OFSET TAMPA

1

SADRAJ

UVOD--------------------------------------------------------------------------------------------- 2
Ofset tampa (ravna tampa) ---------------------------------------------------------------- 2
Neke od prednosti tampe -------------------------------------------------------------------- 3
IZLAGANJE ------------------------------------------------------------------------------------ 4
PRAH APLIKACIJA -------------------------------------------------------------------------- 7
ZAKLJUAK ----------------------------------------------------------------------------------- 9
LITERATURA ----------------------------------------------------------------------------------10

UVOD
Ofset tampa (ravna
tampa)
Ofset ili ravna tampa je tehnika u kojoj
se boja prenosi sa ploe direkto na gumu a
zatim na tamparski papir (kunsdruk,
ofsetni, muflon, etiketni ili specijalne vrste
papira). Ofset tampa kao sofisticirani
proces u kome zajedno rade ovek i maina
predstavlja sam vrhunac tamparstva. U
samom procesu koriste se etri osnovne
boje: crna, plava, crvena i uta. Ove boje se
tampaju u vrlo malim rasterskim takama
nevidljivim golim okom, sama pravilnost i
pozicija rasterske take u odnosu na susednu
kreira iluziju druge boje. Na osovu toga se
kae da iz 4 osnovne boje nastaje veina
drugih boja, naravo postoje i boje koje se ne
mogu dobiti iz 4 osnovne, tako da postoji i
paleta sa specijalnim bojama (srebro, zlato,
fluo...).
tamparske maine za ravnu ofset tampu
pripadaju grupi rotacionih maina, to znai
da su elementi ureaja za ostvarivanje
pritiska u tamparskoj jedinici cilindri, ije
je osnovno kretanje rotaciono. Savitljiva
tamparska forma se privruje na cilindar
koji je u kontaktu sa ofset (gumenim)
cilindrom, tako da se otisak sa forme prenosi
na gumeni cilindar a sa njega na materijal za
tampu.


Proces tampe u tehnici ravnog ofseta
odigrava se tako to se na formu koja je
privrena na cilindar forme, pomou
sistema valjka za vlaenje, prvo nanosi
sredstvo vlaenja, koji se zadrava samo na
hidrofilnim netampajuim elementima, dok
tampajue povrine ostaju suve. Zatim se
na ovakvu povrinu tamparske forme
nanosi boja, koja prianja samo na,
tampajue povrine koje nisu prekrivene
vodom. Dalje se boja sa tampajuih
povrina forme prenosi na gumeni cilindar
sa kog se vri otiskivanje.
Znai, tri glavna elementa ofset
tampe su:
1. Cilindar nosilac tamparske forme,
iznad kog su ureaji za vlaenje i
boju;
2. Cilindar nosilac gumenog omotaa,
koji na sebe prima tampajue
elemente i prenosi ih na trei
segment (sadri kompresibilni sloj) i
3. Cilindar za pritisak.



3


Takoe jedna od karakteristika je to
fiksni trokovi vezani za tampu mogu da
budu kratkoroni odnosno da njihova cena
na nekom ne preterano velikom tirau
postaje zanemarljiva ime se dobija nia
cena finalnog proizvoda.
Neke od prednosti ofset tampe:
Postojan visoki kvalitet slike
otrija i istija tampa slova zato
to se gumeni pokriva
prilagoava teksturi tampajue
povrine;
Mogunost korienja irokog
spektra tampajuih povrina, sem
glatkog papira ( na primer drvo,
tkanina, metal, koa, grubi papir);
Brza i laka izrada tamparskih
ploa;
Dui ivotni vek ploa nego kod
direktnih lito-presa zato to ne
postoji direktan dodir ploe i
tampajue povrine.

tamparska forma za ravnu tampu sastoji se
iz jednog dela u obliku ploe, koja moe biti
izraena od litografskog kamena, cinka,
aluminijuma (monometalne ploe) ili od
kombinacija nekoliko metala (polimentalne
ploe), zatim od plastine ili papirne folije.
tamparska forma za ravnu offset tampu
izrauje se direktnim ili indirektnim
postupkom. Direktnim postupkom
tamparka forma se izrauje na litografskom
kamenu (pisanjem I crtanjem), zatim na
plastinim i papirnim folijama (snimanjem
na aparatima i kamerama sa elektrostatikim
postupkom kopiranja), osvetljavanjem
pomou laserskih zraka, pisanjem i
kucanjem. A indirektnim postupkom
tamparska forma se izrauje korienjem
kopirnih predloaka (negativna ili pozitivna)
i kopiranjem na monometalne ili
polumetalne ploe. Za indirektan postupak
dobijanja tamparske forme potrebno je
izraditi montanu formu (tabak).
4

IZLAGANJE
Nakon tampe, listovi se daju na
izlaganje gomile. Najjednostavnije
tehnoloko reenje je padobran isporuka
(slika 2.1-52), koja se koristi u nekim malim
ofset presama, gde se listovi prevoze na
izloeni sto pomou valjaka.
Ravna ivica izloene gomile je obino
potrebna, gde je svaki od izloenih listova
prosleen jedan po jedan da proizvedu
urednu gomilu. Izlaganje listova stanja ofset
prese je opremljena sa, prosleivaima
listova koji uzima svaki list na istu funkciju
na gomili. Tana gomila formacije je od
sutinskog znaaja da bi se izbeglo runo ili
automatski poravnanje listova pre naredne
zavrne operacije koja se izvrava.
Standardni sistem lanca izlaganja (slika
2.1-18) prenosi list od konanog utisnog
cilindra za isporuku gomile. Distikcija je
napravljena izmeu prese sa visoke-gomile
izlaganja (slika 2.1-18), standardna isporuka
i proirena isporuka sistema.
Standardno izlaganje (slika 2.1-21) je
najkompaktniji i ekonomski dizajn. Kratki
lanac jedinica isporuke nosi papir direktno
(uglavnom horizontalno) od utisnog cilindra
do izlazne gomile. To znai da je gomila
samo oko 50 cm visoka, u zavisnosti od
tamparskog modela. Za standardne kratke
tampe vodi ovo izlaganje gomile visoko
(oko 1000 do 5000 listova) sto je obino
dovoljno.




Slika 2.1-52
Padobran izlaganje na malom samoj-kolor
ofset presi (TOM, Heidelberg)
Sa duim tampanjem, brih presa, a
tanjih podloga, vreme izmeu gomile
promene treba da budu to je mogue due,
stoga visoka-gomila izlaganja sa gomile
visinevie od 1 m su prednost. Za papire sa
gramaom od 100 g / m (oko 0,1 mm
debljine) ovo je ekvivalentno do 10000
listova, koji se obino tampaju u jedva sat
vremena. Kardbord tampai imaju
tendenciju da podignu prese, tako da
srazmerno vie gomile mogu da budu
obraene u hranilici i izloene.
5

U visoko-gomilnom izlaganju (slika 2.1-18)
papiri putuju odgovarajue duu udaljenost
od utisnog cilindra na gomilu.
Na prilino visokoj tampi brzine laganih
listova imaju tendenciju da lepraju a u toku
ovog svee mastilo moe se razmazati u
kontaktu sa pres elementima u oblasti
izlaganja. Turbulencija generisan griper
cevima prilikom objavljivanja stanja
indukuje da list vijori. Aerodinamika testa sa
ciljem optimizacije stanja uputstva i
instaliranje posebnih list uputstava
elemenata doveli su do glatke listne
smernice. Vazduno strujanje, nastale
izmeu vodi tanjir i tampanih listova
(slike 2.1-18 i 2.1-56a), dri list na
odreenoj udaljenosti od vodi tanjir. Ovaj
list smernice u isporuci je fundementalno
sastavni, potpuno bez mrlja listova isporuke
(vidi takoe sl. 13.1.3.4 i sl. 13.1-53).

Udaljenost do izloenih jedinica moe da
se koristi za smetanje jedinica za suenje,
kao to su IC suare, UV suare, duvaljke
toplog vazduha, duvaljke kruznog vazduha,
ili uredjaj praha prskanja i sistema vaenja.
Ovaj prostor esto nije dovoljan da primi
sve jedinice, u ijem sluaju produena
isporuka jedinice(slike 2.1-57 i 1.7-2) moe
biti neophodna za instalaciju suara.
Produena jedinica isporuke ima dodatnu
prednost to omoguava vie vremena za
mastilo da se uvrsti bez posebne opreme za
suenje. Na presama velikih brzina,
posebno, vreme izmeu konanog tampanja
jedinice i isporuke gomila je vrlo kratko, na
podruju manje od jedne sekunde.
Produenje skoro od sekunde moe doneti
ovravanja od mastila ili nestale primene u
opsegu u kome se prebijanje izbegava, ili je
potrebno smanjiti prah aplikacija.
Od kako list stie u izlaganje pri velikoj
brzini, neophodno je usporiti listove
koristei koioni sistem. Griper otvarajue
kamere mogu da se podese tako da se griperi
ve otvore na odreenoj udaljenosti pre nego
to stignu do kraja gomile. U ovom istom
trenutku ivica zadnjeg lista je iscrtana
odozdo sa koenjem usisnog valjaka ili
trake (slike 2.1-53 i 2.1-21). List stie sa
toliko puno kinetike energije da bi mogli
normalno nastaviti putovati.

Slika 2.1-53
Maina za usporavanje papira
(Speedmaster SM 74, Heidelberg)


6

Koioni valjci, sa cirkumferentnom brzinom
niom od brzine tampanja, dre vrsto list
na zadnjem delu lista ivice i razvlae ga,
tako da list koji je postavljen je praktino
ravan.
U konvertibilnim usavravajuim
presama donja-strana lista je takoe
prekrivena sveim mastilom, tako da koioni
valjci moraju biti postavljen samo na ne-
slikovitom podruiju. Dovoljno iroko ne-
slikovito podruije se esto moe nai
izmeu doteranih pojedinih odtampanih
stranica na listu (na primer, osam strana na
jednoj strani tampanog lista). Uopteno
govorei, meutim, sa 4 / 4 tampanja,
mogue tragove koenja valjaka treba uzeti
u obzir u listu rasporeda.
to ravnije list lei u izlaganju, to e
bolje vazduni jastuk izmeu listova biti
odravan, i to je ravnomerniji kontakt
pritiska u gomili bie distribuiran preko
povrine tampanog lista. Sve ove stvari
pomognu da se izbegne rizik od prebijanja
mastila.
Da bi se postigla zadovoljavajue i
dovoljno brzo izlaganje, listovi koji padaju
dole je podrano od strane duvaljki, koje se
nalaze izmeu vrha i dna lanca vodia (vidi
sliku 2.1-21). Eksplozija vazduh mora biti
regulisana u skladu sa kvalitetom papira,
gramaom, veliine listova, pravcu kretanja,
a brzina tampanja u cilju postizanja
optimalnog efekta. List bi trebalo da pokae
(u njegovom pravcu kretanja) blago
padajue krivine u centru, tako da vazduh
izmeu lista i gomila moe pobei na strane
i tako list ostaje stabilan u pravcu putovanja.
Listna hranilica ofset prese na 70 cm x 100
cm formatu klase (vidi sl. 2.1-64), je
opremljena sa petnaest veltilatora iznad
gomile za izlaganje (u smeru putovanja, tri
reda od pet ventilatora). Mo duvanja ovih
ventilatora je podesiva u nekoliko zona.
Listovi odtampani na jednoj strani esto
imaju tako jaku tendenciju da se sklupaju u
izloenoj gomili pa je teko da se formira
glatka gomila. Ova sklupana formacija na
papiru takoe poveava rizik od prebijanja i
blokiranja (svee odtampanih listova
slepljenih zajedno). Sklupana formacija je
ohrabrena sa reologijom ofset mastila: list se
lepi za ebe tako vrsto da griperi moraju da
uklonite list sa dosta velikom vunom silom.
Papir se rastee neto u toku ove akcije, i
rotira na ebe cilindra na pojedinom luku.
Kada je list puten iz ebeta blago savijajui
radijus je proizveden (slika 2.1-54). List
odvijai (slike 2.1-55 i 2.1-21) u oblasti
izlaganja savijaju list u suprotnom smeru,
tako da je dobra ravna pozicija povraena.
(List odvija nije potreban za usavravanje
radnih mesta).









7

PRAH
APLIKACIJA
U listnoj hranilici ofseta (ravne tampe),
konvencionalno mastilo jo uvek nije
potpuno suvo kad list dolazi do isporuke
gomile.

Slika 2.1-54
Putanje lista preko ebeta (pratei ugao)

Slika 2.1-55 Listni odvija

Zbog toga je jedan od glavnih zahteva u
listnoj hranilici ofseta izbegavanje
razmazivanja, prebijanje(prenos mastila na
sledei list), i blokiranje u gomilu (listovi
lee na vrhu svake druge slepljeni zajedno).
Aplikacija praha nudi popravljanje (sl. 2.1-
22 i sek 1.7.3.1.), ipak donosi mnoge
negativne posledice, kao to je prljanje
prese, nedostataka kvaliteta u oblasti
tampanja (smanjenje sjaja), i zavrne
probleme.
Zbog praha sloj izmeu listova, vlano
mastilo povrine ne dolazi u kontakt sa
sledeim listom. Samo mali deo isporuke
praha zapravo stie na list. to tampa bre
vodi, manje se praha prinosi koji zaista
stigne do lista, ostatak doprinosi prljanje
tampe u podruiju isporuke. to dua presa,
kao to je osmobojna presa za ravne tampe
i usavravanje (4 / 4), mastilo mora da
ostane svee da bi se izbeglo nagomilavanje
na utisni cilindara, i tako gomila formacije u
isporuci postaje mnogo vana. Shodno tome,
sa dugim, brzo-radeom listnom hranilicom
prese, rasprskavanje mora da bude
intenzivirano. Sistem praha ekstrakcije u
isporuci stvarno uklanjaju velike koliine
praha, iako ostatak i dalje ostaje, koji
neizmerno isti rad u tampi, iako znatno
ree.
Obe strane praha prskanja (slika 2.1-56)
od iznad i ispod donosi oiglednu utedu u
koliini korienog praha. Glavna uteda je
napravljen sa prskajuim prahom leve strane
lista. Griper cevi noseih listova u isporuku
su uoblieni toliko da je list voen sa
vazdunim jastukom na minimalnom
rastojanju iznad vodi ploe (slika 2.1-56a).
8


Zbog malog rastojanja izmeu podloge i
praha izlaza mlaznice u vodiu ploe za
upotrebu, vrlo malo praha se gubi, pa je
prah-merenje veoma efikasno i prah se
shodno tome smanjuje. Konvencionalni vrh
izlazne dizne praha su u mnogo veoj
udaljenosti od lista na raun griper cevi, pa
vazduh iza griper cevi izvojka do praha
potoka i napranjavanje je na kraju mnogo
liberalniji kako bi se kompenzovali gubici (
vidi takoe sliku. 2.1-59). Za skoro sve
poslove tampe adekvatno je prah
rasprskavanje sa zadnje strane, ak i ako nije
jo odtampano.
Drugi nain optimizacije listova
ponaanja u isporuci gomile lei u
poboljanju procesa suenja sa ubrzanim
upijanjem (vidi sliku 1.7.1). Upijanje moe
biti ubrzano korienjem IR suenjem ako
su mastila i papir dobro uklopljeni jedan u
drugom.
Jo jedna opcija za optimizaciju isporuke
ponaanja (zajedno sa poboljanjem
kvaliteta tampe slike kvaliteta / izgleda
slike) je aplikacija laka (vidi sliku 2.1.2.7).
Vodena-baza disperzije laka se sui tako
brzo da napranjavanje moe, u velikoj meri,
moe podeliti. Ipak, disperzija laka se koristi
samo za poboljanje izlaganja u izuzetnim
sluajevima, budui da jedinica posebnog
tampanja mora da bude registrovana za
njegovu primenu. Poveano korienje
vodene-baze disperzije lakom e unaprediti
sjaj, daje poveanu zatitu od abrazije i
poboljava ponaanje isporuke.



Slika 2.1-56
Prah aplikacija u podruiju isporuke
a. List vodi i prah aplikacija;
b. Prah rasprskiva na obe strane

9


ZAKLJUAK
Takoe jedna od karakteristika je to fiksni trokovi vezani za tampu mogu da budu
kratkoroni odnosno da njihova cena na nekom ne preterano velikom tirau postaje zanemarljiva
ime se dobija nia cena finalnog proizvoda.
Neke od prednosti ofset tampe:
Postojan visoki kvalitet slike otrija i istija tampa slova zato to se gumeni
pokriva prilagoava teksturi tampajue povrine;
Mogunost korienja irokog spektra tampajuih povrina, sem glatkog papira ( na
primer drvo, tkanina, metal, koa, grubi papir);
Brza i laka izrada tamparskih ploa;
Dui ivotni vek ploa nego kod direktnih lito-presa zato to ne postoji direktan
dodir ploe i tampajue povrine.
tamparska forma za ravnu tampu sastoji se iz jednog dela u obliku ploe, koja moe biti
izraena od litografskog kamena, cinka, aluminijuma (monometalne ploe) ili od kombinacija
nekoliko metala (polimentalne ploe), zatim od plastine ili papirne folije. tamparska forma za
ravnu offset tampu izrauje se direktnim ili indirektnim postupkom. Direktnim postupkom
tamparka forma se izrauje na litografskom kamenu (pisanjem I crtanjem), zatim na plastinim i
papirnim folijama (snimanjem na aparatima i kamerama sa elektrostatikim postupkom
kopiranja), osvetljavanjem pomou laserskih zraka, pisanjem i kucanjem. A indirektnim
postupkom tamparska forma se izrauje korienjem kopirnih predloaka (negativna ili
pozitivna) i kopiranjem na monometalne ili polumetalne ploe. Za indirektan postupak dobijanja
tamparske forme potrebno je izraditi montanu formu (tabak).

10

LITERATURA
Kipphan H., Handbuch der Printmedien, Technologien und Produktionsverfaren, Springer
Internet Wikipedija
Englesko Srpski renik SEZAM