- Jedan od zakljucaka o promenama proizvedenim viseslojnom vladavinom u Evropskoj uniji saopstava da ministarstva i diplomatska predstavnistva drzava clanica, prestajuci

da budu nosioci i iskljucivi stvaraoci njene post-teritorijalne diplomatije (Keukeleire), postaju saucesnici u njoj (Hocking) - iplomatija u E! sve vise postaje sposobnost premoscavanja ili opkoracivanja konceptualni" i institucionalni" praznina nastali" u ranijim odvojenostima politika, ili samo njo"ovim povezanostima# - $stice se bi-multilateralizam kao strukturno odredjeni vid diplomatije u E!# %oruka iza kovanice bi-multilateralizam govori da je diplomatija u !niji bilateralna po svojim procedurama, a multilateralna po svr"ama (&orreia, Hocking)# - %osebnu strukturu bilateralne diplomatije u Evropskoj uniji 'ine stalna predstavnistva drzava clanica uspostavljena pri Komisiji u njenom sedistu u (riselu# )talna predstavnistva obrazuju radi zajednickog rada jedan od najpoznatiji" odbora u institucionalnoj strukturi *ajednice+!nije# ,vaj ,dbor stalni" predstavnistava (&omite des representations permanents) cuveniji je po skracenici svog punog naziva kao &,-E%E-# %ripremanje odluka )aveta je kljucni posao &,-E%E--a# - .radicionalna multilateralna diplomatija prvenstvene se ispoljava u sredisnjoj ulozi &,-E%E--a u stvaranju politika E! (Jonsson, Hall) - &,-E%E- sluzi kao poslednja moguca sansa pruzena pregovaranju pre sastajanja ministara spoljni" poslova, ili se/ova drzava ili vlada ()pence) - ,dbor za politiku i bezbednost (%olitical and )ecurit0 &ommittee) priprema odluke E! o pitanjima vezanim za predupredjivanje sukoba i upravljanje krizama# ,dbor je nadlezan i za donosenje zvanicni" odluka o uspostavljanju i ostvarivanju misija !nije za upravljanje krizama# - (ilateralna diplomatija od uloge iskljucivog pregovaraca svedena na ulogu saucestvovanja ili ucesca u ukljucujucoj deliberaciji i olaksavanju administriranja ((atora) - !nutar sistema viseslojne vladavine nacionalni demokratski sistemi u uzajamnom uzglobljenom delovanju i u uzglobljenom delovanju sa ustanovama !nije u visestranim /orumima na visestruke nacine (,lsen, Ko"ler-Koc", Egeberg, 1ugent, .rondal, 2eggerland, Hi3) - 1acionalne vremenske rasporede sve vise zamenjuje mnostvo vremenski" rasporeda E! od oblasti do oblasti politike# - Jacanje vodoravnog uskladjivanja politike, duz izvrsni" vlasti vlada drzava clanica, odvija se uporedo sa opadanjem sposobnosti zakonodavne vlasti odnosno nacionalnog parlamenta u svakoj od nji", da delotvorno nadzire te procese (%ollak, )lominski) - 1astajanje unutrasnjeg poretka E!, jedno od njegovi" odlucujuci" obelezja je, sve vece preklapanje dve uvrezeno razdvojene institucionalne s/ere drzave4 5) unutrasnja politika 6) diplomatija - ,domacivanje, pripitomljavanje (domestikacija) diplomatija# - -agi Evropsku *ajednicu+!niju odredio kao visevidnu politiju (multiperspectival polit0) - 2iseslojnu vladavinu E! najpodesnije pojmiti kao politicku organizaciju u polju napetosti izmedju demokratije i diplomatije ((atora, Hocking, &laes)

- ,dredjivanje E! kao uspostavljanja nastajuceg diplomatskog poretka, u kome su multilateralizam i bilateralizam isprepletani, dok bilateralizam, koji tvori znacajni cinilac ovo visestranog poretka, istovremeno biva ponovo smesten unutar njega, bilo premestanjem oblasti politike iz prvenstvene bilateralnog u multilateralni okvir, bilo u mesoviti bi-multilateralni skup procesa (Keukeleire) - (ilateralizam moze biti posmatran kao deo maticnog gradivnog tkiva samog multilateralizma, uz date odgovore na pitanja kako ga on stvara i na koji nacin oba istovremeno postoje ()mit") - (ilateralna diplomatija je sredsvo unapredjivanja integracije ()mit", .satsas) - .radicionalnu diplomatsku masineriju cine diplomatske misije izmedju nji" (drzava E!) - nevni red Eu sve vise biva okosnica rada diplomatski" misija drzava clanica !nije - 1emacko )avezno ministarstvo inostrani" poslova, pravljenje mreze sluzbenika zaduzeni" za poslove E! - -azmena in/ormacija se odvija preko &,-E! mreze# - !vodjenjem *ajednicke spoljne politike i bezbednosti (&ommon /oreign and securit0 polic0 - &7)%) umnozeni su dvostrani kontakti drzava clanica E!# $pak, nji"ove ambasade to nije opteretilo ni povecanim obimom posla, ni dodatnim in/ormacijama# - %askeova zaduzenja da4 5) utvrdi na koji su se nacin za"tevi za delovanje ambasada )-1 promenili kao rezultat evropske integracije 6) saopsti zakljucke 8) pruzi preporuke za delovanje izvedene iz ispitani" vrsta poslova i utvrdjenog obima nji"ovog vrsenja# - .radicionalne /unkcije diplomatski" misija4 5) pregovaranje 6) izvestavanje, kako u pogledu opseznosti tako i u pogledu znacajnosti 8) unapredjenje trgovine# - 1ove /unkcije diplomatski" misija4 5) javna diplomatija 6) uskladjivanje pojedinacni" aspekata dvostrani" odnosa 8) analiza 9) konzularne usluge :) pospesivanje kulturni" veza ;) promocija nemackog jezika i visokog obrazovanja u )-1 - .ri ravni delovanja4 bilateralna, regionalna evropska, i globalna svetska - Kljucne strategije usled napredovanja evropske integracije4 5) lobiranje (lobb0ing) 6) umrezavanje (net<orking) - .ri nova kljucna cilja delovanja ambasada )-14 5) povecanje nji"ovog dopiranja do svi" delova drustva u svakoj drzavi clanici E! 6) sticanje podrske demokratske vecine u svakoj drzavi clanici E! 8) proizvodjenje produbljenijeg razumevanja javnosti drzava prijema sta ej sustina evropske integracije kao nuznog da bi se integracija odrzala#

- !spesno ostvarivanje poslovnog predstavljanja, koje vrsi svaka ambasada )-1 u bilo kojoj drzavi clanici !nije, za"tevalo je neop"odnu pokrivenost i sa dva dodatna nacina delovanja4 5) unapredjenje rada na javnom predstavljanju )-1 kao mesta poslovanja i ulaganja 6) obavezivanje ambasade na pruzanje podrske nemackim /irmama u nadmetanju za dobijanje ugovora na javnim konkursima za velike projekte, raspisivanim u drzavi clanici !nije u kojoj deluje# - %reporuceno je da rad u oblasti kulture svake ambasade )-1 u svakoj drzavi clanici !nije usredsredi na sledece poslove4 5) poletno predstavljanje nemacki" ustanova kulture 6) neumorno podizanje koriscenja i ucenja nemackog jezika 8) predstavljanje nemacki" skola i univerziteta kao centara izvrsnosti u novom dobu znanja i in/ormacija - )avet, a posebno &,-E%E-, bivaju uvrsceni medju kljucne posebnosti diplomatskog miljea E!# .akav atribut sticu obezbedjivanjem dodatnog sloja i+ili superokvira bilateralnoj diplomatiji medju drzavama clanicama !nije ((atora, Hocking) - %replitanje logika unutrasnje i logika medjunarodne politike u objasnjavanju uloge &,-E%E--a - )e/ stalnog predstavnistva nosi zvanicni naziv izvanredni i opunomoceni ambasador (=mbassador E3traordinar0 and %lenipotentiar0)# - ,belezja bilateralne diplomatije u &,-E%E--u4 5) prisustvo mnostva domaci" delatnika 6) obezbedjivanje okvira za razmene in/ormacija iz prve ruke o odredjenim pozicijama drzava povodom pojedini" politicki" pitanja# 8) zajednicka kultura - .radicionalne diplomatske norme, medju kojima posebno mesto pripada posebnoj usredsredjenosti na poverljivost i nepotrebnost polaganja racuna, ce poceti da preovladjuju u procesima pravljenja zakona u )avetu (=nderson) - >ultilateralizam usadjen u bilateralizam postao je nacin tumacenja odnosa multilateralne i bilateralne diplomatije unutar Evropske unije# - -aspolozivi deo budzeta za odrzavanje nacionalni" diplomatski" sistema smanjuje se u svakoj drzavi# elatnost diplomatije - kako se doviljivo govori za"teva budzet za sampanjac, a zivi na budzetu za pivo# - ve duzi - Evropska unija s"vacena je kao razvijajuci diplomatski milje u kome praksa diplomatije odgovara na pritiske pristizuce iz dve povezane ravni interesa i delovanja ((atora, Hocking) - ,dabrano je da se proucavanje otkrivene temeljne napetosti izmedju moderne bilateralne diplomatije, bliznakinje modernog sistema suvereni" teritorijalni drzava, i postmoderne diplomatije sistema politickog organizovanja##### - !nutrasnja dvostrana diplomatija u Evropskoj unije s"vacena je ne samo kao skup struktura neustimovani" sa za"tevima rastuci" globalni" potreba, nego i protivni" logici razvijene regionalne integracije ((atora, Hocking) - 1acionalni diplomatski sistem je masinerija putem koje nacionalne vlade vode svoju medjunarodnu politiku ((atora, Hocking)

- (ilateralizam, kao skup procesa ostvarivanja politicki" ciljeva, razlikuje se od multilateralizma ukorenjenoscu u nepodudarnoj pregovarackoj logici i dinamici ((atora, Hocking)# - >asinerija za vodjenje bilateralni" odnosa vremenom je postala usko vezana za trajno prisutne i delujuce, ili rezidentne, diplomatske misije# - >ada Evropska unija oznacava prekretnicu u odnosima izmedju velicina diplomatske prakse i strukture diplomatije, bilateralizam, ipak, ostaje bitna, mada menjajuca, crta spoljnopoliticke sredine koja se moze videti i kao post-moderna, ili, moguce, postvest/alska ((atora, Hocking) - %ostojanje diplomatije danas, a osobito u vreme pre uspostavljanja medjunarodnog sistema koji se dr *i za moderan, otkriva da je ona sustinski skpu prksi, pravila $ postupaka koji omogucavaju uredjenu uzajamnost $ posredovanje medju ljudskim skupinama od najranijeg doba nastajanja covecanstva ((atora, Hoking)# -1ajtemeljniju podlogu diplomatije cini proces posredovanja izmedju neki" nas $ neki" drugi" (1umelin)# -)arp je osnovom diplomatije smatrao mirenje ljudski" poriva za izdvojenom odvojenoscu $ zajednicom -%rema (artolinijevim dokazima jedna od osobeno odredjujuci" crta evropske integracije je istovremeno postojanje razliciti" vrsta granica u drzavama clanicama -(artolini je otvorio temeljnu raspravu o mogucnosti delimicnog izlaska ljudi iz svoje drzave# $zlazak je delimican kada su delatnici /izicki $ dalje u svojoj zemlji, ali su pristupom raznorodnim vrstama spoljni" izvora ? od posla, preko druzenja, zabave, $ najbitniji" zivotni" potreba ? iz nje sustinski izasli) - %relaz od integralne ka pokretackoj (catal0tic) drzavi# - %okretacka drzava problem skupnog $ uskladjenog delovanja sve vise resave povezujuci se sa nizom nedrzavni" delatnika $ oslanjajuci se na nji"ova sredstva kao izvore okupljanja (@ind) - Hoking je, svojevremeno pojmovno uoblicio pokretacku diplomatiju (catal0tic diplomac0)# ,vaj vid diplomatije pokretacke drzave odredjuje preduzetnicko okupljanje nedrzavni" delatnika oko drzave koje cesto obavljaju pro/esionalne diplomate, nastojeci da upravljaju politickim pitanjima# - ze/ri 2ajzman (Aeo//r0 iseman) nazvao je polilateralizmom (pol0lateralism)# %olilateralizam je odredio kao odrzavanje odnosa zvanicni" entiteta (poput drzava, vise drzava koje deluju udruzeno, ili medjunarodni" organizacija koje su uspostavile drzave) sa barem jednim nezvanicnim, nedrzavnim entitetom, u kojima je razlozno ocekivati sistematicnost, ukljucujuci $ neki oblik izvestavanja, opstenja, pregovaranja $ predstavljanja, ali ne $ uzajamno priznavanje kao suvereni" ravnopravni" entiteta# - >ajkl )mit razlikovao je modern od post-moderni" spoljnopoliticki" sredina# ,dredio je da post-modernu spoljnopoliticku sredinu obelezava umanjena usredsredjenost na teritorijalnost $ sredisnju vlast koja sve nadzire# - Kisan -ana se izdvojio u nastojanjima da sustinu stvarnog bilateralizma $ menjajuce uloge ambasadora u diplomatskim mrezama verodostojno unese na saznajnu mapu# - )to je gustina medjunarodni" odnosa veca, to je osnazena $ potreba da svako ko "oce da ucestvuje u njima mora znati sta drugi delatnici cine $ kako posmatraju sredine u kojima deluju#

- Koen je prilozio potvrde da process globalicacija deluje upravo suprotno# !cestaloscu, uzajamnom upucenoscu, ubrzanjem podupire $ osnazuje razloge $ potrebe za sve vise diplomatski" struktura $ procesa# - 2ebster je pokusao da primeni naucni pristup u ispitivanju cinilaca koji su pet drzava clanica Komonvelta doveli do odluka da oskudne izvore uloze u diplomatsko predstavljanje# - (ilateralnu diplomatiju unutar E! obelezava dijalog izmedju oblika ceremonijalne modernosti $ upraznjavane postmodernosti ((atora $ Hoking) $%@,>=.)K= 7!1K&$J= %-$).!% %-$)!).2, )-E $1= (ciljevi (mete (nacini predstavljanja) predstavljanja) predstavljanja) >oderna -)imbolicka4 -,granicena -7izicko prisustvo4 diplomatska sredina tvorbena za usredsredjenost $ cin predstavljanja :98 medjunarodni domet postojanja drzave s0stem - -elativno kao medjunarodnog -)poljna politika u jedenostavno delatnika zizi strukturirane mreze - >esavina -Konzularna uloga $ cvorista (nodovi) izaslanicke misije $ - .rgovinska uticaja trajnog prisustva uz diplomatija - inamika porast isticanja -%rikupljanje odredjena odnosima trajnosti prisustva in/ormacija $ poslodavaca--azlika izmedju obavestavanje predstavnika bilateralnog $ -Jako istaknute multilateralnog medjuvladine prisustva povezanosti %ost-moderna -)imbolicka4 -%rosirena, -,sipanje veze diplomatska sredina tvorbena za E! kao viseslojna mesta izmedju pristupa $ (E!) medjudrzavnu uniju pristupa4 prisustva B6: - 2ladavina u zizi' 5) Alobalna (van -%revrednovana posredovanje znanja bilateralnog E!) mesta prisustva -,d prikupljanja 6) -egionalna (E!) (multilateralno $ in/ormacija do 8) !nutar E! bilateralno) analize in/ormacija bilateralna -%rinovljeni vidovi - 2isestruka - %otreba pristupa odrzavanja prisustva korisnicka slojevitim (npr# virtuelno osnova4 vlade, cvoristima prisustvo) gradjansko drustvo' (nodovima) $ -%reuredjeni sastav poslovanaC mrezama misija (prisustvo zajednica $ javnost odredjenim resorni" (unapredjena visestrukim ministarstava) konzularna uloga) dnevnim redovima $ -%reuredjene veza -$zgradnja koalicija sastavljenim od misija $ $ upravljanje drzava $ nedrzavni" ministarstava -!napredjena ucesnika inostrani" poslova $

trgovinska uloga -Javna diplomatija

politickog procesa

-%risutsvo je nacina na koji se diplomatskom predstavljanju moze obezbediti pristup izvorima $ mestima in/ormacija $ odluka# >oderna $ post-moderna diplomatska sredina razlicitoscu pristupa omogucavaju $ razlicite nacine diplomatskog predstavljanja# - .ri razvojna obrasca4 5) status Duo bilateralna diplomatija 6) razdrobljena bilateralna diplomatija 8) post-moderna bilateralna diplomatija - )tatus Duo obrazac bilateralne diplomatije postojao bi ukoliko sve drzave clanice E! ocuvaju moderna obelezja organizovanja svoji" diplomatski" predstavnistava u !niji ((atora $ Hoking)# - -azrdobljeni (/ragmentirani)obrazac bilateralne diplomatije u E! nastao ukoliko bi pojedine drzave clanice sacuvale obelezja modern diplomatije u organizovanju svog bilateralnog predstavljanja u !niji, dok bi neke primenile organizaciona resenja koja se uklapaju u post-moderni model organizovanja bilateralne diplomatije ((atora $ Hoking) - %reobrazaj bilateralne diplomatije nastao bi ukoliko sve drzave clanice E! razviju postmoderna obelezja u organizovanju svog predstavljanja unutar !nije ((atora $ Hoking) -1ijedan ponudjeni obrazac nije izgradjen na temelju vodece pretpostavke da je vladavina u Evropskoj uniji politicka organizacija u polju napetosti izmedju demokratije $ diplomatije -@iberalna teritorija medjuvladine saradnje ? >oravcik --agi ? s"vatanje E! kao visevidne politije - Kuper ? odredjivanje E! kao post-moderne zajednice - *jelonika ? portretisanje Eu kao nove srednjevekovne imperije