Univerzitet u Beogradu Visoka ICT kola

SEMINARSKI RAD
Tema: Telemedicina

Profesor:
mr Ivica Milosavljevi

Studenti:
Mladen Mitrovi !"#$" %jordje Bukvi &!#$" Milo Bo'ovi $$"#$" Stefan Petrovi ("(#$"

Beograd) jun ("$(*

TELEMEDICINA
+onstantnim razvojem te,nike -ove ala se i us-enost dijagnostikovanja i le.enja -acijenata) samim tim se -ove ala i koli.ina -odataka koju lekar tre/a da -regleda kako /i doneo -ravilnu odluku* U tome nam -oma'u savremene te,nologije za automatsku o/radu medicinski, -odataka* U -oslednje vreme radilo se na sintezi ve -ostoje i, telekomunikacioni, sistema i ra.unara sa savremenom medicinskom o-remom* 0edan od naj-oznatiji, servisa koji -redstavlja kom/inaciju svakodnevnog 'ivota medicine i najnoviji, te,nologija je T121M1%ICI34* Bilo je -otre/no .ekati skoro -ola veka za -ojavu sofisticiraniji, ure5aja) /azirani, na elektronici) koji su omogu ili -renos slika zadovoljavaju eg kvaliteta* Iako su sofisticiranije te,nologije) kao to je virtuelna stvarnost jo uvijek ne-ri,vatljivo sku-e) trokovi drugi, a-likacija su u stalnom -adu) tako da telemedicinski servisi -ostaju dostu-ni ljudima u sve vie zemalja* Telemedicinski servisi su od naro.itog zna.aja za udaljene i sla/ije razvijene regione) o/ez/e5uju i kvalitetnu dijagnostiku i konsalting -a .ak i tera-iju na daljinu* Ideja telemedicine -olazi iz nekoliko -otre/a .oveka) od koji, su neke: 6 Porast 'ivotnog standarda doveo je do sve izra'enijeg za,teva korisnika zdravstveni, usluga da nivo i kvalitet svake) -a i medicinske) usluge /ude -odjednako distri/uiran stanovnitvu* 6 7nanje i iskustvo je .esto koncentrisano u glavama stru.njaka visoko s-ecijalizovani, za odre5ene zdravstvene -ro/leme) koji, o-et -rocentualno ima jako malo u odnosu na uku-nu svetsku -o-ulaciju) koji 'ive i rade -o celom svetu* 6 Putovanje) /ilo -acijenta ili lekara) je .ist utroak dragocenog vremena i novca) i u nekom slu.ajevima savla5ivanje rastojanja mo'e /iti -resudno* 6 Prilikom -ru'anja medicinske usluge) lekar .esto ima -otre/u da konsultuje stru.nu literaturu) kao i da se konsultuje sa kolegama) koji su o/i.no geografski udaljeni) a tako5e imaju svoje dnevne ras-orede* 6 7a,tev za -ove anom efikasno u rada medicinski, lekara 8/roj -acijenata u toku radnog dana9 koji -ostavlja u-rava je stalno -risutan iz vie razloga 8najvie ekonomski,9) i svaki na.in da se utedi vreme u radu je do/rodoao) -ose/no ako taj na.in vodi smanjenju trokova* Postoji vie definicija telemedicine) od koji, je u nekim stavljen akcenat na direktnu -rimenu informacioni, te,nologija 8IT9 u zdravlju -acijenta) a neke u sredite -ro/lema -ostavljaju u-ravu IT i -ro/lematiku -renosa informacije na daljinu* Ve ina ljudi) me5u koje .esto s-adaju i sami lekari) -od terminom :telemedicina; -odrazumeva video konferencije) gde se stru.njaci dogovaraju) informiu ili o/u.avaju* Telemedicina je ire definisana kao u-otre/a informacione te,nologije za -renos medicinski, usluga i informacija sa jedne lokacije na drugu* Svetska zdravstvena organizacija je usvojila slede u definiciju: telemedicina je na.in da se uz kori enje telekomunikacioni, i informacioni, te,nologija -ru'e medicinske usluge /ez o/zira na to gde se geografski nalaze davalac zdravstvene usluge) -acijent) medicinska informacija ili o-rema*

+od svi, definicija koje -ostoje su zajedni.ke tri stvari: 6 informacione i telekomunikacione te,nologije) 6 rastojanje izme5u u.esnika i 6 zdravlje korisnika ili medicinska -rimena* Podela -roisti.e iz na.ina kako se telemedicine mo'e koristiti )tako da se mo'e govoriti o slede im telemedicinskim servisima: 6 telekonsultacije 8o/ez/e5enje daljinskog -ristu-a /ilo medicinskim stru.njacima /ilo informacijama smetenim u elektronskim /azama znanja9) 6 teledijagnostika 8-ostavljanje dijagnoze -acijentu od strane lekara koji nema direktan kontakt sa -acijentom) a uz -omo medicinski, informacija 8nalaza) slika) video snimaka***9) 6 telemonitoring 8daljinsko -ra enje fizioloki, -arametara -acijenata) naj.e e kod ,roni.ni, -acijenata koji ne za,tevaju stalan /olni.ki nadzor9) 6 telenega 8tera-ija -acijenata van fizi.ki, okvira zdravstene ustanove9) 6 teleedukacija 8o/uka i uve'/avanje medicinskog oso/lja van ustanove koja i, s-rovodi) daljinski -ristu- /azama -odataka -reko telekomunikacioni, kanala 8Internet***9*

ISTORIJAT TELEMEDICINE
Svetska zdravstvena organizacija 8S7<) eng* =orld >ealt, <rganization ?=><9 je usvojila slede u definiciju: telemedicina je na.in da se uz kori enje telekomunikacioni, i informacioni, te,nologija -ru'e medicinske usluge /ez o/zira na to gde se geografski nalaze davalac zdravstvene usluge) -acijent) medicinska informacija ili o-rema* Telemedicina -redstavlja na.in da se) uz kori enje savremeni, informati.ki, i komunikacioni, te,nologija) omogu i -renos medicinski, -odataka sa jednog na drugo mesto) .ime se medicinske usluge mogu -ru'ati /ez o/zira na fizi.ku lokaciju lekara i -acijenta* <na je) u stvari ;lag na torti@ u odnosu na medicinske informacione sisteme koji -redstavljaju deo njene infrastrukture* Telemedicinske a-likacije o/u,vataju: teledijagnostiku) telekonsultacije) telemonitoring) tele?negu) telekonzilijume i daljinski -ristu- informacijama koje se nalaze u jednoj ili vie /aza -odataka* Va'no je razumeti da je telemedicina -roces) a ne te,nologija* Proces koricenja telemedicine je u -oslednje vreme sve vie mogu ) za,valjujuci na-retku te,nologije) a sve u cilju smanjenja trokova*

Telemedicina je -risutna u klini.koj medicini -oslednji, A" godina) ali je tek znacajno -o.ela da se razvija u zadnji, B godina* U svojim ranim fazama razvoja) tokom !"?i, godina -rologa veka) 3acionalna agencija za 4eronautiku i Svemirsku administraciju 34S4) igrala je glavnu ulogu u razvoju telemedicine* Tada su astronauti slali fizioloke izvetaje agenciji na zemlji* Iste godine) 34S4 i 4meri.ka zdravstvena slu'/a) -oceli su da -ru'aju zdravstvenu zatitu ljudima koji 'ive u indijanskim rezervatima u 4rizoni) koriste i mo/ilne sale sa 1+C?om i rendgenom) koji su /ili satelitski -ovezani* Codine $&!D) us-ostavljena je mikrotalasna veza izmedju aerodroma u Bostonu i Masa.usets o-te /olnice* D"i, godina -ominje se mogu nost koricenja ekrana u /oji) odnosno teledermatologije za le.enje ko'ni, infekcija na svemirskim letovima* U to vreme) kola medicine u Majamiju) omogu ila je telemedicinu za zatvorenike* Codine $&E!) Majo klinika) -o.ela je da s-rovodi dvosmerni satelitski -rogram izmedju Majo kam-a u Fo.estoru) Minesoti i 4rizoni) kako /i -omogla lekarima na udaljenim lokacijama*

PACS (Picture Archiving and C mmunicati n S!"tem#

Mnoge ako ne i ve ina /olnica 8u razvijenom svetu9 -rimenjuju P4CS te,nologiju 8ar,iviranje slika i komunikacioni sistemi9* P4CS -redstavlja savremenu) ra.unarsku alternativnu za -a-irnu i filmovanu ar,ivu* To je integrisani sistem koji se sastoji od ure5aja za medicinsku dijagnostiku) servera) radni, stanica za -ristu- -odacima) ra.unarske mre'e koja -ovezuje kom-onente sistema) /aze -odataka i interfejsa ka drugim sistemima 8n-r* ,os-italni 8/olni.ki9 i radioloki informacioni sistemi G >IS i FIS9* Baziranje ovakvog sistema na He/ te,nologiji omogu ava da se -odacima mo'e -ristu-ati sa razli.iti, lokacija u okviru medicinske ustanove) kao i sa udaljeni, lokacija van te institucije* Tako sistem u se/i o/jedinjuje funkcije teleradioloki, servisa i sitema za ar,iviranje) -retra'ivanje i -regled medicinski, snimaka i -odataka -acijenata* P4CS skladiti snimke sa razli.iti, medicinski, ure5aja 8modaliteta9: ultrazvuka) magnetne rezonance 8eng* MF9) P1T skenera) CT skenera) endosko-ije 8eng* 13%<9) mamograma 8eng* MC9) digitalne radiografije 8eng* %F9) kom-juterizovane radiografije 8eng* CF9) nuklearne medicine 8eng* 3M9***
Arhite$tura PACS%a :

4r,itektura P4CSa sastoji se od servera 8centralnog ra.unara9 u kome se nalazi P4CS softver za u-ravljanje medicinskim snimcima) i od klijenata 8CT skenera) P1T skenera) ultrazvu.ni, ure5aja i ra.unara9* Snimci su .uvaju u %IC<M formatu 8standardu9* 3a klijentskim ra.unarima nalazi se %IC<M VieHer) softver koji omogu ava -regled medicinski, snimaka* Snimci sa CT skenera) P1T skenera) i ultrazvu.ni, ure5aja) se uz -omo %IC<M standarda) alju ka serveru koriste i %IC<M C?Store -rotokol) i zatim server ar,ivira snimke* Server i klijent) komuniciraju koriste i %IC<M -rotokol +lijentski ra.unari) uz -omo -ose/nog softvera ;%IC<M VieHera@) omogu avaju -regled medicinski, snimaka) a -ostoji i mogu nost komentarisanja nalaza* Svaki ra.unar u P4CS mre'i se identifikuje -o svojoj mre'noj adresi) komunikacionom -ortu 8TCP#IP9) i -o imenu* Tako5e za rad sa P4CSom -otre/no je o/ez/editi ,ard diskove ve eg ka-aciteta) kao i savremene monitore) kako /i -rikaz snimaka /io to kvalitetniji* Monitori sa A mega-iksela) su -otre/ni za .itanje standardni, rendgentski, snimaka) a monitori sa B mega-iIela) su -otre/ni za -regled mamografski, snimaka* Postoji est osnovni, elemenata ovakvog sistema: $* 4kvizicija snimaka 8Image 4cJuisition9 G akvizicija digitalni, snimaka za,teva -ostojanje medicinski, ure5aja sa odgovaraju im interfejsom -rema P4CS sistemu* (* +omunikaciona mre'a G +ao osnova P4CS sistema -ostoji komunikaciona mre'a za -renos snimaka i njima -ridru'eni, -odataka* Struktura mre'e ima -resudan uticaj na /rzinu rada celoku-nog sistema* Mre'ne funkcije P4CS sistema za,tevaju i 243 i =43 okru'enje*

A* Prikaz snimaka G radne stanice za -regled snimaka se o/i.no nalaze u ordinaciji* <ne moraju zadovoljavati odre5eni kvalitet* +valitet radni, stanica ogleda se u fizi.kim karakteristikama monitora* K* Podaci -acijenata G Bolni.ki informacioni sistem >IS 8>os-ital Information SLstem9 i radioloki informacioni sistem FIS 8FadiologL Information SLstem9 moraju imati interfejs ka P4CS sistemu* Standard koji to omogu ava je >2D* >2D 8>ealt, 2evel Seven) Dt, <SI laLer -rotocol9 je standard za elektronsku razmenu informacija me5u medicinskim a-likacijama na sedmom sloju <SI modela* B* 4r,iva snimaka G Sistem za ar,iviranje snimaka /i tre/ao da /ude centralizovan) sa -odrkom za %IC<M i >2D standarde* !* =e/ server G 4-likacija koja se nalazi na He/ serveru tre/a da omogu i -ristu- i adekvatan -rikaz -odataka za-oslenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima tre/a da se omogu i -ristu- svim ili samo odre5enim -odacima -acijenata*

Prosta P4CS mre'a

4kvizicijski ure5aji re5e komuniciraju i mogu da koriste $" M/#s -renos* Fadne stanice i server rade sa $"" M/#s* 7a ve i /roj ra.unara mo'e giga/itni 1t,ernet 8$""" M/#s9 da zameni $"" M/#s ali to ne e suvie da -o/olja rad* Potre/na je ;-ametnija@ ar,itektura*

Slo'ena P4CS mre'a

+oristi od uvo5enja P4CS?a P4CS se najvie koristi u radiologiji) i utede koje P4CS o/ez/e5uje u ovom segmentu su zna.ajne* 3ekada su se snimci skladitili u radiolokim odeljenjima i to je dovodilo do -renatr-anosti i neorganizovanosti snimaka* %anas se ovi snimci .uvaju elektronski) na ra.unaru) i uteda u -rostoru je vrlo zna.ajna* 7a,valjuju i P4CSu) ne -ostoji vie -otre/a za izradom sku-i, snimaka) jer se snimci ar,iviraju na diskovima*

%IC<M ST43%4F%
%IC<M standard je sku- -ravila) koji omogu ava da se medicinski snimci i informacije razmenjuju izme5u kom-jutera i /olnica* Standard us-ostavlja zajedni.ki jezik) koji omogu ava da se medicinski snimci i informacije) koji su na.injeni na jednoj vrsti o-reme -roizvo5a.a) mogu da se koriste na digitalnim sistemima drugi, -roizvo5a.a* %IC<M nije samo fajl format* %IC<M omogu ava -renos -odataka) skladitenje i dizajniran je da o/u,vati sve funkcionalne as-ekte digitalne medicine u o/lasti snimaka* Tako5e) P4CS informacioni sistemi se uvek -ominju kada se govori o %IC<M standardu* <ni su direktno -ovezani sa %IC<M standardom* P4CS sistemi su medicinski informacioni sistemi) koji su dizajnirani da skladite) distri/uiraju i -rikazuju digitalne medicinske snimke* %akle) oni omogu avaju -regled medicinski, snimaka sa CT skenera) P1T skenera) ultrazvu.ni, a-arata*** Teko se mo'e zamisliti savremena medicina /ez %IC<Ma i P4CSa* Munkcionisanje %IC<M?a : Sve -odatke u realnom svetu: -acijente) studije) medicinsku o-remu) %IC<M vidi kao o/jekte sa odgovaraju im svojstvima) odnosno atri/utima* %IC<M to naziva I<% 8Information </ject %efinition9* %akle) I<% -redstavlja kolekciju atri/uta) koji o-isuju neki o/jekat* I<% -acijenta mo'e /iti: ime i -rezime) godina ro5enja) te'ina itd* U irem smislu 8-acijent kao i svaki drugi %IC<M o/jekat9 sastoji se od sku-a atri/uta) me5utim %IC<M odr'ava listu svi, standardni, atri/uta 8vie od ("""9) -oznatiji, kao %IC<M re.nik -odataka kako /i o/ez/edio doslednost u imenovanju atri/uta* 3a -rimer) atri/uti -acijenta kao to su ime i -rezime) godina ro5enja) te'ina) su uklju.eni u %IC<M re.nik -odataka* Svi %IC<M atri/uti su o/likovani u skladu sa (D ti-ova -odataka ? vrednostima re-rezentacije to odgovara datumima) vremenima) imenima** +ada se akviziraju novi snimci) oni mogu da se -renose izme5u razli.iti, %IC<M ure5aja i a-likacija* %IC<M ovaj -roces ;za,teva; i ;razmene; -odataka naziva service?rendering model) u kome %IC<M a-likacije o/ez/edjuju servise 8usluge9 jedni drugima* %IC<M ove asocijacije zove S<P 8Service?</ject Pairs9 i gru-ie i, u S<P klase* 3a -rimer) cuvanje CT snimaka iz digitalnog CT skenera za digitalnu P4CS ar,ivu) odgovara CT S<Pu za skladitenje kao to je -rikazano na slici* U ovom -rimeru) CT snimak -redstavlja %IC<M I<% 8%IC<M o/jekat -odataka9*

CT skener -oziva servis za skladitenje iz ar,ive) zatim ar,iva o/ez/e5uje servis za skladitenje skeneru* Fazlika izme5u servisa za za,tev i servisa koji -ru'aju servise) %IC<M naziva Service Class Users 8SCU9 i Service Class Providers 8SCP9* U konkretnom -rimeru) CT skener -redstavlja korisnika ? SCU) a digitalna ar,iva -redstavlja server ? SCP* Svaka mre'na razmena izme5u SCU i SCP naziva se asocijacija 8eng* association9* Svaki mre'ni -renos -odataka) -o.inje sa us-ostavljanjem asocijacije G %IC<M s-orazumevanje) kada dve a-likacije razmenjuju -odatke* Mnoge %IC<M ure5aje) i a-likacije) -roizvode razli.iti -roizvo5a.i) i zato je va'no da svaki %IC<M ure5aj /ude -ra en svojim %IC<M izvetajem o konformaciji od -roizvo5a.a* <vaj izvetaj o/janjava koje S<P servise ure5aj -odr'ava) i u kojoj meri 8da li -odr'ava SCU ili SCP ili o/a servisa9* %akle) %IC<M izvetaj o konformaciji -redstavlja najosnovnije u-utstvo o svakom %IC<M ure5aju* 3a -rimer) ako /olnica ku-i digitalnu ar,ivu koja -odr'ava samo servis za skladitenje 8CT Storage SCU9) a ne -odr'ava SCP servis za skladitenje 8CT Storage SCP9) /olnica ne e mo i da u njoj skladiti CT snimke* %igitalna ar,iva ne e /iti u stanju da o/ez/edi CT servis za skladitenje*

Medicinski imaging na daljinu 8teleimaging9

Blisko o/avljanju medicinski, konsultacija na daljinu je i -renos stati.ki, medicinski, slika 8medical images9* +ori enjem raunarski, mre'a mogu e je da lekari dolaze do slika sa nekog online skladita) alju slike s-ecijalistima na inter-retaciju 8o/lik konsultacija na daljinu9) ili da do/ijaju informacije iz am/ulantni, vozila* Centralno mesto u svemu tome zauzima P4CS G Picture 4rc,iving and Communications SLstem* Potencijalne koristi od ovakvi, sistema mogu /iti i slede e: -o/oljano mani-ulisanje i kori enje medicinski, slika 8tj* smanjena mogu nost da slika /ude zagu/ljena ili neta.no zavedena9* 3a UCSM su -rimetili da je -re uvo5enja P4CS?a izme5u $BN i ("N radiografski, slika gu/ljeno) a da su stotine snimaka ostali ne-regledani) -o/oljan kvalitet nege kroz inter-retaciju eks-erata i redukcija trokova radioloke inter-retacije* Clavni te,noloki izazov teleimaging?a je veli.ina stati.ki, slika* Ti-i.ne nekom-rimovane digitalne medicinske slike su veli.ine od oko (B kB 8nuklearna medicina9 do B" MB 8digitalizovana mamografija9) ali je .esto -otre/no uraditi -onovljena snimanja 8iz razli.iti, uglova ili radi u-ore5enja slika iz iste -ers-ektive9) tako da je uku-na veli.ina nekom-rimovani, -odataka studije od $? ( MB do skoro ("" MB*

Protok -otre/an za -renos ovi, slika zavisi od nekoliko faktora) a naro.ito su /itni: vreme za koje -renos mora /iti o/avljen i dozvoljeni nivo kom-resije 8ne dozvoljava se degradiranje slike toliko da dovede u -itanje inter-retaciju i dijagnozu9* Te,nike kom-resije /ez gu/itka redukuju veli.inu slike A do K -uta) a kom-resije sa gu/itkom mogu redukovati sliku $" do (" -uta) /ez gu/itka dijagnosti.kog kvaliteta slike u nekim a-likacijama* Pri,vatljiv nivo kom-resije zavisi od domena a-likacije 8telekonferencija ili radiologija9 i korisnika slike 8da li je u -itanju radiolog ili s-ecijalista o-te -rakse9* +od digitalne mamografije je maksimalan nivo -ri,vatljive kom-resije kontraverzan) z/og -ro/lema gu/itka detalja slike*

U -rimenama je /itna i zati enost -odatka) jer tokom -renosa i skladitenja slike moraju /iti o.uvani i -overljivost -rema -acijentu i integritet -odataka* Tajnost li.ni, -odataka se mo'e -osti i kori enjem te,nika autentifikacije korisnika) kontrole -ristu-a slikama i enkri-cije -odataka* Integritet -odataka mo'e /iti sa.uvan 8/itna oso/ina digitalne slike je da se lako mo'e zlonamerno izmeniti9 te,nologijama digitalnog -ot-isa* Potre/no je na i kom-romis ovi, za,teva i cene i lako e kori enja*

74+20UO4+
Telemedicinski sistemi su neminovnost) koja se u svetu razvija ve vie decenija* Iako na -a-iru sve izgleda jednostavno i logi.no) z/og o.igledne slo'enosti im-lementacija teko mo'e -ro i glatko) -a je izvo5enje stvar vr,unskog -laniranja i -oznavanja materije* Slo'enost i multidisci-linarnost ovi, sistema za,teva i -ose/ne kadrove) tzv* klini.ke in'enjere) kolovane na -ose/nim smerovima u okviru elektrote,ni.ki, ili fakulteta kom-juterski, nauka* 3ajdalje u -rimeni telemedicine su otili 3orve'ani) koji -redstavljaju -ionire celog konce-ta) a z/og svoji, demografski, karakteristika ni nemaju drugog na.ina za -ru'anje efikasne zdravstvene zatite* Brzina razvoja i irenje ovi, sistema u svetu) ukazuju na to da im-lementacija kod nas ne -redstavlja -itanje neo-,odnosti i is-lativosti) ve samo -itanje vremena* 4merikanci su s-rovodili nizove studija u -oslednji, $" godina i -okazali visoku ekonomsku i medicinsku o-ravdanost uvo5enja informacioni, te,nologija u medicinsku -raksu*

2IT1F4TUF4
$* HHH*telmed*co*rs (* Materijali sa -redavanja