IZRADA TAMPARSKE FORME ZA

VISOKU TAMPU
TAMPARSKA FORMA ZA VISOKU TAMPU
Slobodne povrine su UDUBLJENE.
tampajue i slobodne povrine razlikuju se po svom
GEOMETRIJSKOM POLOAJU.
tampajue povrine su
IZBOENE i nalaze se
u istoj ravnini.
+
Jednak nanos boje
Otisak
Ovako se dobijaju samo jednotonski otisci.
Za vietonske otiske potreban je raster.
TAMPARSKA FORMA ZA VISOKU TAMPU
tamparska forma se izrauje od METALA
- najee CINK ili MAGNEZIJUM -
HEMIJSKIM,
ELEKTROHEMIJSKIM NAGRIZANJEM
(JETKANJEM),
MEHANIKIM GRAVIRANJEM
i od ORGANSKIH MATERIJALA - FOTOPOLIMERA -
TAMPARSKA FORMA ZA VISOKU TAMPU
tamparska forma za visoku tampu naziva se
klie

Kao podloge za izradu kliea koriste se:
legura cinka,
magnezijum,
mesing i
aluminijum.

Mikrocink se izrauje od rafinisanog cinka
istoe 99,99%, a kao legirajue komponente
sadri 0,1% aluminijuma i 0,005% magnezijuma
Postupak izrade kliea nagrizanjem obuhvata
sledee radne operacije:
1) dobijanje zatitne kopije
2) pripremu ploe sa kopijom za proces
nagrizanja
3) jednostepeno nagrizanje
4) izradu probnog otiska
5) korekturu kliea
Nagrizanje moe biti:
Jednostepeno
Viestepeno

Jednostepeno nagrizanje ploa od mikrocinka
Postupak jednostepenog nagrizanja je mogu
zbog dodatka specijalnog dodatka rastvoru za
nagrizanje.

Ovaj dodatak ima ulogu da zatiti bone ivice
tampajuih elemenata od nagrizanja.
Nagrizanje se izvodi u maini za nagrizanje koja
omoguava kontrolisanje i odravanje radnih uslova u
toku nagrizanja u optimalnim granicama

Rastvor za jednostepeno nagrizanje cinka sadri
azotnu kiselinu, sredstva za bonu zatitu i vodu

Koncentracija
HN03 u rastvoru za nagrizanje obino iznosi 11-15% a
sredstva za bonu zatitu 2,5 - 5 %

HNO3 mora biti ista.
Sredstva za bonu zatitu sastoje se iz dve
osnovne komponente
I) PAM se apsorbuje na povrinu metala
stvarajui monomolekulski sloj
II) Druga komponenta sadri molekule koje se
vezuju za apsorpcioni sloj molekula prve
komponente, tako da se obrazuje zatitni sloj
otporan na azotnu kiselinu


Na nabig bonih strana tampajuih elemenata
uglavnom utiu sledei faktori:
sastav rastvora za nagrizanje,
temperatura i
jaina mlaza koji pada na plou.

Takoe koncentracija HNO3 utie na ugao bonih
strana.

Poto se u toku nagrizanja troi HNO3 i njena
koncentracija opada, dobie se poloenije bone
strane tampajuih elemenata

Zbog toga je neophodno posle nagrizanja svake ploe
regenerisati rastvor



Ako je zatitno dejstvo sredstava za bonu zatitu
slabije (smanjuje se njegova koncentracija), dobie se
strmije bone strane

Regeneracija se obavlja na osnovu koliine cinka koji
je rastvoren

Do te vrednosti se dolazi tako to se cinkana ploa
meri pre i posle nagrizanja

Na osnovu dobijenih vrednosti meri se koliina HNO3
za regeneraciju

Kada se kao rezultat rastvaranja Zn u HNO3 znatno
povea koncentracija Zn(NO3)2, regeneracija vie nije
mogua, pa se rastvor za nagrizanje mora zameniti
sveim





Jaina mlaza rastvora za nagrizanje koji pada
na plou utie tako da jai mlaz stvara strmije
bone strane

Na svim mainama za jednostepeno nagrizanje
brzina mlaza moe se regulisati

Snienjem temperature rastvora za nagrizanje
dobiju se strmije bone strane i obrnuto

Poveanjem temperature dobie se poloenije
bone strane


Dubina nagrizanja regulie se trajanjem
nagrizanja
dubina nagrizanja zavisi od rastojanja izmeu
dva susedna tampajua elementa (vee
rastojanje - vea dubina)

Za crteni klie vreme nagrizanja iznosi oko 15
minuta a za rasterske samo 3-5 minuta
Uprkos razlici u trajanju nagrizanja moe se
istovremeno nagrizati i crteni i rasterski klie
Maine za jednostepeno nagrizanje
Najee se koriste maine sa:
lopaticama i
sa mlaznicama,

a ree maine kod kojih se rastvor za
nagrizanje preliva preko ploe koja se nagriza

Tokom nagrizanja ploa rotira.
Maina za nagrizanje poseduje sistem za
grejanje i sistem za hlaenje rastvora
Na maini se moe regulisati i trajanje
nagrizanja
Klie moe biti:
fototipija prema crtenom originalu
autotipija prema rasterskom originalu

Izrada fototipije nagrizanjem
Izrada kliea nagrizanjem obuhvata:
pripremu kopije za nagrizanje,
nagrizanje u maini i
naknadnu obradu kliea.
Priprema kopije za nagrizanje obuhvata:
merenje ploe sa kopijom
ienje povrine ploe korienjem krede u
prahu
ispiranje ploe vodom
prednagrizanje u razblaenom rastvoru HNO3 i
ispiranje ploe vodom

Posle pripreme ploa se odmah postavi u
mainu za nagrizanje, pre njenog suenja, jer i
delimino suenje uslovljava nepravilan tok
nagrizanja
Temperatura nagrizanja iznosi 27 C.

Ako se ele dobiti strmije bone strane
tampajuih elemenata, temperatura se moe
smanjiti na 24C

Poto se zavri nagrizanje, ploa se meri da bi
se mogla odrediti potrebna koliina HNO3 za
regeneraciju
Izrada autotipije nagrizanjem
Autotipija ili rasterski klie omoguava
reprodukovanje vietonskih originala

Za kvalitetnije reprodukcije koristi se autotipija
sa rasterom vee linijature

Faze rada u procesu izrade autotipije iste su
kao i kod izrade fototipije
Izrada rasterskog kliea nagrizanjem obuhvata:
pripremu kopije za nagrizanje,
nagrizanje u maini i
naknadnu obradu kliea

Priprema kopije za nagrizanje obuhvata:
merenje ploe sa kopijom
ienje povrine ploe korienjem krede u
prahu
ispiranje ploe vodom
prednagrizanje u razblaenom rastvoru HNO3 i
ispiranje ploe vodom.


Poto se ploa oisti kredom i dobro ispere
vodom, potapa se kratko (20 sekundi) u rastvor
za zrnanje

Autotipija se nagriza 3-5 minuta.
Broj obrataja je uvek vei nego kod nagrizanja
fototipije i za 100 obrtaja/minuti

Poto se zavri nagrizanje, ploa se meri da bi
se mogla odrediti potrebna koliina HNO3 za
regeneraciju
Greke pri izradi kliea nagrizanjem
Greke se mogu pojaviti zbog:
neodgovarajueg kvaliteta cinkane ploe
korienje fabriki neiste azotne kiseline
nepotpunog razvijanja
ako je kopirni sloj nepanjom osvetljen pre
kopiranja
da je sloj kratko osvetljen
je razvija zaprljan
ako je rastvor za prednagrizanje istroen ili ako
rastvor za nagrizanje nije dovoljno izmean pre
poetka nagrizanja

ako je koriena kiselina neogovarajueg
sastava
kad se koristi istroen rastvor
nagrizanja rastvorom vee koncentracije HNO3
nagrizanjem rastvorom manje koncentracije
(kada je istroen)
korienja starog rastvora za nagrizanje.
IZRADA PROBNIH OTISAKA U VISOKOJ TAMPI
Od zavrenih i korigovanih kliea dobijaju se probni
otisci
Probnim otiskivanjem se kontrolie kvalitet kliea tako
to se dobijeni otisak uporeuje sa originalom

Probni otisak dobija:
naruilac
tampar

Papir koji se koristi za probno otiskivanje trebalo bi da
bude isti kao i papir na kome e se tampati u maini
IZRADA KLIEA NA BAKARNIM PLOAMA

Ovakvi kliei se koriste za tampanje veih
tiraa (250.000 otisaka)

Otisak sa ovih kliea je veoma jasan, pa se
preporuuju za viebojnu tampu.

Zbog velike tvrdoe bakar se koristi za izradu
kliea namenjenih za utiskivanje u tvrd materijal
(npr. kou i karton)
IZRADA TEKSTA I CRTEA NA METALU
METALOGRAFIJA

Proizvodi koji se dobijaju mogu biti:
ploice sa natpisima,
reklamne table,
znake,
plakete,
ploice sa tehnolokom emom nekog
postrojenja.

Svi ovi proizvodi izraeni su od metala kao to
su Al, mesing, niklovani mesing ili prohrom

IZRADA KLIEA NA FOTOPOLIMERNIM
PLOAMA
fotopolimerna tamparska forma ima niz
prednosti u odnosu na metale:
Imaju veu tiranu izdrljivost od metalnih
tamparskih formi i mnogo bru i jednostavniju
tehnologiju izrade
Fotopolimerna tamparska forme odlikuje se
dobrim prijemom i predajom tamparske boje
to smanjuje utroak boje.
Mala masa fotopolimernih tamp. formi u
odnosu na metalne omoguava vee brzine
tampanja

Slika 61: Fotopolimerne
tamamparske forme
Prema nameni razlikuju se fotopolimerne ploe:
za tipo tampu,
letraset tampu i
flekso tampu.
reljefno utiskivanje (pregovanje).

Na osnovu vrste podloge na koju se nanosi
fotopolimerna kompozicija.
Kao podloga moe se koristiti
aluminijumski lim
elini lim i
folija od plastine mase.

Fotopolimerna ploa moe biti i bez podloge.
Fotopolimerne ploe se sastoje od:
podloga
fotopolimerni sloj (fotopolimerne kompozicije)
vezivni sloj
zatitna folija

Fotopolimerne ploe se isporuuju u zatitnim
crnim folijama - kesama

Crna folija titi ploe od uticaja svetlosti, vlage i
mehanikih oteenja
Proces izrade fotopolimernih kliea obuhvata tri
osnovne radne operacije:
1) osvetljavanje
2) razvijanje
3) naknadnu obradu tamparske forme

Kao kopirni podloak kod osvetljavanja koristi
se negativ
Kvalitet tamparske forme zavisi od
karakteristika negativa, karakteristika izvora
svetlosti i uslova osvetljavanja.


OSVETLJAVANJE fotopolimernih ploa

Negativi su jednotonski, itljivi sa emulzione
strane

Optika gustina na tamnijim mestima treba da
bude preko 3, a na transparetnim mestima
ispod 0,05

Poto posle izrade tamparske forme nisu
mogue korekture, negativ koji se koristi za
kopiranje mora biti besprekoran
U toku osvetljavanja izvor svetlosti se nalazi na
malom odstojanju od ploe kako bi se pod
uticajem kosih zraka formirale kose bone
strane tampajuih elemenata

Ako se koriste tene fotopolimerne kompozicije
preko tenog fotopolimera postavlja se tanka
prozirna plastina folija, pa preko nje negativ ili
se negativ stavlja iznad sloja na udaljenosti od
0,33 mm.

U oba sluaja umanjuje se tanost kopiranja
zbog potkopiravanja


Vreme osvetljavanja je odluujui faktor za
formiranje reljefne slike.

Ako je vreme kratko, fotopolimerni sloj se nee
dovoljno polimerizovati pa e doi do
deliminog bubrenja i rastvaranja osvetljenih
povrina u toku razvijanja.

Ako je vreme osvetljavanja predugo dolazi do
zapuavanja malih meuprostora i
zadebljavanja ivica zbog rasipanja svetlosti i
odbijanja od podloge.
RAZVIJANJE fotopolimernih ploa
Razvijanje je ustvari rastvaranje neosvetljenih delova
fotopolimerne kompozicije.

Na taj nain se dobijaju udubljeni netampajui
elementi.

Za razvijanje se mogu koristiti alkohol ili neki drugi
organski rastvarai, razblaeni rastvori baza ili voda

Rastvaranju neovrslog dela fotopolimerne
kompozicije prethodi bubrenje pri emu polimer
apsorbuje veu koliinu rastvaraa


Ukoliko je vreme razvijanja kratko dobie se
tampajui elementi sa malom visinom.

Predugo razvijanje dovodi do smanjenja povrine
ampajuih elemenata zbog ega se oni deformiu pa
umanjuju kvalitet i tiranu izdrljivost tamparske
forme.

Razvija se nanosi na ploe prskanjem pomou
mlaznice ili se ploa potapa u razvija i trlja plianim
tamponom ili etkom.

Na ureaju za razvijanje odreuje se vreme razvijanja,
a ako je razvija potrebno zagrevati, moe se
regulisati i temperatura.
Naknadna obrada tamparske forme

Odmah posle razvijanja ploa se sui toplim
vazduhom i zatim ponovo osvetljava.

Ova naknadna obrada ima za cilj poboljavanje
mehanikih svojstava tampaske forme.

Posle razvijanja ovrsli reljef je nabubreo i relativno
mekan pa se ne moe odmah koristiti za tampanje.

Plou treba osuiti i naknadno osvetliti u ureaju za
kopiranje.


Naknadnim osvetljavanjem poveava se stepen
umreenosti fotopolimera.

Na taj nain se poboljavaju fizikomehanika
svojstva tamparske forme.

Uslove naknadne obrade, vreme i temperatura
suenja, kao i vreme naknadnog osvetljavanja
odreuje proizvoa fotopolimerne ploe.
Digitalna izrada fotopolimernih
tamparskih formi

Digitalna izrada tamparskih formi za visoku tampu
(CTP) predstavlja najnoviji nain izrade fotopolimernih
tamparskih formi.

Za razliku od drugih ploa na povrini fotopolimerne
ploe za CTP postupak preko fotopolimerne
kompozicije nanet je crni svetlosno osetljivi sloj koji
reaguje na infracrvene zrake lasera.

Kad se skine zatitna folija sa ploe u posebnom
osvetljivau pomou lasera direktno se ispisuje slika ili
tekst.




Na osvetljenim mestima na ploi dolazi do
razaranja crnog sloja.

Na neosvetljenim mestima zadrava se crna
boja koja u daljem procesu osvetljavanja titi
fotopolimerni sloj (ima ulogu maske).

Posle osvetljavanja pomou lasera ponovo se
osvetljava cela ploa, zatim dolazi razvijanje i
naknadna obrada.



Na osvetljenim mestima na ploi dolazi do
razaranja crnog sloja.

Na neosvetljenim mestima zadrava se crna
boja koja u daljem procesu osvetljavanja titi
fotopolimerni sloj (ima ulogu maske).

Posle osvetljavanja pomou lasera ponovo se
osvetljava cela ploa, zatim dolazi razvijanje i
naknadna obrada.



Greke kod izrade fotopolimernih tamparskih
formi
netampajui elementi imaju malu dubinu
otisak nije otar
netampajui elementi mogu primati boju

Mogui uzroci greaka su sledei:
ploa je nepanjom osvetljena pre eksponiranja
vreme osvetljavanja je predugo, a vreme
razvijanja prekratko,
hladan razvija ili
zapuene mlaznice u ureaju za razvijanje,
mali pritisak razvijaa

Izrada fotopolimernih ploa za reljefno
utiskivanje
Reljefno utiskivanje ili pregovanje koristi se za
ukraavanje povrina nekih grafikih proizvoda

Da bi se dobio reljefni otisak treba izraditi:
reljefnu plou za utiskivanje (matricu) sa
udubljenim slovima ili crteom i
protivplou (patricu) na kojoj su ti isti elementi
ispupeni
Reljefno utiskivanje moe se izvesti toplim i
hladnim postupkom

Radi ukraavanja razliitih grafikih proizvoda
utiskivanje se moe obaviti i sa folijama u boji
ili sa metalnim folijama
Izrada tamparske forme za flekso tampu
Tehnika flekso tampe koristi fleksibilne
(savitljive) tamparske forme

Sa fleksibilnim tamparskim formama mogue
je tampati na glatkim i na hrapavim
povrinama

Boje za flekso tampu se brzo sue
isparavanjem rastvaraa.
tamparska forma za flekso tampu moe biti
izraena od gume i od fotopolimernih
kompozicija

Za izradu tamparske forme od gume moe se
koristiti:
postupak izrade duplikata
postupak graviranja

Postupak izrade duplikata je stariji postupak i
danas se vrlo retko koristi.
Izrada tamparske forme se vri:
Fotopolimerna ploa se preko filma osvetljava
UV lampama, ispira i nakon toga sui

Fotopolimerna ploa se direktno izrauje na
cilindru koji se posle stavlja na mainu za
tampu

Computer to flexo plate gde se fotopolimerna
ploa direktno gravira bez prisustva filma