Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof.

dr Dragan Cvetkovi

FIZIKI KONCEPT VIBRACIJA

Fiziki koncept vibracija

UVOD U VIBRACIJE

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Definicije ta su vibracije Mehaniki parametri Sistemi masa-opruga

Fiziki koncept vibracija

Vibracije i oscilacije

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Vibracije Vibracije su oscilatorna kretanja mehanikih sistema, kod kojih su pomeranja taaka sistema mala u poreenju sa dimenzijama sistema, a perod oscilovanja znatno manji od vremena u kome se kretanje posmatra.

Fiziki koncept vibracija

Vibracije i oscilacije Oscilacije

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Pod pojmom oscilacija podrazumeva se bilo koji periodian dinamiki proces, odnosno periodina promena nekog parametra sistema ili veliine u toku vremena Ocilacije cena. Ocilacije kursa. Ocilacije matematikog klatna. Ocilacije estica elastine sredine. Ocilacije vodostaja reka. Ocilacije amplitude npr. zvunog pritiska.
Fiziki koncept vibracija

VIBRACIJE U SVAKODNEVNOM IVOTU

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Terminologija koja prati fenomen vibracija obraena je meunarodnim standardom ISO 2041 i nacionalnim standardom JUS Z. PO. 001-005.

Mehaniki sistem (mechanical system) je sistem definisanog oblika krutosti, elastinosti i priguenja. Spektar (spectrum), je opis neke veliine u domenu uestanosti. Po nekad se isti termin koristi ya prikay neke funkcije u domenu reciprone vrednosti uestanosti tj. Periode vibracija Temelj (foundation), je struktura koja slui kao oslonac mehanikom sistemu.
Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

KORISNE VIBRACIJE
Vibracioni kompaktori nabijai betona Runi vibracioni alati Ultrazvune kade Mehaniki ekii Vibracione platforme Vibro test ureaji

Fiziki koncept vibracija

Izvori vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Pod uticajem poremeajne prinudne sile koja moe biti determinisana ili sluajna nastaju vibracije koje podrazumevaju oscilatorno kretanje krutog tela u odnosu na njegov ravnoteni poloaj. Sve maine koje imaju pokretne elemente koji generiu sile za vreme normalnog rada mogu da dovedu do pojave vibracija. Promene kod maina koje nastaju usled habanja delova, promena u radnom okruenju ili radnom optereenju dovode do promene poremeajne sile odnosno vibracija. Vibracije se ne pojavljuju same od sebe uvek postoji uzrok generisanja vibracija.

Fiziki koncept vibracija

Izvori vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Rezonansa Nesaosnost Mehanika labavost Pogonski kai

Hidrauline i aerodinamike sile

Debalans Klizni leajevi Elektrini problemi Kotrljani leajevi Zupanici

Fiziki koncept vibracija

Izvori vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Sistem usled dejstva sila moe da vibrira ukoliko postoje uslovi za konvertovanje energije iz jednog u drugi oblik. Kod mehanikog sistema re je konvertovanju kinetike energije kretanja u energiju koja se skladiti u opruzi, i obrnuto. Animacija prikazuje krutu masu vezanu preko opruge bez mase na vrsti oslonac. Ukupna energija sistema je ista konvertuje se kinetika energija mase (crveno) u energiju opruge (crno) i obrnuto.

Fiziki koncept vibracija

Izvori vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Poremeajna sila

Odziv sistema (pokretljivost)

Vibracije

Sila uzrokovana: debalansom udarom trenjem zvukom

Parametri sistema: Parametri masa vibracija: krutost ubrzanje priguenje brzina pomeraj

Sistem e reagovati na ulaznu (poremeajnu) silu odreenim kretanjem, zavisno od parametra koji se naziva pokretljivost sistema. Poznavanje sile i pokretljivosti sistema omoguava izraunavanje vibracija.
Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Osnovne komponente mehanikog sistema su masa, opruga i priguiva. Masa m krutog tela koji osciluje izraava se u kg. Opruga se karakterie krutou k [N/m]. Krutost se definie kao statika sila koja je potreba da c k dovede do jedininog pomerenja opruge. Priguiva se moe zamisliti kao posuda sa viskoznom tenou u kojoj se kree masa koja vibrira. Priguiva se karakterie konstantom priguenja c [Nm/s] koja se definie kao sila priguenja po jedinici brzine.
Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Delovanje silom na komponente sistema rezultira: ugibanjem opruge - pomeranje Promenom brzine u priguivau promenom ubrzanja mase
Pomeraj Brzina Ubrzanje

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Sile koje se javljaju pri oscilovanju mase mehanikog sitema: elastina sila opruge je proporcionalna pomeraju tela sila priguenja je proporcionalna brzini kretanja tela inercijalna sila je proporcionalna ubrzanju

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Kada se sistem izvede iz ravnotee (sabije se opruga) elastina sila tei da telo vrati u prvobitni poloaj. Kada se to desi, pod dejstvom inercije tela (inercione sile) telo nastavlja da se kree do trenutka kada je opruga maksimalno rastegnuta i kad elastina sila poinje ponovo da deluje ali u suprotnom pravcu.

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Pomeraj Pomeraj

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Sopstvena frekvencija

Proces se ponavlja to dovodi do ocilatornog kretanja tela na sopstvenoj frekvenciji sistema koja zavisi od osobina sistema - mase krutog tela i krutosti opruge.
Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Pomeraj

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi Pomeraj

Sopstvena frekvencija

Period oscilovanja predstavlja vreme koje je potrebno da sistem izvri jednu punu oscilaciju. Frekvencija oscilovanja predstavlja broj izvrenih oscilacija u jedinici vremena.
Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Pomeraj

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi Pomeraj

Sopstvena frekvencija

Elongacija (pomeraj) predstavlja rastojanje materijalne take ili tele od ravnotenog poloaja. Amplituda predstavlja prostoperiodinog kretanja. maksimalni pomeraj kod

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Kada sistem masa-opruga osciluje energija sistema je ista ali u toku oscilovanja menja oblik iz kinetike, kao posledicu kretanja tela, u potencijalnu, kao posledicu sabijanja i rastezanja opruge, i obrnuto. Kinetika energija je maksimalna u ravnotenom poloaju potencijalna je nula. Na maksimalnom rastojanju od ravnotenog poloaja potencijalna energija je maksimalna a kinetika je jednaka nuli.
Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Uz zavisnosti od toga ta dovodi do vibracija postoje dve opte klase vibracija: Slobodne vibracije Prinudne vibracije Slobodne i prinudne vibracije mogu biti priguene i nepriguene. ene Slobodne vibracije nastaju kada sistem osciluje oko ravnotenog poloaja pod dejstvom unutranjih sila spoljanje sile ne postoje.
Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Slobodne vibracije nastaju kada se sistem izvede iz ravnotenog poloaja i pusti da ociluje. Sistem osciluje konstantnom amplitudom frekvenciji - sopstvenoj frekvenciji. na jednoj

wn sopstvena frekvencija x(0) poetni pomeraj v(0) poetna brzina

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Poveanje mase dovodi do poveanja perioda oscilovanja odnosno do smanjenja frekvencije. Amplituda ostaje ista.

sopstvena frekvencija

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Crno telo ima najveu masu - najmanju frekvenciju. Plavo telo ima najmanju masu - najveu frekvenciju.

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ako u sistemu ne postoji priguenje proces pretvaranja kinetike u potencijalnu energiju se kontunualno ponavlja, vibracije su kontinualne i amplituda vibracija ostaje nepromenjena.

Mehanizmi priguenja (viskozno priguenje, trenje ...) uzrokuju da se vibraciona energija nepovratno gubi npr. pretvaranjem u toplotnu energiju pri trenju.

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Amplituda vibracija se smanjuje i nakon odreenog vremena vibracije potpuno nestaju. Sistem vibrira frekvencijsom koja se neznatno razlikuje od sopstvene frekvencije nepriguenog sistema.

wn sopstvena frekvencija x(0) poetni pomeraj v(0) poetna brzina x odnos priguenja

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Priguene i nepriguene slobodne oscilacije.

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Dodavanjem priguivaa smanjuje se amplituda oscilovanja sa vremenom i neznatno menja frekvencija oscilovanja.

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ako se kod sistema sa priguenjem eli odravanje vibracija neophodno je primeniti spoljanju silu koja e da nadoknadi gubitak energije usled priguenja. Usled dejstva neke spoljanje sile nastaju prinudne vibracije. vibracije Frekvencija oscilovanja sistema zavisi od frekvencije pobudne sile.

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ukoliko se na sistem deluje spoljanjom sinusoidalnom silom, sistem e pratiti silu, to znai da e kretanje sistema imati istu frekvenciju kao i spoljna sila. Za frekvencije koje su manje od sopstvene frekvencije, amplituda vibracionog sistema e se poveavati sa porastom frekvencije prinudne sile. Maksimum se postie na sopstvenoj frekvenciji. Ukoliko u sistemu ne postoji priguiva (c=0), amplituda dostie beskonanu vrednost.
Pomeraj

Amplituda

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ako se frekvencija pobude poklopi sa sopstvenom frekvencijom sistema dolazi do rezonanse i opasnih vibracija.

Fiziki koncept vibracija

Nastajanje vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Prinudne vibracije animacija.

wn sopstvena frekvencija x odnos priguenja w prinudna frekvencija F prinudna sila

prinudna sila pomeraj

Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Vibracije i oscilacije. Izvori vibracija. Mehaniki sistem i komponente. Sile koje se javljaju pri oscilovanju. Karakteristine veliine oscilacija. Klase vibracija

Fiziki koncept vibracija

Osnovne veliine vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Osnovne veliine koje se koriste za merenje i opisivanje vibracija su: pomeraj d[m] brzina v[m/s] ubrzanje a[m/s2]

Fiziki koncept vibracija

Osnovne veliine vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Tri veliine su usko povezane. Ako se posmatra harmonijsko kretanje oblik i period signala ostaju isti za sve tri veliine. Osnovna razlika je u postojanju fazne razlike izmeu amlitudno-vremenskih karakteristika ova tri parametra.

Fiziki koncept vibracija

Osnovne veliine vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Objanjenje fazne razlike kod prostog harmonijskog kretanja.

K: pomeraj nula, brzina max, ubrzanje nula pomeraj K-L: pomeraj raste, brzina opada, ubrzanje negativo (usporenje) raste L: pomeraj max, brzina nula, usporenje max brzina L-M: pomeraj se smanjnuje, brzina se poveava u drugom smeru, usporenje opada M: pomeraj nula, brzina max u drugom smeru, ubrzanje nula M-N: pomeraj raste, brzina opada, ubrzanje raste N: pomeraj max, brzina nula, ubrzanje max N-K: pomeraj se smanjnuje, brzina se poveava, ubrzanje opada
Fiziki koncept vibracija

ubrzanje

Osnovne veliine vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ukoliko je signal pomeraja poznat, ostali parametri mogu se odrediti jednostrukim ili dvostrukim diferenciranjem ovog signala. Ako se fazna razlika ignorie (kao to je uobiajeno), brojne vrednosti brzine i ubrzanja mogu se odrediti jednostavnim mnoenjem, kao to je prikazano uokvirenim izrazima.

Fiziki koncept vibracija

Osnovne veliine vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ukoliko je parametar koji se poznaje ubrzanje, druga dva parametra mogu se jednostavno odrediti jednostrukim ili dvostrukim integraljenjem signala ubrzanja.

Fiziki koncept vibracija

Nivo vibracija (+)

a La = 20 log a0

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Nivo veliina za opisivanje vibracije se definie kao:

v Lv = 20 log v0

x Lx = 20 log x0

Jedinica za nivo je dB.

a0 = 10-6[m/s2 ] = 1[mm/s2 ] v0 = 10-9[m/s] = 1[nm/s ]

x0 = 10-12[m] = 1[pm]
Referentne vrednosti

Fiziki koncept vibracija

Fiz. Veline koje opisuju signal

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Efektivna vrednost RMS

Srednja vrednost

Krest faktor

Signal vibracionih veliina (a, v ili d) moe se opisati razliitim fizikim veliinama. PEAK and PEAK-PEAK vrednosti se esto koriste jer one opisiju maksimalno odstupanje od ravnotenog poloaja.
Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Efektivna vrednost RMS

Srednja vrednost

Krest faktor

RMS ili efektivna vrednost je dobar deskriptor jer opisuje energetski sadraj vibracionog signala. Isti deskriptori se koriste i za isto prostoperiodine signale i za signale sa vie prostoperiodinih komponenti.
Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

RMS vrednost definie srednju vrednost energije signala i odreuje se korienjem dve vremenske konstante: fast (1/8s) i slow (1s).
Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ekvivalentna vrednost ubrzanja aeq - konstantna vrednost ubrzanja koja u nekom vremenskom intervalu T ima istu vrednost energije kao i efektivna vrednost ubrzanja.
Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Krest faktor je bezdimenziona veliina koja opisuje talasni oblik signala i ukazuje na pojavu pikova u signalu. Za sinusni signal CF ima vrednost 1.41. Za jednosmerni siganl ima vrednost 1.
Fiziki koncept vibracija

Tipovi vibracija
Stacionarne vibracije

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Nestacionarne vibracije

Deterministike

Sluajne

Kontinualne

Tranzijentne

Fiziki koncept vibracija

Tipovi vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Kod stacionarnih vibracija statistike karakteristike vibracija (npr. efektivna vrednost pomeraja) se ne menjaju sa vremenom, dok se kod nestacioanarnih menjaju. Kod deterministikih (ili periodinih) vibracija kretanje se ponavlja posle izvesnog vremena koji se zove period.
kod prostoperiodinog (harmonijskog) kretanja promene sa vremenom su sinusoidalne; frekvencijski spektar ima jednu komponetu sloeno periodino kretanje je kombinacija razliitih prostoperiodinih kretanja; spektar sadri vie komponeti

Fiziki koncept vibracija

Tipovi vibracija (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Sluajne vibracije mogu biti stacionarne i nestacionarne. Oscilacije se nikad ne deavaju na isti nain. Frekvencijski spektar je kontinualan irokopojasni. sluajne vibracije Tranzijente vibracije ili udar sadre jedan impuls sa izraenim vrednostima veliina koje opisuju vibracije nakon ega vrednost pada na nulu.

tranzijentne vibracije

Kontinualne vibracije sadre tranzijentne vibracije - ponovljive niz tranzijentnih vibracija.

Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

1. 2. 3. 4. 5.

Osnovne veliine vibracija. Veze izmeu osnovnih veliina. Nivo vibracija. Osnovni deskriptori amplitude vibracija. Tipovi vibracija.

Fiziki koncept vibracija

Stepeni slobode

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Broj nezavisnih koordinata koji je potreban za opisivanje kretanja sistema naziva se stepen slobode. Sistem koji se sastoji od mase, opruge i priguivaa se naziva sistem sa jednim stepenom slobode. Sistem se moe kretati samo u jednom pravcu i potrebna je samo jedna koordinata za opisivanje tog kretanja. Frekvencijski spektar ima samo jedan pik na sopstvenoj frekvenciji.
Amplituda

Fiziki koncept vibracija

Stepeni slobode (+)

Ljudsko telo sistem sa vie stepena slobode.

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Sloeno periodino kretanje se moa analizirati kao zbir prostih periodinih kretanja. Matematike tehnike omoguuju da se sloeni vibracioni signal rastavi na proste komponete ija se amplituda nakog toga odreuje. Vibracije su po svojoj prirodi periodina kretanja ili kretanja koja se ponavljaju nakon odreenog perioda koji se naziva period. Najprostiji oblik vibracija ili periodinog kretanja naziva se harmonijska vibracija ili harmonijsko kretanje. Sva harmonijska kretanja su periodina periodino kretanje nije harmonijsko. dok svako

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Za objanjenje harmonijskog kretanja posmatraemo kretanje materijalne take N po krugu poluprenika ON=Az. Kretanje se posmatra u y-z koordinatnom sistemu. Ako se taka N(z,y) kree po krugu ugaonom brzinom w, tada se horizontalna projekcija N kree po horizonatlnoj osi izmeu taaka N0 i N0 (plava linija na desnom dijagramu).

Az

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Istovremeno vertikalna projekcija N kree se po vertikalnoj osi (crvena linija na desnom dijagramu). I horizontalna i vertikalna projekcija izvode isti tip kretanja harmonijsko kretanje. Harmonijska kretanja projekcija su ortogonalna kretanja u meusobno upravnim pravcima.

Az

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Taka N izvodi kruno kretanje i njen poloaj na krugu odreen je vektorom poloaja stalnog modula: r r = ON = Az Vektor poloaja sa z-osom gradi ugao: j = w t gde je w - ugaona (kruna) frekvencija. Veliina j naziva se i fazni stav. Kretanje take N ponavlja se periodino nakon 2p radijana, tako da je:

N Az

w = 2pf
Kod harmonijskog kretanja w je konstantna.
Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Taka N izvodi harmonijsko pravolinsko kretanje oko centra oscilovanja O. Njen poloaj je odreen kordinatom z(t) kao funkcijom vremena koja predstavlja elongaciju (pomeraj) take N u odnosu na centar oscilovanja (ravnoteni poloaj).

z (t ) = ON '

Az

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Taka N' izvodi takoe harmonijsko pravolinsko kretanje oko centra oscilovanja O. Njen poloaj je odreen kordinatom y(t) kao funkcijom vremena koja predstavlja elongaciju (pomeraj) take N' u odnosu na centar oscilovanja (ravnoteni poloaj).

y (t ) = ON ' '

N Az

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ako se elongacija take N preslika na vremenski dijagram dobija se prostoperiodina funkcija koja u svakom trenutku definie poloaj take N:

z (t ) = Az cos j = Az cos(w t - j 0 )
gde je j0 poetni ugao ili fazni stav.

Az

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Ostale kinematske veliine se dobijaju na osnovu veza koje vae izmeu njih. z (t ) = A cos j = A cos(w t - j ) z z 0 Brzina: p & v (t ) = z (t ) = -w Az sin(w t - j 0 ) = - Av sin(w t - j 0 ) = Av cos(w t - j 0 + )
2

Brzina se moe predstaviti horizontalnom projekcijom vektora brzine, modula Av, koji rotira ugaonom brzinom w ali za ugao p/2 ispred vektor pomeraja.

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Ubrzanje:

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

z (t ) = Az cos j = Az cos(w t - j 0 )
&(t ) = -w 2 Az cos(w t - j 0 ) = - Aa cos(w t - j 0 ) = Aa cos(w t - j 0 + p ) a (t ) = & z

Ubrzanje se moe predstaviti horizontalnom projekcijom vektora ubrzanja, modula Aa, koji rotira ugaonom brzinom w ali za ugao p ispred vektor pomeraja.

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Kod harmonijskog kretanja pomeraj, brzina i ubrzanje se predstavljaju prostoperiodinim funkcijama fazno pomernim:

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

z (t ) = Az cos j = Az cos(w t - j 0 )
& (t ) = - Av sin(w t - j 0 ) v (t ) = z
&(t ) = Aa cos(w t - j 0 + p ) a (t ) = & z

Fiziki koncept vibracija

Harmonijske vibracije (+)

Primer harmonijskih priguenja. vibracija:

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

slobodne

vibracije

bez

Fiziki koncept vibracija

Neharmonijske vibracije

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

Vibracije mogu biti i neperiodina kretanja ili kretanja koja se ne ponavljaju nakon odreenog perioda. Kod mnogih mainskih sistema postoje mnogi izvori vibracija, iji vibracioni profili nisu harmonijski. Zbir dva harmonijska kretanja (isprekidana linija) rezultira u neharmonijskom kretanju (puna linija).

Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Slaganje kolineranih sinhronih oscilacija Prof. dr Dragan Cvetkovi

Kolinearne oscilacije su oscilacije u istom pravcu. Kolinearne oscilacije mogu da budu sinhrone i asinhrone. Sinhrone oscilacije su oscilacije istih frekvencija.

Asinhrone oscilacije su oscilacije razliitih frekvencija.

Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Slaganje kolineranih sinhronih oscilacija (+)dr Dragan Cvetkovi Prof.

Dve i vie sinhronih kolinearnih amplituda i pomeranja faza:

oscilacija, razliitih

z1 (t ) = Az1 cos(wt + j1 ),

z 2 (t ) = Az2 cos(wt + j 2 ),

zn (t ) = Az cos(wt + j n ),
mogu se sloiti u jednu kolinearnu oscilaciju

z (t ) = Az cos(wt + q )
gde je:
2 , K1 = Az = K12 + K 2

i =1

Azi cos j i , K 2 =

i =1

Azi sin j i , tgq =

K2 K1

Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Slaganje kolineranih sinhronih oscilacija (+) Prof. dr Dragan Cvetkovi

Primer dve oscilacije istih amplituda razliitih faznih stavova:

z1 (t ) = Az cos(wt + j1 ),

z 2 (t ) = Az cos(wt + j 2 ),

Fiziki koncept vibracija

Fiziki parametri radne i ivotne sredine Prof. dr Dragan Cvetkovi

1. 2. 3.

Stepeni slobode. Harmonijske vibracije. Pomeraj, brzina i ubrzanje kod harmonijskih vibracija. 4. Neharmonijske vibracije. 5. Slaganje sinhronih oscilacija.

Fiziki koncept vibracija