"Nemojmo zaboraviti da smo se kao slobodni zidari zavetovali ne samo na pripadnost bratstvu i ivot u skladu sa moralnim zakonima, ve i da emo

zaviriti ispod povrine, da emo tragati i istraivati skrivene tajne Prirode i Nauke. Imajmo na umu da je neznanje opasna stvar i da tek dubljim prouavanjem i prikupljanjem velikog broja informacija dolazimo u priliku da prodremo do samih korena znanja" rekao je Wynn Westcott u jednom eseju. itati i pisati je u funkciji nae zajednike misije, a "Sirujus" nam pomae u tome.

Sadraj:
Legenda i injenice o Bratstvu Ruinog Krsta..........................................................................2 Svetlost....................................................................................................................................10 Simboli slobodnog zidarstva ...................................................................................................13

Legenda i injenice o Bratstvu Ruinog Krsta

Pitanje nastanka slobodnog zidarstva i meusobne povezanosti razliitih uticaja na osnovu kojih su uobliene savremena masonska teorija i praksa, godinama su obraivani nadugako i nairoko i sigurno e se na ove teme i ubudue pisati i raspravljati. injenica je da ni jedna ozbiljnija rasprava na ovu temu ne proputa da pomene uticaj legendarnog Bratstva Ruinog Krsta odnosno "rozenkrojcersko" naslee, za koje se kod nas odomaila ova nemaka re. Pokuaemo ovde da ukratko navedemo osnovne elemente legende i iznesemo neke injenice vezane za ovaj u svakom pogledu veoma zanimljiv fenomen. Legenda o Bratstvu Ruinog Krsta Legendarno Bratstvo Ruinog Krsta i njegov osniva Kristijan Rozenkrojc opisani su u tri teksta objavljena pocetkom XVII-tog veka. Prvi tekst, objavljen u vidu manifesta Reda Ruinog Krsta, delo je anonimnog autora, a u javnosti se pojavilo kao tampani materijal 1914 godine u Kaselu (Kassel) u severnoj Nemakoj pod imenom "Fama Fraternitatis". Naredne godine objavljen je i drugi tekst pod imenom "Confessio Fraternitatis", takoe nepoznatog autora pri emu je novi tekst u sebi sadrao prethodnu "Famu Fraternitatis". Trei i poslednji tekst objavljen je 1616 godine u Strazburu kao "Chymical Wedding of Christian Rosenkreutz" pri emu je naknadno prilino izvesno identifikovan autor.

"Fama Fraternitatis des Lblichen Ordens des Rose-Croix" (Glas bratstva hvale vrednog reda Ruinog Krsta) kako glasi pun naziv manifesta ili skraeno "Fama Fraternitatis" (Glas Bratstva),
2

oglaava postojanje tajnog drutva, opisuje dogaaje koji su se odigrali oko 200 godina ranije u odnosu na trenutak izlaska Fame iz tampe i otkriva tajne koje do tada nisu bile poznate javnosti. Kako su u manifestu opisne linosti i dogaaji iz daleke prolosti, jo je prilikom njegovog objavljivanja bilo teko utvrditi da li su se opisani dogadaji zaista odigrali i da li su akteri opisanih dogaaja zaista postojali. "Fama Fraternitatis" je pria o ivotu glavnog junaka "Oca C.R.", njegovom detinjstvu, obrazovanju i odrastanju. Nezadovoljan sredinom u kojoj ivi, ve sa 16 godina glavni junak kree na prilino malerozno hodoae u Palestinu, odnosno u Jerusalim, tokom kojeg otkriva tajne drevne istonjake mudrosti i znanja. Na tom putovanju boravi u Damkaru (Arabija) gde mu mudri starac prenosi znanja iz fizike, matematike, magije i kabale. Nastavlja da prikuplja saznanja o ezoteriji i ui od mistika tokom boravka u Fesu (Egipat) i dalje na tokom puta kroz paniju, sve do povratka u Nemaku. Celo hodoae podsea na postepeno savlaivanje stepenika na putu ka postizanju istinske mudrosti kroz vie stepeni transmutacije sopstvene svesti. Kako je u osnovi "Fame Fraternitatis" okultno i alhemijsko tumaenje sveta, podrazumeva se postepeno napredovanje kroz razliite inicijacijske stepene i alhemijske procese, sve dok se ne postigne konani cilj odnosno ostvari "veliko delo". Ime glavnog junaka se nigde ne pominje eksplicitno, ve se svuda koristi izraz "Father C.R." (Otac C.R.). Po povratku kui glavni junak steena iskustva oblikuje u doktrinu i sistematizovano znanje. Meutim, tadanja Nemaka nije pogodno tlo za ideje koje glavni junak propagira. Zato okuplja jedan manji broj prijatelja i preobraa ih u posveene entuzijaste. Organizuje ezoterijsko-hricansko bratstvo pod imenom "Bratstvo Ruinog Krsta" a prikupnjene vetine pretae u praksu. Ne samo to gradi ceo filozofski sistem ve sistematizuje i praktina znanja iz medicine i tehnike. Po njegovim instrukcijama gradi se tajni hram nazvan: "House of the Holy Spirit" (Kua Svetog Duha). lanovi bratstva prihvataju od glavnog junaka mudrost i praktina znanje i kreu u svet da ih dalje ire i koriste. Njihov glavni zadatak je leenje bolesnih, pri emu se usluge ne naplauju. Odevaju se i ive skromno a jednom godinje se okupljaju na samo njima poznatom tajnom mestu, odnosno u pomenutom hramu (simbolino prikazan na grafici dole).

Pre nego to su krenuli na razliite strane sveta, pripadnici bratstva su se zakleli jedan drugom da e se strogo pridravati sledeih pravila: da se nee baviti niim drugim ve samo leenjem bolesnih i da za to nee uzimati naknadu, da e se odevati i vladati skromno i u skladu sa obiajima zemlje u kojoj su se zatekli, da e se svake godine odreenog dana okupljati u Kui Svetog Duha, da e svako od njih pronai dostojnog naslednika koji e nastaviti njegov rad, da e bratstvo drati u tajnosti narednih 100 godina i da e re "C.R." biti njihov peat, lozinka i znak. Otac C.R. je umro nakon 106 godina ivota, meutim, bratstvo nije saznalo gde je tano sahranjen. Nakon smrti Oca C.R. braa su se i dalje okupljala u Kui Svetog Duha, birani su njegovi naslednici i bratstvo je normalno funkcionisalo narednih 120 godina. Tada su braa, pukim sluajem, u jednoj kui otkrila tajna vrata i iza njih zagrobnu kriptu na ijim vratima je pisalo "Post CXX annos
3

patebo", odnosno pie da e grob biti otkriven posle 120 godina. Kripta je napravljena kao savrena minijaturna reprodukcija univerzuma, sedmougaonog oblika, osvetljena vetakim svetlom, a u sredini je kruni kameni oltar na kome je bronzana ploa sa napisanih nekoliko poruka na latinskom, meu njima i poruka "Jesus niihi omnia" (Isus je sve i u svemu). Na svakom od sedam zidova kripte nalaze se vrata a iza svakih vrata je ostava sa tajnim knjigama, svetiljkama, raznim napravama i instrumentima. Svrha tajnog blaga koje ovaj trezor uva je da se u sluaju propasti i nestanka bratstva i nakon mnogo godina ono moe iznova da obnovi i rekonstruie od poetka. Ispod oltara i bronzane ploe pronali su sarkofag i telo Oca C.R. u neverovatno ouvanom stanju bez ikakvih tragova raspadanja. U rukama je drao knjigu iji je naslov "T". Na kraju su pronaena imena osmorice brae koja su bila prisutna tokom sahrane. Iako se datum roenja i smrti u samom manifestu direktno ne pominju, najverovatnije je Otac C.R. iveo od 1378 do 1484 godine. Kao datum osnivanja Bratstva Ruinog Krsta uzima se 1407. godina. Same datume i brojeve godina treba prihvatiti sa rezervom, jer je u samo rozenkrojcersko tumaenje dogaaja ugraena Pitagorina numerologija i misticizam istonjakih sufista. Kako je cela pria ispriana u "Fami Fraternitatis" jedna velika alegorija, tako je i otvaranje grobnice Oca C.R. alegorija koja treba da ukae na poetak novog ciklusa u razvoju tadanje civilizacije, a pronaene poruke treba da usmere drutvo u jednom novom smeru i vrate ga sa stranputice kojom je krenulo.

Tek nakon objavljivanja poslednjeg teksta vezanog za Bratstvo Ruinog Krsta, nedvosmisleno je potvreno da skraenica C.R. predstavlja skraeno ime glavnog junaka Kristijana Rozenkrojca. I samo ime glavnog junaka je vie moto ili sinonim a ne stvarno ime i prezime. "Kristijan" naglaava hriansku notu a "Rozen-krojc" je dvostruki simbol rue na krstu koji trai malo opirnije tumaenje za koje ovde nemamo dovoljno prostora. Najkrae mogue tumaenje je ii tragom spajanja simbolike "krsta" - simbola rtve i stradanja i "rue" - simbola tajne mudrosti i regeneracije. "Confessio oder Bekenntnis der Societt und Bruderschaft Rosenkreuz" (Ispovest znamenitog bratstva vrlo potovanog Ruinog Krsta) ili skraeno "Confessio Fraternitatis" (Ispovest Bratstva), je sledei manifest koji se pojavio naredne godine. U njemu se potvruje postojanje tajnog bratstva koga ine tadanji ugledni i ueni pojedinci. Tekst sadri 14 poglavlja i opisuje program bratstva. Konstatuje se teka situacija u tadanjim Evropskim zemljama i zahteva hitna politika i intelektualna mobilizacija
4

svih snaga koje bi dovele do korenitih promena u drutvu. Bratstvo pokazuje volju da uspostavi univerzalni meunarodni mir i blagostanje. Velia se "istinska filozofija", dopunjavaju i objanjavaju tvrdnje iz "Fame Fraternitatis" i odgovara na optube koje su se pojavile u meuvremenu na raun nevidljivog bratstva. Pripadnici bratstva sebe smatraju za jedine prave i istinske hriane. Odbacuju spoljanje manisfestacije hricanstva, meu njima posebno naglaavaju izlinost crkve i okreu se ka unutranjoj spoznaji i doivljaju kreatora. "Confessio Fraternitatis" je ubrzo postao jako popularan i prevoen tekst. Autor je ostao nepoznat a mnoga uvena imena iz tog doba su pominjana kao mogui autori, meu njima ak i Frensis Bekon. Tree i poslednje delo pojavilo se 1616-e godine u Strazburu pod imenom "Chymische Hochzeit Christiani Rosencreutz anno 1459." (Hemijska svadba Kristijana Rozenkrojca godine 1459.). Iako ni ovaj tekst nije potpisan, na osnovu indirektnih dokaza i naznaka u njegovoj autobiografiji potvrena je injenica da je autor luteranski teolog i mistik Johan Valentin Andrej (Johannes Valentinus Andreae) koji je iveo od 1586 do 1654 godine. Ovde se radi o romansiranoj prii podeljenoj u 7 poglavlja koja odgovaraju dogaajima koji se odigravaju tokom 7 dana, pri emu je svaki dan jedno poglavlje. Po prvi put se eksplicitno pominje ime glavnog junaka - Kristijana Rozenkrojca, ime je definitivno rezreena dilema ta predstavljaju inicijali C.R. i C.R.C. kojima je oznaavan glavni junak u prethodnom Glasu i Ispovesti. Kristijan Rozenkrojc je pozvan da uestvuje u "Hemijskom venanju" mlade i mladoenje, odnosno kralja i kraljice u predivnom dvorcu prepunom raznih udesa, pri emu se dogaa niz nepredvienih situacija u kojima on aktivno uestvuje.

Pria poinje na vee neposredno pre Uskrsa 1459-e godine, kada on sedi za stolom tokom gozbe a zavrava se sedmog dana negovim proglaavanjem za viteza. I ova slikovita pria je takoe jedna velika alegorija. Za opis venanja upotrebljen je stari izraz za "hemijsko", to u ovom sluaju praktino znai "alhemijsko". Alhemijsko sveto venanje je jedan od mnogih inicijacijskih rituala tokom kojih se kroz izvoenje testova, proiavanja, smrti, uskrsnua i uspenja dostie vii nivo saznanja. Glavni junak je pozvan da asistira tokom kraljevskog venanja, pri emu cela ova alhemijska romansa neverovatno podsea na pojedine delove i dogaaje opisane u Bibliji. injenice i akteri stvarnih dogaaja Iako je u vreme pojave rozenkrojcerskih manifesta bilo mnogo nedoumica, danas je kristalno jasno da tada objektivno nije postojala nikakva organizacija koja bi i najmanje liila na Bratstvo Ruinog Krsta. Ako je ikad postojalo neto to bi moglo da bar samo podsea na nekakvo bratstvo, onda je to meusobna kompatibilnost miljenja i prijateljstvo tri briljantna uma toga doba. Povezani ali istovremeno jedinstveni i orginalni, sva trojica su iveli u Tibingenu (Tbingen) u junoj Nemakoj.
5

Najstariji meu njima bio je doktor Hes (Tobias Hessi), roen 1568-e godine, zatim Kritof Besel (Kristoff Besseld) i najmlai ali i najsjajniji um meu njima ve pomenuti Johan Valentin Andrej (Johannes Valentinus Andreae), roen 1586-e godine. Njihov meusobni odnos bio je zapanjujue blizak, gotovo bratski. Zajedniki su prikupili ogromnu koliinu znanja vezanog za srednjevekovni misticizam i hermetiku filozofiju. Hes je bio izuzetan poznavalac teologije, Paracelzusove medicine, matematike, astronomije, astrologije, numerologije i apokaliptikog simbolizma. Besel je prouavao srednjevekovni misticizam i hermetiku filozofiju. Andrej je poticao iz luteranske porodice, kao mlad odlino obrazovan, studirao je teologiju i bio vrsan poznavalac klasine knjievnosti. Bio je upoznat sa alhemijskom filozofijom, renesansnim nasleem, gnosticizmom, neoplatonizmom i aktivno je prouavao radove ordana Bruna. Istovremeno Andrej je bio izuzetno dobro upuen u duhovno hrianstvo i dela Fanka, Shwenkfelda, Weigela i Paracelzusa. Andrej je bio jako nadaren dramaturg, britkog i smelog smisla za humor. "Fama" je prepuna njegove promiljene ironije i prefinjene duhovnosti. Pretpostavlja se da on u praksi zaokruuje ideje trojice idealista i sluei se grandioznom alegorijom poziva svet na reformu celokupnog drutva tadanje zapadne Evrope. Andrej je eleo oveanstvo nepodeljeno konfesionim razlikama, posveeno potrazi za istinskim razumevanjem prirode, u svetlosti Boje milosti na temeljima Hristovih rei: "Istina e te uiniti slobodnim!". Da se radilo o izuzetnoj linosti, potvruje i injenica da se njegovo ime nalo na kontraverznom spisku otkrivenom 1960-e godine u Nacionalnoj Biblioteci Francuske. Andrej se na tom spisku vodi kao 17-ti po redu Veliki Majstor Sionskog Priorata, pri emu je na toj dunosti od 1637 pa sve do kraja ivota, 1654-e godine. Na slici dole je jedan od portreta Johana Valentina Andreja.

U svojoj autobiografiji Andrej priznaje da je autor "Hemijskog Venanja Kristijana Rozenkrojca" ali kasnije celo delo karakterie kao "ludibrium" odnosno, alegorijsku dramu u sferi politike. U poznijim godinama kao ozbiljan predava u nekoliko kola, odrie se i alhemije i svrstava je u grupu manje ozbiljnih nauka. Meutim u vreme njenog objavljivanja niko nije znao da grupa prijatelja oko Andreja stoji iza "Fame". Rukopis "Fame" je dve godine pre tampanja u Kaselu privatnim kanalima distribuiran irom june Nemake osobama za koje se pretpostavljalo da e blagonaklono reagovati na njen sadraj. Odabrane su za tadanje vreme napredni pojedinci koje je interesovala ne samo nauka ve i religija. Postavlja se pitanje ta to u "Fami" izaziva toliku panju i ta se to tako interesantno poruuje itaocu? Najpre treba imati u vidu da se ona javlja u jednom jako korumpiranom, nasilnom i problemima optereenom drutvu. Mrani srednji vek u kojem vladaju osioni feudalci potpomognuti jo okrutnijim jezuitskim inkvizitorima bilo je okruenje u kojem ivot nije bio nimalo lak. "Fama"
6

najavljuje poetak nove ere u razvoju oveanstva. Kroz alegoriju ona prua novu nadu ljudskom rodu i obeava da uskoro dolaze bolji dani. Kao dokaz da tajno bratstvo postoji i da njihov rad daje rezultate, navodi se napredak nauke, koji vie ni crkva ne moe da omalovai i potisne. Meutim to nije dovoljno, trai se formiranje ireg fronta i inicira odlunija akcija. Pozivaju se svi zainteresovani da priu i zajedniki otponu sa reformom drutva, i to ne samo u tadanjoj Nemakoj, ve u celom poznatom svetu. Jedan od onih koji je odgovorio na poziv, marta 1612 godine, i to javno u tampanom obliku bio je muziar i teozof Adam Heselmajer (Adam Hasselmayer). Njegov odgovor bio je podstaknut injenicom da je "Famu" shvatio kao nastavak i dalju elaboraciju ideja jedne od napoznatijih i najkontraverznijih linosti toga doba - doktora Paracelzusa. Iako je Paracelzus umro 70 godina ranije, tek su nakon nakon njegove smrti, kao tempirana bomba odjeknuli naknadno objavljeni radovi iz filozofije i religije. Paracelzusov rad bio je inspirisan hermetikom tradicijom i zastupao je gnostiki pristup poimanju sveta. Osnovne ideje su poznati koncept mikro i makro kosmosa, prisutnost boanske iskre u svakom pojedincu, duh koji ini ivot praktino zarobljen u gruboj materiji i potencijalna mogunost sjedinjenja sa kreatorom nakon smrti. Paracelzus nije imao razumevanja za crkvu kao instituciju i verovao je iskljuivo u unitranju crkvu duha. Inspirisan Paracelzusovim idejama Heselmajer tvrdi da oveku nije potreban tutor da mu kae gde da ide, ta da radi i o emu sme da govori. Sledbenici ovog koncepta praktino su koncipirali novu religiju pod imenom "religija istinske svetlosti". Heselmajer se oduevio "Famom Fraternitatis" i u svom odgovoru punom entuzijazma zahvaljuje bratstvu C.R. na misiji da boansku milost uini pristupanu obinom oveku. U svojoj fascinaciji "Famom" Heselmajer ide toliko daleko da od vlasti trai dozvolu da krene u junu Francusku u ekspediciju i potrai grob brata C.R., sledei instrukcije opisane u "Fami". Po nalogu jezuitskog inkvizitora Hipolita Gvarionijuma (Hippolytum Guarionium), Heselmajer je u jesen 1612-e godine uhapen i otpremljen na mediteransku galiju da robija, gde je posle pet godina preminuo. Njegova sudbina vrlo plastino ilustruje o kakvim se vremenima radilo. Na slici dole je ilustracija iz knjige stampane u Nirnbergu 1606-e godine sa likom doktora Paracelzusa (Aureolus Philippus Theophrastus Paracelsus), koji je iveo od 1493 do 1541 godine.

Virus je nepovratno zarazio svet Rozenkrojcerski pokret je nesumnjivo gnostiki pokret. Meutim, sami autori rozenkrojcerskih manifesta nisu bili svesni ove injenice. Da je neko nakon pojave manifesta imao priliku da to kae autorima, oni bi najverovatnije to kategoriki osporavali. U to vreme rasprostranjeno miljenje o gnosticima bilo je utemeljeno na tvdrom stavu crkve koja gnostike vekovima smatra najgorom vrstom jeresi. Crkva gnostike progoni i pokuava da iskoreni jo od I veka nove ere. Meutim ako se paljivo analizira rozenkrojcersko uenje, uoavaju se mnogi elementi gnose. Jasno se uoava trag ideja iji kontinuirani tok kree sa valentinijanskim gnosticima iz II i III veka nove ere, preko katara, srednjevekovnih alhemiara, dalje preko neoplatonista i renesanse sve do radova Paracelzusa koji se smatra kljunim prethodnikom i neophodnim uslovom za pojavu rozenkrojcerskih manifesta. Paracelzus je dao veliki doprinos time to je tradicionalne gnostike ideje uobliio dajui im novu terminologiju. Osavremenjivanje starih ideja korienjem novog lingvistikog okvira bio je neophodan preduslov za pojavljivanje Glasa i Ispovesti. Uticaj tri rozenkrojcerska manifesta na intelektualni svet tadanje Evrope bio je neverovatan. Glas o misterioznom nevidljivom bratstvu infiltrirao se u kolektivnu svest tog doba. To je liilo na irenje virusa koji je na kraju uao duboko u drutveno tkivo i koji vie niko nikada nee moi da iskoreni. im se negde zavri jedan ciklus euforije i interesovanje smiri, negde drugde sve bukne iz poetka. Moglo bi se rei da je virus iv i dan danas. Sve ukazuje na jedan od najboljih marketinkih poteza ikada izveden u praksi. Autori rozenkrijcerskih manifesta su ispravno razmiljali. Smatrali su da ukoliko eli da promeni svet najbolji nain je da svoju viziju uoblii u legendu ili mit a zatim stalno spinuje i podgreva misteriju. Tajno drutvo je odlina tema koja e uvek iznova i iznova golicati matu i privlaiiti panju javnosti. Iako se precizno ne zna ko je rukom napisao "Famu" i "Confessio", pouzdano se zna odakle su rukopisi doli. Na svetlo dana su se pojavili iz ruku prijatelja okupljenih oko Johana Valentina Andreja. Ve pomenuta grupa vrsnih intelektualaca iz Tibingena, posmatrala je svet oko sebe i zakljuila da treba pokrenuti sveobuhvatne promene i da je krajnje vreme da oveanstvo otpone jedan novi ciklus. Svoju viziju i svoj pogled na svet uobliili su pakujui zajedno filozofiju, nauku, umetnost i religiju u jedinstvenu celinu. Kada svaki pojedinac bude poeo da ivi u skladu sa njihovom vizijom, poee nova era a sama vizija e doiveti svoju implementaciju u praksi. Ima zaljubljenika u priu o Bratstvu Ruinog Krsta koji tvrde da je na uvenom platnu ovek u oklopu, Rembrant naslikao Kristijana Rozenkrojca (slika ispod).

Objavljivanje rozenkrojcerskih manifesta uzbudilo je javnost cele tadanje Evrope. Jedni su pokuavali da stupe u kontakt sa nevidljivim bratstvom, drugi su napadali i osuivali manifeste, dok su trei tvrdili da su oni lino predstavnici bratstva. Sa dananje distance prilino je jasno zato autori nisu ostavili adresu za kontakt. Bili su oprezni i promiljeno su uoili da ni oni sami ne bi bili u stanju da ispune oekivanja italaca. Nova era e doi kada je svaki pojedinac bude izgradio sam za sebe. Nemogue je da to uradi neko drugi za tvoj raun, jer to je proces unutranje transformacije. To je izvorno gnostika ideja. Meutim, realna situacija na terenu je bila jako daleko od okruenja koje bi podstaklo transformaciju pojedinaca i dolazak nove ere. Nadzirali su se sukobi a beda je srozala i ono malo dostojanstva u ljudima. Uskoro je zapoeo i tridesetogodinji rat tokom kojeg je opustoena Centralna Evropa u borbi katolikog juga i protestantskog severa. Katolici su tvrdili da su njihove neprijatelje zaposele rozenkrojcerske vetice. Na drugoj strani i protestanti su postali sumnjiavi jer je ve bilo jasno da su i oni u praksi jako daleko od uspostavljanja reformisanog drutva i potpuno nove crkve koja je bila moto njihove borbe. Institucije protenstantske crkve su sve vie poinjale da lie na estoko kritikovane institucije katolike crkve. Meutim iako je iroka podrka i realizacija rozenkrojcerskih ideja u praksi izostala, virus se ve rairio Evropom i vie niko nije mogao da zaustavi mestiminu i povremenu implementaciju ideja o nevidljivom bratstvu. U Francuskoj, Engleskoj, Holandiji pa ak i u Italiji pojedinci i grupe pokuavali su da uspostave drutva slina "Bratstvu Ruinog Krsta". Manje-vie neuspena drutva, neto uspeniji univerziteti i kole, blistavi pojedinci i intelektualna elita napajali su se idejama koje su crpli iz manifesta. Najuspeniji pokuaj praktine restauracije "Bratstva Ruinog Krsta" je osnivanje masonskih loa krajem XVII veka u kotskoj i Engleskoj. Meutim, veza izmeu rozenkrojcerskih ideja i slobodnog zidarstva je tema koja zahteva poseban prostor i vreme, tako da emo o tome drugom prilikom. Na slici ispod je ilustracija Rua daje med pelama iz Summum Bonum, rada Roberta Flada (Robert Fladd) objavljenog 1629 godine u Engleskoj.

Za one koje je ova pria zaintersovala, a eleli bi da se blie upoznaju sa izvornim sadrajem "Fame Fraternitatis" i "Confessio Fraternitatisa" na naem sajtu nalaze se integralne verzije oba manifesta na engleskom jeziku na adresi: http://www.mason.org.rs/index.php/sirijus-casopis Brat .V. Nemanja, Ni

SVETLOST
Svetlost kao motiv, cilj i simbol jedan je od nekoliko kljunih pojmova masonerije (verovatno i najbitniji meu njima) sa kojima se susreu i oni koji o masonskoj ideji poseduju samo povrne informacije. Za Svetlou tragamo, raanje Loe odvija se uz unoenje Svetlosti, kandidat se u toku inicijacije nalazi u tami. Kao sutinski termin, Svetlost se takoe pojavljuje i u okviru uenja i rituala nekih drugih diskretnih i/ili tajnih organizacija kao to su iluminati ili poklonici kabale. Jednim delom, ono to u saoptiti u okviru ovog teksta zasniva se na iroko dostupnom, ali ne i bezuslovno pouzdanom internet-materijalu koji se na razliite naine bavi masonerijom i tajnim drutvima. U procesu izbora izvora i podataka bio sam selektivan u skladu sa kriterijumima zasnovanim na mojoj linoj proceni o njihovoj validnosti. Tekst takoe sadri i neka moja lina zapaanja i stavove, bazirane na sopstvenom doivljaju masonske ideje i profanom iskustvu.

Pojam Svetlosti je od drevnih vremena univerzalno prihvaen kao izvor svega to je dobro i blagotvorno u prirodi. Sve to postoji oko nas pripada ili Svetlu koje se najee povezuje sa Bogom, ili njenom podjednako znaajnom antipodu Tami, koja se Svetlosti konstantno suprotstavlja. U drevnim filozofijama, sukob ova dva veito suprotstavljena simbola nalazi se u osnovi svih problema, pitanja i nepoznanica vezanih za razumevanje i spoznaju bilo jedinke, bilo Kosmosa. Na prvi pogled, (usuujem se da iskoristim termin povrno posmatrano), pojam prosvetljenja odnosi se na intelektualno sazrevanje jedinke koja se nalazila u mentalnoj tami u odnosu na velika pitanja o poreklu samog postojanja, o sudbini, o sutini i svrsi kosmosa. Za ova pitanja zajedniko je to da se Svetlost prostire od pojedinca prema okruenju, dakle ka problemima smetenim izvan jedinke. Proces usmeren na ovaj nain, iako i te kako spada u okvir masonskog uenja, moe se nai i izvan njega, kao sastavni deo pojedinih filozofskih pravaca i ideja.
10

Puno karakteristinije za masoneriju je prosvetljenje usmereno ka samom sebi. Svetlost usmerena ka jedinki (uslovno reeno ka unutra) omoguava povratak oveka u neukaljan, ist izvor sopstvenog bia. Bez umova u moralnom i etikom smislu koji se neizbeno pojavljuju u veoj ili manjoj meri u toku profanog sazrevanja. Naravno, ova dva aspekta su snano povezana jer prosvetljavanjem, odnosno spoznavanjem okolnog sveta neizbeno spoznajemo i same sebe i obrnuto. U tekstu koji sledi, detaljnije je opisan aspekt unutranjeg prosvetljenja, odnosno duhovnog procesa koji podrazumeva Svetlost usmerenu na jedinku kao takvu. Pri tome su osnovne teze preuzete iz knjige Poeci Masonerije, Franka Higinsa. ovek, prema drevnoj tradiciji, jedan je od stanovnika Kraljevine Svetlosti koja je dom svih naih praroditelja. Ona je smetena meu zvezdama, nastanjena istim duama ljudi nainjenim od svetlosne supstance. Iskuenje i pad oveka ima veze sa kasnijim dobrovoljnim trgovinama sa silama Tame i meanjem pozitivnih i negativnih elemenata u okviru Kosmosa. Kao posledica pomeanog uticaja Svetlosti i Tame, ovek je proteran iz Kraljevine Svetlosti na Zemlju (u ovom sluaju ona je negde izmeu dve krajnosti). Na njoj on mora da ivi duha zarobljenog u sopstvenom telu. Od tada, ovekova dua trai put za povratak u izgubljenu Svetlost odakle je i potekla. To u najirem smislu podrazumeva i moralni integritet, mudrost i istou. Tama je tu da da duu sprei da se vrati svom korenu i poetku, odnosno u istu Svetlost koja joj po roenju i pripada. Da je za svagda ugasi i devastira je. Mi traimo dakle, istu, Tamom neokaljanu Svetlost. Istu onu kojoj pripadaju i Mudrost, Snaga i Lepota, koje pomenemo svaki put kada brat Obrednik zapali svee i prospe Svetlost sa tri stuba u centru hrama. Simbolika pojedinih rituala u Loi (kao to su povez na oima kandidata prilikom inicijacije ili koliina svetla u razliitim delovima hrama srazmerna pripadajuem stepenu brae smetene u njima) sada mi je vie nego oigledna. A ne zamerite mi na deijoj radosti njenog otkrivanja. Napokon, dozvoljavam sebi da u ovaj tekst prokrijumarim i neto od svojih saznanja iz profanog sveta koje u pokuati da smestim u okvire simbolike koju sam do sada upoznao. Ako je ovaj pokuaj isuvie hrabar sa moje strane, saznau to od vas. Kao to je poznato, svetlost u fizikom smislu jedna je od retkih pojava u prirodi koja ima dualni karakter. estini i talasni. Ovaj model predloen je poetkom XX veka i potvren u meri u kojoj je to bilo mogue uiniti. Kao takav iroko je prihvaen i primenjivan do danas u okviru kvantne fizike i njoj srodnih naunih oblasti. Prema toj teoriji, nosioci svetlosti su fotoni, estice koje imaju masu samo dok se kreu. Kada se ne kreu, fotoni nemaju masu i ne postoje u smislu u kom koristimo re postojanje. Ne utiu na svet oko sebe. Nema ih. Usuujem se (ponavljam, potpuno svestan rizika greke), da napravim analogiju i ustvrdim da ovek koji se ne kree, odnosno ne trai Svetlost u prethodno opisanom smislu moralne i etike istoe, zapravo veoma malo moe da utie na svet oko sebe. Pri tome naravno ne mislim da je traenje Svetlosti ekskluzivno pravo ljudi koji pripadaju masonskoj ideji.

Nadalje, svetlost u fizikom smislu, to i iz iskustva znamo, svako od nas subjektivno doivljava. Neko vidi sve boje, neko je daltonista, potpuno ili delimino, dok je slep ovek uskraen za doivljaj prave fizike svetlosti. Opet u biti slobodan da izreknem svoj oseaj da i Masonski pokret
11

svako od nas doivljava na sebi svojstven nain i pratei sopstvene staze traga za zracima istoe koji ine njegov poetak. Do sada nisam osetio da je ta individualnost u suprotnosti sa naelima Masonerije. injenica je takoe da je brzina svetlosti najvea brzina prisutna u Kosmosu. Njoj se tei, ali se ne dostie. Analogija sa saznavanjem i spoznavanjem mi se sama namee. Trudei se da saznamo istinu, stalno joj se pribliavamo, utoliko bre ukoliko je trud vei, ostajui pri tome potpuno svesni da je kompletnu nikada neemo spoznati. Konano, vidljiva svetlost koja je zapravo elektromagnetni talas, predstavlja izuzetno uzak deo znatno ireg elektromagnetnog spektra kojim dominira opseg nevidljiv ljudskom oku. Ovu simboliku moda ve slutite. Rekao bih da je pare stvarnosti koje ovek kao jedinka vidi i razume samo mali deo kosmike slagalice. Bez ukupne slike, nemogue je razumeti sutinu i sagledati istinu. Svetlost sa velikim ili malim s? Nisam siguran da je razlika tolika kao to mi je to u prvi mah izgledalo. Brat N.C. Slobodan Jovanovi, Ni

12

Simboli slobodnog zidarstva

Simbol je vizuelna ili konceptualna reprezentacija onoga to je nevidjivo i ulno nedokuivo. Oduvek je ovek u nastojanju da se nedokuivom priblii pribegavao simbolikoj predstavi psiholokih mehanizama koji ka njemu vode, esto racionalno neshvaenih ali intuitivno proivljenih. to dublje idemo u prolost sve bogatiju simbologiju nalazimo. Kod dananjeg oveka ona je rudimentarna a prevagu odnosti pragmatini razum. Kako nam razum uvek daje samo dokazima uslovljenu sliku realnosti, to e rei nuno partikularnu, naa potreba za integralnim poimanjem Univerzuma i naeg mesta u njemu time je znaajno osiromaena. Slobodno zidarstvo je jedan od poslednjih konceptualnih filozofsko-etikih sistema koji potencira snagu simbola i transformacije ljudskog duha na njima zasnovane.

U otvorenu radionicu (dakle, simboliki u duh otvoren za dalje intelektualno i moralno usavravanje) uenik trai ulaz, ulazi i verbalno se identifikuje pomou broja 3. Ve ovim se nagovetava simbolina priroda Kraljevske umetnosti dodeljujui prvom stepenu, umesto broja 1, to bi bilo logino u profanom ustrojstvu, broj 3 kome se od pamtiveka pripisuju magina svojstva. Sve antike civilizacije pripisuju broju 3 dubok simboliki znaaj koji u svesti i nainu miljenja ljudi ranih civilizacija, na intuitivnom planu, premoava dualnosti pojavnog sveta ka percepciji veno apstraktne i nedokuive monade.

Jedan od najstarijih indijskih simbola intamani, predstavljan je pomou tri take u formi temena jednakostraninog trougla upisanih u krugu i oznaavao je jednistvo tela, uma i duha ali i prolosti, sadanjosti i budunosti, roenja, ivota i smrti, aludirajui na kosmoloku i ontoloku ciklinost blisku shvatanju istonjakih civilizacija. Slian simbol naen je uklesan u stenama u Mongoliji i u
13

budistikim hramovima na Himalajima. Prvi mogui reprezent ciklinosti je broj tri koji pravi odstup od linearnosti dualnog sveta ka integralnou i proimanju svega postojeeg. Teko bi bilo i priblino pobrojati sve bitne trijade u raznim religioznim i metafizikim konceptima u Kini, Sumeru, Egiptu, antikoj Grkoj, medju keltskim amanima, u mitraizmu, zoroastrizmu, judaizmu, kabalizmu, gnosticizmu, alhemiji, u ranom hrianstvu i onom kasnijem, zasnovanom na trojnom simvolu vere nakon sabora u Nikeji. Tri je numeriki atribut boanstva u njegovom sveznanju, sveprisustvu i svemoi. Kroz misli, rei i dela data je suma svih ljudskih nastojanja. Najprostija reenica sastoji se od subjekta, predikta i veznika. Trostepenost komparacije oukviruje nau spoznaju kvaliteta. Tri je prvi broj koji tvori geometrijski lik. Dve take i linija izmeu njih ne mogu da obuhvate nikakav prostor, da ita zaokrue, da daju bilo ta solidno, bilo kakav gradivni element. Tri daje kub, treu dimenziju punoe, solidnosti, gradnje. Broj tri definie prav ugao koji mason zauzima svojim stavom simboliui svoju odanost ideji reda i poretka. Tri je vrh pitagorejskog tetraktisa ija vrna taka simbolizuje primordijalni kreativni princip, masonskim jezikom reeno- Velikog Neimara Svemira. Red sa dve take simbolizuje dualnost pojavnog sveta. Sledei red predstavlja relativni balans dualnosti do uspostavljanja spiritualnog proimanja. 4 take u poslednjem redu predstavljaju savrenstvo i krajnji stepen materijalne kreacije izraen kroz prirodne sile, pojavno ustrojstvo materije i oveka samog sa svojim atributima razuma, oseanja, strasti i intuicije. Ne moemo da se otrgnemo oseanju duboke transcendencije i potovanja masonske istorije i filozofije kada se osvrnemo i na dostignua savremene nauke koja u objanjenju fundamentalnih postavki Univerzuma esto apostrofiraju broj 3: teorija Velikog praska izvodi izvorni par materije i antimaterije iz take, singulariteta; osnovni gradivni elementi atoma su elektron, proton i neutron. Jo uvek nedovoljno poznata subatomska organizacija materije se esto formulie trijadama elementarnih estica. Brojne reakcije anihilacije i fuzije podrazumevaju spajanje dve estice ili atoma u treu uz oslobaanje energije; postoje 3 primarne boje (plava, uta i crvena) iz kojih mogu biti izvedene sve ostale, ukljuujui i belu; celokupni ivot na planeti Zemlji kodiran je kodonskim tripletima DNK; membranski potencijal elije (pa prema tome i sve njene signalne funkcije) odreen je konstantnom razmenom 2 jona Na za 1 jon K; Broj 3 je znaajan u filozofskim sistemima Pitagore, Tome Akvinskog, Kanta, Hegela, Karla Popera. Poznata je i Teslina opsesivna privrenost ovom broju. Tri je simbol prostornosti i arhitektonskih mera gradnje. Kroz trijadu jednog od ulaznih stubova koji simbolizuje snagu, malja koji simbolizuje moralnu vrstinu i dleta koje simbolizuje odlunost, zapoinje se prvi ueniki rad na klesanju grubog kamena svoje materijalne prirode. Svaku regularnu Lou osvetljavaju 3 Velika Svetla slobodnog zidarstva: Knjiga Zakona-simbol poretka i tradicije, Uglomer - simbol ovozemaljskog principa reda i moralnog ustrojstva i estar kao simbol duhovnih stremljenja. Ukrteni, uglomer i estar aludiraju na peat ili zvezdu kralja Solomona. Ovaj znak simbolizuje bipolarnost duha i materije, mukog i enskog principa i, istovremeno, njihovo proimanje. U istorijskom smislu on nas podsea na nae prethodnike - vitezove Templare. Crno-beli mozaik poda u hramu poduava nas da se treba izdii iznad obmanjujuih dihotomija pojavnog sveta. Tri mala svetla slobodnog zidarstva aludiraju na vrline na koje se na duh mora oslanjati na putu prosvetljenja.

14

Sama ideja prosvetljenja i traenja svetlosti je veoma bitna u masonskom uenju. Iluminacija duha i intelekta kroz simboline predstave ima upravo zadatak da prevazilaenjem partikularnosti egoistine egzistencije, odreene naom niom animalnom prirodom (simbolino-u tamu uronuli kandidat pri inicijaciji), postignemo poistoveivanje na ontolokoj ravni naeg mikro sa makrokosmosom. Jednom postignuto i repetitivnim ritualnim i meditativnim naporima uspostavljeno, ono nas oslobaa stega egoistine samoegzistencije manifestovanih pre svega u strahu od smrti. Prosvetljeni duh u svojoj kontemplativnoj sjedinjenosti sa Univerzumom i njegovim kreativnim principom iskazanim kroz ideju o Velikom Arhitekti Univerzuma gubi ovaj oseaj podvojenosti pa samim tim i egzistencijalnog straha. Ueniku se ovo znanje nagovetava, on se smeta na najmanje osvetljen deo Loe - sever, gde se strpljivo priprema za kasniji kljuni in masonskog rituala u kome ova ideja kulminira. Konano, rad se simbolino zavrava u bratskom lancu pojedinaca koji su u veitoj potrazi za istinom i smislom, nikada ne tvrdei da ih poseduju. On nas opominje da na putu koji smo izabralni nismo ni prvi ni poslednji i ini punim potovanja prema brai iz ranijih vremena, ponosa to pripadamo masonskom redu i obavezujueg oseanja da u tom lancu ne smemo biti slaba karika, radi onih koji dolaze posle nas. Brat I.S. Nemanja, Ni

15