Spojnice

Spojnice
Ma
Ma

inski Fakultet Univerziteta u Beogradu

inski Fakultet Univerziteta u Beogradu
Ma
Ma

inski elementi II
inski elementi II
Petak
Petak
06
06
.05.20
.05.20
11
11
.
.
VI smena
VI smena

Doc. dr Aleksandar Marinkovi

Doc. dr Aleksandar Marinkovi

Doc. dr Tatjana Lazovi

Doc. dr Tatjana Lazovi

Osobine
Osobine
Omoguavaju spajanje obrtnih delova (vratila) u cilju
prenoenja obrtnog momenta (bez transformacije energije).
Osim ove osnovne funkcije spojnice omoguavaju jos neke.
Upravljanje radom spojnice moe biti mehaniko, hidraulino ili
elektrino, sa prekidom rada mainskog sistema ili bez prekida
Ose vratila mogu da odstupaju od koaksijalnosti (radijalno ili ugaono),
a poloaj se moe menjati i u toku rada.
Prenos obrtnog momenta moe biti sa prenoenjem udara i vibracija
ili sa njihovim manjim ili veim priguivanjem.
Prenos moe biti stalan ili povremen, u jednom ili oba smera,
sa ogranienim vrednostima brzine ili momenta.
Podela spojnica
Podela spojnica
- Krute spojnice
- Elastine spojnice NERAZDVOJIVE SPOJNICE
- Zglobne spojnice
- Kandaste i zupaste
- Frikcione spojnice UKLJUNO - ISKLJUNE
- Sinhro spojnice
- Sigurnosne spojnice
- Jednosmerne spojnice SPECIJALNE
- Centrifugalne spojnice
- Hidrodinamike spojnice
Krute spojnice
Krute spojnice
Krute spojnice ine vrst spoj izmedju vratila tj.
od dva statiki odredjena vratila formiraju jedno statiki neodredjeno.
Ove spojnice su relativno malih dimenzija i visoke nosivosti,
obezbeuju stalan prenos obrtnog momenta, ali
- za njihovu ugradnju potrebna je visoka tanost poloaja osa vratila,
- prenose udare i vibracije bez priguenja.
Spojnice sa obodima (sa podeenim - nepodeenim vijcima)
Elasti
Elasti

ne spojnice
ne spojnice
Ove spojnice doputaju odstupanja poloaja osa vratila, radijalna,
aksijalna i ugaona i priguuju udare i vibracije.
Optereenje se prenosi delovima poveane elastinosti,
od gume ili od elika, usled ega su veih gabarita od krutih,
a primenjuju se samo kod manjih obrtnih momenata.
d
s
1. Elastina spojnica sa gumenim prstenom
Sline krutim spojnicama, pored ostalog podeen
ili nepodeen zavrtanj optereen i na savijanje.
Elasti
Elasti

ne spojnice
ne spojnice
2. Elastine spojnice sa gumenim ulocima
3. Elastine spojnice sa gumenim torusom (periflex)
Elasti
Elasti

ne spojnice
ne spojnice
4. Elastine spojnice turboflex
5. Elastine spojnice sa elinom trakom (bibby spojnica)
Zglobne spojnice
Zglobne spojnice
Kardanova spojnica je pogodno konstruktivno reenje
za spajanje vratila koja se seku pod relativno velikim uglom.

2

3

const.
cos sin
cos

2 2
1
2
1
2
1 T
T
Da bi se ovo odstupanje otklonilo Kardanove spojnice se ugradjuju u paru.
Druga spojnica popravlja promenu ugaone brzine nastalu na prvoj spojnici,
tako da je
Odnos ugaonih brzina vratila se menja u radu,
zavisno od ugla
1
1 3

Zglobne spojnice
Zglobne spojnice
Kardanova spojnica se sastoji od dve "viljuke" koje su u vezi sa vratilima
Svaka od viljuki obuhvata po dva rukavca na kardanovom krstu.
Na dodiru rukavca i viljuke su najee iglini leaji, a izuzetno mogu biti
i klizni, a rukavci su cementirani i brueni.
Po rukavcima se ostvaruje
oscilatorno kretanje pri
Svakom obrtu vratila
ako je ugao 0
Frikcione spojnice
Frikcione spojnice
Zajedno sa kandastom i zupastom i frikcione spojnice pripadaju
grupi ukljuno-iskljunih.
Prenoenje obrtnog momenta ostvaruje se posredstvom sile trenja, a
radi poveanja nosivosti razvijeno je vie pricipskih reenja:
F
n
=F
a
F
n
=F
a
F
n
F
n

sa ravnim sa konusnim dodirnim povrinama sa lamelama

Frikcione spojnice
Frikcione spojnice
Kod spojnica sa ravnim dodirnim povrinama, normalna sila
na dodiru F
n
jednaka je aksijalnoj sili ukljuivanja spojnice F
a
.
Konusne dodirne povrine omoguuju da se potrebna sila F
a
smanji:

F
n
F
a
F

= F
n
F F F
n n a
cos sin

F
F
a
n
cos sin

F
n
F
n

Ako je u dodiru jedan par povrina kod spojnice sa lamelama (i =1),

potrebna je velika sila F
n
, koja se smanjuje uveavanjem broja dodira lamela.
T S
d
iF

n

2
Frikcione povrine su obloene materijalima koji su otporni na habanje.