МОСТ КАО СПОНА ИЗМЕЂУ ЉУДИ И ВЕКОВА

Лако је одредити основну улогу мостова – они спајају две речне обале и тиме олакшавају путовање. Питање је да ли мостови можда имају и неку другу улогу. Да ли и они имају своје место у збирци свевременских споменика човеку и природи? Да ли је мост само мост, или и спона између људи и векова? Када се обрати посебна пажња на места на којима су настајали мостови, јасно се види да су они грађени тамо где је било стециште људских потреба. Тек у ситуацијама када друго решење није било могуће пронаћи, човек је прибегавао изградњи моста. Он није остајао као задње могуће решење због своје непрактичности, већ због великог труда који је било потребно уложити. И баш због огромног труда који је изискивао, сваки мост изазива страхопоштовање људи који га користе. Он је симбол људске снаге и неприхватања неуспеха, јер је изграђен баш тамо где је природа одлучила да ограничи човека. Због тога је сваки мост симбол човекове победе над оним што се чини непобедивим. Ако се, пак, погледа улога мостова у међуљудским односима, јасно је да су и ту одиграли велику улогу. Старе државе су биле омеђене великим рекама које су представљале природне бедеме од напада непријатеља. Међутим, како се изгубила јасна линија насељавања одређеног народа, била је више него честа појава да исти народ живи на две супротне обале. Баш због тога је било неопходно изградити мост који би их повезао. Такође, он је служио и као спона потпуно различитим народима, те су мостови допринели мешању култура и обичаја два народа са две обале. Због заједничке користи коју носе ове грађевине, супротстављени народи су нашли начина да живе у миру, како би заједно уживали у користи тековине која им је дата. Ту се уочава још једна улога моста – он је посредник између људских особина. Спојио је две различите стране стварајући тако обострану добит. Мостови су, такође, допринели појави већег поштовања према прошлим временима. И данас, поред све модерне технологије, дешава се да човек садашњице

остане без речи пред мостом који је саградио његов давни предак у намери да савлада реку. Често се запитамо како су, и по коју цену, саграђени ти мостови. Због тога они представљају симболе људских жртава које су принете да би новије генерације лакше улазиле у живот. Поред материјалних мостова, постоје и они који вероватно имају и важнију улогу. То су оне споне које спајају људска срца. Јер, између свака два људска бића постоји невидљиви мост који служи да се преко њих преносе емоције, патње, срећа и све оно што човека чини човеком. Ти мостови нам помажу да се у модерном времену не отуђимо једни од других. Подстичу доброту и емпатију у људима. Сваки мост је изграђен да би се победила нека препрека. Али, такође, они су нам и опомена да никада не треба престати градити споне међу људима и обалама, јер је то оно што човека покреће ка бољем. Само онај човек који је способан да сагради невидљиви мост према човеку који му је по природи потпуно различит, биће у стању да гради чврсте мостове на којима ће се дешавати историја.