poeli da nose sliku Slobodana Miloevia. (...) Mislim da je za Miloevia bila prelomna ona prolena no na Kosovu kada je rekao miliciji, ja sam to uo: ne smete da bijete narod. Ja sam tada pomislio: od tog oveka moe neto ispasti. Tu je njegovo zrno i posle toga dolazi Osmi plenum i postepeno, s njegovim govorima, istupima gde je vraao identitet narodu. Narod je video da on govori njegovim jezikom. Vadio je narodu rei iz usta i punio ga time. Njegove slike nisu noene po direktivi, narod je to sam, iz emocije. On je zaista postao lider. Svaki narod mora imati vou. ujte svaka ulica ima lidera, svaka ustanova, to je normalno. Osim toga, taj ovek ima program. Sad e doi i ovi izbori.
168
169
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) Srpskom narodu istorijski odgovara da ova zemlja bude federacija, gde bi svi narodi i narodnosti bili ravnopravni. Jedino tako moe se koncipirati Jugoslavija. Vidim da e tu biti osnovna bitka: hoe li da bude federacija ili konfederacija, ali mi ne moemo da traimo da bude federacija ako, na primer, slovenaki narod i njihovi predstavnici to ne ele, ili pak ako, to ne ele Hrvati ili Makedonci. U tom sluaju i Srbi e pristati na konfederaciju ali mnogo se varaju ako misle da konfederacija moe da postoji u okviru ovih granica. Hou da kaem da ove granice koje sada postoje ovakve kakve su ne predstavljaju realnu situaciju. Priznajem, ne mogu da se setim kad ih je i gde i kojim to referendumom i u kojoj to skuptini, i u kojim to istorijskim raspravama i ko ih je, ustvari, stvorio. Mi smo se pitali kako su one stvorene, znam da su se ljudi udili kako to Baranja ode u Hrvatsku. Baranju je oslobodila srpska vojska u njoj ive Maari, Srbi, Hrvati. Glavni grad joj je Beli Manastir a ne Bijeli Manastir. Ali to su federativne granice, mi smo SFRJ, mi nismo savez drava. Ali u konfederaciji se postaje savez drava, a ove granice su nelegalne. One su sprovedene, pa se o njima govorilo. One nisu posledica javne diskusije i dogovaranja. Ne moe konfederacija da bude na ovim i ovakvim granicama, moraju one da se izmene pa da i nama Srbima odgovara konfederacija. Mi smo kao narod vek i po ratovali za neki mir, za neka ujedinjenja. (...) Jeste, deava se proces (homogenizacije) jer nam je stvarno dolo do grla i da odmah kaem da nije ovu monolitnost stvorila grupa ljudi ili Slobodan Miloevi. Naprotiv, monolitnost je stvorila Miloevia i to je jedna sprega. Dugo se razvijao taj proces delenja, te Srbi u Bosni, te Srbi u Hrvatskoj, te pravoslavci u Hrvatskoj, pa Srbi u Vojvodini, pa Srbi na Kosovu... Postoji srpski narod, to je jedan identitet. Najosnovnije za jedan narod nije samo njegov jezik ili verska pripadnost. Postoji slobodna volja. Ako se po slobodnoj volji oseti to, ti si to. Srbin Vidovdan slavi i na Kosovu, i u Hrvatskoj, i u Sloveniji, i u Srbiji, i u Australiji. To je taj proces homogenizacije. Mi ne moemo da se razvijamo kao zemlja ako svaki narod nema svoje oseajne slobode i pravo da javno iznese svoj identitet. U ovih 40 godina nama su nai mitovi bili gotovo zabranjivani. A to to znai? Ako su hteli da nam unite mit, to znai da su hteli duu da nam unite". (Intervju, 1. septembar, 1989) 15. septembar Matija Bekovi, pesnik i akademik: "Srbi u Hrvatskoj su ostatak zaklanog naroda. Otuda toliko pamenje i briga o opstanku. I njihova i naa osetljivost i ranjivost. Nema vee nepravde od one koja se ini po nacionalnoj osnovi. ovek naciju ne bira i ne moe da utaji, a majinog mleka ne moe da
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) se odrekne. Zato taj greh ne moe da razume ni da se sa takvim stradanjem sloi i pomiri. Ako neko veruje da strada zato to je Srbin nee ga razuveriti hapenjem. () Ne moemo sakriti uverenje da se preko Srba u Hrvatskoj obraunava sa Srbijom i njenim aktuelnim rukovodstvom. Kad se za noenje fotografija osuuje na robiju, koliko bi tek dobio onaj koji je na fotografiji. () Zajedno sa Jevrejima nosili smo trake, ali izgleda najdue traju one koje su nevidljive. Kao da su se zbog Srba pojedinci razoarali i u faizam. (.) Sa crnom kapom u alosnoj ruci obraamo se misleim ljudima Jugoslavije, nadlenim organima Hrvatske i Federacije da odustanu od suenja, da obustave sve progone ljudi koji robuju zbog svoga miljenja, da puste na slobodu Jovana Opaia".(Knjievne novine, 15. septembar 1989.) 20. oktobar Vojislav eelj objanjava svoj razlaz sa Dobricom osiem u otvorenom pismu: "alosno je to prkosno tvrdi da bi, da se ponovo rodi, opet bio partizan. Ponovo bi nam darovao ovo socijalistiko samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, diktaturu proleterijata, vodeu ulogu Saveza komunista kao radnike i drutvene avangarde, asimetrini federalizam, delegatski sistem i nesvrstanu politiku. Hvala ti Dobrice. Bolje, nemoj se ponovo raati. Ako ni danas ne vidi povoljnije alternative emu onda uopte Tvoj sadanji politiki angaman? (...) Kao maltene do jue, neprikosnovenom lideru srpske opozicije nije Ti ni na pamet palo da se zaloi za politiku nacionalnog pomirenja Srba, za zakopavanje naih ratnih sjekira. Ti bi opet bio partizan i borio se protiv etnika. Ti bi opet dijelio srpski narod i izvodio ga na klanicu. E to Srbi nee dozvoliti, Srbima je dosta ideolokoh podjela i meusobnih sukoba. Srbi e jedinstveno i slono izboriti slobodu i demokratiju, graansku demokratiju, da Ti za svaki sluaj naglasim, da me ne bi pogreno shvatio da milsim na socijalistiku. Da bi se sloboda i demokratija definitivno osvojile moramo prethodno i neke pripremne radnje obaviti. Komunistiki reim u Srbiji i Jugoslaviji je prilino liberalizovan i osavremenjen. Ali, mi nemamo adekvatnu opoziciju koja bi mu se mogla efikasno suprotstaviti nudei neto novo, bolje. Vie istaknutih reimskih elnika u mnogome su nadmaili neke tradicionalne opozicionare i po retorikim istupima i konkretnim postupcima. Promjene su bile toliko brze da ih stariji opozicionari nisu mogli paljivo pratiti, a kamoli im se prilagoavati i uporedo radiukalizovati sopstvenu poziciju. Naa opozicija uglavnom je jo ona iz Titovog vremena: ukalupljena
170
171
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) u ideoloke eme, politiki kastrirana, optereena metuzalemima. Reim je prilino uspjeno proventilisao svoje redove, a opozicija jo nije i zbog toga mnogo trpi. U reimskoj tampi i u istupima isto reimskih politiara sve je vie kritikih primjedbi i na raun Josipa Broza, a meu opozicionarima jo nije zabiljeena neka ozbiljnija primjedba , upuena disidentskoj "svetoj porodici". Posebno je srpskoj opoziciji potreban radikalan prevrat; starije sa svim poastima "penzionisati", a opozicionu djelatnost prepustiti u ruke mladim, ideolokim nefrustriranim, beskompromisnim opozicionarima irokih vidika. Samo bi takvi mogli uspjeno da se nose s podmlaenim i kolovanim partijskim garniturama koje su trenutno na vlasti. to Ti i tvoji prijatelji to prije shvatite, utoliko e nam ta obnova biti bezbolnija... (Vojislav eelj, Pismo, objavljeno je kao broura u Njujorku, 1990 u izdanju Srpskog narodnog pokreta slobode, 20. oktobar 1989) 24. decembar Radomir Smiljani: "I slepom i gluvom je jasno da antemarkovievski izlazak iz krize podrazumeva dalje "iskoritavanje svih prigoda" za Sloveniju i Hrvatsku a na tetu sredinje i junih republika SFR Jugoslavije. Depresijacija cena struje, energija, uglja (najvie se proizvodi u Srbiji), zatim eleznikih i PTT usluga (najdue linije kroz Srbiju i jug Jugoslavije), potom crne i obojene metalurgije (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija su zajedno najvei proizvoai iste) itd. jasno pokazuje za koga radi savezna vlada u ijem timu je od est republika i dve pokrajine - preko pola sastava iz samo dve, sverozapadne republike - Hrvatske i Slovenije". (Politika, 24. decembar 1989)
1990.
Objavljena je knjiga "Majn Kampf" Adolfa Hitlera, AIZ Dosije, 1990, prireiva Radomir Smiljani. Knjiga je kroz komentare prireivaa plasirana tako da se aludira, uglavnom, na Kosovo i Hrvatsku kao direktne nastavljae hitlerove politike. Tako, na primer, prireiva kae da e itaoci "Majn Kampfa" moi da saznaju i takvu Hitlerovu ideju da je "teror osnova delatne politike borbe za vlast". Eto, njegov je komentar, otkud duvaju i najnoviji surovi vetrovi terora velikoalbanskih nacista na Kosmetu. (II deo, str.6) "I hrvatski nacisti, kao i njihova sabraa velikoalbanski teroristi sa Kosmeta, i svi njima slini, moraju znati (i svakako to i znaju) da ovog puta nemaju potporu nekog Adolfa Hitlera, ili Musolinija, vremena te gospode su davno prola, a pokuaji njihovog imitiranja, bez prave podrke sa strane, vratie se ovinistima kao bumerang o glavu. Snage su danas veoma izmenjene, a i saznanja su bolna i trajna. Veliki i agresivnbi miting tumanovaca u Zagrebu, tih 200.000 okupljenih ljudi, izazvae nove Petrove gore. Sve dok srpski narod u Hrvatskoj, a zatim i miroljubivi i vredni narodi Istre na primer ne dobiju svoju autonomiju, time i svoj mir". (II deo, str. 8) 6. januar U Novoj Pazovi osnovana stranka Srpska narodna obnova Televizijski prenos boine liturgije iz Saborne crkve doekan je kao istorijski kulturni dogaaj u "tek zapoetoj demokratskoj ventilaciji drutva". (Pravoslavlje, br. 558, 1990) 11. jnauar Vuk Drakovi, Srpska narodna obnova: "Ako Srbi kau da Bosna i Hercegovina u sluaju raspada pripada Srbima, imae ovaj argument da je 1941. na podruju dananje BiH bilo 47 odsto pravoslavnih, a rimokatolika
172
173
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 16,5 odsto. Znai treba meriti loginost ta dva zahteva, ta dva istorijska i prirodna prava. Ja se apsolutno slaem da jedan deo Bosne i Hercegovine u svakoj varijanti i deobi mora da pripada Hrvatskoj, recimo sva zapadna Hercegovina. Ali da 11 odsto Hrvata trai svu Bosnu i Hercegovinu to je suludo, a pogotovo nakon onog etverogodinjeg genocida nad Srbima. Pa drimo se univerzalnih kriterijuma ako smo formirali dve pokrajine u Srbiji, zato jednostavno ne pokuamo spasiti jedinstvo zemlje pokrajinama, pa da to bude klju. Ja vam sad govorim o reenju koje je mom srcu najblie, ali ta e mi kad vidim da ono ne moe da funkcionie: da se u Hrvatskoj formira srpska pokrajina, moda i dve (od Slavonije, pa Kninska krajina, Karlovac itd. a da se u Bosni i Hercegovini naprave nekolike pokrajine, govorim napamet jer u ovom trenutku nisam Cviji, recimo od Bosanske krajine jedna zbog veinskog srpskog naroda, od zapadne Hercegovine i krajeva prema Duvnu druga, zbog veinskog hrvatskog naroda, od istone Hercegovine sa istonom Bosnom jo jedna pokrajina sa veinskim srpskim narodom, dok bi centralna Bosna bila pokrajina gde preovladava muslimanska vera. U Makedoniji da takoe napravimo jednu pokrajinu u zapadnom delu gde preovladavaju Arnauti, pa da pokuamo da pokrajinama reimo i izgladimo ove probleme koji uzrokuju ogromna nacionalna trvenja i sukobe. (...) Ako se neko odrekao svoje prolosti i rtvovao je Jugoslaviji, to su Srbi i taj prigovor se ne moe uputiti srpskom narodu. Za Jugoslaviju se on 1918, odrekao svega i dve svoje drave Srbije i Crne Gore i mogunosti da zaokrui zasebnu srpsku dravu koju mu je Londonski ugovor od 1915. obezbeivao. Papuk Una Kupa ibenik. Nije ni to hteo. Hteo je zajednicu sa Hrvatima i Slovencima bez granica i nije ih bilo. Verovali smo da smo jedan narod sa tri imena. (...) E, da ne bismo navukli to ovje runo, zaista mislim da na svaki pokuaj ubudue, i zato sam i naglasio ubudue, svaki zloin na nacionalnoj osnovi, nasrtanje na Srbina zato to je Srbin, pogotovo posle svega, mora da bude uzvraeno. Inae je perspektiva ovjega runa! Ovo izgovaram teka srca, elio bih da ne bude nikada toga povoda. Ali ako sutra Zdravko Krstanovi ili neko drugi strada u Hrvatskoj zato to je Srbin, zar je odmazda onda nepotrebna? Nakon Jasenovca, nakon svega." (Slobodna Dalmacija, 11. januar 1990) 19. januar Borisav Jovi: "Razgovor sa Veljkom Kadijeviem... Veoma je zabrinut. Vojska ocenjuje da je stanje u zemlji sve gore i gore, da nas sa svih
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) strana okruuju i sateruju u oak. Kljuno pitanje je da li emo se uspeno suprotstaviti slovenakoj politici ili neemo. (...) Sada su odbili ustavne promene koje je predloio SIV, odbijaju i predlog za izradu novog Ustava Jugoslavije, prete da e se iskljuiti iz SKJ. Sve je na istoj liniji: Jugoslavija mora biti onakva kakva njima odgovara, u protivnom slede ucene i blokade svih vrsta. S tim se mora to pre raistiti. Vreme radi za njih, jer im se sve vie pribliavaju Hrvatska, a i BiH i Makedonija. Kljune poteze treba da povuemo dok su jo u nekim stavovima sami, a to su pitanja Ustava pre svega. Svako odlaganje reenja uvodi nas u sve teu situaciju. (...) Stanje u SSSR ocenjujemo kao superkritino. ekamo kada e i kako da nastane prelom. Da li e Gorbaov uspeti da potpuno razori SSSR uz pomo Amerikanaca ili e mu se stati na put.. (...) Sa ovakvim SSSR gubi se meunarodna ravnotea odnosa snaga, u okviru koje je nama bio zagarantovan samostalni razvoj. Sada se ravnotea rui i postajemo potpuno zavisni od volje Zapada, a njihova je volja sruiti sa vlasti neposlune, po svaku cenu." (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 91) 20 - 22 januar U Beogradu odran XIV kongres SKJ Jugoslavije. Sovenaka i hrvatska delegacija napustile Kongres. 24. januar Na Kosovu demonstracije 40.000 studenata koji su zahtevali prekid sudskog procesa Azemu Vlasiju 26. januar Bosisav Jovi: "Odlazak slovenakih delgata sa Kongresa smatram znaajnom fazom u naputanju jugoslovenskih institucija. Ako ponu da naputaju i institucije drave, to bi se moglo praktino pretvoriti u otcepljenje. Zato moramo pojaati vojno prisustvo u Sloveniji u meri u kojoj oni smanjuju svoje prisustvo u federaciji. Druga taka koju moramo pojaati je Kosovo, gde e separatisti dobiti polet, usled otvorene slovenake podrke XIV Kongresu". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 93) 27. januar Borisav Jovi: "Zovem Veljka da mu kaem da proeta tenkovima kroz gradove na Kosovu, da ih malo zaplai. Nema ga kod kue. Pera je zvao Adia. On smatra da to nije potrebno. Potrebno je jo kako. Veljka opet nema.
174
175
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Pokuau sutra. (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 95) 30. januar Borisav Jovi: Hitan prijem trai Milivoje Maksi. Kae da je obaveten da e Slovenci kandidovati Drnoveka za saveznog sekretara za inostrane poslove. Treba svakako da spreimo njegov izbor, makar i dalje ostao Lonar. Drnovek bi upropastio spoljnu politiku Jugoslavije. Moli da o tome razgovaram u Srbiji. (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 97) 31. januar Beogradski studenti pred Skuptinom SFRJ demonstriraju pod parolom "Ne damo Kosovo" Vojislava eelj: (...) Formaciju smo formirali na licu mesta, tamo gde treba da deluje i gde su to od nas traili. Mi nigde nismo doli protiv volje srpskog stanovnitva. Dobrovoljake odrede moramo da imamo po raznim krajevima Srpske krajine, zapadnog Srema i Baranje. Mi smo ih slali iz suene Srbije. U BiH nije bilo potrebe da aljemo etnike iz Srbije. Imamo etniku komandu na Romaniji, jak etniki pokret u severoistonoj Bosni i istonoj Hercegovini. Ja sam vrhovni komandant. (...) Jedan deo Muslimana opet sebi dozvoljava da bude orue u hrvatskim rukama, kao to su uinili u Drugom svetskom ratu. Mi smo im poruili da se ne igraju. Ovoga puta nee biti oprotaja. Mi ih upozoravamo da ostanu po strani srpsko-hrvatskog sukoba. Oigledno Izetbegovi i onaj engi to odbijaju, naalost. Opredelili su se i suoie se sa posledicama. () Ako se desi sluajno da Hrvati ponu da provode genocid nad Srbima, mi emo srediti Zagreb. Ako bude trebalo, rekli smo, napemo Krko. Najjau etniku orgaizaciju imamo u Niu (4000), Loznici, Valjevu, u Bosni imamo mnogo. Na Romaniji i Kninu. () Ne. Nema ko sa Srbima da ratuje. Bie neprilika, pucanja kao u Borovom Selu, ali rata ne. Mi se ozbiljno spremamo za vlast. Mi imamo itav program i to javnost zna. Sad nam iptari idu na ruku time to su odbili da se popiu u ovom popisu stanovnitva. mi smatramo da svi koji nisu popisani treba da se proteraju iz Srbije () Od Jugoslavije nastati tri drave: Velika Srbija, Mala Hrvatska i jo manja Slovenija. O srpskim zapadnim granicama razgovaraemo direktno
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) sa Italijanima. A Makedonija? Ona je uvek bila srpsko podruje.Cela. (Revija 92, 31. januar 1990) Mirko Jovi: "Mi nismo nikakve ni vojne ni paravojne formacije. Mi samo pokuavamo, a delimino smo i uspeli, da izvrsimo pritisak na dravu Srbiju da ispuni svoje obaveze. Dravna i graanska prinuda nad Srbima u Hrvatskoj dovela je do toga da je taj narod poeo masovno ostajati bez posla. Zato smo odmah reagovali i zajedno sa odborom SDS u Novoj Pazovi, organizirali pomo. Poto znamo da Hrvati i Slovenci nee da prihvate ak ni federalnu Jgsolaviju, a kamoli integralnu, mislim da je naa borba za samostalnu Srbiju (normalno u njenim etnikim i prirodnim granicama) sasvim logina. Zbog toga moramo svi saraivati. Muslimani u Sandaku su u slubi interesa Hrvata. Kada Hrvatska bude saterana uza zid, oni treba da priskoe u pomo i da trae svoju autonomiju, kao Srbi u Krajini. To ni u kom pogledu ne moe biti isto. Oni nisu nikakav narod, ve samo verska grupa. Nemamo nikakvo oruje. Ali kad odemo na teren, kao to je bilo Borovo Selo, tamo se pridruujemo organizovanoj odbrani i dobujamo oruje." (Revija 92, 31. jnauar 1990.) 1-2 februar Policijska intervencija protiv albanskih ena i dece zavrila sa 27 poginulih, 54 povreena demonstranta. 6. februar Pripadnici Zdruenog odreda milicije SSUP iz Slovenije naputaju Kosovo. 13. februar Borisav Jovi: "Sedimo u mojoj kancelariji Veljko, Pera Graanin, Sloba, Dragutin Zelenovi i ja. Nezvanian i neobavezan razgovor: Sloba poinje: Bie rata, bogami. Neemo dati, bogami, uzvraam ja. Dosta smo mi ratovali i ginuli u dva svetska rata. Sad emo rat svakako da izbegnemo! Nee biti rata onakvog kako bi oni hteli dodaje Veljko ali e biti onakav kakav mora, a to je da mi ne dozvolimo da nas tuku. Pera jadikuje da iz dana u dan protivnici socijalizma i Jugoslavije zauzimaju sve jae pozicije i sistematski nas potiskuju i nastupaju revanistiki. Sloba ga tei da se ne brine.
176
177
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Veljko kae: Za sve je kriv Gorbaov. Veoma je jeftino prodao ideju socijalizma i komunizma". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 108) 16. februar: Borisav Jovi: "Dobijam pismo iz Frankfurta na Majni od Ljube Mihajlovia. Upozorava me na odstupanje odreenih srpskih preduzea od politike bojkota Slovenije, pa kae: Iz veoma pouzdanih izvora saznajem da je slovenaka privreda pred kolapsom i da im je proizvodnja u katasrofalnoj situaciji. Slovenaki privrednici ocenjuju da, ako senastavi bojkot iz Srbije, njihova privreda e vrlo brzo doi u bezizlaznu situaciju, to znai da ne treba popustiti dok se ne ispune postavljeni uslovi od strane SR Srbije'. (...) Uvee me zove Sloba sav uzbuen. Kosovo je celo u demonstracijama. Trai da hitno uvedemo vojsku u operacije suzbijanja ili oni nemaju drugo ta nego da prikupljaju dobrovoljce". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 108) 20. februar Borisav Jovi: "Ukartko na Predesdnitvu Veljko referie da smo pred graanskim ratom i da ga moramno spreiti. Ako pone graanski rat nastupie raspad Jugoslavije. Prvi govori Drnovek. Pita: ko e biti odgovoran za takav masakr koji moe nastupiti takvom odlukom? (...) Stipe pita da li e vojska pucati? Veljko odgovara: Hoe. Mora. Stipe bi hteo da ne puca. (...) Tako smo odobrili da vojska moe pucati, uz rezervu Janeza Drnoveka." (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 117) 17. februar Dobrica osi: "Ako Slovenci iskau, a ja mislim da e sigurno iskazati elju za otcepljenjem i samostalnom dravom (oni to nee uiniti ove godine, ali oni sigurno teze tome), Srbi treba da pozdrave tu odluku, da je podre, i to danas. Pri tome, Srbi moraju Jugoslaviji, pa i njima, ispostaviti svoje nacionalne interese i raune, koji nisu mali, a koji moraju da se izravnaju. Izlazak iz Jugoslavije mora da se plati". (Duga, 17. febrauar, 1990) 20. februar Predsednitvo SFRJ aktiviralo jedinice JNA na Kosovu
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 21. februar Na Kosovu ponovo uveden policijski as. Skuptina Srbije usvojila Nacrt zakona o politikim organizacijama, ime je uveden viepartijski sistem. Borisav Jovi: "Kao i obino, im uvedemo rigoroznije mere represije na Kosovu, i pre nego to one budu primenjene, separatisti se utiaju. Posle odluke o upotrebi vojske i o energinom delovanju milicije, nastalo je malo zatije. Demonstracije su neto manje. Drnovek je nazvao Veljka Kadijevia i rekao mu da su jue na prepad izdejstvovali odluku o upotrebi vojske, bez stvarnih razloga. Kao brine se za ugled JNA. Veljko mu odgovorio da on treba da brine za ugled drave SFRJm, a armija e svoj ugled sama da brani, kao i da je odluka delovala stiavajue". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 117) 4. mart Na Petrovoj gori odran miting Srba iz Hrvatske na kome se pretilo "ustaama" Franji Tumanu i Ivici Raanu 18. mart Vuk Drakovi, SPO: "Srpski pokret obnove ne osporava pravo ni slovenakog ni hrvatskog naroda da osnuju svoje samostalne drave, otcepe se od Jugoslavije ili proglase konfederalni odnos sa Jugoslavijom. Opominjemo, meutim, da e u oba sluaja odgovor biti isti: ni samostalna ni konfedralna Slovenija i Hrvatska ne mogu zadovoljiti svoj separatizam sve dok ne podmire dugovanja Jugoslaviji i ratnu tetu srpskom narodu, a pogotovo se nee moi otcepiti ili konfederalizovati nijedan pedalj zemlje natopljen srpskom krvljui obeleen srpskim crkvama i grobovima. Od Jugoslavije niko ne moe odvojiti teritorije koje su 1918 godine, na dan njenog stvaranja, bile u sastavu Kraljevine Srbije i teritorije na kojima su Srbi bili u veini pre poinjenog genocida hrvatskih ustaa nad njima. Svako ko je spreman da prihvati ove maksimalno pravine i na istorijskom i prirodnom pravu utemeljene uslove moe, kad god to zaeli, da konfederalizuje Jugoslaviju ili da sasvim istupi iz nje. U tom sluaju Srpski pokret obnove e se boriti da ostatak Jugoslavije bude ureen kao jedinstvena, snana viestranaka i demokratska drava, u kojoj nikada nee vladati zakon vlasti ve vlast zakona". (Veernji list, 18. mart 1990)
178
179
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 21. mart Masovno trovanje albanske dece na Kosovu. Borisav Jovi: (...) "Slobo mi kae da je imao troasovni razgovor sa Dobricomn osiem. Zadovoiljan je. Skreem mu panju da se s Dobricom ne slaem u jednom kritinom pitanju (inae ga visoko cenim), da je Jugoslavija preivela i da se ne vredi boriti za njen opstanak. Sloba kae da to zna, ali da se i on ne slae s tim. Kaem mu da mi u svom programu politike borbe moramo zadrati cilj ouvanja Jugoslavije. Neka drugi postavljaju suprotne ciljeve, pa gde se sretnemo. Pri tome moe i Jugoslavija bez Slovenije. Bie nam lake. Lake emo bez njih sa Hrvatima." (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 125) 22. mart Borisav Jovi: (...) "Prisustvovao sam zasedanju svih vea Skuptine Srbije. Razmatran je, pored ostalog i predlog Predsednitva SFRJ za izradu novog ustava Jugoslavije. Uvodni referat je podneo prof. dr Ratko Markovi (...) zakljuio je da uz sve slabosti Predlog nastoji da sauva federalnu Jugoslaviju, nasuprot tenjama za njeno razbijanje. A onda je opalio izuzetnu estoku reenicu: ako pak federativnu Jugoslaviju ne bude bilo mogue sauvati, Srbiji ne preostaje nita drugo nego da se okrene sebi i da svoja pitanja reava u okvirima sa kojima je ula u stvaranje Jugoslavije! Doiveo je aplauz jedini u toku izlaganja. Zgranuo sam se na takvu formulaciju. Odmah mi je prostrujalo kroz glavu: sa ime smo to mi uli u Jugoslaviju? Uli smo sa Srbijom koja je obuhvatala sadanju Makedoniju, u koju je ve bila ukljuena (pripojena) Crna Gora, u kojoj ak nije bila Vojvodina(!) itd. Pa, ljudi moji, da li to znai da se odriemo srpskih teritorija prikljuenih iz bive Austrougarske, ukljuujui one u Bosni, Hercegovini i Krajinama i da li to znai da smo se odluili da izazovemo buru svae sa Makedoncima, Crnogorcima, moda Bosancima i Hrvatima? To pitanje koje nam visi kao Damoklov ma nije tako jednostavno da se moe izrei bez veoma briljivog odmeravanja formulacije i procene dalekosenih politikih implikacija. (...) Dnevnik na TV Beogradu je izbacio tu polureenicu iz teksta koji je Ratko izgovorio." (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 127) Skuptina Socijalistike Republike Jugoslavije na sednicama Vea udruenog rada, Vea optina i Drutveno-politikog vea donela je Program
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) za ostvarivanje mira, slobode, ravnopravnosti i prosperiteta SAP Kosova u kojem izmeu ostalog, stoji. "(...) Nesporno je da je nacionalistiki pritisak bio osnovni uzrok iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova, mada je bilo iseljavanja i iz ekonomskih i drugih razloga. Oblici tog pritiska bili su razliiti, manje-vie agresivni. To su, izmeu ostalog, ugroavanje line i imovinske sigurnosti, nepruanje zatite osnovnih graanskih prava i sloboda, to jest, nefunkcionisanje pravne drave na Kosovu, prvenstveno kada su u pitanju zatita Srba i Crnogoraca, otvorene pretnje i zahtevi da napuste Kosovo, a pre svega krajnje nehumani, necivilizacijski, genocidni postupci skrnavljenje grobova i spomenika, silovanja, zlostavljanja i zastraivanja dece i slino. (...) Veliki broj Albanaca na Kosovu ne samo da je zaveden idejom o stvaranju velike Albanije i prevaren da je ostvarivanje tog cilja mogue, ve je izmanipulisan i obmanut na razne naine. Pojave karakteristine za donedavno odsustvo pune i istinske demokratije u Jugoslaviji u celini, nedovoljna ekonomska razvijenost Kosova uprkos ogromnoj pomoi jugoslovenskog drutva, a uzrokovana prvenstveno ekonomskom neefikasnou i prevelikim natalitetom albanskog stanovnitva uspostavljanje ustavno pravnog suvereniteta Srbije na celokupnoj svojoj teritoriji, kao i mere jugoslovenske pravne drave preduzete na Kosovu da bi se spreilo zlostavljanje i iseljavanje Srba i Crnogoraca (...) (...) Pri tome, namerno preutkuju injenice da pripadnici albanske narodnosti imaju sva prava i slobode (slubena upotreba albanskog jezika, obrazovanje od osnovnog do univerzitetskog nivoa na albanskom jeziku, razvoj kulture i negovanje istorijskih tradicija) kakve imaju i narodi u Jugoslaviji, a kakve nema ni jedna nacionalna manjina u svetu. (...) Srbija ni po koju cenu nee dozvoliti da se otrgne deo njene teritorije, postojbina srpskog naroda, koju je vekovima branila od osvajaa, da bi se na njoj formirala druga republika drava, odnosno da bi se na njoj odrali ve uspostavljeni elementi dravnosti odvojeni od Srbije. Taj cilj se nee ostavriti makar Srbija morala, iz bilo kojih razloga, sama da brani svoj teritorijalni integritet, Srbija e uiniti sve da se to obezbedi u okviru jedinstvene Jugoslavije. Dalje uporno delovanje stratega albanskog nacionalizma i separatizma na ostvarivanju takvih ciljeva vodi albanski narod u graanski rat koji ne moe dobiti, ve e samo na savetski imati rtve, stradanja, dalje zaostajanje sopstvenog naroda i njegovo ivljenje ispod savremenog civilizacijskog ivota.
180
181
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) albanski nacvionalisti i separatisti bie i onemogueni svim sredstvima a nanee prvenstveno i najvie tete mnogobrojnim pripadnicima svoje albanske narodnosti (...) (...) Drutvo je duno da pripadnike albanske narodnosti zatiti od takvog primitivizma i nasilja albanskog nacionalizma. (...) Srbija ne moe i nee dozvoliti da se ove pogubne posledice eventualnog produavanja mrane politike albanskog nacionalizma i separatizma na kraju ispolje kao ostvarivanje njihovih stratekih ciljeva. (...) Srbija e biti prinuena da sprovodi drugaije dravnopravne i ekonomske mere nego to iskreno eli da ih sprovodi u sklopu svog programa." (Slubeni glasnik Socijalsitike Republike Srbije, br. 15, 30. mart 1990) 23. mart Antonije Isakovi, akademik: "Postojei Ustav, sroen 1974. je nametnut i nedemokratski donet, kad je re o Srbiji. Valjda se vrhunac Kardeljevog miljenja zavrio te 1974. godine". (Politika, 23. mart 1990) 25. mart Jovan Rakovi, akademik: "Meni se ini da je ono to u ovom asu remeti odnose Srba i Hrvata vezano za genocid koji je izvren nad srpskim narodom od strane NDH (...) moemo zakljuiti da ovo skrivanje genocida predstavlja poziv historiji na recidiv odnosno neku vrstu preporuke da se genocid jo jedanput ponovi". (Politika, 25. mart 1990) 26. mart Borisav Jovi: "Sastanak koordinacije u SR Srbiji. Uestvuju svi elni funkcioneri. Na cilj je da izbegnemo krvoprolie, da uspostavimo granicu unutar koje se nee ratovati. Van te granice se ne moe izbei, jer Bosna i Hercegocina nee moi da opstane kao drava, a bitka oko teritorija bez krvi je teko zamisliva". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 131) 28. mart Kosta avoki, lan rukovodstva Demokratske stranke, razgovarao je u Londonu sa dopisnikom "Doje velea" i rekao: "Mi smo spremni da razgovaramo o tome da se Kosovo i Metohija na neiji zahtev mogu izdvojiti iz sastava Srbije i Jugoslavije i o eventualnoj secesiji. Postoji, dakle, Srbin koji bi to ponudio. Jedino je pitanje da li bi takvom politikom mogao i da pridobije birae". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 133)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 3. april Pripadnici Zdruenog odreda milicije iz Hrvatske u sastavu SSUP se povlai sa Kosova 6. april Borisav Jovi: "Veljko Kadijavi ... predlae da Predsednitvo SFRJ zatrai od Ustavnog suda da proglase neustavnim viestranake izbore u Sloveniji i Hrvatskoj. Nije nego!". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 136) 8. april U Sloveniji odrani prvi viestranaki parlamentarni i predsedniki izbori. Milan Kuan izabran za predsednika. 16. april Republiki SUP Srbije preuzima sve poslove javne i dravne bezbednosti na Kosovu. 19. april Predsednitvo SFRJ ukinulo vanredno stanje na Kosovu. 22. april U Hrvatskoj odrani prvi viestranaki izbori. Franjo Tuman izabran za predsednika. 27. april Borisav Jovi je zapisao da je Dobrica osi govorio u amerikom Kongresu i uz ostalo rekao: "Ako se eleo opstanak Jugoslavije i njen demokratski preobraaj, ako se eli da se sprei graanski rat i libanizacija Jugoslavije, ako se elo mir na Balkanu i ne eli njegova dravno-politika dekompozicija opasna po Evropu, emu tee snani internacionalni inioci ideoloke i religijske provenijencije neophodno je da se prevladaju ideoloka predubeenja, prestane sa degradiranjem srpskog naroda optuivanjem Srbije za boljevizam i totalitarizam i napuste tekui informacijski stereotipi o jugoslovenskim prilikama i nesreama". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 143)
182
183
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Maj Sabor SPC na zasedanju donosi odluku i upuuje zahtev nadlenim organima da se omogui vaenje jama pobijenih u toku Drugog svetskog rata i njihovo dostojanstveno sahranjivanje. Tokom cele godine medijski se skoro svakodnevno izvetava o opelima nad rtvama genocida, iskopavanju kostiju i njihovom dostojanstvenom sahranjivanju irom Hrvatske i Bosne i Hercegovine". (Pravoslavlje, br. 567, 1990) 12. maj Antonije Isakovi, pisac i akademik: "Tokom vekova sa Srbima se inilo svata. Pokatoliavani su, islaminizirani, nae dijaspore su sve manje i manje. Mi smo narod koji je na ovom Balkanskom poluostrvu zaista sam stvarao svoj identitet, svoju istoriju, svoju samostalnu dravu, za razliku od drugih koji su u sve, pa i u Jugoslaviju ulazili i uli svakojakim pogodbama i uslovima. Mi imamo iskustvo borbe, a oni imaju iskustvo nagodbe. Takvi se i sada nagaaju, uslovljavaju, ultimativno zahtevaju. Nagaali su se u AustoUgarskoj, nagaaju se i u Jugoslaviji. Stoga sam i spreman da tvrdim da je svako zadravanje u Jugoslaviji, tako doivljenoj i razdeljenoj, pogubno za Srbiju. Mi, zapravo, treba da zastupamo stav da se na miran, trezven, razuman i civilizovan nain rastanemo. Naalost, oni nam i to ukidaju jer su vrlo agresivni. To se najbolje vidi po programu na osnovu koga je trijumfovala Hrvatska demokratska zajednica. Ali, bar, vie nema zabluda i lai. Sada je sve jasno. (...) Ne verujem u federaciju, izmeu ostalog, i zbog poslednjeg istorijskog ponaanja Slovenaca i Hrvata. To su, sa tako izreenim naelima, zapravo narodi konzervativnog shvatanja. Vaspitani su na konzervativnim idejama Evrope, i opredeljeni su nacionalistikim opsesijama. Da bi se taj nacionalizam razvijao oni su morali da nau svog protivnika. I nali su ga, istina lanog. Oni ve dugo vremena vode hajku na Srbe, da bi pod velom lane demokratije zadovoljili svoje nacionalistike tenje. Iz tog razloga nemam vie interesa da ivim u takvoj Jugoslaviji. Stoga i smatram da je konfederacija nemogue ustrojstvo za Srbiju jer je i to lano stanje. Ne moe se vie dopustiti da se posle eksploatisanja Srbije, u svakom pogledu koje je doivljavala u federativnoj Jugoslaviji to isto dogodi u tzv. konfederaciji za koju se danas tako ultimativno zalau predstavnici slovenskog i hrvatskog naroda. Kako emo, pre svega, u tu konfederaciju? Veoma je vano podsetiti se da su postojee granice u Jugoslaviji federativne (poznato je da se hrana, sirovine, energija, rudna bogastva Srbiji plaala ispod svih svetskih cena, a nama su plasirali svu industrijsku robu iznad tih pomenutih svetskih cena).
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Zato je nedopustiv izum vodeih ,demokrata sa severozapada zemlje da te federativne granice promoviu u konfederativne. Treba se, naime, zapitati kako su one odreene i ko ih je odredio." (Politika ekspres, 12. maj, 1990) 15. maj Borisav Jovi, predstavnik Srbije, izabran za predsednika Predsednitva SFRJ. 17. maj Borisav Jovi: "Preduzimamo mere da se u Sloveniji i Hrvatskoj oduzme oruje iz civilnih magacina TO i da se prenese u vojne magacine. Neemo dozvoliti da oruje TO zloupotrebe u eventualnim sukobima ili za nasilno otcepljenje. Praktino smo ih razoruali. Formalno, ovo je uradio naelnik Generaltaba, ali faktiki po naem nalogu. Slovenci i Hrvati su otro reagovali, ali nemaju kud." (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 146) 18. maj Izreiran napad na Miroslava Mlinara, lan SDS u Benkovcu. Posle navodnog napada SDS odluila da zamrzne "odnose" sa Saborom Hrvatske i povue svojih pet zastupnika iz Sabora. 23. maj Prema izvetau Politike "Rakovi je benkovaki sluaj ocenio kao genocidni recidiv". (Politika, 23. maj 1990) 26. maj Antonije Isakovi, akademik: "Mi vie ne elimo da doputamo i da budemo podreeni u Jugoslaviji. Mi smo politiki i ekonomski podreeni. (...) novi komunisti vode najodluniju bitku za Kosovo i Metohiju, novi komunisti vode borbu da se Srbija demokratizuje (...) ponudili su i novi ustav (...) Mozak SANU slui srpskom narodu (...) Akademik ne sme da bude protiv svog naroda. On uvek mora da podnosi sudbinu i muku svog naroda". (Politika, 26. maj 1990) 30. maj Vojislav eelj: (...) "Nije nam dovoljno da srusimo komunizam. Mi hoemo da dovedemo u pitanje i dovodimo u pitanje svakog dana
184
185
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) administrativnu podelu Jugoslavije koju nam je nametnuo Broz da bi podelio srpski narod, stvarajui od njega vestacke nacije: makedonsku, crnogorsku, muslimansku. Mi emo to baciti pod noge. Naa Srbija nije ograniena Drinom. Drina je srpska reka koja protie kroz centar Srbije." (Svet, 30. maj 1990) 4. jun Dejan Medakovi, akademik: "Njima (Slovencima), dakle, nije stalo do Albanaca. Oni samo njima manipuliu kako bi Srbima zabili no u lea". (Politika, 4. jun 1990) 8. jun Borisav Jovi: (...) "Veljko me obavetava o novom rasporedu vojske, o spoljnopolitikim akcijama armijskog vrha i o novim saznanjima o amerikim akcijama prema Jugoslaviji. Kae da su doneli odluku o formiranju posebnih motorizovanih korpusa u regionima Zagreba, Knina, Banjaluke i Hercegovine, koji e biti sposobni, po potrebi, da budu u funkciji kao na Kosovu." (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 152) 11. jun Jovan Rakovi, akademik: "A taj nacionalni identitet (srpskog bia u Hrvatskoj) izgubljen je 50 tih godina antisrpskim puem koji je uinio V. Bakari, uklanjajui sa politike pozornice C. Opaia, D. Brkia i druge asne Srbe koji su se zalagali za srpsko bie. Izmeu srpstva i jugoslovenstva postoji tajna legura koju je teko istopiti. Naalost, takva legura ne postoji za Slovence i Hrvate, Makedonce i Muslimane, pa je Srbija ostala sama, ali Srbi i Srbija moraju ostati". (Politika, 11. jun 1990) 13. jun Zbog neuspelog poetka razgovora vlasti i opozicije u Srbiji u Beogradu je na Trgu Republike odran prvi protestni miting opozicije. 20. jun Predsednitvo SR Hrvatske usvojilo predlog za promenu ustava. Iz naziva izbaena re "socijalistika" i promenjeni dravni simboli. Na pojavu "ahovnice" na dravnoj zastavi u Kninu je aktivirana inicijativa o osnivanju regionalne zajednice est likih i severno dalmatinskih optina.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 26. jun Vasilije Kresti, akademik, o referendumu: "... ova odluka je uz sve drugo, dokaz vie, da se demokratija vratila u Srbiju na velika vrata i da je najvia vlast u zemlji prepustila narodu da sam odluuje o Srbiji i svojoj sudbini..." (Politika, 28. jun 1990) 27. jun Borisav Jovi: "Kaem Veljku da bih ih ja najradije isterao silom iz Jugoslavije, jednostavnim presecanjem granice i proglaavanjem da su se svojim odlukama sami doveli u tu situaciju, ali ne znam ta da radimo sa Srbima u Hrvatskoj. (...) da se pre konanog isterivanja odri referndum na osnovu koga bi se odluilo gde izvriti razgranienje. Veljko se slae. Zabrinuti smo kako da obezbedimo veinu u Predsednitvu SFRJ za takvu odluku, jer e nas Makedonac i iptar bojkotovati, bie protiv. Bosanac je kljuni ovek, njega opet treba obraivati. Dogovorili smo se da razmislimo nedelju dana pa da se naemo." (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 160) 28. jun Vuk Drakovi, SNO: "(...) Tako sam, pod uticajem Njegoa, rekao i ovo: Srbe vie nikada niko nee ni jasenoviti, ni jamati. Mi, ubudue, moramo da na svaki zloin odgovorimo odmazdom. Istina, nad onim koji je zloin poinio". Obraajui se bojovnicima gospodina Tumana, citirao sam i Goldu Meir: Oprostili smo vam to ste nas ubijali, opratamo to hoete opet da nas ubijate, ali vam nikada neemo oprostiti ako prisilite i nas da ubijemo. (...) Mislim da sam prvi javno istupio sa tezom da je Ustav iz 1974. godine unitio Srbiju, da Srbije nema. I tada sam bio razapet na krst. Sada je to smeno. Kada sam u januaru, ove godine, rekao da konfederalne, razbijene Jugoslavije ne moe biti po republikim granicama iz 1943. godine, ovde, u srpskom narodu, na mene se sruila zaista neverovatna histerija mrnje." (TV Novosti, 28. jun 1990) Borisav Jovi: "Sloba je dao dve ideje: prvo, da se odsecanje Hrvatske izvri tako to e liko-banijske i kordunake optine, koje su stvorile zajednicu, ostati sa nae strane, s tim da se tu kasnije narod referendumom izjasni da li hoe da ostane ili izae, i, drugo, da se lanovi Predsednitva SFRJ iz Slovenije i Hrvatske iskljue iz glasaja o odluci, jer oni ne predstavljaju onaj deo Jugoslavije koji tu odluku donosi. Ako Bosanac bude za, onda imamo dvotreinsku veinu.
186
187
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Sloba apeluje da tu odluku donesemo najkasnije za nedelju dana, ako elimo da spasemo dravu. Bez Hrvatske i Slovenije Jugoslavija e imati oko 17 miliona stanovnika, a to jer za evropske prilike dovoljno". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 160) 29. jun Mihajlo Markovi, akademik: "U neprijateljima nikada nismo oskudevali". (Politika, 29. jun 1990) 1-2 jul Odran referendum u Srbiji na kome je odlueno da se prvo donese novi Ustav Srbije, a potom odre viestranaki izbori. Albanski delegati Skuptine Kosova ispred zgrade Skuptine u Pritini doneli Ustavnu deklaraciju kojom su Kosovo proglasili republikom. 5. jul Skuptina SR Srbije donosi odluku o rasputanju Skuptine Kosova, a Predsednitvo SFRJ na sednici od 11. jula podrava mere Srbije na Kosovu. 16. jul Savez kominista Srbije i Socijalistiki savez radnog naroda Srbije se ujedinjuju u Socijalistiku partiju Srbije. Za predsednika starnke izabran Slobodan Miloevi. 25. jul Sabor SR Hrvatske usvaja Amandmane na Ustav Republike Hrvatske. U Srbu odran sabor Srba na kome je usvojena Deklaracija o suverenosti i autonomiji srpskog naroda i osnovano Srpsko nacionalno vijee. Jovan Rakovi to ocenio kao "srpski ustanak bez oruja". 28. jul Ljubomir Tadi, filozof i akademik: "Pojava nacionalnih partija u Srbiji je u sutini pojava srpskog nacionalnog pitanja na istorijskoj pozornici, o zahtevu srpskog naroda da u jugoslovenskoj zajednici ima jednaka prava sa drugima koji u njoj ive, a nikako vea, pogotovo ne privilegije. Izgleda da su nacionalne oligarhije u drugim republikama i pokrajinama smatrale prirodnim da stanje institucionalizovano Ustavom iz 1974, ostane za sva vremena. Kada je na dramatian nain formulisan problem (ne)ravnopravnosti Srbije kao republike, to stanje je dovedeno u pitanje.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Otvoren je proces preustrojstva zemlje na dugoronijim, ravnopravnim ustavnim principima. (...) Ima neto neverovatno u celom tom meusobnom odnosu zapadnih i istonih Jugoslovena jedno nepoverenje. S jedne strane su u pitanju verski razlozi, s druge, neka vrsta zavisti. Srbi su sopstvenim snagama stvorili svoju dravu, dok druga strana nikada nije stvorila vlastitu dravu, bez obzira sto su imali neku kvazidravu u okviru nagodbi sa Maarima, sa Austrijancima. Potreba Hrvata i Slovenaca da stvore vlastitu dravu uvek je bivala jaa od ideje jugoslovenstva i uvek se postavljala kao glavno pitanje. Izboriti se preko konfederacije za dravnost i time stvoriti uslove za otcepljenje". (Intervju, 28. jul1990) 29. jul Ante Markovi, predsednik SIV, na mitingu na Kozari pred oko 100.000 objavljuje osnivanje stranke Saveza reformskih snaga Jugoslavije. 2. avgust Borisav Jovi: "Napisao sam seriju od tri lanka Istina o Anti Markoviu i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u Politici. Objavie se 5, 6, i 7. u nastavcima pod neijim pseudonimom. Moramo ga razobliiti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i ta je on. Mnogi u njemu vide nekog spasioca, ali on je obian prevarant i neprijatelj srpskog naroda. (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 173) 3. avgust Dobrica osi: "Jugoslavija mora biti stvarana samo demokratskim nainom i demokratskim sredstvima. Pre svega, njen dravni oblik u samoj najavi treba da bude jasno definisan, a slobodnom politikom voljom svih jugoslovenskih graana potvren. Od ruevina brionske Jugoslavije, ne moe se tekuom reformom, trinom ekonomijom partijskim pluralizmom stvoriti nova Jugoslavija. (.) to se srpskog naroda tie, kako ja razumem njegovo istorijsko bivstvovanjei ivotni interes, on vie ne moe, ako su ga patnje i porazi opametili i uzdigli do istorijskog punoletstva, dakle, taj srpski narod vie ni u kom sluaju ne moe i ne sme biti za Jugoslaviju koju ne ele Hrvati i Slovenci. (.) Za prvu Jugoslaviju srpski narod je kanjen ustakim, albanskim i nacistikim genocidom, a u anti-faistikom i graanskom ratu i sam je uzvraao osvetama koje ne treba da zaboravlja; za drugu avnojsku
188
189
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jugoslaviju-kanjen je eksploatacijom staljinistikim nasiljima, sporim razvojem, nacionalnim ponienjima; za pristajanje na brionsku Jugoslaviju, kanjen je razistorijom, dezintegracijom i politikim i ekonomskim potinjavanjem antisrpskoj koaliciji, albanskim genocidnim terorom i proterivanjem sa Metohije i Kosova." (NIN, 3. avgust 1990) 4. avgust Antonije Isakovi, akademik, ocenio govor Ante Markovia na Kozari kao demagoki, kao pokuaj "da napravi smutnju u Srbiji". (Politika, 4. avgust 1990) Milorad Ekmei, akademik: "Kasno je poeo da spasava Jugoslaviju". Dobrica osi, akademik: "moe se napisati i politika studija i politika satira (). Mi smo zemlja raskola i mrnji nacionalnih, verskih, socijalnih. Mi jo ne pucamo i ne ubijamo zato to smo ubeeni da smrt nije najvee zlo koje moemo jedni drugima da inimo. Teko je shvatiti zato predsednik Markovi ignorie politiku realnost Jugoslavije, a jo je tee poverovati da se ona na stranakim izborima moe prevazii". Ljubomir Tadi, akademik: "Postupak Markovia spada u seriju jugoslovenskih paradoksa". (Politika, 4. avgust 1990) 10. avgust Borisav Jovi: "Procenjujemo da se rasplet jugoslovenske krize mora izvriti dok sam ja na elu Predesdnitva SFRJ. Posle toga bili bismo potpuno nemoni. Zato moramo vui poteze koji idu ka tome". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 176) 13. avgust Borisav Jovi, predsednik Predsednitva SFRJ, primio je delegaciju iz Knina koja ga je informisala o "ugroenosti Srba u Hrvatskoj". 16. avgusta Srpsko nacionalno vijee je donelo odluku o raspisivanju referenduma o autonomiji Srba u Hrvatskoj, na koju su hrvatske vlasti reagovale najavom da e referendum spreiti "svim sredstvima pravne drave". 17. avgust Balvan revolucija u Kninu, odgovor na noni napad specijalnih snaga hrvatske policije na stanicu milicije u Benkovcu.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 19. avgust Osnivaka skuptina SPO - Avtovac kod Gackog - Vuk Drakovi: "(...) Avgust je, a sve podsjea na zlo prolee 1941, kada se i kusto i repato bilo diglo na srpstvo. Evo dvije noi sam u Gacku. Sluam kako pored moje kue prolaze pijani Muslimani i skandiraju ivio Tuman i pjevaju Vesel te se brao Muslimani, Srbi su se na partije dali. (...) koji nisu u stanju da izvuku nauk iz tamne prolosti jer rizikuju da se ona ponovi. ta su dobili mislimani Herceg Bosne 1941 to su prihvatili ustaki no, no Vatikana u svoje ruke, a stradali su i oni.U mom razredu u gimnaziji u Gacku ila su i muslimanska siroad zajedno samno. Za koju su to ideju pali? Za ideju Hrvatske! Do Drine, a ne znaju da je plan Ante Pavelia bio Tamo u pomou muslimana poklati pravoslavlje, a onda poklati ili porimokatoliiti muslimane..(...) i mi kad kaemo muslimani moramo praviti razliku izmeu estitih muslimana koji su 1941. godine koji nisu uzeli tuinski hrvatski no i krenuli na brau svog semena, svoje krvi i svog jezika. (...) Mi iz SPO poruujemo muslimanima iz Herceg Bosne, Sandaka da emo i da smo spremni na bratski susret i dobrosusedske odnose, ali svaka ruka koja pod bilo kojim izgovorom ili na bilo koji nain podigne barjake propale turske carevine ostae i bez ruke i bez barjaka! Na Kumanovu 1912. vojvoda Putnik je presudio turskom, a Azija i Turska su zauvjek isterane iz Evrope i sa srpske zemlje. Onaj ko misli da to nije tano, mnogo rizikuje jer smo spremni da taj balkanski rat i dovrimo. (Aplauz) Za Tursku, za Aziju ovdje vie nikada nee biti mjesta. Oni koji to ele pre pre nego to doe do zla srean im put u tursko (tako jeee). Takoe im poruujemo da emo svako njihovo paktiranje, stvaranje koalicija ili ma kakvih saveza sa ustakom Hrvatskom i ustakim partijama u BiH kako bi na papiru dobili prevlast nad Herceg Bosnom smatrati nelegalnim i objavom rata celom srpstvu. (tako jeee). (...) Nema vie ni bivih partizana ni bivih etnika. Oni moraju da uzmu svee, da odu u nae crkve, da kleknu pred nae jame, eno im crkve Koritske jame, neka im bivi etnici i bivi partizani zapale svijee i da na koljenima jedni drugima oproste i daju zavjet da nikad vie Srbin nee dii ruku na Srbina!(Tako jeee). Da shvate da stranke ne postoje da bismo se dijelili i mrzili meusobno nego da bismo se jakali i takmiili ko e bolji program ponuditi za sreu srpskog naroda. (Aplauz uz "ivio Vuk Drakovi"- ivioooo) Stranke postoje zbog toga, a kad otadbina, kad srpstvo zove upomo, kad zatrubi bilo na Kosovu, bilo u Tetovu, u ipovu, Kninu, Glini, uvijek i bilo gdje na srpskim zemljama prestaju stranake borbe, prestaje stranako suparnitvo i svi smo tada obavezni da savijemo stranake i i da razvijemo samo jednu Svetosavsku. Svetosavsku nau zastavu!" (Iz arhive D. B.)
190
191
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 20. avgust Zbog dogaaja u Kninu SIV traio od hrvatskih vlasti da ne spreavaju plebiscit Srba, a od stanovnika Kninske krajine da uklone barikade. 21. avgust Matija Bekovi, akademik: "Srbi u Hrvatskoj, na primer, bili bi sreni da imaju ona prava zbog kojih se iptari na Kosovu oseaju ogoreni i obespravljeni. Narodi koji nisu imali svoju dravu u Jugoslaviji su je dobili, a Srbi su je izgubili". (Politika, 21. avgust 1990) 24. avgust Na vanrednoj sednici hrvatskog Sabora zbog nemira u Kninskoj krajini usvojena je Rezolucija o zatiti ustavnog poretka i o nacionalnim pravima u Hrvatskoj. Umesto Stipe uvara za lana Predsednitva SFRJ iz Hrvatske izabran Stjepan Mesi. 25. avgust Vuk Drakovi, SPO: "Srpske zemlje () Zapadne granice Srbije. Evo, upravo su jue i do 2. septembra e biti omeene referendumom. Ovo sve kuda ide referendum u Hrvatskoj, to su zapadne granice zapadne Srbije. I nije ih crtao Jovan Rakovi. I nije ih crtao jue srpski narod. Nego ih je pre svega tuda postavio Ante Paveli, od 1941. do 1945. Kuda je god sa hrvatskog noa kapala srpska krv, tu su granice Srbije. Na je stav jasan. Istone granice Srbije su svetinje, koji nikada ne mogu niti smeju postati jame. A zapadne granice Srbije su jame, koje moraju postati svetinje". (Veernje novosti, 25. avgust 1990) Milo Macura, akademik: "Nije li to sve to se deava danas u Hrvatskoj plod jednog dugoronog plana za ukidanje prava Srba u Hrvatskoj. Ta genocidna praksa koja traje ve 45 godina dovela je do pobune koja je jedini nain da Srbi ne doive ono to su doiveli 1941". (Politika, 25. avgust 1991) 31. avgust Jovan Rakovi, akademik o Slobodanu Miloeviu: ... nedvojbeno (ste) bili i ostali prva linost moderne historije srpskog naroda. Naa SDS smatra Vas svojim duhovnim, moralnim i sasvim sigurno, biolokim zatitnikom (...) . Na kraju Vas uvjeravam da spadam u ljude, a njih nije ba malo, koji smatraju da je Vaa linost paradigma svega onog to je srpsko.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) asno je stupati s Vama u istom stroju i boriti se za uspostavljanje celokupnog srpskog nacionalnog bia. Vi pripadate isto toliko umadiji, koliko i celoupnoj Krajini, hercegovakim Srbima koliko i likim, banjskim, kordunskim ili dalmatinskim, te svim ostalim Srbima, ma gde oni iveli".(Politika, 31. avgust 1990) 3. septembar Generalni trajk Albanaca na Kosovu. 4. septembar Mihajlo Markovi, akademik: "Srbi u Hrvatskoj bili bi sreni da imaju prava Albanaca na Kosovu. Radovali bi se tim pravima i Maari u Rumuniji i Baski u paniji. Tamo se pokuava da se na jugoslovenskim, srpskim teritorijama stvori jo jedna drava Albanaca. Naalost, ovakve tenje podravaju se od Vatikana, Habzburgovaca, muslimanskih organizacija, a u poslednje vreme i od SAD". (Politika, 4. septembar 1990) Borisav Jovi: "Veljko Kadijevi saoptava najnoviju procenu vojno politike situacije."... (...) Mora se biti spreman na upotrebu vojske u Sloveniji ve u septembru, u Hrvatskoj moda u oktobru, a na Kosovu u svako vreme. Na zbivanja povodom ovih dogaaja ne treba vie kao do sada delovati preventivno, nego ih ostaviti da izbiju neredi, pa ih iskoristiti za skidanje onih koji su doveli do takvog stanja". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 190) 6. septembar Antonije Isakovi, akademik, povezujui osnivanje stranke Ante Markovia sa trajkom na Kosovu i amerikim kongresmenima po Srbiji, kae, "i ala i vrana zinule su na Srbiju". (Politika, 6. septembar 1990) 7. septembar U Kaaniku na tajnom sastanku delegati rasputene Skuptine Kosova albanske narodnosti doneli Ustav Republike Kosovo. 11. septembar Sukob izmeu Srba i Muslimana u Foi Borisav Jovi: Razgovor sa Dobricom osi: (...) On se ne eli baviti pitanjem borbe za vlast u Srbiji, nego borbe za dravu Srba, koja bi trebalo, u raspodeli teritorije sa Hrvatskom da obuhvati toliko Hrvata u Srbiji, koliko bi
192
193
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Srba ostalo u Hrvatskoj. U tom smilsu ostvaruje blisku saradnju sa srpskim strankama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Lino je uticao na Jovana Rakovia da osnuje Srpsku demokratsku stranku. Bio bi zadovoljan ako bi dolo do ujedinjenja ove stranke i Miloevieve Socijalistike partije. Rukovodstvo Srpske partije u BiH na elu sa Kardiem je vrlo inteligentno i vrlo pouzdano. U Crnoj Gori se oslanja na Narodnu stranku Kilibarde, ali rauna i na komuniste. Svi ga konsultuju za aktivnosti. Sada se radi etnika karta srpskog prostora, naroito u BiH i Hrvatskoj, da se jasno prikae teritorija gde su Srbi u veini: od ibenika, preko Like, Bosanske krajine, pored Save do Bijeljine svuda su Srbi u veini. U centru Bosne Muslimani, Srbi presecaju Sandak pored Drine, pa se Muslimani ne mogu ujediniti. To je budi prostor Srbije. (...) to se tie politike Srbije danas, osi misli da je ona vrlo loa i pogrena. Kosovo se ne moe sauvati. Istorijska je injenica da se Srbi pokreu ka severu, da naputaju jug. Ne mogu oni naputati jug i zadravati teritoriju. Uzeli smo Vojvodinu. Na Kosovu je realno da se razgraniimo zadravajui ugalj i neke svetinje (Graanicu, Gazimestan). Takav plan treba uraditi u tajnosti i u pogodnom trenutku ga aktivirati. Inae, kratkog je daha ovo to se sada radi. (...) Bitno je stvoriti imid da je u Srbiji nastala promena vlasti, da nisu ostali samo komunisti, makar presvueni. Tako bi Srbija bila primljena u Evropu i svet, tako bi njena nova vlast bila prihvaena". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 194) 23. septembar Antonije Isakovi, akademik: "Mi emo izai kao pobednici, jer za ovih 40 godina srpski narod je bio u podreenoim poloaju, posebno posle donoenja Ustava 1974, kada se Srbija rasturila". (Politika, 23. septembar 1990) 25. septembar Milorad Ekmei, akademik: "U Hrvatskoj i Sloveniji pobedio je klerikalizam, a ne demokratija. Sve to danas vidimo kod Tumana preobraena je formula Stepinevih ideja (...) Proces koji vodi konfederalizaciji nije proces koji vodi otcepljenju pojedinih republika, ve je simbolian izraz tenji za etniko razdvajanie Srba i Hrvata i za izdvajanje Slovenije iz nae zajednice. Bauk verskog rata (...) Ni jedna naa republika nema etnike granice. Posebno ih nema Bosna i Hercegovina. U svakoj, sem u Sloveniji, postoje brojne nacionalne manjine. Kada su 1917. godine Nikola Paia upitali zato je protiv federativne
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jugoslavije, on je rekao da bi se federacija mogla stvoriti na principu etnikih granica meu plemenima (danas nacije). Granica izmeu Srba i Hrvata nije, meutim, ni prirodna, ni geografska, niti logika. Ona krivuda, ne ujedinjuje velike kompaktne oblasti.Mogla bi se samo vetaki napraviti. To bi, umovao je tada Nikola Pai, izazvalo potrebu za unutranjim kredentizmom. Slovenci jedne oblasti preseljavali bi se u drugu oblast, jer se ne bi slagali sa vladom. (...) Da bi se izbegla takva razgranienja, koja bi sigurno rodila unutranji iredentizam i primenu principa emigracije i imigracije, Nikola Pai je mislio da bi bilo bolje stvoriti jednu demokratsku dravu u kojoj bi etnike razlike bile izraene u unutranjim autonomijama stvaranjem nacionalnih partija i institucija, ali se teritorija ne bi upravno podelila. (...) Ideja konfederalizma nikada kroz istoriju nije postojala u naim nacionalnim pokretima, ve ima crkvenu pozadinu. Program konfederalizacije Jugoslavije postoji, meutim, u odreenim predlozima Vatikana i politikih grupa koje odreuju katoliku ideologiju, i to od 1917. godine. (...) Ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji, po mom miljenju danas nije pobedila demokratija, ve ideologija klasinog katolikog kleriklarizma sa celim programskim arsenalom koji je taj kleriklaruzam u prolosti stvorio. (...) Ako bi dolo do razgranienja to nikako ne bi bilo u Bosni i Hercegovini. Svaka podela izmeu Srba i Hrvata bila bi podela od Maarske do Jadranskog mora uz istovremeno iseljavanje golemih masa naroda. To e biti i podela crkava. Po svojoj sutini ideja konfederalizacije nije demokratska. Ako se uzme u obzir da bi dala samo nestabilna reenja vie je nego sigurno da bi meu razliitim instrumentima koji bi se upotrebljavali da bi se dolo do stabilne situacije, morao biti primenjen i graanski rat. Nad tom idejom lebdi bauk novog graanskog rata na Balkanu. (...) Sadanja rukovodstva Slovenije i Hrvatske moraju da shvate da njihovi zahtevi imaju granice. Insistiranje na konanom reenju i konfederaciji vode graanskom ratu i politikoj, verskoj i kulturnoj podeli cele Jugoslavije. (...) Slovenija bi jedino mogla da se otcepi i ini se da bi obian ovek u Bosni i Hercegovini to sa olakanjem primio. Ali, u Hrvatskoj to nije moguno napraviti. Tamo srpska opozicija ini jednu petinu stanovnitva. (...) Ne moe se jedna petina stanovnitva koja je spremna i orujem da brani svoje domove tek tako ignorisati.Tu nikakva reenja bez oruja nisu mogua, ako se i dalje insistira na nekakvim konanim reenjima koja su protiv interesa Srba u Hrvatskoj. Takva politika na kraju e dovesti do zamuene situacije, a onda moe doi i do oruanog sukoba izmeu dva naroda. (...) Zato je pitanje konfederacije pitanje hoemo li biti civilizovani narod, a to znai hoemo li prihvatiti princip da ljudi razliitih veroispovesti
194
195
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) mogu iveti zajedno, a podrazumeva i mirenje sa time da su sadanje granice neminovnost koju ne bi trebalo menjati. (...) Jo 1917. godine, iz Vatikana je potekla ideja o konfederalizaciji pokrajina umesto ujedinjenja u Jugoslaviju. Ta ideja je onda bila naputena, jer se pokazalo da nema nikakvu podrku u nacionalnim pokretima u okviru habzburke monarhije osim kod naih Slovenaca i delimino Hrvata. (...) I u toku Drugog svetskog rata javlja se ova ideja, opet iz Vatikana. Predlae se konfederacija izmeu Srbije i Hrvatske. Po toj ideji bi trebalo stvoriti konfederalnu Jugoslaviju uz deobu teritorija i prema principu preseljavanja naroda. Ue reke Bosne predvieno je kao granica Srba i Hrvata. Zahtev za konfederalizaciju Jugoslavije je zahtev da se izoluje Bosna i Hercegovina kao konfederalna jedinica koja bi onda sa zapadnim republikama mogla lepo da se ujedinjuje u neke jugoistone evropske komplekse. Sadanji zahtevi iz Hrvatske i Slovenije su samo poetak nekih finalnih reenja. Takva konfederacija bi sa druge strane izbrisala 200 godina borbe za ujedinjenje srpskog naroda, a potpuno bi unitila ideju jedinstva". (Politika ekspres, 25. septembar 1990.) Antonije Isakovi, akademik: "... tako je bilo do pre dve godine kada je na elo srpskih komunista doao Slobodan Miloevi kojije beskompromisnom borbom uspeo da Srbiji vrati dravnost". (Politika, 23. septembar 1990) 28. septembar Skuptina SR Srbije donosi novi Ustav Republike Srbije. Uvodi se naelo podele vlasti i viepartijski sistem. Pokrajine postaju oblik teritorijalne autonomije, dok istovremeno po vaeem saveznom ustavu ostaju konstitutivni elementi federacije, izjednaene u odluivanju sa republikama. Protivno tada vaeem saveznom ustavu, Ustav RS preimenuje pokrajinu Kosovo u Pokrajinu Kosovo i Meohija. Ustav sadri odredbu po kojoj se Srbija moe suprotstaviti aktima organa federacije ukoliko se tim aktima "ugroavaju njeni interesi". Ovom "odbrambenom klauzulom" Srbija je sebe faktiki izdvojila iz federacije. 2. oktobar Vuk Drakovi: "Ja elim u ime Srpskog pokreta obnove, i verujem u ime srpskog naroda da im poruim i kaem nekoliko rei. U Novom Pazaru, na osnivakoj skuptini SDA, zatim u Sjenici, odjekivali su pomamni, uz zurle i talambase, povici: Turskoj! Turskoj! Turskoj! Na takve elje ljudi imaju
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) pravo. Ali, moraju da znaju da su Turska i Azija za sva vremena proterani iz Srbije i Evrope, maevima vojvode Putnika i njegovih ratnika na Kumanovu, u Prvom balkanskom ratu, jo 1912, godine. Onaj ko eli Turskoj i koji po Nemanjinoj zemlji priziva tursko, i ko ne zna da je tursko sahranjeno u Srbiji jo 1912. godine poruujem: im SPO pobedi na izborima, svi oni e, bogme, u tursko. Ako ne veruju da je Prvi balkanski rat, kad je poraena turska imperija, zavren srpskom pobedom i to definitivno, oni preuzimaju strahovitu odgovornost na sebe da srpski narod dovri taj rat. Mi velimo, nema potrebe, a ako ele imae priliku da podnesu rizik takvog svog stava. (Novosti plus, 2.oktobar 1990). 3. oktobar U Kninskoj krajini blokiran drumski i elezniki sdaobraaj Borisav Jovi: "Veljko mi kae, onako usput, da treba maknuti samo sto ljudi i sve e biti u redu. Vojska za sluaj potrebe, sprema takve planove. Kae da e ih meni pokazati. (..) Generali jo imaju opsesiju o jedinstvu Jugoslavije, ovakva kakva je, bez sloge i bez budunosti. Ova nas nesloga ubi i unazadi. A i kolebljivost armijskog rukovodstva i stalna dezorijentacija. as jedno, as drugo i na kraju sve bude kasno". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 201) 6. oktobar Dragoslav Mihajlovi, akademik: "Tito je stalno strahovao od Srba i uvek je vrlo malo uhapenih Srba. (Politika, 6. oktobar 1990) Vasilije Kresti, akademik: "Iza ove i ovakve hrvatske politike stoji Vatikan ili, bolje rei, katolika crkva. To uopte ne treba da nagaamo. Dovoljno je samo da pratimo Glas Koncila". (Politika, 6. oktobar. 1990) Vuk Drakovi, pisac: "Najmaksimalnije to moe biti Hrvatska je iskoristila novonastale okolnosti 1918. posle poraza i raspada Austo-Ugarske. Priklonivi se Jugoslaviji i uavi u istu dravu sa Srbijom, ratnom pobednicom, Hrvatska je izbegla tretman poraenoga u ratu. A bila je poraena! Jugoslavija je 1918. bila najprea upravo Hrvatima: ona je bila most preko kojega e oni da preu iz poraenog tabora u tabor pobednika, most preko kojeg e oni iz tabora onih koji su bili duni da Srbiji plate ratnu odtetu, i imovinsku i onu za zloine poinjene u Prvom svetskom ratu nad srpskim narodom, prei u bratski zagrljaj sa Srbima. Pri emu e sve biti zaboravljeno i sve biti oproteno.
196
197
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) injenice upravo tvrdoglavo pokazuju da su Hrvati samo uiarili od Jugoslavije, a da je od Jugoslavije i od prve i od druge, jedinu tetu pretrpeo srpski narod. I Srbi su danas jako nezadovoljni ovom Jugoslavijom, ali nee uzvratiti Jasenovcem ili Jadovnom". (Novosti plus, 6. oktobar 1990) 8. oktobar Vuk Drakovi, pisac: "Hrvati izbegavaju odgovornost za genocid nad Srbima, izbegavaju tretman apsolutno poraene drave u Drugom svetskom ratu i dobijaju Dalmaciju sa gotovo celokupnom jadranskom obalom i ostrvima, te srpsku Baranju. Nemojte mi rei da svi Hrvati nisu bili ustae, jer ja u vam odmah odgovoriti da je to tano, ali je tano i to da su sve ustae bili Hrvati! I nemojte mi rei da je za vreme rata meu Hrvatima bilo jako rasprostranjeno aniustako i antifaistiko raspoloenje. Opet u vam dati za pravo i uzvratiti da je to isto raspoloenje, antinacistiko i antifaistiko, postojalo, nita manje i u Nemakoj, pa je ipak posleratna Nemaka morala da podnese neto drugaiju sudbinu od Hrvatske. Ko je kanjen 1945. godine! Opet su kanjeni srpski narod i Srbija: upravo oni koji su pobedili u tom ratu. Jer je, ne zaboravite sve do 1944. godine 90 odsto ljudstva u partizanima bilo srpske nacionalnosti, i to se ne moe osporiti. (Novosti plus, 8.oktobar 1990) 10. oktobar Duan Kanazir, predsednik Akademije: "Akademija je posebno zabrinuta zbog ustakih metoda i napada na srpski narod u Hrvatskoj. Tim pre to dananji Ustav SFRJ garantuje Srbima u Hrvatskoj miran i ravnopravan ivot i kulturnu autonomiju. Akademija je sklona da poveruje da je stradanjima i seobama srpskog naroda doao kraj..." (Politika, 10. oktobar 1990) Dejan Medakovi, akademik: "Narod Srbije najbolje zna kvalitet svog rukovodstva". (Politika, 10. oktobar 1990) 13. oktobar Matija Bekovi, pesnik i akademik: "Jasenovac nije samo sabirni logor, nego i zbirno ime svih jama od Velebita do pola Zemunskog mosta. Opatuljeni duh je uveo svoju crnu matematiku meu nevine rtve, ne shvatajui da smanjujui njihov broj uveava svoj greh, manjak savesti proglaava vikom pameti. Teko onom ko lae nad jamama, dodaje im ili oduzima. (...) Bertlot Breht je jo u jeku rata napisao: Nemaka, ruglo meu narodima! Nae domae faistike tvorevine nisu bile sposobne za takvu re.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Zato se u dane kad se Nemaka ujedinjuje, naa zemlja raspala. I to na mestima njene najvee sramote. (Politika, 13. oktobar 1990) 23. oktobar Skuptina Srbije donosi Uredbu o uvoenju poreza i taksi na robu iz Slovenije i Hrvatske. 1. novembar Brana Crnevi, pesnik, na tribini SDS u Bjeljini: "Srbija se zaista nalazi, od Lazarevog doba do danas, u najveim tekoama. Mi nemamo razloga da krijemo da nai neprijatelji imaju strateke ciljeve i da su oni dugoroni i nasleeni. Trenutni centar srpstva je u Hrvatskoj i Bosni, a Srbija je rezervna otadbina nekog ko treba da nam otvoreno kae da su se vremena promenila. Srpska drava, ovakva kakva jeste i onakva kakva bude posle izbora, nee prihvatiti Jugoslaviju koja e biti otvorena trgovina srpskim glavama. To znai praktino, da nema i da nee biti Srbije koja e protrgovati na jugoslovenskoj sceni glavama Srba i Hrvata iz Bosne. (Politika. 1. novembar 1990) Dobrica osi, akademik: "Sa ruskim, jevrejskim i jermenskim, srpski narod je danas u najteem poloaju". (Knjievne novine, 11. novembar 1990) 11. novembar Radovan Karadi: "Ako izbori ne budu legalni i ako nai posmatrai budu onemogueni u praenju ne samo izbora nego i rezultata brojanja, Srpsko nacionalno vijee BiH nee priznati izbore i preduzee druge korake za zatitu srpskog naroda... Sve to smo do sada predviali ostvarilo se: Srpska demokratska stranka je postala stranka svih Srba, prevaziene su tragine srpske podjele. U izrazito partizanskim mjestima kao to su npr. ekovii, Bosanska Dubica ili Drvar (Titov) mi smo izali pred narod sa reenicom: Nema vie ni etnika, ni partizana, graanski rat Srba protiv Srba je zavren, postoji samo jedinstven srpski narod i naili smo na bezrezervna odobravanja. Sa istom reenicom ili smo i u krajeve koji nisu bili partizanski i naili smo na ista odobravanja. Kao da je i jednima i drugima laknulo, kao da su i jedan i drugi jedva ekali priliku koju im do sada nisu pruili, da napuste svoje ratne pozicije poraenih i pobjednika. Izmirenje Srba u Bosni i Hercegovini smatramo svojom najveom pobjedom. Zbog toga je vrijedilo ivjeti. (...) Prvo, ljudi koje je jednopartijska vlast obiljeila, prognala bez mogunosti rehabilitacije, sada su se ukljuili u politiku. Zatim ljudi koji ranije nisu uzimali uea u drutvenim zbivanjima zbog dobrog ukusa i moralnog zdravlja odnedavno su u punom angamanu. Zatim, svetenstvo Srpske
198
199
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) pravoslavne crkve, koje su u ranijim drutvenim zbivanjima nije smjelo pojavljivati ni u dnu sale, sada na srpskim skupovima sjedi u prvim redovima, na poasnim mjestima, koja mu i pripadaju. Na kraju, prosvjetni radnici, uitelji i nastavnici, koji su bili i materijalno i drutveno obezvrijeeni, sada su takoe u prvim, poasnim redovima. Kad god su kod Srba uitelji i svetenici bili na niskim granama, i srpski narod je bio na niskim granama. Treba, dakle, oekivati da se srpski narod uzdigne visoko. Ranije sam vec pominjao da su mladi privrednici, privatni preduzetnici, motorna snaga stranke, i sada gotovo da nema Srbina privatnog preduzetnika koji stranku nije prepoznao kao svoju i prikljuio joj se. (...) U drugom talasu stranci su prili intelektualci, koji su s pravom prvo htjeli da vide da li je stranka demokratska ili nije. Moemo sa sigurnou rei da se rijetko koja stranka u Jugoslaviji moe pohvaliti takvim ueem inteligencije kao SDS. Naravno, u naim politikim i ekonomskim savjetima ima i nestranakih linosti, ali veinom se radi o stranakoj inteligenciji. Srpska inteligencijaje vidjela je da je vrag odnio alu i da je mogunost NDH ili NDBiH sasvim realna, i da bi stvaranje NDBiH podrali prije svih komunisti, a zatim i drugi, te da je jedina brana protiv stvaranja NDH ili NDBiH upravo Srpska demokratska stranka, kojoj je to jedan od najpreih zadataka. Otuda u stranci mnotvo univerzititetskih profesora, slobodnih intelektualaca, akademika... (...) I borci masovno prilaze stranci. Vide da se na njihove oi tope svi rezultati njihove borbe i uspostavlja nova NDH, protiv koje su i dizali ustanak. (...) Sve to je prioritetno za srpski narod prioritetno je i za Srbe u BiH, kao integralni dio jedinstvenog i nedjeljivog srpskog naroda. Mi sada otvoreno govorimo ono to se ranije nije smjelo ni aputati: Srbi u BiH sve svoje nade veu za svoju maticu Srbiju i nikad nee dozvoliti da od Srbije budu odvojeni nekakvom dravnom granicom. Neka se svi narodi u Jugoslaviji u dravnom pogledu rasporede kako sami ele. I srpski narod e to uiniti i nai e naina da ostane u istoj, prostoj ili sloenoj, dravi u kojoj je i Srbija. (NIN, 9. novembar 1990) U Makedoniji odrani prvi viestranaki izbori. Pobedila stranka VMRO/DPMNE. 18. novembar Odrani prvi viestranaki izbori u Bosni i Hercegovini. Najvie mesta u parlamentu dobila muslimanska Stranka demokratske akcije (86), zatim Srpska demokratska stranka (72) i Hrvatska demokratska zajednica (44).
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 19. novembar Osnivaki skup Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju. Prema pisanju Politike, "Antonije Isakovi je upozorio i na injenicu da antisrpska koalicija ulae sve snage kako bi slomila Slobodana Miloevia za koga je Isakovi rekao da je prvi nepodmitljivi politiar koji zastupa interese svoga naroda". (Politika, 19. novembar 1990) 26. novembar Antonije Isakovi, akademik: "Narod i sadanje rukovodstvo na elu sa Slobodanom Miloeviem izborio se za jedinstvenu Srbiju". (Politika, 26. novembar 1990) 29. novembar Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran episkop Pavle. U Dvoru na Uni uhapen eljko Ranatovi- Arkan sa orujem i etnikim obelejima. Decembar Izabran je novi srpski patrijarh Pavle. 3. decembar Veljko Kadijevi, savezni seklretar za narodnu odbranu dao intervju medijima u kome se zaloio za "jedinstvenu i socijalistiku Jugoslaviju". U Sloveniji i Hrvatskoj intervju je protumaen kao pretnja. 9. Decembar Prvi viestranaki predsedniki i parlamentarni izbori u Srbiji i Crnoj Gori. Ubedljivu pobedu odnosi Socijalistika partija Srbije i njen predsednik Slobodan Miloevi, kao predsedniki kandidat. Albanci su bojkotovali izbore. U Crnoj Gori pobedio Savez komunista. 20. decembar Ljubomir Tadi, filozof i akademik: "Srbija se nalazila u jednom posebnom statusu unutar jugoslovenske federacije. Socijalistika partija je uspela, to nemojmo zaboraviti, u borbi za ravnopravnost Srbije unutar jugoslovenske konfederacije, da dobije ogroman broj pristalica, pri emu se nije zalagala za neki socijalni ili socijalistiki koncept, to bi bilo u skladu sa njenim imenom, nego za nacionalni.
200
201
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) A srpsko nacionalno pitanje nije reeno. Ono je izbilo na povrinu i omoguilo jednu nacionalnu euforiju, koja se delimino iskazala u podrci Slobodanu Miloeviu, a delimino u podrci Vuku Drakoviu, a potom i tim takozvanim nacionalnim, rojalistikim strankama, Mirku Joviu itd. Srpsko nacionalno pitanje je jedna ozbiljna injenica nae sadanjosti. To pitanje je Komunistika partija potpuno negirala. Pre rata se uvek govorilo samo o hrvatskom nacionalnom pitanju, o iptarskom i makedonskom samo unutar levice, a svi su smatrali da srpsko nacionalno pitanje kao problem uopte ne postoji. Tek Drugi svetski rat pokazuje koliki je to problem, sudbina srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni to pokazuje. Srpski intelektualci su, mislim oni relevantni intelektualci, koliko ja znam bili jedinstveni samo u jednoj stvari, a to je da Srbija ima pravo da bude ravnopravna sa ostalim republikama u Jugoslaviji. I tu je bio kraj. Ukoliko je Slobodan Miloevi to hteo, tu je imao podrku srpskih intelektualaca i ta je podrka bila sasvim na mestu i potpuno legitimna. Vi znate da su sve opozicione partije u Srbiji, izuzev UJDI, bliske u stavu da srpski narod treba da ivi u jednoj dravi. Ali ova pobeda Socijalista i Miloevia, moe sada da bude ideoloki izgovor za dalji pritisak na Srbiju". (Duga, 20. decembar 1990) 21. decembar Biljana Plavi: (...) Mislim da je uslov da Srbin ne bude odvojen od celine srpstva konfederalnom davnom granicom. Kad ga neko odvaja, on se, u refleksu da ne postane manjina, udaljuje od muslimana, umesto da mu se pribliava. Ta pretnja konfederalnim granicama je, mislim, vie razdvojila narode na prostorima BiH nego to ih je zbliila. ... na narodima je Bosne da nau neku prihvatljivu formulu. Sada ih zastupaju njihovi pravi zastupnici. Mi smo svesni da e put do zajednicke formule ivljenja koji ne bi srpski narod pretvorila u manjinu ili kod muslimanskog i hrvatskog naroda izazvalo oseaj da su dospeli u veliku Srbiju, veoma teak. Moda i nemogu. Ali e sada sve biti otvoreno. (Intervju, 21. decembar 1990) 22. decembar Sabor Hrvatske usvojio novi Ustav Republike Hrvatske. 23. decembar U Sloveniji odran plebiscit na kome se 86 odsto glasaa izjasnilo za nezavisnu slovenaku dravu.
1991.
Dobrica osi: "Makedonski nacionalizam je po svojoj naunoj argumentaciji moda najvei ideloki apsurd savremene Evrope. Oni su sa republikom teritorijom koju im je obeleio Tito, ignoriui istorijske, etnike i relevantne politike injenice, izvrili makedonizaciju tj. eksproprijaciju srpske srednjevekovne teritorije i kulture. Ta agresija na istorijsku egzistenciju jednog naroda, mogla je da omogui i uini legalnom samo KPJ, uz pomo srpskih komunista, Titovih vazala". (Dobrica osi, Promene, 1992) 5. januar Borisav Jovi: "Srbija je pozajmila (odluila da pozajmi) od Narodne banke Srbije, iz primarne emisije, 18,2 milijarde dinara radi isplate penzija, otplate ino dugova i sl. Dok joj ne priteknu prihodi. Odluke Republike skuptine objavljene su u Slubenom glasniku, u poverljivom izdanju, a neko je to poslao Anti Markoviu. SIV je dramatizovao pitanje do kraja. Obustavio je svako poslovanje sa devizama (i plaanje inostranstvu), svako kreditiranje iz zemije itd. Odredio je kontrolu svih narodnih banaka republika i autonomnih pokrajina". "Srpski narod eli da ivi u jednoj dravi, sa jednakim graanskim pravima, sa jednim meunarodno priznatim granicama, sa jednom vojskom, novcem, tritem. Ko god eli sa njim da ivi na ravnopravnoj osnovi dobrodoao je. Za nas drava moe biti unitarna ili federalna. Konfederacija nije drava o kojoj elimo da razmiljamo". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1966, str. 239) 9. januar Predsednitvo SFRJ izdalo Naredbu o rasformiranju svih neregularnih oruanih snaga i vraanja oruja, ilegalno unetog u zemlju, najbliim ustanovama ili
202
203
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) jedinicama JNA. Slovenija i Hrvatska se suprotstavile sprovoenju ove naredbe na svojoj teritoriji, jer bi to bilo uplitanje JNA u poslove nadlenosti MUP. 15. januar Borisav Jovi: "Krv emo prolivati, ako drugaije ne bude moglo, samo za teritorije gde ive oni narodi koji ele da ostanu u Jugoslaviji". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996.) 20. januar Na molbu vlade Hrvatske, Predsednitvo SFRJ odobrilo da se za 48 sati produi rok za razoruavanje i rasformiranje nelegalnih oruanih snaga. Istovremeno je Stjepan Mesi, potpredsednik Predsednitva, na izbornoj skuptini HDZ rekao je da Hrvatska preko trgovake mree naoruala svoju policiju, da se ona opredelila za samoodbranu i da su stoga ovlaenja redovne policije preneta na rezervni sastav. On je rekao da su jedine paravojne jedinice u Hrvatskoj one koje su formirali Srbi iz Kninske krajine. Dobrica osi: "... Sa nacionalnom dezintegracijom i asimilacijom srpskog naroda tekla je i eksploatacija srpske privrede, najpre neravnopravnom i neadekvantnom industrilizacijom, zatim pravom pljakom poljoprivrede, rudnih bogastava i energetskog potencijala, delokacijom srpske industrije 1948-1950. godine pod izgovorom pretee ratne agresije od Staljinove imperije, itd. Naznaeni inioci neravnopravnog poloaja srpskog naroda u Jugoslaviji dramatizovani su do opteg nacionalnog oaja i bunta, albanskim progonom Srba sa Kosova i Metohije sa ciljem stvaranja etniki istog Kosova i republike Kosovo albanske drave na jugoslovenskoj teritoriji, progonom koji je trajao decenijama. Posle upornih otpora separatistikih snaga Vojvodine i Kosova marta 1989. godine dolo je do izglasavanja Ustava SR Srbije kojim Srbija na itavoj svojoj teritoriji stie uslove da izvrava bitne dravne funkcije i obezbedi osnovna ljudska i graanska prava svim graanima bez obzira na nacionalnost i veru. (...) Savremeno srpsko pitanje se postavlja od AVNOJ kad je na toj partizanskoj skuptini, u Jajcu 1943. godine, donesena odluka o federativnom ureenju Jugoslavije, a Republici Srbiji nisu odreene adekvatne etnike i istorijske granice. To je zbog izmeanosti stanovnitva u ratnim prilikama bilo i nemogue ostvariti. Tim avnojskim granicama su ignorisani rezultati oslobodilakih ratova Srbije od 1912, do 1918. godine, pa je blizu dva i po miliona Srba ostalo u drugim federalnim jedinicama. (...) U svakom Srbinu pripadniku narodnooslobodilakog pokreta steklo se uverenje da nova Jugoslavija postaje internacionalno zasnovana
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) federacija u kojoj nacionalna pripadnost ima sem primarno etnikih istorijskih opredeljenja odreenih socijalnim postulatima meunacionalnih odnosa, u kojima je ideoloki princip u svima primarniji od nacionalnog (...) Na provizornoj postbrionskoj Jugoslaviji, na zaraenom stanju i sadanjem haosu u njoj, srpski narod ne moe vie da pristaje u ime nekakvih "viih ciljeva". Odavno su pali svi ti vii ciljevi, mi smo najzad uvideli da su ti vii ciljevi samo njihovi ciljevi. (Politika, 20.januar 1991) 21. januar U Hrvatskoj vraeno samo 58 puaka Borisav Jovi: "Zove me Mesi iz Sarajeva gde je na sastanku sa Bosancima. Obavetava me sledee: Oruje su pokupili koliko se moglo. Ako vojska saopti da je time izvrena naredba u Hrvatskoj; ako se JNA povue u kasarne; ako dalje ne uznemirava narod i hrvatsko rukovodstvo, ako Predsednitvo i JNA izjave da Hrvatska ima pravo da zavede red u Kninu i drugim srpskim optinama onda e oni demobilisati rezervni sastav milicije! Mesi dalje kae da, ukoliko se ne prihvata ovo, nego se eli oduzimati oruje od rezervnog sastava milicije, onda e Hrvatska preduzeti sldee: 1. proglasie otcepljenje itd.. Zovem Veljka da doe odmah. Obavetavam Slobodana. On oduevljen: odlino. im proglase otcepljenje, treba da im ga usvojimo, s tim da krajike optine drimo vojno, dok se narod na plebiscitu ne izjasni gde eli da ivi. Insistira da Veljka ubeujem u tu varijantu. Ja sam oduvek bio za varijantu da ih preko noi odseemo od Jugoslavije, pa neka idu u Evropu, ali vojska to ne prihvata".(Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 257) Dobrica osi: (...) Spasavanje Jugoslavije vojnom silom, nedemokratskim metodama i sredstvima u ime jugoslovenskog patriotizma i revolucionarnih tekovina nije srpski nacionalni interes. I spasavanje Jugoslavije politikim ucenama i ekonomskim pritiscima spoljnih inilaca u ime fiktivne antikomunistike ideologije i evropske konstelacije, po mom uverenju, nee ni jugoslovenskim narodima, ni Evropi, doneti trajno dobro. (...) Srbi nemaju nijedan nacionalni i demokratski razlog i pravo da spreavaju Hrvate i Slovence da se otcepe od Jugoslavije i stvore svoje samostalne drave. Ali, to zasnivanje svojih samostalnih drava oni mogu da izvre samo na svojim etnikim teritorijama. Ako zasnivanje svojih samostalnih drava vre i aneksijom srpskih etnikih teritorija, oni e biti zavojevai i izazivai rata. A srpski narod danas ima sve istorijske, nacionalne i demokratske razloge i prava da ivi u jednoj dravi. Da li e to biti
204
205
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) federativna demokratska Jugoslavija, odluie narodi koji ele da ive u takvoj Jugoslaviji. Ako takvu Jugoslaviju nee drugi narodi, onda e srpski narod biti primoran da ivi slobodan u svojoj dravi i posle dva stolea borbe trajno rei svoje ivotno pitanje. Osveenje od nacionalnih i ideolokih zabluda, hou rei, demokratska samosvest itavog srpskog naroda na takvom je stupnju danas da on ima snage i volje da zaustavi svoje razvojno i civilizacijsko zaostajanje i propadanje i zapone veliki preporod. (Politika, 21. januar 1991) (Vid. Prilog 5) 23. januar Savezni sekretarijat za narodnu odbranu izdao saoptenje da e JNA, ukoliko u Hrvatskoj odmah ne raspuste sve ilegalne oruane formacije, sama razoruati te formacije u skladu sa Naredbom Predsednitva SFRJ od 9. januara 1991. 25. januar Predsednitvo SFRJ naredilo obaveznu demobilizaciju rezervnog sastava u Hrvatskoj. Prikazan dokumentarni film Informativnog centra SSNO o ilegalnom uvozu oruja u Hrvatsku. 26. januar Borisav Jovi: "Razgovaram telefonom sa Slobodanom o rezultatima razgovora Srbija- Hrvatska i sednice Predsednitva. Veoma je razoaran rezultatima sednice Predsednitva. Ne uklapa mu se u zamisao (emu) o kojoj mi ne moe govoriti telefonom. Jer, kae on, kad vojska jednom pokrije srpske teritorije u Hrvatskoj mi se vie ne bojimo raspleta jugoslovenske krize. Bez toga nita. Nama drugaiji tok dogaaja ne odgovara. Bar on u to veruje". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1966, str. 262) 31. januar Vojni sud u Zagrebu izdao nalog za privoenje Martina pegelja, ministra odbrane Hrvatske, zbog umeanosti u aferu uvoza oruja (prikazano u filmu SSNO). Hrvatska odbacila optube. 1. februar trajk prosvetnih radnika na Kosovu.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Saoptenje UKS i PEN centra, Predrag Palvestra, akademik: "Opet su na okupu svi stari saveznici: faisti, balisti, hortijevci, VMRO, crnogorske ustae. Sve to su rekli rekli su sami i srpski narod tim reima nema ta da doda (...) Kako saraivati sa krvnicima svoga naroda a ne biti izdajnik, ili sa njima iveti, a ne biti rob? Jedini razuman odgovor je miran razlaz". (Politika, 1. februar 1991) 2. februar Odrana regionalna skuptina Srpske demokratske stranke, kao i protestni skupovi Srba u Vukovaru, Belom Manastiru i drugim mestima. Milan Paroki, poslanik SPO u Skuptini Srbije: "Ne vidim razloga da se Italiji ne vrati jadranska obala koju je srpska vojska, u ime Jugoslavije, uzurpirala". (U skuptini Srbije, februar 1991) 11. februar Borisav Jovi: "Vojni vrh procenjuje definitivno da se situacija u zemlji ne moe reiti bez jasne i vrste najave upotrebe sile i njene upotrebe u meri koja je nuna da bi se iz krize izalo bez graanskog rata i na demokratski nain". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str.266) 16. februar Dolazak specijalnih jedinica MUP Hrvatske na podruje Plitvikih jezera izazvao proteste lokalnog srpskog stanovnitva. U Donjem Lapcu usvojena Deklaracija o poloaju i pravima srpskog naroda u Hrvatskoj. 20. februar Borisav Jovi: "Karadi kae da je srpski narod u Bosni potpuno nenaoruan. Pribojava se pokolja i graanskog rata. Interesuje se da li bi ih Armija zatitila. Sada da - kaem mu, ali niko ne zna ta e se deavati s Armijom ako ovako potraje. Lino se bojim nacionalnih podela u vojsci. Karadi moli da se, u sluaju mobilizacije, ako doe do tekog stanja, u vojsku pozivaju i naoruaju Srbi pre svega, jer su mnogo pouzdaniji od ostalih". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1966, str.274) 21. februar Borisav Jovi, razgovor sa Dobricom osi: "Pria mi detaljno o razgovorima grupe srpskih intelektualca s muslimanskim intelektualcima
206
207
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) nedavno u Sarajevu i o susretu sa Alijom Izetbegoviem. Usaeno je u njima ogromno nepoverenje prema Srbima i strah od srpsko pro-komunistikog rukovodstva. Zato je mala verovatnoa da e se Izetbegovi opredeliti za Jugoslaviju bez Hrvata, a sa Srbijom. Njegova bi arka elja bila samostalna bosanska drava, to je iluzija, koju treba oprezno razbijati! Smatra da, ako sutra u Sarajevu (samit YU republika) ostanemo sami, treba prihvatiti raspad zemlje, pod uslovom da oni prihvate referendum i korekturu granica u skladu s tim." (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 275) "(...) Povodom toga potrebno mu je objasniti dve stvari, koje bi on trebalo ve da zna: iptari su kod nas nacionalna manjina, ali imaju vea prava nego bilo koja nacionalna manjina drugde u svetu, a data su im u vreme kada je vladala vatikansko-cesarobeka i kominternovska haranga protiv Srbije i srpskog naroda, a drugo otkud ih ima tri miliona! Valjda misli na zlatno Titovo vreme kada su sve Rome, Muslimane, Turke, Gorane itd. koji su iveli na Kosovu i Metohiji jednostavno proglaavali iptarima". (Politika, 21. februar 1991.) 22. februar Slobodan Miloevi i Momir Bulatovi podneli Zajedniki nacrt ustavnog ureenja Jugoslavije kao demokratske federacije, koja bi se kao savezna drava temeljila na suverenosti graana i udruivanju republika. 25. februar Borisav Jovi u razgovoru sa Veljkom Kadijeviem o planovima vojske za obaranje vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj za izlaz iz krize: "Prema vojnoj proceni aktuelni odnos politikih snaga u zemlji je sledei: Srbija i Crna Gora, Armija i srpske partije u BiH i Hrvatskoj su za Jugoslaviu; Makedonija i BiH se kolebaju, politiki su vie sklone konceptu Slovenije i Hrvatske, ali im to ne garantuje opstanak ni budunost... U kolebljivim republikama (Makedonija i BiH) kombinovanim politikim merama demonstracijama i pobunama treba sruiti rukovodstva ili ih preokrenuti u drugom pravcu. Ove aktivnosti valja kombinovati i sa nekim vojnim aktivnostima. Gde god bilo nuno, kae, uvelo bi se vanredno stanje. (...) U Hrvatskoj institucionalno i politiki jaati Srpsku krajinu i podrati njeno otcepljenje od Hrvatske (ne javno nego faktiki) (...) Organizovati masovne mitinge u Hrvatskoj protiv HDZ. Bosnu i Hercegovinu dii na noge "Za Jugoslaviju", a u Makedoniji ii na koncept
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Mitinga za ruenje probugarskog rukovodstva. Ii na masovne mitinge podrke u Srbiji i Crnoj Gori. Zabraniti okupljanje na Kosovu. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str.277) 26. februar Ustavna komisija dostavila Skuptini SFRJ Deklaraciju za novi dogovor o jugoslovenskoj zajednici. 27. februar Borisav Jovi: "Danas je Kiro Gligorov izvrio korekturu svojih (makedonskih) stavova za razgovor o politikoj budunosti zemlje. Sada je za savez samostalnih i suverenih drava, a ne republika, kao to je dosad govorio. Izetbegovi je izjavio u Skuptini BiH da suverenitet BiH ne bi rtvovao za Jugoslaviju, a da bi za suvrenitet BiH uao u rat. Sve je jasno. Radi se o izdaji i rasturanju zemlje uz meunarodnu asistenciju. U Ljubljani treba da se dogvore kako e to da izvedu. Naalost, Ustav SFRJ im nije velika prepreka i to je naa najvea muka. Ipak, prave raun bez krmara. Da li su oni zaista toliko naivni da pomisle da mogu tako olako da ignoriu prava i sudbinu srpskog naroda na ovim prostorima, ili su svesno odluili da izazovu graanski rat?" (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str.280) Na zasedanju oba doma skuptine BiH Alija Izetbegovi izjavio: "zbog suverene BiH ja bih rtvovao mir, a za taj mir u BiH ne bih rtvovao njenu suverenost". Zbog protivljenja srpskih poslanika, s dnevnog reda je skinuta Deklaracija o suverensosti BiH koju su predloile SDA i HDZ. 28. februar Srpsko nacionalno vijee i Izvrno vijee SAO Krajine doneli Rezoluciju da se SAO Krajina razdruuje od Republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji uz obrazloenje: "SAO Krajina ostaje u dravi Jugoslaviji, odnosno zajednikoj dravi sa republikama Srbijom i Crnom Gorom kao i sa srpskim narodom u Republici Bosni i Hercegovini". (Politika, 1. mart 1991) 2. mart U Pakracu zbog pokuaja MUP Hrvatske da preuzme policijske stanice dolo do oruanog sukoba sa srpskim stanovnitvom. Po nalogu Predsednitva SFRJ intervenisala JNA radi "razdvajanja" sukobljenih strana. U Beogradu SPS odrala miting pod parolom "Jasenovac se nee ponoviti".
208
209
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jovan Rakovi, akademik, (povodom Rezolucije o razdruivanju SAO Krajine od Hrvatske): "Krajina bi mogla da ima velike neprijatnosti, ak dotle da orujem brani svoj integritet i svoju nezavisnost, ali se uzda u pomo JNA, koja treba da zatiti legitimitet Srpske autonomne oblasti te da sprei izbijanje graanskog rata". (Politika, 2. mart 1991) Antonije Isakovi, akademik: "Taj model jugoslovenske politike, istina, prihvatili su i srpski komunisti, tanije jedan njihov deo, a glavne kreacije dolazile su iz Slovenije i Hrvatske preko Kardelja, Kidria, Tita i Bakaria.(...) A. Rankovi je bio ovek upravnog aparata, a nije davao ideje. To je velika razlika. Srbija je trebalo da bude potisnuta, da nema nimalo samostalnosti". (Politika, 2. mart 1991) 4. mart Prve organizovane izbeglice iz Vukovara, Tenje i Osijeka krenule ka Srbiji. 9. mart Demonstracije opzicije u Beogradu protiv monopola nad medijima. Poginuo jedan mladi. Po nalogu Predsednitva SFRJ na ulice Beograda izali tenkovi. Uhapen Vuk Drakovi, lider SPO. Borisav Jovi: "Dajem Veljku nalog da izvede vojsku na ulice i da zaposedne prostor ispred svih ugroenih dravnih institucija. Slobodan e poslati zvanian pismeni zahtev koji emo sutra na sednici Predsednitva odobriti" (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 283) 12. mart Sednica Vrhovne komande oruanih snaga. Sednici prisustvuju svi lanovi Predsednitva izuzev Janeza Drnoveka, a od generala Kadijevi, Brovet, Adi, ui, ubra i Vuk Obradovi. Veljko Kadijevi je predloio da se uvede vanredno stanje na celoj teritoriji SFRJ, donese odluka o podizanju borbene gotovosti oruanih snaga, dovode narueni sistem odbrane u ustavne okvire, nastavi politiki razgovori o buduem ureenju Jugoslavije, raspie referendum i donese ustav juigoslvenske drave. Stipe Mesi: "to se mene tie, ne vidim razloga za dramatinost. Situacija nije takva da se mora ii u vanredno stanje, makar to se Hrvatske tie. Tamo, u Hrvatskoj, krizna arita su nastala na vetaki nain. Da se ne bi videlo Kosovo, stvoreni su Knin, Petrinja i Pakrac. A na Kosovu se situacija ne moe, gospodo, reiti represijom. Ne moe se represijom protiv Albanaca i bez
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Albanaca, ali ne moe se ni situacija u Hrvatskoj reiti bez Hrvata i protiv Hrvata, a upravo se to pokualo. Pokualo se, na vetaki nain, dobiti Srbe protiv Hrvata, isforsirati tobonju ugroenost Srba i, sada, ii na vanredno stanje. Smatram da bi uvoenje vanrednog stanja zaustavilo svaku mogunost dogovaranja". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 289) Mihajlo Markovi,akademik: "Prvi put posle 70 godina u veoj meri nego ikada do sada ujedinili su se svi delovi srpskog naroda. Od Petra I do danas imamo sreu da se na naem elu nalazi jedan sposoban, estiti i hrabar ovek Slobodan Miloevi". (Politika, 12. mart 1991) 13. mart Borisav Jovi: Veljko mi je sino, posle sednice Predsednitva, zatraio saglasnost da preko noi ide u Moskvu na konsultacije s Jazovom. eli da pita da li e nas SSSR zatititi od eventualne intervencije Zapada, ako idemo na upotrebui vojske za sprovoenje naredbi Predsednitva. Sloio sam se. Iao je i vratio se iste noi. Rusi su rekli da nema varijante u kojoj Zapad rauna s njihovom vojnom intervencijom. O sovjestkoj pomoi su izbegli da govore. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 295) 16. mart Slobodan Miloevi za TV Beograd dao izjavu da Srbija nee priznati nijednu odluku Predsednitva SFRJ pod postojeim okolnostima i da nee uestvovati u njegovom radu. Istovremeno, naredio je mobilizaciju rezervnog sastava snaga MUP, kao i hitno formiranje novih snaga milicije. 17. mart Kadijevi, Adi i Brovet izali sa predlogom pred Borisava Jovia i Slobadona Miloevia o akciji za smirivanje situacije u zemlji. Brovet je izneo plan akcije koja bi se sprovela demokratskim putem (podizanje borbene gotovosti, mobilizacija, ultimatum sa rokovima izvrenja saveznim i republikim organima). Adi je izneo drugu varijantu polazei od injenice da Predsednitvo SFRJ nije donelo odluku koju je predlagao i vojni vrh, ali da nezavisno od toga vojska ukazuje na svoje ustavne odgovornsti, da e braniti teritorijalni integritet i ustavni poredak zemlje. Slobodan je utao, uopte nije komentarisao njihove varijante i analize. Pitao je samo da li e Armija zatititi vlast u Srbiji, ako opozicija nanovo pone sa nasiljem. Odgovorili su da hoe. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str.310)
210
211
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 18. mart Radovan Karadi: "Srbi u BiH su odmah poeli sa kompromisima, a sada se trai da se jo i kompromitujemo, da idemo prema konfederaciji. Mi nismo tvrdi ni u jednom pitanju osim na pitanju preureenja drave. Ako bi to preureenje nas dovelo u poloaj nacionalnih manjina, tu zaista moramo biti tvrdi i ja verujem da nema nijednog Srbina u BiH koji bi nam dopustio da mi prihvatimo stanje NDH ili ND BiH.() Srbija sada jaa i bie zaista veliko iznenaenje.() Mi smo uslovljeni ponaanjem drugih, pre svega, Hrvatske i Slovenije. To je nemogua pozicija".(Politika, 18. mart 19991) 19. mart Narodna skuptina Srbije preuzela je na sebe ovlaenje rasputene Skuptine Kosova i razreila dunosti Rizu Sapundiju, lan Predsednitva SFRJ sa Kosova. 21. mart Na proirenoj sednici Predsednitva SFRJ postignut je dogovor da predsednici republika zaponu pregovore o budunosti Jugoslavije. 22. mart Borisav Jovi: "Odbrana prava srpskog naroda na samoopredeljenje realno je nemogua bez JNA, jer srpski narod nije naoruan. Na izlazak iz Predsednitva nije stavio JNA u tu funkciju, a nastala je opasnost da sada njome komanduju separatisti i razbijai Jugoslavije. Zato smo odluili da se vratim u Predsednitvo".(Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 311) 23. mart Radovan Karadi: "... Meunacionalni odnosi u BiH mogu da izdre vie nego to ponekad mislimo. Vrednosti dosadanjeg zajednikog ivota predstavljaju znaajne vrednosti sa bezbednosnog aspekta". (Politika, 22. mart 1991) 24. mart Radovan Karadi: "Nai partneri na vlasti povlae poteze koji razbijaju BiH. Ne priznajem nikakvu bonjaku naciju niti bosanski jezik. () srpski narod nee dozvoliti postojanje nezavisne drzave BiH ni pet minuta". (Politika, 24. mart 1991)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 25. mart U Karaorevu, u tajnosti, odran sastanak Miloevi Tuman. 27. mart Mihajlo Markovi, filozof: "Srpski narod mora ostati jedinstven u Jugoslaviji i sopstvenoj nacionalnoj dravi". (Politika, 27. mart 1991) 28. marta U Splitu je odran prvi "samit est republikih predsednika". Predsednik SAD uputio pismo podrke SIV za program, reformi savezne vlade. Amfilohije Radovi, mitropolit crnogorski: "Srbi su od pamtiveka sve reavali na saborima o Trojiinu dne, preko miholjskih zborova na Prevlaci do crkvenih sabora zato bi bilo dobro da se i danas obnovi saborna svijest naroda. Stranke su neto novijeg datuma i uvezene meu Srbe sa Zapada, to moe da bude i opasno za nas koji svemu pristupamo sa metafizikih pozicija. Treba donositi odluke iz glave celog naroda to su jedine odluke koje su dalekovide i dalekosene".(Borba, 28. mart 1991) 30. mart Veselin ureti, istoriar: "Ja, kao istoriar dobro znam ko je ko. I kad bismo mi Srbi upotrebljavali istorijske injenice u nau korist, izvrili njihovo funkcionalizovanje onako kao to rade Hrvati uz pomo Vatikana, mi bismo danas polagali pravo, moda na 80 odsto Hrvatske. Jer, mi istoriari vrlo dobro znamo da su tamo manje-vie pounijaeni i pokatolieni Srbi. (Duga, 30 mart 1991) 31. mart Na Plitvicama dolo do oruanog sukoba specijalnog odreda hrvatskog MUP i pripadnika milicije tzv. SAO Krajine. April Mihalj Kertes: "Ako Miloevia smaknu s vlasti, ja u da idem u umu, u hajduke. Dok u meni ima maarske krvi boriu se za njega, Srbina, jer je sto posto u pravu. A ono to on radi dobro je za njega, a bogami i za mene". (RTS, april 1991)
212
213
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 1. april Izvrni savjet Nacionalnog vijea tzv. SAO Krajine doneo odluku o prisajedinjenju tzv. Krajine, Republici Srbiji i da na teritoriji tzv. SAO Krajine vae zakoni Republike Srbije i Ustav SFRJ. Radovan Karadi: "Dobrovoljaki odredi se u Bosanskoj krajini sami stvaraju uvek kada je kriza u Hrvatskoj i tu SDS BiH niti moe da odmae niti da pomae". (Borba, 1. april 1991) 3. april U Vukovaru barikade, pokret vojnih oklopnih vozila. Vladika Nikanor: "Tamo gde se prospe srpska krv i gde padnu srpske kosti to mora biti srpska zemlja. Onaj ko drukije misli, na strani je neprijatelja". (Borba, 3. april 1991) 4. april Drugi "samit estorice" predsednika republika. Miloevi izneo predlog o buduoj jugoslovenskoj ekonomskoj zajednici u est taaka. Evropska ministarska trojka izjasnila se za ouvanje Jugoslavije i izrazila elju da se kriza rei mirnim putem. Miodrag Jovii, akademik: "Srpski nacionalni savet morao bi danas da naorua srpstvo za borbe koje mu predstoje na putu ujedinjavanja itavog srpskog naroda...". (Politika, 6. april 1991) 5. april U Kninu izdata naredba o prekidu rada preduzea i ustanova. Kod Borova Sela prve srpske barikade. Srpski nacionalni front (asocijacija 11 nacionalnih stranaka) formirao Srpsku nacionalnu gardu radi odbrane novouspostavljene "zapadne granice Srbije". 6. april SPC objavila knjigu "Od Kosova do jadnova", o genocidnom stradanju srpskog naroda. Miodrag Jovii: akademik: "Srpski nacionalni savet morao bi danas da naorua srpstvo za borbe koje mu predstoje na putu ujedinjavanja itavog srpskog naroda.." (Politika, 6. april 1991)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 11. april Na Brdu kod Kranja odran trei "samit estorice" na kome je dogovoreno da se najkasnije do kraja maja referendumima u svim republikama razrei dilema o tome hoe li Jugoslavija biti savez suverenih republika (predlog Hrvatske i Slovenije) ili jedinstvena demokratska federacija (predlog Srbije i Crne Gore). 12. april Slobodan Miloevi, predsednicima srpskih optina: "Ako treba da se tuemo, bogami da emo da se tuemo. A, nadam se da nee biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer, ako ne umemo da radimo i privreujemo, bar emo znati dobro da se tuemo". (Aplauz) (NIN, 12. april 1991) 13. april Dr Vojisalv eelj, etniki vojvoda: "Devetog marta napravljena je jedna velika podvala srpskom narodu. Deveti mart u Beogradu organizovao je Ante Markovi i strane obavetajne slube!... Onaj koji juria na televiziju, taj juria da preuzme vlast. Onaj ko zauzme televiziju, uzeo je vlast! A nigde u svetu dravnu televiziju reim nee pustiti bez prolivanja krvi. Znai, Drakovi je glavni krivac za krvoprolie". (Duga, 13. april 1991) 18. april etvrti "samit estorice". 22. april Tomica Raievi, lan Izvrnog odbora SPS "Srpski narod odlino zna ko je kakv doprinos dao borbi za uspostavljanje jedinstvene Srbije a Ekspres je bio barjaktar te borbe i zato nee tako lako dozvoliti da se tvorci takve politike, koja je i dovela do dananje demokratije, bezrazlono proganjaju". (Politika ekspres, 22. april 1991) 26. april Konstituisana Skuptina zajednice optina Bosanska Krajina sa seditem u Banjaluci. Savezno vee Skuptine SFRJ usvojilo Deklaraciju o pristupanju novom ureenju odnosa u zemlji.
214
215
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 28. april Milorad Ekmei, akademik: "Ako danas traimo put u demokratsku budunost i jednu bolju Jugoslaviju, mora nam biti jasno da to neemo nai u naputanju miljenja koje smo do jue imali o partizanskom pokretu kao ruskom savezniku, u korist alternativne istine koju nudi evropska revanistika istoriografija. Mi ne smemo graditi nau demokratsku budunost na rehabilitaciji poraenih pokreta iz rata 1941-1945. To bi bilo olako kupovanje nae ljubavi za jednog suprotnog spoljnog prijatelja, koji u istoriji nije imao stalne saveznike, nego samo stalne interese. (Politika, 28. april 1991) 29. april Na Cetinju odran peti "samit estorice" na kome se razgovaralo o sadraju i nainu sprovoenja predstojeeg referenduma po republikama. Maj Miroslav olevi: Kad postavimo granicu Zadar-Pakrac-Virovitica, kojom je kralj Aleksandar umirio hrvatske nacionaliste koji su digli veliku uzbunu i podigli svoj narod protiv Jugoslavije 1928. godine, posle ubistva Radia, duni smo da kao demokratski narod, garantujemo sva graanska prava svim Hrvatima i drugim narodima koji budu ostali u tom delu nae drave..." (maj 1991) Enriko Josif: "Na srpskom narodu poiva spas sveta". 1. maj Pripadnici specijalnog bataljona SUP SAO Krajina na podruju Titovog Drvara su 1. maja 1991. izveli jednodnevnu vjebu. Cilj je bio da se provjeri borbena spremnost. Vjebom je komandovao Milan Marti, sekretar SUP SAO Krajine, koji je tom prilikom naglasio da je ulaskom njegovog specijalnog bataljona u Titov Drvar "konano sruena granica izmeu Krajine i BiH. (Borba, 1. juni 1991.) 2. maj Napadnuta jedinica MUP Hrvatske kod Borova Sela u kojoj poginulo 28 policajaca. Izreetan helikopter MUP Hrvatske, u kome je bio potpredsednik Sabora Vladimir eks, koji je iao u posetu blokiranom Kijevu.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 3. maj etniki pokret u Srbiji saoptava da se njegovi dobrovoljci nalaze u Istonoj Slavoniji i da su uestvovali u oruanom sukobu u Borovu Selu. Vojislav eelj, etniki vojvoda: "Vidite na primeru Borovog Sela da su Srbi naoruani (...) Ubili su dvanaest ustaa. To je srpsko junatvo.(...) Ja imam telefonsku vezu sa Borovim Selom... Najveu ulogu u Borovu Selu odigrao je etniki pokret. etniko oruje je trijumfovalo 2. maja u Borovu Selu, ni 15 ustaa nije dovoljno da savlada jednog srpskog etnika. Nae dobrovoljce smo poslali irom zemlje, ima ih i u Zagrebu, i tamo su oni najbolji, osposobljeni za diverzantsko-teroristike akcije." (NTV Studio B, 3. maj; Borba, 13. maj 1991) 4. maj Vojisalv eelj: "Ja bih najpre naredio Armiji da povue trupe i naoruanje sa podruja dananje Slovenije i omoguio otcepljenje Slovenije. Zatim bih naredio amputaciju Hrvatske i povlaenje Armije i naoruavanja na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Ukinio bih sve organe savezne vlasti i formirao komitet srpskog nacionalnog spasa, koji bi imao sve ingerencije u vanrednom stanju do izbora za ustavotvornu skuptinu, a izbori bi se zakazali do kraja godine. Bosna je nesporno srpska, a kome se to od muslimanskih fundamentalista ne svia, morae da pakuje kofere na vreme i da se seli. Ja smatram da je srpski narod samim svojim genetskim biem uvek spreman za ratovanje. Svaki Srbin kad se rodi, rodi se kao vojnik, a to zna i Evropa. Mnogi su ovde na Balkanu platili gorka iskustva zato to su potcenjivali srpski narod". (ON, 4. maj 1991 6. maj U Splitu demonstracije protiv JNA, poginuo jedan vojnik. 8. maj Skuptina Slovenije uputila Skuptini SFRJ Izjavu o razdruenju od Jugoslavije. Poslanici Narodne skuptine Srbije dali punu podrku JNA u spreavanju meunacionalnih sukoba.
216
217
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 9. maj Na sednici Predsednitva SFRJ usvojen konkretan program mira i aktivnosti u 6 taaka za trajno reavanje meunacionalnih i meurepublikih sporova. Borisav Jovi: "Slobodan smatra da bi bilo dobro suziti front otpora time to bismo pustii Slovence da izau. Ako republike nemaju na to primedbi, treba omoguiti Slovencima da e legalno odvoje. Vojska treba da shvati i prihvati da je nama presudno da branimo teritorije naroda koji ele da ostanu u Jugoslaviji i da nam daleko vie odgovora da to inimo na osnovu ouvanja legaliteta savezne vlasti, a znatno manje vojnim udarom. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str.323) 10. maj Borisav Jovi: "Slobodan smatra da za Mesia ne treba glasati". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 324) Mirko Jovi, predsednik Srpske narodne obnove: "Stav SNO je jasan i zahtevamo ili integralnu Jugoslaviju ili integralno srpstvo. (...) uju se i prie da raspolaemo sa raketnim bacaima. Da ih imaju ovi Srbi u okolini Vukovara, odmah bi napali Be! Toliko se jada nakupilo." (Borba, 10. maj 1991) 13 maj Ministri inostranih polsova EZ usvojili Deklaraciju o Jugoslaviji. 15. maj Na sednici Predsednitva SFRJ Stjepan Mesi nije izabran za predsednika SFRJ, jer su protiv njega glasali lanovi Predsednitva iz Srbije, Vojvodine, i Kosova, te Momir Bulatovi iz Crne Gore. Dr Jovan Rakovi, akademik, u aku: "Nama ne treba velika Srbija, ve samo realne granice u kojima e iveti Srbi i vladati sami sobom". (Politika, 15. maj 1991) 16. maja Skuptina tzv. SAO Krajine donela jednoglasnu odluku o prisajedinjenju Republici Srbiji. 17. maj Sednicu Predsednitva SFRJ naputaju predstavnici Slovenije, Hrvatske i Makedonije, jer S. Mesi ponovo nije izabran za predsednika.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 19.maj U Hrvatskoj odran referendum o izdvajanju Hrvatske od Jugoslavije. Formirano Muslimansko nacionalno vijee Sandaka. Za predesdnika izabran Sulejman Ugljanin. 20. maj State Department aktivirao Niklosov amandman o ukidanju ekonomske pomoi Jugoslaviji zbog "ponaanja Republike Srbije koja primenjuje represivne mere na Kosovu". 22. maj Jovan Rakovi, akademik je, prema Politici, govorio "o psihopatalogiji genocidnih ustakih zloina. Govorio je o razliitim psihostrukturama nacionalnih kolektiviteta Hrvata i Srba koje karakteriu kastracioni odnosno edipalni kompleks". (Politika, 22. maj 1991) 24. maj Radovan Karadi: "Komunistike granice narod je prihvatio samo pod odreenim uslovima - da su to administrativne linije, a ne meunarodne granice. Te granice je napravila komunistika oligarhija, bez ikakvog potovanja etnikog principa, potpuno proizvoljno". (Politika, 24. maj, 1991.) 25. maj Ljubomir Tadi, akademik: "... u objedinjavanju Srbije je i ugled SPS i Slobodana Miloevia. Pobeda SPS nema nacionalistike, ali ima nacionalne prizvuke jer donosi jedno pravedno reenje srpskom narodu". (Politika, 22. maj 1991) 26. maj Aleksandar Vasiljevi, general, bivi ef KOS: "Na XVIII sednici Saveznog saveta za zatitu ustavnog poretka, 26. maja 1991, no pre polaska vojske i carinika na granine prelaze, Jovi zagovara da vojska mora delovati energino, da ako Slovenci prue otpor bie proglaeno vanredno stanje. A etiri dana iza toga je XIX. sednica Saveznog saveta za zatitu ustavnog poretka kojom opet predsedava Jovi. Kadijevi referie i kae: imamo toliko i toliko poginulih, oni su nas blokirali i zaposeli kasarne, mi do sada s vojskom nismo ili, ve samo s kontigentom koji je izaao na granicu. Trebali smo zaposesti ukupno 137 objekta u Sloveniji, a u prvih 24 sata zauzeli smo 133.
218
219
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Imali smo za to vreme pet poginulih. Kadijevi trai da se realizuje ono to je reeno 26. maja vanredno stanje u Sloveniji. Vojska deluje, podignuta su 52 aviona, a Bora Jovi kae parafraziram ga, ali s velikim stepenom tanosti: Oni koji ovde zagovaraju primenu vojne sile u Sloveniji vode Jugoslaviju u veliki graanski rat, vode u libanizaciju jugoslovenskog prostora. Ma, koji emo mi k... terati neke Slovence da silom ostanu u Jugoslaviji ako nee. Ako hoe da idu, neka ih, neka se otcepe. Nama je zadatak da se vojska odatle izvue na nove granice... Tada, 30. maja 1991, u 13.30 prvi put ujem formulaciju da se vojska povue na nove granice...Imali smo spremljene specijalne snage koje su bez velikog rata mogle pohapsiti osam elnih ljudi u Sloveniji i zauzeti 12 objekata, u jednom klasinom puu. Imali smo ubaene snage za koje oni nisu znali etu vojne policije iz Nia i etu vojne policije iz Topidera, koje su bile u Ljubljani u kasarni. Nisu otkrili da smo uli unutra. Imali smo na aerodromu Cerklje deo 3. diverzantdskog odreda iz Skoplja, imali smo deo Padobranske brigade iz Nia..." (...) etri- pet godina posle toga sreo sam Boru Jovia i pitao ga zato je 26. maja 1991. na XVIII sednici Saveznog saveta za zatitu ustavnog poretka zagovarao energino delovanje vojske u Sloveniji, a etri dana iza toga govorio: ta emo mi terati nekoga da ostane u Jugoslaviji ako nee... A Jovi kae: Ma sluaj Vasiljeviu, hteli smo te Slovence prvo da lupimo, pa onda da izau. Tada sam mu rekao: Boro, jel tebi vojska lii na boksersku rukavicu, s kojom razbije nos, okrvavi je i iza toga baci?. Odgovorio je: Nemoj da zajebava, nas dvojica smo zavrili." (Svedok, 4. april 2006) 27. maj U BiH formirana Zajednica optina Istone i Stare Hercegovine, sa veinskim srpskim stanovnitvom. 29. maj Skuptina Slovenije usvojila Rezoluciju za sporazumno razdruivanje od SFRJ. 30. maj Matija Bekovi, akademik: (povodom izjave State Department) "Ljudska prava Albanaca na Kosovu nisu manja od prava Srba () Graanica je starija od Amerike. Pred ameriki Kongres nismo slali politiare koji lau, ve monahe, muenike i svece. Pa ipak su kongresmeni ostali skloniji istini razliitih lobija i mafija. San Srba u Hrvatskoj je da imaju ista prava kao Albanci na Kosovu". (Politika, 30. maj 1991)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jovan Rakovi, akademik: "Genocid je u Hrvatskoj poeo". (Politika, 30. maj 1991) 3. jun Predsednik Makedoije Kiro Gligorov i predsednik Predsednitva BiH Alija Izetbegovi objavili zajedniki predlog Platforma o buduoj jugoslovenskoj zajednici (Jugoslavija zamiljena kao savez suverenih republika ili drava) Radovan Karadi: "Mi Srbi nismo poinjali ratove, ali smo ih obino zavravali. Neemo ni ubudue, ali ako neko pone sa ratom, nee moi i da istovremeno kae kada je dosta, mi emo to kazati". (Veernje novosti, 3. jun 1991.) Mili od Mave, slikar, prorok, vidovnjak, kosmiki Srbin zagledan u budunost: "Samo celovitost srpskog naroda, ujedinjenog u jednoj svojoj dravi, moe dovesti do mira u Evropi. Inae e doi Japanci, barem po Nostradamusovim predvianjima". (Politika, 3. jun 1991) 5. jun Borisav Jovi: "Priprema za razgovor republikih predsednika u Sarajevu 6. juna o jugoslovenskoj krizi. Ocena predloga BiH i Makedonije i stav Srbije. Sastanak kod Slobodana: osi, Crnevi, Kosta Mihailovi, Bakoevi, Zelenovi i ja. U Sarajevu to treba da se potvrdi tako to e etri republike da prihvate predlog Gligorova i Izetbegovia, a Srbija i Crna Gora da se izoluju i osude. Inae, predlog je glup i nefunkcionalan.To bi bilo opravdanje Sloveniji i Hrvatskoj da konano izau iz Jugoslavije. Odluili smo da ih okiramo: da prihvatimo predlog kao osnovu za razgovor, da ih spreimo u nameri, a potom da polako evoluiramo ka svom konceptu. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 338) 6. jun Samit "estorice" u Sarajevu na kome je predlog GligorovIzetbegovi bio predmet rasprave. Dragoslav Bokan, urednik BIGZ i komandant paravojne jedinice "Beli orlovi": "Jako je vano da postoji prisustvo srpskih nacionalista na teritoriji Kosova. Trebalo bi da se iptarski nacionalisti naviknu na njihovo prisustvo i da se teritorija Kosova zauzme i iznutra, a ne samo policijom."(Borba, 6. jun 1991)
220
221
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 8. jun Radovan Karadi o jugoslovenskom samitu: "Osvedoili smo se da postoji identinost gledita na pitanje srpskog naroda i jugoslovenske krize, kao i odlunosti Republike Srbije i njenih organa da zatite interese svih Srba i onih izvan Srbije". (Ekspres politika, 8. jun 1991) 11. jun Borisav Jovi: "Sutra se u Splitu odrava sastanak TumanMiloevi-Izetbegovi. Cilj sastanka je traenje naina za reavanje jugoslovenske krize. Mnogi oekuju da e se razgovarati o podeli BiH i stvaranju muslimanske mini drave. Sastali smo se kod Slobodana Miloevia: on, Dobrica osi, Radovan Karadi i ja da dogovorimo taktiku koju e primeniti Miloevi. Ocenjeno je da se treba strogo drati naih principijelnih stavova: mi elimo ouvanje Jugoslavije, u okviru toga i BiH, ne traimo niiju podelu, niti Veliku Srbiju, ali neemo dozvoliti da se srpski narod silom izvodi iz Jugoslavije. Radei na razbijanju i rasturanju Jugoslavije, Hrvatska i BiH same rade na stvaranju Velike Srbije. Vreme radi za nas, a njihova, naroito hrvatska, politika postaje nervozna. Svaki njihov potez moe biti pogrean i u nau korist". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 339) 12. jun Sastanak Tuman-Miloevi-Izetbegovi u Splitu. Izetbegovi odbio predloge o kantonizaciji BiH. 13. jun Misnistarski sastanak KEBS u Berlinu podrao jedinstvenu Jugoslaviju. 20. jun Borisav Jovi: "Ni danas nije odrana sednica Predsednitva SFRJ. Nisu hteli da dou iz Hrvatske i Slovenije dok ne promenimo odluku o (ne)izboru Mesia za predsednika. Mi smo odluili da o tome nema vie mogunosti da se razgovara. Iskoristili smo priliku (Sloba, Momir. Branko, Jugoslav i ja) da procenimo situaciju i dogvorimo se o daljim potezima.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Dogvorili smo se da se u ponedeljak 24. o.m. sastane grupa eksperata srpske i crnogorske vlade da pripreme predloge finansijske i ekonomske samoodbrane. Istog dana (24. juna) sastaemo se s Kadijeviem i Adiem i traiti da banam daju precizan odgovor da li e izvriti raspored vojske na novim (srpskim) granicama Jugoslavije, kako bi se spreilo vee izginue srpskog naroda i odbranile teritorije. Ako ne dobijemo sigutrne garancije odbranu treba da organizujemo sami i dignemo ruke od armije. Razradiemo i postupke da iz saveznih organa izguramo Hrvate i Slovence. Da ne odluuju o nama, ako su se ve izdvojili. Suprotstaviemo se bilo kakvoj politici prisilnog zadravanja Hrvata i Slovenaca u Jugoslaviji, kao i prisilnog izvoenja Srba iz nje. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 339) 21. jun SIV usvojio Stavove i predloge za reenje ktize i ureivanje odnosa u jugoslovenskoj zajednici. elnici SDS BiH izjavili da samo Slobodan Miloevi ima pravo da predstavlja Srbe iz BiH u pregovorima o budunosti Jugoslavije. Dejms Bejker, dravni sekretar SAD, u zvaninoj poseti Jugoslaviji izjavio da SAD "podravaju demokratsku i celovitu Jugoslaviju, o ijoj budunosti sporazum treba da se postigne dogovorom". Brana Crnevi: "Srbina moe ubiti samo ako mu puca u duu." (Duga, 21. jun 5. jul 1991) 24. jun U Banjaluci potpisan dogovor o ekonomskoj, kulturnoj i informativnoj saradnji Bosanske Krajine i SAO Krajine. 25. jun Sabor Republike Hrvatske jednoglasno usvojio Deklaraciju o proglaenju samostalne i suverene republike Hrvatske i pokrenuo postupak razdruivanja od Jugoslavije. Dokument Ustavnog suda BiH "Konstatacije i predlozi" o aktuelnoj situaciji u Jugoslaviji i BiH dostavljen je republickom Parlamentu - potpisao predsednik Suda Kasim Trnka. (Borba, 27. juni 1991) Dobrica osi, akademik: "U danima slovenake divlje mrnje srpskog naroda () u danima ustakog rata protiv srpskog naroda u Hrvatskoj () posle toliko neprijateljstva Slovenije prema srpskom narodu i
222
223
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) razoarenja srpskog naroda u slovenaki narod, posle sadnjeg ustakog rata u Hrvatskoj, srpski narod nee i ne moe vie da ivi u zajednici sa sa narodima koja ga toliko mrze i koji nee s njim da ive". "Bila bi racionalna i na smeru evropske i svetske integracije jedna demokratska federacija Srbije, Crne Gore, BiH i Makedonije. Ako se to ne dogodi srpski narod e stvoriti svoju dravu, na svojim etnikim prostorima, policentrine strukture i tako zavriti borbu za svoje osloboenje i ujedinjenje koju vodi dva veka". (Politika, 26. jun 1991) 27. jun Oruani sukobi JNA i Teritorijalne odbrane Slovenije u Ormou i kod Jezerskog. Predsednitvo Slovenije akcije JNA ocenilo kao akt agresije na nezavisnost Slovenije i pozvalo stanovnitvo na pruanje otpora. Borisav Jovi: "Slobodan i ja kod Kadijevia... Slobodan insistira nekoliko puta (ispravlja jueranju greku) da vojska mora da brani budue granice Jugoslavije: ta mi ima da branimo slovenake granice, to je privremeno. Treba da branimo ono to e biti trajno." (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 343) Vrhovno dravno vijee Republike Hrvatske zatrailo od JNA da se povue u kasarne i da vie ne spreava organe sigurnosti u uspostavljanju pravnog poretka u Republici. U Bosanskom Grahovu proglaeno ujedinjenje Bosanske Krajine i SAO Krajine i izdata Deklaracija u kojoj se istie da je "ujedinjenje imperativni zadatak". 28. jun Ante Markovi rekao da je SIV naloio da se prekinu oruani sukobi, a SSNO da su jedinice JNA preuzela kontrolu granica na teritoriji Republike Slovenije. U Bonu osnovan Krizni tab za praenje zbivanja u Jugoslaviji. Borivoje Petrovi, na mitingu na Gazi Mestanu: "Neka (oni iz sveta koji na nas vre pritisak) dou ovde da vide da se ovde jelo zlatnim kaikama dok su u Evropi rukama kidali meso..." 1. jul Stjepan Mesi proglaen za predsednika Predsednitva SFRJ u prisustvu trolane delegacije EZ. Izmeu Borova i Borova Sela estoka pucnjava tokom noi, a u Tenji poginuo Josip Kir, naelnik Policijske uprave Osijek.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 2. jul Predsednitvo Slovenije prihvatilo predlog o prekidu neprijateljstava. Roditelji vojnika upali u Narodnu skuptinu Srbije zahtevajui da se deca vrate sa odsluenja vojnog roka u Sloveniji. 4. jul Sukob kod sela Ljubova izmeu pripadnika MUP Hrvatske i srpske paravojne jedinice kapetana Dragana, "Kninda". 5. jul Na sastanku ministara inostranih poslova u Hagu, Ditrih Gener predloio embargo na isporuku oruja i zamrzavanje finansijske pomoi. Na sastanku KEBS u Pragu formirana Specijalna komisija za Jugoslaviju. Na prijemu uoi proslave ustanka u SR Srbiji (7. juli) Slobodan Miloevi kao predsednik Srbije najavio povlaenje JNA iz Slovenije. Ljubomir Tadi, akademik: "U Srbiji, hvala Bogu, nismo sloni, iako sloga treba da postoji u trenucima odbrane gole egzistencije naroda, a ko nije uz svoj narod, onda je nita drugo nego izdajnik." (Duga, 5-29. jul 1991) 7. jul Evropska "trojka" na Brionima razgovarala sa lanovima Predsednitva, rukovodstvima Slovenije i Hrvatske, predsednikom SIV i ministrima unutranjih poslova i narodnu odbranu. Usvojena Zajednika deklaracija o mirnom reavanju jugoslovenske krize. 10. jul Vojislav eelj: "Srbija trenutno nema vojsku. Ima etnike dobrovoljake odrede u isturenim srpskim pokrajinama, ali u ovoj suenoj Srbiji nema. Srbija moe imati vojsku za 48 sati, ako to bude potrebno. Samo to da se ne zaboravi. Nije mogu graanski rat u Jugoslaviji. Ko e da ratuje sa nama. Hrvati mogu da pokuaju pa e opet dobiti po nosu kao to su dobili po nosu u Borovom selu i gotovo. Moe da doe do fizikog razgranienja. Nije svako fiziko razgranienje rat. Ako tenkovi jednog dana osvanu u Ljubljani - to nije rat. Najvei srpski neprijatelji su Hrvati. Oni su poklali milion Srba i bili bi u stanju da to ponovo uine. Oni bi bili u stanju da ugroze i vas Slovence. Vi ste za njih alpski Hrvati... Idite to pre. Neete valjda deliti sudbinu drugih jugoslvenskih naroda. Vi jedini imate ansu da izaete bez gubitaka. Idite..
224
225
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Nova Jugoslavija postojae pod dominacijom onog ko je najvei". (SVET, 10. jul 1991. - neobjavljen intervju za slovenaku TV) 12. jul Radovan Karadi: "to se tie srpskog odziva na mobilzacijske vebe, Srbi u BiH nee dozvoliti da bilo ko JNA poniava i poraava na bosanskim gudurama. Mi neemo snositi krivicu to e nacionalni balans u toj Armiji biti poremeen zbog toga to drugi bacaju oruje i ne odazivaju se na pozive". (Politika, 12. jul 1991.) Predsednitvo SFRJ prihvatilo Brionsku deklaraciju. Vasilije Kresti, akademik: "U svakom Srbinu se jo krije mali Jugosloven i samo eka da iz tog malog Srbina iskoi. To je onaj problem koji nas spreava da se objedinimo i koji nas jo tera u sukobe, esto i besmislene". (NIN, 12. jul 1991) Boko Petrovi: "Na posao, gospodo, naa je obaveza da odgovorimo na pitanje: veronauka u kolama ili ne? Ako kaete 'ne', nemojte da oekujete da ete spasiti Srbiju. Doi e katolici, jer je religiozno oveku imanentno. Prema tome, mi to moramo da priznamo kao nunost". (NIN, 12. jul 1991) 13. jul Potpisan Memorandum o saglasnosti za dolazak posmatrake misije EZ radi nadgledanja Sprovoenja Brionske deklaracije. Vuk Drakovi: Predlozi Srpskog pokreta obnove (SPO) za okonanje rata u Hrvatskoj i reenje politike krize u Jugoslaviji. (Vid. ceo tekst u Prilogu 2) Rada Trajkovi, tada lan Predsednitva protinske "Postojbine": " Za svakog vojnika poginulog u Sloveniji, srpske majke moraju roditi jo stotinu vojnika". Milan Paroki, poslanik SPO u Skuptini Srbije: Hrvati nisu imali literature, osim srpske literature" (Skuptina Srbije, juli 1991) Borisav Jovi: Slobodan i ja zakazali smo s Veljkom Kadijeviem razgovor koji smatramo odluujuim. Stanje u zemlji je skoro tragino. JNA u Sloveniji poraena. Moral vojske pao na niske grane. Srpski narod gubi povernje u JNA. Opozicija trai formiranje srpske vojske. Svima je jasno da se rat ne moe izbei, a da se JNA skoro raspala. Srpski pokret obnove vri direktniu propagandu da se rezervisti ne odazivaju na pozive, da dezertiraju. Izdaja je na delu. Majke vojnika demonstriraju trae da se deca vrate iz
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) vojske. Srpski narod potpuno zbunjen uveliko se pridruuje opoziciji. Trae se nae ostavke. Od Veljka odluno traimo sledee: 1) Slovencima odgovoriti estoko svim sredstvima ukljuujui i avijaciju, apsolutno im vie ne dozvoliti da ikaniraju JNA. Potom se povui iz Slovenije. 2) Glavne snage JNA skoncentrisati na liniji: Karlovac-Plitvice na zapadu; Baranja, Osijek, Vinkovci - Sava na istoku i Neretva na jugu. Na taj nain pokriti sve teritorije gde ive Srbi do potpunog raspletra. 3) Potpuno elimisati Hrvate i Slovence iz vojske. Ako odmah ne krene sa akcijom u Sloveniji mi gubimo u Srbiji, a onda se i vojska raspada". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 349) 15. jul Borisav Jovi: "Konano smo usvojili odlukuo povlaenju JNA iz Slovenije. Formalno, odluka je glasila da se jedinice JNA iz Slovenije privremeno razmetaju na nove poloaje. Ustvari, da se zadovolje oni koji se jo nadaju ouvanju jedinstvene SFRJ. Nas etvorica iz Srbije i Crne Gore, plus Drnovek, smo prevladavali, a Tupurkovski nam se jedva pridruio zahvaljujuo izjavi Predsednitva da je to u funkcioji mira. Bogievi se uzdrao, a Mesi je bio estoko protiv. Insistirao je na "ouvanju" Jugoslavije (!), a ustvari se bojao da sve snage iz Slovenije ne prebacimo u Hrvatsku i upotrebimo za borbu protiv HDZ". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 366) 16. jul Mihajlo Markovi, filozof: "Pokuaj oruanog ustanka za Albance na Kosovu znaio bi pravu katastrofu. Zato to se ne ratuje protiv jaeg, kad jai rat oekuje. Zato to bi Albanci tako izgubili teko konstruisanu podrku svetskog javnog mnjenja i zato to bi, ko zna koji put u svojoj istoriji, ratovali za tue interese".(Politika ekspres, 16. jul 1991) 18. jul Na sednici Predsednitva SFRJ u Beogradu doneta odluka o povlaenju JNA iz Slovenije u roku od tri meseca. 19. jul Radovan Karadi: "Srbi i nemaju potrebu da se naoruavaju. Ako oni budu napadnuti, znai da je napadnuta Jugoslavija i svi Srbi e se dobrovoljno javiti u JNA i zajedno sa armijom e se odbraniti, odbraniti
226
227
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) zemlju. Nema Hitlera ni Musolinija, i Hrvatske kohorte ne mogu sada da osvoje ni Borovo Selo, a kamoli da osvoje Bosnu". (Intervju, 19. jul 1991) Milorad Ekmei, akademik: "ja bih vladu Slobodana Miloevia pre nazvao jednim balkanskim degolizmom, a nikako boljevizmom (). Kod njega je naglaen strah da e Srbijom i buduom jugoslovenskom zajednicom upravljati strani ambasador. To je vladajui duh prvih radikala u Srbiji (). Mislili o njemu ta hoemo, Slobodan Miloevi u ovome ima pravo". (Politika, 19. jul 1991) 22. jul U Ohridu sednica Predsednitva SFRJ na kojoj usvojena Izjava protiv upotrebe sile. 26. jul Jovan Rakovi, akademik: "Teko je rei da je u jednom narodu neto genocidno, ali je sigurno da u hrvatskom narodu postoje grupe lake na genocid. Kod Hrvata ih je vie i ee nego u drugim narodima (...) danas se odigrava pred naim oima kulminacija dve paranoje, maligne, hrvatske koju odlikuje negativna halucinacija, pa ne vidi ono to se dogodilo, i benigne, srpske, koja u negaciji stranih zloina vidi historijski poziv na recidiv". (Politika, 26. jul 1991) Dobrica osi: "Duboko sam uveren da posle tolikog neprijateljstva Slovenije prema srpskom narodu i razoaranja srpskog naroda u slovenaki narod, posle sadanjeg ustakog rata u Hrvatskoj, srpski narod nee i ne moe vie da ivi u zajednici sa narodima koji ga toliko mrze i koji nee s njim da ive. A svakako i sa svojim razlozima to nee hteti ni Hrvati ni Slovenci. Srpski narod na preskupom istorijskom iskustvu u obe Jugoslavije i posle sadanjih ratova nee ispustiti mogunost da stvori novu dravu u kojoj e zasnovati slobodno i demokratsko drutvo i ljudsku zajednicu bez mrnje i eksploatacije. Stvaranje takve srpske drave ili dravne zajednice slobodnih i ravnopravnih graana i naroda bez Slovenaca i Hrvata i onih koji nee sa Srbima nije samo srpski interes; stvaranje takve drave na istorijskom tlu i meunarodnopravnom nasleu Kraljevine Srbije i Jugoslavije trajni je interes svih balkanskih naroda i Evrope". (Politika, 26. jul 1991) 27. jul Blagoje Adi, general- pukovnik: "Armija, meutim, u sutini nije ni ratovala. Da jeste, Slovenija se ne bi mogla oporaviti za trideset godina, to nam nikako nije bio cilj. Neka se slovenaki narod stidi to e u njegovoj
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) istoriji ostati zapisano da je podigao oruje na svoju armiju. Uobraene vojskovoe se sada zanose velikom pobedom, a to je, ustvari, bio veliki moralni poraz. To e sa svojim osveivanjem vremenom uvideti i slovenaki narod. Ne odlazimo iz Slovenije zato to smo slabi. Naprotiv, istakao je Adi, odlazimo upravo zato to smo jaki. Ostavljamo slovenaki narod da se bavi sam sa sobom. Ako i ovog puta pogreno procene i orujem pokuaju da ometu izvravanje odluke Predsednitva SFRJ o odlasku JNA iz Slovenije ". (Politika, 27. jul 1991.) Dobrica osi, akademik: "Austrougarska i kominternovska ideologija sjedinjene u titoizmu, uspostavljanjem avnojevskih republiko politikih teritorijalizama, razvojem republikih etatizama i samoupravnih partiukuzlarizama, te donoenjem brionskog ustava 1974, titoizam je inio sve da dezintegrie srpski narod i u tome je uspeo (). Defetizam je neposredni izraz moralnog rasapa koji je u srpskom narodu izazvao titoizam. Bio je to poredak koji je pogodovao najgorim ljudskim svojstvima". Politika koja danas ne zastupa celinu srpskog naroda nije demokratska politika. U tom pogledu je sadanja dravna politika Srbije i njenog predesdnika po mom uverenju, ispravna. Njoj ne nedostaje program, strategija i volja, njoj nedostaju sredstva i organizacija(o Slobodanu Miloeviu) Smatram da posle Nikole Paia u I svetskom ratu nijedan srpski politiar nije imao tee uslove i vee breme od Slobodana Miloevia. On se hrabro posvetio obnovi srpske drave i spasavanju srpskog naroda od novog porobljavanja i unitavanja. Sa svim svojim optepoznatim nedostacima i promaajima, osobito u personalnoj politici, zakanjenju u demokratizaciji srpskog drutva, medijskoj nekomunikativnosti, Slobodan Miloevi je od svih srpskih politiara u poslednjih pet decenija najvie uradio za srpski narod. Njegova generalna nacionalna politika strategija i taktika, smatram da je realistina i dobro usmerena. () Mogui su razni modeli politikih autonomija koje se mogu povezivati sa dravama ili dravom koja im garantuje najvie prava i uslova za razvoj. Mogua su planska preseljenja i razmena stanovnitva to je najtee, najbolnije ali i to je bolje od ivota u mrnji i meusobnom ubijanju. Sva su reenja mogua, ako se nee rat, ako se ne eli velika Hrvatska, islamska Bosna i Hercegovina i Srbija po projektu Londonskog ugovora, ako se ne tei za ostvarenjem nacionalnih snova, dravnog prava, historijskih povijesnih granica. (Politika, 27. jul 1991)
228
229
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 28. jul Jovan Rakovi, akademik: " U strahu od obnove genocida Srbi su bili prisiljeni da se brane svim sredstvima, pa i nedemokratskim". (Politika, 28. jul 1991) 29. jul Jedinice JNA poele da naputaju Slovenije. 30. jul Borisav Jovi: "Veljko eli da nas jasno i definitivno obavesti o svom stavu o konanoj orijentaciji: JNA se transformie u vojsku onih koji ele da ostanu u Jugoslaviji, a najmanje je: Srbija, srpski narod plus Crna Gora. Na ovim principima se povlai na teritorije i menja rukovodstva. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac, 1996, str. 367) 1. avgust Vasilije Kresti, akademik: "U euforiji pobede nova hrvatska vlast bila je uverena da e pregaziti Srbe. Kada su, meutim, videli da su Srbi mnogo rasniji politiari nego to su oni, a to su morali od ranije znati". (Politika, 1. avgust, 1991) 2. avgust Biljana Plavi: "Jeste, tako mora biti. Nema vie - je li mogue ili ne, nego to mora biti, ili Srba vie nema. To je osnovni elementarni zahtev za egzistenciju nae nacije da ivi u jednoj dravi. Ne osporavamo drugim narodima da isto tako ive u jednoj dravi. Ako se sluajno desi da se Muslimani opreele za neto drugo, ako se opredjele za onu stranu za koju su se opredjelili u Drugom svetskom ratu, onda e sigurno doi do podjele BiH, jer Srbi nee u takvim uslovima ivjeti". (NIN, 2. avgust, 1991) Matija Bekovi, akademik: "Srpska pitanja su pokrenuli i otvorili drugi. Uspravili su nas udarcima, otreznili uvredama, probudili nepravdama, rasvetlili i ujedinili koalicijama (). Mrze nas zbog Jugoslavije () i sada kao da ne odlaze iz nje, nego od nas.. hrvatski narod je preuzeo na sebe veu odgovornost nego za vreme NDH (Politika, 2. avgust 1991)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 3. avgust Ministarska trojka EZ pozitivno ocenila izvravanje obaveze od starne Slovenije. Sa Miloeviem nije postignuta saglasnost za dolazak evropskih mirovnih trupa. 6. avgust Dobrica osi: "Uz svo moje uvaavanje lorda Karingtona i njegove misije, ne mogu da prihvatim njegove predloge. Razlozi su vrlo jednostavni. Kao prvo, uee spoljnih snaga u reavanju kosovskog problema predstavlja grubo krenje suveriniteta Savezne Republike Jugoslavije. Drugo gledite EZ i lorda Karingtona u odnosu na problem Kosova, po mom miljenju, pogreno je. Mi otvoreno govorimo o postojanju tog problema. I to ne samo za stanovnike albanske nacionalnosti, ve i za Srbe i Crnogorce koji tamo ive. Meutim, ta situacija nastala je ne toliko zbog loe srpske politike, koliko zbog politike secesije, koju sprovode albanske partije na Kosovu i potpune opstrukcije drave i njenih institucija sa njihove strane. Ja verujem da emo jedino demokratskim sredstvima moi reiti taj problem. Mi smo jedina drava u svetu, koja je stvorila ministarstvo za prava nacionalnih manjina". (Literaturna Gazeta, 6. avgust 1992, prenela Borba, 6. avgusta 1992. godine) 7. avgust Milorad Pavi, akademik: "Neke predele na kojima su Srbi iveli vekovima pre no to je 1918, stvorena Jugoslavija, Tito (i sam Hrvat) 1943. godine u vreme graanskog rata u Jugoslaviji pripojio je Hrvatskoj. Ako Evropa hoe danas, u trenutku raspada Jugoslavije da izbegne novi graanski rat u ovoj zemlji, treba da se ovi srpski krajevi vrate Srbiji". (Politika, 7. avgust 1991. preneto iz Die Zeit, 26. jul 1991) 8. avgust Borisav Jovi: "Izneo sam moju procenu da su Hrvati u velikom kripcu, da su pred dilemom: eskalacija rata za njih je vojni poraz, a prihvatanje mira im donosi portaz na unutranjem politikom planu. Njima je jedina nada internacionalizacija problema i dovoenje stranih trupa. To se moe desiti samo u varijanti meunarodnog priznanja Hrvatske, koja bi mogla biit izazvana nekim naim pogrenim potezom. Jedan takav potez mogao bi biti napad vojske na hrvatsku vlast. Svet bi se okrenuo protiv nas. Problem je kako ih razoruati a ne obarati vlast. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 371)
230
231
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 9. avgust Vasilije Kresti, akademik: "U tom sklopu treba posmatrati i napade na Slobodana Miloevia. Onog asa kada je on krenuo u akciju uspostavljanja teritorijalnog integriteta Srbije, kad je poeo da radi na ukidanju dveju autonomnih jedinica kao konstitutivnih delova federacije, dobio je epitet velikosrpskog politiara, povampirenog sledbenika I. Graanina i doslednog izvrioca Memoranduma SANU: Takve ocene, koje su najpre potekle iz Hrvatske bile su potom prihvaene od svih kojima je odgovarala slaba i na tri dela razbijena Srbija".(Politika, 9. avgust 1991) 12. avgust U Beogradu odran sastanak predstavnika Srbije, Crne Gore i BiH na kojem je usvojena tzv. Beogradska inicijativa. 16. avgust Ljubomir Tadi, akademik: "Ako zvanina Srbija ne osporava pravo hrvatskom narodu na otcepljenje od Jugoslavije, ni Hrvatska ne moe to isto pravo osporavati masi srpskog naroda koja ivi u njenim sadanjim republikim okvirima... (...) u ovom asu (je) srpski nacionalni i dravni inters u tome da srpski narod, tamo gde je u veini, ostane da ivi u jednoj dravi, zvala se ona i dalje Jugoslavija, ili nekako drugaije (...) Zahtev Srba da ive u jednoj dravi u sluaju raspada Jugoslavije i dalje se naziva velikosrspskim hegemonizmom (...) Pitam se po kome bojem ili ljudskom zakonu moe dva do tri miliona Srba biti prinueno da ivi izvan dosadanje zajednike drave". (Politika, 16. avgust 1991) 19. avgust Milan Marti, ministar odbrane vlade tzv. SAO Krajine: "Trenutnom primirju i nastojanjima koja idu u tom pravdu ne daje(m) nikakve anse, jer na njihovo pregrupisavanje i naoruavanje odgovaramo i mi, tako da imamo i artiljeriju, i avijaciju, i armiju, koja je uz nas i tu nema ta da se krije... Uskoro (e se) uspostaviti kontrola i nad Petrinjom, Karlovcem... Zadrom... jer i nama i armiji, a interesi su, pokazalo se, zajedniki potrebna je jedna velika luka."(Borba, 19. avgust 1991) Pokuaj vojnog pua u Moskvi koji imao za cilj smenu Gorbaova. Srpske vlasti podrale puiste.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 21. avgust Dobrica osi, akademik: "... sedam stotina hiljada Srba vi ne moete da naterate da ive u jednoj takvoj dravi (Hrvatskoj). Srbi nisu Kurdi". (Politika, 21. avgust 1991) 23. avgust Pavle Ivi, akademik: "Kad je postalo jasno da Jugoslavija nezadrivo koraa putem ka raspadu koji su otvorili Ustav iz 1974, Titova smrt i privredni neuspeh, aktualizovala se potreba da se Srbija brzo izvue iz poloaja u koji ju je doveo Tito. (...) Zastava, grb i himna koje nam je nametnuo Tito. Masovni mitinzi, koji su u Zagrebu i Ljubljani prikazivani kao vrhunac nedemokratinosti, jedino su demokratsko politiko sredstvo onda kada nema mehanizma parlamentarne demokratije. (...) moramo odbiti svaku pomisao na nekakav savez suverenih drava. (Politika, 23. avgust 1991) Pavi Obradovi, potpredsednik Narodne skuptine Srbije, na zboru u Koeljevi: "Mora svakome da bude jasno da se Srbija i srpski narod moraju braniti u Hrvatskoj, inae emo se sutra od Tumana braniti u Zemunu". (TVB Dnevnik, 23. septembar 1991) 24. avgust Pavle Ivi, akademik: "Jo mnogo vanija od istorijske pokretljivosti granica je injenica da je podruje SAO Krajine u Lici, Kordunu i Baniji dospelo pod vlast Zagreba tek 1981. godine (...) . Tako se pokazuje da nema podela u SAO Krajini koji je bio podloan Zagrebu due pre Tita nego za vreme Tita. (...) sigurno je da emo izgubiti mir, ako pristanemo da uemo u klokpu koja se zove savez suverenih drava".(Politika, 24. avgust 1991) Kosta Mihajlovi, akademik: "Konfederacija je neto najgore to se Jugoslaviji moe dogoditi. Dosta je bilo kojekakvih drutvenih ureenja koja nigde ne postoje". (Politika, 24. avgust 1991) 25. avgust Kosta Mihajlovi, akademik: "... stanje unutranjeg kolonijalizma u kojem su, u toku svih 70 godina, a naroito u poslednje 4,5 decenije, neki delovi zemlje bili u nadreenom, a drugi u podreenom poloaju." (Politika, 25. avgust 1991)
232
233
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Promemorija hrvatskih intelektualaca za spasavanje BiH (Osloboenje, 28. avgust 1991.) 27. avgust Na Brionima razgovor delegacije Republike Hrvatske i JNA o prestanku oruanih sukoba. 29. avgust Miloevi-Tuman na razgovoru u Parizu kod predsednika Miterana 30. avgust Mihajlo Markovi, akademik: "Ako je Slobodan Miloevi u najveoj meri odgovoran za uspostavljanje ravnopravnih odnosa, i ako je on doprineo ruenju nepravedne i apsurdne brionske Jugoslavije koja je jedino bila prihvatljiva Hrvatima i Slovencima sa svim privilegijama koje im je pruala, onda se moe objasniti zato je on postao takav predmet mrnje i satanizacije. "Jedini rasplet jugoslovenske krize koji moramo po svaku cenu spreiti je konzervacija Jugoslavije kao saveza drava u njihovim dosadanjim granicama". (Politika, 30. avgust 1991) 31. avgust Mihajlo Markovi, akademik: "Od Radia, Maeka i Pavelia do Hebranga, Bakaria i Raana, od Koroca i Kreka do Kardelja i Kuana sva politika hrvatskih i slovenakih politiara kretala se u okviru dileme: ili zajednika drava u kojoj oni dominiraju, ili raspad Jugoslavije (). Odjednom emo osetiti udesnu lakou postojanja kad ne bude vie bilo okolne brae da nas vode, zamajavaju, zapliu. () primarni je srpski nacionalni inters da Republika Srbija tako vodi strategiju odbrane srpskog naroda u Hrvatskoj da pred svetom ne bude s valjanim razlozima optuena da uestvuje u agresiji protiv Republike Hrvatske (). U naem je vitalnom intersu da odbranu srpskog nardoa u Hrvatskoj vodi JNA, koja je i po naim zakonima i po meunarodnim merilima za to odgovorna (). U naem je intersu u sadanjoj fazi raspleta jugoslovenske krize da insitiramo na Jugoslaviji (bez Slovenije i Hrvatske), a ne na Velikoj Srbiji (). Uz pomo Srbije srpski narod u Hrvatskoj i BiH se organizovao i uzeo svoja prava koja su mu u toku pola veka pre toga osporena(). Ta nova drtavna granica mora u Hrvatskoj ii linijom
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) razgranienja srpskog i hrvatskog naroda. JNA treba da posedne tu novu granicu" (Politika, 30-31. avgust 1991) 3. septembar U Hagu usvojena Deklaracija EZ o Jugoslaviji. Najavljeno sazivanje Mirovne konferencije o Jugoslaviji u Palati mira u Hagu za 7. septembar i pokretanje arbitrane procedure. Za predsednika Konferencije imenovan lord Karington. 6. septembar B. Petrovi: "Nacionalno-dravnu startegiju u aktuelnoj politici Srbije mogla je pokrenuti samo linost od izrazitog politikog dara, samopregora, hrabrosti i energije, a poto je to uinio Slobodan Miloevi jasno je da on takva linost jeste". (Politika, 6. septembar 1991) 7. septembar Poetak konferencije o Jugoslaviji u Hagu. U radu koferencije uestvovali su svi lanovi Predsednitva SFRJ, predsednik SIV i estorica republikih predsednika, kao i savezni ministar za inostrane poslove. Usvojena je Deklaracija o mirnom reenju jugoslovenske krize. U Makedoniji odran referendum za suverenu Republiku Makedoniju. 12. septembar U Hagu poela prva plernarna sednica Konferencije o Jugoslaviji 13. septembar Milorad Pavi, akademik: "Srbija je ponovo (kao Izrael) okruena neprijateljima". "Pokoljenja koja danas vladaju Jugoslavijom () odgajana su pod nejednakim uslovima za vreme Brozovog reima. Srpski kadrovi su uglavnom nesmeli, bez inicijative, jer ih je glavnokomandujui saterao u rok negativnom selekcijom (). Slovenci, Hrvati, Makedonci i Albanci naviknuti su da im je u Brozovoj Jugoslaviji i van nje bilo sve dozvoljeno. () Oni imaju bezobzirne kadrove sposobne da preive. Ukratko, Brozovi srpski kadrovi danas su praktino neupotrebljivi. Brozovi slovenaki, hrvatksi i albanski kadrovi jo kako su upotrebljivi. Gospodin Miloevi je pre svega morao da prevlada taj problem nesposobnih kadrova oko sebe (). Gospodin Miloevi je prvi i poslednji
234
235
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) politiar koji je usred antisrpski nastrojene komunistike Jugoslavije uinio neto dobro i veliko za Srbiju. Svi znamo pod kako tekim uslovima, koliko i kako u veoma kratkom vremenu"(Politika, 13. septembar 1991) 15. septembar Dobrica osi, akademik: "Narodi koje smo smatrali bratskim, uzvraaju nam nebratskim, ustakom i vmrovskom mrnjom i neprijateljstvom; komije nam opet postadoe gonioci i ubice". Nastaju uslovi u kojima e se posle dva stolea borenja srpski narod konano skrasiti u demokratskoj dravi i posvetiti svom razvoju i napretku. Srpski narod kao celkina prvi put u istoriji stie nacionalnu, socijalnu i duhovnu samosvest". (Politika, 15. septembar 1991) Vasilije Kresti, akademik: "Sasvim je sigurno da genezu genocidnih radnji nad Srbima u Hrvatskoj treba traiti u onim vremenima kada su tzv. pravoslavni Srbi tj. Vlasi, pod pritiskom Turaka, u XVI i XVII veku, poelki da naseljavaju hrvatske zemlje.() Ideja o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj potpuno (je) bila sazrela u okvirima Austro-Ugarske, jo pre izbijanja Prvog svetskog rata.() Dugotrajno nastajanje genocidne ideje u odreenim sredinama hrvatskog drutva, koje, kako svedoio dr Ribar, i nije imalo tako usku nego prilino iroku bazu, duboko se ukorenilo u svest mnogih generacija". (Knjievne novine, 15. septembar 1991) 17. septembar U Igalu lord Karington, Franjo Tuman, Slobodan Miloevi i Veljko Kadijevi potpisali zajedniku Izjavu o prekidu vatre. Veljko Kadijevi: Raspad Jugoslavije sagledava, pre svega, kroz ulogu meunarodnog faktora koga smatra najodgovornijim. Pri tome, polazi od globalnih ciljeva SAD, koji su osamdesetih godina formulisani kao: 1) poraz komunizma; 2) postizanje vojne nadmoi nad SSSR; 3) mogunost intervencija irom svijeta; 4) borba protiv terorizma; i 5) sposobnost reagovanja na poveane opsanosti od regionalnih sukoba. Dakle, kroz ulogu SAD na meunarodnom planu, Kadijevi raspad i rat u Jugoslaviji, razmatra iskljuivo kroz ideoloku prizmu. Meunarodne procese posmatra iskljuivo kao diktat SAD i njihove nadmoi, prije svega, vojne i ekonomske. U okviru realizacije utvrenih globalnih prioriteta, posebno prvog i drugog, istie Kadijevi, kretao se i stav SAD prema Jugoslaviji. Njegovi argumenti za takav stav: "Oigledna je namjera SAD bila da se komunistikoj ideji ne dozvoli vrijeme i mogunost da sama eventualno ispravi svoje zablude i greke, kao to je to inio i ini kapitalizam prebroavajui mnoge krize, poraze, revolucije, ratove, ve da se prva ozbiljna i
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) sveobuhvatna kriza komunizma iskoristi za njegov potpuni i definitivni poraz. Zasluuje posebnu panju teza lansirana u SAD krajem sedemdesteih godina da nacionalno ima primat nad klasnim i da, prije svega, na toj platformi treba tui komunizam. Ta se teza, za sada, pokazala tanom. Ostaje, meutim, da se vidi kakve e negativne posljedice po svijet imati rapslamsavanje nacionalnih strasti i po svaku cijenu. Neke zemlje, meu njima i Jugoslavija i Sovjetski Savez pa i ehoslovaka, to su ve skupo platile. U pogledu ruenja komunistikih sistema, stav prema Jugoslaviji je u sutini bio isti kao i prema drugim socijalistikim zemljama, bez obzira na specifinosti jugoslovenskog sistema". (Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Politika, Beograd 1993) 18. septembar Predsednik SIV Ante Markovi postavio pitanje o, ulozi JNA u ratu u Hrvatskoj i traio ostavku saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevia i njegvog zamenika zbog tajnih razgovora u Moskvi u martu. 19. septembar Kolone tenkova krenule iz Beograda u pravcu Vukovara. 20. septembar Na konferenciji KEBS o ljudskim pravima u Moskvi, predstavnik SAD izneo optube na raun Srbije i JNA 22. septembar Biljana Plavi: "Virus ruenja Jugoslavije po cijenu najuasnijih rtava ustake Hrvatske prenosi se i u BiH. Mi emo znati da branimo Jugoslaviju i sve Srbe i sve druge jugoslovenske rodoljube. Srbi e svoje regije u BiH odrati i razviti. Srbi e se uvijek odazvati na mobilizacijske pozive JNA. Srba u Jugoslaviji ima mnogo, koliko svih ostalih zajedno. Sa Srbima se treba dogovoriti dok su oni jo spremni za to. Sa Srbima ne treba ratovati. Sa njima je ivjeti divno, a ratovati je pogibeljno. Neemo biti mirni dok se Hercegovini ne pripoje Foa, Gorade, gde istorijski i geografski pripadaju". (Politika, 22. septembar 1991) 26. septembar Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 713 o zabrani izvoza oruja Jugoslaviji. Dragan Dragojlovi, ministar za verska pitanja u Vladi Srbije, u govoru valjevskim rezervistima ("dezerterima")"Mi stalno govorimo da Srbija ni-
236
237
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) je u ratu sa Hrvatskom, ali je to srpski narod. Mi to ne moemo da kaemo zbog svetskog javnog mnenja, jer bi onda Srbija bila agresor. Jer, kada je vojnik JNA u Hrvatskoj ne moe se rei da je to Srbija. Zbog toga Srbija ne moe da ima svoju vojsku, pa ima svoju vojsku u JNA".(Borba, 26. septembar 1991) 28. septembar Borisav Jovi: "Na sektoru Dubrovnik stanje je solidno. I sa tog sektora (granica Crne Gore i Hercegovine) Valjevci pobegli. Tamo se snage HDZ mogu lako likvidirati. Slavonija se sreuje. Nemamo dovoljno peadije, a bez ne moe. Kragujevani su pobegli, kao i Vojvoani. Sada se u Novom Sadu sprema jedna brigada. Izbie na liniju Osijek-Vinkovci i zauzeti Vukovar, ali je peadija neophodna. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 390) 29. septembar Mihajlo Markovi, akademik: "JNA treba da se koncentrie na granicu izmeu onih krajeva gde je veinski srpski narod i drugih delova Hrvatske. Zna se koji su to krajevi Krajina, Slavonija, Baranja i zapadni Srem". (Politika, 29. septembar 1991) 30. septembar Referendum Albanaca za "suverenu i nezavisnu dravu Kosovo". 4. oktobar Na Knferenciji o Jugoslaviji izdato je Saoptenje kojim se predvia a) uspostavljanje labave zajednice ili saveza suverenih ili nezavisnih republika; b) aranmani za zatitu manjina; c) neprihvatanje jednostranog menjanja granica. Patrijarh Pavle upuuje pismo lordu Karingtonu, predesdavajuem Meunarodne konferencije o Jugoslaviji, u kome kae da, zbog genocida u prolosti nad Srbima u Hrvatskoj i savremenih zbivanja na tom prostoru, Srbi ne mogu ostati u sastavu bilo kakve nezavisne Hrvatske, ve moraju ui pod zajedniki krov sa Srbijom i svim srpskim krajinama. "Vreme je da se shvati da rtve genocida i njegovi negdanji, a moda i budui vinovnici, ne mogu iveti zajedno". 7. Oktobar Sinia Vuini, komandant paravojne jedinice "Sokolovi" (oko 1500 dobrovoljaca) u intervjuu piglu: "Na stotine zarobljenika streljao sam kao
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) komandant... mi nemamo kamione za transport niti logore. Mi ubijamo odmah, isto kao hrvatske jedinice na drugoj strani... 90 odsto svih dobrovoljaca koji se sada bore u Bosni dolazi iz Srbije. Ratni cilj nam je da Muslimani moraju nestati kao nacija, moraju se izjasniti kao Srbi ili kao Hrvati.. Finansiraju nas iskljuivo srpski emigranti". (Borba, 7. oktobar, 1991) Alija Izetbegovi proglasio neutralnost BiH: "BiH ne eli da bude uesnik u ovom ratu, ovo nije na rat. Mi ne moemo uraditi nita da spreimo unoenje rata u Bosnu". (Borba, 7. oktobar 1991.) JNA raketira Banske dvore, rezidenciju predsednika Republike Hrvatske. 8. oktobar SDS o neutralnosti BiH: "BiH ne moe ni na koji nain proglasiti svoju neutralnost.Grubo krenje propisa predstavlja i Izetbegoviev poziv vojinm obveznicima da se ne odazivaju na legalan mobilizacijski poziv JNA u vreme kad secesionistike oruane snage prete da rasture SFRJ i unite srpski narod. Srbi e razumeti potrebu Muslimana da u srpsko-hrvatskom sporu ostanu neutralni, meutim, BiH kao sastvani deo Jugoslavije mora da potuje savezni Ustav i zakone". (Veernje novosti, 8. oktobar 1991) Sabor Hrvatske proglasio samostalnost Republike Hrvatske. Poslanici SDA u BiH parlamentu ponudili su usvajanje Memoranduma, dokumenta koji BiH definie kao suverenu dravu, koji legalizuje stav da BiH vie ne priznaje odluke krnje Jugoslavije. Petodnevno zasjedanje BiH Skuptine - razmatranje Memoranduma SDA. Radovan Karadi: "Proglaenje neutralnosti BiH u takvom oruanom sukobu je ishitren nedobronameran in. Neodazivanje na pozive za mobilizaciju u JNA je direktan put u anarhiju i haos, iji konani produkt moe biti samo graanski i verski rat". (Politika, 10. oktobar 1991) Saoptenje Regionalnog odbora SDS za Bosansku Krajinu: "Bosna mora biti aktivni inilac u ienju Jugoslavije, Balkana i Evrope od faistike ideologije i terora poglavnika Tumana i tzv. endehazijske ustake ideologije. Pozivom na neutralnost u takvoj situaciji Izetbegovi se otvoreno stavio u poziciju prvog ustakog doglavnika FranjeTumana i ustake drave". (Ekspres politika, 10. oktobar 1991) Radovan Karadi: "Memorandum dovodi BiH na rub propasti i graanskog rata... Nemam pravo da vas zavaravam da e srpski narod pristati. Jer, mi smo se opredelili - ostajemo u Jugoslaviji. Ko ima tehnike
238
239
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) mogunosti neka izae iz Jugoslavije, neemo ga spreavati. Srbe ne moete naterati da to uine, osim da nas pobijete. Ali, ko to moe da pobije 35 odsto stanovnitva? Ne unosite nemir u ljude. Odreknite se nezavisne BiH, kao to smo se mi odrekli Velike Srbije, jer to su dva maksimalna zahteva. (Veernje novosti, 12. oktobar 1991) Protesno pismo graana Bosne rukovodstvu BiH: "Umesto da ste na strani naroda i JNA, svi se zduno pridrujete ruteljima BiH... Sve to inite smiljeno je da se oslabi JNA i celokupne oruane snage". (Ekspres politika,14. oktobar, 1991) 10. oktobar Mihajlo Markovi, filozof, glavni ideolog SPS: "JNA nee napustiti teritoriju Hrvatske u dananjim granicama. Jugoslovenska armija e se povui na novu granicu izmeu Srbije i Hrvatske, a posle toga se moe razgovarati o mirnom reenju sadanje krize... U novoj jugoslovenskoj dravi bie bar tri federalne jedinice: Srbija, Crna Gora i ujedinjena bosanska i kninska krajina". (Borba, 10. oktobar. 1991) 11. oktobar Mihajlo Markovi, akademik: "... ako ne doe do deblokade kasarni, JNA e krenuti u ofanzivne akcije. To znai deblokiranje kasarni i oslobaanje svih teritorija gde u veini ivi srpski narod, odnosno oslobaanje Zadra, Karlovca, Siska i Vukovara". (Politika, 11. oktobar 1991) 15. oktobar Memorandum o suverenoj BiH usvojen je na sednici Skupstine BiH. Poslanici SDS napustili zasedanje u znak protesta. Diskusija u Parlamentu BiH: Radovan Karadi: "Ovo je trea-etvrta republika koja ne eli biti u Jugoslaviji... Put kojim su krenuli je ista autostrada koja je vodila Hrvatsku u pakao, samo to bi taj pakao rata u BiH bio tei, a u kome bi i muslimanski narod moda mogao nestati. Zato nemojte po Evropi nastojati da isposlujete neto na ta nemate pravo". (Veernje novosti, 16. oktobar 1991) Franjo Tuiman i Slobodan Miloevi kod Mihajla Gorbaova u Moskvi. 16. oktobar Pismo SANU svetskoj javnosti: "jasno je da svako razdvajanje jugoslovenskih naroda dravno administrativnim republikim granicama u
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) nove suverene drave, pa i sam konfederalan sistem dravnog ureenja () ne nudi nikakvo trajno reenje. Hrvatska sa svojim vrhovnikom F. Tumanom zastraila je Srbe i probudila u njima istorijsko pamenje na genocid izveden nad njima u Hrvatskoj 1941-1945)". (Politika, 16. oktobar 1991) 18. oktobar U Hagu na Konferenciji o Jugoslaviji razmatran predlog Deklaracije o Jugoslaviji. Predviena suverenost i nezavisnost republika, njihovo meunarodno priznavanje, mehanizmi zatite ljudskih prava, posebno manjina. Za srpsku manjinu je predvien specijalni status. Slobodan Miloevi je odbio reenja iz Deklaracije, "jer suspenduju vaei ustavni poredak i ukidaju Jugoslaviju kao dravu koja kontinuirano postoji ve 70 godina". Gospodin Danilo Krsti, episkom budimski: "Sveti Sava se opredelio za politiki ponienu i oslabljenu Vizantiju, jer je u njoj video nesalomljivi duh Pravoslavlja, a okrenuo je lea na izgled svemonom Rimu, odakle su ve smrdele prve lomae, nagovetaji Auvica i Jasenovca... Bojimo se da je novi svetski poredak na pomolu, zasnovan na trilateralnom savezu Amerike, Evrope i Japana, da je poetak stvaranja planetarnog mravinjaka u kome vae jedino zakoni uivalakog drutva... Treba da se kroz pokajanje udostojimo da bi nam Bog dao pobonog kralja i cara u Srbiji i Rusiji... To nije pitanje vraanja formalnom obredu (ega smo danas esto svedoci), nego samom smislu kulta, a to je dobrovoljno krstonoenje, radosni post i uzletna molitva." (Pogledi, Kragujevac, 18. oktobar 1. novembar 1991) 22. oktobar Teodor Aneli o Hakoj konferenciji: Sebini interesi i povremeno gubljenje orijentacije meu stotinama projekata preureenja Evrope i Balkana, doveli su do nedosledne i ultimativne politike ozbiljnih evropskih drava i SAD. Uporno insistiranje da se Jugoslavija u njenim unutranjim granicama po svaku cenu ouva, poelo je da vodi u apsurd. Kreacija u kojoj bi se na silu pokuavao suivot jedne neonacistike Hrvatske i demokratske Srbije, mogla bi da se zove jedini "Apsurdistan". (...) Ukoliko bude uspela da odoli pritisku razgoropaenog nemakog ekspanizionizma, Evropa bi u Hagu trebala da prihvati spoznaju o stanju sa jugoslovenskim unutranjim granicama koje je principijelno isto kao pre sedam decenija nema pravnih unutranjih granica ve samo odnosa snaga na ovom prostoru. Da li to znai da konano treba proi meunarodno
240
241
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) priznatu proceduru za postizanje legitimiteta ovih granica a da se ne ponove iste greke?" (Epoha, 22. oktobar 1991, str. 13-15) 23. oktobar Milorad Ekmei: "Haka deklaracija je diktat, plod pregovora iza kulisa, a ne rezultat sporazumevanja na konferenciji .U njoj je sve dvomisleno: nema zajednike valute nego se kao u vrema knjaza Miloa uvodi kliring, tj. trampa kao sredstvo plaanja; nema zajednike vlade, nego komisije koje se po volji mogu sastati. Nema zajednikog parlamenta nego se ostavlja mogunost da se on stvori ukoliko se neko o njemu sporazume. To se sve predvia kada je Slovenija ukinula zajedniku monetu, kada se sa Hrvatskom vie nego jasno zarekla da ne eli da ima zajedniki parlament, zajednika tela, kada su slovenaki i hrvatski predstavnici iz Predsednitva drave dovedeni na hako zasedanje radi broja, da pokau kako se slau sa stvaranjem labavog saveza suverenih drava. Nije predvieno nita to bi potvrdilo da je takav savez zaista i stvoren, sem deklaracije koja ga je najavila kao mogunost. Oigledno, haka deklaracija izraava pobedu nemake i katolike klerikalne formule o reavanju jugoslovenske krize. Dogovori o tome su obavljeni iza zavese i deklaracija treba da predstavlja uvod u zvanino priznanje Hrvatske i Slovenije. To je obavljeno na isti nain kako se radilo od poetka jugoslovenske krize - umesto da se ostavi Jugoslaviji da reava sama o sebi, diktatom se razara cela drava i ta formula prenosi na sve. Srbi, a moda i Istrani, u Hrvatskoj su dobili pravo na autonomiju, na svoje bukvare i svoju policiju, ali i Sandak i Kosovo i sijaset drugih dravica u kojoj se biva Jugoslavija raspada. urba kojom je bosanski parlament na neustavan nain nadglasao volju jednog suverenog naroda imae za posledicu to da e se i sama Bosna raspasti u vie manjih unutranjih dravica i oblasti, po verskom kjluu i po sposobnostima brdskih vojvoda da nametnu volju svoga oruja. Jugoslavija je ukinuta. Ali, kao i 1463. i Bosna utkom pade. Voe bosanskog parlamenta su se, slino 1914, i 1941, odluili da svoj narod pretvore u topovsku hranu neke Evrope. Posledice hakog diktata su mnogostruke: 1) uurbani pokuaji da se od peska napravi pita i Deklaracija popravi nekim reenjima koja bi delimino smirila Srbe; 2) usaglaavanje stavova sa Sovjetskim Savezom i Amerikom; 3) priznanje nezavisne Hrvatske i Slovenije, legalizovanje njihovog naoruavanja i konano produbljivanje graanskog rata u Jugoslaviji.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jedna od moguih posledica jeste da se Haka konferencija raspadne, i njenu ulogu preuzmu Ujedinjene nacije, kako bi se Jugoslavija odmakla od jo jednog klerikalnog diktata. (Politika ekspres, 23. okrobar 1991) Lord Karington, predesdavajui Konferencije o Jugoslaviji, ponudio novi predlog o budunostu jugoslovenske drave, odnosno Deklaraciju od 18. oktobra u izmenjenoj formi. Specijalni status treba da se primenjuje na sve manjine. Borisav Jovi: "Za nas je bitno da postignemo za srpski narod u Hrvastkoj slobodu i nezavisnost od Hrvata. Nije nam cilj obaranje hrvatske vlasti, niti osvajanje hrvatskih teritorija. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str.401) 24. oktobar Jovan Rakovi, akademik citirajui Stareviev stav da su Srbi smee ocenio da je: "kontinuitet takve misli dao alibi velikom delu hrvatskog naroda da se prema Srbima ponaa kao da su na nivou ivotinja". (Politika, 24. oktobar 1991) 25. oktobar Matija Bekovi, pesnik i akademik: "Zlo koje je u prolom ratu poklalo stotine hiljada Srba u NDH nije ustuknulo ni kad je ceo svet bio protiv njega, a moete zamisliti kako se osokolilo kada mu se ini da ima podrku svetske demokratske javnosti sa kojom e rehabilitovati i svoju prolost i dokonati svoj zloin. (...) Od brojnih primera oslepelih kampanja dozvolite da sada spomenem Apel za Hrvatsku objavljen prole nedelje u Njujork tajmsu. Potpisali su ga neka od najznaajnijih imena nauke i umetnosti dananjeg sveta, a meu njima eslav Milo i Josif Brodski. Potpisnici trae spas za hrvatski narod, osuuju bombardovanje Zagreba i Dubrovnika. I pesnici koji imaju toliko iskrenih potovalaca meu srpskim itaocima zaboravljaju da u Hrvatskoj ive i Srbi i dozvoljavaju da budu zloupotrebljeni. (...) lanovi udruenja knjievnika Srbije su lanovi vladajue i mnogih opozicionih partija. Neki su i voe partija i to onih najveih i najuticajnijih. Gotovo da ne bi bilo opozicije bez lanova srpske knjievnike organizacije. (NIN, 25. oktobar 1991.) Konstituisana Skuptina srpskog naroda u BiH. Borisav Jovi: "Na poslednjem sastanku estorice kod Slobodana (moda e zauvek biti poslednji) direktno su nas Kadijevi i Adi optuili da Srbe u Hrvatskoj ostavljamo na cedilu. Slobodan im odgovara da smo ih
242
243
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) pomagali i kapom i akom i to emo initi do kraja. Adi, koji je istupao slino Kadijeviu, kae da, ako ne damo jo rezervista, njemu nita drugo ne ostaje nego da uzme puku i da ide s njima da se lino bori". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 402) 27. oktobar Vojo Kupreanin, predsednik SAO Bosanska Krajina "Srpski narod (e), u svojoj odbrani, od Bea napraviti Hiroimu". (Veernje novosti, 27. oktobar 1991) 28. oktobar Radovan Karadi: Armija bi trebalo da brani integritet Jugoslavije. Ona je krvavo izdata i napadnuta u Sloveniji i odatle se povukla, jer je proglaena okupatorskom. ini mi se da bi se Armija sada mogla odrati u Sloveniji, ali je pitanje treba li da se zadrzava tamo gde je nee. Armija sad treba da sprei dalje reavanje krize u Jugoslaviji nasilnim putem, da spei genocid. (Duga, 28. oktobar 1991) Borisav Jovi: Ocenjujemo (Slobodan i Jovi) da je stav Crne Gore za nas od prelomnog znaaja () Dovedena je u pitanje cela naa politika zasnovana na koncepciji da Jugoslavija postoji dok god bar dve republike ele da je ouvaju. Od toga zavisi i odgovor vojsci o mobilizaciji. Dogovorili smo se da jo jednom razgovaramo sa Crnogorcima. Ako se ne koriguju, izlazimo u javnost sa prvim ocenama ta njihov stav znai, a to bi bilo njihovo ruenje. To nam ostaje kao jedini izlaz. Verujemo da bismo lake njih sruili, nego to bismo izgradili novu valjanu politiku platformu za dalju samostalnu akciju. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 405) 29. oktobar Ministri inostranih poslova doneli odluku o uvoenju ekonomskih sankcija Srbiji 30. oktobar Lord Karington ponudio treu verziju dokumenta o reavanju jugoslovenske krize (izostavljen je stav o vraanju stausa autonomnih pokrajina na reenje od pre 1990.). Borisav Jovi: "Veljko (Kadijevi) je zvao Slobodana i rekao mu da sutra pre sednice taba Vrhovne komande ima nameru da donese odluku da svim raspoloivim snagama krene na oslobaanje kasarni u Hrvatskoj i na ruenje gradova. Slobodan mu je rekao da to nije pametno, a on mu je
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) dogovorio: Ti si isti kao Bora Jovi". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 407) eljko Ranatovi Arkan, komandant paravojne jedinice Srpska dobrovoljaka garda: "Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle". (Borba, 30. oktobar 1991) 1. novembar Vasilije Kresti, akademik je rekao " da najbolji odgovor da li ova dva naroda mogu da ive zajedno daju dogaaji u prvoj i drugoj Jugoslaviji, kada je od hrvatske ruke stradalo tano milion Srba! On se argumentovano suprotstavio tezi da je ideja genocidnosti u hrvatskom narodu zaivela nakon ujedinjenja 1918, navodno kao odgovor na srpski hegemonizam u novostvorenoj zajednikoj dravi. Istiuui da se to dogodilo znatno ranije, "jo u prolom veku", akademik Kresti je rekao kako je nesporna injenica "da se genocid moe pripisati zvaninoj hrvatskoj politici, kako komunistikoj tako i antikomunistikoj, u dugom nizu godina koja je doprinela da tom idejom u kontinuitetu bude proet i znatan deo hrvatskog drutva". (Politika, 1. novembar 1991) Patrijarh Pavle o srpskom nacionalnom i dravnom interesu: " Ni u ovoj stvari nemam neki odreeni plan, jer se politikom nisam bavio, te mogu samo rei da, kao ljudi, shvatamo i prihvatamo pravo svih naroda na slobodno opredelenje da priu zajednici sa drugima, ukoliko i ovi na to pristanu, i slobodno se iz zajednice odvoje, mirno i u saglasnosti s njima. Ali smatramo da se to pravo ne moe uskratiti nijednom narodu dakle ni srpskom". (Politika, 1-2, novembar 1991) 2. novembar Borisav Jovi: ()Pretean deo teritorija na kojima ive Srbi su pod srpskom vlau. To jedino nije sluaj sa centralnom Slavonijom, ali otuda su Srbi masovno izbegli, pa nema ko da se bori, niti da dri vlast. Hrvatska se sve vie naoruava, to vodi u sve vee angaovanje JNA, koja trai sve veu mobilizaciju ovde u Srbiji, a to je potpuno kontraproduktivno za nau politiku. Smatram da postoje svi razlozi da sada, kada srpski narod na tim teritorijama ima vlast, zatraimo od Ujedinjenih nacija da ih oni zatite svojim mirovnim snagama, do politikog reenja jugoslovenske krize". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 407)
244
245
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 3. novembar Konferencija o Jugoslaviji razmatrala etvrtu verziju Sporazuma za opte reenje krize. U osnovne principe unosi se mogunost stvaranja drave od onih republika koje ele da ostanu u njoj. 5. novembar Matija Bekovi, akademik: "Na greh bio bi najvei zato to smo najvei i to je prvi put za hiljadu godina srpske istorije poslednjih pola veka srpsku sudbinu odreivao ovek druge vere i nacije. () tom reimu se najee osporava ono to je za Srbe nesporna i nekomunistika briga o celini srpskog naroda, o tzv. Srbima izvan Srbije. Samo u tom pitanju danas nema razlike izmeu vlasti i opozicije, Srba u otadbini i rasejanju. Ispada da je sve drugo realnije od onoga to bi bilo najpravednije i najloginije: ujedinjenje srpskog naroda, ujedinjenje koje nikoga ne ugroava i ne razjedinjava". (Politika, 5. novembar 1991) "Srpska vojska je zauzela Skadar i Jedrene, a ova ne moe Borovo Selo i Tenje". (Borba, 5. novembar 1991) Radovan Samardi, akademik: "Sudbina drave u kojoj ivomo vie ne zavisi od nae volje, hrabrosti i pameti, potenja, opredeljenja za carstvo nebesko i svih onih vrlina koje su nas krasile kroz istoriju. Zavisi sada od belosvetskih meetara, trgovaca, finansijera, planera takve politike koji su se ak drznuli da rasturaju drave na krvi zasnovane, i krvlju stvorene."(Epoha, 5. novembar 1991) Branislav Vaki, etniki vojvoda i savezni poslanik SRS: Ve sa prvim incidentima sa hrvatske strane, i sa njihovim napadima na srpska sela u Slavoniji, srpski dobrovoljci i etnici su krenuli tamo na poziv Teritorijalne odbrane i srpskog naroda. U Borovo Selo nas je pozvao pokojni Vukain oskoanin, i tu smo dobijali oruje tompsone, od tadanje JNA. Poetkom novembra 1991 godine mi, srpski etnici, smo na poziv JNA, preko Negoslavaca uli u Vukovar. Tada smo od majora tadanje JNA Veselina ljivananina dobili oruje i saraivali sa njim, odnosno jugoslovenskom vojskom. Posle osloboenja Vukovara, krenuli smo u Zapadnu Slavoniju. Tamo su moji dobrovoljci i etnici dobijali oruje sa znanjem lino komandanata u Zapadnoj Slavoniji gnerala Uzelca. Meutim, dolo je do velike izdaje jugoslovenskih generala. Zapadna Slavonija je predata Hrvatima, vojska se povukla, a narod otiao u zbegove. (Telegraf, 28. septembar 1994.)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 8. novembar eljko Ranatovi Arkan: Vuka znam godinama, jo iz vremena kad je bio knjievnik. Kod kue imam komplet njegovih knjiga sa posvetom Mom najboljem prijatelju Arkanu, Vuk Drakovi. Kad su razni liderii nagrnuli meu navijae, zavladao je haos. Delije su bile u rasulu. Podelili su se jedni za Vuka, drugi za eelja, trei za Slobu, etvrti za Jovia. Na stadionu je bilo ko na mitingu. Onda sam reio da zavedem red. Ima samo da pevaju 'Zvezdine' pesme... Mene samog ovaj rat kota dvesta hiljada dolara dosad. Odakle pare? Pa, ja sam poslovan ovek. Imam svoju poslastiarnicu i trgovinu. To znai da sam u svom poslu uspean. Mi smo se organizovali da sruimo vlast u Hrvatskoj, a ne u Srbiji, iako su nas u poetku ovdanje vlasti tretirale kao paravojnu, ilegalnu formaciju". (Duga, 8-23. novembar 1991) 9. novembar Borisav Jovi: "Sednica Predsednitva na kojoj je iznet predlog da se pozovu mirovne snage UN radi zatite Srba u Krajini. U pismu Savetu bezbednosti, izmeu ostalog stoji, () Mirovne snage UN stvorile bi tanpon zonu i razdvojile strane u sukobu, sve dok se na miran, pravian i meunarodno-pravno zasnovan nain, uz angaovanje UN, ne rei jugoslovenska kriza. Time bi se stvorili neophodni uslovi da Predsednitvo SFRJ, kao vrhovni koomandant oruanih snaga SFRJ, donese odluku o dezangaovanju JNA u spreavanju meunacionalnih sukoba na teritoriji Republike Hrvatske". (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 410) Predsednitvo SFRJ uputilo Savetu bezbednosti UN pismo u kome radi hitno upuivanje mirovnih snaga UN u Hrvatsku 14. novembar Vojislav eelj: "Snage UN bie dobrodole na liniji prekida vatre Karlobag - Karlovac-Ogulin - Virovitica. Na Drini bismo takve snage unitili. Nema mirovnih snaga koje bi dole protivno volji jedne strane u sukobu. Na Drini pogotovo". (Borba, 14. novembar 1991) 20. novembar JNA okupirala Vukovar posle strahovitih razaranja grada i ubijanja civila.
246
247
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 22. novembar Sajrus Vens, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, u Beogradu vodi razgovore o mogunosti upuivanja mirovnih snaga UN u Hrvatsku. 23. novembar Mili od Mave, slikar: "Uskoro e Srbi biti gospodari sveta. Oni ve sada raspolau tajnim orujem takozvanog Teslinog paketa. Ako samo jedna bomba padne na Beograd, Vatikan, Be, Bon i Zagreb bie sravnjeni sa zemljom..." (Duga, 23. novembar 7. decembar 1991) 27. novembar Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 721 o potrebi slanja mirovnih snaga UN u Hrvatsku. Radovan Karadi, govor u novembru 1991 tokom pripreme za tzv. "Plebiscit srpskog naroda" - tonski zapis izlaganja nalazi se u arhivi Dravne komisije: " Ja u sada da vam predoim nekoliko ishoda krize u BiH. Jedan je od ishoda da osvanemo u neovisnoj i suverenoj BiH, koju je Broz ocrtao, a koju bi Aliji podarila Evropa. To je mala ansa. Evo, Vens je ve tri sata i 15 minuta kod Miloevia, Miloevi nije trepnuo. Niti e trepnuti, niti popustiti. Crnogorci su u Hagu, danas, na jednoj komisiji odigrali dobro, jer je Bulatovi preuzeo takvu obavezu. Vidjeli ste da su narod i vojnici u Crnoj Gori sto-posto za nas. Drga varijanta da se otcjepe Hrvati, a mi i Muslimani ostanemo u nekoj Bosni, koja bi na neki nain malkice bila vezana za Srbiju. Trea varijanta je da se mi otcjepimo, odnosno da se dovedemo u situaciju onih, koji hoe da se odcjepe od Jugoslavije, a ne od BiH, Hrvate i Muslimane koji hoe da formiraju svoju dravu. etvrta varijanta, koja je moda najverovatnija, jeste da teritorijalno postoji srpska Bosna, ali i funkcionalno da postoji srpska vlast, koja sreuje sve srpske poslove. Postoji jo neka mogunost da neko stepenasto rjeenje bude, da srpska Bosna bude u savezu sa srpskim drzavama, muslimanska drzava u konfederalnom savezu, a hrvatska bi vjerovatno bila bez ikakvih posebnih veza sa Jugoslavijom, ali bi bila sa ove nae dve Bosne, srpskom i muslimanskom. Postoji ansa da se pobijemo, pa kome opanci, kome obojci. Znaju oni da mi ne bjeimo od toga. Ima Srba. U samoj BiH bi se moglo sastaviti skoro pola miliona vojnika, sa lakim i tekim naoruanjem. To ne bi mogao niko da
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) zaustavi. Ja i strancima kaem da bi taj rat bio krvav i estok." (BILTEN br 7, februar 1994, Dravne komisije za prikupljanje injenica o ratnim zloinima na teritoriji BiH) (Vid. Prilog 3) eljko Ranatovi Arkan, poslastiar, komandant Srpske dobrovoljake garde: "Poto je Vizental mnogo star ovek, ja sam osnovao sopstvenu fondaciju koja e goniti ustake zloince iz ovog rata. Prema tome, nijedan ustaa, nijedna zver nee moi da pobegne. (NIN, novembar 1991) 21. novembar Radovan Karadi: "Netrpeljivost, netolerancija, oholost, potreba za vladanjem nad drugima, karakteriu zajedniki ivot u BiH. Kao odgovor na to javlja se potreba za razdvajanjem svega i svaega". (Politika, 21. novembar 1991) 23. novembar Pismo Vuka Drakovia predsedniku Franji Tumanu: "Delati isti rtve iste": "Dok posmatram stravina svedoanstva bezumlja Vae vojske u Borovu naselju i Vukovaru, uasnut i zanemeo, reih da Vam piem i da Vam, uz pismo, na poklon poaljem primerak romana NO. Ustaki pokolji Srba poinjeni 1941. ponavljaju se, evo , do u detalje. Opisujui u romanu No pomor mog naroda od pre pola veka, unapred sam opisao njegovo sadanje postradanje od Vae vojske i Vae drave. Nita se nije promenilo. Delati isti, rtve iste. Isti noevi, isti maljevi. Isti vratovi i lobanje. Mrnja ista, ludilo isto. Neu da verujem", kae se dalje, "da je hrvatski narod genocidan. Neu da verujem da je zlo potka njegovog nacionalnog bia i da je taj narod nesposoban za pokajanje i duhovno proienje. Pre e biti da je, decenijama ve, taj nesreni narod udaljen od istine. Pre e biti da, decenijama ve, Hrvati gledaju lano lice u lanom ogledalu. Da su ikada saznali ta se, zaista, dogodilo u Jasenovcu ili Jadovnom 1941. ne bi se, uveren sam, ponovio ni Vukovar, ni Gospi, ni Borovo 1991. Oni Hrvati koji su saznali istinu, kae se dalje u pismu, doiveli su i katarzu. Ti Hrvati nisu danas ni uz Vas, gospodine Tuman, ni uz Paragu, samo to mnogi, iz straha, to ne smeju da javno i pokau. (Borba, 23. novembar 1991) (Vid. Prilog 6) 22. novembar Dragoljub Miunovi: "Zahtev za nezavisnost BiH otvara vrata najveim opasnostima po mir i stabilnost ove republike".
248
249
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 25. novembar Dr Radovan Samardi, profesor, akademik: "Situacija za Dubrovnik nije opasna. To je prostituisani grad hotelijera, gde dolaze amerike babe, britanski pederi, glupi Francuzi i nemake daktilografkinje. Jugoistina Evropa je ionako napola kolonija nemakih daktilografkinja... Nama saveznici ne trebaju, jer su SAD korumpirane, Englezi su glupi, Francuzi desniari, a Rusi siromani. (Poljski list Spotkani, 25. novembar 1991.) Skuptina srpskog naroda u BiH najavila stvaranje posebne republike do 14. januar 1991. kao reakciju na zahtev vlade BiH da Konferencija o Jugoslaviji prizna nezavisnost ove republike. (Politika, 22. novembar 1991) 28. novembar General-potpukovnik Marko Negovanovi, pomonik saveznog sekretara za narodnu odbranu "Imamo dovoljno ne samo nafte nego i svega ostalog potrebnog za ratna dejstva. Glasine koje se ire da je JNA ostala bez goriva, tendenciozne su. Njima se eli stvoriti nepoverenje u vojsku i njenu sposobnost. Moemo ratovati dugo i uspeno". (Veernje novosti, 28-30. novembar 1991) 29. novembar Vojislav eelj, vojvoda i narodni poslanik: "Da formiramo srpsku vojsku, ona ne bi mogla da se bori van granica dananje Srbije, ili bi Srbija bila proglaena za agresora. Tada bi se itav svet okrenuo protiv nje, intervenisale bi Ujedinjene nacije, i mi bismo ovaj rat izgubili. Nama je, dakle, potrebna Jugoslovenska armija". (Pogledi, 29. novembar 13. decembar 1991) Mirko Jovi, predsednik SNO: "Ova varijanta krnje Jugoslavije je prva pametna igra koju Srbi igraju, i koja ima velike anse da uspe. Po prvi put stvaramo dravu koja e biti vea od Duanovog carstva, uz minimum napora i minimum ljudskih rtava... Mi u ovom ratu moramo da osvetimo Jasenovac, Golubnjau i sve one jame u kojima se Srbi nalaze... Ovako, neka Crnogorci preko Dubrovnika, a mi preko Tovarnika, krenemo, pa emo se sresti u Zagrebu. Tek kad potpuno vojniki porazimo Hrvate, moemo da na miru stvorimo svoju dravu". (Pogledi, 29. novembar 13. decembar 1991) 4. decembar Mihajlo Markovi, filozof i glavni ideolog SPS: "Hrvatska strana ima dve mogunosti: da se odrekne Krajina, a gubitak kompenzira pripajanjem zapadne Hercegovine (nemamo nita protiv toga, ak bi nam
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) odgovaralo da se razvrgne muslimansko - hrvatska koalicija), ili da orujem pokua da ih zadri. U ovom drugom sluaju, vojsci nove Jugoslavije ne preostaje nita drugo osim da vojniki potue i konano iskoreni ustaluk. (Borba, 4. decembar 1991) 5. decembar Borisav Jovi: "Sloba smatra da treba blagovremeno da povuemo iz JNA u BiH sve graane Srbije i Crne Gore, a da tamo prekomandujemo iz JNA graane Bosne i Hercegovine, kako bi u trenutku meunarodnog priznanja izbegli opti vojni haos etanjem vojske iz jednog u drugi kraj zemlje. To e stvoriti i mogunosti srpskom rukovodstvu u BiH i da prezume komandu nad srpskim delom JNA, isto kao to su to ve uinili muslimani i Hrvati. (Borisav Jovi, Poslednji dani Jugoslavije, Prizma, Kragujevac 1996, str. 420) 7. decembar Matija Bekovi: pesnik i akademik: "Jugoslavija je najvea investicija Srba i oni to ne mogu ni da zaborave, niti da se sa porazom pomire. Uostalom, za nju je poginulo i htelo da pogine, svojom voljom, nekoliko narataja. (...) Da je Hrvatska ula u Jugoslaviju, verujem da bi lako iz nje izala. Meutim, u Jugoslaviju su uli Srbi i Hrvati iz Austrougarske. Sada Hrvati hoe da odu, a Srbi bi hteli da ostanu. Hrvatska je nastala u Jugoslaviji, a sada bi htela da postoji bez Jugoslavije, ali onakva kakva je u njoj bila. U tome je problem. Ono to Srbi i dalje zastupaju je neka Nebeska Jugoslavija, kao to su se posle propasti Srbije, 500 godina borili za Nebesku Srbiju. Ali ni za Nebesku Srbiju ni za Nebesku Jugoslaviju ne bori se kao za zemaljske drave. (...) Jugoslaviju su opevali nai najvei umovi. I danas je zastupaju nita manje ugledni ljudi, ali ona postaje uzviena ideja koje smo nedostojni. Bojim se da Srbi i kada ostanu sami, sami od sebe ne formiraju Slovence, Hrvate, Makedonce, Muslimane da bi, ipak, sauvali Jugoslaviju. (Duga, 7. decembar 1991.) 9. decembar Izveaj arbitrane komisije Konferencije o Jugoslaviji ustanovila da se Jugoslavija raspala.
250
251
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 13. decembar eljko Ranatovi Arkan: "Presekli smo put Marinci Bogdanovii, oslobodili smo Marince (izmeu Borova i Borova naselja), Ernestovo, Laslovo i poslednje Antunovac Tenjski. Zajedno sa oklopnom brigadom Ernesta Tasa. Sa starankim vojskama nemamo nikakve probleme. Uostalom pojedinci eeljevih jedinica i lanovi odreda "Duan Silni" (M. Jovi) deluju u okviru TO i svi se hrabro bore". (NIN, 13. decembar 1991) Pismo Odeljenja drutvenih nauka SANU: "Pogromaka antisrpska politika hrvatskih ovinistikih reima se nastavila 30 godina docnije, 1971. pod totalitarnim reimom J. Broza, uzgred budi reeno Hrvata () SANU ne tvrdi da je Kraljevina Jugoslavija u svemu bila besprekorna drava. Ali u njoj je stvorena 1939. Hrvatska banovina sa velikom autonomijom. A u dravi autokrate J. Broza Hrvati su imali u rukama (sa Slovencima) sve odluujue poluge dravog aparata". (Politika, 13. decembar 1992) Miodrag Popov, voditelj Dnevnikovog dodatka TV Beograda: "Vukovar je danas razruen, ali osloboen grad". (TV Beograd, 13. decembar 1991) 17. decembar Savet ministara EZ je usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odluio da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje budu prihvatile Deklaraciju o kriterijumima za priznavanje novih drava u Istonoj Evropi i SSSR. Jugoslovenske republike, one koje su to elele, mogle su do 23. decembra podneti zahtev za nezavisnou. 18. decembar Srbija je uputila pismo Arbitranoj komisiji Konferencije o Jugoslaviji u kome je ukazano na potrebu postojanja jednakih prava Srba u Hrvatskoj i BiH na samoopredelenje , u sluaju da se drugi narodi u tim republikama odlue na odvajanje od Jugoslavije. 19. decembar Skuptina Srbije se obartila UN sa zahtevom da OUN ubudue preuzmu organizaciju Konferencije o Jugoslaviji. Republika Srpska Krajina proglaava Knin za svoj glavni grad. Milan Babi preuzima funkciju predsednika RSK. RSK trai priznanje od strane Srbije i UN.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 20. decembar Zahtev Predsednitva BiH za priznavanje nezavisnosti. Miodrag Maticki, upravnik Instituta za knjievnost i umetnost: "Stranci ne mogu da shvate asnog i potenog majora ljivananina, junaka iz Vukovara, koji govori uzdignutim glasom i mae rukama, niti razloge zbog kojih se prilikom obraanja hrvatskom zapovedniku predstavlja kao Sava Kovaevi. Njegove se oi stalno smeju i odaju njegovu dobrotu i ratniko potenje, tako da se namee poreenje sa opievim Nikoletinom Bursaem. Jedino nisam siguran da li bi stranci, ak i da proitaju opieva dela, sasvim razumeli epskog Nikoletinu". (NIN, 20. decembar 1991) Predsednik SIV, Ante Markovi podnosi ostavku jer nije hteo da prihvati budet za 1992. godinu, koji je nazvao "ratnim budetom". Mihajlo Markovi, filozof: Samo za one koji nemaju obiaj da ue iz istorije moglo bi biti iznenaenje kako se iz denacifikovane, skruene, na izgled miroljubive Nemake, odmah po ujedinjenju, gotovo preko noi, iaurio novi Rajh i ve u ovom asu supersiledija nove Evrope. Pre nego to se i konstituisala kao idilina i harmonina nadnacionalna zajednica naroda, EZ se nala pred razdorom. Da bi bar za nekoliko nedelja odloili jednostrano nemako priznanje Hrvatske i Slovenije, Francuzi su morali da smisle optu formulu za priznanje novih drava Evrope da bi ovom skandaloznom rasturanju postojeih drava dali bar prividnu legitimnost. (Politika ekspres, 20. decembar 1991) Mihajlo Markovi, akademik: "U novu jugoslovensku dravu svakako e ui Srbija, Crna Gora, Srpska republika BiH i Republika Krajina (...) . Bosanski Muslimani i Makedonci su propustili priliku da se dobrovoljno izjasne za ostanak u Jugoslaviji i pourili da se prijave Evropskoj zajednici radi meunarodng priznanja njihove nezavisnosti". (Politika, 29. decembar 1991) 23. decembar Nemaka zvanino priznala nezavisnost Sdlovenije i Hrvatske. Skuptina Crne Gore odbila da od EZ trai priznavanje nezavisnosti jer je Crna Gora, kao i Srbija, bila priznata kao nezavisna drava jo 1878. Enriko Josif, akademik i kompozitor, komentarie odluke Evropske zajednice: "Bude li Srbija izlivala istotu odlunosti i svetost otpora, u ta ne sumnjam, izai e iz ovog movarenja kao Vaskrsli Pravednik i Spasitelj preostalog oveanstva. Propast Zapada je nezaustavljiva i blii se kosmikom istorijskom brzinom: za vekovima poinjene nepravde svim narodima sveta, svim vodama sveta, svem bilju sveta, svoj ivotinji sveta, svim kamenovima
252
253
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) sveta. Evropska zajednica presudila je sama sebi i svima onima koji za njom hrle. as joj je doao i u jedan jedini dan nestae". (Politika, 23. decembar 1991) Mirko Jovi, predsednik Srpske narodne obnove: Ekonomski pritisak na Srbiju i Srbe takoe ne moe da uspe. Evo zato: samo u Majdanpeku se pored bakra, kao nusproizvod, godinje izvadi 80 tona zlata. Pored toga, u Majdanpeku su konzervirana dva rudnika zlata koji se uopte ne upotrebljavaju. Narod koji ima toliko zlata ne moe da blokira nikakav Luksemburg ili Holandija, ili EZ. ta su oni? Jedna grupa mangupa koja pravi lane kokoke, neke friidere, automobile. (Osmica 23. decembar 1991) 24. decembar Aleksandar Prlja, narodni poslanik SPS i glavni i odgovorni urednik Politike, u emisiji "Boljevizam u Srbiji, da ili ne" Miloevi, kaem to urbi et orbi, uopte ne utie na Politiku". (TV Beograd, 24. decembar 1991) 25. decembar Razgovori izmeu vrha JNA i dravnog vrha BiH IzetbegovicKadijevi. "Armija nee silom nametati politika reenja u BiH i spreavae irenje eventualnih meunacionalnih sukoba u ovoj republici". 29. decembar Mihajlo Markovi, filozof: "Stvaranje nove Jugoslavije je postalo mogue 24. decembra, odmah posle izjanjavanja svih naih republika o briselskoj rezoluciji. Odmah je mogue poeti rad na konstituisanju njenih osnovnih institucija. Ukoliko mirovne snage UN dou na teritoriju Republike Krajine ona e se privremeno nai pod meunarodnom zatitom, van granica Hrvatske i Jugoslavije. Njeno naknadno prikljuenje Jugoslaviji demokratskim putem bilo bi samo pitanje vremena. U novu jugoslovensku dravu svakako e ui Srbija, Crna Gora, Srpska Republika BiH i Republika Krajina". (Politika, 29. decembar 1991) 30. decembar Milo Bojovi, poslanik SPS, na temu rata koji se vodi: "Ne znam zato me to pitate? Valjda i vi znate da Srbija nije u ratu! Srbija nije u ratu! Nije u ratu ni Krajina. U ratu je ustaoidna vlast u Hrvatskoj, koja je, jednostavno, vi ste videli, istina je izbila na nain kako to inae ine ustae, znai lukav, perfidan, spremile genocid srpske vere, jednostavno elele Srbe da unite. I da vam kaem da je izbila jedna druga velika istina, da ustvari to vie nije rat, jer
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Nemaka, Austrija i Italija imaju svoje interese; tako je uvek bilo sa malima, daje im se aka dolara i radi se ta god hoe. Srpski narod je drugi narod. Ne moe se potkupiti, ni kupiti, i bez ikakvih razgovora i bez ikakvih dilema brane svoju slobodu, svoju dravu. To je istorija, to je istorijsko naslee u genima Srba. Ali se ispostavilo sasvim, karte se otkrivaju, sad je na stolu sve jasno: pa mi se ini, znate, postoje tri verske konfesije, ovaj, najjae: muslimanske, katolianstvo i nae najlepe, kau da bog njega voli najvie, to je pravoslavlje, pa mi se ini da se sve ini, ustvari radi s namerom da se na narod koji ivi na svim ovim prostorima, pravoslavni narod, ne samo Srbi, jednostavno stera u miju rupu, da se to on naini robljem, da se poalje jednog dana na neka mora da veslaju galijama. To se nee dogoditi!" ('Niko kao ja', 12. decembar 1991, emisija Drugog programa Radio Beograda) Borislav Mihajlovi Mihiz podneo je Predlog za razmiljanje u 10 taaka. (Vid. Prilog 7) * * *
Prilog 3
Intervju Dobrice osia... "A istovremeno KPJ je u duhu svog "internacionalizma" potiskivala partizansko jugoslovenstvo i partijskim odlukama proizvela i nove nacije, najpre crnogorsku, pa zatim, u ime samoupravnog socijalizma i muslimansku, prvu takvu naciju u itavom svetu; tako e se produbljivati etnike, verske i istorijske razlike i suprotnosti jugoslovenskih naroda koje su dovele do dananjeg raskola. (...) Najpre izdanim podrkama Titovoj despotiji u ime antisovjetizma, ignorisanjem albanskog terora i progona Srba sa Kosova koji je trajao decenijama, podrkama albanskom separatizmu u ime ljudskih prava, a slovenakom i hrvatskom nacionalizmu i antijugoslovenstvu u ime antisrpskog "boljevizma". (...) Zato to te odluke AVNOJ-a nisu bile zasnovane na regularnim demokratskim naelima i etnikim realitetima, te granice je odredio Politbiro CK KPJ, pa su one samim tim istorijski nelegitimne, dakle, uslovne i privremene. (...) Srbija i Crna Gora zastupanjem koncepcije federativnog ureenja Jugoslavije radikalno su se suprostavile slovenakom i hrvatskom projektu konfederacije, odnosno slobodnom savezu suverenih drava koji ima podrku i u drugim republikama. Argumenti za federaciju su i istorijski i etniki zasnovani, po svojoj sutini su mirotvorni, demokratski i savremenoj evropskoj civilizaciji adekvatni. Srpski narod ne moe da prihvati konfederaciju sadanjih republika jer
254
255

njihove granice nisu legitimne ni u istorijskom , ni u dravno-pravnom smislu, te su granice odreene politikim ciljevima i kriterijumima Komunistike partije Jugoslavije i brionskim ustavom, pa samim ruenjem komunistikog reima i propau titoizma, one gube svaku istorijsku zasnovanost, a nemaju nikakvu meunarodno-pravnu regularnost. Ne moe se sruiti drutveni poredak koji je stvorila Komunistika partija, a da se ne rui i njegova osnovna istorijsko-politika odrednica avnojske granice. Tvrdnja da se i konfederacijom moe spasti nekakva Jugoslavija ili neto od Jugoslavije, vulgarno je politiko lukavstvo. Konfederalnim reenjem jugoslovenske dravne krize, odnosno razbijanjem Jugoslavije na est drava, nacionalni antagonizam ne samo da se ne bi uklonili, nego bi se silno uveali i vodili ratu i ratovima. (Politika, 26. jula 1991)

elimo da ukaemo na put do mirnog sporazuma, a pre svega mirnog reenja srpsko-hrvatskog sukoba, prihvatljivog i asnog za obe strane i nekodljivog za ma koga. *** Pre nego to saoptim konkretne predloge SPO, dugujem neke napomene: 1.Do stvaranja Jugoslavije, odnosno do proglaenja Kraljevine SHS 1918. godine meunarodno priznate granice imale su samo dve srpske kraljevine, Srbija i Crna Gora. Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije, kao drava nije bilo. 2. Stvaranjem unitarne Kraljevine Jugoslavije, svoju dravnost i svoje granice gube i Srbija i Crna Gora. 3. Dananje republike granice odreene su bez ikakvog sporazuma jugoslovenskih naroda, u ratno doba, pod okupacijom, u najveoj tajnosti i od strane pripadnika manjinske KPJ, krajem novembra 1943. godine. Na drugom zasedanju AVNOJA-a nema delegata komunistikih odreda u Srbiji. Prva verzija granica predviala je autonomnu Dalmaciju u okviru Hrvatske i autonomnu BiH u okviru Srbije, ali je, bez iije saglasnosti, vrhovni komadant parizana, lino, pocepao tu mapu i naredio slikaru Moi Pijadi da nacrta novu, dananju. 4. Jasno je da tako odreene granice nisu ni etnike ni istorijske ni pravine i da ne predstavljaju nikakvu pravnu, a pogotovo meunarodnopravnu injenicu. to se prava tie, moe se smatrati da avnojevske, odnosno Brozove line granice, i ne postoje. 5. Na isti nain, kriminalnim partijskim ukazima, komunisti su proglasili i tri nove nacije Makedonce, Crnogorce i Muslimane kojih 1918. godine, kad je proglaena Kraljevina SHS, nije bilo. 6. I nove nacije i njihove republike drave promovisane su na tetu srpskog nacionalnog bia i na teritoriji koju su srpske kraljevine Srbija i Crna Gora unele 1918, u Jugoslaviju. To je injeno sa naroitom namerom. Zvanini princip vladavine komunista je glasio: to slabija Srbija jaa Jugoslavija! 7. Nacionalno oseanje je intimna stvar svakog oveka i onda kada je to oseanje rezultat komunistikih dekreta, odnosno kada je istorijski i nauno neutemeljeno. Obavezni smo da uvaavamo i takva oseanja, sve dok ona postoje, ali nikako na tetu istorijske istine i na njoj zasnovanih dravnih interesa srpskog naroda. To znai da nacionalna i dravna samosvojnost muslimana srpskog porekla i Makedonaca istog tog porekla moe biti repektovana jedino u okviru iste dravne zajednice sa Srbima. 8. U ime ma kojeg nacionalnog i dravnog razloga, niko nema pravo da osporava dravu Crnu Goru, jer bi time osporio istoriju i vekovne napore i rtve srpskog naroda u Crnoj Gori da stvori svoju dravu. I da nema Crne Gore, morali bismo je obnoviti.
Prilog 4
Predlozi Srpskog pokreta obnove (SPO) za okonanje rata u Hrvatskoj i reenje politike krize u Jugoslaviji "Obistinila su se, naalost, naa esta upozorenja da e lideri nacistike Hrvatske i komunistike Srbije, kao i ambicije alpskih inovnika i vodnika da postanu dravnici i generali, u Liban pretvoriti Jugoslaviju. Sistemi, u ijim su temeljima iskljuivost i mrnja, porodili su svoju nakaznu sutinu, tumor smrti i nesree koji se, iz minuta u minut, nekontrolisano uveliava. U Baranji, zapadnom Sremu, u Slavoniji i delovima Srpske Krajine gine se svakodnevno. Desetine hiljada Srba prebeglo je u Srbiju ili se odmetnulo u zbegove. Opustela su mnoga hrvatska naselja. Umnoavaju se samo grobovi i oruje. Poar jednog reiranog i besmislenog rata kree se ka Bosni, Hercegovini, Sandaku, Kosovu... Kako cinino zvue predizborni slogani HDZ i SPS: 'Hoemo suverenu a ne sumornu Hrvatsku' i 'Sa nama nema neizvesnosti'! U rekordno kratkom vremenu, dva bolesno samoljubiva voda svojih nacija, od kojih jedan podrava Antu Pavelia i Josipa Broza a drugi samo Josipa Broza, uspeli su da unite sve: privredu, kakav-takav ivot u miru, kakvu-takvu jedinstvenu dravu...Graane su liili posla, penzija, tednih uloga. Sada uzimaju ono to je ostalo: krv i glave! Hoemo da rat odmah prestane i da se ratita presele u sale za razgovore i dogovore.
256
257

9. Srpski narod nema ni jednog razloga da dovodi u sumnju sadanje granice Slovenije niti da se protivi njenoj punoj suverenosti. Potreban je samo ugovor o deobi dugova i potraivanja sadanje Jugoslavije. Nikakvih drugih zahteva prema Sloveniji nemamo. 10. Srpski narod, takoe, nema nijednog razloga da osporava Hrvatima pravo na njihovu suverenu dravu, ali jedino u granicama koje hrvatskom narodu pripadaju. To nisu granice sadanje Hrvatske i neophodna je njihova revizija. 11. Razgranienje izmeu Srba i Hrvata mogue je po istorijskom i etnikom pravu na odreene teritorije, ali i po pravu ratne rtve i pobednika. Srpski narod u dananjoj Hrvatskoj i dananjoj BiH bio je u oba svetska rata, naroito u Drugom, rtva hrvatskog genocida poinjenog nad njim, ali oba puta i ratni pobednik. Zahvaljujui stvaranju Jugoslavije 1918, i njenom obnavljanju 1945, Hrvati su izbegli gubitak mnogih teritorija a i plaanja ogromne ratne ostete Srbiji. Njihovim dobrovoljnim razdruivanjem od Jugoslavije, srpska strana stie pravo da aktuelizuje sve ono to je propustila, odnosno zbog Jugoslavije oprostila, i 1918. i 1945. godine. Zbog sedam decenija proivljenih pod istim dravnim krovom, zbog srpskom narodu uroenog hrianskog milosra, kao i zbog injenice da emo, i nakon razdruivanja, sa Hrvatima biti susedi i u mnogo emu upueni jedni na druge i pravo ratnog pobednika. Potrebno je, meutim , neodustajno insistirati na principu da Hrvati iz dva genocida poinjena nad Srbima ne mogu i ne smeju izvui dravnu korist za sebe. *** Najpraviniji princip razgranienja izmeu Srba i Hrvata sadran je u programu SPO: Doe li do konfederalizacije ili raspada Jugoslavije, Srbiji se moraju prisajediniti svi krajevi i sva mesta u dananjoj Hrvatskoj i BiH u kojima su Srbi bili u veini pre poinjenog ustakog genocida nad njima! I granicama se mora pokazati i dokazati neisplativost zloina. Predlaemo, meutim, kompromisno reenje kojim se ispunjava i elja muslimana da opstane BiH. Podruje Baranje mora pripasti Srbiji, jer je ta oblast 1. decembra 1918, na dan stvaranja Kraljevine SHS, bila u sastavu Kraljevine Srbije. Vukovarski kraj i ostala mesta u Zapadnom Sremu i Istonoj Slavoniji, u kojima su Srbi u veini, imaju takoe pripasti Srbiji. Kninsku krajinu, delove Korduna i Banije sa srpskom veinom , kao i pakraku krajinu, pripojiti BiH. Zapadnu Hercegovinu, desno od Neretve, kao i oblasti u bosanskoj posavini, u kojima su Hrvati u veini, pripojiti Hrvatskoj.

Poto optina Neum, preko koje BiH ima izlaz na more, treba da pripadne Hrvatskoj, onda je neophodno Hercegovini, radi izlaza na more, dodeliti podruje istono od Dubrovnika, a samom Dubrovniku vratiti njegov tradicionalni status autonomnog grada - republike. Svim znaajnim pomeranjem postojeih unutranjih granica, Hrvatska drava bi postala nacionalno homogenija i ne bi bila prostorno nita manja od sadanje Hrvatske. Pomeranjem postojeih granica ni muslimani u BiH ne bi bili oteeni, a ni teritorija ove republike nee biti umanjena. Jedina promena je u tome to BiH vie ne bi bila drava Srba, Muslimana i Hrvata, ve samo Srba i Muslimana. Naalost, i posle ovakvog razgranienja, vei deo Srba u dananjoj Hrvatskoj ostae van granica Srbije i BiH. Izvestan, ali mnogo manji broj, Hrvata ostae u Srbiji i BiH. Ugovorom o razgranienju obe strane moraju zagarantovati puna nacionalna prava: Hrvatska Srbima i Muslimanima, a Srbija i BiH Hrvatima. Punu zatitu nacionalnih prava obavezna je zagarantovati i Slovenija tamnonjim Srbima i Muslimanima, kao i srpsko- bosansko-hercegovaka strana Slovencima. Moraju se deblokirati i za saobraaj osposobiti sve postojee eleznike pruge i putevi. Nikakve granice ne smeju ometati ili u ma kom vidu ugroavati slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala. Svi zarobljeni u oruanim sukobima moraju biti odmah osloboeni. Objaviti potpunu amnestiju i svim izbeglicama zagarantovati bezbedan povratak na njihova imanja i ognjita. Iz postojeih fondova ili posebnog meunarodnog zajma, porodicama poginulih u meunacionalnim okrajima isplatiti pristojnu naknadu. Tu naknadu isplatiti i svim graanima koji su, u spomenutim sukobima, pretrpili imovinsku tetu. *** ta ko ovakvim reenjem dobija, ta ko gubi i ta e biti sa Jugoslavijom ? Hrvatska se prostorno ne smanjuje i ne moe se oseati ni poraenom ni ponienom. Ona gubi neke srpske krajine, ali u zamenu za hrvatske krajine. Etniki se homogenizuje i dobija odreene ruke za svoju toliko eljenu punu suverenost. Izbegava se deoba BiH izmeu Srbije i Hrvatske. Ova republika drava ne samo to se ne ukida, nego se na odreeni nain i uvruje. Uspostavlja se brojana ravnotea izmeu muslimana i pravoslavnih, to spreava svaki pokuaj supremacije. Srbija bi ostvarila sitno i prividno teritorijalno proirenje, iz prosrog razloga to bi joj bilo vraeno ono to joj je i pripadalo pre proglaenja Jugoslavije.
258
259

Oko 600.000 Srba ostalo bi u sastavu Hrvatske i njih oko 100.000 u Slavoniji. Veina njih e, sumnje nema, zaeleti preselenje u Srbiju, a ona nema ekonomske snage da im to omogui. S druge strane, tragika seoba je financijski nemerljiva, jer se groblja, crkve, vekovni zaviaj i uspomene ne mogu preseljavati ni prenositi na onu od cipela. Neuteni gubitnik, neizbeno, postaju i meoviti (desetine hiljada njih) srpsko hrvatski, srpsko slovenaki, muslimansko hrvatski, makedonsko hrvatski... brakovi. Izmeu mua i ene, a naroito izmeu njihove dece, etnike i dravne granice se povlaiti ne mogu. A da li opstaje Jugoslavija? Odgovor je u nadlenosti Hrvatske i Slovenije. U svakom sluaju, Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina treba da tvore federaciju. Na Sloveniji i Hrvatskoj je pravo izbora: da se otcepe ili da sklope konfederalni ugovor sa tom federacijom, neku vrstu ekonomsko monetarne unije. Totalna i do kraja pravina podela izmeu federacije, sa jedne, i suverenih drava Hrvatske i Slovenije, sa druge strane, je neizvodljiva. U interesu je svih nas, a i Evrope, da neku formu zajednitva sauvamo. Sve do druge polovine juna 1991, SPO ja gajio nadu da e graani i narodi ove divne a tako nesrene zemlje ludilom se izleiti od ludila, mrnjom od mrnje, propau od propasti. Verovali smo da e Zlo, kad pokae svoju sutinu, poraditi za interes Dobra. Zbog toga smo, moda i donkihotski, insistirali na programskoj ideji SPO o regionalizaciji i kantonizaciji Jugoslavije, bez ikakvog pomeranja postojeih unutranjih granica. Proglaenjem slovenake i hrvatske suverenosti, nametnula se, meutim, potreba za hitnim razgranienjem izmeu Srba i Hrvata, to ne znai da je ideja o regionima i kantonima time naputena i prevaziena. Za njenu primenu ostaje dovoljno prostora: od Subotice do Ulcinja i od evelije do Ogulina, a mogue i do Triglava, ako bi Slovenci i Hrvati odustali od otcepljenja. Sada je najvanije: prekinuti rat i vratiti mir u sela, gradove i ljude. Tome cilju podreeni su i ovi predlozi Srpskog Pokreta Obnove.

(...) Vlast morate uzeti energino i potpuno. Ne moe vam se desiti da direktor preduzea bude nelojalan stranci, tamo gdje je stranka na vlasti. Ne moe se desiti da direktor radija ili urednik novina bude neko ko ne provodi politiku stranke, koja je na vlasti. To su dravne funkcije. (...) Molim vas da hitno i energino, ove nedelje, posmenjujete odlukom izvrnog odbora sve direktore i urednike radija, koji vas ne sluaju i ne potuju politiku, ili zbog nekih drugih razloga. U svim optinama gdje imamo radio, mi imamo i vlast. I postavite glavne urednike v.d., pa poslije vi to provodite. I poslije nek se ali ko hoe. (...) Spremite se na to da uskoro uzmete energino SDK (Sluba drutvenog knjigovodstva) u svoje ruke, odnosno da energino postavite ovjeka SDK. Molim vas da neumorno radite do plebiscita sa osmijehom na licu i vedrinom, bez ikakve pizme na propagandi plebiscita. Ja u sada da vam predoim nekoliko ishoda krize u BiH. Jedan je od ishoda da osvanemo u neovisnoj i suverenoj BiH, koju je Broz ocrtao, a koju bi Aliji podarila Evropa. To je mala ansa. Evo, Vens je ve tri sata i 15 minuta kod Miloevia, Miloevi nije trepnuo. Niti e trepnuti, niti popustiti. Crnogorci su u Hagu, danas, na jednoj komisiji odigrali dobro, jer je Bulatovi preuzeo takvu obavezu. Vidjeli ste da su narod i vojnici u Crnoj Gori sto-posto za nas. Drga varijanta da se otcjepe Hrvati a mi i Muslimani ostanemo u nekoj Bosni, koja bi na neki nain malkice bila vezana za Srbiju. Trea varijanta je da se mi otcjepimo, odnosno da se dovedemo u situaciju onih, koji hoe da odcjepe od Jugoslavije, a ne od BiH, Hrvate i Muslimane koji hoe da formiraju svoju dravu. etvrta varijanta, koja je moda najverovatnija, jeste da teritorijalno postoji srpska Bosna, ali i funkcionalno da postoji srpska vlast, koja sreuje sve srpske poslove. Postoji jo neka mogunost da neko stepenasto rjeenje bude, da srpska Bosna bude u savezu sa srpskim drzavama, muslimanska drzava u konfederalnom savezu, a hrvatska bi vjerovatno bila bez ikakvih posebnih veza sa Jugoslavijom, ali bi bila sa ove nae dve Bosne, srpskom i muslimanskom. Postoji ansa da se pobijemo, pa kome opanci, kome obojci. Znaju oni da mi ne bjeimo od toga. Ima Srba. U samoj BiH bi se moglo sastaviti skoro pola miliona vojnika, sa lakim i tekim naoruanjem. To ne bi mogao niko da zaustavi. Ja i strancima kaem da bi taj rat bio krvav i estok. Ja vam kaem, kakva god Bosna bude, u srpskim krajevima i srpskom selu, nijedan muslimanski temelj se nee zakopati, jer mi emo dati upustvo Srbima da ne smiju prodati Muslimanima zemlju. Prvi temelji, koji se zakopaju letee u vazduh. I svaki temelj, koji se zakopaju letjee u vazduh. Svijet e nas razumjeti kad kaemo da ne damo da se remeti demografska slika, prirodnim ili vjetakim putem. Nema anse, nae teritorije su nae, nek budemo gladni, ali biemo na njima. Nije uvjek dobro otkrivati planove, ali nije loe ni rei ne damo
Prilog 5
Moram da kam da su svi Srbi, na svakoj taci u Jugoslaviji, doprinjeli da se ipak odrimo, i, ako Bog da pobjedimo, da su Srbi u BiH odigrali kljunu ulogu. Da nije bilo Srba u BiH, SAO Krajina ili Kninska Krajina, pa tamo gore ni Slavonija, se ne bi odrala niti e se odrati, ako nai Srbi Krajinici koji imaju uputstva, kako da se ponaaju u ovom ratnom vremenu, ako ne priskoe i ako ne pomognu i u materijalnom i vojnikom pogledu.
260
261

to, jer emo javno dati proglas: ne smijete prodavati zemlju Muslimanima. Ne smijete, jer se ovde vodi bitka za ivot i smrt, bitka za ivotni prostor. Napravili ste u Skupstini ta ste napravili, neemo da razgovaramo ni o emu, nego o podjeli! Kako da se mi podjelimo, a da ostanemo skupa, a da vi nemate nita sa naim poslovima, ni mi s vaim. Ne mora biti dva pasoa, moe biti isti dinar, moe biti sve isto, ali to vie stvari da odvojimo. Srpska arija, turska arija, srpski poslovi-turski poslovi i srpske kafane, pozorita, kole i sve drugo. To je jedino rijeenje. ja sam to odvano govorio, zna ga. Plavi i Krajinik. Kakav god ishod plebiscita bude, mi emo biti presudan inilac u tom ishodu. Evropa e morati da uvai ta Srbi u BiH kau. Morae da uvae. Vano je da svaki Srbin glasa. Tu e se pokazati da u glasakom nivou imamo vie od jedne treine. Oni sa dvije treine ne bi mogli izglasati suverenost Bosne. Vano je da glasaju i ostali, to bi bilo dobro da glasaju koliko mogu. Ali to nas uopte ne obavezuje. Mi samo moemo u propagande svrhe da kaemo Srbi plus ostali, ima nas vie od jedne treine, vi nemate nikakvih ansi. Ne damo ni vama da izaete iz Jugoslavije. Ali tu moemo da foliramo. Primjenite svu taktiku, svu propagandu, uzmite sve najuglednije ljude, napravite priredbe prije toga, prije ovoga plebiscita. Ali mora malo discipline biti, kad se utvrdi politika i kad se zna ta se hoe. Pogotovo ne smije da se pije dan uoi i na ova dva dana dok traje plebiscit. Moramo biti kalueri svoga posla. Bie stranih posmatraa, sve e biti motreno, bie zluradi, osim nekih, koje emo mi nabaviti iz Engleske i koji e biti objektivni. Svi ostali e biti zluradi. Ali ba zato moramo, i molim vas da sve ovo to danas priamo i vi morate priati. To mora biti geometrijska progresija. Ali, moe u nedelju aktivisti da krenu po kuma, tamo gde ljudi nisu glasali. Zapiu ga, on glasa, ima pravo na tajnost, ne smije mu se to vidjeti. Mora da ubaci u neku kutiju ili neku veu kovertu, gdje e to biti izmjeano. Nama je vrlo vano da utvrdimo svako mjesto, kako je glasalo, i da moemo u odnosu na broj odraslih i broj stanovnika, da kaemo, to i to mjesto, Pozarnica, recimo, se izjasnilo za Jugoslaviju. I nema toga, ko e taj dio uvui u suverenu Bosnu. Imaemo svoju ariju u tome Jajcu i administrativno e to biti srpski deo Bosne. Mi neemo da naputamo i bjeimo u brda, po umama. Sve to je nae, mi emo uknjiiti kao nae. U svakoj ariji koju imamo, moramo utvrditi da se ona izjasnila i kako se izjasnila, da se izjasnila da ostaje u Jugoslaviji sa ostalim srpskim krajevima. Ova nedelja dana! U svakom dnevniku se pravi spisak da idu prije svega ga. Plavi, Krajinik, Aleksa Buha,Vojo Maksimovi, ja, prof. Ekmei da idu, moe ak i po pet minuta, da objanjavaju ta se ovo zapravo deava. Ja vam garantujem da je ovo za sva vremena. Neemo vie polovinih rijeenja, ovo je za

sva vremena. Moramo da stvorimo za sebe svoju dravu i da omoguimo njima da imaju svoju dravu, ko god oni bili, muslimani ili Hrvati. Mi nemamo vie nikakve potrebe za zastarjelim oblikom drave, za zajednitvom, koje e da nas kota svakih dvadeset godina, po milion rtava, i svakih 20 godina rekonstrukcija drave uz nae rtve. Nema govora. Neka je ono sto je nae, nae. Ako ne uspijemo da damo odgovor u teritorijalnom pogledu, nismo napravili nita. Ima dio Gorazda koji e uvek biti srpski. Ali se to mora ustanoviti, mora biti na spisku, plus materijal zapakovan, listii zapeaeni. Ali na spisku zapisano da je ta i ta teritorijalna jedinica, naseljeno mjesto, koje ustavna kategorija, odluilo tako i tako. Mislim da bi bilo dobro da se sastanu optine koje imaju dosta teritorije, srpske, a nisu veina u toj optini i da naprave taj jo jedan dodatni listi. Odluka o pripajanju optini, samo tu mora biti poseban listi. Imaemo u Srbiji, irom Srbije, ogromno zanimanje za na plebiscit. Moram vam priznati da je vojni faktor, u strahu, pitao: Hoce li uspjeti taj va plebiscit? Ja sam rekao da hoe, sigurno, i kod njih je nastupilo olakanje, jer i oni su u velikim tekoama. Nema niko da stoji iza njih. Ja sam im donio onu mapu, plavu, i rekao, evo vam, gospodo, mapa. Oni kau, imaju mape. Ma, nemate vi mape. Evo vama mape da vi znate gdje smijete zanoiti, a ovo drugo, tu nema zanoenja. Dakle oni nemaju kud, nego u nae krajeve. Mi smo ta vojska, dok se drugi ne osvijeste. Mi emo, sigurno, ovu bitku dobiti, ali je nee dobiti niko drugi ako je vi ne dobijete ovdje. Predsednici optina morate uraditi posao. Vi pogotovo, ako vas vojska zaduuje, niko drugi, nikakav referent, samo vi i niko drugi. jer ste vi predsjednici Savjeta za narodnu odbranu i vi ste komandanti mjesta. I u Krajini, pogotovo tamo gdje se ratuje, sve ono to vam je Branin napisao. Molim vas, da tu budete, takoer, energini i otri, da se pripremite i uspostavite vlast na svojim teritorijama, u optinama, u regijama, u mjesnim zajednicama, da pripremite prestrukturaciju i regionalizaciju optina. (...) Verujte, sad u Evropi uopte pravo ne uzimaju u obzir. Uzimaju faktiko stanje i uzimaju analogije. Poputaju ve. Ga Plavi ima dobre vijesti iz Haga, sad od prije pet minuta. Sutra je Vens ovdje i odraemo mu lekciju. Danas je bio njegov sekretar ambasade kod mene, sat i po vremena. Bila je i kanadska sekretarica ambasade. Stalno e biti i stalno im predoavamo, i stalno moramo da im predoavamo da je naa pozicija najprincipijelnija, kao stanje faktiko je tako i tako. E, kad je faktiko stanje tako i tako, mi emo napraviti i faktiko stanje. Pravo imamo u svojim rukama, a imamo i faktiko stanje. A to faktiko stanje e biti da Izetbegovi ne moe da uvede vlast u 70 odsto teritorije. Da ni u jedno srpsko selo ne moe da uvede vlast, ni u jednoj srpskoj optini on nema
262
263

vlast, da e milicija morati da vas slua u trenutku odsudnom, da vas slua i uspostavi red na osnovu Ustava SFRJ, a ne ustava BiH. Mi ga , naravno, neemo prihvatitit, oni e naravno nou sazvati sastanak i usvojiti ga. Ali mi emo sprijeiti da izau iz Sarajeva, kod Kozje uprije taj zakon i taj ustav nee vie moi gore proi. Moramo biti spremni na to, nema druge s njima. Srbi nemaju nikakve potrebe za stranakom vojskom. Armija je tu. Sluajno se nai i njihovi ciljevi stopostotno poklapaju. Nemojte da tu tehniku i tu Armiju ostavimo samu. Nemojte! To bi bila strahota. Mi bismo izgubili dravu, ako bi tu Armiju izgubili. Godinu dana, vidjeli ste po mitinzima, Srbi trae oruje... Konano tu je Armija, koja je tri put jaa. Skinula je ak i petokraku, ima oruje, ima tehniku, ima druga materijalna sredstva i ima velike ratne rezerve. Ima komandni rukovodni kadar, ima cilj, koji je identian vaem cilju. Samo ako ne bude vas, odnosno, ako ne bude nas da natjeramo vojne obveznike da brane svoju zemlju, onda treba da budemo robovi. Moram da uputim jednu pohvalu Crnogorcima i Hercegovcima. Stvarno nisi morao da ih tjera u vojsku. Srbija je morala iz taktikih razloga, da ne bude u ratu sa Hrvatskom. To je vrlo vana stvar, da Hrvatska mora s Jugoslavijom u ratu da bude. Ako je Hrvatska u ratu sa Srbijom, onda strane trupe ulaze u Bosnu. Dobro, ima tu svata, rade izdajniki posao i opozicija gore, ali 70 odsto Srba su u vojsci i Srbijanci pune tu vojsku. Samo to to ne ide tako otvoreno i tako manifestaciono. Ja vas dakle molim, dva velika posla dva velika zadatka. Prioritetan je PLEBISCIT, a posle plebiscita prioritetno je i u toku sa plebiscitom da uzmete vlast tamo gdje moete da uzmete vlast. Sjedite sa direktorima, dobrim i sposobnim direktorima, sjedite i razgovarajte. Pokazae se da su vam interesi identini, jer ste isti narod i istu dravu hoete da napravite. Idite kao to su i komunisti radili, idite meu radnike i na plebiscit, odnosno, na referendum o nepovjerenju. Samo posle ovog plebiscita. Kad pogledate onu mapu mi imamo ogromnu teritoriju u BiH, ogromnu. (BILTEN br. 7, februar 1994, Dravne komisije za prikupljanje injenica o ratnim zloinima na teritoriji BiH)

ponavljaju se, evo , do u detalje. Opisujui u romanu No, pomor mog naroda od pre pola veka, unapred sam opisao njegovo sadanje postradanje od Vae vojske i Vae drave. Nita se nije promenilo. Delati isti, rtve iste. Isti noevi, isti maljevi. Isti vratovi i lobanje. Mrnja ista, ludilo isto. Neu da verujem, kae se dalje, da je hrvatski narod genocidan. Neu da verujem da je zlo potka njegovog nacionalnog bia i da je taj narod nesposoban za pokajanje i duhovno proienje. Pre e biti da je, decenijama ve, taj nesreni narod udaljen od istine. Pre e biti da, decenijama ve, Hrvati gledaju lano lice u lanom ogledalu. Da su ikada saznali ta se, zaista, dogodilo u Jasenovcu ili Jadovnom 1941. ne bi se, uveren sam, ponovio ni Vukovar, ni Gospi, ni Borovo 1991. Oni Hrvati koji su saznali istinu, kae se dalje u pismu, doiveli su i katarzu. Ti Hrvati nisu danas ni uz Vas, gospodine Tuman, ni uz Paragu, samo to mnogi, iz straha, to ne smeju da javno i pokau. Rei ete, moda, kako Vi, lino, ni u Borovu, ni u Vukovaru, ni u Gospiu nikoga niste zaklali pie Drakovi. I rei ete jo i to, kako ste, lino, protiv pokolja i da ih niste naredili. Da niste naredili pokolje i da ste, intimno, protiv pokolja mogu i hou da verujem, ali odbijam ak i samu pomisao na Vau nevinost, konstatuje Drakovi. Ne samo zbog toga to ste ef drave ija vojska kolje ljude, nego i zbog toga, zapravo pre svega zbog toga, to ste Vi, gospodine Tuman, decenijama pripremali povratak ustaa i to ste, poricanjem onih noeva od pre pola veka, otrili dananje ustake noeve. Vrata vukovarskog pakla otvorena su od ovog trena kada ste Vi, kao istoriar, zapoeli prvo slovo u onoj reenici velike lai i velikog greha kako je, po saznanjima Vaim u Jasenovcu pomoreno samo etrdeset tisua ljudi, sledi dalje u pismu. Umanjivi za dvadeset puta razmere zloina. Vi ste zloince pomilovali. Nedavno, u Hagu, jasenovake rtve ste jo vie umanjili. Naredbe da kolju, kae se dalje, izdaju im Vai neistiniti istorijski radovi, lani posleratni filmovi, lane knjige, pisci lanih memoara, lane propovedi fratara i biskupa, decenijama duga lana svedoenja i lani muk komunistikih elnika naroda koji je zaklan u Jasenovcu. Zacarilo je verovanje da se zloin moe sakriti i da se on isplati. Pa i sad, kako ujem, hrvatska televizija i propaganda pokuavaju da masakrirane Srbe u Vukovaru prikau svetu kao masakrirane Hrvate. A Papa rimski, u njegovoj svetoj propovedi , poklani Vukovar, to ponovljeno Jadovno srpskog naroda, naziva simbolom hrvatskog otpora. Starim metodama poriu sew novi zloini i preseca poslednja odstupnica spasa narodu. Ali, ta je sa Vaom duom, gospodine Tuman? Spavatae li mirno pred saznanjem da ste, pre svega, unesreili Hrvate? Desetine hiljde mrtvih, tri puta vie obogaljenih, trista hiljada beskunika, onolika razorena sela i gradovi... To je uinak i to su posledice Vae vladavine i Vae strategije.
Prilog 6
Pismo Vuka Drakovia predsedniku Franji Tumanu "Delati isti rtve iste": "Dok posmatram stravina svedoanstva bezumlja Vae vojske u Borovu naselju i Vukovaru, uasnut i zanemeo, reih da Vam piem i da Vam, uz pismo, na poklon poaljem primerak romana NO. Ustaki pokolji Srba poinjeni 1941,
264
265

Bio bih, naravno, nepravian kad bih svu krivicu svalio na Vas. Odgovorniji su, moda, oni koji su dozvolili da se u Hrvatskoj razmahne ludilo. Morala je Jugoslovenska vojska da udari svom snagom onog jutra kad je prva ustaka puka osvanula na ustakom ramenu, pie Drakovi. Ludaku je, tada, trebalo navui ludaku koulju i to se, bez bombardovanja i nepotrebnih pogibija, moglo obaviti za svega nekoliko dana. (Borba, 23. novembar 1991)

8. Da se Srbija obavee pred svetskom zajednicom da e svim nacionalnim manjinama obezbediti graanska i politika prava i kulturnonacionalne autonomije po najviim standardima KEBS, to, razume se, ne obuhvata i pravo na secesiju i stvaranje drugih nacionalnih drava na teritoriji Srbije, pravo koje ne priznaje nijedna evropska demokratska zemlja. 9. Da Srbija javno i jasno konstatuje da su se svi napori srpskog naroda za odranje Jugoslavije razbili o legitimno pravo i izraenu volju nekih jugoslovenskih naroda da formiraju i ive u svojim samostalnim dravama. Da srpski narod odluno odbija da ih u tome spreava.I da Srbija proklamuje svoju neopozivu odluku da ponovo postane samostalna i demokratska evropska drava kakva je bila i pre no to je 1918. godine ula u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. 10. Da Srbija izrazi svoju spremnost da u razumnim i demokratskim pregovorima razmotri protivpredloge drugih jugoslovenskih republika za istorijski neminovan, a svakako bolje miran no oruan, razilazak jugoslovenskih naroda. Ne treba Srbija da brine ta e osamostaljenjem dobiti ili izgubiti drugi i kakvim se opasnostima mogu izloiti. Za Srbiju e samostalnost svakako biti spasonosna i lekovita: predahnue i posle tolikih godina odmoriti duu od neprekidnih sukoba i nesporazuma, te neizleive boljetice vienacionalne drave. Podnosilac ovog javnog predloga za razmiljanje ne pretenduje na njegovo autorstvo i na orginalnost. U njemu su sadrane mnoge ve iskazane i sazrele ideje, a projektu bi dobro dola i korekcija i dopuna. A podnosim ga iz uverenja da naem narodu, na koji je skoila i ala i vrana, a pomalo i on sam na sebe, moramo pokuati da pruimo bar jasan, pribran i realan spisak neposrednih nacionalnih zadataka. Ako ovaj to nije, sainimo drugi, razumniji i delotvorniji. I ne menjajmo svaki as svoj kurs i pravac ko pijan laar na uznemirenoj puini." (Borislav Mihajlovi Mihiz, Kazivanja i ukazivanja, Beograd, BIGZ, 1994)
Prilog 7
Predlog za razmiljanje u 10 taaka Borislava Mihajlovia Mihiza: "1. Da se u Srbiji odmah obrazuje koaliciona i koncentraciona vlada uz uee predstavnika vodeih politikih stranaka i uglednih javnih linosti. 2. Da ta vlada, svojim sastavom, neodlonim ukidanjem ideolokih simbola sa dravnih insignija i najavom novih, skorih viestranakih izbora, jasno stavi do znanja svetu da Srbija nije boljevika zemlja. 3. Da Srbija odmah prizna de facto samostalnu i suverenu republiku Sloveniju uz izjavu da e je de jure priznati kada se, u mirnom dogovoru, izvri deobeni bilans prava i obaveza. 4. Da Srbija izjavi da e priznati legimitet nezavisne hrvatske drave onoga trenutka kada Republika Hrvatska srpskom narodu, na treitorijama na kojima vekovima ivi kao veinsko stanovnitvo, prizna identino pravo da slobodno odluuje o svojoj sudbini. Da srpska drava uini jasnim da e pravo svojih sunarodnika na samoopredeljenje braniti do krajnjih granica. Da Srbija predloi Republici Hrvatskoj da, posle razgranienja, reciprono obezbede i meusobno garantuju preostalom srpskom stanovnitvu u Hrvatskoj i hrvatskom stanovnitvu u Srbiji puna graanska i politika prava i nacionalnu autonomiju visokog civilizacijskog stepena. 5. Da Srbija, uprkos istorijskoj injenici da je 1918. teritoriju dananje Makedonije unela kao deo svoje drave u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prizna pravo makedonskog naroda na samostalnu Makedoniju, koja bi se sa svoje strane obavezala da srpskoj nacionalnoj manjini obezbedi graanska i nacionalna prava. 6. Da Srbija, predloi Crnoj Gori da, ako se graani dveju republika o tome pozitivno izjasne, produe da ive u zajednikoj dravi uz modalitete koje ravnopravno i zajedniki odrede. 7. Da se Srbija obavee da e potovati odluku muslimanskog, srpskog i hrvatskog naroda ako se izjasne da ive u samostalnoj Republici Bosni i Hecegovini, a prihvatie i podrati odluku srpskog i hrvatskog stanovnitva u Bosni i Hercegovini ako odlue da teritorije na kojima su u veini prikljue Srbiji, odnosno Hrvatskoj.
266
267
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Srbijom, Srbi ih ne mogu smatrati svojima, jer Srbijom su dugo vladale i osmanlije, pa to nije znailo da su srpski dravnici Na sreu, ima srpskih zemalja koje imaju sva obeleja srpske drave. To su Srpska republika Krajina i Srpska republika BiH. U tim zemljama zastava, grb i himna su srpski pravoslavni. Njihovi najvii rukovodioci dolaze na bogosluenja, slave svoje krsne slave, uvode veronauku u svoje kole; administraciju vode irilicom, svetenike prihvataju kao duhovnike, a ne kao protivnike. A da li e jednog dana Srbija i Crna Gora postati srpske drave, vreme e pokazati." (Pravoslavlje, br. 608, 1992) 2. januar Sajrus Vens, lini izaslanik Generalnog sekretara UN, postigao Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji sa Franjom Tumanom, Slobodanom Miloeviem i Veljkom Kadijeviem. 7. januar Darko Tanaskovi, istoriar: "Vraa li se Turska na Balkan?" (...) Valja naglasiti da jugoslovenski islam organizaciono, a i u svakom drugom pogledu, ukljulujui i institucionalni, u postkomunistikom periodu vidljivo nastoji da u to veoj meri aktivno bude integralni deo svetskog islama- svemuslimanske zajednice vernika. (...) Javno izraena spremnost Muslimana slovenskog porekla i srpskohrvatskog (bonjakog) jezika, ili tanije spremnost politiara koji ih trenutno predstavljaju, da u eventualnom oruanom sukobu sa jugoslovenskom braom druge nacije i vere pozovu u pomo dravnu, pa i vojnu silu Turske neto, je meutim, sasvim drugo i koliko indikativno toliko i zabrinjavajue. Taj akt nepolitike iskrenosti, kako ga je jedan odlian poznavalac bosansko-hercegovakih prilika namah nepogreivo definisao, ili, sportskim renikom, autogol voa SDA (Z. Lagumdija) doao je moda u pravi as, kao (ne)oekivani doprinos razvejavanju politikih magli i otklanjanju tekih nedoumica. Samim tim, stvaraju se, meutim, nove ili, bolje, obnavljaju stare, nimalo lake dileme o tome, rostanovski reeno, ko smo odakle smo i kuda idemo. Svako pojedinano i svi zajedno, a osobito neko meu nama. (...)Ipak, kad se sa samog republikog i partijskog vrha BiH najvii predstavnici muslimanskog naroda neuvijeno i krajnje dramatino obrate za pomo Turskoj, jer o narodu ije interese oni, navodno, zastupaju u Jugoslaviji nema ko da brine, a preti mu da se, ako se zemlja raspara, udavi u jezeru hrianstva, i da mu ene i djeca budu poklani, onda to, ak i
1992.
Januar Branislav Vaki, etniki vojvoda i savezni poslanik SRS: "Poetkom 1992, od tadanje JNA smo dobili poziv da uputimo nae dobrovoljake jedinice u Krajinu. Poslao sam veliku grupu dobrovoljaca iz ovog dela Srbije na obuku u kasarni JNA u Bubanj Potoku, ispred Beograda. U toj kasarni su dobrovoljci dobili i naoruanje. Marta meseca 1992, smo poslali i veliku grupu dobrovoljaca u Beogradsku kasarnu "4 juli", gde su dobili i oruje i uniforme, i bili na obuci. Za tih est meseci, dakle, od januara do jula 1992, u ovim beogradskim kasarnama je bilo stacionirano i obuavano vie od est hiljada naih dobrovoljaca, koji su bili upuivani kod Drnia, u Divoselo i u Potelj. (Telegraf, 28. septembar 1994) Sa vanrednog zasedanja Sabora SPC upuena je poruka u kojoj se arhijereji zalau za slobodu i prava srpskog naroda Bosne i Hercegovine i srpskim krajinama i poruuju: "Niije pogodbe sa nosiocima vlasti u Srbiji, koja nema mandat da istupa u ime itavog srpstva, ili sa organima jugoslovenske federacije, ili sa komandujuim strukturama jugoslovenske vojske, ne obavezuju srpski narod kao celinu, bez njegove saglasnosti i bez blagoslova njegove duhovne Matere, Pravoslavne srpske crkve". U poruci se takoe podrava "zahtev naroda u BiH za slobodan ivot i samosvojno politiko organizovanje". (Pravoslavlje, br. 598, 1992) SPC otvoreno nudi projekciju idealne srpske drave, jer "srpstvo bez pravoslavlja, kao to je dosada reeno, nije mogue, ono je samo obina apstrakcija", pa "stoga: da bi Srbi iveli u srpskoj dravi neophodno je da budu ispunjeni neki uslovi. Ako dravna vlast i najvii predstavnici drave nisu pravoslavci, tj. ako nemaju duhovne veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ne dolaze na bogosluenja, ne prieuju se, ne slave krsnu slavu, ne primaju svetenika radi svetanja vodice, pa ak ako nee ni da se prekrste, onda oni ne mogu biti legitimni srpski predstavnici. Iako takvi vladaju
268
269
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) jugoslovenskom meteu, ne moe proi nezapaeno i bez posledica. S obzirom na to da nema praktini nikakvih izgleda da se Turska neposrednije i otvorenije umea u naa unutranja politika razraunavanja, sem u sluaju balkanske pa i ire vojne internacionalizacije sukoba, do ega valjda ipak nee doi, posledice najnovijeg autogola lidera SDA odrazie se, pre svega, na unutranjem planu i bie moralnog i psiholokog reda. Neizbeno se postavlja pitanje imaju li odista svi predstavnici muslimanskog naroda, iako demokratski izabrani, pravo i mandat da svoje birae danas, na pragu dvadesetog veka, u oima ostalih Jugoslovena, iz nepobitno izborenog statusa samosvojne nacije preutno vraaju u poloaj poturica iz nekih minulih vremena? A poturica, zna se, gori od Turina i tako (sve) dalje i dalje... (...)Ko e, posle ovog vapaja za pomo, koji je ne manje pretnja, Srbe u nemirnoj Bosni uveriti u ivotnu istinu da su im Muslimani braa druge vere i (delimino) kulturom a istoga roda i jezika, a ne strano etniko telo, nepovratno odroeni inoverci, s kojima im je zajedniki ostao samo jezik, odskora i on na putu preimenovanja, i nesrea? Bosnaskom Srbinu po mnogo emu bitnom niko objektivno nije blii i ne nalikuje mu vie od bosanskog Muslimana, a njegove politike gazde prizivaju, eto, Turke da im se u nevolji nau. Protiv koga, zna se... A Srbinu pretiiti Turinom, iako Srbi sa savremenim Turcima odavno imaju odline odnose, arhetipski je ak tee i zloslutnije, no pretiti mu Nemcem. Ako Turci za Srbe ponovo treba da postanu oni Turci iz kosovskog ciklusa epskih pesama, kako e im onda Mislimani i dalje ostati junoslovenska, balkanska i evropska braa, sa kojima im je zadato da mirno, konstruktivno i demokratski trae izlaz iz zajednikih muka i uspostavljaju novu formulu skladne koegzistenicje". (Epoha, 7. januar 1992, str.22-22) 8. januar Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 727 o slanju 50 oficira u Jugoslaviju koji treba da pripreme dolazak "plavih lemova" u Hrvatsku JNA oborila helikopter EZ, koji se nalazio u posmatrakoj misiji. Poginulo pet ljudi. Veljko Kadijevi, savezni sekretar za narodnu odbranu, podneo ostavku. Slobodan Miloevi optuio Milana Babia, predsednika tzv. Republike Srpske Krajine, za opstrukciju mirovne misije UN, zbog protivljenja Vensovom planu. Miloevi mu je podslao oto pismo u kome se, izmeu ostalog, kae: "Smatram se obaveznim i odgovornim da izrazim neslaganje za Vaim stavom
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) da ne elite zatitu teritorija od strane mirovnih snaga UN na osnovu plana Sajrusa Vensa. (...) Narod ne treba da podnosi rtve zbog samoljublja nijednog politiara. (...) Vi svojim stavom zahtevate da se rat produi. Ako biste nastavili sa takvom politikom, gurnuli biste u smrt mnoge graane irom Jugoslavije.(...) Pomo Srbije narodu Krajine nee ni u miru biti dovedena u pitanje, ali graani Krajine treba da znaju da ste svojim postupcima izgubili svako nae poverenje i da ubudue za odnose sa vlastima Republike Srbije moraju delegirati ljude kojima e narodni inters biti iznad linog politikog prestia". (Politika, 9. januar 1992) 9. januar U Briselu nastavljena Konferencija o Jugoslaviji. Skuptina srpskog naroda u BiH proglasila Republiku srpskog naroda za federealnu jedinicu Jugoslavije. 10. januar Radovan Karadi, lider bosanskih Srba: "Sada Srbi zaista znaju na emu su, i sve e uiniti da to manje ive sa drugima, a to vie pored drugih". (10. januar 1992) Arbitrana komisija Konferencije o Jugoslaviji podnela Miljenje o ispunjavanju uslova pojedinih jugoslovenskih republika za nezavisnost. Slovenija i Hrvatska priznate kao samostalne drave. Priznavanje BiH uslovljeno odavanjem referenduma, na kome bi se stanovnitvo izjasnilo o zahtevu za priznavanje suverenosti i nezavisnosti. 14. januar Momilo uji, etniki vojvoda: "Bolje je izginuti do poslednjeg, nego prihvatiti sumnjiva reenja stranaca o naoj sudbini". (Borba, 14. januar 1992) Antonije Isakovi, akademik, poslanik SPS: "Osnovno je to da je 'Memorandum' uticao - neko ga je prihvatio, a antisrbi su uglavnom bili protiv". (Duga, 1-14. februar 1992) Vasilije Kresti, akademik: "Rat izmeu Srba i Hrvata traje, ali ne uvek rat orujem". (Pogledi, 14-28. februar 1992) 16. i 17. januar Sa vanrednog zasedanja Sabora Srpske pravoslavne crkve izdato je saoptenje u kome se kae da je srpski narod ve pola veka "politiki razdrobljen i izdeljen neprirodnim granicama koje rasecaju njergov ivi
270
271
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) organizam". "Njih je isplanirala komunistika Internacionala, ostvarila neofaistika i ustaka okupacija, a utvrdila i produila protiv volje srpskog naroda Titova komunistika diktatura preko svog izrazito antisrpskog AVNOJ". "Zbog toga, ni Srpska pravoslavna crkva, ni srpski narod nikada nisu priznali vetake i nelegitimne avnojevske un utranje granice ustanovljene, bez istorijskih ili etnikih osnova, samovoljom komunistike gerile u uslovima okupacije i graanskog rata". (Glasnik SPC, januar 1992) 22. januar Vlada tzv. Republike Srpske Krajine odbacila mirovni plan Sajrusa Vensa. 23. januar Radovan Karadi: "Treba poeti pripreme za stvaranje saveza srpskih drava kao reagovanje na nameru da EZ isparcelie srpski narod. Mi Srbi smo na prekretnici. Dva veka smo potroili na borbu za otadbinu i slobodu. Sada nema razloga ni smisla za dezrterstvo ni lano morotvorstvo. Mi jesmo za mir, ali nipoto za mir u kojem bi cena bila Srbija, srpski narod i srpska drava i uopte srpsko pitanje kao celina na Balkanu". (Politika, 23. januar 1992) 25. januar Skuptina BiH donela odluku da 29. februara i 1. marta sprovede referendum o suverensoti i nezavisnosti 27 januar Borisav Jovi: "Izdvajanje BiH iz Jugoslavije je veoma opasno i to ne treba podsticati. Najoptimalnije reenje bi bilo da se Srbija, Crna Gora i BiH konstituiu kao nova demokratska Jugoslavija i da ouvaju kontinuitet. Ostale tri republike mogu da izau iz Jugoslavije pod uslovom da se izvri prethodno legalno razgranienje u skladu sa ustavom SFRJ, i uz prethodno reavanje problema Srba u Hrvatskoj". (Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Prizma, Kragujevac, 1996) 31. januar Predsednitvo SFRJ prihvatilo mirovni plan Sajrusa Vensa uprkos protivljenju Milana Babia Ljubormir Tadi, filozof i akademik: "Ja sam od poetka bio energino protiv osvajanja hrvatskih gradova. Mislim da je to to se radi sa Dubrovnikom i oko Dubrovnika velika glupost. Meutim, treba pomenuti da propa-
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) gandi razaranje gradova impresivno deluje. Ali, ta je sa srpskim selima koja su takoe razorena to niko ne pominje. To se ne moe zanemariti. ta je, recimo, sa Mirkovcima koje je simbol toga razaranja? Nikom ne pada na pamet da stane u zatitu razorenih Mirkovaca. (NIN, 31. januar 1992) 1. februar Amfilohije Radovi je u izjavi za TV Novi Sad rekao: "Crkva je ipak jedini krov koji misli celovito, istorijski provereno, o biu srpskog naroda. I njeno raspee je utoliko vee to u ovom trenutku imate jednu ideologiju, jednu vojsku koja je, takoe, do sri ateizirana i ideologizirana i u ovom trenutku kao neka magarica, crna starozavetna, kada je prorok uutao, onda je magarica progovorila... U ovom trenutku, ta i takva vojska, ubijeno duhovno, progovara kao Varlamova magarica, i oni koji stoje iza nje". (Duga, 1-14. februar 1992) 12. februar Najvii predstavnici Srbije i Crne Gore usvojili Osnove ureenja i funkcionisanja Jugoslavije kao zajednike drave. 14. februar U Sarajevu poela Meunarodna konferencija o BiH pod pokroviteljstvom EZ. Predsedava portugalski diplomata oze Kutiljero. 16. februara Skuptina tzv. Republike Srpske Krajine razreila Milana Babia dunosti predsednika Republike zbog neprihvatanja Vensovog plana. 15. februar eljko Ranjatovi Arkan: (...) Tokom celog rata bili smo pod komandom JNA. Saradnja je bila veoma uspena, i uputio bih pohvale Novosadskom korpusu, posebno oklopnoj mehanizovanoj brigadi pukovnika Jovanovia. (...) Toliko ima dobrovoljaca da sada otvaramo jo neke centre za obuku dobrovoljaca i mislim da emo moi da primimo jo 10 do 15 hiljada ljudi." (u intervjuu Veernjim novostima, 15. februara 1992) 22. februar Mihajlo Markovi, filozof: "Mi smo izuzetno znaajan predmet panje ovakvih programa, jer se nalazimo na glavnim evropskim arterijama
272
273
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (Sever, Jug, Evropa, Azija), jer pokuavamo da idemo jednim razvojnim putem, koji, bez obzira na svoju demokratinost, neizbeno izaziva animozitet iz ideolokih pobuda, najzad, jer tvrdoglavo pokuavamo da budemo svoji i samostalni, a ne samo jedan od poniznih i lojalnih lanova neke mone svetske koalicije. (...) Formiranje srpske vojske bila bi katastrofalna politika, jer bi ona dovela Srbiju u poloaj da bi ona izvrila agresiju na drugu republiku, da osvaja tu teritoriju, da to ini svojom vojskom. Meutim, daleko je bilo mudrije strategijsko reenje da tu odbranu srpskog naroda preuzme Jugoslovenska narodna armija, poto je jedino ta armija, armija Jugoslavije, koja je jo postojala i iju smo afirmaciju i nastojanje i postojanje mi stalno dokazivali. Jedino je ona mogla legitimno da se kree po celoj teritoriji Jugoslavije. Time smo ipak spreili osudu Srbije kao drave koja je izvrila invaziju, kao to bi se sigurno desilo da je sluajno tada opozicija bila na vlasti. (...) Svi Srbi u jednoj dravi - nije znailo da u istoj dravi budu i srpske manjine u Rumuniji i Maarskoj, i Srbi koji ive u ikagu, u SAD i u Australiji... Nije znailo ni to da e u njoj biti sto hiljada Srba i vie od toga koji ive u Zagrebu, ili tridesetak hiljada koji ive u nekim drugim hrvatskim gradovima, nego je to, ustvari, bilo naelo srpski narod po istom pravu samopredelenja, po kome se otcepljuju drugi narodi, ima pravo da ostane u zajednikoj dravi na onim teritorijama na kojima se nalazi u veini. Taj cilj je ostvaren i to je smeno ta se sad govori o nekakvom porazu kada je, ustvari, taj osnovni cilj ovog angaovanja i one borbe i uea u ratnim operacijama, bio, ustvari, da se zatiti srpksi narod u Hrvatskoj, da se on oslobodi, u njegovim etnikim granicama, znai, na teritorijama gde je on u veini". (Politika ekspres, 22. februar 1992) 26. februar Izabran novi predesdnik tzv. RSK, Goran Hadi. U Gracu se tajno sastali Radovan Karadi, lider bosanskih Srba, i izaslanik Franje Tumana. 29 februar- 1. mart U BiH odran referendum o nezavisnosti. Na referendum izalo 63,04 odsto biraa, a 62,68 odsto je glasalo za nezavisnu BiH. Istovremeno, pred crkvom na Baariji u Sarajevu je ubijen jedan Srbin na svadbi sina. U roku od nekoliko sati irom grada su nikle barikade.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Odran referendum u Crnoj Gori, izalo vie od 66 odsto biraa. Ubedljiva veina od 95,94 odsto glasala je da Crna Gora ostane u zajednici sa Srbijom, odnosno u Jugoslaviji. 2. mart Gojko ogo, knjievnik: "Uveren sam da je najbolje podeliti Bosnu i Hercegovinu. ak i neto slabija, odnosno rava podela, bolja je nego nastavak ove zajednice u kojoj svako brine svoju brigu. U jednoj kui ne mogu biti tri domaina. Ako je jedna konstrukcija, kao to je bila Jugoslavija, propala, zato ne bi propala i druga takva konstrukcija koja je samo nekoliko decenija ranije na slian nain konstruisana (...) I pored genocida, i pored svih migracija sa tog prostora, znatno vei deo BiH jo katastarski pripada srpskom narodu. Zato mu ne bi pripao zauvek? ini mi se da bi to bilo dobro i za Hrvate koji ive u BiH. A Muslimani? Oni po svaku cenu hoe muslimansku dravu, bar se tako ini, inae ta nacionalistika euforija se drukije ne moe razumeti. Pa, kad je ve hoe, neka onda naprave taj svoj karantin od Sarajeva do Tuzle, gde su u veini. Moda emo onda iveti u veoj ljubavi. (Osmica, 2. mart 1992) 3. mart Radovan Karadi, lider bosanskih Srba: "Nama je demokratija donela ropstvo". (Yutel, Sarajevo, 3. mart 1992) 5. mart U Bosni u svim gradovima protesti protiv rata. Ditrih Gener pozvao EZ da prizna BiH. Na Vojnom sudu u Beogradu optuena etiri rezervna oficira JNA iz Aranelovca zbog bekstva sa ratita. 7. mart Momo Kapor: "ini mi se da je u ovom trenutku Beograd, naalost, pravi petokolonaki grad, pun smutljivaca, kukavica, lanih pacifista, navijaa za suprotni tabor, ali to nije itava ova zemlja Srbija, koja moe sebi i u ovakvom trenutku da dozvoli taj luksuz i trpi tu menaeriju na svojoj grbai sa koje moe da je strese kao onaj vepar sa Karaoreve zastave koji stresa dosadne buve". (Borba, 7-8. mart 1992) 9. mart U Briselu usvojena Deklaracija o priznavanju jugoslovenskih republika. Usvojena su tri naela za reavanje jugoslovenske krize: pravo
274
275
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) nacionalnih grupa na samoopredelenje i nepovredivost i nepromenljivost granica silom. Ukoliko ova dva principa dou u koliziju, sporovi e se reavati mirnim putem uz posredovanje meunarodne zajednice. Velimir Bata ivojinovi, glumac, poslanik SPS: Ja otvoreno kaem da je sramota kad se neko u ovom trenutku bori da se skloni Slobodan Miloevi. Zar da padne predsednik, padne Vlada i raspusti se Skuptina u trenutku kad Srbija ima 300.000 vojnika na ratitima u Hrvatskoj? Svi oni imaju dnevnice koje su prvo iznosile 310, a sada ima vojnika koji primaju 1350 dinara dnevno. To plaa srpski radni ovek. I kad neko pomene nematinu, mora da zna da tih 300.000 ljudi nisu otili na ratite da bi dobijali dnevnice, ve da bi branili ugroene Srbe. Njima se to jednostavno mora dati. A odakle se to daje? Prebaci pare od penzionera, pa prebaci od plata... (Duga, 9. mart 1992.) 10. mart Albanci najavili odravanje viestranakih izbora kao zavrni in konstituisanja Republike Kosovo. 12. mart Azem Vlasi se pismom obratio dravnom sekretaru SAD Demsu Bejkeru u kome je traio da se uvai volja kosovskih Albanaca za stvaranjem republike. 14. mart Atanasije Jevti u "Intervjua gledalaca" na NTV Studio B: Pitajte one kao to je Miloevi, Adi i drugi, ta su mislili kada su zapoinjali rat. A to je bio ne samo prljav rat, nego takav rat da smo ostali i poraenih obraza koje emo teko oprati, osim asnih izuzetaka. () Sad su svi odjednom ispali mirotvorci. A, ustvari su kapitulanti, pred avnojevskim granicama. Pred avnojevskom grobnicom ovog naroda. Izdali su Srbe u Makedoniji, nekoliko stotina hiljada. Izdali su Srbe u Krajini, Srbe u Crnoj Gori, Srbe u BiH. ta e biti sa Srbima na Kosovu, severnoj Backoj. (.) Meanje Crkve u politiku u ovom sluaju je borba za egzistencijalno pitanje naeg naroda. Nama je sve gore. Krajine su izdate u momentu kada je gospodin Milovi priznao avnojevske granice Hrvatske, krajine su u Hrvatskoj... ta e biti sa Bosnom, ta e biti sa tom katastrofalnom Armijom? Prazni se kasarna u apljini. Ispraznie se uskoro u Visokom i Bugojnu. Ginu od iste vojske i veeras u Bogovai. Neka mi objasne tovarniku katastrofu, izdaju zapadne Slavonije. Kada poljski avioni bombarduju kolone izbeglica, a
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Banjaluki korpus kae da nije nadlean, neka mi svi moguci generali to objasne. A za ta je nadlean? Da uva svoje stanove ili da na Novom Beogradu otkupljuje stanove? () Miloevieva vlast je ista Brozova. Ne postoji skuptina. Postoji jedan covek koji odluuje o sudbini ovog naroda. Miloevi je osion, opak ovek. Opasan ovek. to pre ode, bie bolje ovom narodu. () Neka nam ne govore da je jedini spaavajui voa bio Broz i sada, Miloevi. Oni koji tako misle potcenjuju ovaj narod. Upravo zato to je sposoban i to je u momentima pokazao sposobnost a onda je postao izdajica srpskog naroda- svestan sam ta govorim - jer je produio i produbio tragediju srpskog naroda. ()Tuman je edo austrijske politike. Amerika je najobiniji brutalan izvrilac takve politike. Miloevi je pristao na tu igru. Zato je, po meni, izdajnik. Nismo trebali da pristanemo. Mogao je na vreme da reaguje. O tome se radi. Vukao nas je stalno dalje i sve dalje. On je krahirao na svim poltikama. (Borba, 14. mart 1992) 17. mart Mostar je potpuno blokiran. 18. mart U Sarajevu usvojena Izjava o principima novih ustavnih reenja za BiH koju su potpisali lideri sve tri nacionalne stranke. 19. mart U Londonu lord Karington razgovarao sa delegacijom Sandaka. Sulejman Ugljanin je tada istakao da je "Problem Muslimana koji ive u Sandaku istovetan sa problemima Srba u Hrvatskoj, pa ga shodno tome treba tretirati i reavati". 20. mart Irinej Bulovi, vladika baki: "Mislim da je na ivalj u krajinama sada de facto izuzet od hrvatske vlasti, to je veoma znaajno, jer bi ga ta vlast inae unitila". (NIN, 20. mart 1992) 26. mart JNA napustila teritoriju Makedonije. General-major Vuk Obradovi, naelnik Uprave za moralno vaspitanje pri SSNO "U krajnjem, pod rukovodstvom stareina nae vojske i
276
277
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) ostvarena je znaajna vojna pobeda. Oko 95 odsto teritorija na kojima srpski narod ivi i ima veinu u njegovim je rukama". (Politika, 26. mart 1992) 27. mart Skuptina srpskog naroda BiH donela Ustav Srpske Republike BiH i razmatrala Predlog o podrujima srpskih optina. Sran Stanii: "Moda Vukovar i ne treba obnavljati, ve ga ostaviti kao upozorenje naim potomcima, ako nas Jasenovac nije upozorio, moda e njih Vukovar. Treba ovde dovesti sve srpske izdajnike koji su sopstveni narod doveli na rub opstanka i suditi im ovde u senci ruevina, pred avetima preklane dece". (Pogledi, 27. mart - 10. april 1992) 28. mart Amfilohije Radovi, mitropolit crnogorsko-primorski: "Mi govorimo o poturicama u vremenima turskog robovanja, a previamo jednu veoma bitnu injenicu: da su nae moderne poturice mnogo opakije i opasnije negoli poturice prolih vekova... njihova izdaja je mnogo opasnija za bie srpskog naroda negoli, ako hoete, izdaja poturica pre njih". (Borba, 28-29. mart 1992) Milorad Ekmei: Srpski narod ne eli dravnu zajednicu koju odreuju interesi velikih sila i evropski katoliki klerikalizam, nego onakvu kakva izvire iz etnikog i istorijskog prava svakog naroda na zemlji. Srpsko nacionalno pitanje se ne sastoji u razaranju jedne drave, koja postoji 70 godina, u kojoj religiozna netolerancija nije dozvolila da se izgradi graanska i civilizovana drava, a da se umesto toga graanska i evropska forma trai u granicama verskog i crkvenog rezervata. Ako Jugoslavija ne moe da bude graanska drava, onda ne moe nijedna od njenih naslednih pokrajina. Srpsko nacionalno pitanje se ne sastoji u pravu diplomatija i obavetajnih slubi velikih sila da smiljeno i na nedemokratski nain utiu na nerazvijeno javno miljenje, vostva politikih partija, a na prvom mestu na crkve, da proces demokratizacije vode u smislu sve radikalnijih zahteva za otcepljenje. Spoljni pritisak na na unutranji razvoj odgovoran je to su svi oni koji danas vode separatistike republike poinjali sa umerenim zahtevima demokratizovanja Jugoslavije, a zavrili u slomu drave. Srpsko nacionalno pitanje se ne sastoji u pretvaranju razorene Jugoslavije u strateki model, po kome bi trebalo reavati sovjetsko i rusko pitanje, kao i rastuu muku evropske regionalizacije. Takoe se srpsko nacionalno pitanje ne sastoji u menjanju ustavnovljenih normi meunarodnog prava i demokratskih principa, ako to nije podjednako primenjivo na sve
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) narode na svetu. Evropska zajednica je - u reavanju jugoslovenske krize jasno krila meunarodno pravo i reenja adaptirala interesu katolikog klerikalizma i Nemake. Referendumom u BiH, 1. marta 1992. godine, na kome je muslimanski narod listom glasao za definitivan slom nada da se moe odrati jugoslovenska drava, sruen je jedan san koji je sanjan dva veka. Ne treba se hraniti samoobmanama i iluzijama da dananji razvoj stvari vodi obnovi nekakve jugoslovenske drave. Sve to postojee svetske sile stvore, bie prelazni instrumenat koji e olakati definitivno istorijsko iezavanje jugoslovenskih zajednica. Deo srpske inteligencije jo se hrani ovim iluzijama. To je razumljivo sve dotle dok se uje korak jugoslovenskog vojnika na sarajevskim ulicama. Onog jadnog dana, kad se i on ugasi, iluzijama e biti kraj i probudiemo se u uivanju da ivimo u tuoj dravi. Nikada nove drave nisu stvarane da bi odmah iezle. Provalija meu njima se nee smanjivati, nego e se produbljivati. Deo srpske inteligencije se hrani iluzijom da e ekonomija, moderni saobraaj i istorijski kanali komuniciranja drutava, ouvati neku formu jugoslovenskog jedinstva. Obino se kae da se radi o uslovljenoj nezavisnosti onih jugoslovenskih republika koje se meunarodno priznaju kao suverene i nezavisne drave. Moda bi to i bilo uverljivo da taj jezik nije pratio sve drave koje su istorijski propale. Srpski narod se mora pomiriti sa injenicom da je sa razaranjem jugoslovenske drave i sam doiveo svoju istorijsku tragediju i najvie unazaen. Ako Evropa rauna na budui savez nezavisnih jugoslovenskih drava, onda ga kao program za pregovore ve sada mora formulisati. U oekivanju da e oni koji danas vode separatistike pokrete na jugoslovenskom prostoru rae pristajati na utopijske drave od Jadrana do Kineskog zida, nego to e prihvatiti jugoslovenska reenja, srpski narod je ostao jedina pozitivna snaga s kojom ideja demokratske jugoslovenske zajednice ne umire. Danas stojimo pred istorijskim pitanjem ta srpski narod u BiH treba da uradi to bi mu moglo obezbediti bar minimum njegovih istorijskih ciljeva. Odmah se na prvom mestu mora rei da ujedinjenje srpskog naroda u nezavisnoj i demokratskoj dravi uvek ostaje meta koja se ne menja. togod nam Evropa izdiktira i nametne bie samo poetak nove epohe u toj borbi za nacionalno jedinstvo i nezavisnost. Treba se pomiriti sa injenicom da se taj cilj ne moe ostvariti za ovo, ili neko kratko vreme, u neposrednoj budunosti. Srpsko nacionalno jedinstvo i stvaranje temelja za novu jugoslovensku zajednicu preko njega e se ostvariti u ratama, za nekoliko narednih godina i
278
279
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) decenija. Ono e se ipak ostvariti. Sve to se u ovoj jugoslovenskoj krizi postigne, mora biti samo stepenica i novo polazite ka tom cilju. Suverena i nezavisna BiH, u ijem ustavnom ureenju ne bi postojale odredbe i otvorena vrata da se Srbi u BiH u politikom, ekonomskom i kulturnom vidu povezuju sa drugim srpskim delovima, moe biti samo nametnuta, kao to se namee tue ropstvo, kapitulacija i vojniko osvajanje jaeg. I u tom sluaju takva drava ostaje bez nae saglasnosti i naeg potpisa. Unutranja podela BiH na tri narodna dela jedina je garantija za postojanje minimuma demokratske budunosti. Svaka je konfederacija nestabilna dravna veza, sama po sebi, i predstavlja prelaznu formu ka boljim reenjima. Upravo zbog toga je najbolji izlaz za sve narode u njoj. Ona je minimum srpskom i hrvatskom narodu da sauvaju deo svog jedinstva sa nacionalnim maticama. Muslimanskom narodu ovakva konfederalna veza je jedino sredstvo da se oslobodi rezervata koji mu je Evropa nametnula. Pogreno je uverenje da je ovo to su do sada Muslimani postigli, zasluga njihovog politikog vostva. Od poetka jugoslovenske krize oni su naputali svaku ponudu i reenje koje bi vodilo ka ouvanju jugoslovenske drave. Na kraju su u lisabonskim i berlinskim pregovorima dobili pravo da ograde svoj srednjobosanski rezervat, koji nema nikakvog istorijskog, geografskog i etnikog identiteta. Izlazei im u susret, da ih zatiti od Jugoslavije, protiv koje su uloili sve svoje energije i u tome do kraja uspeli, Evropa je Muslimanima odredila srednjobosanski rezervat. U kakvom god on, veem ili manjem obimu bude ugovoren, bie to ipak teritorij, od koga e se evropsko susedstvo vie uvati nego on od njega, tj. srednjobosanskim rezervatom za Muslimane Evropa se vie zatitila od Islama nego on od Jugoslavije. To e biti jedini istorijski smisao borbe muslimanske inteligencije da svoj narod izvede iz jugoslovenske celine. Evropa formalno usvaja status muslimanske nacije koji nigde drugde u njoj ne postoji, ali ga trpa u jedan strogo uvani rezervat. Prihvatanje konfederalnog ustavnog ustrojstva BiH s pravom srpskog naroda na dvojno dravljanstvo, monetarnu uniju, kulturno jedinstvo i politiku povezanost sa ostalim srpskim delovima, istorijska je rtva da se spasi nezavisnost nae matice, Republike Srbije i Crne Gore. Nezavisnost te dve srpske republike je osnovni preduslov i zlatna batina koja garantuje da ciljevi srpskog i jugoslovenskog jedinstva nisu propali. Evropski klerikalizam je uspeo da vei deo diplomatije i javnih miljenja okrene protiv Srbije. Ona je stavljena pred zid za likvidaciju. Sve to danas radimo mora biti usmereno na ouvanje najvieg mogueg stepena nezavisnosti postojee srpske drave. To se mora uraditi po cenu da bi u Bosni jedno vreme ostali tui robovi. Dok
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) poslednja svetlost Srbije ne ugasne, protivnici demokratske drave na Balkanu, za decenije, za vekove nee mirno spavati. Ako se naa sudbina zavri ponovo jo jednim diktatom i srpski narod u BiH ostane bez prava politikog, monetarnog i kulturnog povezivanja sa svojom braom u Srbiji i Crnoj Gori, onda treba jasno objasniti svakome ko moe da uje, da srpske nacionalne partije ne snose odgovornost za posledice. (Politika, 28. mart 1992) 29. mart Dragoslav Bokan, voa "Belih orlova": "Dvadeset i sedam lanova moje porodice ubijeno je u prolom ratu. Majka mi je odrasla u domu za ratnu siroad u Beogradu. Kroz tragediju mojih deda i baka umean sam u itavu tu priu... Meni je ao mladih ustaa dok ih vodimo na streljanje... Kada sam na frontu, dok se borim i vidim moje protivnike kako padaju, javlja mi se oseaj sree, jer ljudi koji ugroavaju moj narod bivaju time potisnuti. Tu nije re o ubistvu... Hrvati koriste sve, faizam, demokratiju, graansko drutvo da bi promovisali ideju unitenja Srba na ovim prostorima". (Duga, 29. mart - 11. april 1992) 30. mart Kongres srpskih intelektualaca u BiH: Deklaracija 1. Zabrinuti zbog grubog komadanja starih evropskih drava Kongres srpskih intelektualaca BiH zapaa da to moe dovesti do sukoba koji e nanijeti veliku tetu Evropi. Za sve to iz toga moe proistei Srbi ne snose nikakvu istorijsku odgovornost. 2. Srpski narod ne prihvata dravnu zajednicu koju odreuju interesi velikih sila, evropskog katolikog klerikalizma i probuenog panislamizma, nego onakvu kakva izvire iz etnikog i istorijskog prava svakog naroda na zemlji. 3. Kongres srpskih intelektualaca BiH smatra da je u ovakvim istorijskim okolnostima jedino rjeenje za BiH da bude trodjelna dravna zajednica u kojoj e Srbi suvereno stati na svoje mee. 4. Srbi, Muslimani i Hrvati, uvaavanjem istorijskih iskustava i sadanjeg stanja meu njima, moraju se to pravednije razdijeliti i razgraniiti da bi se uklonili razlozi mrnje i ubijanja kako bi se sutra mogli sa to manje prepreka ujedinjavati u svemu onome to je za sve njih razumno i korisno. 5. Kongres srpskih intelektualaca upozorava na injenice da je sudbina srpstva nedjeljiva i da se sve to se dogaa u jednoj srpskoj zemlji odnosi na sve Srbe ma gdje ivjeli, jer su sve srpske zemlje jedinstven prostor.
280
281
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 6. Jedinstvo Srba iziskuje da sve srpske vlasti, tamo gdje ih ima, i sve srpske drave, tamo gdje su ve uspostavljene, Srpska crkva i srpski intelektualci formuliu i zabiljee minimum nacionalnih interesa Srba koji su u ovom istorijskom trenutku izvan svakog spora i od kojih nigdje i nikad vie ne smije biti odstupanja. 7. Kongres srpskih intelektualaca BiH preporuuje vaskolikom Srpstvu osnivanje srpskih kulturnih klubova koji e u budunosti omoguiti dalji rad ovog Kongresa. (Borba, 30. marta 1992) Dobrica osi, pismo Kongresu srpskih intelektualca: "Dragi prijatelji, Zahvaljujem vam na asti koju ste mi ukazali pozivom da uestvujem u radu Kongresa srpskih intelektualaca u Sarajevu, spreen boleu, sa prijateljskim eljama za uspeh vaeg kongresa, izraavam uverenje: u novijoj kulturnoj istoriji srpskog naroda, od vaeg kongresa nije bilo odgovornijeg i znaajnijeg skupa srpske inteligencije. Danas se u Sarajevu mora govoriti o svima i za sve, da bi se neto vredno reklo o sebi. A sada, na bivem jugoslovenskom i bosanskohercegovakom tlu, ni jedna istina nije cela, ni jedna briga nije samo naa, ni jedna neizvesnost i strah nisu samo nai. Jer, u Bosni i Hercegovini nijedno dobro ne moe biti zlo Muslimanima i Hrvatima, da ne bude zlo i Srbima. Raspad Jugoslavije koju su Srbi sedam decenija smatrali svojom otadbinom, istovremeno sa krahom brionskog socijalizma, primorao je srpski narod da trei put u ovom veku, pod najnepovoljnijim spoljnim i unutranjim uslovima, uvia zablude i greke u stvaranju i odbrani Jugoslavije, gradi sebi novu dravu slobodnu, demokratsku, civilizovanu zajednicu. U graenju tog novog doma, racionalno je nastojanje da bude to manje materijala sa ruevina, na kojima smo: ali, svaki vredan kamen, svaku itavu ciglu, svaku zdravu gredu treba sauvati i ugraditi. Nije novo sve to je novo: novo je ono to je bolje od starog. Strane sile nas rasturaju u ime svog mira i svoje koristi. U to ime, u ime "novog evropskog poretka", odreuju nam identitet i granice a te granice nisu granice prava, pravde i mira, nego rovovi sutranjih i buduih ratova. Prema jugoslovenskim narodima i narodima u Bosni i Hercegovini strani inioci postupaju danas kako su oduvek postupali u Istonom pitanju: na nau tetu, nepravedno, razdorno. Ako sada jugoslovenski narodi i narodi Bosne i Hercegovine ne uvide da se vazalstvom velikim silama ne slui budunosti nego prolost, potvrdie svoju istorijsku nepunoletnost i produiti sebe i Evropi Istono pitanje.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Mi Srbi, Muslimani i Hrvati uvaavanjem istorijskih iskustava i sadanjeg stanja meu nama, moramo se to pravednije razdeliti i razgraniiti da bismo uklonili razloge da se mrzimo i ubijamo i da sutra moemo sa to manje prepreka da se ujedinjujemo u svemu to nam je obostrano razumno i korisno. Istorijsko iskustvo nam nalae da u stvaranju nove drave uskladimo naelo jedinstva srpskog naroda sa naelom demokratskog policentrizma u organizaciji drave i drutva. Usklaivanjem ta dva naela, mi uvaavamo sve vrednosti, posebnog i aktiviramo svu mo celine. Novoj dravi Pijemont nije jedna srpska zemlja; novoj dravi Pijemont je sloboda napredak, prosveenost, moral. Mi ne elimo da stvorimo dravu u kojoj e da ive samo Srbi, jer takva drava ne moe biti demokratska drava. Mi elimo dravu u kojoj e se celini srpskog naroda trajno obezbediti sloboda postojanja i stvaranja; mi elimo da stvorimo dravu koju e sve nacionalnosti i sve vere smatrati svojom. Da ostvarimo te velike ciljeve razumno je: initi sve da izbegnemo rat; initi sve da ne nanesemo nepravde drugima; initi sve da nai susedi imaju to manje razloga i prava da nas ne potuju i mrze; pomagati susedne narode da ostvare svoje nacionalne ciljeve, sve do granica naih ivotnih prava, naeg identiteta i slobode; ne suprotstavljati se ni jednom ljudskom pravu susednih naroda, drugoj nacionalnosti ili veri, da bi ta ista prava oni nama uvaavali. Dananji narataji srpskog naroda su pred epohalnim iskuenjem i izazovom. Da ostvarimo svoje nacionalne i drutvene ciljeve i ne padnemo u ponor istorije, neophodno je slobodno i demokratsko ujedinjavanje celokupnih umnih, moralnih i radnih snaga itavog srpskog naroda. U ovim danima vie se ne delimo na Srbijance, Bosance, Liane, Slavonce, Hercegovce, Vojvoane, Crnogorce, Krajinike, Kosovce, Banijce, Kordunae, umadince; uvajui i negujui svoje zaviajne originalnosti i razliitosti u ovim vremenima postajemo jedan politiki narod sa raznolikom, a istosmernom milju i istom razumnom voljom u odbrani slobode i svojih prava"..Beograd, 26. marta 1992 (Borba, 31. mart 1992.) Radovan Karadi: "Pozdravljam vas, ne u ime jedne partije koja se bori za vlast, ve u ime oslobodilakog pokreta koji je na prostorima BiH nastao u trenutku kad je srpski narod ovog podneblja, zarad mira u kui, morao da se odrekne sebe. Politika opstanka jednog naroda mora da bude iz glave cijelog naroda i njegovog intelektualnog jezgra, a ne iz glave jedne stranke". (Borba, 30. mart 1992)
282
283
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Rajko Petrov Nogo: "Ja znam da se odavde sa zebnjom gleda na ono to se dogaa u Srbiji Srbija se o svom jadu zabavila. Srpske raskole danas su razigrali sluajni ljudi. I moe nam se uiniti, ako se raskoli nastave, da nae prastaro znamenje nemanjiki dvoglavi beli orao sa krstom, ocilima i krilima u poletu bez srpskih krajina i bez sprske BiH i srpske Krajine nee imati na to da sleti, niti kome da se vrati. Takav bi orao morao ubrzo da padne jer Krajine su njegova krila, a obe njegove glave i onu koja gleda na Istok i onu koja gleda na Zapad onda bi lako odsjekli, prvo na Kosovu i u Maedoniji, kimu bi mu slomili u Rakoj, tj. u Sandaku, a kormilo repa oerupali u Vojvodini. Od dvoglavog bjelog orla s krilima u poletu, ostalo bi tek mrtvo truplo beogradskog paaluka". (Borba, 30 marta 1992) Milorad Ekmei: "Referendumom u BiH 1. marta ove godine slomljena je nada da se moe odrati jugoslovenska drava, slomljen je san sanjan dva vijeka. Srpska inteligencija toga mora da bude svjesna, iako se jo hrani ovim iluzijama. Stoga, unutranja podjela BiH na tri narodna dijela jeste jedina garancija za postojanje minimuma demokratske budunosti. Ona je minimum srpskom i hrvatskom narodu da sauva dio svog jedinstva sa nacionalnim maticama. Muslimanskom narodu ovakva konfederalna veza je jedino sredstvo da se oslobodi rezervata koji mu je Evropa nametnula. Pogreno je uvjerenje da je ovo to su do sada Muslimani postigli zasluga njihovog politikog vostva. Od poetka jugoslovenske krize oni su naputali svaku ponudu i rjeenje koje bi vodilo ka ouvanju jugoslovenske drave. Na kraju su u lisabonskim i briselskim pregovorima dobili pravo da ograde svoj srednjebosanski rezervat koji nema nikakvog istorijskog, geografskog i etnikog identiteta. Izlazei im u susret, da ih zatiti od Jugoslavije, protiv koje su uloili sve svoje energije, Evropa je Muslimanima odredila srednjebosanski rezervat. Ako se naa sudbina zavri ponovo jo jednim diktatom i srpski narod u BiH ostane bez prava politikog, monetarnog i kulturnog povezivanja sa svojom braom u Srbiji i Crnoj Gori, onda treba jasno objasniti svakome ko moe da uje da srpske nacionalne partije ne snose odgovornost za posljedice. Kao i 1941, one e morati ustupiti vostvo nekoj radikalnoj ideologiji koja sad nije na povrini. Onako, kako je Tito 1941, iz ume doao u svjetsku legendu, javie se ponovo neko. Evropskim diplomatama mora biti jasno da u sluaju destabilizacije njihovih odnosa u Evropi i ako srpski narod dobije barem jednog simbolinog spoljnjeg saveznika mogunost oruane pobune srpskog ivlja u Bosni niko nee moi zaustaviti." (Borba, 30. mart 1992)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Ljubomir Tadi: "Ni jedna floskula koja je kruila dvadesetim vijekom nije imala toliko uspjeha kao floskula o opasnosti od velikosrpskog hegemonizma. Tu strategiju uspostavili su komunisti, a prihvatila je Evropa, razbijajui Jugoslaviju i dovodei srpski narod u opasnost od velike dezintegracije. Ovaj Kongres moe biti jedno od vrele duhovne reintegracije srpskog duhovnog bia". (Borba, 30. mart 1992) Vladimir Srebrov, jedan od osnivaa SDS u BiH: Ovaj skup organizatori su mogli nazvati proirenim sastankom neokomunista i njima odanoga dela pravoslavnog svetenstva, ratnih profitera i mafijaa, intelektualno srozanih akademika, ljudi eljnih vlasti, i par mladih nazovi intelektualaca koji od obrazovanja poseduju pet minuta kole i veliki odmor. Malo je ovde prisutno onih koji asno mogu poneti naziv intelektualac i to jo srpski u BiH. Veina takvih intelektualaca, graana BiH, ne prisustvuje ovome zboru. Njima nisu upueni pozivi za ovaj skup a ne nalaze se ni u Savetu SDS BiH kao organizatori tekueg kongresa: oni se nalaze u vanparlamentarnoj srpskoj opoziciji, oni ne ele da uestvuju u pokolju Srba u koju ih, protiv ovdanjih Muslimana i Hrvata, gura mafijaka bulumenta, to su joj elnici R. Karadi, M. Krajinik, V. Ostoji o emu ste imali prilike da budete obaveteni putem sredstava informisanja gde su po imenu i prezimenu, nabrojani upravo ti ljudi i oni kao R. Duki, sada voe i knezovi srpski. Zar takvima mogu biti ljudi roenjem ili poreklom Crnogorci, Srbi iz drugog kolena, to su uostalom i njihovi mentori, S. Miloevi, R. Boovi i jo neki iz srbijanskog politikog vrha i iz redova vojne hunte, najveih delata srpskom narodu ovde i u Hrvatskoj? A u istoriji naega naroda takvi ljudi nikada nisu bili ni vodonoe, kamoli njihove voe. Setite se Sv. Save, Arsenija III arnojevia, voda Serbskoga Karaora, D. Obradovia, V. Karadia, Kralja Petra I, Nikole Paia i svih znamenitih Srba do danas. Zar se posle njih jo iko usuuje samoprozvati naim poglavarima i poglavarima bez volje narodne? Da li su ti ljudi, vrhovi srpske politike misli, kulture i vere pravoslavne, bili poput ovih sadanjih vodova, ili kako se sve ve ne zovu, ubice srpske, pljakai i smrt srpska? Naravno nisu bili? Stoga me vie udi prisustvo ovome sastanku predstavnika SPC. Da li to pravoslavni vrhovi podravaju reinkarnaciju dubokoga zla u naem biu, zla ve vienoga u Hrvatskoj, u gradu Vukovaru i drugde? Da li oni ele videti novi Vukovar, sublimiran kroz zapaljenu i popaljenu Bosnu i Hercegovinu? Od njih i samo od njih, a naroito od g. patrijarha Pavla, zavisi hoe li pravoslavlje ovde biti uniteno do korena i to zahvaljujui onima koje oni tako svesrdno podravaju srpskim komunistima, sada lanovima SPC i SDS BiH,
284
285
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) i pripadnicima federalne armije to su srpskome narodu naneli vee zlo negoli i Muslimani i Hrvati zajedno. Mislim, u ovome vremenu. Imamo li mi uopte svoju crkvu, svoga patrijarha, svoje svetenstvo? Nije mogue da imamo samo jednoga Srbina u njihovim redovima: dr Atanasija Jevtia, vladiku banatskog! Srpskog zilota, kakav i sam donekle jesam tek u graanskome smislu. Sem svetenstva, udi me ovde aktivno prisustvo i nekih profesora sa Filozofskog fakulteta na kome zajedno s njima radim. Oni bi bar trebali znati da su ovakve vrste kongresa sa nacionalno-politikim meama organizovane izmeu 1932. i 1940. godine u faistikoj Italiji i nacistikoj Nemakoj i da su, radi uea odreenog broja nemakih i italijanskih intelektualaca na njima bili veoma otro kritikovani na sastanku PEN u Dubrovniku 1933. godine kao nedostojni intelektualnoga dela Evrope. Da li je taj intelektualni primitivizam iz prolosti postao habitus ovoga skupa u "ime srpskoga naroda" koga ovde u BiH niko nita ne pita, a govori u ime njega kao to je, recimo, sluaj s R. Karadiem, koji stalno tvrdi da govori u njegovo ime to nije istina i to je pokazao nedavni referendum na kome je vie od 5 odsto srpskog birakog tela glasalo za jedinstvenu i nezavisnu BiH, za njeno graansko lice. I pored svih pretnji i ikaniranja emu su bili podloni Srbi iz BiH nekoliko dana pred izbore i o emu su me usmeno ili telefonski obavetavali, najvie iz dva regiona: bosanskoga i bosanskokrajinskog, manje iz Hercegovine. Njihov pla, vapaj, strah od represije od strane aktivista SDS BiH, nukaju me u ovome trenutku da ovde javno zahtevam: ostavite Srbe iz BiH svi vi koji elite Veliku Srbiju na ovim prostorima, koji elite nekakvu Srpsku dravu BiH. Odlazite odavde! Vi ovde nemate ta da traite, tim vie to od neukoga srpskog naroda pravite budalu, pravite genocidan i etnocidan narod, suprotstavljate ga njegovim komijama, roacima. Jer ovdanji srpski narod, a tu mislim na njegov razumni deo ne na nacionalistike provokatore, ludake i krvi edne klinike sluajeve, eljan je prvenstveno hleba koga ste mu vi oteli i stavili na svoje bankovne raune kao nekakvi stranaki prvoborci. Stidite se toga! Ja, titularni osniva SDS BiH, odlino znam ko je osnovao ovu stranku i koji su intelektualci bili uz nju od samoga poetka. Od tih ljudi ni jedan ne sedi u ovoj sali. Zato mi se gadi i samo moje prisustvo ovde, ali doao sam da vam, izmeu ostaloga, to javno kaem, da to kaem i ovim jadnim predstavnicima Srpske pravoslavne crkve BiH to svojim prisustvom legalizuju pljaku, politika ubistva, terorizam i sve drugo, to je u suprotnosti sa pravoslavljem vizantijskoga i svetosavskog tipa(Borba, 1. april 1992) General-potpukovnik Andrija Biorevi, komandant Novosadskog korpusa prilikom susreta sa prethodnicom UNPROFOR-a u Dalju, 16. mart: "Sve srpske zemlje i srpski narod mora da bude u jednoj dravi. A vi ako to ne
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) budete omoguili diplomatski, mi emo ratom omoguiti to. I bie krvi do kolena..." (Vreme, 30. mart 1992) Dobrosav Bjeleti, vd generalnog direktora RTV Srbije: "Nezadovoljan sam to pojedinci kleveu kuu u kojoj zarauju hleb, a nee iz nje da odu. Gospodo, idite za svojim ubeenjem, to je poteno. Ne sanjarite, oslobodite se iluzije da ete izvriti prevrat u Televiziji (...) ta hoe ti ljudi? Prvo primaju platu, imaju stimulativni deo, sve elemente drutvenog standarda, ukljuujui i letovalite na Zlatiboru (...) Zadovoljan sam to je RTV Srbije zakoraila u svet i postala svetska televizija, osloboena protektorata hrvatske televizije. Imamo svoj kanal u svet, koji koriste i Crna Gora, Makedonija i BiH. Zadovojlan sam to smo pomogli srpskom narodu u Hrvatskoj da ga ustae ne ubijaju dva puta: jednom duhovno, drugi put fiziki. Pokrili smo celu Hrvatsku u pogledu ujnosti i gledanosti RTV programa. Srean sam to smo srpskom narodu u Hrvatskoj, posebno u Krajini, pomogli u stvaranju vlastitog radio i tv-programa". (Veernje Novosti, 30. mart 1992) 31. mart Dobrica osi, akademik: "Mi Srbi, Muslimani i Hrvati uvaavanjem istorijskih iskustava i sadanjeg stanja meu nama, moramo se to pre pravednije razdeliti i razgraniiti da bismo uklonili razloge da se mrzimo i ubijamo i da sutra moemo sa to manje prepreka da se ujedinjujemo u svemu to nam je obostrano razumno i korisno". (Borba, 31. mart 1992) eljko Ranatovi Arkan: "Ja sam ratnik, to moram da kaem, jer nemam ta da krijem. Dok god ne unitimo faizam, dok ih ne porazimo do kolena, dok ih ne vidim da klee po trgu u Zagrebu, neemo imati mira. Oni e da se koprcaju i, u saradnji sa svojim gospodarima, faistikom Nemakom, da nam prave probleme. Prema tome, ja kao ratnik poruujem: uvajte se srpske dobrovoljake garde i srpskog naroda..." (Borba, 31. mart 1992) U Skoplju veliki miting Albanaca koji su zahtevali promenu republikog ustava, odnosno priznanje Albancima statusa dravotvornog naroda. 1. april U Skuptini Srbije Vojislav eelj izjavio da graane hrvatske nacionalnosti treba po "principu retorzije spakovati u kamione i poslati u Zagreb".
286
287
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 2. april Dobrovoljci eljka Ranatovia Arkana u potpunosti stavili Bijeljinu pod kontrolu, uz brojne muslimanske rtve i proterivanje muslimanskog stanovnitva. 3. april Mirko Kuli, SPS, narodni poslanik: "U ovoj situaciji kad Hrvati sprovode genocid nad Srbima objektivno se namee pitanje da li mi treba tako da reagujemo prema Hrvatima... Nisam za iste mere jer bi to podrazumevalo da i mi koljemo, ubijamo Hrvate u Srbiji, ali bi se moglo po principu dobrovoljnosti izvriti razmena, preseljenje stanovnitva." (Borba, 3. april 1992) Oruani sukobi irom BiH. 4. april. Prva sarajevska rtva na mostu Vrbanja. Dobrovoljac Srpske radikalne stranke, uvar vinarije u "osloboenom" Vukovaru: "Sve je dozvoljeno to nije zabranjeno, a nita nije zabranjeno... Pijem dok ne zaboli glava". (RTS I, 4. april 1992) Brana Crnevi, pesnik: "Slobodana Miloevia smatram ozbiljnim dravnikom i smatram da on dravnike poslove u ovakvoj Srbiji kakva je obavlja izvanredno. On je na vreme razumeo da regionalizacija Evrope i oduzimanje volje i moi dravama komunistike povenijencije spada u pokuaj kupovine rascepkanih drava, i zbog toga njegov slogan svi Srbi u istoj dravi i predstavlja izazov za one kojima taj slogan ne odgovara, ili u inostranstvu ili ovde". (NIN , 4. april 1992) ivota Pani, general pukovnik JNA: JNA se iz Bosne ne sme povui po modelu povlaenja iz Makedonije, bez obzira na priznanje. Po njegovoj oceni "blii smo ratu nego miru" istakavi da je "nepobitna injenica da je u toj republici na delu hrvatsko-muslimanska zavera i koalicija". Voja Kupreanin, predsednik Skupstine SAO Bosanske Krajine: Ne moemo da se pomirimo sa odlukom EZ. Srpski narod na ovim prostorima ima svoj Ustav, svoju republiku, a svakog asa moe da ima i svoju vojsku. Milorad Bojovi, predsednik Vlade SAO Hercegovine: Svako reenje koje je nametnuto nije trajno i ako vodi sukobima do istrebljenja EZ je pristala na haos. Mi emo se boriti do poslednjeg Srbina i neemo pristati na nametnuta reenja ma od koga ona dolazila. (Borba, 8. april 1992) 6. april Savet ministara EZ priznao nezavisnost BiH.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Na sednici krnjeg predsednitva SFRj ocenjeno da je stanje u BiH direktna posledica politike razbijanja Jugoslavije i odluke EZ o meunarodnom priznavanju BiH, to je dovelo do meunacionalnih sukoba. Enriko Josif, kompozitor,: "Ja sam zaljubljenik srpskog naroda i kada je u velikim vrlinama i manama, jer i njegove mane nestae jer ima velike vrline. On je otvoren narod, to je kao hemija, kao kiseonik koji se vezuje sa svakim. Retko koji narod ima tu sposobnost u sebi, udesnu, ona je iskonska, sutinska, moram da kaem da je ono to je istinski sutinsko, da je boansko". (Otvoreni studio TV Beograd, 6. april 1992.) Rajko Petrov Nogo, pesnik: "Zid na naoj kui sada je provaljen. Krov prikinjava. Dinamit u temelje stavljaju razbraa. Ni rod ni pomozbog zaposjeo nam je okunice. Pojeden je meki dio Srbije. Pod maskom dobroudnog gosta, naom kuom upravlja cinini stranac. Neki Srbi nas javno uvjeravaju da emo biti spaseni ako nam se ne posrei da nas 'im prije' okupiraju. Rak je poeo da nas razjeda prije 70 godina. Ovo sada je metastaza, jer se, eto, Srbi mnoe dijeljenjem - od jednoga tri-etiri naroda nastadoe, i skoro svi su nam danas zakleti neprijatelji. Tako se naa krvava istorija uglavnom dogaa u krugu porodice". (Politika, 6. april 1992) Gojko ogo, pjesnik: "Srbi ne smeju, ni po koju cenu, odustati od vekovnog cilja: da ive u jednoj dravi. Taj ideal nema cenu. Mi se moramo ponaati kao i drugi ozbiljni istorijski narodi u slinim prilikama. Kao Englezi i Nemci, kad je njihov nacionalni interes u pitanju. To to oni misle da jedno pravo vai za njih, a drugo za nas, primer je politikog licemerja. Ko u jednoj ruci dri povelju o ljudskim pravima, a u drugoj bombu, smrdi mu iz usta. Mi se sa takvom gospodom ne smemo ljubiti. Srpski narod mora povratiti svoje samoljublje i samopozudanje. I mora se braniti. Makar ostao sam na svetu ili protiv celog sveta. A vi, dragi zemljaci, dobro znate, ako budete morali ustati na noge, da neete ustati ni ostati sami. Ma kakvi ih trovali otrovi, Srbi nee izgubiti duu. I nee zakasniti, ako budu morali da dou".(Politka ekspres, 6. april 1992) 7. april Skuptina srpskog naroda BiH proglasila nezavisnost Srpske republike BiH. SAD priznale nezavisnost BiH, Slovenije i Hrvatske. Hrvatska priznala nezavisnost BiH. 8. april Osnovana Srpska novinska agencija (SRNA) u BiH
288
289
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 9. april U Zvornik ula Arkanova Srpska dobrovoljaka garda Dragan Rogojevi,lan Glavnog odbora SPO iz Loznice: "Dame i gospodo, rekao bih neto u vezi take 1 2 dnevnog reda. Radi se o situaciji u optini Zvornik. Nekad jedno od najbogatijih mesta u BiH, gde je pre ovog rata ivelo 70 odsto muslimanskog ivlja, bilo je izloeno napadima vojske JNA, eeljeve, Arkanove i ostalih vojski. Epilog je stravian. Izmasakrirano je i pobijeno, sada ete se zgranuti, izmeu 4500 -7000 Muslimana! Ljudi su bacani u jame, buldoerima zakopavani, poruene su damije, preivelo mulsimansko stanovnitvo je opljakano i proterano!" (Srpska re, 10. maj 1993) 10. april Alija Izetbegovi zatraio od Slobodana Miloevia da "naredi povlaenje paravojnih jedinica iz BiH". Ministarstvo za informacije Srbije odgovorilo da na tlu Republike Srbije ne postoje paravojne formacije. KOS podmetnuo bombu u centru Zagreba. Uniten Muzej Srpske pravoslavne crkve i rezidencija mitropolita zagrebako-ljubljanskog. 11 12 april Murat abanovi pretio da e minirati branu hidroelektrane Viegrad kao odgovor na srpske napade na taj grad. Mitropolit Amfilohije Radovi o Makedoniji: "Ne treba izgubiti iz vida, recimo, da je Makedonija i u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu dobila svoju slobodu na kostima srpskih ratnika. Kad kaem srpskih, onda mislim da ih je bilo i iz Crne Gore, a naroito iz Srbije. Makedonija je posijana kostima srpskim, a da ne idemo dublje u tokove koji idu u hramove, u pamenje istorijsko i da se ne dotiemo toga da tamo postoji lavovski dio naroda koji i pored sveg pranja mozga i dalje osjea da pripada srpskom stablu. Nije re samo o Skopskoj Crnoj Gori, ve ti tokovi idu do Ohrida... Stoga pitanje Makedonije nee moi biti olako rijeeno". (Duga, 12-25, april 1992). 15. april Radovan Karadi: "Mi Dobrinju moemo uzeti za dva dana. Ne elimo da bude pucanja. Nae snage sada steu obru oko Dobrinje. Mi hoemo da ih isteramo putem pritiska, putem naeg prisustva, mi smo svuda okolo. Dodue nad svim naim grupama nemamo jedinstvenu komandu, ali radimo zajedniki. Idemo na to da se oni povuku. To emo raditi i ubudue.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Nema puta, ni kopnenog ni vazdunog kojim bi oni mogli da dovlae oruje. Mi kontroliemo sve puteve oko Sarajeva i mi Sarajevo moemo uzeti za 5-6 sati borbe. Mi moemo Sarajevo osloboditi za as, ali idemo drugom taktikom, taktikom stezanja obrua oko Sarajeva da prisilimo paravojne formacije, i zelene beretke i ostale na rasputanje". (Borba, 15. april, 1992) Predsednitvo Srpske Republike BiH proglasilo neposrednu ratnu opasnost i osnovalo Teritorijalnu odbranu srpskog naroda. 19. april U Novom Pazaru, u organizaciji Udruenja knjievnika Sandaka i kulturnog drutva "Preporod", odran je skup muslimanskih intelektualca iz Srbije i Crne Gore. Usvojena je Rezolucija koja zahteva dolazak mirovnih snaga UN u Sandak. 20. april Amfilohije Radovi, mitropolit: Kimena modina tih Ujedinjenih zemalja ve se zna i ona se - i pord svih tegoba - ponovo oblikuje, a to je Srbija i Crna Gora. zatim tu spada istona Hercegovina, jedan dobar dio Bosanske Krajine, Srpska Krajina... Konture tih srpskih zemalja ve su se nazrele tako jasno u svim ovim zbivanjima i samo je velika nesrea to na vapaj i krik Srpske Krajine nije uslieno u pravom trenutku... (Duga, 20. april 1992.) 27. april Delegati Saveznog vea Skuptine SFRJ usvojili Ustav Savezne Republike Jugoslavije, koja je sastavljena od dve federalne jedinice: Srbije i Crne Gore. Ustav poiva na naelu ravnopravnosti dve federalne jedinice. Pokrajine se ne pominju. 2-3 maj Zbog pogorane situaciej u BiH Alija Izetbegovi prekinuo Mirovnu konferenciju o BiH u Lisabonu. Na povratku u Sarajevo Alija Izetbegovi uhapen na aerodromu i zadran u kasarni Lukavica. Uz posredovanje predstavnika UNPROFOR i predstavnika EZ, Izetbegovi je dao garancije komandantu Druge vojne oblasti, generalu Milutinu Kukanjcu za bezbedno izvlaenje JNA iz zgrade Komande. 3. maj Enriko Josif, na promociji knjige "Genocid sa blagoslovom Vatikana": "oveanstvo je dovedeno pred ambis katastrofe, ali e se ona
290
291
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) zavriti ipak svetskom harmonijom u kojoj je posebno mesto namenjeno srpskom narodu. U tom buduem boanskom carstvu i svetu nevinom, srpski narod igra sudbonosnu ulogu." (Politika, 3. maj 1992) 4. maj Predsednitvo krnje SFRJ je donelo Odluku o povlaenju JNA iz BiH, odnosno graana SRJ do 19. maja. U tom trenutku u JNA 85 odsto postojeeg sastava jedinica JNA u BiH inili su vojnici srpske nacionalnosti. 5. maj Atanasije Jevti na parastosu u u manastiru Vavedenje: Srbi pod ovakvom politikom i vojnom komandom ine zloine. Posle borbe, koliko znamo, u Zvorniku je pobijeno oko 400 Muslimana, a uje se da je i u Foi bilo toga. Nije srpski obiaj da se posle borbe ubija, pljaka, a ini se da neemo izai iz ovog rata ista obraza, pa makar je to trebalo i po cenu naih veih rtava. (Borba, 5. maj 1992) 8. maj Antonije Isakovi, pisac i akademik: "U sutini, iza prve, druge, pa i ove tree Jugoslavije, koja e, nadam se, da postoji, stoje velike sile. Kada su velike sile odluile da im je potrebna Jugoslavija, onda su 1918, tu Jugoslaviju i stvorile. Zatim su se 1945. opet saglasile da Jugoslavija postoji i obnovile su je. Sad im nije bilo u interesu da Jugoslavija i dalje postoji, i zato se dogodilo ovo to se dogodilo. U tome, naravno, najvei ceh plaa srpski narod, jer nije uspeo u dovoljnoj meri da se odvoji od jugoslovenske ideje i komunima da izae iz tih muka Jugoslavije. (...) Mislim da smo uspeli, bolje nego ikad, da postavimo geografiju srpskih zemalja. Vidite, ak ni u Srbiji, u umadiji, u Kragujevcu, nije se, takorei, znalo u dovoljnoj meri za Srbe u krajinama. Sada su te srpske zemlje definisane, sada se za Srbe u Slavoniji, Srbe u Bosni i Srbe u Kninu zna, sada to zna ceo svet, znaju i Ujedinjene nacije. Pogledajmo ovu novu Jugoslaviju. Nju sada grde, grde novi Ustav, kau da je sve to napravljeno na brzinu. Opozicija je, meutim, Socijalistiku partiju uvek kritikovala da zakanjava, a sada, kada je neto brzo uradila, kritikuje je to je to uradila na brzinu. (...) Ako ve ja ocenjujem Slobodana Miloevia, sigurno je da on u sebi nosi vie Karaorevog principa, ali mislim da ima i princip Miloev. O tome sam neto i pisao, pokazau vam to i konkretnim primerom. Miloevi je napisao ono pismo Milanu Babiu. Nije bio za to da dou plavi lemovi, bio je protiv. Ali onog trenutka kada su odvojene sve teritorije Krajine i kada je pao
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Vukovar, bio je za plave lemove i dao je pristanak. Jedno vreme je govorio da svi Srbi budu u jednoj dravi, meutim, kad je video da to nije mogue, trudio se da stvori onu geografiju o kojoj sam maloas govorio. (...) Mislim da je to ime (Srbija i Crna Gora kao SRJ) dobro zbog perspektive. Ako neko bude hteo da ue ili da se vrati u tu dravu, onda mu je mnogo lake da ue u Jugoslaviju nego u Srbiju. Mislim da nova Jugoslavija mora posebnu panju da posveti Muslimanima i da sa njima razvija odnose, bez obzira na ovu situaciju sa Alijom Izetbegoviem. Ipak nam je to blizak svet, to je u sutini mek i blag svet. (...) Ali nismo mi krenuli u rat protiv Hrvatske, kako kau Hrvati i neki delovi nae opozicije, rat je poeo na Plitvicama i u Borovu Selu. Oni su nasilno uli u Borovo Selo, na Plitvice i u Pakrac. To je prljavi rat, kako kae opozicija, ali svaki rat je prljav. Ako, meutim, branim svoje selo, onda to nije prljavo". (NIN, 8, maj, 1992) Blagoje Adi, naelnik Generaltaba oruanih snaga Jugoslavije i vrioca dunosti saveznog sekretara za narodnu odbranu, podeno ostavku. Na njegovo mesto je postavljen general-pukovnik ivota Pani. 11. maj Klara Mandi, sekretar Drutva srpsko-jevrejskog prijatljstva: "Vi ste zaista jedan od retkih naroda u svetu - taj broj se moe nabrojati prstima samo jedne ruke, moda i manje od toga - koji ne zna da mrzi. Tu osobinu vam je, sreom po vae neprijatelje, Bog oduzeo. Vi ne mrzite ni one koji su vam zla uinili (...) Dakle, ta toplina, ta neverovatna i u svetu ve davno nestala gostoljubivost, dobrodunost, to su osobine koje ne znamo kod drugih naroda. Vi ste stvarno jedan narod kome ovek mora da se divi zbog svih osobina koje ste sauvali u ovom zlom i runom svetu. (...) Kad govorim o utiscima koje imam kao pripadnik drugog naroda, mogu vam rei da meni nije teak Tuman. On, takav kakav je, vodi neku svoju nacionalnu politiku. A kakvu politiku vode Vesna Pei, i Neboja Popov, i Vuk Drakovi, i Zagorka Golubovi, i razni vojvoanski autonomai, i reformisti, i ujdijevci ije se gazde nalaze u Zagrebu - i takzvani nezavisni intelektualci, kad im nije jasno da je srpski narod napadnut od Evropske zajednice i njene demokratije. Ja to kaem - razbojnike demokratije Evropske zajednice! Eto, takvi Srbi su meni teki, a ne Tuman!" (Osmica, 11. maj 1992) 12. maj U Banjaluci iza zatvorenih vrata zasedala Skuptina Srpske Republike BiH. Izabrano Predsednitvo SR BiH: za predsednika Predsed-
292
293
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) nitva izabran je Radovan karadi, a za potpredsednika Biljana Plavi i Nikola Koljevi. Doneta je i odluka o formiranju Srpske vojske, za ijeg komandanta je imenovana general Ratko Mladi. 14. maj Lideri Srpske Republike BiH na pres konferenciji u Beogradu izjavili da se rat odvija u podrujima gde e se povlaiti granice buduih drava tri konstitutivna naroda BiH. 16. maj JNA minirala bihaki vojni aerodrom pod Pljeevicom, jedan od najskupljih vojnih aerodroma u svetu (9 milijardi dolara) da ne bi pao u ruke suprotne strane. Warren Cimmerman, ambasador SAD, napustio Beograd. 17. maj Vojislav eelj, predizborna kampanja u aku: "Trenutno se vodi rat za srpsku BiH, i u njemu srpski narod pobeuje. Oslobodio je sve srpske teritorije i ostalo je jo da se oiste depovi uz Drinu, srpski deo Sarajeva i osigura koridor prema Krajinama. Istovremeno, dolazak plavih lemova u Krajinu pokazae se kao dobar korak. Oni se mogu povui u samo dva sluaja: ako Hrvatska tamo izazove novi rat i natera nas da oslobodimo sve to je nae, ili ako se srpski narod u Krajinama, na plebiscitu pod meunarodnom kontrolom izjasni za pripajanje Jugoslaviji." (Borba, 17. maj 1992) Hoze Marija Mendiluce , lan Evropskog parlamenta i bivi predstavnik UNHCR u bivoj Jugoslaviji: "Nekoliko dana beogradski su mediji pisali o 'muslimanskoj zaveri' u Zvorniku da se poubijaju Srbi u gradu. Vlasti iz Zvornika su me zamolile da doem i Srbima dam sve garancije kako im se nita nee dogoditi, kao i da im objasnim da je sve to manevar radikala da poubijaju Muslimane. Govorili su da ne ele da Srbi napuste Zvornik jer su znali da e im se - ako se to dogodi ponoviti ono sto se dogodilo u Bjeljini i drugim gradovima duz Drine... I ja sam, ve, znao za takvu matricu ponaanja. Mnoge srpske izbeglice s kojima sam razgovarao su mi rekli da su ih radikalni i paravojni elementi koji su doli iz Srbije naterali da napuste svoje domove, kako bi imali 'istu situaciju' u gradu ili selu. Hteli su da ostanu samo Muslimani, kako bi mogli da upotrebe sva raspoloiva oruja da bi sravnili grad ili selo sa zemljom i isterali nesrpsko stanovnitvo.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Kada sam stigao u Zvornik, bilo je prekasno. Na drugoj strani Drine ve je bilo na hiljade Srba iz Zvronika, evakuisanih da bi se 'spreio masakr', koji je na sva zvona najavila beogradska tampa. Nastavio sam za Beograd, gde sam sa predsednikom Miloeviem razgovarao o slobodi kretanja naih konvoja. Dva dana kasnije, vraao sam se u Sarajevo. Dok sam se vraao, javili su mi da nikome nije doputeno da proe kroz Zvornik. Niko me, meutim, nije zaustavio i ja sam uao u grad. Bilo je dosta vojske, tenkova i pucnjave. Valjda su bili toliko zauztei pucanjem i ubijanjem, da me nisu videli. Proao sam kroz deo grada. Video sam mnogo leeva: ena, dece, staraca... Bilo je nekog otpora od tzv. zelenih beretki, koje su bile na drugoj strani Zvornika i pokuavale da zatite povlaenje civila iz grada, u okolna brda. Kada su videli da Srbi naputaju, Muslimani su pokuali da se organizuju za odbranu, jer su znali ta e se dogoditi. Nisu imali dovoljno oruja, nisu bili organizovani, a ono to sam video bili su mladi ljudi koji su pokuavali da zatite civile koji su beali pred napadom paravojnih formacija. Bilo je mnogo leeva unaokolo i video sam kako ubijaju neke starije ljude koji nisu uspeli da pobegnu... Sve je ve bilo razoreno, radnje su bile ispranjene i razruene, a bilo je i nekoliko kamiona koji su skupljali leeve. U jednom trenutku sam video snanu minobacaku vatru na okolna brda, gde su kako sam kasnije utvrdio beali stanovnici Zvornika. Vatra je dolazila s druge strane Drine, sa srpske teritorije, gde su bile artiljerijske pozicije JNA. Onda su me zaustavili i dva sata sam ekao da doe komandant, ne znam kako se zove, moda bih ga prepoznao ako bih video njegovu fotografiju. Nije hteo da me pusti, tvrdei da e me Muslimani ubiti. Nije nita objanjavao, a ni ja nisam nista pitao. Mislio sam da e me, moda, ubiti, jer sam previe video. Mogli su to vrlo lako da uine i da optue Muslimane. Ja sam pravio 'ou' pretvarajui se da radio-vezom razgovaram sa Beogradom i Sarajevom, mada nisam mogao da uspostavim vezu ni sa kime, valjda zbog okolnih brda. Ali, bilo mi je vano da oni poveruju kako se u Beogradu i Sarajevu zna da sam u Zvorniku, i u rukama srpskih snaga. Insistirao sam da dolazim iz Beograda, gde sam razgovarao sa Miloeviem, i da idem na Pale, da se sretnem sa Karadiem. Posle dvoasovnog natezanja, dozvolili su mi da poem. Posle nekih 500 metara naao sam se meu Muslimanima, naoruanim civilima. rekli su mi da je nekoliko hiljada ljudi sklonjeno u malu dolinu s druge strane planine, da su pod minobacackom vatrom i da meu njima ima mnogo ranjenih. Otiao sam da ih vidim. Zatekao sam oko 5.000 prestravljenih civila, mnogo ranjenih, deca ubijena u naruju majki... Bili su apsolutno prestravljeni. Mogao sam da ujem kako granate padaju sve blie i blie... Uspeo sam da uspostavim vezu sa Sarajevom i da zatraim nekoliko kamiona prve pomoi u
294
295
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) hrani i pokrivaima. Od kolega sam, takoe, traio da stupe u vezu sa Karadiem ili nekim s Pala, i da im kau kako su ti ljudi stavljeni pod zastitu Visokog komesara. Uz podrsku ljudi iz Tuzle, uspeli smo da ih evakuiemo. Bila je to prva vea grupa izbeglica koja je dola u Tuzlu." (Borba, 29-30. oktobar 1994) 19. maj Ratko Mladi: "im je usledila odluka da se od 19. maja 1992, JNA povue sa prostora BiH, mi smo se sastali na najviem vojno-politikom nivou i doneli odluku da se formira srpska vojska i Glavni tab. Ona je formirana na skuptinskom zasedanju u Banjaluci 11. i 12. maja. Ja sam otisao u Banjaluku i tamo sam se sreo sa predsednikom Radovanom Karadiem i poslanicima. Oni su mi saoptili da je doneta odluka da preuzmem dunost komandanta." (NIN, januar 1994) Vojislav eelj u predizbornoj kampanji u Deanima: ... SRS nee odustati od svog osnovnog programskog cilja da u sastav sadanje srpske drave pripoji i srpsku BiH, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Slavoniju i Baranju i Srpsku kninsku krajinu." (Borba, 19. maj 1992) 21. maj Senat SAD doneo zakon kojim se SRJ uskrauje pomo SAD radi "spreavanja i kanjavanja agresije protiv novih nezavisnih drava nekadanje SFRJ i radi unapreenja ljudskih prava u novokonstituisanoj Saveznoj Republici Jugoslaviji". 23. maj General-pukovnik Marko Negovanovi, ministar vojni u Vladi Srbije: "Bez obzira na sve, mi koji hoemo da ivimo u Jugoslaviji, dobiemo sve ono to smo spremni sabljom da dobijemo i odbranimo. To mora svakome biti jasno. Tamo gde stane na vojnik i to odri, to moe i politiki da se brani." (Duga, 23. maj - 6. jun 1992) Dobrica osi: "Uvideti i imenovati preimustva civilizacijske zaostalosti, a ona postoje, osobito u sferi ekonomije i urbanizacije. Naa dosadanja razvojna politika nije ih uvaavala. Optimalno iskoristiti preimustva zaostalosti. Ona su na poetni intelektualni kapital.""Teze za novu politiku", u Srpsko pitanje, Politika, 1992 "Ne teiti etniki istoj Srbiji, ali osloboditi one koji se sa Srbima ne oseaju slobodnim i koji Srbima ograniavaju i zagauju slobode na njihovoj zemlji". "Promene", Dnevnik, Novi Sad, 1992, str. 176.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 24. maj Na Kosovu odrani "prvi slobodni, viestranaki parlamentarni i predsedniki izbori". Vlasti u Srbiji su ih proglasile nelegalnim. Za predsednika Republike Kosovo je izabran Ibrahim Rugova, kandidat Demokratskog saveza Kosova. 26. maj Na sastanku KEBS u Helsinkiju SAD traile da se Jugoslavija iskljui iz lanstva KEBS. 27. maj U ulici Vase Miskina baena granata na ljude dok su ekali u redu za hleb. Tom prilikom 14 je ubijeno a 144 ranjeno. Komitet stalnih predstavnika EZ je zbog toga odluio da "u svetlu najnovijih tekih dogaaja u BiH" uvede trgovinski embargo protiv Srbije i Crne Gore. Osim toga, Komitet je odluio da od Saveta bezbednosti UN zahteva uvoenje totalnog embarga protiv Srbije i Crne Gore, koji bi ukljuivao i isporuke nafte, kao i zamrzavanje njihovih sredstava u svetskim bankama. 28. maj Vojislav eelj u predizbornoj kampanji u Beogradu: "U BiH je ostalo jo samo da se obezbedi koridor izmeu Bosanske Krajine i Semberije i da se oslobodi srpski deo Sarajeva, dok je sve ostalo u nasim rukama". "Jedva ekamo da se otvori juni front, pa da se kosovsko pitanje definitivno rei". (Borba, 28. maj 1992) Sveti arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve izdao je Memorandum (14. do 27. maja) u kome je, izmeu ostalog, istaknuto: "Srpska pravoslavna crkva se otvoreno ograuje i distancira od ove i ovakve vlasti i njenih nosilaca, kao i njihovog bez naroda donetog Ustava i pripremanih izbora. Srpska crkva ponovo poziva na stvaranje vlade narodnog poverenja, nacionalnog jedinstva i svenarodnog spasa. Podseamo sve na vlasti, posebno u Srbiji, da niija stolica nije vanija od sudbine i slobode celog naroda i da niko nema monopol nad narodom i budunou nae dece. Srpska crkva se Memorandumom, kao dokumentom o stradanju srpskog naroda i svemu to je do toga dovelo, obraa narodu i meunarodnoj javnosti i posebno skree panju Evropskoj zajednici da se srpski narod ne sme poisteveivati sa reimom koji vlada u Srbiji".
296
297
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 29. maj U Sarajevu proglaena opta mobilizacija. 30. maj Savet bezbednosti usvojio Rezoluciju 757 o Jugoslaviji kojom se uvode sankcije Srbiji i Crnoj Gori: potpuna ekonomska blokada i prekid svih naunih, kulturnih i sportskih veza. Diplomatska predstavnitva u Beogradu su sputena na nii nivo. 14. juni Milorad Ekmei, istoriar i akademik: "Sadanji rat u Bosni praktino je poeo 1804. godine, kada su Srbi ustali i poeli da se oslobaaju od turske okupacije. Taj ustanak definitivno je uticao i na promene u Bosni. Odluka o priznavanju samostalnosti Bosne i Hercegovine bila bi nemogua da je neko u SAD i EZ znao istoriju tog podruja i nacionalni sastav Republike. Odlukom o priznavanju Bosne, baen je u blato princip o konsenzusu tri naroda, koji je praktino odravao postojanje Bosne, u toj republici je ukinuta demokratija i uvedena autokratija. Sadanja situacija u Bosni je samo jo jedan dokaz da ona svojom sloenou ve dva veka predstavlja pravu glavobolju Evrope". (Politika, 14. jun 1992) 4. avgust Dobrica osi: "Srpska pravoslavna crkva u duhovnoj obnovi srpskog naroda svojom sabornou i unoenjem u narodnu svest osnovnog dubinskog, svetosavskog identiteta, obznanila se kao snaan tvoraki inilac. Meutim, pojavu Pravoslavne crkve na politikoj sceni Srbije i Crne Gore ne smatram samo duhovnom pojavom. Ta politika aktivnost Crkve, tanije reeno, izvesnih njenih jerarha i svetenika, nije uvek i jedino izraz brige za sudbinu naroda kome hristoljubljem i molitvama treba da slui. Politika aktivnost Crkve ponekad poprima ideoloki i stranaki karakter. Time Crkva postaje i raskolni inilac srpskog naroda, svejedno to ona tei nacionalnom i duhovnom, to je to jedinstveno, odnosno, sabornost - njena boanska sutina i smisao. (...) Prednosti nove savezne drave nad Titovom Jugoslavijom su, verujem, tako oigledne da mi je banalno da ih nabrajam. Srbija i Crna Gora su istorijom i sudbinom, prirodom i grobljima, duhom i putevima, hlebom i knjigom, Vukom i Njegoem - toliko jedinstvena ljudska zajednica da ih nikakve dravne granice, politokratije i njihove ustanove i belezi ne mogu otuiti i razdvojiti.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) Vekovna tenja Srba da ive u jednoj dravi, tenja noena oslobodilakim ustancima, ratovima, narodnom revolucijomi dananjim otporom velikohrvatskoj genocidnoj agresiji aneksiji, otporom i muslimanskom fanatinom ratoborstvu za islamsku hegemoniju i islamsku dravu Bosnu i Hercegovinu, dakle, ta egzistencijalna, oslobodilaka i demokratska tenja srpskog naroda za svojim ujedinjenjem, danas ne treba da se izraava u apsolutnoj etnocentrikoj i etnokratskoj formuli. Ali, cilj ujedinjenja nacionalno kompaktnih celina dijasporinog srpskog naroda, korienjem prava na samoopredeljenje, prava koje su iskoristili Hrvati, Slovenci, Makedonci i Muslimani, dakle, ujedinjenje iskljuivo politikim nenasilnim putem, ostae trajni ivotni cilj Srba, sve dok pamte hrvatski i muslimanski genocid, dok im drave u kojoj su protiv svoje volje ostali prisilnim, ultimativnim raspadom Jugoslavije i administrativnokomunistikim granicama, dok te nove drave ugroavaju i ponitavaju nacionalni identitet i intergritet, osnovna ljudska prava Srba, dakle, sve dok te drave svojim nacionalnim ideologijama nastoje da budu 'etniki iste' bie u svakom pogledu legitimna tenja srspkog naroda da ivi u jednoj dravnoj zajednici". (Veernje novosti, 4. avgust, 1992) 21. avgust General Andrija Biorevi, komandant korpusa Vojske Jugoslavije: "Ono to mi osvojimo to je nae. Osvajamo samo ono to je nae. Ko hoe sa nama, u redu, ko nee, metak u lea"! (NIN, 21. avgust 1992) 2. septembar Dobria osi: "Najgore to je EZ, od samog poetka sukoba, stala na stranu jednih, a ne drugih. U tome se Evropa ponela jako loe, sprovodei jednu partizansku i katastrofinu politiku. Praktino je Evropa ta koja nas je gurnula u rat. () Postulat hrvatskog nacionalizma, poev od sredine XIX veka, jeste vera. Hrvat, pre nego to je nacionalista, on je katolik: katolianstvo u Hrvatskoj ima funkciju ustavnog principa. Otuda i duboko neprijateljstvo Hrvata prema Srbima, krivima zbog dvostrukog greha - pravoslavlja ili ateizma, kada su komunisti! Nasuprot tome, osnovni princip kod Srba, kao i u svim drugim modernim dravama, jeste jedinstvo jezika, dakle - nacije, civilizacijsko i dravljansko. Tako velike karakterne razlike nisu mogle a da ne generiu praktino nepremostiv antagonizam. (Italijanski nedeljnik Espreso, 2. septembar 1992)
298
299
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 12. septembar Potpukovnik Veselin ljivananin: "Na Vukovaru je trebalo slomiti JNA, baciti je na koljena, dokazati da je nesposobna. Da tada Vukovar nije zauzet ili osloboen, armija bi doivela krah... Ruili smo ga i neka". (Duga, 12-26. septembar 1992) Dr ore Oci, ministar u Vladi tzv. SAO Krajine: "Da je Vukovar brzo pao, a mogao je, moralo se ii dalje, ali to ne bi bilo u skladu sa sporazumom Miloevi-Tuman".(Duga, 12-26. septembar 1992) Momilo Seli, knjievnik-dobrovoljac "Nema nama nieg dok ne oteramo sve kuda im je mesto, zatvorimo granice kao nekada Enver Hodina Albanija, napravimo unitarnu, Pravu Srbiju, pa neka cii kako ko hoe."(Duga, 12-26. septembar 1992) 2. oktobar Dobrica osi: "Savezna Republika Jugoslavija ima nacionalnu, politiku i moralnu dunost da brine o sudbini dva i po miliona Srba koji ive izvan nae drave, kao to je sada sluaj.To je isto politika zabrinutost i mi emo borbu za njihova prava voditi isto politikim i mirnim sredstvima. () Ja predlaem da se sami Srbi iz Hrvatske ukljue u reavanje svojih nacionalnih prava u Hrvatskoj u okviru Vensovog plana, to znai da Srbi u krajinama treba da se za svoja prava bore i direktno pregovaraju sa hrvatskim vlastima uz uee meunarodne zajednice. Jedino, najljudskije i najdemokratskije reenje bi bilo da se Srbima prizna pravo na samoopredeljenje, kao to je to pravo dato Hrvatima, Slovencima, Muslimanima i Makedoncima". (BBC, 12. oktobar 1992, Oven Benet-Douns) 10. oktobar Arsenije Jovanovi, reditelj: (...) "Nad optim raspadanjem popustile su sve moralne spone, sve barijere razuma i racionalnosti. Rui se, potpuno, itav jedan sistem, opti moralni raspad. Mislim da je to jedan opti amok. Ako bismo se popeli na neku visinu, bukvalno, geografsku videli bismo, ini mi se jedan oboleli, zaraeni deo planete, onako kako se vidi bolest na koi, liaj na kamenu ili drvetu... To bi trebalo da izuava medicina, nauka, antropologija, onako kako se izuavaju neobine kataklizmine pojave u prirodi. (...) Ali to to ja vidim spolja, to to mi dopire do oiju, doivljavam kao biblijske, apokaliptine prizore rasula i pometenosti. To je opta slika, beznae i ravnodunost. Kao da je stigla nekakva boja kazna. Srpski narod je ve pogubno dugo bez pravog prethodnika, bez voe, bez otpornijih opredeljenja. Zna za gospodara i tlaitelje, manje za pastire i izbavitelje. Uitelja pravog
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) odavno nema. U ime programa za njegovo spasenje i boljitak, svata i kojeta mu se moe uturiti. Sramota je ko mu sve i ta mu se sve, bez sile i bez vee prinude, nametnulo da njime vlada, da u njegovo ime govori i radi. (...) Srpski narod je bez omeene orijentacije, bez ozbiljnih duhovnih naela, bez snanog i realnog istorijskog usmerenja. Narod s ozbiljnim unutranjim boljkama, nekako u sebi ukopanom nesreom, unezveren, u paninom komeanju. Davno je pogubio, ili su mu oduzete, sve njegove svetinje, pa su mu onda, preko noi, kada su mu sva iva, religiozna i druga, najtemeljnija oseanja ve odavno utrnula, opet tutnuli u ruke te stare i nove svitnje, pa se on sad... s tim svojim savremenim kumirima i svecima tetura, luta, bez ive svesti i prave vere. I to vie iz panine zbunjenosti nego bilo ega drugog! Prevaren narod. Zaslepljen i oslepljen narod. Kad se bude probudio iz komara bie za mnogo to ta kasno. Uzronici i uzorci, oni koji bi se mogli imenovati, i krivci, oni na koje se jo uvek moe pokazati prstom sve e to za as ispariti. Tako e, svi uzorci i sve posledice, svi rauni za svu sramotu i za sve krivice biti podneseni toj istoj jadnoj masi srpskog naroda. Ostae groblja za pomen veni. (...) Srpska elita bi se svakako morala osetiti krivom. Neophodno za poetak sporazumevanja i razumevanja nesree... Veina srpskih intelektualaca, od onih koji su se upetljali u politiku, bila je daleko ispod vrednosti sopstvenih dela. Mislim na stvaraoce vredne pomena samo. Njima, kao da je politika bila oblik zabave, arijska zanimacija. U kakav se to krvavi cirkus ta zanimacija pred naim oima pretvorila svedoe i uesnici. Ima zauujuih primera neshvatljivog slepila ak i meu najznaajnijim srpskim autorima. Pa kako onda kriviti narod? Elita je, prvo, dugo traila vreme s mrtvom zverkom, plivala oputeno u nekakvim mitolokim nebulozama, svata fantazirala, prenebregavala, ignorisala miljenje sveta kao da sama ivi na planeti. Utrkivala se u pravljenju lokalnih viceva na raun tog sveta i vrsto verovala da se globus sa svim svojim civilizacijama urotio protiv srpskog naroda. Tako je sebi obezbedila alibi za apsolutno sve to se i njoj i tom neukom srpskom narodu moe dogoditi. Ta, srpska elita, ve deceniju i vie, koliko ja to iz prikrajka, svog moda i eskapistikog skrovita pratim, uvek je optuivala itav svet, oekivala da e planeta, pre ili kasnije, morati da razume nekakav tragian srpski problem. Takva se naivnost granii s glupou. (...) Ovih dana sam sreo jednog dragog prijatelja, Hrvata koji mi je sa iskrenim uasom, sa oiglednim potenjem u oima i reima, rekao 'Pa, ja sam Mihiza sluao dvadeset godina. Ja sam sve to vreme mislio da se on zeza'. Moda se Mihiz, ak, zezao. Ja to ne znam... I sam sam tu 'Rovinjsku akademiju' dugo shvatio kao oblik prepodnevne kafanska zabave. Za mene su to bili
300
301
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) ljudi koji su za sat ili dva izbegli dosadu sopstvenih kua, siti sopstvenih ili tuih ena, usamljenosti ili neeg treeg. ta god da je, Mihiz je svakako igrao ulogu neumornog, genijalnog zabavljaa svih drutvenih slojeva. Napominjem da drugi, oni daleko delotvorniji, opasniji, dakle, od otvorenog Mihiza, nisu bili uvaeni 'akademci', i posetioci 'Batane' oni su radili ispod 'Batanine' tezge, ma gde da su se nalazili. Svejedno, ta god da je i kako je to govorio tolika i takva okrenutost jednonacionalnoj mikromitologiji, takva opsesija jednom te istom svirkom, bar to se mene tie, ne zadovoljava potrebe ni dobre zabave. I inae, ta jednonacionalna mikromitologija, koja se kao bolest svuda rasprostirala, bez ozbiljnih i pravih veza s mitologijom sveta, tragina je greka srpskog intelektualnog kruga. (...) Oprostaenost srpskog naroda dobila je nepojmljive razmere. To oprostaenje grada, ulica, institucija, ljudskih odnosa... dobijalo je takve dimenzije da se to vie, jednostavno, ne moe podnositi. Ja ne optuujem tu sredinu. Ja je alim i smatram to tekom socijalnom boleu. To je postala sredina koja vie ne ume da bude ni ljubazna, ni nasmejana, masa u takvom apokaliptinom vrenju da tu vie nema dijaloga. Mene vie ne udi da nema pozicije, ni opozicije, ni voa, ni antivoa... Da, prosto, nema niega. Jedna opta bespomonost i jalovost. Kakvo je to prokletstvo koje ne da da se sakupi dobar i neiskvareni deo tog naroda u jednu zanesenu orijentaciju ka dobru? (...) Za mene je 'Kolubarska bitka', to i osvajanje novog mora. Zatim, izazivao me je itav zbir tabu tema. Pre svega, osi - disident. Zatim, trenutak nacionalne istorije, a da to pod milim bogom nije imalo bilo kakve veze s NOB-om. Bila je to estoka tabu tema... Nije mi ni u snu moglo pasti na pamet da bi taj moj posao mogao nekog povrediti, sem deurnih ideologa i ponekog strastvenog zaljubljenika u teatar avangarde... Jer, 'Kolubarska bitka' naravno, nije ni sa avangardom imala veze. A kasnije, kada mi je ponueno da uradim jednu drugu, slinu stvar bio sam potpuno nezainteresovan. More je bilo osvojeno. Ali, naalost, postoji ipak neto to bistru priu, poprilino muti: otkrio sam, veoma kasno, da je u tom mom moru, i oko toga mora, svuda, ve uveliko bilo mnotvo zlih duhova. Ali ja tu vie nita ne mogu. (...) Dobricu osia... Za mene je on oduvek bio kao neko ko pripada sasvim drugom svetu. Svetu koji vlada, koji je izvan mog ivotnog prostora slobodnog od svake ideologije i poslunike pripadnosti. (...) osi je uvek bio na osvetljenim i prometnim mestima, uvek na vidljivom horizontu srpskog naroda... On bi trebalo da bude miran, ugledan akademik, pisac takav kakav jeste, a da neko drugi vodi srpski narod... (...) osi gazi prema dubokoj starosti, Njegov ivot je bogat. Pravio je veliki luk od tog svog romatinog, partizanskog ivota, preko lagodne
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) faze... Nagraivan, maen... Bio je u pobednikoj eliti gde su i te kako umeli da se meusobno aste... Pa onda disident. Za ovo danas pre bih rekao da je tragian ishod srpske istorije nego to bi trebalo da se tumai kao osieva lina drama... (...) Odnos inteligencije prema Slobodanu Miloeviu... To mi je apsolutno tajanstveno. Oigledno je re o provincijalizmu u provincijalizmu. O inferiornosti. O usaenom strahu od vlasti... Ne mogu da kaem da su to neasni ljudi izloeni korupciji, ali ja se seam, kad je 'grupa beogradskih intelektualaca' pozvana na razgovor kod Miloevia, da se meu njima sa velikim uzbuenjem govorilo o tom razgovoru. I da su, kasnije, esto govorili ko je sve kod njega bio. Eto, to uzbuenje bio je za mene vrlo rav znak. On bi trebalo da bude uzbuen, a ne oni. (...) Video sam da su mnogi od tih ljudi potpuno slepo i primitivno spremni da prihvate i rat kao oblik reavanja problema. I rtve. Govorili su, naravno, o novim srpskim rtvama. Kao da su to krompiri. Kada sam jednom rekao da je za srpski narod bolje, ako mu tako neto bude pripreeno, da bude ak i taj famozni rob, da prividno prihvati i ponienje nego da se laa bilo kakvog oruja, ni kamena, ni prake oni su smatrali da sam ja lud, nepatriotian. Pa ta je uradio taj njihov patriotizam? Sve je sujeta u kojoj je vie primitivizma nego patriotizma". (Borba, 10-11. oktobar 1992) Dr Milan Bulaji: "Ujedinjenjem Nemake i razbijanjem Sovjetskog Saveza, i saradnjom Nemake i Francuske, ponovo je dolo do razbijanja jugoslovenske drave. Ovo razbijanje vreno je, a obavlja se i danas, njagrubljim krenjem osnovnih principa meunarodnog prava, pre svega prava naroda na samoopredelenje..." (Politika, 10. oktobar 1992) 16. oktobar Milorad Ekmei, istoriar i akademik: "Danas, kada se govori o samoopredeljenju naroda i pravu na otcepljenje, danas to nije ona celina koja je postojala 1918. godine. Promenilo se shvatanje ta je zapravo samoopredeljenje naroda i kome se ono moe dati. Rekao bih da se promenilo zbog toga to se promenila kultura u Evropi koja je nosilac politike ideologije danas. Godine 1918, to je bila sekularna francuska kultura koja je uvek smatrala da je jezik osnova nacije i da je nacija jezik. Danas je nosilac politike ideologije Evrope nemaka kultura koja je odve optereena religioznim faktorom. Moda greim kada kaem da je to nemaka kultura. To je pre poimanje vladajue partije u Nemakoj koja je, ipak, katolika klerikalna partija. Po ideologiji katolikih partija, ideal okupljanja je preko regionalizacije Evrope. Tu se i status nacije poima drugaije, kao i osnove po kojima se daje
302
303
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) narodima pravo na samoopredeljenje. Danas to vie nije jedna zajednica porekla i jezika, kao to su to smatrali 1918. godine mislei da su Jugosloveni jedan narod podeljenj u tri plemena, danas je to neto to se ispoljava kao balkanska religiozna regija. Koliko e to biti vrsta osnova za budunost, to emo tek videti. Ja u to ne verujem. (...) Rat u Bosni je klasian primer verskog rata u Evropi. I rat u Hrvatskoj je bio verski. Svi odnosi Srba i Hrvata su, na kraju, religiozni odnosi jer je injenica da su i Srbi i Hrvati konstituisali kao nacije po jednoj verskoj granici". (Intervju, 16. oktobar 1992) 27. oktobar Dobrica osi: "Nesrea Bosne i Hercegovine je u tome to je muslimanska strana na elu sa Izetbegoviem usled svoje ideologije internacionalizovala verski karakter ovog rata. Smatram da najveu opasnost za balkanski prostor i za jugoistog Evrope predstavlja panislamska internacionalazacija rata u Bosni. Tome tei Izetbegovi. To moe biti poraavajue za jugoistok Evrope, jer Muslimani ne ive samo u Bosni i Hercegovini. Oni takoe ive na podruju Crne Gore, u Albaniji, Trakiji i Makedoniji. Dakle, postoji realna opasnost da e se ovaj rat proiriti na sva ova podruja. I to je najvea opasnost. Ako se rat ubrzo ne zaustavi politikim dogovorom sva tri naroda u Bosni i Hercegovini, smatram da nam predstoji tragedija bez kraja. () Evropa je napravila poraavajuu greku to je podstakla secesiju i dozvolila da ona postane legitimna. Otcepljenje Slovenije i Hrvatske sprovedeno je na neadekvatan nain, jer granice izmeu Srbije i Hrvatske nisu etnike granice, to su administrativne granice iz komunistikog doba. () U Saveznoj Republici Jugoslaviji ivi pola miliona izbeglica, od toga 230.000 dece. Srbiji ima ak hrvatskih kao i oko 40.000 muslimanskih izbeglica. Tuman i ja smo se dogovorili da je razumno i humano da drave pomognu u organizovanom preseljavanju i razmeni stanovnitva. Ljudi vie ne mogu da se vrate svojim domovima. Moda emo morati da stvorimo naroite institucije i agencije koje e regulisati razmenu imovine, stanova, kua. Moramo reiti sukob izmeu vienacionalnih i multikonfesionalnih zajednica". (Suddeutsche Zeitung, 27.oktobar 1992 , Jozef Riedmiller) 13. novembar eljko Ranativi Arkan: "Mi smo imali veoma velikog uspeha u ovom ratu. Dok se JNA, na primer, nije pokazala u ovom ratu jer je mnogo koristila alkohol.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) Mi smo odbranili na narod na prostorima Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Oslobodili smo koliko smo mogli ta naa srpska sela.. Vodili smo odbrambeni rat. Digla se, kao to znate, velika praina oko Bijeljine. Meutim, da mi nismo tada reagovali na vreme i da nismo zauzeli Bijeljinu, ona bi sada bila muslimanska i granica bi bila ponovo na Drini. Isto tako, reagovali smo na vreme i to se tice samog Zvornika. () Mi smo tamo bili pozvani ne samo od srpskog ivlja nego i od muslimanskog. Tamo su doli albanski ekstremisti koji su bili u Hrvatskoj i pozvani su u Bosnu da izazovu sukob i da naprave granicu na Drini i da odvoje taj deo od Jugoslavije. Srpski ivalj bi sad bio odseen. Kad smo mi uli u Bijeljinu, grad je bio u njihovim rukama. Sve su drali snajperskom vatrom. Mi smo uli, i normalno, poelo je isenje. Borbe su trajale oko dva dana. Mi smo istili deo po deo. Moram rei da je vrlo teko bilo istiti snajperiste, ali smo ih eliminisali sve. Tu narodna armija nije htela da se mea, ili je bila preplaena. Bila je u kasarnama. Kad je sve zavrilo, oni su hteli da reaguju i da izbace tenkove na ulicu, ali ja to nisam dozvolio. Tu smo prvi put uli u konflikt sa JNA. Ja sam sa mojim privatnim oklopnim jedinicama opkolio kasarnu i nisam dao da izau tenkovi na ulice grada. Oni su hteli da poberu lovorike i da ispadnu da su oni smirili ekstremiste." (O optubi da je poeo rat u Bosni) (...) Granice su ove koje smo odredili vojno i te granice moraju da ostanu.. (...) Oni (Muslimani) mogu da dobiju tamo negde, ako im da Iran ili Irak neku slobodnu dravu. Pa nek tamo sprovode dihad i svoju dravu. Oni u Evropi nemaju ta da trae. Oni su Srbi muenici, ali oni ne shvataju da su Srbi. To su Srbi koji su se poturili i primili islamsku veru." (Intervju,13. novembra 1992) 21. novembar Matija Bekovi, pesnik i akadamik: "Verovalo se da je Zapad uvar istine koju e kad- tad rei. Ispostavilo se ne samo to nije brinuo o naim istinama nego da se potrudio da ozakoni sve to je komunizam izmislio. A izmislio je itave istorije, drave i nacije. Ono to je komunizam uveo bezakonjem poeli su da verifikuju demokratskim sredstvima. Ono to se dogodilo u Jajcu potvreno je u Briselu. to je odlueno u peinama ozakonjuje se u evropskim parlamentima. Moda i ne moe drugaije. Ali tu je naa tragedija i ironija istorije". (Duga, 21. novembar 1992)
304
305
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 23. novembar Milorad Ekmei: "Mislim da je rat u BiH izbio zato to je nad njom izvreno nasilje i to je proglaena nezavisnost bez konsultovanja jednog dela njenog stanovnitva, pri emu je povreeno meunarodno pravo. Taj rat, stoga, ima legitimnu osnovu. To je ustvari srpska narodna revolucija, jer, kad jedan narod ne moe preko ustava i zakona da zatiti svoje interese, njegova pobuna protiv nametnutih tuih reenja je legitimna. Srpski narod i u BiH i u Hrvatskoj svojom pobunom imao je cilj da se, koliko god je mogue, spasava jugoslovenska zajednica u kojoj je trebalo da Srbi imaju ista, podjednako vaea prava kao to su ih imali i drugi. (...) To, bez sumnje, nee izazvati nikakav meunarodni poremeaj, ni poremeaj u jugoslovenskoj politici. Ta namera je potvrda ciljeva srpskog naroda da ivi u jednoj zajednikoj dravi. Ne mislim da u ovom trenutku ona moe da ima i nekih praktinih rezultata, jer je za takvo ujedinjenje potrebno da istu deklaraciju izglasa i parlament jugoslavenske savezne republike... Smatram da je neizbeno, ne samo priznati srpskom narodu pravo na samoopredeljenje, a to znai i njegovo pravo da se ujedini sa srpskim narodom u Srbiji i Crnoj Gori u jednoj zajednikoj dravi, nego da je to neto to svet nee moi da izbegne u budunosti. Mislim da bi najbolje bilo da u ovome prvi korak bude slanje odreenih delegacija parlamenata Srpske Republike i Srpske Republike Krajina u savezni parlament. One tu ne bi imale pravo odluivanja, ali bi mogle da stavljaju odreene primedbe i da diskutuju u sluajevima kad se raspravlja o njihovoj sudbini. Ujedinjenje srpskog naroda u jednu celinu, vrsto sam uveren, jeste neizbenost i toliko realna perspektiva da od nje niko nee moi pobei, bez obzira to ne znamo kakva e to celina biti u teritorijalnom pogledu. (...) Kao istoriar, ostajem, takoe, pri uverenju da je neminovno da se obnavlja i neka forma jugoslovenskog jedinstva. Jugoslavija 1918, ipak, nije stvorena sluajno. Jednog dana, srpski narod e se ujediniti i biti kima novog povezivanja jugoslovenskih oblasti, kako se jugoslovenska drava, kakva je u prolosti postojala, nikada vie nee ponoviti. (...) Ono to je danas karakteristino u zemljama Istone Evrope, jeste da, manje-vie, svuda postoji neka ideja da se obnovi demokratija po panskom modelu, a to znai da religija, to jest, crkva i u veini sluajeva zaboravljena monarhija vri ulogu duhovnog i politikog preobraaja.(23.novembar 1992.) David Owen: (...) "od iskusnog terenskog radnika UNHCR-a uli smo kako je doao do borbene linije izmeu Banja Luke i Travnika i sa brdaca gledao kako se, na rastojanju od milje ili neto vie, na drumu
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) zaustavljaju autobusi iz Prijedora; posmatrao je kako gomile mladih i staraca isteruju i primoravaju da preko niije zemlje od mesta gde su ekala UNHCR vozila. Dok su hodali, natovareni torbama sa ono malo imovine to su uspeli da prikupe, Srbi su poeli da gaaju iz runog oruja preko njihovih glava, te se nekolicina, ranjenih i usmrenih, sruila. Kada su izali iz domaaja zapoela je paljba granatama, a on je gledao kako se batrgaju i bee dok oko njih padaju granate. Neki su bili pogoeni. Oseao se nemonim da ita uini, ali je stajao kao ukopan pred grozotom celog prizora, da bi odjednom shvatio da mu se niz lice slivaju suze. Dok je govorio, u sobi nije bilo oka koje nije zasuzilo; i vojnici i politiari su ostali bez rei. Spetljano smo preli na ostala pitanja, ali sumnjam da e ma ko od onih koji su ga uli ikad zaboraviti". (David Oven, Balkanska odiseja, str. 81) 17. decembar Slobodan Miloevi, predsednik Srbije, kae Milanu Babiu (prema Babiu): "Kau mi neki akademici da tebe treba ubiti".(Duga, 17-31. decembar 1992)
306
307
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) komplekse, kao to je nekoliko miliona Srba u bivoj BiH i Hrvatskoj, na cedilu i prepustiti da ih pojedu na bojnom pilju. (...) Srpski nacionalni interes se, pre svega, mora indentifikovati. Da li, zaista, postoje ljudi u Srbiji koji ne ele ujedinjenje Srba iz Bosne i Hrvatske u jednu srpsku dravu? Mislim da ih je toliko malo da o njima ne treba govoriti. Uveren sam da sve politike partije ele da se ostvari ujedinjenje svih Srba u jednu demokratsku dravu. To to ima ljudi koji misle da je to u ovom trenutku nerealno, ne znai da to nije i njihov cilj. Trebalo bi, po mom miljenju, stvoriti jednu zajedniku svesrpsku instituciju, ali da ona bude zbir zavaenih intelektualaca. Crkva to ne moe da stvori. Uinila je plemenite napore, ali nije uspelo. Ni akademija nauka ne moe da bude takva institucija. Po mom uverenju, to bi moglo biti jedan tolerantni savezni parlament. (...) Ako bi se to shvatilo kao uticaj (Memoranduma) na stvaranje programa srpskog nacionalnog pokreta i za stvaranje demokratske drave, mislim da je bio jako veliki. Ono to se danas deava srpskom narodu, svakako nije rezultat Memoranduma, ali je njegova pojava najvie doprinela da srpski narod glasno progovori o svojim ciljevima. On je ukazao na nedemokratsku strukturu Jugoslavije i otvorio vrata demokratizovanju komunistikog sistema, iji su procesi ili u suprotnom smeru, pa mu u tom pogledu pripada velika zasluga za demokratizovanje i Srbije i Jugoslavije". (Politika ekspres, 1. februar 1993)
1993.
22. januar Milorad Ekmei, istoriar i akademik, povodom enevskih pregovora i odluke Skuptine Republike Srpske: "Postojanje Srpske Republike BiH de fakto priznato, ali se mora izvriti 'devatikanizacija' jugoslovenske krize, to jest moraju se osujetiti pokuaji Vatikana da na Drini napravi istonu granicu katolicizma. Nije se jo do sada dogodilo da rimski papa etiri puta poziva stranu intervenciju. (...) glavni protivnik srpskog naroda u poslednjih 200 godina je centralna Evropa, odnosno nemaki narod, pre svega, nemake katolike, partije i njima sline iz Austrije, Maarske, Italije, Belgije. (...) Nama se namee jedno reenje iz politike ideologije katolike crkve (koje se primenjuje u nekim delovima Evrope u kome pobeuje samo jedna strana i to ona koju podrava katolika crkva". (Politika, 22. januar 1993) 1. februar Milorad Ekmei, istoriar i akademik: "Nema nacionalnih i nenacionalnih Srba ovde, ve svi mi, hteli to ili ne, vrimo jednu funkciju u izgradnji budue demokratske drave. Neki, pri tom, imaju u vidu demokratsku dravu srpskog naroda u celini, ja spadam u njih. Mislim da Srbija nikada nee moi da bude demokratska drava, ukoliko ne bude izgradila celinu. U njoj e uvek postojati iredentistiki elementi, unutranje zavere, kao to je bila Crna ruka koje nisu demokratske institucije i uvek e biti tajnih parapolitikih i paramilitarnih organizacija u politikim partijama, koje e sliku prave demokratije i njene ciljeve onemoguavati. Ja sam, ipak, uveren da veina smatra da nije ni humano ostaviti tako velike nacionalne
3. mart
Biljana Plavi: "JNA smatram najodgovornijom za izbijanje rata u BiH; JNA bez oseanja odgovornosti, bilo je to takvo rasulo, takva obezglavljenost, kao da im je neko dao drogu... (...) Mislim da je Sarajevo isuvie rano dolo u fokus svetskog interesovanja... A inae u jednom periodu verujem da bi Sarajevo palo za samo 2-3 dana. Sarajevo je gaano selektivno. Bombardovani su odreeni ciljevi, objekti u gradu. Radi se o nekoliko objekata. Kako je dolo do irenja te linije gaanja, ja to zaista ne znam". (TV novosti , 3. mart 1993) 6. jun Ratko Mladi: "Nema drugog reenja osim onog ta se faktiki uradilo na terenu. ak i tako su Srbi oteeni. Nema ta mi da razmenjujemo teritorije. Neemo da delimo ono to smo im ostavili tamo. Bitni su rezultati rata. Oni sad kau: Neemo priznati rezultate rata. Pa ta su onda ratovali. Hoemo samo da raistimo neke stvari iz istorije, da im kaemo: to ste nam duni, ali vam opratamo zbog toga i toga". (NIN, 25. jun 1993)
308
309
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 18. jun Dobrica osi, intervju sa Adamom Mihnjikom za Gazeta Wyborza: (...) Pad Rankovia je bio veliki moralni poraz nae generacije. U ime nekih ideolokih himera i dalje preutkujemo tu sramotu. Svi smo prihvatili la u duhu stare komunistike formule: cilj opravdava sredstva. A cilj je bio samoupravljanje, bratstvo, jedinstvo i drug Tito. (...) Tri godine sam potroio na stvaranje jugoslovenske opozicije. Pre svega u Beogradu i Ljubljani, jer je Zagreb bio demoralizovan i nepripremljen za bilo kakvu jugoslovensku opoziciju. Verovao sam da beogradski i ljubljanski intelektualci mogu inspirisati reforme jugoslovenskog drutva... Ali, nita od toga nije ispalo. Svi slovenaki intelektualci su bili nacionalisti, a mnogi ovinisti, prikriveni ili otvoreni. (...) U razgovorima sam proveo doslovno stotine noi. Sve je bilo u redu dok se radilo o ruenju titoizma. Ali braniti Jugoslaviju ne, mi idemo sopstvenim putem. Imamo sopstveni etniki identitet, ali smo mali narod. Ugroen. Moramo se uvati. (...) Hvata me jeza. Imam utisak da su nacionalistike emocije estoko raspaljenena sve strane. Kako se moe govoriti o Hrvatima da je to genocidan narod? Nema genocidnih naroda. (...) Ali, postoje narodi koji su vie ili manje obogaljeni nacionalistikom ideologijom. Tragediju hrvatskog naroda je njegov nacionalizam. Od toga deli samo jedan korak do ovinizma. (...) Kroz celu istoriju Hrvatske, sve do Tumana, provlai se ovinistika linija antisrpska, antipravoslavna. Ona se ispoljava prilikom svake krize. Od antisrpskih demonstracija 1902, u toku oba svetska rata (u prvom je Stjepan Radi pozivao na sveti rat protiv Srba, u drugom su se pojavile ustae), sve to raspada Jugoslaviju. Srbi su poinili veliku greku ne cenei dovoljno ideju dravnosti Hrvata. Mi smo Jugoslaviju tretirali kao svoju dravu, a sebe kao narod u dijaspori, raspren na njenoj teritoriji. Hrvati nikada nisu mogli prihvatiti tu dravu kao svoju. A mi smo bili nepravedni, jer nismo razumeli njihovo stremljenje prema sopstvenoj dravnosti. (...) Srpski nacionalizam je vrlo jak. Ima objektivnu motivaciju: egzistencijalni strah za opstanak koji je izazvan destrukcijom Jugoslavije. etvrtine naroda nalo se u drugim dravama. Mnogi su izloeni etnikim progonima. Traje rat u Bosni. Danas je najopasniji nacionalizam partije eelja. (...) Miloevi je ustao u odbranu jednakosti srpskog naroda sa drutvenim zajednicama u drugim republikama Jugoslavije. Otuda njegov uspeh. Srbi su bili raspreni, frustrirani autonomnim oblastima, sa oseanjem
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) nie vrednosti. Miloevia su doekali kao izbavitelja. On ipak, intelektualno nije bio za to pripremljen. Poeo je nekako drutveni preobraaj, ali ga nikada nije zavrio. (...) Ta istina sigurno nije srpska agresija. Agresija u sopstvenoj kui? Radi se o zemlji Srba. Do 1961, oni su bili najbrojniji narod u Bosni. Ne zauzimaju oni niti muslimansku niti hrvatsku zemlju. Jednostavno odravaju svoju teritoriju. (...) Srbi vode odbrambeni rat. Nisu imali nikakvog povoda da se bore protiv Muslimana i Hrvata". (Prenela Duga, 18. juni 1993) 27. Jul Ratko Mladi: "Od februara do 27. jula 1993. izveli smo niz operacija na istonim prostorima republike Srpske, prevashodno u Podrinju, sve do Bjelasnice. Sve ove operacije su plod veoma duboke analize Glavnog taba i prvog nivoa rukovoenja i komandovanja, gde je znaajan doprinos dala i Vrhovna komanda, da se primeni znanje i nauka. ... Ove operacije resultirale su uspenim pohodom od Zvornika do planina Igmana i Bjelanice, gde su potuene i potpuno poraene muslimanske snage. To je omoguilo da se Hercegovina teritorijalno poveze sa sarajevsko-romanijskim basenom i da se time realizuje jedan od naih strategijskih ciljeva - povezivanje prostora Republike Srpske". (NIN, januar 1994) 6. avgust Atanasije Jevti: "Ja ne pristajem na taj naziv 'biva BiH'.Ako neko ne voli Bosnu zato to je Alija svojata, ja je volim. Bosna je stari srpski naziv, Bosna ponosna, a Hercegovina pogotovo. Prema tome, ostaemo mi pri tome da je to BiH i da su srpske. Ne kaem da su samo srpske, ali su svakao srpske, matine zemlje srpske. Mnogi e rei da smo mi dijaspora, i da je navodno samo sredinja Srbija matica. To nije tano. Ne borimo se mi samo za ivalj na ovom prostoru nego i za mnogo vie. ovek nije samo goli ivot. Mi u svakom sluaju moramo sii na Neretvu, makar do muenikih Klepaca i Prebilovaca, do srpskih hramova koji su porueni, i na srpsko more. Jer je Dalmacija, samo padina BiH. I da BiH praktino silazi na more. Ne mogu se Hercegovci odrei mora". (NIN, 6. avgust 1993) 6. septembar Intervju Borislava Mihajlovia Mihiza, pisac:
310
311
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Petar Lazi: "Pre dve godine u NIN-u ste izneli, Predlog za razmiljanje u deset taaka. Izmeu ostalog, tada ste predloili da se odmah obrazuje koaliciona i koncentraciona vlada... da Srbija odmah prizna de fakto samostalnu i suverenu Republiku Sloveniju, da izjavi da e priznati legitimitet nezavisne hrvatske drave onoga trenutka kad Republika Hrvatska, srpskom narodu prizna identino pravo da slobodno odluuje o svojoj sudbini; da se obavee da e potovati odluku muslimanskog, srpskog i hrvatskog stanovnitva u BiH ako odlue da teritorije na kojima su u veini prikljue Srbiji, odnosno Hrvatskoj... Na taj Va putokaz ono koji nas vode nisu obratili panju. Ako ne znate ta e se dogoditi sutra, znate li bar put kojim treba ii da nam se ne bi ponovilo sve ovo to nam se ispodeavalo u prethodne dve godine? Mihiz: Dragi moj Petre, moram Vam odgovoriti kao i Duanu Kovaeviu. Ne verujem vie ni sebi. Gde traiti putokaz? Odavno znam da istorija nije uiteljica ivota, ve uiteljica smrti pa putokaz traim kod pesnika i ne nalazim ga ni tamo. 'I danas kad doe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja u dati ivot otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem'. Raki je imao pravo da to kae. Mi nemamo. Danas jedni Srbi nee da daju ivot, a drugi, istinski ili lano, 'ozareni starog oreola sjajem' besomuno daju svoje i ukidaju tue ivote, nesvesni da to ine u nedoba, u jednom himerikom i nepotrebnom ratu. itam Duievu 'Ave Serbia': 'Mlekom svoje dojke nas si odnjihala, U jadu i bolu da budemo prvi, jer su dva blizanca to si na svet dala, Muenik i heroj, kap suze i krvi'. Mi smo, nizata, proizveli nekoliko stotina hiljada izbeglikih muenika, svojih i tuih, i nekoliko stotina 'heroja' zlikovaca". Petar Lazi: "A pomislite li na antia? 'Ostajte ovdje'". Mihiz: - Kad pomislim na antia ja se sledim. 'Ostajte ovdje' pozivao je Mostarac komije Muslimane kad su se selili u Tursku. Malo ljudi zna da se Muslimani posle onog rata poinju seliti za Tursku i anti peva njima a ne ekonomskim emigrantima. A danas, u Mostaru nema vie Srba, ba kao to u Trebinju nema vie Muslimana". Petar Lazi: "Da li to vai i za neke Vae intimne prijatelje?" Mihiz: "Naravno. Kad spadnu s vlasti doi e kod Mihiza na rame, kao nekad dok su bili pisci. U narodnoj pesmi, znam, ekaju me isti romanijski
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) hajduci i isti 'Turci iz Kladue' starac Vujadin i 'prokleto Lijevno' u 'u kom e ga biti i muiti'. Ipak, prvi put ih primeujem kod poslednjih stihova najkrae nae epske pesme: 'Gledajui dolje niz drumove kud prolaze Turci i trgovci'. Znao je, znai, narodni peva da srpska hajduija vreba 'Turke izelice', ali, bogme, napada i pleni i mirne trgovce to sa espapom promiu niz drumove. Ali nigde nije zabeleio da jedni drugima rue crkve i damije, napastvuju ensku eljad i izgone iz domova starce i neja. Ne znam da li i ovo da kaem... ali moram. 'Gorski vijenac' ne smem ni da otvorim. ta u sa podnaslovom 'istraga poturica' kuda da denem stih 'nek bude borba neprestana' i poruku, 'trijebimo gubu iz torina'". Petar Lazi: "Ali, ima u naoj pesnikoj trdiciji i drugaijih glasova". Mihiz: "Naravno. Kod Disa me, na primer, eka iznenaenje. ta li bi taj prozaini, lunatiarski pesnik 'sa oima iznad svakog zla' pevao o naem divljem vremenu koje oima televizije gleda sva mogua zla ovog sveta, kada je o mirnom, nama se danas ini istom i staloenom vremenu sa poetka veka, sudio ovako strogo". Petar Lazi: "ta je to po Vama dananji prosean Srbin? Kojim biste ga reima opisali?" Mihiz: "Jedan moj prijatelj po zanimanju cinik ovako ga je opisao: Dananji prosean Srbin je udo nevieno. Niko kao on ne moe tako da spoji nespojivo. On, sa argumentima i ideologijom bivih etnika, podraava i glasa za vlast bivih boljevika. Lupie vas samouvereno po ramenu: 'Ne brini, bre, burazeru, nama Srbima niko ne moe nita', a odmah zatim, ne trepnuvi, kukae i plaipikarati ta nam sve drugi rade. I kako su nas satrli i unitili. Jo sino je bio vatreni jugoslovenski unitarista, od jutros je ratoborni srpski separatista, a ve sutra im prenoi, posrae vens-ovenovski mirotvorac. Veruje da je najvea mukarina na svetu, valer bez premca, srkoe za njim nezadovoljne od svojih mokljana evropske cure i ene, sa po etvoro dece, a sam pravi jedno ili nijedno dete. Nizata to mu se desilo nije on kriv, ve za ovo danas krivi sve neke krupne meunarodne zavere, Vatikan i 'novi svetski poredak' koji nema pametnija posla, no da njega uniti, a za ono tue Kominternu i Josipa Broza, u iju je ast u mladosti, nosei tafetu, pretrao desetosruku razdaljinu do Meseca i natrag. Troio je i ono to nije imao, da sa tristotinak zvanica, roaka, kumova i prijatelja ispraa sina u vojsku, pevao srean i pijan 'rado ide Srbin u vojnike' guslao 'rani sina i alji na vojsku' a najbolja mu deca, najzdravija mlada pamet,
312
313
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) i budunost drave i naroda, besomuno bei u svet ili se krije kod tetaka i ujni da pozivar ne bi mogao da urui poziv. Hvali se kako je pripadnik najdravotvornijeg naroda na Balkanu, kako je jo u XIX veku, dok veina suseda nije imala nijednu, on stvorio ak dve samostalne drave, a ne pita se kako se to desilo da danas on, tako dravotvoran, jedini nema svoju dravu, ili to je jo gore, da je svetski rekorder u dravama, da ih ima ak pet, ali nijednu pravovaljanui priznatu." Petar Lazi: "I sve to kae Va cinini prijatelj?" Mihiz: "I jo mnogo toga. Da je dananji Srbin 'miles gloriosus' pobedniki gubitnik sa nesposobnom i neodgovornom vlau, sa jednom od najnaoruanijih evropskih armija, desetak hajdukih paravojski i harambaa, uspeo da za dve godine naknadno izgubi dva balkanska i dva svetska rata. Da jedini na svetu prima platu u milionima, a gola je sirotinja i najloije plaeni radnik u Evropi. Da je paru nekada krio od lopova, od ene i od sebe samoga u 'arapi i u slamarici', a stigao je da bude ve dvaput opljakani tedia, jednom od drave, drugi put od svoje lakovernosti. Da je pokorni boljeviki antiboljevik i odloeni demokrata; on e za opoziciju glasati kada ona doe na vlast. Svoj paradoks o Srbinu cinik zavrava podsmevkom: Dananji proseni Srbin je, uz sve ovo, jo i vernik-poetnik. On ceo milenijum posle irila i Metodija ponovo prima hrianstvo." Petar Lazi: "Jedinstvo ludih i zbunjenih na istom poslu kod nas je ostvareno, ali nisam siguran da tom zbunjivanju samo vlast doprinosi, ili bar ono to se pod vlau podrazumeva. Plaim se da ni uloga srpske inteligencije u toj raboti nije zanemarljiva." Mihiz: "Svoj ne, ali doprinos sluivanju prosenog Srbina dali su i srpski intelektualci, a meu njima i Borislav Mihajlovi Mihiz. Liberalni Evropljani po obrazovanju i ubeenju, a Balkanci prinueni da jo uvek reavaju 'istono pitanje' naroda hiljadu godina kuvanih u istom karakazanskom aavom kotlu, a da im se orbe nisu 'smijeale'. Hvalioci srpskih demokratskih tradicija, ne pitaju se kako to da je za sto trideset godina otkako se u Srbiji glasa, opozicija pobedila jedan jedini put. Golom naelnom frazom i sobnim glasovima konferencija za tampu suprostavljaju se bezonim demagozima plebejskog populizma. Svojim demokratskim ubeenjima protivuree svojim izrazitim, esto umiljenim elitizmon, a svoje pokrete za zajedniku akciju, neodgovorno kidaju i raskidaju liderskim razmaicama i ogovarakim surevnjivostima. Podeljena im dua izmeu naloga herojske trdicije, srpskoepske pogibeljomanije i zdravorazumskih civilizacijskih zahteva savremenog sveta, pa burianski i magarei prosenog Srbina
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) upuuju as na jednu, as na drugu stranu, i sa njim zajedno udaraju glavom o kavez u koji ih je zatvorio savremeni svet, nemoni da se odupru, a nevoljni da se pokore." Petar Lazi: "Hoe li nam i razreenje prie biti kao kod Domanovia? ta uiniti da ne bude?" Mihiz: "Za poslednje tri godine ne reivi nita, potroili smo tri rata, desetak izbora i referenduma, petnaestak republikih i saveznih vlada i bar toliko donetih i promenjenih ustava, za pet fantomskih srpskih republika. Sve sami svetski rekorderi. Okrnjili smo ugled Crkve, Univerzititeta, Akademije, Francuske 7, i gotovo svih javnih linosti koje su neto znaile. Spiskali smo narodnu privredu, proerdali dravu, i standard njenog stanovnitva, a srpski narod obesramili na rubu sveta. Vladajue reimske garniture koje su dovele do tog katastrofalnog bilansa bez premca, a bogami i mnogi njihovi protivnici koji u tome nisu ni umeli da ih spree, moraju da odu sa politike scene. Meu njima, razume se, i onaj koji Vam govori". (Borba, 6. septembar 1993) 13. septembar Biljana Plavi: "Ja bih najvie volela da istonu Bosnu oistimo, nemojte da me neko uhvati za re, pa da misli da govorim o etnikom ienju. Oni su nam jednu sasvim prirodnu pojavu podmetnuli pod taj naziv etniko ienje i okvalifikovali to kao ratni zloin. Sve i da zadrimo 70 odsto teritorije nema tu mira. Za nas nema mira. Ja njima, ovako da kaem, ne elim, nita dobro. Ali da ja budem mirna, moramo im dati neto, da imaju gde sebi da organizuju ivot, da ne bi mene cijelo vreme uznemiravali. Tako ja shvatam tih muslimanskih 30 odsto. Silovanje je, nazalost, strategija ratovanja Muslimana i dela Hrvata prema Srbima. Za islam je to normalno jer tolerie poligamiju. Istorijski, kroz 500 godina turske okupacije, sasvim je normalno bilo pravo bega ili age na prvu branu no sa enom iz populacije raje. Takoe, islamska religija odreuje da se nacija deteta odreuje iskljuivo po ocu. No, taj seksualni teror provodi se i na mukarcima i ima genocidne karakteristike. A svet, izgleda, uopte nee da uje istinu. Verujem da e se, makar, istorija baviti time..." (Vreme, 13. septembar 1993. prenosi iz Sveta) 25. septembar Antonije Isakovi, pisac i akademik: "Moj politiki koncept ukljuuje postojanje Ujedinjenih srpskih zemalja, ili Savez srpskih zemalja. Ja polazim od sledeeg iskustva: postojale su dve Jugoslavije i sada postoji ova trea. Da se razumemo, neu da ruim Jugoslaviju, ali mislim da je taj dravni
314
315
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) oblik naneo veliku tetu srpskom narodu. Prema tome, mnogo su istija posla da se zovemo Savez srpskih zemalja, ili prosto Srbija. (...) Termin Velika Srbija nije dobar. Uzgred budi reeno, termin Velika Srbija mi nismo ni lnsirali, ve je to uinila Austro-Ugarska. (...) Ja, sanjam Ujedinjene srpske zemlje. (...) Sve one zemlje koje smatraju da su srpske. To znai: Srpska Bosna, Srpska Krajina, Crna Gora ako se ona smatra da je srpska zemlja. Eto, ja ne mogu sada da sam protiv ove Jugoslavije i zbog Crnogoraca. Ali, neu da pristanem ni da oni igraju jednako na tome da od nacije prave profesiju i uvek neto muvaju. Ne moe se imati rezervna nacija- i da to bude Srbija, u koju se moe doi i u njoj postati narodni poslanik, presednik vlade, knjievnik, dekan, rektor, prorektor i ta ja znam ta sve ne ... A da ja odem u Crnu Goru, ne bih mogao biti ni rektor, ni prorektor, niti bilo ta drugo. Da se razumemo, ja nemam nita protiv njih, ja volim to su oni tu, ali nemojte da mi priate o nekim ne znam kakvim posebnostima. Ja dozvoljavam te posebnosti onoliko koliko dozvoljavam Srbima u Srbiji, Srbima u Hrvatskoj da imaju posebnosti, Srbima u Vojvodini da imaju svoju posebnost, Srbima u Bosni... (...) Ono to se sada deava tamo (u Bosni) stranije je od onog to se deavalo za vreme minulog rata. Graanski rat je uasan, a jo je uasniji kad su u njega umeane religije a mi ovde imamo tri religije! Ja ne mislim da su nai Srbi tamo naivni i nevini: I oni su sigurno inili odmazde i masakre. Ali, koliko ja znam mentalitet mog naroda kome pripadam, on nikad ne napada prvi. On biva napadnut, biva razapet... Sad u vam pokazati jednu sliku i tvrdim vam da slinu fotografiju kod nas ne moete da naete, - a ona najbolje pokazuje dubinu tog zloina. Evo, vidite, to je ta fotografija : na njoj se vidi mlad brani par sa bebom, i ruka koja bebi daje pitolj. Tekst ispod fotografije glasi: "Dragi kumiu! Poklanjam ti ovaj pitolj. Kad naraste da bude ustaa kao tvoj djed i otac i da ubija Srbe i srpske etnike za nau NDH. (...) Srbi su Muslimanima ogledalo. Oni kad vide Srbe, kau: 'Ja sam preverio'. Naime, Musliman zna da je njegov predak, koji je bio pravoslavan i bio Srbin, preao u islam znai, prevario je. Ali, Musliman nee to da zna i da se ne bi na to podseao, on ini masakre i zverstva, ne bi li unitio Srbina u sebi. Odatle ide to klanje. Muslimani, ustvari, nee da se seaju svog porekla. A ja mislim da je cela stvar u muslimanstvu u tome da se oni sete svog porekla. Onaj koji je to uradio, on je osloboen. To je uradio Mea Selimovi. On je znao da Selimovii potiu od Vujovia sa granice Crne Gore i Hercegovine, koji su preli u islam. Znao je to Mea, a znao je i njegov otac. I, oseao se Srbinom muslimanske vere. A nije sluajno ni Vuk Karadi rekao: 'Srbi Muhamedovog zakona, rimskog zakona...'
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) Muslimani treba da ine jeste da se ne stide svog porekla, koje ne see vie od trista godina unazad. To nije tako duga istorija, sve moe da se istrai. Meutim, oni nee da se sete svog srpskog porekla." (Duga, 25. septembar, 1993) Prof. dr Mihajlo uri: "Ali i bez tih zlogukih glasova je jasno da je dananji poloaj srpskog naroda veoma teak, da su Srbi danas pretvoreni u parija-narod, da su prikovani na stub srama kao nekada Jevreji, po udovinoj presudi novih gospodara Evrope koji su se prole godine arogantno umeeli u dogaaje u naoj zemlji i prisvojili sebi pravo da odluuju o naoj sudbini, mada Srbima nikada nisu cvetale rue na jugoslovenskim prostorima, tako da njihov poloaj nije bio bogzna koliko bolji ni znatno pre nego to su Ujedinjene nacije zavele prinudnu upravu nad njim. Ni u svojoj nekadanjoj dravi, prvoj i drugoj poratnoj Jugoslaviji, za ije je stvaranje i odravanje podneo najvee rtve i zbog koje se odrekao i svog imena, srpski narod nije mogao da ivi svojski. Iz neke uroene prostosrdanosti, uvek se nekako povlaio i povijao pred drugima. Muio se i patio kao svaki dobar domain koji je primio pod krov sluajne prolaznike, ne bi li samo udovoljio njihovim prohtevima. Nije vano koliko nas je stajalo to dugogodinje velikoduno pruanje gostoprimstva naim prevrtljivim Latinima i poturicama, jer nema ni smisla ni potrebe da u ovom asu pokazujemo svetu nae ive rane. Dve su osnovne stvari zbog kojih je srpski narod zapao u teak poloaj, koje su ga iznutra potkopale i rastoile, koje su izvor svih njegovih dananjih nedaa i nevolja: 1) pitanje srpskog nacionalnog identiteta i integriteta, to jest pitanje dravno-pravnog povezivanja svih delova naroda u jednu celinu, i 2) pitanje drutvenog i politikog ureenja, to jest pitanje naina organizovanja zajednikog ivota u zemlji u kojoj taj narod hoe da ivi. Oko tih dvejustvari to u naoj dananjoj politikoj teoriji i praksi podrazumeva mogunost opredeljenja za Srbiju ili Jugoslaviju, odnosno mogunost izbora izmeu socijalizma i demokratije Srbi su se opasno podelili i zavadili, ak do te mere zakrvili da izgleda kao da su ih nedajboe spopale neke neiste sile. Svi dananji sporovi i sukobi izmeu vlasti i opozicije su samo izvedeni oblici ili produeni kraci dubokog raskola u samom narodu oko ovih dveju osnovnih alternativa. Umesto da se odmah okrene sebi i odluno istakne zahtev za obnovom svoje nacionalne drave, srpski narod je dopustio da ga zavedu i obmanu njegovi politiki predstavnici i zastupnici. Olako im je poverovao kako je u njegovom najboljem interesu da istraje na ideji jugoslovenstva, makar samo u smislu isto pragmatinog vezivanja za njeno slovo, ako ne i za njen duh, jer e tako najpre moi da okupi i povee sve svoje ratrkane delove
316
317
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) u jednoj dravi. Nije ni slutio da e politiari odustati od datog obeanja im se meunarodna politika situacija promeni u korist njegovih neprijatelja. Privuen mogunou da na miran nain doe do cilja, i plaei se da bi, inae, mogao biti optuen da hoe da prisvoji tue teritorije, srpski narod je sam sebi navukao omu oko vrata. Nije uspeo da se otrese starih zabluda i predrasuda, ve se, tavie, jo dublje zapleo u njih. Po drugi put je propustio da blagovremeno proklamuje osnovna naela srpske nacionalne politike i odvano krene da jednom uistinu ostvari svoj davnanji, dugo odlagani naum. Umesto da bez ustruavanja pokrene pitanje svojih nacionalnih istorijskih granica, sledei svoj najdublji ivotni interes, pustio je da ga zbunjuju i iscrpljuju beskonanim priama o tome kako mu je neophodno da najpre izgradi celovit nacionalni program. to je jo gore, pristao je da ga na brzinu upregnu u neku nazovitreu jugoslovensku dravu, ime je nepovratno navukao na sebe mrnju domaih i podozrenje inostranih neprijatelja, koji su u tom nastojanju da se ouva kontinuitet jugoslovenske drave videli samo pokuaj drske obmane meunarodne javnosti. U optem procesu demokratizacije, koji je nezadrivo uzeo maha posle sloma totalitarnog reima u Jugoslaviji, srpski narod nije dobro shvatio ni za koji oblik drutvenog i politikog ureenja treba da se opredeli, pa nije uspeo da preuredi odnose u svojoj kui na nain koji bi vie odgovarao njegovim stvarnim potrebama i njegovoj bogatoj slobodarskoj tradiciji. Kao da je predosetio opasnost graanskog rata, pa nije hteo nita da rizikuje, ve se ukopao u poznatom i ovetalom. Poveo se za starom vlau, koja je zakratko zadobila njegovo gotovo neogranieno poverenje time to je podrala oajniki pokret Srba sa Kosova i Metohije protiv iptarskog zuluma, tako da je svojim preteno pozitivnim izjanjavanjem na prvim viestranakim izborima posle tih za nacionalno otrenjenje i osveenje itavog naroda znaajnih dogaaja, potvrdio i uvrstio autoritet te vlasti sa svim njenim nasleenim i lako prepoznatljivim slabostima i nedostacima". (Srpsko zvono, Br.7, Knin, 1993) 31. oktobar 3. novembar Na vanrednom zasedanju Sabora SPC u Ostrogu porueno je (Miloeviu) da "niija stolica nije vanija od sudbine i slobode celog naroda i da "niko nema monopol nad narodom i budunou nae zemlje". U saoptenju se dalje kae da... "srpsko pitanje koje nije od jue, nije reeno niti moe biti reeno onako kako su ga reavali bezboni komunisti, niti ovako kako ga, po komunistikim ('avnojevskim') granicama, eli reiti Evropska
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) zajednica, ili po pritiskom monika OUN, Srbi u BiH, u Hrvatskoj, u Slavoniji i Dalmaciji, nisu tamo od jue...". Kae se takoe da srpski narod ne moe da se odrekne nijednog dela svoje teritorije, po kojoj su rasute njegove kosti, a politikim voama se upuuje apel da nikada ne izgube iz vida celinu i jedinstvo srpskog naroda". (Pravoslavlje, br. 640, 1993) 12. novembar Vojislav eelj: "Svi dobrovoljci su bili pod komandom JNA ili lokalnih TO RS i RSK. Preutkuje se podatak da su neki dobrovoljci SRS, ukljueni u specijalne jedinice policije i vojske SRJ, prelazili Drinu i uestvovali u ratnim dejstvima u Bosni. (...) Po eeljevim reima, ratnim operacijama su komandovali Obrad Stevanovi u Skelanima, Mihajl Kertes u istonoj Slavoniji, Radovan Stoji Bada u Bradinu". (Borba, 12. novembar 1993)
318
319
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Trebali smo jos tada Srebrenicu da oslobodimo. To je bilo veliko muslimansko i tursko uporite, od njihovog dolaska na ove prostore pa do ovog rata. To naselje podignuto je na srpskoj zemlji, pa ono, po pravilu naslea, njima ne pripada, iako su tamo bili veinsko stanovnitvo. Oni su u ovom ratu prvi put poraeni na tom prostoru. Da nije bilo uplitanja meunarodne zajednice, platili bi cenu za sve ono to su do sada inili srpskom narodu. Kada je trebalo da oslobodimo Srebrenicu, Savet bezbednosti UN doneo je Rezoluciju o zatienim zonama, tako da nam nije odgovaralo da idemo dalje. Osim toga, poli smo, i od injenice da se tamo skrcalo mnogo muslimanskog stanovnitva iz okolnih mesta - Zvornika, Viegrada, Vlasenice i okolnih sela... Inae, srebreniki Turci poinili su najvee zloine nad srpskim narodom i u guenju Bune protiv dahija. Oni su tada i Mavu zavili u crno. Zbog muslimanskog ekstremizma, mi smo bili prinueni da jednom sloenom i vojniki efikasnom operacijom zaustavimo to njihovo divljanje i da ih adekvatno kaznimo za ono sto su napravili i u prolosti i u sadanjosti. Operacija 'Lukavac 93' zahvatila je meuprostor planine Jahorine, Igmana, Bjelasnice i Treskavice. To je prostor od Gorada do Ivan-sedla. Cilj ove operacije bio je spajanje Hercegovine sa ostalim prostorima Republike Srpske i teritorijalno povezivanje srpskog naroda od Kupe i Korane do Timoka. Za nas Srbe zapadno od Drine, reka Drina nikad nije bila granica. Niti e biti. Drina je naa kima. Ona protie kroz centar srpskih teritorija. O njoj treba da pevamo bar onoliko koliko pevamo o Moravi... Za Muslimane Drina je bila nekakav simbol, preko koje su eleli da se poveu sa islamskim svetom, sve do Kineskog zida. Drina je za njih sinonim dominacije nad srpskim narodom, jo iz vremena mone turske imperije, kada su preko te reke odvoeni srpski deaci od pet do sedam godina i pretvarani u janiare, da bi se posle usmeravali protiv sopstvenog naroda. Mi ne elimo celo Sarajevo, ve samo da ga podelimo. Drugo, ili smo na Igman i Bjelasnicu zato to su muslimani, uz pomo UNPROFOR-a naroito generala Morijona, prokopali tunel ispod sarajevskog aerodroma, od Dobrinje do Sokolovi-kolonije. Prokopali su ga ispod srpske zemlje, ispod aerodroma, koji smo ustupili za humanitarne svrhe. Ovim kanalom distribuirali su snage i sredstva, pojaavajui se as u Sarajevu, as iz Sarajeva". (NIN, januar 1994)
1 9 9 4 -2 0 0 6 .
1994.
Januar Ratko Mladi: "Da je dolo do spajanja srpskih snaga iz pravca Grbavice i Koeva Sarajevo ne bi bilo u muslimanskim rukama. I sam ui, urbani deo Sarajeva bio bi pod naom kontrolom. Da smo zadrali na deo Sarajeva u meri u kojoj smo to mogli, verovatno bi Aliji Izetbegoviu i njegovoj agresivnoj politici davno bili izbrojani dani. Nakon Trnova, imali smo veoma jake okraje za selo OSMAE. To je bilo veliko muslimansko selo u koje nikad nije stupila srpska noga, dok ga nismo oslobodili. U to selo general Milan Gvero i ja stigli smo helikopterom, kada je u njega ve ula naa vojska. Poto ne mogu svuda da stignem ja esto koristim helikopter. Potom smo nastavili prema srpskom selu Brezani, koje su Muslimani spalili. Tu je i srpsko selo Turija. To je izmeu Osmae i Srebrenice. Hteli smo da oslobodimo ta naa, srpska sela. Tamo ima jedan trigonometar 945 (brdo, vojnika trigonometrika tacka 945). Potom sam otiao u Zvornik. Na trigonometar sam krenuo sa predsednikom optine Skelani, inae lekarom. Tu sam malo desantirao. To je bio prvi srpski desant. Prebacio sam tridesetak vojnika, jedan vod do poloaja prema selu Brezani. Srebrenicu nismo oslobodili jer se u to umeao Morion. Muslimani su tu bili gotovi. Srebrenica im je ostala kao onaj kavez u kojem je Morion odneo papagaja. Svet je, naroito svetski mediji, napravili su od Srebrenice nekakvu pozornicu. Stvorena je takva klima da smo mi morali postupiti onako kako smo postupili. Sluaj Srebrenice je napravljen da bi se prikrio rat, koji je tada bujao, izmeu Muslimana i Hrvata.
320
321
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 9. april Dobrica osi: (...) Pomagao sam i, koliko sam mogao, zalagao da se srpski narod politiki organizuje u Bosni. Da se mine podela na etnike i partizane. Bio sam ubeen da raspadom Jugoslavije mora da se raspadne i Bosna (naznaio u pismu kongresu intelektualaca u Sarajevu mart 1992). zalagao sam se za mirno i pravedno razgranienje, ime bi se moda izbegao rat. (...) Ja sam pre osnivanja SDS uveliko radio sa Karadiem i savetovao sve protagoniste politikog organizovanja Srba u Bosni da idu kod Karadia i da se povezuju s njim. S Karadiem sam bio u veoma tesnim odnosima, naredio sam mu: 'Prihvati se privremeno te dunosti'. Nisam mogao pretpostaviti da e on postati ovakva figura. To je najdarovitiji srpski politiar danas. (...) Ja sam se zalago za federaciju Bosne i Srbije. Tvrdio sam da Muslimani imaju sve istorijske razloge da budu sa Srbima. (...) niko nije razumeo da se srpski oslobodilaki pokret u Bosni toliko osamostalio da vie niko na njega nije mogao odluujue da utie: ni Slobodan ni ja. () neminovan je rascep Bosne, neminovna je etnika podela Bosne i dugotrajan nemir, nestabilne granice, jedno palestinsko tle za Istonu Bosnu, za Drinu, za Sandak, za te veze. Tu mira nema. Podela Bosne mora da bude kompromisna. Razume se, niko ne moe da bude zadovoljan, ali svi mora da se bore za dravnost". (Duga, 9. april 1994) 22-23 april Drugi Kongres srpskih intelektualaca Biljana Plavi, potpredsednik Republike Srpske: "Oekujem da ete biti hrabri priblino naim borcima na frontovima, i da neete podlei malodunosti pojedinih intelektualaca pesimistiki nastrojenim koji neoprostivo rade na uspavljivanju srpskog naroda govorei mu 'da jo nije sazrelo vreme za ujedinjenje, da su to jo daleke elje, da treba ekati, da se treba nekoga ustruavati'. To moe da ostavi pogrean utisak o eljama veine srpskog naroda i da razoara nae borce, koji ne ale svoje ivote da bi se ostvario taj vekovni san Srba da ive u jednoj dravi i da u njoj ostvaruju svoje svestrane sposobnosti i da stvore jednu demokratsku, naprednu i jedinstvenu srpsku zemlju". Milorad Ekmei: (...) "Oigledno je da se i crkva ukljuila u traenje istonih granica, pre svega zbog injenice da je destabilizacija najpre pogodila katoliku Poljsku. Treba uzeti u obzir da je Vatikan svuda prisutan kao svetska sila, koja odluuje o svim politikim promenama i dogaajima. U posleratnim decenijama Katolika crkva doivela je radikalnu transformaciju
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) od stabilnog potpornja svih diktatura i autoritarnih vlada, do zagovornika demokratskih reenja po amerikom poimanju. Njeno ukljuivanje u borbu za ljudska prava po zapadnim merilima jedan istoriar je ocenio kao, pored boljevike, drugu, veliku revoluciju XX veka. (...) Jugoslavija je propala zbog tronog kostura na kome je podignuta, i to ruenje dolo je iznutra, a ne spolja. Ipak je nemogue preutati ulogu spoljnog pritiska za nabeivanje srpskog naroda za izbijanje graanskog i religioznog rata. U prvim danima jugoslovenskog sloma, Nemaka je, neobinim ispoljavanjem diplomatske inicijative i snage, ubedila jedanaest ostalih lanova Evropske zajednice da slede njeno vostvo u priznavanju Slovenije i Hrvatske. Kao rezultat reenosti pape da dostigne jaku podrku dvema katolikim zemljama Vatikan je pourio s priznavanjem ak i pre nego to je to uradila Zajednica. SAD su se pridruile evropskom vostvu. Tako su se vodei inioci zapadne civilizacije ujedinili sa svojim suvernicima. (...) Do sada je to uvek kod nas bio Jug. Sada je to cela nacija. Uzeto na dugu stazu, srpski narod ne ratuje samo za potvrdu svog ljudskog prava na jedinstvenu dravu nego i brani duh jednog pravinijeg sistema, gde e i on biti pravino i podjednako tolerisan, a ne da i dalje ostaje merilo preferiranja svega to stoji zapadno od njegovih granica. (...) Iz svega to je ovde reeno proizlazi zakljuak da se uspostavljanje punog jedinstva ujedinjenja srpskog naroda ne moe oekivati uskoro i u jednom zahvatu. Stvar je istorijske upornosti da to izdrimo. U asovima dananje tragedije, niko nema moralno pravo da to kae drugome, ali ima pravo na ispovest da to kae sam sebi. To i jeste zadatak dananjeg Drugog kongresa srpskih intelektualaca. Kao ni pre 1914, nama danas ne ostaje nita bolje nego da gajimo nade u zapadnu demokratiju, onu demokratiju u kojoj potonja antikomunistika svest nije stvorila hladni rat i izmenjene norme morala i meunarodnog prava koje je on proizveo. Moda je i danas aktuelna Skerlieva deviza da je 'Zapad zakon ivota'. Ako u Rusiji traimo saveznika, to bez sumnje ne mogu biti dozivi atamanske sablje niti imperijalne moi velike svetske sile. U Rusiji je na jedini istorijski saveznik nova demokratija koju oni jo nemaju, ili joj izlazak na povrinu onemoguuju tenkovskom paljbom. Na jedini i prirodni saveznik u Rusiji mora biti demokratski pokret koji sporo, ali nezadrivo, preuzima vostvo u njenoj politici. Pored toga to ruska demokratija moe ponovo postati glavni faktor demokratizovanja cele Istone Evrope, kao to se to desilo nakon revolucije 1905, i one iz 1917. godine, jedino ona moe stvoriti vladu u toj zemlji koja se, u nunosti pogaanja i davanja ustupaka zapadnim silama, nee pogaati na na raun. Istorija nas ui da se upravo danas, kad nova Rusija ponovo izlazi na svetsku
322
323
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) scenu, moramo pribojavati da njeno vostvo rtvuje nae interese u cenkanju sa Zapadom, kao to je bio sluaj 1876-1878, i nakon 1941. (...) Postojei graanski rat, pored nevienog gubitka ljudskih ivota, za glavnu posledicu ima unitenje osnova jedinstva jugoslovenskih naroda. Perspektive zajednikog dravnog ivota propale su, barem za nesagledivo vreme. Decenijama dugo nazadovanje sekularnog identifikovanja nacije konano je zavreno. Ako je u svoje vreme Vuk Karadi smatrao da identifikovanje nacije i religije pripada stanju 'nesrenih ljudi' sada treba prihvatiti injenicu da je to naelo definitivno pobedilo. To e ostati trajnim obelejem naeg budueg ivota. (...) Prvi i osnovni preduslov za srpsko nacionalno jedinstvo u jednoj modernoj, demokratskoj i evropskoj dravi jeste uspostavljanje mira na postojeim ratitima. Uspostavljanje mira e otvoriti tokove koje nikakva ljudska ruka ne moe unapred stvoriti. U tom okviru e se reavati formula jedinstva, ak i sa Crnom Gorom, koja formalno izlazi iz onih goruih pitanja koje se nameu u Bosni i Krajini. Vladajua stranka u Crnoj Gori, a s njom i deo inteligencije, nisu naisto s idejom o posebnoj crnogorskoj naciji. Socijalna kriza proizvela je oseanje bespua kod omladine. Velike rtve u ratu za Prevlaku ostale su bez racionalnog opravdanja. Budunost kojom separatisti nastoje da pokriju golotinju svojih zahteva ne bi trebala da dovede u pitanje i uverenje da je nemogue razbiti jedinstvo izmeu dva dela srpskog naroda. Za deo crnogorskog javnog miljenja jo vredi staro pravilo da oni reavaju politika i sudbinska pitanja nainom koji se primenjuje u Rusiji. Ako tamo pone razaranje republikih granica, u Crnoj Gori se slian proces nee moi zaustaviti. (...) Za ujedinjenje sa Srbima iz Bosne i Krajine treba usvojiti polazite da se ne smeju praviti nikakve politike prepreke na putevima integrisanja tog podruja koje e budua civilizacija zahtevati. U tom pogledu treba otvarati sve saobraajne veze sa hrvatskom i muslimanskom stranom ukoliko to nije vezano za opasnost produenja rata. Lokalna trita na granici i razmena dobara uinie da ivot prostruji svuda gde je ratom ubijen. Kulturne kontakte, uzajamne posete grupa intelektualaca, treba osloboditi tihe i uvek prisutne sumnje da su deo neke politike zavere o uspostavljanju jugoslovenske drave, ili deo plana o odvajanju od srpske matice. Zaustavljanje uzajamnog optuivanja i pratanje grehova, koji bi se mogli oprostiti, nisu stvar samo religije. U tom pogledu, treba odmah odustajati od upotrebe uvredljivih naziva koje druga strana za sebe ne upotrebljava. (...) Kulturno ujedinjavanje pretpostavka je politikom ujedinjavanju. Standardizovanje jedinstvenog knjievnog jezika istorijska je neminovnost,
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) koja e se jednom morati dovriti. Nema naroda na svetu koji se trajno miri sa standardnom diglosijom, kao to nema ni naroda koji je jeziko pitanje silom reio. Pokuaj u Republici Srpskoj da se usvoji ekavski izgovor u jezikom standardu treba doiveti kao prvi proplamsaj procesa koji e celinom biti razvijen kasnije. Ne treba napominjati da je jezik osnova kulture. Treba usaglaavati zajednike praznike i dravne simbole, a nastaviti s radom u koli. Politiko jedinstvo zavisie od budueg mira i ostvarie se uporedo s mirovnim pregovorima. Po pravu na samoopredeljenje etiri postojee srpske drave ujedinie se u jednu, s paljivim merenjem koraka u mirovnim pregovorima. To e potrajati dugo, a srpski politiari ne smeju napraviti pogreku kao sa Prevlakom da naputaju malog vrapca iz ruke za prazna obeanja na grani. Mir i vreme rade za nas, a ako Hrvatska nametne nov rat, onda dravno jedinstvo treba proglasiti odmah. (...) U meuvremenu treba uporno raditi na ujedinjenju svih politikih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i, tamo gde je mogue, dravnih ustanova. Ujedinjenje politikih stranaka zahteva i pomeranje njihovih glavnih odbora u Beograd, ili barem za to stvarati privremena sredita. Postoji opasnost da se usvajanjem administrativnih i ustavnih reenja u Bosni i Krajini povea rascep sa Srbijom i Crnom Gorom. U te dve pokrajine kao da se naglaava potreba da se umadija pretekne u patriotizmu, pa se dravni, politiki i kulturni simboli vie veu za nacionalnu tradiciju nego to se to pokazuje volja u Beogradu. Upadljivo je da su u te dve pokrajine sve dravne mere vre veu za crkvu i pravoslavnu religiju. Tu je i istravanje pred rudu, u sirovom antikomunistikom i antisocijalistikom reniku. Ponegde se uri s proglaenjem monarhije, a guslarsko vee doivljava se kao najvii domet nacionalne kulture. U isto vreme zaostaje se za umadijom u izgradnji pravne drave i potovanja zakona. Odve je popustljiv odnos prema nezakonitom bogaenju i hajdukom ponaanju. Neopravdano se zadocnjava u reavanju socijalnih pitanja. (...) Osnovno polazite u pitanjima ureenja budueg zajednikog drutva i jedinstvene drave podrazumeva da se to mora raditi sporazumno, a ne nametanjem preuranjenih reenja. Nerazvijene oblasti nesvesno e poveati rascep ako socijalnu strukturu drutva i politiku organizaciju drave nameu razvijenijoj umadiji. Od 1804. umadija je u tome bila model za srpski narod u svim pokrajinama. S druge strane, svaki pokuaj da se iz Beograda preduzimaju nedogovorene mere u ovom smislu, kao to je pritisak da se menjaju politika vostva u Bosni i Krajini, u njima izaziva talase sumnjienja da se to radi zbog nekih nekazanih namera, da se budua reenja o ujedinjenju
324
325
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) srpskog naroda trae u pregovorima sa Hrvatima iza zatvorenih vrata. Treba prepustiti demokratskoj proceduri da se pokrajinska rukovodstva sama stabilizuju, pa tako oslobode ovog straha. (...) Jedan od hitnih zadataka je izrada zajednikog kodeksa ponaanja partija u sve etiri srpske drave. U zemljama u kojima su politike stranke nastajale u prirodnoj evoluciji parlamentarnog ivota, takav kodeks nije bio uobiajen i zamenjivalo ga je obiajno pravo po kome sve to sud jednom nije kaznio moe biti doputeno. (...) Pored postojeih zajednikih poslova koje vre etiri srpske vlade treba pristupiti i usaglaavanju rada etiri parlamenta. Na kraju, od ovih prethodnih parlamentarnih kontakata zavisi i trenutak kada e se sazvati zajednika ustavotvorna skuptina. Kontakti na vladinom nivou nisu adekvatan supstitut parlamentarnoj saradnji. Oni imaju i tu prednost da oslobaaju srpsku vladu politike odgovornosti pred stranim silama. U njima uestvuju i sve politike stranke. Trebalo bi da etiri parlamenta formiraju jedno zajedniko telo koje bi izraivalo politiki program. Pokuaji da takav nacionalni program rade grupe intelektualaca i kulturne ustanove imale su za posledicu da se mnoe centri informisanja, u ta su se te ustanove nuno pretvarale. Imao je pravo Makijaveli 'da su nenaoruani proroci propadali, a naoruani pobeivali'. U naoj istoriji bile su realne samo one deklaracije koje je donosila drava ili nacionalni parlament. Krfsku deklaraciju 1917. svi su sluali, a Slobodana Jovanovia 1941. nije niko. Postojea jugoslovenska kriza i graanski rat, kao njen glavni motiv, trajae jo dugo. To ne zavisi samo od spremnosti naih politiara da se priklanjaju realnim reenjima, i da se, po potrebi, savija i koleno. Ako strane sile, ije je dosadanje ponaanje izazvalo graanski rat i kasnije ga stalno generisalo, nastave s destabilizovanjem postojee jugoslovenske drave, one preuzimaju i odgovornost za ojaavanje iredentistikog karaktera srpske politike. Staro je pravilo da stabilna Srbija uslovljava stabilan Balkan. Oto Bauer, 1904, i Jovan Cviji, kasnije, zasluni su za teoriju da glavne strateke take celog Balkana lee na srpskom podruju. Pre nego to su zauzeli Konstantinopolj 1453. Turci su morali da vode Kosovsku bitku 1389. i uvrste svoju vlast na Kosovu i u vardarskoj Makedoniji. (...) Svako odustajanje od osnovnog cilja jedinstva srpskog naroda proizvodi udare iredentistikih motiva i jaa politiki esktremizam svake vrste. Uvek je spoj iredentizma i visoke inflacije davao diktature i iz mraka podizao autoritarne ideologije. Strane sile se mogu opredeliti za to da izlaz iz orsokaka u koji su uvele ovaj prostor trae u obnavljanju jugoslovenske drave. Za srpsku politiku to je jedno od onih pitanja gde se stavlja u
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) iskuenje njena spremnost da se ravna po realnim potrebama. Bez nae krivice, graanski rat je sruio jugoslovensku ideju za koju smo se mi najupornije i najdue borili. Ona je sada podreena prioritetu ujedinjenja srpskog naroda u svojoj nacionalnoj dravi, barem dok svi svoje rane ne poliemo. Ako je Jugoslavija ponovo suena stvorie je neko bolje doba." Vasilije Kresti: "Duhovna integracija danas je jedno od znaajnijih pitanja srpskog naroda. Da ne bi bilo zabune, istiemo da pod duhovnom integracijom podrazumevamo svest o istoj nacionalnoj, verskoj, kulturnoj i civilizacijskoj pripadnosti, svest o istim tenjama, ciljevima i interesima, bez obzira na geografske prostore na kojima Srbi ive i ideoloku i partijskopolitiku pripadnost. (...) Imajui u vidu ovakvo stanje meu Srbima, ve je uoeno da kod nas 'svako ima svoju posebnu filozofiju, sopstvena merila, svoje posebne raune'. Drugim reima, naa merila najmanje su srpska, jer kod nas 'niko nikog ne slua, niko ne odreuje, niko ne nareuje, niko ne izvrava'. Takvi kakvi smo, nejedinstveni, razbijeni i meusobno zavaeni, mi nikome ne moemo biti i nismo uzor na koji se valja ugledati. Zbog toga i nemamo privlane snage, ali ni otpornosti. Uato smo lake asimilovani no to smo bili u stanju druge da asimilujemo. Na taj nain smo lake, bre i u veem broju postajali Hrvati, Albanci i muslimani no to su oni postajali Srbi. Zbog toga i spadamo u grupu naroda, kao to su, na primer, Jevreji i Jermeni, koji su podloni masovnom unitavanju. Navikli da se borimo i ginemo za slobodu, mi nismo nauili da cenimo ivot onako kako ga cene drugi, kulturniji i civilizovaniji narodi. A kad sopstvene ivote ne cenimo mi sami, kad nemamo dovoljno otporne snage, zato bi nae ivote cenili oni koji nam ne ele dobro, kojima smetamo samom injenicom to postojimo i to nastanjujemo one geografske prostore s kojih nas, zbog etnike i verske istote, ele proterati?" Pavle Ivi: "Rat u Bosni i Hercegovini, koji je po sebi uasna nesrea, imao je i pozitivnih posledica. Uvrstio je meu Srbima svest o potrebi srpskog jedinstva i probudio uspavane energije. Ujedinjenje Srba, ali potpuno, ne samo politiko ve i privredno, kulturno, jeziko, postalo je ideal naroda koji je shvatio da mu nema opstanka bez oslonca na maticu istono od Drine. Samo u takvim izuzetnim prilikama bilo je mogue ono to je uinjeno u Republici Srpskoj. Re je o jedinstvenoj istorijskoj ansi. Dodue, u samoj Srbiji, ija sloboda nije neposredno ugroena, nije bilo te neodoljive plime enje za integracijom. Reagovanje javnosti bilo je podeljeno. Moda je i bolje to je tako. Nikako ne bi bilo dobro da je inicijativa potekla odavde. Ovako, niko ne moe rei da je iz Srbije neto nametnuto Republici Srpskoj."
326
327
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Miodrag Jovii: "S gledita srpskog naroda, otcepljenje Slovenije nije tangiralo njegove nacionalne interese, s obzirom na gotovo potpunu homogenost slovenakog naroda u ovoj republici. To ve nije bio sluaj s otcepljenjem Makedonije, u kojoj ivi znatan, precizno neutvren broj Srba. Meutim, otcepljenje Hrvatske, na jednoj, i Bosne i Hercegovine, na drugoj strani, znailo je ugroavanje srpskog nacionalnog bia u njegovoj sri. Otuda je ono, onako kako je izvedeno, bilo za srpski narod neprihvatljivo. (...) Srpski narod je poetkom 1992. doneo odluku o obrazovanju posebne Srpske Republike Bosne i Hercegovine, kasnije preimenovane u Republiku Srpsku, i sve do sada, pod borbom, uspeo da joj uglavnom obezbedi granice koje se poklapaju s prostiranjem srpskog naroda, u oko 61 odsto od ukupne teritorije Bosne i Hercegovine. Spremna da doprinese uspostavljanju mira u Bosni i Hercegovini, Republika Srpska je prihvatila da procenat svoga uea u teritorijalnoj raspodeli svede na oko 50 odsto, ali ne i ispod te granice. Kao to je poznato, sporazum tri strane o podeli jo nije postignut zbog nerazumnog protivljenja Muslimana, podravanih od razliitih snaga iz inostranstva, ne samo onih sa Zapada, nego pre svega muslimanskih zemalja. Srpski narod u Bosni i Hercegovini faktiki je uspeo da realizuje svoje pravo na samoopredeljenje. U ovoj fazi, to je opredeljenje za Republiku Srpsku, koja je stvarnost i koju je meunarodna zajednica, volens nolens prinuena da priznaje kao poseban meunarodni subjekat. Srpski narod, i pored svih nedaa koje su ga pratile u ovom veku, a posebno poslednjih pedesetak godina, mora da ostane veran svom istorijskom opredeljenju ujedinjenju svih Srba u jednu dravu. (Ovo 'svih Srba' znai svih Srba nastanjenih na podrujima gde predstavljaju veinu.) Prepreke na tome putu nisu male, i nee biti male, ali se one, spojem mudrosti i hrabrosti, moraju savladati. (...) Pravo srpskog naroda na samoopredeljenje u Bosni i Hercegovini, koje je takoe neosporno, u naelu je, po svemu sudei, prihvaeno od inostranih faktora, tako da ne bi smelo biti prepreka na putu njegovog ostvarenja. Osnovno pitanje koje se danas pred nas postavlja jeste kako pristupiti poslu ujedinjenja srpskog naroda. Ne uputajui se u razmatranje svih puteva i naina za postizanje toga cilaj, ja bih se, u okviru svoje teme, ograniio na kratko izlaganje o modalitetima ostvarenja prava na samoopredeljenje srpskog naroda. To pravo moralo bi da bude ostvareno putem plebiscita, koji bi bio organizovan u sadanjoj SR Jugoslaviji, u Republici Srpskoj i u Republici
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Srpskoj Krajini. Samo pak pitanje postavljeno na plebiscitu jednostavno bi glasilo: 'Jeste li za ujedinjenje srpskog naroda u jednu dravu?' Ujedinjenje srpskog naroda i stvaranje jedne snane drave, zasnovane, razume se, na demokratiji, znailo bi, s obzirom na geopolitiki poloaj te drave, postojanje pravog predzia i prema germanskoj i prema islamsko-fundamentalistikoj opasnosti. Evropa, koja se sada tako sramno ponaa prema srpskom narodu, morala bi mu za to jednom biti zahvalna". (Srpsko pitanje danas, Drugi kongres srpskih intelektualaca, Beograd 1995) 19. avgust Slobodan Miloevi o odluci rukovodstva sa Pala povodom plana Kontakt-grupe: "Odluka rukovodstva na Palama nesumnjivo je najtea odluka protiv interesa graana same Republike Srpske, ali i protiv interesa celog srpskog naroda i protiv interesa graana SRJ. Odbija mir u asu kada im je priznata Republika Srpska na polovini teritorije bive BiH i kada se, prihvatanjem mira, skidaju sankcije onima, bez kojih ne bi postojali. Raspisali su referendum, da bi sakrili svoju odgovornost iza lea graana i naroda, koji svakodnnevno krvari i koji su o pravom stanjustvari obavestili samo onoliko koliko su oni eleli. Raspisali su referendum da bi graane uinili odgovornim za dravnu politiku, za koju nisu pitali graane i koju graani nisu vodili. Srpski narod u Republici Srpskoj, na taj nain treba da postane sauesnik u odlukama na svoju sopstvenu tetu. Utoliko je ova odluka rukovodstva protiv naroda tea i podlija. Njihova odluka da odbiju mir, ni po jednom kriterijumu istine i pravde ne moe biti u interesu ratnih profitera i u interesu onih ljudi, ija je savest neista, koji se boje dolaska mira, u kome e sva nedela isplivati na povrinu. (...) Oni koji stvarno odluuju nemaju sinove na frontu. Pokazali su svirepu bezobzirnost prema interesima ogromne veine srpskog naroda i svih graana Jugoslavije. Uzurpirali su pravo da odluuju o sudbini jedanaest miliona graana SRJ. Svojom odlukom teko su ugrozili bezbednost i interese Srpske Krajine. Bezbroj puta do sada dali su nam razloge da prekinemo svaku vezu sa njima, jer nijednu datu re nisu odrali: od Sarajeva do Atine, od Atine do Gorada, od Gorada do Skuptine, od Skuptine do ovog poslednjeg referenduma, za koji su nam takoe rekli da nee raspisivati.
328
329
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Sada su direktno stali protiv narodnog interesa i sebi prisvojili pravo da odlue o ivotima miliona ljudi. Nita tee i nita gore protiv interesa svog naroda nisu u stanju da vie naprave. Zato moramo prekiniti svaki dalji odnos i saradnju sa takvim rukovodstvom." (Veernje novosti, 19. avgust 1994) 20. avgust Zoran Lili, predsdnik SRJ, povodom odbijanja paljanskog rukovodstva da potpie mirovni plan Kontak grupe: (...) "U pozadini najnovijih dogaaja, zapravo, stoji beskrajno nesebina i, u istoriji, jedinstvena solidarnost Srbije i Crne Gore sa srpskim narodom preko Drine, s jedne, i s druge strane meni nerazumno i neprihvatljivo ponaanje rukovodstva Republike Srpske. (...) Niko nije rekao da je mirovni plan savren, niti da je najpravedniji, ali on je sigurno teina taka izmeu rata i mira. On, naime, donosi mir. Tim planom srpskom narodu u Republici Srpskoj otvaraju se potpuno realne perspektive da ostvari sve za ta se borio, ali u sasvim promenjenim uslovima - u miru: bez daljih uzaludnih pogibija i ruenja. (...) Srpski narod u republici Srpskoj obezbedio je svoj nacionalni i dravni identitet. (...) Drave se ne grade preko noi, a postigli smo ogroman rezultat. Sada je na nama da gradimo ekonomske, privredne, finansijsko, monetarne veze, druge sistemske veze, kao to su zakonske, obrazovne, kulturne i njima sline. (...) Ako od neega srpski narod treba da bude zatien, onda je to od takvog rukovodstva... I zaista, svako treba da se zapita imaju li prava da 'upropaste' ovolika odricanja i rtve zato sto im je malo pola BiH... Muslimana i Hrvata, koji su zajedno dobili drugu polovinu, dvostruko je vie i to je ralnost koju treba prihvatiti. (...) Proizilazi da na Palama bolje znaju ta je interes celog srpskog naroda od Slobodana Miloevia, koji je prvi podmetnuo svoju glavu za interese svog naroda, a i bolje nego svi mi zajedno, legalno politiko rukovodstvo Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, koji smo od prvog dana vodili jasnu i doslednu politiku. Davno smo uvideli da rukovodstvo Republike Srpske takve osobine ne krase. Veina se obogatila, ak, da dodam, prole godine su u kriminal umeali i najviu monetarnu instituciju - Narodnu banku Republike Srpske koja je emitovala novac bez pokria, snabdevala dilere i tako ubrzala poar inflacije u Jugoslaviji.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Takva i slina dela nikada nee moi da budu opravdana, a kad bi ih iko mogao rangirati, onda bi po svojoj svireposti i bezobzirnosti bili gori oni koji su nalogodavci nego oni koji su izvrioci. Narod u RS nema predstavu ta se moe postii kroz mirovni proces i ta u celini uzev znai ono to je ponueno. Zato i naa odluka o prekidu odnosa treba da otrezni ljude, ne bi li shvatili o emu je re. Jednostavno ne doputamo da tri oveka na Palama odlue o svima nama. O celom srpskom narodu. Oni taj mandat nemaju. Oni sada, slobodno moemo rei, manipuliu borcima i graanima Republike Srpske. Videete, uostalom, rezultate referenduma, brojke. Svako zna da je pre rata bilo milion i etri stotine hiljada Srba, od bebe do staraca. Ovde kod nas je izbeglo oko 500.000, u inostranstvu je bar 100.000, a na teritoriji koju kontroliu musliman i Sarajevo, Tuzla, Zenica i drugi gradovi: jo bar 150.000 ljudi. Od preostalog broja, ni polovina ljudi ne zna koje su prave mogunosti mirnog reenja. Oni su se postarali ak da se pogase repetitori da se ne bi gledao nas televizijski program, da se ne bi sluao na radio program, ne dozvoljavaju da tampa doe do ljudi." (Politika, 20. avgust 1994) 28. novembar Matija Bekovi, pesnik i akademik: "Poslednjih 70 godina injene sustvari koji nijedan narod ne moe initi bez ozbiljnih posledica za svoju sudbinu. Ko je mogao zamisliti i u iju glavu moe to stati da e se 20 godina posle slavnih bojeva na Ceru i Suvoboru u kuu vrhovnog komandanta srpske vojske useliti neprijateljski vojnik koji je na tim kotama na njega pucao. ak mu je i ta slika s tog fronta bila u bukvaru, a Duko Radovi mi je govorio da bi balistiki strunjaci mogli utvrditi kako se na toj slici vidi kako niani na Dimitrija Tucovia. Taj isti vapski vodnik streljae komandanta jugoslovenske vojske u otadbini kao saradnika vaba i ui u srpsku istoriju kao onaj koji nas je spreio da ne budemo sluge i saradnici okupatora." (Intervju, 28. novembar, 1993)
1995.
24. februar Ljubomir Tadi, filozof i akademik: "Narod u RS i RSK je u itavoj svojoj istoriji morao da brani svoj opstanak ustancima. Nikakvi pravni razgovori i prigovori nisu mogli da pomognu kada nasuprot sebe imaju nekoga ko
330
331
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) hoe da ih silom satera u lance i udavi. U takvim prilikama ostaje samo ustanak. Pravo na ustanak, na otpor i pobunu strao je prirodno pravo. Cela evropska tradicija je zasnovana na tom pravu." (Intervju, 24. febraura 1995) 5. maj Antonije Isakovi, pisac i akademik: (...) "Ja mislim da je insistiranje na Jugoslaviji bio pogrean potez. Iz nekoliko razloga: Prvi je to od Jugoslavije zaziru ostali narodi. Oni misle da emo ih preveslati, ugurati u neki torbak i iskoristiti, iako mi to nikada nismo inili, niti nam je potrebno. Drugi, mnogo vaniji je to se dravnom formom Jugoslavije najlake vlada Srbima. Toga je bio svestan Broz, toga su bili svesni Rusi i velike imperijalne sile, toga su danas svesni i Amerikanci koji e, verujem, sutra zagovarati novu asocijaciju u kojoj e Srbi biti u kavezu. Zato sam za savez srpskih zemalja, to bi odgovaralo veini srpskog naroda, a i Crnogorci bi se izleili svoje raspoluenosti jesu li Srbi crnogorskog porekla ili Crnogorci srpskog porekla. (...) On (Slobodan Miloevi) je prinuen da odluuje sam jer ivimo u svetu kad je obavetajni rad toliko razvijen da malo ta moe ostati tajna. Zato ih je Miloevi uvek iznenaivao svojim odlukama i bio ispred njih. Oni su uvek bili zateeni i iznenaeni njegovim potezima. E, da je Miloevi to radio timski, svakako bi bio provaljen. To opet znai da on na sebe preuzima ogromnu odgovornost. Miloevi je vrlo inteligentan ovek, prodoran, racionalan, on ne donosi odluke pod temperaturom, odluan je, ima jednu neopisivu hrabrost. Miloevi ima inteligentnu prodornost i kad slua i kad odgovara protivniku. To se najbolje videlo u emisiji 'Kamera pamti', kad je est presednika putovalo po Jugoslaviji i odgovaralo na novinarska pitanja. Od cele te grupe, ovek koji je bio politiki najsposobniji i najintelegentniji bio je Miloevi. Tuman je bio isceeni limun koji se mui da neto progovori. O ostalima da i ne govorimo. Pitate me da li sam promenio svoje miljenje o Miloeviu. Moda sam ponekad bio ljut to mene, kao druga s kojim je osnivao stranku i oveka koji je 50 godina na levici, ne poziva da razgovaramo, bar da svoju muku podeli sa mnom. Meutim, njemu nije lako i ja ga razumem, za razliku od ove nae opozicije." (Intervju, 5. maj, 1995) Operacija hrvatske vojske "Bljesak". Oslobaanje zapadne Slavonije. 6-11 juli Pad Srebrenice. Ubijeno oko 8.000 Muslimana, najvei pojedinani zloin (genocid) nakon Drugog svetskog rata u Evropi.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 4. avgust Operacija hrvatskih snaga "Oluja", oslobaanje junog dela Krajine. Organizovani egzodus 150.000 Srba iz Hrvatske. Novembar Pregovori u Dejtonu. 12. decembar Sinod SPC izrazio je veliku zabrinutost povodom Dejtonskog ugovora i izjavio da potpis patrijarha smatra nevaeim. "Saoptavajui naoj javnosti tekst ovog svog obraanja, upuenog meunarodnim iniocima, Sveti Arhijerejski Sinod osea, takoe, svojom dunou da zbog nastalih nedoumica ili ak pogrenih interpretacija, dobronamernih i nedobronamernih obavesti javnost da nedavni potpis Njegove Svetsosti Patrijarha Srpskog na dogovoru predstavnika Republike Srbije, odnosno Jugoslavije, i Republike Srpske ni u kom sluaju ne znai da on lino, ili Crkva uopte, stoje iza konkretnih inicijativa potpisinika". (Pravoslavlje, br. 690, 1995) 14. decembar U Parizu potpisan Dejtonski sporazum. 29. decembar Vreme je da se narodi bive SFRJ vrate sebi Dobrica osi, akademik i pisac, predsednik SRJ (1992 1993): "(...) Intelektualci i pisci su u jugoslovenskim kulturama bili vesnici i idejni nosioci velikih promena u ivotu nacije.Oni su tvorili duhovno jedinstvo i dubili deobe mu nacijama. Deklaracija o nazivu hrvatskog knjievnog jezika, koju su 1967. godine objavile hrvatske kulturne institucije, dala je bitan ideoloki i duhovni legitimitet hrvatskom separatizmu izraenom u 'maspoku' na poetku sedamdesetih godina.Predlog za razmiljanje- odgovor etrdesetorice srpskih pisaca hrvatskoj Deklaraciji, iako je predstavljao samo tolerantno saglaavanje sa hrvatskim odbacivanjem Novosadskog dogovora o srpskohrvatskom jeziku, zasnovao je u srpskoj kulturi konfrontaciju u najavljenoj hrvatskoj dezintegraciji Jugoslavije. Koncepcije obe knjievne "elite", hrvatske i srpske, u koje su se ulile politike energije nacionalnih ideologija, nezadrivom evolucijom postale su jedan od bitnih inilaca raspada jugoslovenstva i kvasac separatizma do militantnih konfrotacija u graanskom i meunacionalnom ratu devedesetih godina.
332
333
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Javni inicijalni dogaaj slovenako-srpske diferencijacije i najava dezintegracije socijalistike Jugoslavije predstavlja prva javna polemika o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji koju smo vodili Duan Pirjevec i ja 1962. i 1963. godine. Raspravljali smo o jugoslovenstvu kao intergrativnoj, socijalistikoj ideologiji, to je bilo moje stanovite, i kritici jugoslovenskog integralizma sa stanovita prava nacija ( slovenake) na samostalan razvoj, to je bilo Pirjevevo stanovite. U toj polemici istorija je pobedu dodelila mom partizanskom drugu Duanu Pirjevcu, ali ja se danas ne oseam poraenim. Konaniji ishod i te polemike o jugoslovenstvu i dravnim ideologijama xx veka, ispoljie se u narednim decenijama XXI veka. A novije "prelomne take" u raspravama o budunosti Jugoslavije koje smo vodili mi protivnici titoizma, rasprave izmeu predstavnika srpske opozicije (Lj. Tadi, M. Markovi, D. osi) i slovenake opozicije (N. Grafenauer, T. Kermauner, M. Apih, F. Buar, S. Hribar, T. Hribar, I. Ivani, M. Roanc, J. Smole), nesumnjivo je bila prelomna taka u kulturnim i ideolokim strujanjima oba naroda. Razgovarali smo desetak sati, naelno konfrontirani, u ljubljanskom restoranu "Mrak" 16. septembra 1985. godine. Mi Srbi smo branili opstanak demokratizovane, reformisane Jugoslavije, a Slovenci su zastupali pravo na samostalnost Slovenije. Slovenaka policija je nau raspravu tehniki savreno snimila. (...) Zalagao sam se za stvaranje platforme jugoslovenske opozicije koja bi povela borbu za radikalnu demokratsku politiku, ekonomsku i ustavno- pravnu reformu Jugoslavije. Slovenaki intelektualci su se takoe zalagali za demokratiju, ali su imali drugi cilj: odvajanje od Jugoslavije i dravnu samostalnost Slovenije. Ja sam se u tim godinama borio za reformisanu, socijaldemokratsku Jugoslaviju, uveren da e nam njeno nasilno razbijanje koje se najavljivalo, izazvati uasan graanski i meunacionalni rat. Prie o konfederaciji Jugoslavije su politike floskule i taktike obmane, jer su hrvatski i slovenaki narod nedvosmisleno eleli da stvore svoje nacionalne drave. Rupel je tipian predstavnik antisrpske dravne politike Slovenije. Ta politika ima dva motiva: antijugoslovenstvo koje je utemeljila Komiterna, poistoveujui ga sa velikosrpstvom i hegemonizmom iji su ideoloki protagonisti bili boljevici Kardelj, Boris Krajger, Dolanc, Kuan i drugi; i antijugoslovenstvo utemeljeno u autohtonoj slovenakoj nacionalnoj i dravnoj ideologiji koje je zastupala slovenaka desnica od klerikalne do Demosovske Puar, Buar, Zlobec, Hribarevi, Grafenauer, Rupel, Urbanin, Jana, Drvnoek...
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) Srbi su imali odluujuu ulogu, nije teko utvrditi da su Srbi u itavom XX veku svgda bili uz Slovence (u ratu za Istru i Trst, u borbi za nacionalna prava u Korukoj), a da su Slovenci u srpskim krizama bili na strani njihovih neprijatelja. A teko je danas poverovati da su Slovenci svagda bili na strani slobode, prava i pravde, a Srbi hegemonisti, agresori, ratni zloinci koji su zasluili i bombardovanje NATO alijanse. (...) Oduvek sam visoko cenio opti civilizacijski stupanj Slovenije, vrednou, graansku kulturu, proizvodno - privredne sposobnosti slovenakog naroda. Privredni uspesi Slovenije ostvareni u "tranziciji" i visoki ivotni standard, zasluuju potovanje. Ali nemam utisak da su vam i kulturno stvaralaki potencijali u izrazitom usponu. Za duhovno stvaralatvo suzili su vam se trite i uslovi afirmacije. To se dogodilo svim nacionalnim kulturama na bivem jugoslovenskom tlu. (...) Ratovi u Hrvatskoj i Bosni nisu bili ratovi za Veliku Srbiju. To ni Haki tribunal ne moe da dokae, iako je sa tim ciljem osnovan. Ja sam o tim ratovima, njihovim uzrocima, tokovima i ishodima pisao u svojim knjigama i nije ovaj razgovor prilika da se o tome razjanjavamo. Generalno govorei, to su, po mom uverenju, bili prevashodno meunacionalni i graanski ratovi sa dravoborakim ciljem i jakom verskim motivima. Slovenci su ratovali za nezavisnu Sloveniju; Hrvati su ratovali za etniki istu Hrvatsku, Srbi su ratovali za Jugoslaviju i svoja nacionalna i graanska prava; Muslimani su ratovali za islamsku Bosnu, Albanci za Veliku Albaniju.... (...) Konfederacija nije bila stvarni cilj nijednog jugoslovenskog naroda. Ako je bila u retorici slovenakih ili nekih drugih nacionalnih birokrata, bila je to taktika igra koja je prikrivala glavni cilj: razbijanje Jugoslavije i stvaranje nacionalnih drava u avnojevskim, komunistikim, neetnikim granicama. to se tie poloaja Srba u Hrvatskoj, Tuman sa celokupnom proustakom strukturom hrvatske vlasti i opozicije, nijednog trenutka nije bio spreman na bilo koji oblik autonomije Srba, niti na bilo kakva kolektivna prava Srbima. Ja sam o tome tri puta razgovarao sa Tumanom, a on je sa poznatom estinom odbacivao svako reenje srpskog pitanja u Hrvatskoj koje nije predstavljalo nacionalno potinjavanje i obespravljenje Srba. (...) Duboko sam uveren da moja politika misao nije, niti je mogla biti upotrebljena za ciljeve poslednjih ratova. Takvo tumaenje mojih ideja uje se od lumperintelektualaca, srbofoba i nadniara inostranih institucija. I naravno, od ljudi koji nisu itali moje knjige. Opte poznato da su moje knjige i shvatanja koja sam javno izraavao bili po svemu humanistiki i demokratski i da su kao takvi budili demokratsku, graansku i nacionalnu samosvest i kritiki odnos prema titoizmu.
334
335
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) (...) O kraju XX veka, razaranju Jugoslavije, o ratovima - pobedama i porazima na tlu bive Jugoslavije i srpskim ratovimaposebno - teko je danas istinito i celovito suditi. Mnogo smo blizu tim dogaajima da bismo sagledali njihove trajnije posledice i o njima istinito sudili. Sada se govori samo politiki, dakle, interesno, korisno, jednostrano. Treba da isteknu najmanje tri evropske decenije da bi se mogle sagledati bitnije i trajnije posledice zbivanja s kraja XX veka. Ustako proterivanje Srba iz Hrvatske i albansko etniko ienje Kosova, jesu srpski porazi. Ali kao to se dobro zna, nijedan ratni poraz nije pobednicima bio samo ratna pobeda. Ishodi tih ratova nisu konani. Ja sam kao pisac Deoba i Srbin, istinski nesrean to su u tim ratovima i Srbi inili zloine nedostojne srpskog etosa. A to se tie miljenja intelektualnih opskuranata o mojim shvatanjima i idejama - potpuno sam ravnoduan. (...) Na temelju mojih ideja nije mogla da oivi nikakva velikosrpska ideologija. Jer se u mojih tridesetak knjiga ne moe proitati nijedna, ponavljam: nijedna nacinalistika, velikosrpska, ovinistika reenica. injenica je da sam u drugoj polovini XX veka, dakle, u Titovoj, samoupravnoj socijalistikoj Jugoslaviji, u svim jugoslovenskim literaturama napisao najvie antinacionalistikih tekstova. Zato to sam na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije 1968. godine naelno i otro kritikovao ideologiju nacionalizma koju je zastupalo vostvo Saveza komunista Jugoslavije s Titom i Kardeljem na elu. A uzeo sam za primer ovinistiko-separatistiki teror Albanaca nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Proglaen sam nacionalistom zato to su srpski boljevici bili u svemu inferiorni pred Titom, Kardeljem i Bakariem koji su pod vidom samoupravljanja vodili politiku dezintegracije Jugoslavije i srpskog naroda, to najbolje potvruje Brionski ustav 1974. godine. Veina Srba nije elela da ivi u samostalnoj Bosni i Hrvatskoj, jer nije mogla da ivi slobodno. Srbi u samostalnoj, Tumanovoj, proustakoj Hrvatskoj su bili izloeni obespravljenju i teroru, pa su digli bunu za svoja osnovna ljudska prava. Verujem da pamtite ustaku diskriminaciju i progone Srba, izbacivanje iz Ustava, paljenje hiljada srpskih kua po Dalmaciji, otputanje s posla i sa svih rukovodeih poloaja, progon irilice i srpske knjige, politiku asimilacije itd. A da se ne podseamo davljenje vojnika u Splitu, pa blokade kasarni i teror nad oficirskim porodicama, pa ubistva Srba u Zagrebu, Lici, Slavoniji... Na to su sledile srpske osvete, pa zloin za zloin, sve do uasnog, krvolonog i pljakakog meusobnog ubijanja. Ja sam kao presednik SR Jugoslavije 15. jula 1992. godine osudio zloine sve tri ratujue strane u Bosni.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) A iz Hrvatske u Bosnu se preneo graanski rat. Bosna je bila i internacionalno, islamsko, mudahedinsko bojite. Istorijski gledano, bio je to rat fundamentalistikog islama za islamsku dravu u Evropi.Ratom u Bosni dirigovala je Amerika. (...) Svi ti ratovi na Balkanu s kraja XX veka su zavreci Drugog svetskog rata i poeci novog rata protiv Evrope u kojima je, na svoju nesreu, agresijom NATO na Srbiju 1999. godine, uestovala i sama Evropa. Vinovnici su isti i rtve su iste. Znamo ih. Sada kada je Miloevi iza engenskih reetaka i kada mu sudi Haki tribunal, politiki sud koji nije sud istine i pravde, ja neu da govorim o politici Slobodana Miloevia. Samo u pokuati da vam malo razjasnim esto zloupotrebljavanu i tendenciozno krivotvorenu moju reenicu izgovorenu, mislim, 1990. godine. Dakle, i sada posle 15 godina od tog intervjua Politici, ja verujem da posle Nikole Paia u Prvom svetskom ratu, osobito u 1915. godini, nijedan srpski politiar nije imao vee i tee politiko breme od Slobodana Miloevia. A kako ga je nosio i politiki reavao, o tome sam kritiki pisao i govorio. Po mom miljenju, njegova generalna nacionalna politika bila je "realistina i dobro usmerena" dok se zalagala za ravnopravnost srpskog naroda u Jugoslaviji i opstanak te drave u kojoj je iveo, ne i svuda ravnopravan, dijasporian srpski narod. elim da vas podsetim da sam 1989. godine predlagao plebiscit i mirno, sporazumno " razreenje jugoslovenske krize". O tome postoje mnogi tekstovi u mojim knjigama Srpsko pitanje I, Srpsko pitanje II, Pievi zapisi 1981-1991 i Pievi zapisi 1992/1993. Isti onakav kakav sam imao kao predsednik SR Jugoslavije 1992. i 1993. godine. Sve tri ratujue strane inile su ratne zloine, pljake i paljevine. Sadanje kvantitativne procene ratnih zloina su ovinistike i lane. Bez istine o tom graanskom ratu nema ozbiljne saradnje i meusobnog uvaavanja meu nacijama koje su ratovale. Smatram neophodnom reviziju procena meusobnih zloina, koju bi izvrio meunarodni forum imenovan od Evropske unije, a sainjen od kompetentnih i objektivnih ljudi. I razume se, adekvatnu osudu svih zloina. Ne moemo biti zadovoljni karakterom i stupnjem odnosa i saradnje izmeu nekadanjih republika SFRJ. Pre svega, mi nismo utvrdili objektivne istorijske istine o zbivanjima na tlu bive Jugoslavije u poslednjim decenijama xx veka. O tim zbivanjima se danas govori i pie pristrasno, nacionalideoloki, lano. Presednici republika se ritualno, neovlaeno i neubedljivo izvinjavaju i mire. A sportski stadioni su ponovo ovinistika razbojita. Moralizatori uporno falsifikuju broj rtava. Imam utisak da meu narodima
336
337
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) bive Jugoslavije nikad nije bilo toliko animoznosti i stihijne mrnje kakve su danas. Te pojave ne jenjavaju, niti se ozbiljno radi na njihovom prevazilaenju za koje je, inae, potrebno dugo vreme. Neophodna je promiljena humanizacija politike svesti u svim nacijama. Te promene mogu da se vre samo na istorijskim istinama o nama, na potenoj obavetenosti o naim sadanjim stanjima, na stvarnoj toleranciji razlika, na spremnosti da uvaimo visok stupanj meuzavisnosti koju nam uslovljava i integracija u Evropsku uniju. ini mi se da bi za opstanak i razvoj kultura bivih jugoslovenskih nacija trebalo obnoviti i planski organizovati jugoslovensko kulturno trite i potisnuti vladajuu ignoraciju i ideoloke animozitete od kojih svi patimo. Dve decenije smo bez kulturnih komunikacija. Na prostor je danas duhovno antagonizovan i depresivan prostor u Evropi. Vratimo se sebi. itav vek smo iveli kao bliske kulture, uticali na druge, proimali se. Znaili smo neto." (NIN, 29. decembar. 2005 - Intervju je prenet iz slovenakog Dela)
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) smatram da bi njihovim ujedinjenjem dobili jednu lepu dravu. I vas Crnogorce bih naterao da priznate da ste srpska zemlja. Mislim da je to puno istija stvar. Ne postoji jugoslovenski jezik, niti jugoslovenska knjievnost, nego postoji srpska. (Intervju, 1. mart 1996.) Svetislav Basara, pisac: "Ko je Dobrica osi? Kao ovek oskudne pismenosti, komitetskog obrazovanja, povrne naitanosti; raspolaui izvesnom promuurnou i orijentalnim lukavstvom, gonjen nezajaljivom ambicijom i razobruenim slavoljubljem, osi je izveo grandioznu simulaciju, jedan konceptualistki perfomans koji se protegao na decenije, a koji je ovdanjoj knjievnoj i politikoj kulturi napisao neprocenjivu tetu. Njegova lina delatnost usmerena na kome da svoju osobu proizvede u rang istorijske figure, figure od formata, po svojoj korozivnosti rabna je paralelnom delovanju jo jedne, paralelne komunistike partije. Problem, meutim, nije u tome; nevolja je u njegovoj primitivnoj istorijskoj optici. On nee da ue u stvarnu istoriju, o kojoj, uostalom ne zna nita; on hoe da svoje skueno vienje istorije nametne kao univerzalno; on hoe istoriju u kojoj je centralna linost, otac nacije. On hoe kosmogoniju. I to mu, zamalo, polazi za rukom. Zahvaena beznadenom inercijom, ogrezla u intelektualnu tromost, ovdanja javnost je spremna da prihvati svaki ponueni model. osiev projekt je doiveo slom zahvaljujui unutranoj istroenosti sopstvene konstrukcije zasnovane na iluzijama, mitomaniji, poluistinama; on savreno funkcionie u uslovima mentalne hibernacije, ali pri susretu sa istinskom dogaajima, rui se kao kula do karata. Simulakrum nije delatan. Sa njim se nita ne moe uiniti, niti se neto moe promeniti. Ovdanja bezvoljnost, nespremnost na promene, dosta duguje delovanju osia i legiji njegovih saradnika, pretendenata na upranjena mesta u jednoj istoriji koja je morala potiskivati stvarnu istoriju iz prostog razloga to ni za osia, ni za njegove sledbenike, u takvoj istoriji nema mesta". (Svetsilav Basara, Virtualna kabala, 1996) Septembar Slobodan Miloevi i Ibrahim Rugova potpisali Sporazum o obrazovanju za Kosovo. Novembar Demonstracije graana Srbije zbog krae glasova na lokalnim izborima
1996.
1. mart Antonije Isakovi, pisac i akademik: () Sigurno da je srpski narod bio primoran da napusti neke teritorije na kojima je od pamtiveka iveo. Nas su odatle oistili i sada po tim umama, izvorima, kamenjarima, na toj zemlji gde su Srbi vekovima suili prut, gde su pravili sir, gde su ojkali, gde su sahranjivani, gde su posojali ljudi u kojima je ukorenjeno Kosovo, na toj zemlji, nas vie nema. Moda postoji neko nae kue ili maka. U tom smislu mi smi izgubili rat. Ali kad vidimou kakvom svetu ivimo, koje smo sve pritiske izdrali, a ipak ostali jedna celina, onda ne moem da kaemo da je to poraz. Sauvali smo jedno jezgro odakle emo krenuti da se razvijamo kao narod, da ostvarimo komunikaciju sa Evropom i svetom. Mi jesmo izgubili neke teritorije, ali smo neke i dobili. I to istije nego to su bile. I tu Bijeljinu, i taj Zvornik, i taj Viegrad. Izvrilo se jedno geopolitiko skupljanje. Mi smo bili suvie disperzivni, rasuti. Sad smo se skupili. Nemogue je imati i Benkovac i Knin. Imamo to imamo. Ali ta borba, ta bitka nije zavrena. Moramo biti uporni i pametni da ne damo to je nae, da prelazimo prepreke. (...) Ja sam za stvaranje Saveza srpskih drava. To je moja elja koja se u ovom istorijskom trenutku nije ostvarila. Mislim da je Jugoslavija kao pojam nesrena. Uvek kada kaemo jugoslavija, uvek nekome nije pravo. Uvek neki narod koji ivi mora da se osea podreeno. Ja zato mislim da je ta ideja o ujedinjenju srpskih zemalja dobra. Te srpske zemlje su razliite i dalje
338
339
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 10. novembar Dobrica osi na knjievnoj veeri u Kraljevu je rekao: "Mi jo nismo uspeli da razjasnimo ta nam se to dogodilo u 20. veku. Raspad Jugoslavije zapoet je ezdesetih godina politikom likvidacijom Rankovia i pobedom ideje o konfederaciji. Tada se i sam Tito odrekao jugoslovenstva. Nemaka je ovih godina samo legalizovala secesioniste i tako u miru dobila Drugi svetski rat". (Dnevni telegraf, 10. novembra 1996) Kolaps albanske drave. u DOS
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jun Potpisivanje Kumanovskog sporazuma
2000.
Septembar Na septembarskim izborima pobedila koalicija 18 partija udruenih
1997.
Demonstracije graana zbog krae glasova na lokalnim izborima. Lex specialis.
Oktobar 5. oktobra Slobiodan Miloevi priznao poraz.
2001.
Mart Formirana nova republika vlada na elu sa Zoranom iniem 31. mart Uhapen Slobodan Miloevi. 28. jun Slobodan Miloevi poslat u Hag 11. septembar Teroristiki napad islamskih fundamentalista na Njujork i Vaington. Oktobar Pobuna "Crvenih beretki" zbog saradnje Vlade Srbije sa Hakim tribunalom.
1998.
Poetak ratnih sukoba na Kosovu. Februar Snage MUP Srbije ubile 14 lanova porodice Jaari. Oktobar Na Kosovu nasilno izmeteno vie od 300.000 ljudi. Dolazak misije OEBS.
1999.
Februar Ubistvo albanskih civila u selu Raak Mart Pregovori u Rambujeu 24. Mart 24. marta poela NATO intervencija koja je trajala 78 dana.
2003.
februar Usvojena Ustavna povelja kojom je SRJ prestala da postoji. Nova drava se zove Dravna zajednica Srbija i Crna Gora
340
341
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) 12. mart Ubijen premijer Srbije Zoran injdi. Pokrenuta policijska akcija "Sablja" kao reakcija na ubistvo premijera Novembar Prevremeni izbori na kojima pobeuju nacionalistike partije. Radikali osvojili najvie mesta u Parlamentu.
Kovanje antijugoslovenske zavere (1) sahranu supruga, Vojislav Kotunica, na funkciji premijera Vlade Srbije izjavio: "Sahrana je civilizacijski in koji se potuje. To je i u duhu nae tradicije i uveren sam da e se svi, u ovakvoj prilici, odnositi na ovaj nain". (Politika, 15. mart 2006) U telegramu patrijarha srpskog Pavla, povodom smrti Slobodana Miloevia, pie: "Povodom iznenadne smrti Slobodana Miloevia u Hagu, u svoje i u ime nae Crkve, izraavamo vam nae duboko sauee. Oekujemo u ovom trenutku od dravnih organa i od sveukupnog naeg naroda da budu na visini svoje odgovornosti pred Bogom, istorijom i traginim krajem Miloevievog zemnog ivota. Smrt je svetinja i svako ima neotuivo pravo na grob i dostojnu sahranu, pogotovo ljudi koji su, kao Slobodan Miloevi, obeleili sobom svoje vreme i sudbinska dogaanja u ivotu kako srpskog, tako i drugih naroda ove smutne epohe". (Politika, 15. mart 2006) 20. maj Referendum u Crnoj Gori za osamostaljivanje Crne Gore 21. maj Crna Gora se na referendumu sa 55,5 odsto glasova opredelila za samostalnost. 23. maj Boris Tadi, predsednik Srbije pod pritiskom meunarodne zajednice priznao Crnu Goru. 15. jun Nakon povratka predsednika vlade R. Srbije Vojislava Kotunice iz Rusije, kojom prilikom je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom (14. juna), Vlada Srbije odluila da prizna Crnu Goru. Sonja Biserko (Za pisanje ove hronologije koriena je i knjiga "Hronologija jugoslovenske krize", Slobodanka Kovaevi i Putnik Daji, Beograd, 1997)
2004.
Formirana manjinska kolaiciona vlada na elu sa Vojislavom Kotunicom. Vlada je prekinula svaku saradnju sa Hakim tribunalom.
2005.
Pod pritiskom meunarodne zajednice Vlada Vojislava Kotunice predala 15 optuenika Hakom tribunalu. Kao nagrada za to EU pokree pregovore o pridruivanju sa EU.
2006.
Mart Poeli pregovori o statusu Kosova u Beu 11. mart Umro Slobodan Miloevi. 12. mart Zamoljen da prokomentarie smrt Slobodana Miloevia, Dobrica osi kae: "Verujte, bolestan sam i ne mogu nita da vam kaem. uo sam da je Slobodan Miloevi umro, ali ne mogu da priam. Zvali su me mnogi novinari". (Glas javnosti, 12. mart 2006) 15. mart Povodom odluke suda da se Mirjani Markovi, supruzi Slobodana Miloevia za kojom je raspisana poternica, dozvoli dolazak u zemlju na
342
343

Hronologija 1966-2006

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hronologija 1966-2006

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Knjievne novine, 15. januar -15. mart, 2003

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1)

Kovanje antijugoslovenske zavere (1) Jun Potpisivanje Kumanovskog sporazuma

Oktobar 5. oktobra Slobiodan Miloevi priznao poraz.

You might also like