Hermes Trismegistos Opomena Dusi PDF

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.
com
http://slidepdf.com/reader/full/hermes-trismegistos-opomena-dusi 1/57
5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com
Nasov origala n emačwm:

Emahug de Seele Hermes Tsmegstos,
Opomena duši
Roze<ris Pes Haaem iedeade I 
Copyigt ozekus Pes aem
Niedeade
Hm Tmgto
opyigh za Srbj  Cru Gou
Zli zmaj Beograd
elom i piprema z ša p:

Dmir Ma preveo
ebojša Bra
Koeltua  ekra
Mja Adži

apa:
Zu hra Beogad
Zahvajemo se Vojlau Adu i

Ivau aveviu
Drgo zdae
Beograd 
B 
Bga, .
 
-
-
r 5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com
Prdgovor

Onaj preko koga stina postaje rč
sam ostaje istovremeno neponat 
nevidiv a i tri puta veli anstven (i 
tri puta veliki )
Hermes
vada ot, erkur)
prenošenem je ime boga
ramenom koj
reima
Kada e dakle Hermes rismegistos 
tri puta velianstven  o upućuje na to
da se iza takvog imena, ko god to bo 
jedan ovek il više udi  kre vro
uzvišen um koji prenosi vrlo uvšene
poruke upuene srodnim umovma.
akve poruke su daleko od banalnosti
svetine  potpuno edostupne onome šo
naivamo obinim udskm inteektom,
koji je voden logkom uroka i posledice
i potpuno slep i gluv za razumevanje
paradoksa
Verovatno
sve ono što z tog raloga
govori jezkom sva uenja 
t paradok-
sa i što uzvišen um upućuje srodnom
mu  po Heresu se naziva hermet-
am 
ga proita asno e da e negova poruka

***
bevremena  da ne ponae prostorne
ganice.
Za Hermesa rsmegstosa ne na se Opomena e upuena ovelu
poudano ko e bo i ada e žveo. Ali odnosno duši. edutm, kao šo e već
ono što e asno u svakom sluau e da napomenuto to ne poruka kou će
e to ime koe u seb nos naene i svako raume, uprkos tome što e vro
ukaue na to da se ia nega re veli asna i nedvosmislena.
k posvećenik  da se linos povukla i Da su mnog aumel  da sada
daPripsue
e ostalomu
samo posvećene.
se nekoliko dela abua raumeu ono što
bi bio drugai. Alietuna
napisano,
ožda  uda
svet
Smaragdin a  Corpus erm et cum  pal nsu nemoguća?
Opomena duši  sva su  Egipta stigla
u Evrop uglavnom peo Arapa Beograd 
 **
Opomena duš e edan od mane

ponath testova oi se prsue
lermesu Trsmegstosu Posto 
sedam vera ovog dela, od koih samo
tr sadrže celokupan teks.
Kako e navedeno u predgovou
nemakog
su idana,
ostavli svoe  rišćani
tragove  muslmani
u nemu što b
moglo da ukaže na to da su ga orsli 
i  drgi.
Ai e obira u u aštinu, kuturu
uene l tradcu ga svrsal svalom 
 

okaaću t o ušo večne pincipe.

Pi ih u svoe biće tako a
postanu tvoe vasništvo i a bueš
toiko proeta istino kao što si saa
uverena u to a vata sagoreva stvar i a
je po prro
že i vuća
a je iposuva, a a voa
l utoava
okra
priro ana
Ako t se neke stvar čine poao

nejasni oraš se u sebe sau u
svoju savest povući tako a tvoje oć
osanu sobone o suprotnost  a-
bune. Ona ćeš kro spone stvari bit
oveena I�a unutrašnje geanu Kaa
neko 0 posatra siku  nje ivee
postoanje skaa  u isctavanju ina 
načinu s�anja prepona sikarevu ru�
u pokret ako nači bva poenut
naahnuće
eju tvorca. stvaraoca, oba uv u
Tako je sa svi o ušo.  ako Tvorac
ne neposreno viiv ožeo u se
pr b ž i preko njegovh e a. Tako
oo potati veni i voa vaione  li i ja je tvarna deja od tebe
 dela udbine naie ko niova dela akvena. i  oblikuješ i veta oj
vdiš jedan obli  dugog obika
oi te, o dšo eti e vega, bilo da
je opaženo  ia i  oeaje .  naj  dobaš ananje ro lik koja e
da t Itinki Potojeće Pvi Uol Pot nataa otko peata koji je igraviao
puna Svetlot dauje ogućnot da njegov tvoa ako ti bva dato da pono-
ponaš unutašnju uštinu tvai i ni- vo peponaš tvarni oblk kakav je na-
hove Fne alke katko reeno gnou tao udanuće dše od onoga ko je
Sve tva u odnou na Nega potoje gaviao peat. Dugaje
vode uponaješ eenokoje
pelo oblika pokretje
idvojeno, i nu deo Njega e On je voda obaovala u peu  uu. Veu
veuupnot a ne b vega ali o i  t ina je to što a ti o bjanio   naj
ovoe dšo i oobodi e netote da u v obl i lile u vetu tvari koje
piode Bd ponina i žudi a Nji dolae i odlae koe vidiš oa vog
voo i Oe Doba, oen i tela, ao alegoe i otii ideja koje u
voe oći šenja Vae Zivota utinu nepoenjive  koje poedju
 udti. Nj oji je jedina doboa  nepolani život.
ilo tako da ožeš adobiti uešće u

Zivotu i ikuit eću i blažentvo Ono što je u du  ože biti v ieno
ao duovni oko Onoe ko je u
ok voa i Poelo vaone  nea duu u itinlo život,  ko poeduje
u nad ve bagoovena  veta telo, oa b i jano da je taj život vena
Njegovatvoio
ega ie na 
i tebe je o dušo
tvaaau ti noć
 i tvanot.

šjenja daovao. a oć e atoj u Covek  atej oblikje lilu o

toe što ožeš da vdš tvai onae ao ebi On vdi ebe u voji op-
kakvi i je voa aita tvoio Ali, i tven idejaa i otia. o u e
obieš tva koje pripadaju veu dopada i ato je adotan. On vidi ubav
0 
u samom seb; on u samom sebi Zatim dola element voda koja je in-
poseduje dopadivost i radost A to je ja i istija i koja stoji inad eme Sadži
stinska neprolana seća koja veno više životnih mogućnost
traje
Sledeć el ement je vaduh koj i je f ni
Tud se o dušo da adobješ istinski ji od vode i sadži više svetlost  života
uvd kro orovenje  da uponaš
 sušt nu stvari al i n egraj nj ihov antitet Zatim sledi element vata najfini od
, i kvaliet Okovenje i suštna svar su etri elementa Ioj poseduje najveće
jednostavn
neposredno i be
duša ih može Kvantet
posednila. aumetii živone mogućnost
kvalitet su pak mnogostui  ogranieni Posle vatre dolai element  nebes
prostorom  vremenom. telo  ko i u sebi sadrž najistji od eti
niža elementa. On je poseban  jedin
I naj o dušo da je nemoguće steć stven pvo, ato što je sastaven od vlo
uvid u svet mnogostuost. e u tom finih supstanc ato što je prepun život-
svetu ne možeš ostat   njega niša sa nih mogućnosti ato što je epo ueden
sobom ne možeš poneti. i stepenovan i ato što je biak životu i
savršenima koji sudeuju u duu. Iao
Uvid je osobenost duše Uvid je odvo- drugo ato što poseduje oblik koji je od
jen od sponh stvai Zato se lati svih oblka najlepš i koji je savšen i
ponavanja jed nostavn os i napusti simetian oblil nebeskog tela ii kuge
m n ogostrukost eće ato što sve što je njime obuh-
Od kosmkh elemenata o dušo vaćeno Iugle
obliku poauje isti tako
 sve obik do
oblikdole
kugledou
ema je najteži Manfestuje se dbe Zemne kugle.
od dugh stvar Gustina je v e ka Gruba
je gusta, teška i kuta Iolovana je od osle eementa nebeskog tela koj je
svetost i života to jest od samo- najvši od sv elemenata sledi u
delotvonosti . udižćoj putanji supsanca duše
2 3
-  . _. . 
_  _   __  _      _ 
Duš je t i ri vetlot O n Set e ovog poretk o dušo budi

nebei tel dje hronino kre- prožet ovo i tino i bud i kd je o
tnje Duš je uptiln od v tel  njeu re potpuno gurn ko u
eleent koje obuhvt. tvr tvene uredene i tepenovne.
Duš je betelen Sve što e nl

ipod duše ne ože iti uešće u
životu iuev u pooć duše Duš u
eb poeduje oć išenj, voe 
ud On
ie e šii voje
poveuje oći nd
u luju d v
je to 
u
tnju d prii njene oći.  tko on
donoi žvot
Sve  e duš ne poven lšeno
je i, voe, pokret  ud. A kd te
oć ne potoje, ne život
Ind duše toj duh i obuhvt je On
je njuptn od veg što e ože
opit i uvišen e ind veg otlog
Du od Bog pr i be porednik
rp
što vetlo
 njeg živi.život
Duh ijelepotu
njvišind v
poed-
nik. On toji njbliže Bogu ko krev
neik u kr.
4 
Duša oai a ovaj vet ao  tela Sve o preivaš u atejalo
pooot ralilovaja i uvi. Ove vetu, o ušo, e veuj e a elo ru
pripela, oa, euti, apotava voj ula ro oja vaš preea a teeš
aata, aorava ušto i iva ou- uvi, je tvoj aaa i ilj žive u ei
eta oria ovo veta,  o vea ao. Tao ćeš iti pooa a
oa oa orava ilj vo potojaa povetiš ve voje oi jeo iu a
a ei. Cove e porešo luži vo- teeš uv  ro jea vvuješ u
ji ulia, je preo jih e ože oit Ivor. Ao žuiš a eii Zvoto,
uv , iao je ovaj vet i pa eto a oraš a vueš vou eitu oou, a
oe e ože
oli  oje opažajupoati itia. prolae,
u ula ouše Viiv otraš aoti tvojoj
oo što protvrei i vo tela i priroi
tioj uištiš
ali u oi ee  lie života oji je
uitu vea aa to uiiš, ovri e a eio
Ž ivotu  iui jeove raot. Ou
U vetu prala e poto išta šo u taa oou oja je u lau a tvoji
ovo vetu i u proeia Ioji e uutraš iće. Oruži e oliia
ešavau a tvaria e  olo a e oi oate proilae, oliia Ioji u
proađe u viu oraa. Sa rue trae, ve i eproejvi, oliia o oji
a ovo vetu e potoi išta što ao i, o i oravila u vetu ataaja,
lia e potie i veta praia Varivot vetaja i eajaja, viea ao orae
i rataaje uo veta avoe ovea  e
a e oee o ea  a e eri
ivo a totu praia Slai, Bui vea, o ušo, vea što a ti
proeivi
uauju a i traove
proa elovaja
oli ovo veta
praia. ojaio. Doputi
i poušaj a a te a
je raueš. iia
Zaj prože
i ovo po-
Naieie protivreoti  epoto toje r tvari oje u u voji raliti
jaoti ulo vea proravaju ovela oia vareće oooštvo epra-
a e eri a la oji potoj u veot i žuja a uli užio. Oe
vetu pralia, vetu ti il ivu i eo orea, aie uav
8 9

pema ovom svetu Dake izbegavaj i i Posmatajuć iz ooga što se može

bež od nji kao ptia od ovčeve meže. čuogaski opazt čovek ispva kada
Uspeeš da izbegneš mn ogoboštvo a �o dode a svet ne u stanju da pimen sve
budeš dopustia da te vodi jed nstvo Ako mogućnost koje su jegovom biću date
žeiš da se sačuvaš od nepavde onda edutim koz uošenje ane koju dobi-
pusti da te vode uvid čistota i izvesnost ja može da odaste do staduma u k '"
Ako ne odgovoiš na čuni užita� oso postaje pemčiv za učeje  ak ada )o
bodićeš se gočne bojazi staa ne sposoba  da ob  azue .h Ako zud
bige ezaja  žee za posedovajem. za uvidom bva aen navsm Dobom
Uve se u to o dušo da su ova pa- savšenstvom
Tao koje vodi
stiče mogućnost do savšenstva
da posane samos-
via ponašanja spavna ako da zadob vaaa i da se osobodi obikovajem
ješ duševn seću umesto popasi. pavi msi Od tog tenutka on postaje
popuno odastao čovek
Da bi zadoba svepožimajuć uvd 
živea u sadu sa njim Bog je stvoio Posmatajući iz ooga što se ču-
čoveka Ai čovek sazeva samo posup ogaski ne može opazit čovek je a
no u smeu spujavanja tog a sto počet�u žva saga koja povezaa sa
I�ao što se  gozd postupo azva i oganom stvaanja i semenom biva uve-
sazeva dea u sut Zatim se posedstvom ebes-
-
k tea obazuje embon i započije ast
Covek se može posmatrati kao biće jedog živog bića. Poteao ono će
koje je sačjeno od čuno opažei posedovat moć da bia  izbegava. o
stva. Medutm
posmaati  kaočovek
bće sekoje
ta�ode može
poiče iz žvo biće
jeda moćpostaje
I�oja ječovek
savšeačim iu koz
njega
kojude
u i
dua odeveo stvaima koje se mogu ono samo postaje savseo _ a mo e
čuo opazii isiska sposobost mšenja Tada je
20 21
čvek preen vi. avršen je z tg značenje. at te i, zdigni e iznad
avršentva n ada ra da živi nh kji ne razueju Bž gvr i
veži e a nia kji dbr azueju.
Na pčetku čvek ne ptja ni ka
gućnt, n ka rezutat. Kane je trei ka te,  duš, da pznaš
ptja ka gućnt, a ada je tvar- pedice pre neg št deaš; da znaš
t, ada je avršen at ada že da kji će pd niti drv, pre neg št ga
de a bdn vj Krz ć zaadiš. Ak i uerena ka te da
išenja že da deuje kreatvn za tekneš uvid pre neg št deaš, teći
ebe ag i druge ćeš avu, bće ti ak  ubiraćeš dbre
pdve.
A Tvrac vane, neka je hvaen
njegv ie nepretan zgvara vje
i, tak da ga gu čuti va bića kja
peduju tnku ć išenja Ai, ne
razue vak k čuje te eči, naeru
ng k ih izgvara tje bića <ja
je ptreban prevda kj će i bja-
niti naeru gvrnika dake prednik
zedu gvrnika i ušaca at št
ušaac ne peduje gućnt da
nepredn razue On je ka nek k
uša trani jezik i zavii d prevda
prevdica
Ai, ti ne bi teba da i ka ni kj
a je ptreban prevdiac. revdicia
e pnekad ne že vervat, čet
enjaju i a reč i zvrću nj v
22 23
,-
3
votva mateaog veta i kada

iu tala. Oa u epetao u
međuobom ukobu i euaglai-
va u. Zato budi opea o dušo Okai
e tog pvida, je to u tvai a kojima
e bi tebalo da e poveuješ
T  o dušo jedotava  oe u
ložee T  olobođea obmae  oe
u vaive. Ti i itiki živa  oe ti-
 i živo e poeduju Ti i takva akva
  oe e aauavau i pekvaju; oe
u i ue  epotojae i polae.
Zato budi buda pai a amu ebe
da e b poala jiov ob tako da te
oe odvate od cia e apuštaj o
dušo, voju itiku ušiu koja je
jedotava tika i vioko dotoja-
tvea. emoj imati poveeje u matei-
jale tvai koje u mogotuke 
obmajujuće i evee  međuobo e
odbaju tako da e autaš i popadeš
Kolio će dugo o dušo, eadovoee
žudje a ulogakim vetom oš

utcati na tebe je one beže od jedne uge. Goe je svet duha ma za stah
kqnost ka dugoj od vućeg ka hlad nepstupačan On svedoč vsokm dosto-
om od hladnog ka vućem od glad ka janstvom i adošću Vdela s oba sveta:
zasćenju od zasćenja ka glad? živela s u oba. Sada izabei u skladu sa
svojm skusvom Možeš boavt u oba
Sve dok budeš osala zavsna od sveta. edan od a dva sveta te neće
maejanh stva tvoja j e su dbna odbact il zaboavt Medutm za čoveka
žudnja za njma koja ne može bt zado- je nemoguće da sovemeno bude mučen
voena Kad se jednom nadu u tvom nezadovoenm žeama  da žvi u mu
posedu eto
zgubene patnje
Kada t sedaoduzmu
ne buduaponovo
panja da budej
voan uzvišen  odvojen
bav pema ovomadostan  zlo-
svetu  ubav
nestaje  a l tada te zjedaju bga  žalos t pema dugom svetu u čoveku ne može
zbog zgubenog biti sjednjena To je nemoguće.
ato o dušo odstan ono što tu at-  s o dušo odena z jednog
nju i bigu uzokuje. Ne žali što kao posebnog sabla. T s gana tog stabla
posledcu nezadovoenh žudnj napuš- Kol iko god da je gana udaena od sabla
taš tugu bige sah  bol  nemoj se pak ostaje veza i sklad i zmedu stabla 
dugo sdti već zadovolna bud gane Svoju hanu dobaš od sabla. Ako
oslobodena staha  adosna. se medutim nešto posav izmedu stabla
 gane veza  hana bvaju peknute
Ko izabee nezadovoljene žudnje ada gana moa da se osuš i ume
umeso ma taj je uda. Luda hoda
san
ha pui cama a
ka svojoj ko stanputcama hoda
popast. Razmsl
učvst o tome
to da o dšo  uda
si pedodedena svom biću
se vaiš
svom Tvocu O n je sta bo iz koga asteš
Matealn svet dole o dušo mesto je ao odstan svu pavšitnu i sav teet
nezadovoenh žudnj staha beščašća i matealnog sveta tako da nestane sve
26 7
što te sprečava da se vratiš svom deaš izbegava  tome· svaku laž i pi-
sopsvenom unutrašnem uzvšenom vid ostara se da preteranom o rez-
svetu, svom stablu, svom porellu nošu ne budeš navedena na kukaIcuk,.
kroz koi gbiš hrabrost i čast i samo
edan vonk koi e pobeđen u rat sebi se rugaš i ponižavaš se
spšć! sv e oruže  predau s
nep }ate, bv  z r .ben Vonk ko se Sve što nje sačineno od matee e
bor I bran odbauc da se pokori, biva stvarnost A ta istinska stvarnost e ne-
uben. ako svaka dša koa roni  materialna. Kada se istinska .stvanot
mate
smrt nodoživjava li zarobeništvo
koa izabere li
zarobeništvo poveže
koi e sa
u skladu
materom,
sa nenom
. ona zauZa
namerom.oblik
 redstOJI dugo mučene  ropstvo. Ko ogue od
abere smrt umire da b živeo. Umirući, Udal ji se što j_e više  SI l  oz . sam
on ponovo zadoba istinski život i biva raspršavan ja, o dus o Kad a
sačuvan od zaobeništva, ponžena i živ ot vođ ena do jedi nst va do n ve -
obeščašena zal nog, isk si to u slOb ? di i f  e da� ost:
Tada e sa teb e spast patni uz mn ogoa, bg e I
ek ko 
Ako želiš da izbegneš niska i nedosto- nap ori. Bić eš kao čov   mo gao  a
na dea, usmer svoe misli na zvor iz trda stie sv
etil jku da b nO \

 oga potiču i udai se od nega a izvor vid , a kada sun ce izađ e vs e m u ne
e lbav prema svm stvarima ovog potr e bn a.
sveta
uva se svega što e nis o i ne os�< 
i
Ako.želiš
dela, tom da činiš usmeri
sučau plemenita
svoebožanska
msli na no.
da seNišta
tvoodkarakter
toga ne ne
prima
bi izopačio
 svoe i bce,
tvo-
I koren. IZ k?a nas au Posadi ta koren u o istinsko prirodi delovao suprotno I da
 sa.mo ) seb I negu ga Ta koren e odus- ne bi samo sebi postala preprea  na
taane od stvar ovog sveta Ako tako stazi povatka svom istinskom zavCa
, I
I

I 8 29
-
 5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com
n d e ceneni i uzvišeni vorc 4

vsione nplemenii od sveg šo pos-
oi Poveži se s im Pemeniim A, kd
u svom biu posneš edno s zvorom, svet se ssto od stih i
priližvš se Nemu koi e e svorio. stvri. U ovom svetu ovek
Budi uveren u o d se plemenio s prvo mor d ispU e neistee stvL 
plemeniim udružue,  neplemeni s ztim iste, ukolko že  d po s� n  n
.s reCst
neplemeniim  u to d e bo  pIt e
Budi uveren neC ste nk on
stvri n  on neisti , nego
Ti si uržiš
nemu sveumir
svri koimože
Kko e svoren i u
posoi isti.
mir u sveu ko e u pokreu? Sve dol Ludio e pomisl. d se y gr y bovrnm
mc pliv n vodi, on ne soi mrno  sveu može proncI  bIlo s so Je zIs
mir nem. Ako se, pl, n ren i umir, iso. d se pomisi d e pronđe .o
o e smo slunos Vrlo brzo vod nešo šo izged is , ono  ne
ponovo p<ine d UuU sve šo pliv n svrno iso er ne moze . oso   IsIn
površini mc dolzi do mir smo ko k iso u neemu šo e vecno.
I se z vode zvue n kopno To e meso
odkle mc poie i koe po gusin i i Merilni sve e n e iso neisoe.
ežin li n mc. d   ne pre og On e u nveo me spunJe bukom
  mc zs doz do mr. Msi n o d e ovim p sm pred
znmene Ako želiš o_ o so e psou
so ko duš, sve dok e vezn z no iso, neulUnu cIsu duse,  ond
uzburkno
može more mirn
d bude mernog
ili d sve, ne
se mlo morš d ekoe
sveu svri ržšdoze
negde. drugde,
odze  ne u
odmori. Međuim, ko se vri svom
zvoru  orenu, eo i išine i mi. Td Ono šo e neukUn, pso' no s o
e oslobođen pne, ponižen i zb- iso duše, može se pro C n noJ.
lude u zemU uđinsko primerenom mesu Ako e rzs   n
30 3
I drug om mestu, nećeš j

e
ne pr onađeš ono za čimpronaći A ako do i prašno, oku n e oće da
doseg neš ono za čim juriš trag aš, i ne opaža stvari.
žalošću i bolom neusliše , bić eš mučena
ne
lećeš i umrećeš R adost žudnje, obo sto tako e i kada se svea i as!a
enja i večnog živoa istinskog miš- svetost duha poeša sa rbi, st
isk usiti ne će š.
u tom slučaj u
i račni stvaria. Nasae n t 
saa dša biva sprečena da vd. cse
Vozi lO u kome i rođena,
o dušo oj a obike i ispoavana koa s   h
plutas po zema sk . stvorena Tao duši biva skracena
v . •
om
I
,
sac Jeno j e od vode koj moru života

postaa led Su db ina te je a se smrzla i oućnost
no sveta i da
adobe s varnost
a .i sid  ono dho-
so e
po
Doduše, sunc e će uskoro savila tamo neophodno da b se kren o  pravo

led. Le d c e o pe t postati vo iza ći i oto pi i pravcu  kročio na p baenstva
ostave na da plutaš da , a ti ćeš bit i
na vodi To ne
m�eš !zd žai. Zao mo Čovek ne ostava kću  koo žvi ako
sao propšta da e redi, krs,. a .a 
raš da trag aš za
n cm so mo _ e da e
 no
sta drg o sto bi to si. Ne postoj i be nšana osta  da  tane  no.
On pokae navec ns n  tek kada
_ . me mog lo da
POlUI, uzev spOso bn
osti da pi vaš u
pravom smeru, sve dok žei da e napsti ppreac se da se
ne budeš na išla
na čvsto tlo. se ako b stanovao ned drd. s o
ako, o dšo, ne post odrane
u bis troj i čistOj
vodi se sve može sveta ateranih svari ako ovek ?b-
videti . Međutim, ako je
isp r : ov
e od sebe radost i htena oa s  
I ili opacima, prizo j e pomućen
je sk riv eno u vodi ne mo
ana blatom
i on o što sastavn
ovo deo, a ipak ostae da II 
svet
že se opaz t i. o
 je kao i sa unčevom
nce ob asjava svari,
svelošću: ada
stinsko odirane, o dšo, var na � e
možemo da ih
 vi<imo o�akve kakve u
stvarnosti je su. ždna da se ode i sve  aterah
AI! kada Je unce stvar i od ea se osobod, da se oso
pomračeno mag lom,
 bodi nepraestva, soba, neskada I
l/ 32
33
'I
I'
•
tae Zato, o dušo, živ sa srću i ne u carstvu duha, pošto e to carstvo po

dovo da te uči pogled ka srt  er svoo priodi ednostavno,  čisto  
staho od srti uništavaš svoe bie neiskvaeno. Ako, dakle, a t dI,
Ako, eduti, st posatraš sao kao onda se okreni ka to carstvu, kako bi
kapu, adobćeš blaženstvo dobia ono što ti e neophodno,  ne traži
u svetu nastaana i nestaana ono što
 Ti naš, o dušo, da uirane stčeš se u neu ne ože ponai. Negovi
edan drugi život u edno dugo stanovnici su arobenici  robovi A
predelu. Tao ćeš stanovati ne u sro- <ako se ože očekivati pratestvo od
aštvu,
već već u ne
adovona; blagostanu; ne u u
u stahu već bri atvorenia,
prožeta i žvivernost odsaroba
u skladu ti Bud ovi
ne u napou, već u spokostvu ne u
bolovia, već u radosti ne u bolest, već Teško e, o dušo, biti prioan da se
u dravu; ne u tai, već u svetosti. odvoš od pratea Ali, oš e teže b !t
povean u praestvu sa neki ko. ce
Zao se ne žalosti, o dušo, što oraš da svog patea sasvi sigurno napusttI.
sineš svou odoru la  vaivu poavu,
<a  bi adobila odeću koa e epša  tanovnica ovog sveta biva čnena
vecna nepravda i oni drugia čine ep 'vdu :
Drugi ih odvode na stranputcu I n
Ne žalosti se, o dušo, što sakupaš uvid druge avde na stranputicu Kada, na
i isu vo.  š �o stini pristupaš s ednos- prer, edna duša ude u tu oblast bga 
tavnoscu I Jednstvo koi su tvoo suštn i ada ona biva podravena adsno I
svostveni, tako da gledaš lice u lice pateski
n en odlaak A kada
biva opet na ustaloscu
propracen tasvet
T tražiš, o dušo, pratee i stoiš- kukane Po toe se ože lako pe-
nke u svetu nastaana i nestaana ponati koike su udi lude i koliko su
l, naš li ti da e neoguće pronać ih suprotstaveni istini i pravdi
tu? To što tražiš edino se ože pronać
34 35
�
•
Zna o šo a postoe četiri stana čoek lakše a nabai orže nego
koa s za š smrtonosna i oe e  klaici a be hraba tako e i ona
propast pro e neznane, rgo briga ko ela bez znana bo o čoeka koi
treće nezaoosto a četrto strah zna a ne ela. reći  naiš stpan e
Dša ko mče oa četiri sana e stpan čoeka koi zna i ela On liči na
nesrećna ko o šo možeš nezan rabrog i naoržanog čoeka.
teresoano  postoano a ponosiš
gorčn smrti ona ćeš bit osloboena Mesec sia sve dol, ga sunce obasja va.
ne samo straha, eć i nezaoosa Kada se m edu tim, z ema posav 
Zatm, bi
ltanima poranošna
eno toazemi
se nanezao
toim iz medu meseca i sunca mesec gubi svoj
sjaj  postaj e mrača n. Tako i duša zrač
osta  straha ne poa oš i brga. svetlo sve dok je duh obasjava. Kada se
Dino e m reti postoano; sramno e pak, nastajanje i nes�ajanje. po�tav
ožet smr kao pobeen, potšten i iz medu duše i duh a, dusa gu b svoJ sa
obeshrabren. Umirane o šo kratko i postaje mačn a. Kao što n i mesec ne
trae i bzo prolaz ok s sramota i može da pobegn e od mraka sve dol
ponižene i propast  zarobeništ tra zem a ostaje na svom mestu u vasion i :
ni. Zato nemo neragoono mreti i tako ni duša n e može da se oslobod 
oprostit se o og maeranog seta ame i kvarena ul\ol ko se vezuj e za
li, pazi se zarobeništa, er mrane e mater ju naše priod e. Iz ovoga postaje
žiot a zarobeništo e smrt za š jasno da duša može dospet do mra
samo alo se što pre odvoji od ovog
i se nalaze na ti stpna. Na seta.
nanžem stepen
ne ela On čoek
e kao oše,
habar zna a
nenaožan
čoek  kako a se neko ko e
nenaoržan  borb sprotsta nepri
ate? Dg stepen e stepen čoeka
koi ela ali ne zna  pošto e rabrom
3 7

5
stnska, eotorna intelgena, ne

ništa oli staraačka moć koa se
ražaa u starima i mislima ala
uša koa se o oga uržaa gubi
sam sebe  žot Raoj prestaa 
uia i eloornost nteligencje je
alon ečnog žiota. Užiane u starima
oog sea je smrt
) e što je sačinjeno o materje i u

čemu ne postoj istinska misaona snaga,
kreće se u sklau sa sojom priroom u
prau sog porella o je mesto ome
pripaa. eino tamo može a se osnaž
 oe o mira. ako će se se što je
sastaeno o eme, kao na primer
kamenje i slično, ratit emi, orenu 
porelu sega što je na em nastalo
ue u slučaju a ne postoji supro-
saena sla. Ka se poigne parče
eme  atim spust, ono se sopste
nm prironim pokreom bro raća
emi elementima sog porekla.
ako se  oa ako je nešto ne arž
na osno soh sojstaa stalno raća
39
najvećoj ko ič in i njenog element a. Zato instinktvna žunja ili inteigentna misao?
voa svih izvora nezarživo teče u rele, Ako je instinktivna žunja, ona e to
a voda eka neprestano rli ka mou  uroeno ponašane matejanih eeme
nima se rasvara zato šo se tu naaz nata u teb naime nepesano streme-
najveća kolčina elementa voe ako je nje vaćanju svom eemenu
 sa rugim elementma Vatra i vazuh
se stalno uzižu, zato što oboje žee a Ako s, međutm, gonjena integent-
se vrate svom poreklu nom stvaraačkom sposobnošću i moći
rasuđivanja, kako ona možeš opustiti
Tako viš
stnska a sverazlikovanja
sposobnost čemu neostaje
 miš- a
zemju,bueša zaveena i izabereš
ne omovnu, tuđu
a bueš
enja bva polenuto samo puem sle- ponižavana i a poričeš svoje visoko
pog impulsa  prrone žunje Ta\đe ostojanstvo, a pokuu i sramotu
uviđaš a sve biva pokrenuto u pravcu ožvavaš umesto neunštiv mir slavu 
mesta ge nastae, živ  ge je snažno. moć? Ko u talwo  ual nosti ž v i, ne n 
U stvarma postoj unutrašnji otpor a jeno ni rugo, u stvari ne niš�a Ne
osanu same i a ostanu zvojene o materana stvar, a ne spaa n međ �
svoje omovine i svog porella bića \oja sueuju u  eotvornoJ
nte igencij  . On je neko bez posea,
Zašto se ona t, o šo, proiviš, ti neko neolučan.
Ioja si naoružana sposobnošću mše
nja i razlkovanja, a se vratš omovini Nakon što sam vieo sve, o ušo,
i svom sopstvenom elementu? Samo tu ošao sam o zakučka a postoje tri
možeš
nasuprotrasti
tokui i žveti
zašto Zašto se ostaneš
želiš a kećeš osobenos t zaovostvo,
uvi, ruga \oje prevazi/aze sve:
teća prva je
sigunost,
ovojena o svog korena  porela? bezbižnost Uvi se može zaobi samo
Zašto biraš boravak u tuđinskoj zem u preko uše Ioja se vaća svom poreklu,
Iojoj oživavaš samo sramotu i po stapaj ući samu sebe sa je nstvom
rugu? Reci mi , a   je to što te voi Zaovostvo se može postići tako što
40 41
- - - - - - - -             
žudnja nesaje  samim se m zadoba ovar i umišeno je Supronos ma e

ono šo je neophodno Sigurnos i drži zarobenu Tako nasaje zaborav 
bezbržnos nastaju kada se u sebi pre- od sveg predašnjeg znanja, ne znaš vše
vazide srah od smri i kada se započne nša
odvajanje od ovog svea
Odnos izmedu uvida koj je duša neka-
Čuvaj se, o dušo sve do boravš u da posedovaa i gubka uvida, može se
sveu nasajanja, cveanja i nesqanja, uporedii sa okom koje vdi amu i svelo
druženja sa dve svari koje su Kada je oko okruženo amom, ono ne
smronosne
kao da h se za plašiš
dušu Okren
Te dvesesvar
od nji
su: opaža
ispred nša
njega, čal
ono kada s� svari.
da Inal<
žene i akoholna pića o dospe u žense
ne moze  d
Medum, kada na o padne svelos I oko
mreže, kao pca je u rukama nera- biva obasjano ono može  da razlkuje
zumnog deea Dee se radosno gra sa svari koje rane ne moglo da prepozna.
picom dok ona prožvava samrni Svelos je, dakle, spajajuća spona zmedu
sra  pa so ako se moraš čvai oka i svar Sveos poklanja
opjenosi, jer kroz nju duša posaje brod  moć razliko .
.
vanja i uzrokuje da stva n 1,0Je su rane

,
koji plov bez kapeana  kormi lara po bile prisune samo kao mogćnos, posa-
lujnom moru Tako i duša koja je odvo- ju svarnos Sve dol oko prima svelos,
jena od dua biva bez kormila gonjenja može da vid svar i razlkje h Meduim,
prirodnim silama  propada kada oko izgub svelos bivajući onov
obuvaćeno amom odmah gub moc
Čm uvid koji je nekada posojao vše opažanja i sve šo je roz nju moglo da
ne posoji
je, ela, saizvesno je da
svojim se sveposavio
moćma mae prmi. Ako
svelos moćora
uvek opažanja reba da onda
bii psuna; osane,
je
izmedu tebe  izvora spoznaje. Ako oko osobodeno ame
padneš u zaborav onda je o prouzroko-
vano vojm složenm bićem Mračno je  Vidiš li sada jasno pred sobom, o dušo,
a samim sobom u svadi Nosi ežak da svelos doazi z dua, a ama z ela?
42 43
�  �
 � �
Ako to razumeš, zašo onda žalš što retvara, dok a t smatraš iskrem
moraš da naustiš telo? er kroz telo Takođe nema nkoa ko te ne ra 
doživavaš naveću bol. Ono te odvraća obešašćue ak i ako a t smatraš
od oaana onoa što o svak cenu Ćstm  nema nikoa ko ne neresano
moraš znati Pre bi morala da žališ što si ceom svoom rirodom i svim svoim
daeko od sveta duha; er koz uticae to bćem rotiv tebe isto kao što s i ti svm
sveta rimaš naveću mlost  možeš svoim bićem  irodom rotv  n a  na
ostići ono što t e rmereno da tražš  kra ose svea ovoa  skd so u
uzmes koa vas e međusobno saaa ako ne
Okani se ove irode, o dušo odec e ostoao ništa što b to oravdalo.
se Pestani da e volš Plaš e se Čuva Tako sve vreme zbo th razdvaana
se atne ka koo te na krau vod i okren doživavaš velku o i atnu  stinsko
se svom svetu ko e koren i raoreklo ratea i sautnka nemaš zao što te oni
tvo ostoana To e mesto za bće koe za koe misliš da su ti ratei izdau dok
e tako vsoko rana i ueda kao ti Ta s t sama neristrasna Oni ti ine zlo, do
ćeš steć većan žvot  otuno laženstvo si ti rema nima dobra i iskrena. Zašto to
uvek iznova želš da iskusiš? Zar ono što
Doke ćeš oš nastaviti da se narežeš o si na oetku zakučla ne dovono?
dušo kako b lutala od edne stvari ka Zašto to želiš da isrobaš onovo? Zašto
druo ka svetu nastaana cvetana i nes odaš da rhvatiš uozorene koe _ si
taaa? Koliko ćeš oš duo tražt rate imla iz duotrano skustva? Zasto
e  sautnike, as izdati raea as odbaš da a smatraš istinitim? oliko ćeš
ronać novo?sedinueš,
u ratestvu Među svima sa nikoa
nema koima kose oš duo
ude, nastavti idaizdaice?
revarante tražiš loše
Zar i sinečasne
zasta
kao ovek ne osedue i druu stanu ua  slea li samo delaš kao da si lua
nevernos i zdau, a blo to makar samo  slea.
u mislima do ti želiš da mu budeš vena
i da mu omoneš Nema nikoa ko se ne
44 4
_

-
6.
ovono je uzeti gutjaj vode da b

se upoznao sa prrodom vode. Ko
poseduje skustvo jednog dea
preko njega poznaje  cel in  Potrebna je
šaka puna peska da b se zemja
opšeno upoznaa ako postoj mnogo
vrsta zeme pojam zeme  njena
suština ostaju uvek ist Tako su i svi pr
jate iste prirode i iste suštne Ko se za
jednoga veže otiće da razume sve ako
shvati jednog prateja I svi osta biva-
ju obasjan ako se na jednog baci svet-
lost Bud zadovona o dušo ovm
objašnjenjem ono će  donet uvd 
bće ti osonac.
Vidm o dušo da slčno privla slično
I t moraš da spoznaš istnu  si o
dušo, blistava  uestvuješ u Zvotu 
Reči Inteligentna s i čestta, čista i bez
mre Poseduješ moć rasuđivanja i
razumnu vou. Zato se ne vezuj u pri-
jatestvu za materjalne stvari; one u
iskvarene  mrčne bez svetlosti  žvota
•
bez uvida, nesene, nečste  prave.
- 
.- _ . -
- - - - -
One bau pokrenute samo slepm Vš a stanšta pre sobom o ušo:
mpulsma  nazmenčnm žunama. oblast kou možeš a opazš som
čulma  obast kou možeš a opazš
ko o ušo, ne erueš oom uhom. Oba t bau pokazana. U oba s
obašnenu t m pokaž kako se toe sakupala skusto  oba s ! ela so  n 
osobenost koe sam nabroao mog očma aa oluč Bez obzra a l es 
usklat sa osobenostma onh ko že zabat enu  l rugu obast, n ena n 
u mater. Nemogue e pretpostat a ruga te neće prognat l obt I u
e star I<oe se meusobno sukobe onu koa t e mla
mogu bt obuhaćene stm pomom.
-
ko zabereš set ko može a se
Covek kome preti da se utop, ne opaz čulnm organma, ona oo mesto
pokušava da ulovi   bu. O n ima važn a prebana phat sa sm usoma koe
posla. Jako je  sa stanovnkom ovog s upoznaa kroz s<usa. Meutm ako
sveta Cim uvd i kolko je boln a njegova oćeš a hoš setom ko se može
situac  a, njegovo delovanje će bit toliko opazt samo uhom m oraš l? re neg št
usmer eno ka spasenju svoje duše, da se se oprostš o seta _ula, Jasno et
više neće obazrati na svetovna dobra i pre sobom pu kom moaš ć  znat
razon od u .
a ćeš se na nemu korak po korak,
etat ae  postepeno ospet o
ko želš a eš putem ušenog ečnog spokosa.
blažensta, o ušo usmerćeš sou
pažnu samo na ono što s spoznala ko ta put  maš pe očma, obrat
skustom
toe znane za tm ćeš
oganč tragat
na ono ko
što se se
može pažnu a se pr opraštanu ne ušunau
zabora  strah z meu tebe  puta a sa
opazt čuma ona će te to znane staze ne b zalutala  I<renula pogrešnm
ot ok koračaš ae. l ako u tom putem ko pak paneš u zabora
skustu posto spoznaa uha  t tu pokuša a se przoeš k sećanu, a a
spoz na u postaš zna sega rugog b to učnla prmen ono što su  rekl
ona će to bt toa smerna  oslona. on ko su eć šl putem  poznau ga z
48 49
skusta Oni su to pretoni i puto- uskrsl u Žot Taa se nioe sl
kaz Oni su setU ke u ta, oč ko t useraau na eloane paslke ko u
pokazuu put na koe ožeš osegnut prza pre so uo Zat po
so . ušaa a uboko razsle o to
estu  straže negoo značene, ne
akoe zna, o ušo, a se što stre sao zbog te elotornosti, eć istore-
na gore ora bt lako, čsto  bstro a eno  zbog s rugi estaa koa su
b brzo stglo o ca;  a se što na- zaboral. I, sa put kaa u sla
ne na ole ora bt teško  nečsto. Sto ponoo razueu neku o stari ko su
e teže, brže ospea o c Ua zaborali, noo oko ba se še
osloboeno tae. Postau zra  opo
Tuni sokog porela se spštau z aUau se o soe bolest.
sog seta u prirou a b o služl. ko,
pak, korste sao soe telesne organe Talo u s ebi otkri au a e se što
Iako bi prelo kusa, rsa, osećaa  opažau u setu ula uobra� i1a, sa o
lca opazl star z seta čula  sega što lza, a ne sarnost Nek pzor Je
u prpaa, zaboraUau so sopsteni sao sena l oraz stanosti, sto Iao
set sa nego sosta  satra u što se senle i orazi ogu et na tu
a se ne ože pronać ništa što ne e li u oi  pošto e uša u zaob-
 set čua. ako zaboraUau set ua enštu ržana UubaUu prea slkaa
i gube salo sećane na nega. ko ne u razn obla, a ne UubaUu prea
ogu bt raćeni rst bića koa pose sao starnosti, zaboraila e u kaa
 u u, o na se goori a su 'rti', se spustla u set čula
propai i naaan toko prroe
Kaa se, euti, seti eloana
ko se, euti, rate so probit- praslla u sebi sao, bće izlečena o
no nčnu žota  sećane prizou soe bolesti  pose ugog reena
so unutrašn set, ona se goori a neznana, ponoo će ozrat I talo o a
še nsu 'rt', eć a su ponoo napšta set čula  opet se raa
50 51
sponaj starnosti  esmrtnosti e ao gleda spoa Ci njegoog deo-
-
nom žiotu anja je prednost  orist oj u i njego

sin trealo da adoje u semu što se
Duh je ota duše Telo je žena duše tiče žota Daje mu da pe gora napi-
Duša se usmeraa i a jednom  a dru- ta od oga se sin u gadi, ali oj je
gom U jednom trenutu je usmerena a pomešan sa dralem, žiotom i
duhu ao sin prema ou To je njen srećnm aršetom
isti nsi i naj sojsten j  na či n ponašanja
U sledećem trenutu je usmerena a Teesna priroda je toja žena o dušo,
telesnom
žudnje a ao m ušara
ženom oji sagorea
o deloanje od
je usput- a
oadu
odje toj ota
poupa Bo
toje je Od
žene udara
sog tog
oa
no i prolano se raest ne možeš; rodnse nt
meu njega i tee ne mogu se podati
Vidi ao žena som čoeu ada je Bilo da ćeš ga napustti li od njega
sa nji m sama, grom  osm ehom žel i stanoati, lo da je odnos doar ili loš
dorodošliu, pričajući sa njim uano u sm oolnostma aše je srodsto
i prjatesi Meutm, ono što smera, oaeujuće Meutm čoe od soj �
nešto e sasim drugo od onoga što žene može da se raede Tada Je nt
spoa poauje je na je name ra da od oja ga je poeala sa  njom poi �an  
čoea napra roa da ga isorsti u A on ne može da oda sog oa  p-
sopstene sre i da ga a u opasnost at drugog Aw si some ou
Daje mu med oj je u stari, pomešan poslušna o dušo, adoićeš žiot j
sa smrtonosnim otroom sreću Al  ao sog oa  duh, ne udes
Pogledaj ao ota oj je sam sa so sušala,
 eć soju
propašćeš u smrženu  telesnu prirodu
 patnju
jm snom, naproti, njemu upuće stro
ga upoorenja i poudu ragoarajuć sa Kada dode reme a delanje o dušo, a
njm strogo Al u njegom mslima ži ti ne sorstiš tu prliu da isprano pos
nešto sasm drugo u odnosu na ono tupš iguićeš radost i nećeš žnjeti
5 5
plodove dobrih dela i nećeš dobiti

7.
nagradu . Ako čovek ne posadi drvo kada
je vreme za sadenje, ne može ni da
uživa u njegovim podovima kada dode
vreme da se oni sakupe. olil�o dugo još moa da taje, o dušo,
koliko dugo još moram da te pri-
iskam da kročiš na put koj vod do
spasenja i sreće? Ai, ti se potiviš da veru
ješ mom vodstv! Kolko ćeš me dugo još
prmoavati na to da sa tobom dem
putem koj vodi u propast? Ja se pal�
potivim da popustim tvom navaivanju da
zajedno sa tobom idem tim putem
Ako taj raskol mi šenja izmed u tebe i

mene ostane o dušo onda ne preostaje
) ništa drugo sem da se razdvojmo ada, o
dušo moramo da se razidemo i svako od
nas će ići putem kojim žei da ide kako bi
sedio svoje najintimnUe sklonosti
Ne ponašaš se sleno o dušo Ne pos-

tupaš n zelo ni mudro. Tvoj otac ti go
vori poučno  upozorava te, a rezutat toga
su oslobadajuć i pni kasote. A t mu
okrećeš leda i ol�rećeš se ka svojoj ženi i
njenom zavodenju mamenju i njenom
satl�om umiavanju Plodovi toga će biti
briga alost strah i bol zbog neutoene
žudnje.
54 55
vei se u t,  uš, a su se uzvišeni je meutim nek gleal zamagUen

tuini pvezali sa svetm pstjanja stalnm elvanjem kje nikaa ne p-
kak i mu sluili. Meutim pšt su lazL aa akle plazn elvanje
stigl u ta svet i upznali stvai kje se pstane tajn na gleal a
u njemu nalaze zaavili su svj sp- sasvm ugačiji kaakte kji taje i kvai
stven svet svet uha. Svest njhvg ga Ak je tak, gleal ne  e _�!t
spstv ng matejalng a pstala je čšen zuzev ak se pve ps-
pmaena. avajuj vati.
Ak,
avU meutim
en pizvu uvie
pe sm seanje za-i
i jen ak i uše
plaznim kje sumgu
gaajem ispUane nekim
iti pčiš-
ug vtn stanje. meu velku ene upzenjma i pkum tak a
azliku z meu nji h  shvataju a je jen se sete ivtng stanja u kme su neka-
stanje plemenit, a ug nisk. Pšt a av e. A uše kje su ispU ane u
paaju e ivtne lasti imaju uin nhvg ia mgu it čšene
su a zaeu u jj  njih ele sam ak su ačene u eu ak ug
a ave. Ak svjm istinskm mi stanu u takvj situa uvek nanv
mišUenja ve uzvišenst  vtu sp- vUavajui patnju.
stveng vtng stanja i upee ga sa
ugm, na  ae a se vate stvai- Kll čest ma zlat pmešan sa
ma ke su sne njhv pi i ugim metaima iti savUan u vatu,
ispunjeni pezim kiaju vemenske pe neg št čše  0 i listav .  ne
veze izae na vel Klk puta saven
pzenjma i pkuama se uše gvzeni
pe negštap št ma it zagejan
se spav Klikvatm
čest
glaaju i pliaju i tak vaju čšene it ma it ppušten kz st pe
 svh samnh mUa. Ogleal kje je neg št se mgu tklnti tie sa ki-
zg nekg plazng utaja zamag- ma je zmešan I  klik čest up-
Uen, čst se sanjem  gačanjem. Ak Uane i tve uše maju a plaze
I 6 57
ne stv� ri
sve vrse pravšine da bi pronašle pravi Sp ozn aj o duš o, da odvojee  1 au
pu i povrae prvobinu čisou? ane
nis u sta biln e i postoj o . On   :
os taln '< sto ) ane  
gu be svoje sam pp ada u:
Koiko je bo sladak ukus meda od vraćaj u se cel ok upnost i kOO odgov r t
gorkog ukusa aloje? Samo on ko je Tako i cel okupno st mo gu . 
probao i jedno i drugo može o da zna Prv og Pri nc pa kOJ I e
ve čno m kretanju ane
ako i duša slakoću sreće i gorčinu bola več an . Kada nji hova sna ga ! est
može da upozna samo ako je dožvela vre me im je isteko  sve nes tau . T<k
obe svari Velika je razlika izmedu su i cel oku pno sti nep res tan o pro me n ve
t.
čoveka šo
nalwn koj nešo
je o prezire čoveka
preispao  odbacuje
koji i preaze z stvarnosti u proaznos
biva privučen žudnjom da o preispa. Kol iko je samo veli ka raika  o du š? 
Ko je u borb iskusio napor i ežinu zm edu jednog i dru gog p  te  .a. T J 
oružja aj će se iz oga povući Ko pak edan prjte koj i se bog at ' cu 
pJa
1 p nz va 
nikada ne sajao na borilišu pun je te  koj i te u stvarnost   z JI
i mr . .
pusa va
enuzazma da o iskusi i isproba koj i ti nan os pat nju  bo 
  obe scast
  .skr 
da te ism eje  preva kad a ze s da
Ako ada o dušo posle svega šo si nav  koj  te zasepuj an utc e .
doživela smaraš da s sgla do kraja i se vid š; koj i te vodi na strk   u kda
vrai svojoj najvišoj mogućnosi koja je žel iš da sed iš pravi pu a I nes te o as pa
I l
nekada bla voj posed koji si zaboravla. j uba vu koj a je prolazn pus ta dtaJ  : .
Sremeći ka najvišem cilju, ramisl o ome koj oj sti ne nema koj i te  zu hs �
 useri se prema Njemu koj ne poznaje a koj e u stv arn ost  nS 
za stvarim
ni počeak
od ni kraj
najudaene koji jepasalno
prošlosi prisan
sve do naju- stvarne već nečasne i niske.
daene budućnosi koj može da učin Kao rezutat toga o dušo biva š p tis-
da se sve pojavi i nesane koji ovara i nuta sro maštvom i nuždom  mu cen
zavara koji daje  oduzma koji je sve u strahom i brigom po uče n a
I bac n doe I
svemu i svaka pojedinačna svar zasebno. ok ružena tam om  upr a na en a u
stanje ropstva.
58 59
r
--------------- -
-
Svak put kada tog prjatea učnš često bl a u njegovom društv u, zadobaš
bogatjim n�go što je bo, on postaje s- vsoku počast njegovom čašću, svetlost
romašn. Sto ga vše čstš, utolko njegovom svetošću, život kroz njegov
pravji i nečstj on postaje Što ga žvot, mud rost  nt el genc u kroz nje
češće zečiš od njegove bolest, utolko govu mudrost  ntelge nc j u. M! r  moć
bolesn i krhk on postaje T mslš da kroz njegov mr i njegovu moc. On te
je njegovo pratestvo trajno  da je on obaspa dobrma koja neće presati da
postojan, al isuvše lako on odlučuje da teku  koja traju večno. poklanja ti
te napusti  ostavi na cedlu Kada se to radost koje su istinske  nemaj u nikakve
des veze sa čul ma Kada s  sa nj m sjednje-
tvojeonmsl
t donos
A to bol
je odvajanja
tvoja lčnai potresa
krvca na maš samo korst ne gubš ništa
Svojom neopreznošću, sleplom  glu- Izaber i njega za prjatea, o dušo, sjed-
pošću si sve to izazvala
• 
� •
•
O I povezI se sa nJ i m .

o
Kakva samo razlika postoji izmeu tog

 jednog drugog prjatea sa kojm možeš
da se povežeš u praestvu! To je pr-
jae koj te obogaćuje  pomaže t kada
s u nevo; koj te zvod na prav put
kada zalutaš; uč te  daje t učenje kada
nemaš znanje; čn da možeš da vdš
kada s slep
aj prate
pravti t neće,l kao
velke teškoće ovaj drug,
uzrokovat težak
ad, brgu  napetost. Osm toga, on će
večno ostat sa tobom; nkada neće ras-
knut nt pr jatestva sa toom, ostavit
te na cedlu  odreć te se Kolko god
60 6L
-
8.
ada čoek zgubi prjatea i u istom

trenutku sretne drugog koi može
zauzme mesto izgubenog pri-
jatea i da dela umest o nega, brzo će
odbacit sećane na prog pratea 
zaboraiti ga, utoliko pre ako je novi p
jate snažne poezan sa njim i ako e
išeg porekla od prethodnog. Ali ako se
izgubi prate a nema nikoga ko b
mogao da zauzme negoo mesto onda
se dugotrajna tuga i strašna patnja ne
mogu izbeć
Ako, o dušo, imaš priatea za koga si

sigurna da ćeš ga izgubiti da će se ra&
tat od tebe zar ne dobar saet da te
zamoim da potražš nekoga ko će doć
na njegoo mesto i ko može da zauzme
njegou pozcu; i da t kažem da
ponađeš nekoga ko će ti bit dobar drug
i eran pratel? On mora da bude
snažne poezan sa tobom i da se nalazi
na išem niou od prog pratea Jer,
kada neko nešto izgubi i zatim pronađe
nešto boe, njegoa nesreća se pretara
u sreću, a brga u radost i vedrinu
63
ak  i,  uš, mraš a e prpre- eu a anue u kui ka e bla,
miš pre neg š bueš mga a vea i pran a
napuiš vq ve naaana, veana i
neaana, a b e einia a vem Ak, al�e,  uš, elš a napuiš
uha A pe neg š nauiš vg a- ve prebivaiše, peeli e u be K
ničkg i ipačeng apunika, mraš napui kuu ka e mračna, ena i
ve u ebi a vriš ven u n pua i preel e u veu, širu, pr
u na nega i pepen e  nega ranu  lepšu, ravae e  prmen
viš, hiaui vremen vm Bie raan bg ve luke a e
buuem  paeu u ue,
  paJaJu
navikavaui
    a preei
e
na nega  ve e ve
n m U lučau a  anala a neš avm
rugače  nga š e me pa
Ak čve�  uš, pe  ačke a a pe čua, krenula i puem ki vi ka
mi nek me  eli a ga napui, vm paenu Meuim, ak ne naš
mra pe neg š ga napu prna niša rug iuev nga š paaš v
rug me na �me eli a bavi er, im elenm čunm rganima, na 
čvek �i napui nek me ne na puu ka unišenu  bu
nau kua a e, ae be avičaa
Bepman, bie prien a e be ana  uš, e neš či nača ek
mguni ibra mei na prvm mraš a kučiš Ak e čvek čuva 
nabem meu ke prnae Me bi unšavauh klni vg pveng
a e ak bii prinuen a anue na bia, n e paiv Ak lei ve nega
meu
a ga ke
reaeabie
ge neg pehn,
i iv mu peaku vne kni, na e nepav
nere a,  uš, bui prena  čuva e

vega š na ve be elue unšava-
Nk,  uš, ne bravi u mranm, ue i ai n š e lekvi a ebe
enm i pum anišu, a a nema ve š e u kau a vm prim
 5
•
za tebe je lekovo. Sve šo u tvom Zato o dušo, uradi ono što je lekovo
unutrašnjem biću izaziva otpoL za tebe i ostavi razarajuće stvari za sebe tako
je unišavaj uće. Međuim, n jedno ni da budeš primena u redove onh o
drugo ne samo uništavajuće  samo uživaju Božiu pomoć, slede pravi put i
lekovito. sudeluju u najvišoj sreći
Dakle, alo želiš da budeš spasena, Uveri se i sama, o dušo, u sve što ti
potraž ono što je u skladu sa tvojm objašnjavam  otivam a  am ovaj sv �t
bićem Ako želiš uništenje, potraž stvari 
skus o  ispiao ga. Zakuco sam da Je
koje uzbuđenje,
želš su tvom biću suprotne sumnju
pometnju U slučajuraži
da matera bila
početka od tu.
koje
atimse jesastoj
došlo već od
d C raz-
oboje istovremeno. dvajanja nežnog  finog od grubog  gus-
tog, posle čega je pvo otišlo gore, a
ato, o dušo, ako s po svojoj prirod potonje se spustilo :ole. Tako je matE i-
svetla i bstra nemoj se  povezati sa ja od koje se sasto svet delotvornoscu
tamom. Ako učestvuješ u votu i Reči neba podeena na čeiri elementa: varu,
nemoj se povezati sa nečim čemu ma- vazduh, vodu i zemu
njka svetlost i života Ako si obdarena
inteligencom i sposobnošću razlikova- Paživo sam ispitao kako ta čeri ee
nja ne vezuj se i dae za ono šo ne ni menta bivaju pokrenuta i koja svojstva
svetlos ni život poseduju L zakjučio sam da bivaju
pokrenuta svojom sopstvenom prirodom,
Bol je proizvod greha Ispravno dela slepim nagonom bez žvota, a ne razu-
nje rađa
palmu sreću urmine
i ubira Onaj ko posadi Ioji
plodove urmnu
su mom  ineligencom
zakučio Ali koje
da postoje stvari sam su
akode
sas
svež  zreli, taj se ome raduje Ko zasa- tavene od el emena ta i koji ma je dat
di livade i šipurke, neće ubirat plodove. život, razum i nteligencija iao sam se
Njegov je rad b io beskorisan. kako je moguće da svari koje su bez
66 67
o
život i telgee, sčivju elee- to, e, o uo, bui ubee 

te bič o oseuju život i sueluju u bić o oseuu žvot i itelgeu
telige. isu sčije o eleet ovog svet,
već o eeg ssvi ugog.
Doo s o zuč  ti eee-
t ,  se lze u telu bič oj ose- sitj stog, o uo, ove stvr, o
 uju život  rzu, oz ji život i bi i uozl. I, stei  toe 
rzu obju uboo u j roie to  roz to
ose o isustv  će bit sreć
Ai, bće
žvo oože
se ože zuo
stti iz ve svtiti 
beživote i blže  i usvće svoe zje
stvri oje su eusobo oveze l l i
 biće oje sueluje u iteige
ože osteći z ve stvi oje e
oseuju iteligeu
o s iz tog o svu eu oro
 zuči  bić o oseuju žvot
i iteligeu e stju z tere o
oe se sstoji ov svet  isli  svet
stjj, vetj i estj  već 
su z ovog ili oog rzog sili iz ee
ruge obst u ovj svet i  će zto to
su se u jeg
i ustt. osustili,
s ooovj o
svetzuč
oovo
 je bežvot stvr e ože bti
oelo živog bić i  eo bez
telgee e ože bit orelo bić
oe suee u itegei.
8 9 "


9
slučju  oseje isso z-
e, o uo, zueće  si s
Tvoce u sosvu Koz o će
issti svu seću Ao, p, e
oseuje zje isliće  s 
bezveu vst stvi i seiće se
e oe Rezultt će bit izložeost
og vst tje i ue
User se zto svo sgo 
osezju istisog zj zj o
ovoe bez pest to  soz
ist Pusti  te to  v či voi
u tvoji eli Osobo se ezj,
sle i l i geog živo oji poič e iz
ez.

o stje to to u vi i vč

stvi oje su oeive i oje se
ze u eusobo su obu Du je
seć  vii i ivlč stvi oje su
oiče i veče De o žel 
bue osloboe bol, o uo, o
ustiti ov sve suotost i uzj-
i sob i očii u svet večosti i
ostoosti
 
 
govci zlžu svoju obu  b je suine i poveže se s ču, gub

pokz ui s zvi oči,  e sveos ieligence. T si okuže
se p  . ipoveči i govonici koji go o  slbi svoj ununji vi.
voe  ski pčqu  bi bil ču . Poslec og e  se zbog svog sIep-
Ne govoe gluv, ve oi  koji ij u I i e pepu čuli
zve u
Lek sveuje bolesnku  ne uzi
Tko se i uc ne obju u nu koj u l<o A<o boesik sei
koje hoe pue si  b ih posvel. jegov sve, o posup ispvo  ko
Oni se i obju
živo u
žele   ispueIoje iu pue
uou o plo og e povii svoje zve Ako
se e povnuje sveu on posup
su one ue koje olze ko jih i ole pogeo i njegov pj  uke e
 ie pouku. One ue, pk, I<oe se osi .
ze  puu si e že nkkvu
pouku. Oe se o je okeu i peziu Ukoliko želi  z u kkvo e
sv uče. sju bi u k npusi eo o
posj okolnosi u oji  živi ol je
Ako žei  izbege kznu, o uo jo u elu Ako posojo posup
čuvj se gek  zb egv evliu. ispvno, o e, k pusi elo,
Ako ngu že, opusi  be koe, koz obu vku posupi
vođe pvi pue je nevin ispvno, bie voe k seo cju i
oosi s sobo kzu i icu. gi.
spv nčin živo onos ngu 
obik. eđui, u slu čju  se ok je b il u
elu pepu evlii, o e o se
Ako se poveže s svojo suio, o pozuev, peko e vike bii
uo voj e sveos pos ko  vođe k evlini. A ko plo e ns
e oči uh pepozn isski č i kz ie sleplo i esene okol-
e Ao se eđui okee o e osi u buue živou.
72 3

 0
iu tvoje tje oojj, o

uo, jer ugo  o jeu
o i kže i ovruje 
bi e o ooboil or i žloti, li

ih u tvroti rži i juri  ji i
vii o koji i oeuju i kže
i rije  žui  eo i ou,
l i i u tvroti ibegv, oree i
le i ob  tvi ute koji
voi k ji. kvo oje je ro-
tivečo Oo ože  e očituje o
u čoveku koji je jeotv i e toji
u jeitv, ve u koe u i ele-
eti iei i kobiovi Jer, k
je eto jeotvo, o je rvo i
či oj og tkoe jeot
v i ooboe oivrečoti
 je k, eto i eo i tv
eo o rličiih eee, o je
oje og tkoe ieo Stog
je jo  jo uvek  ii očie o
vojih evrli i oloboe l koji i
u ri vreei, u ekoj rjoj i
život, ur

I

-
- 
  
Ostlo je jo opk i rde i zto je Uveri se u o  obro rvo je

voj či elj potivreč Ako je rd so obre ploove,  loe rvo so
koj je  ebi pouzrokov prolz oe K bi rvo vlo rugčie
ogje , stre k toe   je ot ploove ego o to ogovr jegovoj
•
kloi ribje trje i glčje priroi, o b oj ko pos lozu

pre ego to te grize K je, ogo  joj d ubee  žir,  ko
eut  pror uboko, ti se bc zsi s ubiro bi i grože z sve
u vtru i opusti  te o očs, tko  g ože  prosteke so oo o je
 iz tog ize blisv i čist er, ko je u sklu s jegovo priroo
oglelo izgrebo i zrlo, glčje
vie e ovoo R t ože biti Vežbj se, kle, u or stvri i
otoje so pročćvjućo vt posi, eujuć tko, obro rvo, tko
ro.  tvoje oči buu osloboee te i 
kroz vi ože  zobe jo veći
Č i bue očiće o otpk  re, uv, i  posje obrog žje
voj či elj će bii posoj  jo ve obrog i kroz iteligeciju
ooboe poetje, suprotost lži  pose jo  telge i steke
priv, tko  će u stvrosti tgti ili lko i isprvo iskustvo. T će sebi
z poro i žloću ii z roću i rskrčit pu k jvii pedeli 
sreći životo. seć će trjo blžestvo i veču
ost.
rvo se uveri u to  teles srt e
it oli ovqje ue o tel A o isl, o uo,   ože  isk uči
rzsli o toe  će čovek koj je u elovje
pžju  svoji pet čul,
li će it  o
gčje obrti
uvie o
svojoj ze ur  oprez i u tuoj
zei bii u i opez. Nik eće oi  koje si iče vikl posre
izgubit svoju urost ua g a de stvo pet ču l Ako t zk  uči 
 u koju go zeu  otputuje rzue eto to e ože biti
 
obuvćeo ul oude, o je  se iej p vti jeos-

so d si se vt  svou dooviu i vost d pusti oo o je složeo
 si svoje iteesovje sei  i edusobo izeo i obe slože
svoj isisi zd. stvi oje su veze z posto i vee,
ze jeosvost i večQst.
Ao si žel eto  ze, o
zdvj sutso o oog to je pi- Pute ovvog objjej postje
dodto. Oo biv pepozto jeos jso  žvo due zvisi od tog  li
tvi zueve oe e u su je ostvil iz sebe tei sve i d
s eo jeostvoć st due i jeejei
pouzoove boe oso
pte bivjuu
o to čli ogi e ogu  ou- tejlo svetu
vte jeostvost ečeg, to u e
ože d svti jovu složeost. O
ob zje peo poztog, osi o
se zliči svojstv zvoje je o
gi to  su edusobo zolov.
d se o ogod olz do zuev-
j svog svostv pojedičo
oto su čuli ogi složee pioe,
oi og d zuej so složee
stv Al i, du , oji je jedostv i
edeiv, zue
i eevo t,oo to pžju
obi e jedostvo
 isi.
 se povežu s sožei oei
stvi e jedostvost oj je
svostve

stvos i osti si se
spoze.
 
l l
ustil si se u mterjli svet o

duo, i kro iskustvo si uči
kkv je U jemu si l smo
stvr koje je ružo videti, gdo čut
odvrtog ukus, tetog mirs i koj
se osećq gdi
A ik oto s sd tu gde jes, d-
vld si ubvu  vtreom žudjom
z jim! U jemu si tržil svu svoju
   sreu i zborvil si visoke moi koje su
tvojoj riodi svojstvee A oto si
sozl d si grei i zlut, okul
s d uvuče i druge u svoj gre i d i
oivi
Ali tko e može! rvi mor d
ogodi smo oe koji su je služili
Smo je oj gre ko je očiio gre
Stremi k tome d isrv svoje gree i
greke, jer oto si svojom kriviom
dosel u žloso stje u kome se sd
lzi, može jedo svojom sostve
om sloodom voom d se izdige iz
eg


Sve ok si bovil u svetu stvi koe oto si s obe, sve e e
stu, bil si iskuv svkokim tobom skiveo obe i tvoe
tekoćm Uvei se u o  su uok i s i uluo okuv  eto čue i
ivo ti tekoć u ebi smo i u tvoim vii to si ul u tvo Sve ok si
gesim i estuim Ako seb so bil u svetu eostvi i eisvei
eoči svou olost, set će se i stvi mog si sve  vii i  Je,
soće o Ukoiko, k, đe  mogl si  vii e svoim oom sve
tekoću či t uok i ivo isu oti, svetove,  čste, svetle i blistve. A iso
e eb u k vu  uge  im    tebe  tlu io se svet st,
umu koi
geu uok mo bii ođe
si očii,  ko siu vet
oeeui est, mč
s oim sveom, sve koi
sko< u
e
bovil. svetli o og kme koi se može
oiti u svetlo bisto voi
Ako čovek u svetu uom  tži
kov  glvom, o  koi g is li  si  mo  uđe u ov svet
so  iskue ko mo oei, kko b ko skustvo otkil kkve e
stu  blue  e utočite žio ioe  oblst Nko t si to
ove! to emiovo oživv  olučil, egil si ste eostv i
eistvei stv  utoul si u isko
A oo to tu stv o ogov e to se imei stvi gući gmi-
e bio ov  se čuv o te eseće, vo  oim to si tel, igubil si svoe
l e bio živ Nožeo mu e  se visoko stie i osel u svet ome-
tog li,  o se e lio Bo e  oto si egil svet eost vi
uooe,
su, već i
e osleio
uooee e mio
sostveu vou ki stvi,
stvi, žeći
ost  sižueći  sveom
ko  sožei
ko e ul u
tee. mku  bi uul bobiu,  o
ul u koku \i, ko ib si ko želi
Ne l tko, o uo,  s sve mogl   oee ibev mm i tko biv
vii i čue ok si bil iv tvo A sm oee
 
ko svel i bisv, o uo, kkv si vree uici  elo,  zi ope
po svoo prioi, kreul si u sve e pesju i osvj g  iru Bo
i uusi si se s o u borbu A sve žuje e k ee osvii  u
e e ugsio voje svelo i okružo e sve ok e bue il suiu koj
o zslepev i ouzevi  voju o žuju ob i ok e bue učil 
opžj sveg oog o si ek se uzžv o oog z či si o s
og  vii i veo e je  zborv žue. Jer žuj ob sve veu sgu
sve o si ek zl \, posleku si ukoliko joj ou,  uire ko o je
zrobe i zku Sve o se esilo ouse i uzrži se.
ko posleic zblue u koju si 
počeku upl e žuj u sveu č l je pole
Ali o e jei, i i vie Avos je,
eđui, ko želi  se vri svo oue jsroos o svi, zo o
uzvieo zvičju, o useri svoju elo e rži lkool pi  eleso
žju  stoose svri koje su u zovoeje o e og e ro
ebi psue i čuvj i se e, so ko zsieo. To se, koe, oosi i 
se bue čuvl i svri ože bii oeje fe oee i oge uge
spse So je ko ogu ovk u evže svri, kroz koe u biv
voj isiski zvič. Kko b lko ogl e u ose  užse reele u
 prepoz o koji svri or  se oji biv vee  loe vie
čuv, ove u i vesi  eo koje e požvju i zočuj je
ečeici: 'To je žu z zesko
rzooo Ovoji se, kle, o sveg i Poučo s e, o uo, kko  elu-
bri se o sveg o svoji er- e sprvo. Dle, e rvi se ko 
i  čuli ogi oživv ko e ože  izbege ogre pu
po grbi i skois sve o vo Vro s i o viej, zo se e
sui ose ri vi  si se.  slepc ue 
ruu o se z o e ože krivii
V ože bii uge, li le eui, ko eko s zrvi oč
žuje ik Bolovi ogu krko re ui vii je i obrovoo se u j u
 
,
ba oda a jega e osoj kakvo

1 2.
I or vaje Talo  a ebe ema orav-
aa ako urkos svm uooejma
mero P ? pustiš svom eju  Pa ćeš
vse ego I,ada rae  bog oga ćeš ada ovek oseje dvo srajos
la dvosrku eu o ubra odove useha  save
advladavaje O ose oo šo
Ako se ovek osobod uj ovog el  sreća je Ako, ak, osad dvo
sv a oa će se esreća ovog svea ejos  emaros bra odove e-
useha e ose šo e  esreća je
ra ausa
a odlekoov
o ega
sve ada
rav rad všeg
 dobro -
ouva Taj vŠ   je a se rbl Bogu Zelm da e osavm re ekoko
Ukolko, a ura a djama ovog ra a  osvar h
svea, raće ga esreća ovog svea U -
om Iuaju ovaj sve auša kao Zudja vre  duše Oa ud a
bole sI kao eko ko je rokle da a dobm Oo a ša oa  koje ve
u avoru Taj avo je uajeos od uja mora da se oso je sajos A
Boga oo šo joj omae da osge oo a
m ud, e ša drugo dol so obo
 sa dobroa Jer, kada se deovoros
ooga koj u ovee sa delovoošću
ooga a m se  d, oda oaj ko ud
 oo a  m d b vaju soje 
sros ma gorak ks al daje
slake lodove Lejos ma sladak ukus
al aje goke loove  uokje brg
Bud sraja  osojaa  oboavaj
jeog sskog Boga  a da bog
8 87
i
tuenja i bevnti ne ptaneš Pa e a ne bueš veena na

et  ava,  a ne bi umet bavanja tanputu kja te avi a  n št je
Jeng Itnkg Bga luila mngim u tebi taiš ivan ebe. ng abav
bgvima K e peput mngim aju ge e ma pn a uv  Oni t
bgvima, ma i a im ui Taj iv gaju ivan ebe .I tak . utaJu Kane
ava nap i patnju On ptaje pe e e meutim etiti a e ve u n ma
nut bgama, mučen nemim i na kaju a ne ivan njih
ppaa.
On št maš upnati ptj večn
bu
ka ett nevm
Je animane i mvljm
uše tajnt i p tga
nepetan a tebe
nije van va vemea.
On t išt


e van
tJant u like ele i itin�e ul�e tebe u tvai kje u ve  petka
uše Zat pai a bg neve i m bie ivan tebe maju va�jake
ve ne ptaneš tetuava i ne vli benti  e u pea natajanja,
 a bueš aveena i luiš više neg vetanja i netajanja. i takvih vai,
Jenm Bgu e  te vi  bun ivan tebe e nšta ne me pna
a  ikišava te tak a e vje
vetl
. . . gai, naga manj uje tvja

vil�a bi
pIa nauava, a tvJa neavnt e Dak le vrat se sam a sebi da ne
� .
petati a ptji.  e biti tvja mt upa a u vtlo g stva ri koje su u l
' e d � sob-
ova
nom suk obu i da te ne b l nh
-
aa nao kolo kao što

uvaj e takve mti  kani e tvai raz čita svojstva bac
kje je ukuju. oluj no mor e bac aka nao koo
nem irno 
U
brodove koji poi njemu plove. Sprot-
O uš maš tei itink nanje  nom neće š steć n i dob ro, n i znane.
vm ptvenm biu, ka i  nje
vim hvatanjima  blima Nemj mili vei e at u itinu kju am t
ti a ptji i jen jein hvatanje k ili i amii  njj e aba i šta
je eiš a upnaš, a kje je ivan tebe št je ve u tvm peu, taga) u 
tim nege uge e ve št e uI 
Ne ve št maš a naučiš je u tbi.
 
potebno da bi stekla uvid, u njoj je, a Bolest duše su: neznane žal<st i
ne negde drugde. Uzrok zašto to ne stra Onaj ča e duša time opt� cen ?
uvida ne duša, već teo koje se postavi- ne može da oseti ukus onoga emu )
lo izmedu. poučen Ne može da obuhvatI znacaJ
učena
Ako je oude kojim radnik dea som-
eno ili shabano, ne može m više
kostiti. Boe je da ga baci  uzme drugo
sa koim može dobo da rad.
Ukoko je radnk steao dobo oude,

moa sa njim da adi stremeći ka tome
da od svog rada zadobe dobitak Kada
se obogati, on presaje da adi, podaje
svoe oude po niskoj ceni  odmaa se
od svog ada
Pobrini se za to, o dušo, da stekneš

dobro oude. Ako ga poseduješ, korsti
ga dobro ad marvo i izvuci svoju
koist Ako se obogatiš, podaj sve oude
po nisko ceni, uzm svoj dobitak i
napusti kuć u kojoj si stekla dobitak.
Ako čovek ma žuticu, med mu ne

sadak kao zdavom čoveku Tako su i
stnska učenja pratna samo onima ča
e duša zdava Samo takav čovek može
da azume njhov znač.
90 91
1 3.
stnsk sre je snje koje ne vod do

resenj Sve s čme se duš
suočv u svetu nstjnj vetnj 
nestjnj vod do resenj  to se ne
moe nvt stnskom došu.
Ako duš u ovom svetu t dost

ond on tr nešto što ne ostoj  što se
u njemu ne moe ron. Mnog stnov-
nc ovog svet _mrvo tre rdos l
tre uudno. Covel se uušt u svko-
je stue d b  oceno  reso
A tm m k sunjen gorčnom 
genjem okree ed e ostoj nlo 10
je dovon svojm vonm stnjem.
Duš trg lutju nooo o ovom

svetu kko b onšl tčku mr koj je
n osebn nčn u skldu s njenm
vsokm oreklom.
lut nokolo Pošo
uludno je ne ronl
trgju  nekm
mestom n kome moe on mr Zto
će dš ukolko je mudr obustvt
svoju otrgu u svetu nstjnj cvetnj
 nestjnj  oknue se vsnost od
ronode
93
Svaka situa cja pred koj u je d uša u okusi i oseti elo je d uši no orude Me-
ovom svetu stavena, zahteva postojano đutim, sramota je ako oruđe vlada rad-
trpenje raznih zloba. Gorkog su one n i kom praveć od njega roba Radn ik je
ukusa, a sve što e sa nečim gorlim taj koj mora da vada, a ne oruđe
pomešano, i samo je gorko Iz toga sedi
da čovek mora ii da provede svoj ivot Kada neznalica postane vasnk oruđa,
u bolnom lutanju, čas nešto ispitujući, ona vredno pokušava da ispravi njegove
čas stvarajuć i  što je n edostojan nači n mane i neguje ga, zaboravjajući tako da
života  ili da prebiva u nekom drugom ga korisi i radi sa nj m. Tada on postaj e
životnom stanju postojano podnoseći rob oruđa ako je i sa dušom ako kiti i
njegove zlobe Ako se odluč za potonje, neguje telo, a pri tome zaboravi da ga
mora da doživi goinu da bude povučen koristi ao oruđe. Duša tada postaje rob
nado le, je r boe j e brat gorke plodove i tela
istovremeno zadobit všu pozcu i moć,
nego brati slatke plodove i stovremeno Nešto šo sudeluje u Životu i što je
biti ponižen  povučen nadole. opremeno sposobnošću da vidi i čuje,
što je odareno inteligencom i što je
Dobo je da radnk koristi oruđe, a ne vsokog porekla, tako postaje beživotno,
oruđe radnka, da konjani upravla 10- sepo, gluvo, neinteligentno i bezvredno
njem, a ne konj konjanikom, i da vladar Kada narod vlada vadarom, to je izvrnut
vodi svoj narod, a ne narod vladara Ako svet, te i vladar i narod moraju propasti.
se  ovim stvarima sedi prirodan Kada telo vlada dušom, takođe oboje
poedak, posledice su sklad i lepota Ako mo raj u propasi .
je, međutim, ponašanje obrnuto,
posledice su propast, groenost i Stvorenja su potpuno neprikladna za
pometnja. moć vladanja Ona je iskušenje čoveku.
Ako mudar čovek koji sedi pravi pu t
elo v kroz delotvornost duše i talo biva iswšan tako što mu se poveri mo ć
doba sposobnost da vidi, čuje mirše, da vlada, on shvata da ne može sam da
94 95
vrši u moć Skromno moli Vladara i rvi loj e poseduje u sebi obasipa one koj
zrok vasone on moć koja obaspa su podeđeni njegovoj m oći  Rezu a je
dob  m on e koji za o amole da mu nepravda  propas kako za vladara ako
pomogne i za podanike
Tako prima onolko dobra kolko nje- Kada uđeš u sve snova, o dušo, ni 
gova duša moe da se povee sa dobri m njemu n u raslošnoj p edsavi �oja _
Tako prima inelgenc i biva Boijom u njemu za ebe izvod, nemo raz
pomoću vođen ka spavnom vonom seću Nemoj pomislii da je o svanos
savu Sremiće ka ome da čini dobro i je ćeš pr buđenju doive pougu
da se d podaleko od sveg zla
Sve dolaenja  odlaenja je sve
akva duša cpi iz zvoa dobroe  snova Ko u ovom sveu spava i sanja,
pavde akav čovek obasipa vrednosi- sanja u svanos dvosuko Kada se
ma koje poseduje one koji su podeđen probud, on je kao neko ko se iznenada
njegovoj moći Tako su  vlada  podani- rza iz sna pepušajući se ponovo svom
i dobo prodnom snu
Ako, pak neznalica bva iskušana ime  ovom sveu nepesano spavaš Sve
šo joj se pover moć vladanja ona se šo vidš ne niša doli san Kada se
aduje i klčući smaa da njena moć probudš iz snova osavaš po sani
počiva na sopsvenoj snazi i da nasaje u svai koje si u snu videla i, kao i pre
sopsvenom biću ako zapuša svoje nego šo si zaspala vidiš svari gubo
vođsvo i prepuša
uik lodovi se razonodama
su neznanje  slepiloi varnog svea koje su saČinjene od grub i 
oblika oom s više ubeđena u
zabuda i gre svanos i svari nego on koje s
vela u snu so ako je  kada se
Takva dša cpi iz izvoa zlobe i nep- probdiš z piodnog sna ovog svea i
ravde a akav čovek ovim osobinama vaš se isnskom budnom vou sveu
6 7
dua ada se vaćaš viđenjma i svai-  4

ma u u si svanos siguno oš više
uveena nego u svanos maealnog so kao šo e san nesvaan u
svea oeđenu s onim šo vidiš u budnom
ivou, ako su i svai budog ivoa
ovog svea nesvane u oeđenju sa
sveom dua koi je edini isnska
svanos
Zao ne misli da se voa seća sasoi

od onoga šo vidiš u sveu ula Ako u
njemu aiš svou seću, onda si kao
nelo ko je asao i ko je u snovima
video fine i lee sva  u ounosi
veuje u nj   Kada se obudi, on je
�)  alosan i aanjen ao šo e odvoen
od svai koe e video u snu ako e 
sa dušom koja ebiva u sveu dolaenja
 odlaenja, i na njega e naviknua i
adovona je šo oaa njegove ao-
node i ados Nadvladana e udom
a njima ao šo u a svou seću
Ako e, međuim, duša, dok sanuje 
ovom sveu, naviknua da u jemu oaa
anu , bgu i b ol, onda e a nu ados
da nausi ova sve i sećna e šo moe
da se odseli i nega o je kao kod
oveka oi u su vidi une i bolne
svai, a aim se budi i sna i sećan i
 
rdostn e što e mko snu On će Poei se s onim što nš, što sko
tkode odbit d se ponoo pepusti snu n i npusti ono što ne nš, što niko
bog bol i strh ko e osetio preko ne n i n primer, nš  i sko to
usnih

stri koe e deo dok e s tobom n  d e t re d
sno sgore stri i d šir i setlost d e
od ldn n i ten  d gs ed
Kd ti set nešto ponudi nemo prih- Znš d e celn eć od nen ih delo
titi Jer, pri od tebe budu i nego  d e p lin dug od kie
e cil d se pro mlo nsmeeš p d
tim pleš o e put prrode On se Npstit ono što olimo i tugu
ne pretr e mteriln st ne Rdost nste d i sebe ostimo
moe d se pretr i d se pr d e ono što mrmo ineni e d morš
nešto što ne Ali duš e obdren io- npustt o set Zto e rumio d
tom, inteligencom  sposobnošću r- ćeš biti nesrećn ko olš o set, 
kon On moe bti preen ili ne srećn ko g mriš
ssm u skldu s nenim iborom Ako
duš prore plnoe onih koi oće d e Zmsli, o dušo, d se oslobodiš
pere ko se okne nihoi lukosti grubotrnog set Ztm di d l osm
i ko e p ji , i b eći će rde sog sopstenog bić moeš d
posedie prondeš nešto suštinsko Kd budeš
opsl soe bće reći ćeš d dš,
Ako podlegne setono lukost  ko pro, ii n mso  d e s nom
setono preri ond se to dogd sodn d, ko drugo pokreće i smu
nenom sopstenom oom Ko šo e u sebe  druge stri, d posedue moć
neno moći d se tome prepsti, isto rlikon  d se sme k stri-
tko e  neno moći d to odbe od m  koim udi i koe el  d e
sebe Ako popusti, propšće Ako ne obdren posebnim i dobrim osobinm,
popusi štiti sm sebe od popsti nme, prednošć elikodšnošću,
  
jednakošću, samošću Ako ako oišeš Ako se dve e ise vse uajamno
svoju sušinu i ovdiš da ove osobine oveu eom, obe osećaju veiu pa
ine voe biće  iodu, onda siguno nj u  ne mogu da se sme One e
moaš inai da si suino i vodeće smiuju kada se odvoe oš je goe kada
biće se ako veu edno a dugo bića
aih vsa i obika, na ime kamia
Kada budeš oisvaa duge svai, da i i vu  il i bk i av, i  ivo i mvo biće
ćeš moći da nadeš os koji odgovaa Moe i osojai veća neseća nego kada
vojoj sušni, i o na duga nain nego je muda ove vean a budau? Kamia
iaganjem njhove sušine? oeš li  ne naa m sve dok se ne osobodi
oisai osobinama koje su sane nji- uea koe je vee a vuka ako je i sa
ovoj iodi? bwm i avom, sa ivm bićem  mvim,
l Ako se neka sva ne moe osai ao
sa mudaem i budalom
da o bude u skadu sa vasom Sušna duše je inad svega uvišena
sušnom, kada joj ne moe bi i- je je oveana sa anim sveovima i
isano njedno njeno obeeje, a ada moe da kene u svaki edeo
nisi imoana da naš da joj nedosa- Odedeno veme duša osaje u maeal-
je ivo i da je  u skadu sa svoom nom sveu U om sadumu duša e
iodom  edodeena na asivnos? udska. Vdi samo ono šo moe bii
oaano ulnm oganima, baveći se
Moaš aumei da duša u fiikom samo jelom i ićem i gub6vanm
sveu osava a sobom samo agove svaima
svai koje je njena sušina sama a sebe
svoia i da sušina u duši osvauje U jednom dugom eiodu duša a-
samo ono šo je Pvi Uok sam svoio da sveu koj jo odgovaa U om sanju
u njenoj sušin duša oaa i uonaje sva Ona
[   
•
uzrokuje poket i u stanju je da ispituje O dušo ne postoji ništa nesećnje od

 azmiša ma slobodu izboa. o su tebe Ti si kao usameni putn ik ko je
posebne odlike duše. dospeo u zemu vavaa Razgovaaš sa
nj ma na svom jezku  ti kukaš ali oni
U periodu koji sedi duša ppada ne azumeju tvoj ezi k  ob aćau ti s e na
svetu misli U tom stanu ona uči da raz- jezu koji t ne azumeš Kako je tvoe
likuje paoblike od materalnih obka stanje nesećno o dušo! Kada govoš,
Ona razume prve pncpe stva i azli nema niloga 10 suša A kada se žalš
kue i pepozne svoom msaonom nema nikoga ko pokazuje sažaenje
sposobnošću sve jednostavne i nedeive
oblke Kalwa eha postoji za neloga ko se
otudio od svoje domovine 0 je daleko
A u poslednjem periodu duša ppada od kuće i odvojen od svog zvoa i
skučivo božanskom svetu. U tom poekla? Istovemeno je zaobenik svo-
najvšem stadumu duša je dosegla ih požuda tako da ne pepoznaje da
dobo i dobou i želi samo ono što je moa ubiati plodove svojih gešala i
dob o Oslobo ena je sveg za  zlobe i zabluda Gonen je smtonosnom
supotstava se svemu što je zlo. Ona je žudnom i gubom požudom za užitkom
muda i dela obazivo. i pohotom Ne poaže sebi ačune za
sopstveno deane koe vodi do samo-
To da je d uša povezana i srodna sa unišenja On puta po beskonačnom
Prvim Uzokom pokazuje se koz u mou, nošen nečim što na obmanujući
njeno biće utisnuto stemlenje da obuh način lič na nešto što podseća na kos-
vati zbi svih stvai koe se nalaze u no vozio Izabao je sapunka Ioji će ga
Boo svemoći Jer duša nikada neće ostavit na cedilu Poveio se nekome ko
ponaći mi i biti potpuno spokona sve ga je odveo u zabludu i prevaio Kako je
do k ne stigne u svet duha i ne bude alosno kada čoveka pevai pate koj
posedovala sve što ide uz to Jedino će ga pačka saputnl koji ga ostava na
tada duša biti bez žudnji u miu i tišini cedilu
i potpuno spokojna
1 04 1 05
Ko gaji slake poove, ješće slatke

plodove Ko gaji beskorsne plodove,
ješće besorisne ploove Plodovi dobr
dea uvek s u skladu sa koenom i
koga potiu Plodovi rđavi dela su ,
akođe, u skla sa koenom i koga s
nastala
alo nanja koje sprovoiš u elo ima
veću orst od mnogo nanja e ostva-
enje ne el ući propuštaš
eka se 50g smiluje onom ko na 
dela, ko ruge podćava, ko ovu knjig
ita i rame što je poitao, ko druge
ui da je takode rameju, ko je posti-
gao postaven ilj, ko druge ka njem
vodi  pi tome na pravi nain prenosi, ko
istin govori   0joj pomoći sudee
 0
=
ka duševe seće i kau mu kako se sre

Eliksir duševne seće postava u srešte svete borbe i
odstrajuju rdve osobe  koji potču
" .  Koliko dugo taje ovaj svet i o čega skvareost  pomućeost sra i kao se
se sastoje jegove slasti? oo oeva dobrm osobama
" .Jer aj čovek e stvore šale radi " . Svra tog el iksira je a se čovek od
ii i a ša, već je jegova vredost svega što e vaa  a to su sve
visoka i veliko je jegovo ostojastvo esavršeosti  očisti i oslobodi  a se
Ne o i večost al je a večost pre- svm što je eopodo
savršeosti okti i ukrasi. a to su sve
orede jeste a je egovo teo
emasko  da pripaa ižem svetu al "  lod ovog el iksra je veča d uševa
je u jegov i goeg sveta  sreća če rajaje ema kraja a čstotu
božastve je  te sree išta e može pomutit
 0 ajdu be  ubi e stže ako  "  1 aj: kao što se e l ksri e mogu
pae a ivo stoke ve  davola proaći u špu svake omae već
postajui rob požude i gea dok se a samo u riama velikaa i kraeva
ajvšu visiu uiže kaa dosege vo tako se i elisr veče uševe sree e
adela i osloboi se geva  požue, može proaći a svim mestima, već
tako da te dve stvari postau jegovi samo u riiama božaske krasote.
robov, a o kra al Gaal
 .Ali imedu osobia životija i osob-
a adela alai se provala kao od aj- i j ige koje
sadrže će se
u sebi taj aći
reept ovoj
u
 i tebbliote-
riie
dube dube, do ajviše vise.
" Jeda od Bož blagodat je ta što su poajmee.
je čoveku poslao sto dvadeset četri i-
ae poslaika koji treba a ga auče
reeptu a spravaje elksira veče
Knjga Mirdadova, Mihal Namy Bgd. 2005.

Kaila i Dmna ii Pančatanta, ndjsa basna gd 2(0)
Do sada objavleno: . 
bibl ioka ESI OUSEVE SRECE
biblioteka BUDILNK
o natčlnom žiot Jaob Bcmc Bgd 2003
Gu dc - lia zagonta  . G Bennett Bgd 2003
Opomna d, Hcmcs smgios, Bgd 2003
Sckalnos i doni aoj G c nntt gd 2004
Ri i soboda Gnntt Bgd.2005 Elisi  dcn
alGaali cć O amospoaji
Bgd 2003
agooi a daoom P  Upni Bgd 2003 Eli i dcn ć O piatjt  battv  Bog

Cdan žiot Iana Oona '  pensi Bgd 200  alGaali, Igd 2005
Taot  spcnsi, Bgd 2005. Ko amog cb poaj  bn Ab gd 2005
Lac šal ncnadmanog Nadna odž andj anog žiota Bgd 2005
,
sa omntaima Idia Saha gd 2002

oscdni dan odcna na sm
biblioeka Mozaik aoi
Vito Igo, Bgd 002
 ona Aaoa Kal Bgg, Bgd 200
Casonča, Gsta Min Bgd 2003.
oija o cčnom život odn K oin  gd 200 
• 
biblioeka RZICJAK bibloeka Zmao Srce

Carolja deviškc frule, AI  Dobah, Bgd 200 1 . oa od
Sdam pna, Nami Bgd 2002. M. moto Bgd 2003
jla i Madžnun Niam Bgd 2002 biblioeka fe Quality Projet
jna čti da Ami I1oo gd 2005
t Han Zgolasa Bgd 2003
l
CIP - KaT3JIOnu,lIj y ny6J1L!K�ljL
HpQIII
1433 1GIQTC<t Cp6lle. bcor/t
 28
SMOSTS , Heres
Opomena dusi / Here Tegto ;
pveo Nebojša Barać. - (2 zd l. -
eoad : Zlat a 200 ( Beograd 
Zuha) - 85 t :
je  I   tr  2  c. 
<loteka Elikr dene ee
Peod dela Ermann de Seele - až
500
SB 86-839 2
C05SS SRD 1 979

Hermes Trismegistos Opomena Dusi PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hermes Trismegistos Opomena Dusi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.

Nasov origala n emačwm:

elom i piprema z ša p:

Zahvajemo se Vojlau Adu i

r 5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

ga proita asno e da e negova poruka

Opomena duš e edan od mane

okaaću t o ušo večne pincipe.

Ako t se neke stvar čine poao

šjenja daovao. a oć e atoj u Covek  atej oblikje lilu o

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

Duš je t i ri vetlot O n Set e ovog poretk o dušo budi

Duš je betelen Sve što e nl

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

pema ovom svetu Dake izbegavaj i i Posmatajuć iz ooga što se može

votva mateaog veta i kada

n d e ceneni i uzvišeni vorc 4

I drug om mestu, nećeš j

sac Jeno j e od vode koj moru života

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

tae Zato, o dušo, živ sa srću i ne u carstvu duha, pošto e to carstvo po

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

stnska, eotorna intelgena, ne

) e što je sačinjeno o materje i u

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

žudnja nesaje  samim se m zadoba ovar i umišeno je Supronos ma e

vanja i uzrokuje da stva n 1,0Je su rane

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

ovono je uzeti gutjaj vode da b

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

nom žiotu anja je prednost  orist oj u i njego

plodove dobrih dela i nećeš dobiti

Ako taj raskol mi šenja izmed u tebe i

Ne ponašaš se sleno o dušo Ne pos-

vei se u t,  uš, a su se uzvišeni je meutim nek gleal zamagUen

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

O I povezI se sa nJ i m .

Kakva samo razlika postoji izmeu tog

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

ada čoek zgubi prjatea i u istom

Ako, o dušo, imaš priatea za koga si

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

život i telgee, sčivju elee- to, e, o uo, bui ubee 

o stje to to u vi i vč

govci zlžu svoju obu  b je suine i poveže se s ču, gub

iu tvoje tje oojj, o

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

Ostlo je jo opk i rde i zto je Uveri se u o  obro rvo je

kloi ribje trje i glčje priroi, o b oj ko pos lozu

obuvćeo ul oude, o je  se iej p vti jeos-

ustil si se u mterjli svet o

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

ba oda a jega e osoj kakvo

5/12/2018 HermesTrismegistos-OpomenaDu i-slidepdf.com

tuenja i bevnti ne ptaneš Pa e a ne bueš veena na

aa nao kolo kao što

Ukoko je radnk steao dobo oude,

Pobrini se za to, o dušo, da stekneš

Ako čovek ma žuticu, med mu ne

stnsk sre je snje koje ne vod do