Filozofski fakultet

Univerzitet u Beogradu






Seminarski rad iz predmeta: Opta metodologija II
Tema br.1: Sta se moe zakljuiti, ako ita, o ljudskim kognitivnim
sposobnostima i njihovoj evoluciji, na osnovu slinosti izmedju kognitivnih
sposobnosti i mozga ljudi i ovekolikih majmuna? U kojoj meri su opravdani
zakljuci na osnovu takvih poredjenja prema evolutivnim psiholozima, a u
kojoj meri prema biolozima koji se sa njima ne slau (npr. R. Luontin ili B.H.
Smit)?







Profesor: Student:
Dr. Slobodan Perovi Anela Bolta FS11/64


Beograd, 2014.


U ovom radu pokuau da odgovorim na pitanje u kojoj meri su, na osnovu
slinosti izmeu oveka i ovekolikih majmuna dostupni zakljuci o kognitivnim
sposobnostima oveka. Zauzeu poziciju po kojoj kao injenicu prihvatam
Darvinistiku tezu po kojoj su ljudi i ovekoliki majmuni potekli od zajednikog
pretka. Zatim, izneu osnovne pretpostavke sociobioloke teorije, kao i teorije koju
iznose evolutivni psiholozi kako bih pokazala na koji nain se oni svojim teorijama
nadovezuju na teoriju evolucije, kao i kako oni vide i na koji nain u svojim u
svojim teorijama koriste tezu o slinosti izmeu oveka i ovekolikih majmuna, a
potom pokuati da proverim koliko su takvi zakljuci ispravni.
Kada govorimo o slinostima izmeu kognitivnih sposobnosti i mozga ljudi
i ovekolikih majmuna, ono do ega su doli evolutivni biolozi jeste to da ovek i
ovekoliki majmun potiu od jednog zajednikog pretka. Ovakve zakljuke
moemo pronai pre svega kod zaetnika evolucione teorije, odnosno u
Lamarkovoj, a zatim i u Darvinovoj teoriji evolucije. (Vajnert, 2009:132.) Nakon
to su uoili veliki broj slinosti izmeu ovekolikog majmuna i oveka, doli su
do zakljuka da su i ovek i ovekoliki majmun evoluirali od jednog zajednikog
pretka.
Sociobiolozi, kao i evolutivni psiholozi slau se sa ovom tezom. Oni, u
svojim teorijama iznose stavove koji su izmeu ostalog zasnovani na tezi o
zajednikom poreklu oveka i ovekolikih majmuna, ali oni takoe nagalaavaju i
slinosti izmeu oveka i drugih vrsta ivotinja. Takoe, poznato je da naunici
esto, kada ele da ispitaju neke odreene osobine oveka, ukoliko nije mogue
vriti eksperimente na ljudima, te eksperimente vre upravo na ovekolikim
majmunima, zato to se oni, kao to smo ve naveli, od svih ivotinjskih vrsta
smatraju naslinijim oveku, i na osnovu dobijenih rezultata u tim eksperimentima
donose zakljuke o datim sposobnostima kod oveka. Mi emo, putem sline
metode, pokuati da ispitatamo teorije sociobiologa i evolutivnih psihologa.

Sociobiologija je redukcionistiko, biodeterministiko objanjenje
ovekovog postojanja. Kljuna teza sociobiologije jeste da su svi aspekti ovekove
kulture i ponaanja, kao i ponaanje svih ivotinja, kodirani u genima i ublieni
putem procesa prirodne selekcije. Dakle, ono to sociobiolozi tvrde jeste da su
kognitivne sposobnosti oveka, kao i njegova socijalna ponaanja, pa ak i
socijalni status unapred determinisani u njegovim genima. (Lountin:1987:69-102)
Sociobiolozi do svojih zakljuaka dolaze pozivajui se na slinosti izmeu primata
i ljudi. Oni putem ponaanja primata koja se mogu pronai u prirodi i na osnovu
slinosti koje ovek poseduje sa primatima pokuavaju da obajsne sve vrste
socijalnih odnosa u ljudskom drutvu. Lountin ovakve stavove kritikuje tvrdei da
sociobiolozi neosnovano tvrde postojanje urenih karakteristika, kao i da
neosnovano tvrde da se proces prirodne selekcije odvija u ljudskom drutvu. Po
Lountinu, sociobilozi ovu greku prave jer posmatraju dominantne socijalne
karakteristike a zatim izvode zakljuke da je neka odreena socijalna karakteristika
uroena. (Lountin, 1987: 69-102.) Kako bih pokuala da pokaem da sociobilozi
na pogrean nain koriste slinosti izmeu ludi i primata kao i da odgovorim na
kljuno pitanje za ovaj rad, a to je ta se o kognitivnim sposobnostima oveka
moe zakljuiti na osnovu slinosti sa ovekolikim majmunima pozvau se na
jedan eksperiment opisan u tekstu Doan Silk koji u ukratko opisati. Poto
sociobiolozi zastupaju tvrdnju da su ljudske kognitivne sposobnosti i socijalna
ponaanja, ba kao to su to i kod ivonja, pa tako i kod ovekovih najbliih
ivotinjskih srodnika-ovekolikih majmuna, determinisane genima, grupa naunika
odluila je, da upravo na ovekolikim majmunima izvri eksperimente kako bi
proverila ovu sociobioloku tezu. Eksperiment koji su izvrili odnosio se na
sociobioloku tezu koja tvrdi da ljudi, kao i ovekoliki majmuni imaju posebne
gene pomou kojih prepoznaju svoje najblie krvne srodnike. U ovom
eksperimentu dokazano je da ovekoliki majmuni zapravo ue da prepoznaju svoje
krvne srodnike i da ne postoji nikakav, u genima usaen, mehanizam po kojem se
srodnici mogu prepoznati. S obzirom na slinosti koje postoje izmeu kognitivnih
sposobnosti oveka i ovekolikih majmuna, moemo rei da ni kod oveka ne
postoje uroeni genetski mehanizmi za prepoznavanje srodnika. (Silk, 2013:71)
Dakle, ovaj eksperiment je primer gde smo na osnovu slinosti kognitivnih
sposobnosti izmeu oveka i ovekolikih majmuna doli do zakljuaka o
kognitivnim sposonostima oveka. Naravno, jasno je da su kognitivne sposobnosti
oveka daleko razvijenije od kognitivnih sposobnosti ovekolikih majmuna i da se
samo u nekim sluajevima moe na osnovu testova na ovekolikim majmunima
doi do zakljuaka o oveku, ali ini se da je bilo potpuno adekvatno upotrebiti
slinosti izmeu kognitivnih sposobnosti oveka i ovekolikih majmuna kako bi se
opovrgla sociobioloka teza da su i kod jednih i kod drugih socijalna ponaanja
predodreena genima. Meutim, ono to se ini kao najvea greka koju
sociobiolozi prave jeste to to proces evolucije, koji predstavlja jedan prirodan
proces, pokuavaju da prenesu u teoriju drutvrnih nauka i da putem njega daju
objanjenja drutvenih odnosa kod oveka.
Evolutivni psiholozi zastupaji ideju da ljudski um funkcionie poput
kompjutera, odnosno da ljudski um nije nita drugo do neka vrsta raunara koja
omoguava organizmu da obavlja odreene zadatke na efikasan nain. (Smit,
2009:162) Jedina razlika imeu ljudskog uma i raunara je ta to je ljudski um
nastao evolutivnim procesom, to znai da su odreeni moduli ljudskog uma
produkti evolucije. Moduli ljudskog uma vremenom su postajali kompleksniji i sve
vie specijalizovani putem procesa prirodne selekcije. Prema evolutvnim
psiholozima pri procesu razvijanja organizmi nailaze na odreene potekoe i
zatim se, na osnovu tih potekoa kod organizama pojavljuju evolutivno razliite
kognitivne i perceptivne sposobnosti, a sve to se deava tako to se u mozgu koji je
nalik na kompjuter na osnovu potekoa iz okruenja selektuju neuronske strukture
koje e obezbediti prednost za preivljavanje datoj jedinki. Te neuronske strukture
Pinker naziva modulima i on tvrdi da je postojanje odreenih modula u ljudskom
umu genetski determinisano. (Smit, 2009:163) Ako bismo ovakva tvrenja
evolutivnih psihologa primenili na postojee slinosti izmeu kognitivnih
sposobnosti ljudi i ovekolikih majmuna, mogli bismo doi do odreenih
zakljuaka. Evolutivni psiholozi bi, verovatno, pretpostavili da slinosti koje
postoje izmeu kognitivnih sposobnosti ljudi i ovekolikih majmuna postoje jer
umovi i jednih i drugih funkcionisu poput kompjutera i da kognitivne sposobnosti
koje moemo uoiti da postoje i kod jednih i kod drugih potiu od toga to su oni
uslovi koji su isti u okruenjima i jednih i drugih uticali na selektovanje istih
neuronskih struktura kod obe vrste, odnosno da je putem prirodne selekcije dolo
do odabira specifinih modula uma potrebnih za konkretne kognitivne sposobnosti.
Ono to bi evolutivni psiholozi mogli da zakljue o kognitivnim sposobnostima
oveka na osnovu kognitivnih sposobnosti ovekolikih majmuna pokuau da
objasnim putem primera. Kod ovekolikih majmuna uoeno je da umeju da se
koriste odreenim oruima. Evolutivni psiholozi bi verovatno rekli kako su
ovekoliki majmuni u svojim mozgovima imali odreen, genima determinisan,
modul za korienje orua koji se aktivirao zato to je sredina u kojoj su se
ovekoliki majmuni nali to iziskivala. Iz ovoga bi se moglo dalje zakljuiti kako i
kod ljudi postoje takvi moduli, a upravo i ovaj konkretan aktivirani modul za
korienje orua. Takoe kod ovekolikih majmuna socijalna ponaanja su od svih
ivotinjskih vrsta najblia onim kakve nalazimo kod oveka. Evolutivni psiholozi
bi i ta socijalna ponaana objasnili postojanjem odreenih aktiviranih modula u
mozgovima kod majmuna, a zatim bi istu analogiju primenili i kod oveka.
Navedene kljune teze evolutivne psihologije moda bi dobro funkcionisale kod
opisivanja socijalnih ponaanja nekih niih oblika ivotinja kod kojih su socijalni
odnosi toliko slabo razvijeni da ogotovo da ne postoje. Meutim, socijalna
ponaanja kakva postoje ve kod ovekolikih majmuna, a pogotovo kod oveka su
previe kompleksna da bi mogla biti objanjeni putem teze evolutivnih psihologa.

Dakle, iako je nekad jedino reenje koje nauka ima to da se socijalni ili neki
drugi eksperimenti ili ispitivanja koje nije mogue izvriti na ljudima vre na vrsti
koja ima najblie kognitivne sposobnosti sa njima-ovekolikim majmunima, za
neke aspekte i ponaanja kod oveka to nije mogue. Odnosi u ljudskom drutvu
mnogo su komplikovaniji i kompleksniji nego meu bilo kojim drugim jedinkama i
nije ih mogue objasniti putem odnosa meu jedinkama bilo koje druge vrste.
Literatura:

Weinert, Friedel (2009), Copernicus, Darwin, and Freud, Bleckwell publishing, str
124-139
R. Leontin, S. Rouz i L. Kamin: Biologija, ideologija i ovekova priroda,
Marksizam u svetu, XIV, 1987, broj 8-9, str. 69-102
Barbara Smit: Krojenje uma, H. Rouz i S. Rouz, priredjivai, Avaj jadni
Darvine!, Klio, 2009, Beograd
Joan B. Silk, Mind the Gap, Tracing the orgin of human universals, Springer
Publishing, 2013. str 73.