Merso je hteo da dokaze besmisao ljudskih, drustvenih normi tako sto ih je krsio, umesto da se izdigao

iznad njih.
Merso je osoba koja zbog «fizičkih potreba potiskuje osjećanja»,on je sin koji spava na majčinoj
sahrani i ne pokazuje tugu zbog njene smrti ;on je ljubavnik koji ne voli svoju ljubavnicu i spreman je da
se njome oeni «ako ona to eli»; on je prijatelj koji slu!a tu"e probleme jer mu je dosadno; i na
kraju ,Merso je svirepi ubica koji izvr!ava zločin «zbog sunca».#oga"aji iz Mersoovog ivota niu se
kao dosadni, beskrajni niz «sada!njosti» koje ova ličnost ničim ne povezuje niti osmi!ljava.$rhunac te
apatije je upravo ubistvo čovjeka u atmosferi Mersove nemoći da se odupre silama izvan njega.Merso
ispoljava svoju duhovnu pasivnost u svakoj prilici.%ajče!će to čini ćutanjem ili neobičnim reagovanjem
u kojem nema vrednovanja bića,stvari, pojava,doga"aja, doivljaja i sl.%jegova indiferentnost izbija na
svakom koraku ,a često i kroz izjave&»'to se tiče mene,bilo mi je svejedno...»,malo sam razmislio i
rekao(ne», «%i!ta nije bilo vano i dobro sam znao za!to...»)ve se to odnosi na njegov dru!tveni ivot.
%i!ta nema smisla, pa tako ne postoje pravila koja će prosuditi izme"u dobra i zla
*ako da pored slike apsurda +amijevog modernog čovjeka i njegovog shvatanja da nema potreba za
bilo čim aliti ili udjeti kada je smrt krajnje rje!enje svega, postoji i slika modernog dru!tva koje tei da
putem konvencija, nametnutih dru!tvenih normi, u!abloni, oformi i zatvori pojedinca u bezizlazni krug.
+raj knjige... ako mislis na zavr!nu rečenicu je Mersoova zelja da ljudi bar na njegovom pogubljenju
budu iskreni, pa ako su ga već osudili ... neka ga i gledaju sa izrazima mrnje. icemjerno bi bilo zaliti
ga...jer ti isti su ga i osudili na giljotinu..zeli da bar na kraju budu iskreni..
-spostavlja se da Merso čini zlo, jer suvi!e intenzivno oseća nemoć dobra. %jegov imoralizam je protest
protiv neostvarivosti moralnih vrednosti.
-deja da se stvari nekad de!avaju bez razloga i da doga"aji ponekad nemaju značenje je uznemirujuća
za zajednicu.
povezuje )u"enje
ubistvo rapinaMersou je primerpona!anjem
sa Mersoovim za to, tuilac
napoku!ava da na"e
sahrani majke, kakoracionalni
bi doneoporedak,
zaključakpao
njegovoj čudovi!nosti
/ovek moe biti srećan ako prihvati da su svi ti ljudi nesavr!eni, a neprihvatanje znači biti stranac u
ivotu i svetu.
0vaj kratki roman bio je zaista stranac po tome !to ne raspravlja o dnevnoj politici već iznosi sasvim
privatne
privat ne stvari & zgode i nezgode jednog malog čovjeka u gradu, koji sticajem okolnos okolnostiti zavr!ava svoj
ivot kao zločinac.#oga"aji koji se niu kao na filmskom platnu nemaju nikavog smisla ni opravdanja &
oni su potpuno apsurdni.)ve ove specifičnosti bile su potpuna novina u trenutku kada se roman
poja
po javvio.
io. +a
+ami
mi nanam m daje
daje slik
sliku
u Mererso
soaa 1 čo čovvjeka
jeka ko
kojiji se
se,, na
najjbla
blae
e re
reče
čeno
no mo
moe e smsmatatra
rati
ti
čudakom.2avisno od na!eg odnosa prema djelu i načinu na koji se prilazi analizi Mersoa ,moemo ga
smat
sm atra
rati
ti psiho
sihopa
pattom
om,, ,čov
,čovjjek
ekom
om ivivotin
otinjs
jski
kih
h na nago
gona
na s ne nedo
dost
stat
atko
kom
m os osno
novnvniih ljuds
judski
kih
h
emocija.Me"utim ,Merso je u stvari prototip čovjeka «bačenog u svijet» nemoćnog da se sna"e u
njemu.
sahraniMerso je osobatugu
i ne pokazuje kojazbog
zbognjene
«fizičkih
smrtipotreba potiskuje koji
;on je ljubavnik osjećanja»,on je ljubavnicu
ne voli svoju sin koji spava na majčinoj
i spreman je da
se njome oeni «ako ona to eli»; on je prijatelj koji slu!a tu"e probleme jer mu je dosadno; i na
kraju ,Merso je svirepi ubica koji izvr!ava zločin «zbog sunca».#oga"aji iz Mersoovog ivota niu se
kao dosadni, beskrajni niz «sada!njosti» koje ova ličnost ničim ne povezuje niti osmi!ljava.$rhunac te
apatije je upravo ubistvo čovjeka u atmosferi Mersove nemoći da se odupre silama izvan njega.Merso
ispoljava svoju duhovnu pasivnost u svakoj prilici.%ajče!će to čini ćutanjem ili neobičnim reagovanjem
u kojem nema vrednovanja bića,stvari, pojava,doga"aja, doivljaja i sl.%jegova indiferentnost izbija na
svakom koraku ,a često i kroz izjave&»'to se tiče mene,bilo mi je svejedno...»,malo sam razmislio i
rekao(ne», «%i!ta nije bilo vano i dobro sam znao za!to...»)ve se to odnosi na njegov dru!tveni ivot.
odnos izme"u sveta i čoveka. *aj odnos +ami sagledava bez religijskih predrasuda i u njemu vidi
apsurd. )u!tina apsurda lei u čovekovoj potrebi da racionalno sagleda svet i činjenici da svet nije
racionalan. )vest o neskladu izme"u čoveka i sveta je svest o uzaludnosti, uzaludno teimo da
ostvarimo predmet sopstvene nostalgije. %ajvanija karakteristika apsurda je tragičnost. psurdno
stanje je tragično stanje. 3ostavlja se pitanje je kako iveti ako je svet tragičan i uzaludan. +ami
odbacuje samoubistvo kao re!enje, jer ono nije suočavanje, već odbacivanje istine, izbegavanje
apsurda. Mit o )izifu nalae da čovek treba da umre bez pomirenja, u revoltu.
4ilozofija apsurda samo potvr"uje rezonovanje +amijevog junaka. 0snovna teza ove filozofije glasi (
ni!ta nema smisla, samim tim ne postoje merila za prosu"ivanje dobra i zla.
-spostavlja se da Merso čini zlo, jer suvi!e intenzivno oseća nemoć dobra. %jegov imoralizam je protest
protiv neostvarivosti moralnih vrednosti.
-deja da se stvari nekad de!avaju bez razloga i da doga"aji ponekad nemaju značenje je uznemirujuća
za zajednicu. )u"enje Mersou je primer za to, tuilac poku!ava da na"e racionalni poredak, pa
povezuje ubistvo rapina sa Mersoovim pona!anjem na sahrani majke, kako bi doneo zaključak o
njegovoj čudovi!nosti
- tuilac, i Mersoov advokat poku!avaju da objasne počinjeno ubistvo kao doga"aj koji logično sledi
prethodne po principu uzročno(posledične veze. *akva obja!njenja su izmi!ljotine koje imaju svrhu da
prikr
prikrijiju
u zas
zastr
tra!
a!uj
ujuć
ućuu id
idej
eju
u da je un univ
iver
erzum
zum irirac
acio
iona
nala
lan.
n. 3r
3rem
ema a to
tome,
me, i sa
samo
mo su"
su"en
enje
je je pr
prim
imer
er
apsurdnosti, primer kako čovečanstvo poku!ava da pripi!e racionalnost svetu.
pored filozofije apsurda, da tako nazovemo +amijevo razmi!ljanje o ivotu uop!te, prisutna je i pobuna
protiv nametnutih normi pona!anja u dru!tvu. #okaz za to jesu sve te 5sitnice5 koje se zamjeraju
Mersou & ne eli ljubav, ne eli prijateljstvo, ne eli karijeru, itd. +ao da je namjera Mersoa da podri
onu ideju, misao & 5 judi će uni!titi čovjeka5. 6 %isam siguran čija je ovo misao7. *ako da pored slike
apsurda +amijevog modernog čovjeka i njegovog shvatanja da nema potreba za bilo čim aliti ili udjeti
kada je smrt krajnje rje!enje svega, postoji i slika modernog dru!tva koje tei da putem konvencija,
nametnutih dru!tvenih normi, u!abloni, oformi i zatvori pojedinca u bezizlazni krug.
kraj knjige... ako mislis na zavr!nu rečenicu je Mersoova zelja da ljudi bar na njegovom pogubljenju
budu iskreni, pa ako su ga već osudili ... neka ga i gledaju sa izrazima mrnje. icemjerno bi bilo zaliti
ga...jer ti isti su ga i osudili na giljotinu..zeli da bar na kraju budu iskreni..
Mene
mu onabuni
mutisamo prisustvo
razum, za!to jesvetlosti,
izraenonikako mi nije
odsustvo jasnouza!to
svetlosti je ona tu uvek
tamnici...hm..!ta kada je
vi mislite najbitnije, za!to
o tome8

)vetlost je u ovom delu predstavljena kao zivot, on je pucao u svetlost jer vise nije mogao da izdrzi
zivot jer ne ceni vlastiti zivot, a kamoli tudji. *ek pred smrt osetio je prve emocije i bio je srecan, to
pokazuje da je trazio svetlo kad je gledao kroz prozor na kraju romana.

%ije bas tako. )vetlost predstavlja

predstavlja potpunu suprotno
suprotnost
st u delu, nego sto je u stvarnosti. 9as zbog toga
sto je u pitanju apsurd, sve sto je nama normalno, je suprotno u delu. )vetlost koje pozitivno deluje na
nas, budi radost, srecu, deluje suprotno na Mersoa, negativno, izaziva nemir u njemu. 2bog toga
dozivljava preobrazaj u zatvoru, gde je izrazeno odsustvo svetlosti.

Merso je hteo da dokaze besmisao ljudskih, drustvenih normi tako sto ih je krsio, umesto da se izdigao
iznad njih.
http&::forum.burek.com:lektira(prepricane(knjige(t<=>.?@.html

4ilozofija apsurda lberta +amija

0snovna obeleja +amijeve 4ilozofije&
? stalna čovjekova razapetost izme"u raznih protivrečnosti i odluke # ili %A
> dve odre"ujuće konstante tako"e su apsurd i revolt
 čovekova elja za op!tim i racionalnim saznanjem sveta i nemoć, ograničena moć čovekovog
razuma da ostvari uvid u apsolut i smisao svetai čovekovog postojanja
< nagla!ena usamljenost i otu"enost 6 alijencija 7 čoveka i konačnost ljudskog ivota
= čovek traje, egzistira u okvirima koji su mu nametnuti, u ambijentu koji su mu odredile ivotne
okolnosti, zbog čega i osećaj ponavljanja svega, monotonija trajanja
B prisut
prisutan
an je osećaj izgublje
izgubljenosti
nosti jer se ivot ne moe jasno sagledati
sagledati,, niti biće u tom svetu moe biti
ispravno
ispravn o shvaćeno. 2bog toga sledi osećaj da je čovek stranac u svetu koji mu postaje stran, pa se iz
tih razloga javlja praznina i osećaj mučnine. )ve to dolazi od nemogućnosti da biće sasvim oslobodi od
nametnutih mu pravila, da se otrgne od banalnog i besmislenosti koje nas sustiu i pritiskaju, od
neizvesnosti trajanja koje nas prati
C apsurdn
apsurdnost
ost je uslovljena i sve!ću o smrti, o nemino
neminovnosti
vnosti smrt
smrtii koja se doiv
doivljava
ljava kao kraj svega i
jedina izvesnost, zbog čega je misao o uzaludnosti svih na!ih nastojanja i besmislu ljudskog trajanja.
6 M- DAM0 EMFA*- - 2*0 %-'* %AM )M-); %' GE#)+ $%*EF GA 9A)+0F-)% 7
H svet je bezosjećajan i indiferentan prema pojedincu i njegovoj sudbini
I nezadovoljstvo sobom i svetom oko sebe jeste izvor apsurda
?@ +ami odbacuje očajanje zbog apsurdnosti ljudskog trajanja, apsurdnosti sveta i poziva na revolt i
pobunu. #o toga se pak dolazi saznanjem o vlastitoj situaciji i sve!ću o sopstvenoj sudbini. Fevolt je
usmeren protiv postojećeg stanja, protiv smrti. %e treba prieljkivati smrt zbog te!kih okolnosti i
tragizma, već, uprkos svemu trajati i !to vi!e ivjeti.
#0J
#0 JK
KG
G-- +0
+0G-G- )A %- %-L
LE +0+0 % 4- 4-M
M)+)+-M
-M 3
**%E %AM AMG
GEE %-+
%-++$+$ )M
)M--)
) %-
03F$#%G&0%-
03F$ #%G&0%- )E 30*3E%0 3)EF#%-.
MAF)0 GA /0$GA+ +0G- 0#9-G # EA) EA)*$EGA
*$EGA E #FE'*$A%0G
#FE'*$A%0G -JF-,0 -JF-,0%% 0#9-G # LALA -
#FE'*$0 )A 290J *0J 0)GAD 0)GAD EJF0LA%-M.E %'AM #FE'*$E,+LA +M-,/0$GA+ +0G-
%A 3/A % )NF%- )$0GA MG+A $GAF0$*%0 DA 9-9- 0)EKA% % )MF*.+0# %GAJ
30)*0G
30) *0G-- )M
)M0 0 %GA
%GAJ0$
J0$  )#'%
)#'%G0) G0)** - %-'*
%-'* $-'
$-'A.9
A.9-$
-$0
0 GA 09A 09AAL
ALA%A% +0 /0$GA+
/0$GA+
3F2% )F,M# )A M%0J- ) *-M %A 9- )0L--.
# 9- 2%- ++0 )A 0)GAD MAF)0 30*FA9%0 GA # E302%M0 %GAJ0$ 3)-N-/+- -
#FE'*$
#FE '*$A%-
A%- L-$
L-$0*
0*,,L-$
L-$0*
0* GA#%0J
GA#%0J )*F%
)*F%.M .MAF)
AF)00 GA /0$/0$GA+GA+ +0G
+0G-- 3F-
3F-N$
N$* )$0GE
)$0GE
)E#9-%E,#0$0G%0 NF9F - 30M-FG-$ ) %A+-M L-$0*%-M )-*E-GM.
/-*GED-
/-* GED- +%G-JE )*F% 2*A+ )M )A9A E F2M-'G%GE 0 0#%0)E MAKE GE#-M
0 %AM0JED%0)*- GE#- # )N$*A )$0GA 3F-G*AGA,302%%-+A -- 3+ %A2%%A.0
%AM0JED%0)*- -)*-N # )A 30)*$A % MGA)*0 #FEJ-N - # 0)GA*A -)*0 )*0 - 0%-
0)GAD
0)G ADGE.
0*EKA%-NGE.EE
))$-
)$-GA*
GA*E
#FEJA E )*F%A.E
30)
30)*0
*0G-
G- )$0M
M%0J0
M%0J0 GE
GE#-
#- )-/%-
)-/%-N
GA#-%)*$A%0M N)$-GA*E.MAKE*-M
MAF
MAF)0E
)0E GA#
GA#%0)
%0)**$
$%-N*-N
$A-%  GE#-
03A
03A* *
EM-GA # %KA L%- 9%) -2MAKE * #$ )$-GA* - %A - MAF)0.2 %GAJ GA
)*$F% )$-GA* 30)*0 *EK, 3E% %AF2EMA$%G.#FEJ- GE#- )N$*GE )M0 )$0G
90,- %A M-)A # - #FEJ- 3*A.M0L# E3F$0 290J *A F2-+A - 0%- )E#A.)E#A %
0)%0$E %A3-)%-N %0FM- - E%-'*$GE 30)*0G%GA )*F%.0%- )E#A - %A 3-*GED-
2 M-'GA%GA - 09G'%GA%GA.A0 3F0A) )A 0#$-G 9A2 %G-N0$0J E/A'D.- %G2#
'* *- +F-$- M0JE # EF#A8 AME M0JE # )A %#GE 0)-M -#AG- # - 0# %G-N0$A
)E#9-%A 30)*0G- J0F.- %G-N0$ 30%0) %ADA EMF-GA*- #0+ 0%- L-$A - M0JE #
2LAA - 30)A
30)A#%GE
#%GE LAGE  *0 GA # % #% )$0J 30JE9GA%G
30JE9GA%G 9E 9E#E
#E #0/A+
#0/A+%-%- )
30$--M MFL%GA...
0tu"enje 1 alijenacija od majke&
O#jelomice je i zbog toga nisam u posljednju godinu dana gotovo uopće posjećivao. 3a i zato !to bih
tada
kupujemizgubio
kartucijelu nedjelju
i putujem 1 a da
dva sata. P ne govorim o naporu koji je bio potreban da odem na autobus,
9esmislenost&
Oli svi ljudi znaju da ne vrijedi ivjeti. Eglavnom sam znao da je gotovo svejedno hoću li umrijeti u
tridesetoj ili sedamdesetoj godini ivota, jer će, naravno, u oba slučaja drugi ljudi i druge ene i dalje
ivjeti i to na tisuće godina. 2aista, ni!ta nije jasnije od toga . . . P
inizam 6nakon majčine smrti7&
O. . . uostalom, nisam se imao zbog čega ispričati. 2apravo je trebalo da mi on izrazi sućut. ku,
vjerovatno će to učiniti prekosutra, kada budem u crnini. 2asad kao da mama nije ni umrla.  nakon
pokopa bit će to ne!to svr!eno i sve će poprimiti slubeniji izraz. P
Mi!ljenje o djelu&
O)tranacP sadri priču o čovjeku koji se na!ao u situaciji zločinca i osu"enika na smrt, a da ni!ta od
toga ne shvaća. 0dnosno, on je izgubljen, ivi u svom svijetu, a za druge ne brine !to me se posebno
dojmilo, kao i odgovori na pitanja& 'to je ivot8 'to je svijet8 1 OLivot i svijet su apsurdni& apsurd
proizlazi
proizl azi iz sukoba izme"u iracional
iracionalnosti
nosti i nostal
nostalgije
gije za smisl
smislom
om i skladomP.
skladomP. Me"utim, mi ipak ivimo,
mislimo da postoji neki interes da ivimo. Gedno privilegirano iskustvo ipak otkriva vrijednost& to je
pobuna, a upravo tu vrijednost Merso nije elio iskoristiti !to je veoma čudno. judi ive u apsurdu, u
kugi, dok se Merso u potpunosti slagao s tim negativnim smislom ivota.
0dnosno, djelo mi se svidjelo, jer pisac svojim bojama oslikava op!tu zajedničku situaciju svih ljudi;
osvijetljenje koje on baca na doga"aje obasjava svakog od nas pojedinačno.
+ao i sreća ivot je varljiv. Ger tako je malo potrebno da budemo sretni, a tako često nam to malo
nedostaje.
2ato smatram da je ami ovim romanom pruio okrutnu, ali istinitu sliku o čovjekovom poloaju u
svijetu.
*o, podjednako je tako točno da je )tranac gotovo moralistička osuda pravosu"a. E tom smislu radi se
zapravo o sudski krajnje nepravednoj kazni ( Mersault nije ubio s predumi!ljajem ( pa dolazi do izraaja
apsurd pravnog postupka. Mersaultu sude ljudi koji ga naprosto ne razumiju& ono sto se njima čini
be!ćutno!ću, zapravo je podjednako tako moglo proizići iz prave osjećajnosti koja se jedino ne eli
izraziti očekivanom 5glumom5; nemali broj ljudi plače na pogrebu jedino zato sto se to od njih očekuje.
Mersault tako dodu!e jest 5stranac5 u svijetu navika i običaja, no njegovo je pona!anje dosljedno
njegovom uvidu u zbilju ivota i njegovu karakteru. %jemu se naprosto dogodio 5tragičan slučaj5 kakav
se svima lako moe dogoditi, jedino !to je on ovaj put imao nesagledive posljedice; na kraju ga je
tobonja pravda osudila na smrt bez pravog razloga. li lbert amus ga ne osu"uje, niti eli da to mi
činimo.
*emeljna je vrijednost amusova romana ipak u stilu& upravo zbog jednostavnog, a izuzetno dojmljivog
izlaganja izvrsno je ocrtan kako jedan lik ( moda i tip čovjeka ( tako i raspoloenje, pa i cjelokupna
atmosfera nepredvidivog i besmislenog niza slučajnosti koje tako često upravljaju na!im ivotima.
2animljivo je, me"utim, da se pojam apsurda počeo upotrebljavati i kao oznaka odre"ene pozorisnje
tehnike, takve tehnike kakva zapravo znaci svojevrsno dovr!enje avangarde, a istovremeno izravno
uvodi i postupke koje će preuzeti postmodernizam.
#ominantna je misao o smrti kao jedino izvesnom ishodi!tu ljudskog ivota, a to saznanje nameće
preispitivanje smisla ra"anja. Livot je, prema tome, apsurdan.'tavi!e, osporava se razlika izme"u
ivota i smrti. 3a ipak, čovek zna da jedino to ima, da je ivot nezamenjiv,
nezamenjiv, i nagonski nastoji da traje po
svaku cenu&
*o !to se Merso često karakteri!e kao beosećajan lik, posledica je toga !to on u odre"enim situacijama
nije reagovao onako kako bi ljudi najče!će regovali, i onako kako to neke nepisane norme nalau. )am
naslov romana nam to pokazuje. #a bi neko negde bio stranac on mora tako i da se oseća, a Merso se
upravo tako oseća u ovom svetu. Ekoliko postoji, jedina njegova nada je u tome da se vrati u onaj svet
iz koga je i do!ao, da se vrati u ni!taQ
Ebistvo koje je počinio, njegovo neopiranje i neučestvovanje u procesu, kazuju nam da je on na neki
način počinio samoubistvo.  sa četiri metka koja je ispalio nakon prvog, samo je eleo to da potvrdiQ
0n je bio savr!eno svestan !za će se dogoditi posle toga, i čak je svojim pona!anjem, svesno ili
nesvesno
tom slučajupomagao
ne bi mogaotuiocu. 0vde ta
da ispali ostaje
četiriotvoreno pitanjebihza!to
metka kojima jednostavno
ja pridao nije pucao
dosta veliki značaj,sam
jer jeu on
sebe8
njimaE
stavio pečat na učinjeno.
)tranac je sa jedne strane dosta jasno delo, ali sa druge strane otvoreno za različite interpretacije. Ga
sam u ovom sastavu izneo neka razmi!ljanja, ali nakon ponovnog čitanja primetio sam dosta tvrdnji
koje sam i sam uspeo da osporim nekim primerima i delovima iz romana. 0vaj roman je kao nepravilno
geometrijsko telo, koje ima jako mnogo strana, i kojem se strane mogu dodavati. 2ato ono posmatrano
iz različith pozicija i izgleda drugačije. li to je upravo i ono neobično u priči. 0no !to je zajdno sa svim
umetničkimpostupcima primenjenum u njenom kazivanju čini zanimljivom i vrednom za analizu.
Foman 5)tranac5 je roman o ljudskoj egzistenciji, o njemu se govori o čovekovoj
usamljenosti, otu"enosti, besmislu, i apsurdu ota. Foman se zato i zove
stranac !to je Merso stranac dru!tvu, a dru!tvo njemu. E romanu se javljaju
misli koje kazuju koliko je apsurdan poloaj čoveka u svetu jer ma !ta radio
rezultat je isti& kao ona misao gde kae da ako čovek ide lagano po suncu dobiće
sunčanicu(umreće, ako ide suvi!e brzo oznoji se i umire.2nači izlaza iz
pojedinih zemaljskih situacija nema. Merso oseća da u svetu gde i ne moe da
utiče na svet i da ga menja.
0n samo moe da napravi izbor od onoga !ta mu se u ivotu nudi, odnosno izbor po svome pona!anju
ne menjajući ni sebe ni svet.3ostavlja se pitanje nehotičnog ubistva rapina, da li čovek ima pravo da
drugom čoveku oduzme ivot, i da li sud ima pravo i dru!tvo da Mersou oduzmu vot.E ime koje
pravde se nekome ivot oduzima8 +akva je to pravda ako isto tako postupa! zločinački, kao i sam
zločinac8 Mersou se sudi ustvari za bezosećajnost i indiferentnost u njegovom pona!anju na sudu.
3ostavlja se pitanje da li je on zaista bezosećajan čovek ili je čovek koji oseća ali ne ispoljava
osećanja8
Foman )tranac je posebna umetnička vizija smisla čovekovog postojanja. lber +ami trai odgovor na
večna pitanja. +ako iveti ako je ivot tragičan i uzaludan8 +ako iveti u svetu ljudi u kome je čovek
stranac samom sebi i svetu koji ga okruuje8
3olazna misao romana )tranac, lbera +amija, da je ivot apsurdan, jer je tragičan i uzaludan
zavr!ava se smrću. li, duboko u sebi roman nudi univerzalne poruke. /ovek moe biti srećan ako
prihvati da su svi ti ljudi nesavr!eni, a neprihvatanje znači biti stranac u ivotu i svetu.

E svojim djelima, bilo da su romani,drame ili eseji 1 lber +ami se bavi čovjekom i ljudskom
egzistencijom ;traga za smislom čovjekovog trajanja i uprkos radostima koje ivot prua on u njemu
otkriva apsurd !to ga čini besmislenim ,zbog čega i čovjekovo trajno nezadovoljstvo u ovom svijetu i
stalni sukob pojedinaca i svijeta i osjećaj čovjeka da je stranac u ovom svijetu.%a toj relaciji +ami i
razvija svoju filozofiju apsurda.
psurd podrazumeva neuobičajno, če!će sasvim asocijalno mi!ljenje ili pona!anje pojedinca.
psurdne misli su nekada očajna pobuna usamljenog pojedinca na nečovečne dru!tvene odnose.
/e!će pobuna u sebi i protiv sebe. Gunak apsurda smatra da se ivot moe prihvatiti samo u odnosu
na čovekovu
panju samo ograničenu
na onome !tosudbinu. 0dbacuje zanima.
ga neposredno vrednosti0dbaciti
čiji je smisao
sve !tovečnost i trajnost
je povezano za imetafizičku
zaustavlja
vrednost, za subjektivnu večnost ili večnu sada!njicu. Fevolt se sastoji u blagoj ironiji kojom ni sebe ne
zaobilazi i taj cinizam je produkt njegovog intelekta, osveta nemoćnosti, opravdanje slabosti. Gunaku
apsurda je stalo samo da ne umre ponien, pomiren i prevaren.
prevaren. 0n se podsmeva relativ
relativnoj
noj stvarnost
stvarnostii
tako
tako !to je pri
prihva
hvata.
ta. 2a aps
apsurd
urd je kara
karakte
kteris
ristič
tična
na crt
crta
a intele
intelektu
ktuanog
anog mazohizm
mazohizma a kada junak sa
zadovoljstvom prihvata svoju patnju.

Fead more& http&::alber(kami(stranac.Rebnode.com:analiza(dela:apsurd:

reate Sour oRn Rebsite for free& http&::us.Rebnode.com