Miljenko Jergovi i Svetislav Basara

TUTA I TMA
srpskohrvatska prepiska
Preveo
Naslov originala
name
delo
Copyright 2014, Miljenko Jergovi i Svetislav Basara
Copyright ovog izdanja 2014, LAGUNA
Na koricama: Atanasijus Kirher, Vavilonska kula, 1679
(Biblioteka Univerziteta u Hajdelbergu)

Kupovinom knjige sa FSC oznakom
pomaete razvoj projekta odgovornog
korienja umskih resursa irom sveta.
1996 Forest Stewardship Council A.C.
SW-COC-001767
SADRAJ
Stara pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Zima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Prolee. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Leto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Jesen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423
O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 481
STARA PISMA
21. 9. 2010.
Ej, Basara dragi, doe vrijeme da se mejliemo!
Ja sam, zasad, ako se ti ne pobuni, ili ukoliko ugovarai
ovoga epistolarnog randevua nemaju neto protiv, da se dopi-
sujemo u attachmentu (ili u pritivku kako glasi jedna od
uspjelijih hrvatskih novorijei). Naime, malo mi na ivce ide
anr otvorenih mailova, njihov reducirani pravopis, pisanje
svake rijei poetnim malim slovom, pa onda one neke usiljene
engleske skraenice btw i slino. Ako otvoreni mail ne pie
po tim i takvim pravilima, osjea se malo blesavo, kao da si na
punk koncert doao u smokingu pa ti se ini da te svi gledaju.
Attachment je neto drugo: sve to u njega privije je kao u pra-
vom pismu. Na neki nain postoji i koverta koju lizne i zalijepi.
Inae, mislim da se pretjeruje s insistiranjem na tome da je
kompjuterski ekran neto dramatino promijenio u pisanju ili
dopisivanju, ili da je, ne daj Boe, priprijetio civilizaciji knjige
nestankom. Niti e novine prestati da izlaze, niti e web portali
ikada nadomjestiti ono to je odtampano na papiru, a neto
ne vjerujem koliko god iz Amerike stizale takve vijesti da
e elektronska knjiga zamijeniti pravu, jer da e biti kao prava.
Da, vjerojatno se, u vrijeme kada je izmiljena mikrovalna rerna
(uz atomsku bombu jedan od dva najmonstruoznija izuma u
povijesti ovjeanstva), nekome moglo uiniti kako je nor-
malnoj rerni doao kraj, ali nakon prvog ushita i poetnog
konzumeristikog entuzijazma, sve se vratilo na staro. Zato?
Pa zato to mikrovalka, kao ni elektronska knjiga, sutinski
nita ne mijenja u ljudskome ivotu, osim to je hrana koja iz
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 12
nje izlazi bljutavija. Meni se itanje s elektronskog itaa ini
samo bljutavijim, a sve drugo ostaje isto. E, da, imat emo vie
mjesta u stanovima jer e cijela kuna biblioteka stati u mikro-
valku. Ali ta e nama sav taj prostor i kako se kad ti se neto
ita po hrbatima trae knjige u mikrovalki?
Elektronska pisma, tojest mailovi, ipak se u tri stvari razlikuju
od papirnih pisama. Prva: nemogue ih je namirisati ruinim
uljem ili pokapati paradajz orbom. Druga: nema potanske
marke. I trea: stiu odmah. Prve dvije stvari su poetine i literar-
no potentne: zgodno je, recimo, zamiljati budue dugo i alosno
izumiranje flatelije i flatelista. Ali trea je razlika sutinska.
Pismo je pismom inilo zakanjenje. Dilej od po nekoliko
mjeseci, tokom kojeg bi se tota mijenjalo, ljudi su starili, raz-
bolijevali se, razvodili od ene, selili Ili bi, uslijed protoka
vremena, nalazili jedni druge u posve razliitim raspoloenjima.
Mail stigne odmah, pa se ovjek ne stigne ni oneraspoloiti.
Mi jo uvijek pripadamo generacijama koje imaju ivo episto-
larno, PTT iskustvo. Ne znam jesi li ti bio u vojsci, ali ja sam se od
augusta 1984. do septembra 1985, iz Knina i sa Lastova, dopisivao s
barem dvadesetak kolskih drugova i roaka, pa s majkom, ocem,
bakom Kao da je od tada do ovoga mog maila prolo cijelo
stoljee. Vjerojatno i jest. Vjerojatno moj prenosni kompjuteri
ima snagu najjaeg Pentagonovog raunala iz augusta te 1984.
ivio!
m
h
22. 9. 2010.
Dragi Miljenko, doe vreme, zaista!
Saglasan sam da se dopisujemo pomou attachmenta/pri-
tivaka. Nemam ba puno razumevanja za ortografju, poe-
tiku i estetiku e-maila i sms-a. Imam utisak da su ti mediji
Tuta i tma 13
smiljeni da bi se dokrajila pismenost, mada pismenosti i pre
njih nije najbolje ilo. Dakle, nepismenost bi preovladala u
svakom sluaju; ima jedna mnogo gora stvar u vezi sa tehno-
logijama momentalnog optenja. Neto od toga si i pomenuo
u svom pismu. Trenutnost nam se, naroito s poetka, ini
jako dobrom veina zauvek i ostane u tom uverenju ali ta
momentalnost na neki nain suava vreme. Izgubili su se
oni periodi izmeu ubacivanja pisma u potansko sandue,
njegovog putovanja, prispea na adresu, itanja, koncipiranja
i pisanja odgovora. Nije to mali gubitak. itav taj proces ti-
-meni-napie, ja-pismo-proitam-i-odgovorim znao je da
potraje nekoliko dana. I vie, ako se u dopisivanje umetnu
dravni praznici. Sada je sve to koprimirano unutar par sekundi.
Virilio taj viak vremena naziva mrtvo vreme. Sve se uradi
za par sekundi i posle vie nema ta da se radi. Svojevremeno
sam mislio da Virilio preteruje, ali danas kada je stvar uzela
maha, mislim da je potpuno u pravu. Svi oseaju prazninu
nastalu optoelktronskim zagaivanjem svetlosti i kompresijom
vremena. Imamo mnotvo sredstava za komunikaciju, a tako
malo komunikacije.
Optenje se, nekako, izgubilo u medijima. Ali delim tvoje
miljenje da e knjige i novine opstati. Stare tehnologije uvek
opstaju. Danas imamo elektronsko ratovanje i pametne
bombe, ali za svaki sluaj jo uvek se dui i bajonet. Konano,
konzerva se ne moe otvoriti bombom, ma koliko pametna
ona bila. E sad, ta e se pisati to je sasvim drugo pitanje.
Upitan ta misli o kraju vremena (o apokalipsi), an-Klod
Karijer je rekao otprilike ovo: Ne znam za kraj vremena, ono
to primeujem jeste kraj brojnih gramatikih vremena. To je
ono to me pomalo brine. Renici su sve bogatiji, gramatika sve
siromanija. Sa tendencijom da je manina upotreba e-mail i
sms skraenica koje pominje i korienje brojki umesto slova
(na primer: 4 u, 2 u for you, to you) dodatno osiromae. ak i
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 14
aorist koji se odnosi na zbivanja od pre par sekundi nestaje
iz svakodnevne upotrebe. Pluskvamperfekat da i ne pominjem.
Mi se jo moemo pravdati Vukovim lingvistikim zulumom,
ali u Francuskoj nije bilo Vuka, a francuski kako vidimo
pati od iste bolesti. Kao da sve ide ka dvodimenzionalosti, ka
svoenju svega na interface.
Naravno, svi vidovi otpora takvom razvoju stvari apsolutno
su besmisleni. Poklonici kulta penkala roena su braa onih
engleskih ludista koji su pokuavali da zaustave vreme razbija-
njem maina. Paradoksalno, svi pokaaji da se vreme zaustavi
a na Balkanu je zaustavljanje vremena dravna politika
zavravaju njegovim ubrzavanjem.
Nas dvojica ne moramo toliko uriti.
B.
h
Dragi Basara!
Nisam se nekoliko dana javljao jer sam u meuvremenu
bio u Beogradu. Pa iako sam uza se imao kompjuter, nisam
se mogao natjerati da sjedim u hotelskoj sobi i piem pisma.
Vjerojatno bih se morao dovesti u stanje krajnjeg oaja, ili neke
gadne ivotne ugroenosti, pa da to inim. Pisanje pisma za
onim nikad previe koritenim pisaim stolom kakav postoji u
svakoj hotelskoj sobi, anr je devetnaestoga i poetka dvadesetog
vijeka. Kasnije se poelo telefonirati.
Inae, kada sam kod tog pisaeg stola u jednoj od njegovih
ladica, ako ne u nonom ormariu do uzglavlja u tolikim se
hotelima irom Europe, i u skoro svakome u kojem sam bio u
Hrvatskoj, nalazi Biblija. U pravilu, to je i jedina knjiga u sobi.
Izdava je uvijek isti: neka fantomska fondacija s Novog Zelan-
da, koja tampa Knjigu u desetinama prijevoda i svu nakladu
poklanja hotelima u pojedinoj zemlji. Prema toj hotelskoj Bibliji
Tuta i tma 15
osjeao sam otpor otkada sam je prvi put vidio, a bilo je to ve
1990, u jednome splitskom hotelu. Meu svim tim praznim
ormarima s tek dvije-tri zveee vjealice, u ladicama koje nie-
mu ne slue, osim da ovjeku pokau kako se nalazi na mjestu
koje nije ispunjeno ivotom i stvore mu iluziju kako prije njega
nije bilo drugih gostiju, Biblija mi je djelovala sablasno. Pa jo
objavljena na Novom Zelandu.
U posljednjih desetak godina postalo je moderno govoriti
o vjerskom fundamentalizmu. Naravno, obino se misli na
islamski fundamentalizam. Ili se tako misli iz nae geografske
i geostrateke vie negoli civilizacijske perspektive. Ali sveje-
dno o kojim i ijim fanaticima mislimo, jer princip je uvijek
isti. Nema u naem svijetu niega to je tako opasno kao ljudi
jedne knjige. I nita nije tako eksplozivno kao jedna knjiga. Nije
vano o kojoj je knjizi rije, o Bibliji, Kuranu ili o Doivljajima
maka Toe Branka opia. Jedna knjiga je predcivilizacijsko
stanje, jer svaka civilizacija poinje s drugom knjigom. A u toj
prvoj, ukoliko se u njoj ne nae razlog za bijeg u drugu, uvijek
postoji jasan nagovor na ubijanje. Opet kaem, svejedno o kojoj
je knjizi rije.
Strah me hvata od hotelske Biblije kao metafore predcivili-
zacijskoga stanja. Ali sreom, reena novozelandska fondacija
oito jo uvijek nije sklopila dogovor sa srpskim partnerima,
pa nisu izdali srpsko izdanje svoje knjige, ili moda imaju neki
problem s pravoslavljem. Kako god bilo, svaki put mi je lake
kada u ladicama svoje beogradske hotelske sobe ne naem nita.
Spominje dokidanje glagolskih vremena u jeziku, aorist
i pluskvamperfekt. Da, bjee toga, tih vremena, u Svetome
pismu itekako, pogotovu u boljim i bogatijim starijim prijevo-
dima. Vjerojatno i zato to je nekadanjim ljudima bilo vano
nijansiranje prolosti. Danas je prolost dola na zao glas. Tko
se njome bavi mora da je nazadan. Budunost je sve. Tako je
i svaki govor, i svako pisanje o prolosti, u kojem se ne koristi
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 16
iskljuivo politiki korektni perfekt, stilski i na svaki drugi nain
sumnjivo, pa zvui krajnje ceremonijalno. Moda bi trebalo
pokrenuti ekoloku inicijativu za spas pluskvamperfekta, aorista
i prolih vremena.
Zanimljivo, nakon svake diktature i svakoga protunarodnog
reima a mi smo, s obje obale Dunava i Drine nekako na
izlasku iz jednoga takvog doba, pokrene se poneka hajka protiv
prolosti. Kao, loi i samovoljni narodni vladari bili su okrenuti
prema prolosti, a naa je imperativna dunost da se vratimo
budunosti! Ali to nije istina! Faizam i nacionalsocijalizam, kao
i svi njihovi derivati, bili su opsjednuti budunou i beskrajem
vremena koje e tek doi. to je komunizam bio tvri i zadr-
tiji, to je snanije insistirao na svijetloj budunosti. Njima do
prolosti nije bilo stalo. Tuman i Miloevi takoer su, svaki
na svoj nain, bili ljudi budunosti. I nikakvu prolost oni nisu
priznavali, osim mitoloke, dakle one koja se nije dogodila. One
koja biva derivirana iz jedne knjige.
Pozdravljam te!
m
h
Dragi Miljenko,
Vidi da se sluaj umeao, pa je razmena naih pisama potra-
jala taman onoliko koliko i da smo koristili potu. Nee to,
bojim se, ii tako. Umeae se redakcija, pa emo morati da se
uklopimo u rokove. Govori o fundamentalizmima. U fokusu
panje su oni povezani sa religijom i teroristikim akcijama, ali
zapravo kraj XX veka pretpostavljam da e i u XXI veku biti
tako obiluje fundamentalizmima. ta rei o fundamentalizmu
provoda i zabave, recimo? Neprekidni dvadesetetvoroasovni
programi televizija takoe su neka vrsta fundamentalizma. Ja
bih moderni fundamentalizam defnisao kao potrebu da se
Tuta i tma 17
itavo vreme ispuni jednim sadrajem, svejedno da li se on
sastoji od verskih dogmi ili zabavnih programa. Na svakoj od
televizija, po zavretku emisije, na ekranu se pojavi voditelj ili
voditeljka i vragolasto kae: Ostanite sa nama. Ostanite sa
nama, budite sa nama to je sama sutina fundamentalizma.
Mada je neprestano povezuju sa usponom tehnologija i ideo-
logija to je veoma stara pria; to je regresija na plemensku
zajednicu, na idolopoklonstvo. Religija je medij, posrednik
izmeu ljudi i nebesa; kada religija postane religija, sama sebi
svrha, kada se apsolutizuje, neminovno sledi profanacija svega
i svaega i sledstveno opadanje svih nivoa.
ta rei o fundamentalizmu feminizma i rodne ravnopravno-
sti? esto su me ovde optuivali za maizam zbog sasvim uteme-
ljene kritike feminizma. Dame su, pretpostavljam, smatrale da
bih ja uveo adore ili zabranio enama pravo glasa i mogunost
obavljanja mukih poslova. to je budalasto. Ja sam, zapavo,
branio ene. Jer, pazi: ena ne moe biti vie ena nego to jeste,
apsolutna ena je totalitarni projekat, Jednako sam ponavljao:
ena to je polovina fenomena ovek. Inisistiranje na izdvaja-
nju, na apsolutizaciji enskosti, zapravo vodi u dehumanizaciju.
Uostalom, preteruje se sa potenciranjem razlika izmeu mukog
i enskog. Ima ih, naravno, ali ne vie nego to je potrebno za
ljubavne igre i za razmnoavanje. Mukarac i ena su kao alfa
romeo i alfa ulija. Feministkinje bi da stvar prikau ovako:
mukarac je alfa romeo, a ena je kosmiki brod.
I tako vidimo da fundamentalizmi u nameri da zavedu neka-
kvo vrsto jedinstvo uvek unose razdor. Bilo to meu polovima,
bilo meu dravama. Uvek kada razmiljam o totalitarizmima,
prisetim se mudre reenice Nikolaja Berajeva: Svako jedin-
stvo koje nije u Hristu, jedinstvo je u Antihristu. Islamski
fundamentalizam postoji i opasna je pojava, ali teko je ne stei
utisak da postoji i ameriki fundamentalizam. Mudahedini bi
da itao vreme ispune unitavanjem Velikog Satane, a Amerika,
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 18
sa druge strane, itavo vreme ispunjava borbom protiv funda-
mentalizma i sistemom nadzora koji preti da nanese vie tete
nego teroristike akcije. Aerodromi su prava slika takvog stanja
stvari. Nekada bezbrina mesta na kojima su zapoinjala vesela
putovanja, sada su pretvorena u tiha bojita na kojima vlada
permanentno vanredno stanje.
Pozdrav,
Bas

h
Dragi Basara!
Razumijem tvoje probleme s feminizmom ili s jednim
oblikom feminizma iako drukije o tome mislim. Mi ivimo u
takvim drutvima u kojima feministiki fundamentalizam, ak i
kada ga ima (a ima ga, recimo, kada neke ene na svoje kulturne
ili politike skupove, to je u Zagrebu uobiajeno, zabranjuju
ulaz mukarcima), ne predstavlja nikakvu prijetnju bilo ijoj
osobnoj ili kolektivnoj slobodi. Kao ni ekoloki, vegetarijanski,
ateistiki, gay fundamentalizam.
Ono to mene, meutim, strano iritira i to mi se ini
i globalnom i lokalnom prijetnjom jesu ideoloke mutacije
manjinskih ili lijevo-liberalnih ideologija u faizam i rasizam.
Toga je sve vie nakon Jedanaestog septembra. Recimo, onaj
holandski plavuan, koji svako malo spaljuje Kuran i zagovara
pogrom i progon muslimana iz Europe, istovremeno je ekoloki
osvijeteni gay aktivist i borac za enska prava. Ta ga mutacija
ini smrtonosno opasnim.
Ili trenutna hrvatska premijerka Jadranka Kosor. Proljetos
je ishodila zabranu jednoga plakata kojim se reklamira hrvatski
turizam, jer da je rije o uvredljivom prikazivanju enskoga
tijela. Naime, na fotografji se vidjela polugola stranjica. I mimo
ovog sluaja, ona se deklarira kao borkinja za enska prava, esto
Tuta i tma 19
o tome govori i zauzima stavove bliske ljevici, u emu dobiva
bezuvjetnu podrku raznih enskih i feministikih grupa i udru-
enja, ije elnice nemaju ba nikakav problem to je u veini
drugoga Kosor, kao i stranka kojoj je na elu, ekstremno desno,
i to na tradicionalan hrvatski nain ekstremno desno. Recimo,
u obaveznoj lektiri za prve razrede srednjih kola, koju svojim
potpisom odreuje i potvruje Kosoriin ministar obrazovanja,
nalazi se knjiga ustakoga doglavnika Mile Budaka.
Ovakve mutacije danas proizvode praktinu politiku i stvaraju
sliku Europe. Dolo je i do paradoksa da lijeve feministkinje na
Zapadu esto podravaju zakone to ih donose desne vlade, a koji
kobajagi u ime enskih prava zabranjuju burku, ador, hidab
ili zar, i postepeno stigmatiziraju svu tradicionalnu odjeu arapskih
ena. ta je po enska prava opasnije: marama ili ideologija u ime
koje se marama zabranjuje? Ja mislim da je opasnija ideologija, i
jesam li onda muka ovinistika svinja? Ili sam islamski funda-
mentalist? Uostalom, nije li bizarno kada se istovremeno zalae
i protiv enske golotinje i protiv enske pre-odjevenosti?
Bojim se da moramo biti krai, jer emo prebrzo popuniti
prostor koji nam je zadat!
ivio!
M
h
Da, dragi Miljenko, trebalo bi da budemo krai. to se hida-
ba tie, ne znam da li ti je poznato, ali ja sam se pola u ali,
pola ozbiljno zalagao za to da ih i mukarci nose. Izlagati lice
pogledima nepoznatih i nedobronamernih krajnje je neprijatna
i tetna stvar. Konano, mislim da bez hidaba obaveznog za sve
istinska demokratija uopte nije mogua. Ako smo svi pokriveni
svi smo jednaki. Naravno, ne mislim na jednakost u komu-
nistikom i nacionalistikom smislu u kojima smo svi jednaki
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 20
kao kvantumi. Mislim na jednakost pred javnou. Zaista sam
svim srcem na strani muslimanskih ena i devojaka na Zapadu
koje se pokrivaju. Tamo, u Evropi, zabrane hidaba pravdaju
bezbednosnim razlozima. Toboe: oteana je identifkacija, a
teroristi bi mogli da se prerue u babe. To su gluposti. Ili, da
se vratimo temi demokratski fundamentalizam. U emu je
razlika izmeu imperativa da svi idemo otkrivenih lica i impe-
rativa da se svi pokrivamo? Rekoh ti ve; kuda god da pogleda,
svugde nailazi na fundamentalizam. Moe biti da mi se to
samo ini, ali imam utisak da se ceo svet pretvara u totalitarnu
palanku. U koju god zemlju da kroi svuda se osea neka
teskoba. Na svakom koraku zabrane, ogranienja, upozorenja;
bezbednost je prerasla u religiju. A opet nikada u istoriji nije
bilo manje bezbednosti.
Seti se samo bive Jugoslavije i one nesnosne odbrambene
psihoze, one paranoje da su svuda oko nas uhode i da smrtna
opasnost preti kako sa zapada tako i sa istoka. I ta? Opasnost
je dola iznutra i iznutra je izbio rat koji je odneo isto toliko
rtava i doneo verovatno isto toliko razaranja kao da su nas
zdrueno napali i Amerika i SSSR. Imam utisak da bi se nekih
70 procenata savremenih ljudi doslovno raspalo da ne nalazi
utoite u nekom fundamentalizmu kao spoljanjem skeletu.
Kada vie nema snage, onda se javljaju ideologije koje veliaju
snagu. Kada nema vaspitanja i uljudnosti, eto ti doktrina poli-
tike koretnosti. Kada ljudi ne vrede ni pet para, eto ti naciona-
listikih sanjarija i apoteoza plemena. Raunica je jasna: ako je
moj narod, narod vitezova, potenjaina i velikana, onda sam i
ja kao njegov deo isti takav. Vladajua konfuzija u kojoj se
meaju leve i desne ideje nije nita neoekivano. ak su
je i vrai iz amazonskih plemena predvideli u XIX veku. Ali o
tome u sledeem odgovoru.
Pozdrav,
Bas
Tuta i tma 21
h
Vidi, Basara dragi, otpoetka imam potrebu da objasnim
zato te uporno, mimo bontona i epistolarnih obiaja zovem
po prezimenu, premda ti mene zove po imenu. Razlog je stilske,
skoro pa pjesnike naravi: prezime ti intimnije zvui od imena.
Tu si slian Krlei. I on je bio dragi Krlea. isto sumnjam da mu
se itko usudio obratiti sa dragi Miroslave. Inae, u Beogradu
obino noivam u Majesticu ne iz fetiistikih razloga, iako
ni ti nisu iskljueni i svaki put kad prolazim kroz hotelski
restoran sjetim se kako sam negdje proitao da je Krlea na
tom mjestu obino objedovao urku na podvarku
Spomenuo si bezbjednosni fundamentalizam. (Puno ta-
nije zvui po srpski bezbjednosni fundamentalizam, nego
po hrvatski sigurnosni fundamentalizam. Kao da se rije
sigurnost vie tie sigurnosnog pojasa u automobilu, nego G.
W. Busha.) I podsjetio si me na moje sluenje JNA, na Lastovu
1985. Tih godina otok je bio sav zarastao u marihuanu, nije
se vie ni znalo da li ju netko sadi ili ve buja sama od sebe,
pa je, iz bezbjednosnih razloga, odlueno da vojska krene
u akciju i poupa biljke. Ali kako to rei naivnim regruti-
ma i sauvati vojnu tajnu? Postrojili su nas ispred kasarne,
pred nas je istupio stariji vodnik kojeg ranije nisam viao,
s ogromnom, netom iupanom stabljikom. Znate li ta je
ovo?, pitao je. Naravno, svi smo utjeli. Ovo je biljka koja
potkopava ostrvo, nastavio je obodren naim neznanjem,
za godinu ili dvije njezino bi korijenje postalo toliko snano
da bi se Lastovo survalo u more i tako bi pala najistureni-
ja obrambena tvrava nae domovine Jugoslavije. I jo je
napomenuo da su sjeme, nou iz aviona, bacali pripadnici
Nato pakta.
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 22
Gledao sam lica oko sebe i premro sam od straha kada sam
shvatio da smo, moda, samo nas dvojica-trojica shvaali kakve
ludorije taj ovjek govori. Ostali su vjerovali. Poslije smo svi
zajedno upali marihuanu. Jedni, uvjereni da brane domovi-
nu i tekovine revolucije, a drugi da sluajno netko ne pomisli
da imaju neto protiv tih tekovina. Mislim da se Amerikanci,
zajedno s veim dijelom zapadnoga svijeta, ponaaju poput
regruta JNA na Lastovu 1985.
Pozdravljam te!
m
h
Dragi Miljenko, gotovo svi me zovu Basara. Em krae, em
zvunije. Odavno sam se na to navikao. Da me neko sa druge
strane ulice pozove Svetislave, verovatno ne bih obratio panju.
Radoslave, Stanislave, Svetislave, Miroslave i ostale slave niko
ne zove po imenu. Obino im se obraaju nadimcima, ali kada
si ve pomenuo Krleu, malo je nezamislivo da bi se njemu
moglo obratiti: Mio! I Kia su, recimo, iako ima ba zgodno
ime, zvali Ki. Sa druge strane, ika Jovu Zmaja nije mogue
zvati Jovanovi. Mnogo ih ima.
A JNA dobro je to si me podsetio na nju. Bila je udna
ustanova ta vojska koja je zapravo bila naoruana politika
partija. Nije da se tamo nije obuavalo, puzalo i pucalo, ali sve
neto mislim da je to u JNA bila sporedna delatnost. U moje
vreme ja sam u vojsci bio u periodu 19751976. vladala
je prava opsesija obaveznim gledanjem TV Dnevnika. U pola
osam uvee eta se nagura u uionicu (tako su to zvali) a deurni
pomno prati da li svi paljivo gledaju vesti. Evo i jednog kuri-
oziteta, nisam o tome nikada ranije govorio: ja sam, naime,
u vojsci od duga vremena propisao. Kupio svesku i poeo da
piem neke prie. Nita od toga sasvim opravdano nikada nije
Tuta i tma 23
objavljeno. Elem, jednoga jutra ulazi u spavaonicu komandir
ete, porunik ivanovi Slavoljub, u pratnji jednog desetara i
jednog vojnika i zahteva da pred komisijom otvorim kasetu i
predam svesku. Cinkaro me video kako piskaram i javio gde
treba. Predam ja poruniku svesku. Posle nekoliko dana, zovu
me na raport. ivanovi proitao prie, laknulo mu valjda
na dui to nisam pijun i na kraju me pohvali. Lepo je to to
radim. I u tom stilu...
Bilo je to mirno vreme i u svetu, nigde rata osim u Vijet-
namu, pa sam JNA doivljavao vie kao socijalistiku vaspitnu
ustanovu nego kao oruanu silu. Ali da vidi, jo onda je bilo
nekih secesionistikih eksperimenata. Neki Slovenci izdvojili
svojih sedam-osam pari izama od glavnine izmakog stroja.
I poveliki skandal ispao. Vodili ih na sasluanja kod ofcira za
bezbednost, ali na kraju niko nije kanjen. Da sve bude intere-
santnije i ja sam bio secesionista. izme sam drao u kaseti.
Nisam ba voleo da im uterujem visoki sjaj, a deurni ofciri
su prljave izme bacali u dvorite sa drugog sprata. I da vidi:
to je funkcionisalo. Drao sam ih do kraja vojske podaleko od
radoznalih oiju.
ivo me interesuje kakve su komande i terminologija sada
u hrvatskoj vojsci. Ako zna ta o tome, napii koju re.
Pozdrav,
Bas
h
Dragi Basara!
Terminologija Hrvatske vojske, ako to nije vojna tajna, danas
silno podsjea na jezik i vojno nazivlje iz Krleinih domo-
branskih novela. Recimo, naredba mir-no prepravljena je u
po-zor, dok je major postao bojnik, a kapetan satnik. Stvar
je u meuvremenu, nakon radikalnih devedesetih, retardirala i
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 24
smekala se, pa je nakon Tumanove smrti izblijedjela fascina-
cija pavelievskim outftom i rjenikom, a vojnika se tradicija
od vremena Drugog svjetskog rata preselila u vrijeme Prvoga
svjetskog rata. U tome ima i neke paradoksalne logike: kao to
su hrvatski domobrani nekada bili topovsko meso ili ponos
(zavisi od take gledita) velike carske i kraljevske armije kojom
se zapovijedalo iz Bea i Pete, tako su danas, u Afganista-
nu recimo, isto topovsko meso ili ponos nadarmije kojom se
komanduje iz Washingtona ili Bruxellesa.
Iskustvo sluenja vojske, u svakom pogledu besmisleno i
beskorisno, dananjim se generacijama vie nikako ne moe
predoiti. JNA je, s jedne strane, zaista bila bizarna ideoloko-
-politika institucija, koja je mlade ljude obuavala u gledanju
televizijskog dnevnika, ali udan je, zapravo neobjanjiv, bio taj
svakodnevni postupak odgoja i preodgoja, udni su bili njego-
vi motivi i naini na koje se provodio. Zanimljivo je da o tom
preodgajanju, zapravo, nitko nikada nije pisao osim, pomalo,
i iz sporedne perspektive, Vitomil Zupan. Sluenje JNA doivio
sam kao spoj zatvora i ludnice. Do danas nisam uspio shvatiti
zato su nam to radili.
Imam dvije dubinske frustracije i opsesivne none more, koje
me prate i danas. Prva: sanjam da je kraj kolske godine, sutra
se zakljuuju ocjene, a ja imam devet jedinica iz matematike.
I druga: sanjam da bih se sutra trebao skinuti iz vojske, ali ne
mogu razduiti opremu, jer su mi sve pokrali iz kasete.
Kao da mi se nita stranije u ivotu nije dogodilo.
Veeras se igra Liga prvaka. To je za mene uvijek sveani
dan, premda ve odavno nema onih za koje bih navijao
Pozdrav!
m
h
Tuta i tma 25
Dragi Miljenko,
Stvar je, to se tie JNA, sasvim jasna: cilj obuke je bio pro-
izvodnja to veeg broja kretena. Kad se danas osvrnemo oko
sebe, vidimo da je obuka bila uspena. Nije dodue samo JNA
radila na poslu kretenizacije; ceo sistem je bio podreen tom
cilju. Od obdanita pa do univerziteta. Paradoksalno, plodovi
komunistike kretenizacije su u bivem SFRJotu sazreli tek
kada je komunizam pao. Ni Miloevi ni Tuman, ma koli-
ko prihvatali nacionalistiku priu, nikada nisu iskoraili iz
komunistikog miljea. Kada sam prvi put video Tumana u
uniformi, prsnuo sam u smeh: izgledalo je kao da je ovek
ukrao Titovu uniformu. Ako dobro pamtim, kravata mu je
bila u dezenu ahovnice. A kod nas, u Serbiji, vojska se takoe
vratila u krleijansko doba. Na vene uniforme JNA priili su
kiaste replike znamenja i oznaka nekadanje srpske vojske.
udi me da nisu vratili konjicu.
Ja bih, meutim, ba voleo da kao obian redov provedem po
mesec dana u slovenakoj, hrvatskoj, makedonskoj i crnogorskoj
vojsci. isto da vidim kako stvari stoje. U JNA sam, naime, otiao
jako mlad, pa mi dril nije teko padao, a neke su me stvari bogme
i zasmejavale. Svako mesto i svaka situacija ima svoju humornu
stranu, samo je treba otkriti. Sea li se fame o karakteristika-
ma. To je ona pria: ako ne bude dobar vojnik, komandir e
ti napisati lou karakteristiku, pa kad izae nee moi da se
zaposli i sline budalatine. Kako jo onda nisam ni pomljao
da se zapoljavam u udruenom radu iako nisam znao ta
u raditi u ivotu ba me je bolelo uvo za karakteristike. Da ne
ispadne da sam bio disident i prorok: u to sam vreme mislio da
je SFRJ vena tvorevina. Pokvarenjatvo, ulizitvo, beskimenja-
tvo, kieraj i prostakluk bili su postigli visok stepen stabilnosti.
Patrioti svih patrija ne bi trebalo da se zavaravaju: da nije dolo
do geopolitikih promena i sloma SSSR-a, jo bismo mi svi, od
Vardara pa do Triglava, bili u Kozarakom kolu.
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 26
Idem tako daleko da tvrdim da se, osim fragmentacije, nita
nije promenilo. Ne raunajui, naravno, ikonografju i vojnu
terminologiju. Matrice su ostale potpuno iste.
Pozdrav,
B.
h
Dragi Basara!
U flmu Gorana Markovia Tito i ja ima jedna ljupka scena,
koja me razgali kad god na nju pomislim. To je ono kad ui-
teljica pred razredom sveano najavljuje konkurs za najbolji
ueniki rad o drugu Titu, pa kae da e u iriju biti najpoznatiji
djeji pisci, i nabroji Miru Alekovi i Dobricu osia. ta je
tako neodoljivo u tom gegu? To to Dobrica osi nikada nije
pisao knjige za djecu, pa onda i ne moe biti djeji pisac? Ne,
nee biti da je to. Ni Oskar Davio, recimo, ili Mihailo Lali i
Jure Katelan nisu pisali za djecu, ali ne bi bilo smijeno da ih
je uiteljica stavila u istu reenicu s Mirom Alekovi. Oni, sva
trojica, kao ni veina drugih, genijalnih i prosjenih, dobrih i
loih pisaca, nisu bili tako smrtno ozbiljni i tako odrasli da ne bi
mogli biti djeji pisci. Reklo bi se da samo stjecajem okolnosti
nisu pisali za djecu (premda ne znam jesu li Daviova Detinjstva
i za djecu), dok je osi oduvijek i sasvim naelno odrastao i
ozbiljan da ozbiljniji ne moe biti. Tako odrastao da je smijeno
kada ga se nazove djejim piscem.
U naim provincijskim prilikama, prije pedeset, i prije sto-
tinu godina, kao i dan-danas, vano je bilo ne odrasti do kraja
i ne uozbiljiti se sasvim. Ali pritom ostati odgovoran prema
onome to pie i prema drutvu u kojem ivi. Kada o tome
govorim, imam potrebu da dodam i ovo: nas dvojica, i svi nai
narataji, ivjeli smo u vrijeme kada se knjievnou materi-
njeg jezika smatrala svaka ona knjievnost koju lingvistiki i
Tuta i tma 27
kulturoloki razumijevamo kao svoju. Nakon to su se drave
u ratu razdvojile, trebalo bi biti drukije. Znai, jednoga jutra
trebali smo se probuditi sa svijeu da su nam neki nai pisci,
dobri ili loi, postali strani. A to, brate, ne ide. Zato meni i
taj Dobrica osi, preodrasli i preozbiljni, kojeg nikada volio
nisam, ne moe biti strani pisac, niti mi Markovieva ala moe
biti strana i nerazumljiva. Odnosi se to na knjievnost, ali i na
kojeta drugo. Zanima me kako e nekim novim generacijama,
poevi od roenih 1991. i sljedeih godina, sve to izgledati.
Hoe li njima sve ovo o emu mi govorimo biti inostranstvo?
Pozdrav!
m
h
Ne znam kako e na celu tu stvar gledati generacije roene
posle 1991, ali ja takoe hrvatske, bosanske i crnogorske pisce
ni u snu ne smatram stranim. Mogue je da je to posledica
socijalistikog drila, ali pre e biti da se radi o istovetnosti
jezika. Meni je Krlea, recimo, zanimljiv na prvom mestu zato
to osvetljava jednu njegovu, za nas u Srbiji, egzotinu oblast.
Jednu jeziku realnost koja, kako vidim, nestaje i u modernom
hrvatskom. To bi bio realizam u knjievnosti, a ne prepriavanje
realnih dogaaja ili izmiljanje zapleta koji bi se mogli uklopiti
u realnost. Sve i da nisam znao ko si i odakle si, itajui Rabiju
i sedam meleka sigurno bih znao da si iz Sarajeva, ne zato to
pominje meleke i Rabije, nego zato to pie jezikom kojim su
pisali Andri, Samokovlija i Selimovi. Budui da mene ovdanji
establiment smatra ekstremistom i to s razlogom mogu sebi
dozvoliti luksuz da kaem: nema nikakve realnosti izvan jezika.
Jevreji su, uveren sam u to, uspeli da opstanu i da preive sve
nepogode samo zahvaljujui sakralnoj brizi o hebrejskom jeziku.
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 28
A naa bih balkanska posrtanja u tom smislu pripisao stra-
vinoj nebrizi za jezik. Ili pre: naopakoj brizi. Nema ovde gene-
racije u kojoj se ne pojavljuju jeziki reformatori i kovai novih
rei. Pravopisi nikako da se ustale. Evo, uzmimo ovdanjeg
lingvistiko-politikog kumira, Vuka Karadia. ovek izbaci
drevne i lepe slovenske rei zato to mu nisu zvuale dovoljno
narodno, a ostavi more turcizama. Nisam ja ni za to da se svi
turcizmi poiste. Za mnoge i nema odgovarajue zamene. Neka
mi kau da sam paranoik: dananji preovladavajui populizam
i prostakluk povezujem sa Vukovom rabotom.
Nisam obratio panju na detalj sa osiem deijim piscem
kada sam gledao flm. Promaklo mi. Ili mi nije zvualo udno.
I ja sam u Mongolskom bedekeru potpuno nehotino opievu
knjigu Orlovi rano lete, fktivno prevedenu na mongolski, pri-
pisao osiu. Cenjeni publikum je mislio da mu sputam , ali
nije tu bilo namere. Kasnije sam mu tota sputao s namerom.
Konano, osi i jeste deiji pisac za odrasle. Za one koji
nikada nee odrasti i koji mogu da postoje iskljuivo kao izdanci
kolektiva.
Bas
h
Moda i iza toga lei neka predrasuda iz koje bi se mogao
iscijediti kakav ovinizam ili fundamentalizam, ali ja sam oduvi-
jek najvie polagao na generacijske razlike. A ti si, Basara dragi,
nekada bio puno stariji od mene. U meuvremenu su se naa
doba pribliila, obojica smo, iz neije tree perspektive, skoro
podjednako matori, ali tu nekadanju razliku spominjem ti
samo da bih ti rekao kako sam pripadao onoj postpankerskoj
generaciji koja je krajem osamdesetih bila zaluena Famom o
biciklistima. Pretpostavljam da ve postaje nervozan kada ti se
spominje ta knjiga, ali za nas je biciklistika mistifkacija bila
Tuta i tma 29
zaista formativno vana. Tako da mi je do danas ostalo da na
svaki spomen biciklista, biciklistikih staza i ekoloke isprav-
nosti bicikliranja najprije pomislim na tvoj roman.
U vrijeme njegova izlaska, Ljubljana je bila jedini veliki
jugoslavenski grad s obiljeenim biciklistikim stazama. Iz moje
perspektive, to je inilo najveu razliku u odnosu na sve druge
nae gradove. Samoupravni socijalizam bio je automobilistiki
sistem, biciklisti su bili nekakav viak. inilo se da su nae
ceste, drumovi, avenije i skverovi odve uski da bi se na njima
prosjekle biciklistike staze. U to vrijeme volio sam bicikle, u
njima nisam vidio nita loe.
Danas ivim u gradu koji je, od prije nekoliko godina, totalno
premreen crvenim, dvosmjernim velosipedskim prometni-
cama. Postoje i dani u godini kada se u samom centru zabra-
njuje automobilski promet, a ljudi se na sve naine uvjeravaju
i nagovaraju na to da biciklom odlaze tamo i ovamo. Zrak je
zagaen, automobilistiki krvotoci su zakreni holesterolom,
jer se automobilisti nedovoljno kreu, a ukupna nacionalna
privreda pati jer ljudi boluju od kardiovaskularnih bolesti, jer
nedovoljno pjeae i ne idu na posao biciklom. Sve u svemu, u
interesu kapitalizma je da se svi vie vozimo na biciklima. I da
svi postanemo marljivi i posluni kao Kinezi. (Uzgred, uasava
me dananja Kina, jer je ta zemlja ivi dokaz kako kapitalizam
ne zahtjeva nuno demokraciju i relativnu graansku slobodu,
nego sjajno uspijeva i u uslovima najmranijeg totalitarizma.)
U automobilistiko vrijeme socijalistikog samoupravljanja,
bio sam sklon bicikliranju i zavidio sam Slovencima. U bicikli-
stiko vrijeme ekoloki osvijetenog kapitalizma, potpuno sam
na strani automobila i vrlo rado udiem dim koji isputaju. Iako
ti nije bila namjera da ita pie o tome, Fama o biciklistima
danas je u odreenom smislu rekontekstualizirana.
ivio!
m
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 30
h
Kad smo ve kod fame, bilo je u njoj jo (sluajnih) anti-
cipacija. Sea li se one ludnice za dvadeset miliona duevnih
bolesnika u kojoj se ludilo lei povlaivanjem ludilu. Pa tako: ko
hoe da bude Napoleon dobije trorogi eir i maralsku palicu.
Otprilike deset godina posle izlaska Fame, ludnica je poela da
radi punom parom. Sada se sva krivica svaljuje na steajne uprav-
nike, Miloevia i Tumana, ali ne bih ja abolirao ni pacijente,
to jest graane. Ta dvojica opakih momaka svoj uspon duguju
masovnom opadanju svih kriterijuma meu populacijom. Jer
vidi: sigurno je da se u vedskoj moe nai odreen broj ee-
ljoidnih tipova koji bulazne o vedstvu i mataju o ponovnom
osvajanju Norveke. Ali takvi su tamo ili na krajnjoj margini ili
u ludnici. Jednostavno, u koliko-toliko zdravom drutvu ute-
meljenom na zakonu i moralu sumanute ideje nemaju prou.
Evropska drutva su uglavnom savladala nacionalizam. Zato im i
ide dobro. Temeljiti naciju na naciji isto je to i onaj Minhauzenov
pokuaj da se izvue iz vode povlaenjem sopstvenog perina.
U jednom momentu u Evropi se uvidelo da ta lana religija,
apsolutizujui relativno, ukida razlikovanje izmeu dobra i zla,
izmeu ispravnog i pogrenog. Sve se utapa u pripadnost naciji.
A u takvom ambijentu kolo vode najgori.
Rekao bih da je to posledica neimanja linog identiteta. SFRJ,
to smo ve apsolvirali, nije pogodovala razvijanju samostalnih,
odraslih i odgovornih linosti. Nacionalizam iz devedesetih bio
je dar sa neba za propalice svih boja. Stvar se malo upristojila,
ali jo se mi nismo izvukli iz te kaljuge. Iz koje niu svakakvi
apsurdi. Ovde jo uvek ima zabrinjavajui broj onih koji su
vrsto uvereni da je Gospod Bog po nacionalnosti Srbin, a u
Zagrebu sam pre dve-tri godine (sreli smo se tada u nekom
pasau) na Jelaia placu video tand sa ruama na kome je
Tuta i tma 31
pisalo: Hrvatsko cvijee. Naoko je to nevano, ali nije. Jer su
hrvatsko cvijee i srpska salata dominantan nain razmilja-
nja i meu politikom elitom. Kad nema rata, to ume da bude
komino. Na, recimo, ministar spoljni, Jeremi, harvardski
ak i uglaen momak, motivisan srpskom salatom, pardon
idejom, ode u Banju Luku i na bini cupka sa jednom kafanskom
pevaicom i jednim bosanskim ilkoem. ta misli ta e u
tom grupnjaku preovladati: duh Harvarda ili zloduh Ibarske
magistrale i balkanske krme?
A tuta je i tma takvih i mnogo gorih spojeva.
B.
h
Da, naravno, narodi su itekako odgovorni. A voe su, u
svim naim sluajevima, bili izraz narodnoga bia. I kada bi
se govorilo, kao to se i danas u Hrvatskoj poesto govori,
kako je Tuman otac nacije, onda je to u najveoj mjeri istina.
Moda ba nije otac, ali je nekakav ujak, strievi, ili najvje-
rojatnije tetka. U svakom sluaju, golema veina pripadnika
ovoga naroda u rodbinskoj je vezi s Franjom Tumanom (a
tko je s njime rod, nemojmo se lagati i nadlagivati, rod je i s
Antom Paveliem). On je izraz onoga najgoreg i najprljavijeg
to su Hrvati i katolici na ovim prostorima u svojoj povijesti
bili. Naglaavam onoga najgoreg. U srpskome sluaju stvar je,
ini mi se, neznatno kompleksnija: ono to je Hrvatima jedan
Tuman, to bi Srbima bio nekakav mutant ili kalem Miloevia,
eelja, Ratka Mladia i jo ponekoga. Onaj najgori zajedniki
nazivnik goleme veine Srba.
Ali ja zaista sve ovo vrijeme vjerujem kako u tim narodima,
u toj rulji, u tom ljudskom oporu, nema niega ega nema u,
recimo, Talijanima, Madarima, Francuzima. Oni nisu od njih
gori ni kao pojedinci, ni kao drutvena zajednica, a ne vjerujem
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 32
ni da su hrvatska provincija ili srpska palanka drukije od
austrijske ili amerike provincije. Kada pie Tomas Bernhard,
on kao da pie o Hrvatskoj. Prepoznajem iste tipove, skoro da
ih znam u duu, u matini broj u linoj karti.
Problem je, meutim, u tome to se Srbi i Hrvati, to zahva-
ljujui meunarodnim prilikama, ali vie zahvaljujui vlastitim
drutvenim okolnostima, u proteklih stotinu godina tako esto
svedu na svoj negativni zajedniki nazivnik, na ono najgore to
nose u sebi i svome socijalnom i kulturnom iskustvu. Jer, kao to
je Tuman izraz svega to je loe u ovom ovdje svijetu, i to je po
tome roena tetka veini Hrvata, tako u njima mora postojati, i
mi znamo da postoji, pozitivna drutvena i kulturna supstanca.
Dok se drugi narodi, mimo ekstremnih historijskih situacija,
svode na pozitivne zajednike nazivnike, nai se preesto svedu
na negativne nazivnike. To je srpskohrvatska matematika.
U meuvremenu Srbi i Hrvati su se razdvojili u odvojene
drave, ali njihov unutranji problem, unutranji problem svih
njihovih drutvenih zajednica, nije rijeen. Taj problem nepre-
stanog svoena na zlo i najgore u sebi moe biti rijeen samo
ako se vratimo na poetak. Tuman i tumanizam vie nee
biti mogui onda kada Drugi, a to su u hrvatskome sluaju
preteno Srbi, i to hrvatski Srbi, budu doivljeni kao oni kojima
smo inili zlo i nepravdu. Srpski sluaj je, opet, kompleksniji, jer
su za Srbe Drugi, osim Hrvata, jo i Bonjaci (u ovom sluaju
tanije bi bilo rei bosanski muslimani), te naroito Albanci.
Ali princip je u oba sluaja isti. Samo nas Drugi mogu spasiti,
inae nam spasa nema.
uvaj se!
m
h
Tuta i tma 33
Uprkos tome to veliki deo odgovornosti za uspon operet-
skih (zbog toga nimalo manje zlokobnih) tirana prebacujem
na narode, slaem se sa tobom da ni Srbi ni Hrvati nisu po
prirodi nita opakiji od Italijana ili Holanana, recimo. Tano
si primetio: ovde sve ide naruku najgorim ljudskim porivima.
Politiki sistemi i u Srba i u Hrvata ne mislim pritom, naravno,
na formalno-pravni sistem, to je dimna zavesa zasnovani su
na etatizaciji smrtnih grehova. Ima tu jo jedna nastrana stvar:
odnos izmeu graana i drave ovde nije utemeljen na pravima
i obavezama nego na emocijama. Ovde si lojalan graanin ako
voli dravu. A jo si lojalniji ako oboava vou. Tu ve poinje
krivica politikih elita. Njima taj perverzni ljubavni odnos u
potpunosti odgovara. Jer vidi: slab si prema onome koga voli.
Oprata mu mnogo toga. Pa ima li boljeg azila za neodgovr-
nost i pokvarenjatvo. Ljubav je toliko slepa da, recimo, ovde u
Srbiji jo uvek ima zabrinjavajui broj onih koji su uvereni da je
Miloevi bio blag i mudar vladar, borac protiv imperijalizma,
iako je svima dostupno more injenica iz kojih se jasno vidi ko
je bio taj ovek i kakva je sve zla radio.
Ni kulturne elite ne bi trebalo izuzeti od odgovornosti.
Pogotovo ne nae kolege, pisce. Jedan njihov deo, u stvari. Oni
su ti koji u nedostatku dara i vetine nalaze pribeite u
konstruisanju nacionalnih mitomanija. Oni su ti koji u javnost
neprestano upumpavaju seme balkanskog zla ponavljajui do
munine teze da smo mi dobri, gostoljubivi i pravoverni, a da
sa druge strane reke ive zli, sebini i jeretiki molosi koji nas
vekovima kolju i nastoje da nas unite.
Treba ponovo prelistati istoriju i uveriti se da pre pojava
nacionalromantiarske knjievnosti ovde nije bilo masovnih
pokolja. U drugoj polovini XIX veka poele su se tampati kupu-
sare koje su veliale slavnu nacionalnu prolost i bacale drvlje
i kamenje na Turke i katolike. Politiari su samo kanalisali ve
postojeu negativnu energiju. Tako se nauka istorije, mada ja ne
Miljenko Jergovi i Svetislav Basara 34
mislim da je to nauka i kada daje najbolje od sebe, pretvorila u
dravnu ideologiju. I to me podseti na jednu zanimljivu stvar.
Istorije Egipta bavile su se iskljuivo ciklusima Nila, dinastikim
sitnicama i nabrajanjem ritualnih obreda. Bune, ratovi i nemiri
uopte nisu pominjani. Bili su dovoljno pametni da preutkuju
zlo. I zato su trajali hiljadama godina.
Bas
h
Da, naravno, u pravu si: do polovice devetnaestog stoljea
nije bilo platforme za mrnju. Ona je nastala kad i balkanski
nacionalizmi. A oni su, kao i svi drugi nacionalizmi, stariji od
nacije. Ljudi to ne ele znati, ili se plae o tome i misliti, ali
nacionalizam je bio prvi, a tek iz njega je nastala nacija. Da nije
bilo onih koji su drukiji od nas, ispovijedaju drugu vjeru, a
pritom su nam jo i okupatori, da nije bilo nae mrnje prema
njima koja se posve legitimno naziva i vjekovnom borbom
protiv okupatora i stranih zavojevaa ne bi bilo ni naih nacija.
A vjerojatno ni veine drugih nacija (neu ipak rei svih) .
Pedesetak godina nakon to je formirana platforma za
mrnju, a s njom i skica naih dananjih drutveno-kolektivnih
identiteta, poeli su prvi sukobi, da bi se ozbiljna krv izmeu
Srba i Hrvata krenula prolijevati s formiranjem prve zajednike
drave. Pazi, Basara, rije je o klanju koje traje ni punih stotinu
godina. Dakle, tek jedan neto dui ljudski vijek. Zato mi je
to vano? Zato to je jedna od bitnih konstituenti hrvatskoga
nacionalizma mit o viestoljetnom neprijateljstvu Srba i Hrvata.
Cjelokupna povijest koja je nastupila nakon raskola na istonu i
zapadnu crkvu, tumai se u tom kljuu kao povijest klanja Srba
i Hrvata, pri emu su, naravno, Srbi klali, a Hrvati bili klani.
Sva hrvatska nacionalistika historiografja prilagoena je aksi-
omatskoj postavci da su kroz to vrijeme Hrvati bili antemurale
Tuta i tma 35
christianitatis, dok su Srbi bili gvozdena pesnica svih Barbara s
istoka. Kada bi bilo naina da ih se uvjeri a tog naina nema,
stotinu puta sam se uvjerio kako je klanje Srba i Hrvata dva-
desetovjekovna izmiljotina, kao televizor, vemaina ili etka za
zahodsku koljku njihova bi mrnja izgubila svoje pogonsko
gorivo. Bespovratno bi im splasnula erekcija.
Ono o emu mi govorimo novo je i plitko. Zato si u pravu
kada insistira na razbojnikom, kokoarskom karakteru ovih
nacionalizama. Ali ja nisam posve siguran da oni svoje pliine
ili plitkosti nisu svjesni. Naroito Hrvati. Recimo, ovdje je meu
uevnom bagrom, piscima lokalnim, a naroito nezamjerajuim
postmodernistima, ve neko vrijeme u modi Tomas Bernhard,
pisac kojeg i sam jako volim, pa me ova moda tim vie nervira.
Naime, taj olo laljivi ita Bernharda i orgazmira nad njegovim
obraunom s Austrijom i austrijanstvom, dok Saltzburg pri
svakom spomenu Mozartova grada svodi na spoj katolicizma
i nacionalsocijalizma, pri emu katkad nije siguran to je od to
dvoje gore. Ali u isto vrijeme kada se netko, evo naprimjer ja,
odvai primijetiti kako je hrvatska provincija poneto stranija
od austrijske, dok je Zagreb u svakome pogledu inferioran Salt-
zburgu, a hrvatsko je katolitvo danas puno blie 1941. nego
austrijsko, sve te zagrebake bernhardovce spopadne napad
patriotizma, preko ela im iskoi ila serua, pa bi domaim
izdajnicima jebali majku majinu.
Tomas Bernhard je njima, dakle, samo stilizirana fgura
jednoga mjesnog socio-kulturnoga ceremonijala, a ne pisac koji
je, moda, pisao i o njima samima i njihovome gradu. Zato mi
se katkad uini da oni u dubini due znaju kakva su govna, ali
im je sasvim ugodno u njihovome smradu. Ti umiveni, cere-
monijalizirani i sekularizirani katolici i Hrvatii meni tee na
eludac padnu od seoskih ustakih replikanata i kabadahija sa
zaslugama iz prethodnoga rata.
m.