Univerzitet u Novom Sadu

Tehnoloki fakultet
Katedra za inenjerstvo materijala
Seminarski rad iz predmeta
Kompozitni materijali
PRIMENA POLIMERNIH NANOKOMPOZITA U NOVIM
TEHNOLOGIJAMA
Stdenti! Pr"#es"r!
Je$ena %"&n'a(i) ***+,-.H dr Jar"s$a/a %dinski. Simendi)
Je$ena R"mi) **0+,-.H

#e1rar *,223
UVO4
Poslednjih godina polimerni nanokompoziti su predmet velikog broja istraivanja u
polimernoj nauci i nauci o materijalima Nanotehnologije pruaju mnogobrojne mogu!nosti
razvoja materijala poboljanih svojstava za primene u elektronici" optoelektronici" mainstvu"
hemijskom inenjerstvu" tamparstvu" mikrobiolokim i biomedicinskim podru#jima $tabela %&
'eliku primenu nanokompoziti imaju u razvoju gra(evinskih materijala" kao i pronalaenju novih
materijala za sanaciju i restauraciju kulturno)istorijskih spomenika Polimerni nanokompoziti
$termoplasti#ni i elastomerni& danas predstavljuju sve ve!u oblast istraivanja i smatraju se
modernom tehnologijom ili tehnologijom budu!nosti" ali ne smemo zaboraviti da su jo davno
nano#estice zale u svet elastomera Nano#estice #a(i i silicijumdioksida $silike& su se nalazile u
gumi kao vani punioci mnogo pre formiranja dananjeg smisla nanokompozita *uma je dakle
najstariji polimerni nanokompozit" dalji razvoj elastomernih nanokompozita je doveo do pojave
novih materijala koji se koriste u eletrotehnici" medicini" farmaciji itd +lastomerni nanokompoziti
tako(e po#inju da nalaze primenu kao smart materials $materijali koji prepoznaju i pamte& kao i
samo)regeneriu!i materijali
Nanokompoziti su materijali dobijeni unoenjem nano#estica" #estica reda %,
)-
m" u
makroskopske jednostavne materijale" matrice Na ovaj na#in mogu se poboljati svojstva
materijala kao to su. toplotna i elektri#na provodljivost" opti#ka" magnetna i mehani#ka svojstva
Nano#estice #ine svega ,/ do /0 materijala" ali njihov raspored doprinosi velikoj specifi#noj
povrini #estica to dalje dopronosi boljim svojstvima dobijenog nanokompozita Poslednjih
nekoliko decenija nauka i tehnologija poklanjaju sve vie panje polimernim nanokompozitima
1azlog tome je to su uo#ena inzvanredna svojstava ovih materijala 2estice veli#ine od % do %,,
nm definiu se kao nano)punjenja i one su veli#ine milionitog dela glave #iode 3zvanrednost nano
#estica ne krije se samo u njihovoj veli#ini ve! i u njihovoj specifi#noj povrini Specifi#na
povrina moe dosti!i i 4,, m
5
6g" isto kada bismo ceo fudbalski teren stavili u kap kie 7vaj
fenomen nano#estica i #ini nanokompozite posebnim materijalima
2
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
Tabela % Tehnoloki uticaj. sadanje stanje i potencijali nanotehnologije
%
Te5n"$"6i'e+materi'a$i+ Pr"iz/"di P"ten7i'a$na r'e&en'a
Sada&n'a r'e&en'a
4isperzi'e i s$"'e/i
) nosa#i i predajnici
lekova6genska terapija
) multifunkcionalni
nanoslojevi
) toplotne barijere
) opti#ke $U' i vidljive& barijere
) poja#iva#i slike
) 3nk)jet materijali
) slojevi otporni na abraziju
) slojevi za zapisivanje
informacija
Materi'a$i i pr"iz/"di /e$ike
spe7i#i(ne p"/r&ine
) molekularni senzori
) veliki ugljovodonici ili
bakterijski filteri
) rezervoari energije
) *raetzel solarne !elije
) molekularna sita
) nosa#i lekova
) katalizatori
) apsorpcijski 6desorpcijski
materijali
Materi'a$i /e$ike 6stine
8k"ns"$idirani materi'a$i)
) keramike superplasti#nih
svojstava oblikovanja
) ultra#vrsti i ilavi materijali
) magnetna hladila
) polimerni kompoziti s
nanopunilima
) duktilni cementi
) meki magnetni materijali
) visokotvrdi i ilavi
8969o alatni materijali
) nanokompozitni cementi
Nan"re9a'i
)*:1 $*iant :agnetoresistance&
glavaza #itanje diskova
ra#unara
) terabit memorija i
mikroprocesori
) oblikovanje i sekvencioniranje
$sizing;se<uencing& jednog
=N> molekula
) biomedicinski senzori
) novi laseri
) nanocev#ice za visokosvetle
ekrane
Osta$e 1i"$"&ke prim'ene )?iokatalizatori
) bioelektronika
) bioaktivne proteze
) jednomolekularni osetljivi
biosenzori
) dizajn molekula
1
18 Siegel" + @u" :9 1oco $+ds&. Nanostructure Science and TechnologA ) > 8orldBide
StudA" 3nternational TechnologA 1esearch 3nstitute" 8T+9 =iv" CoAola 9ollege in :arAland"
US>" 5,,,
3
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
Polimerni nanokompozitni materijali su izuzetno zna#ajni za savremenu industriju" njihovatrajnost
i termi#ka stabilnost u razli#itim uslovima eksploatacije" kao i mogu!nost razgradnjenakon
upotrebe su takodje zna#ajni sa aspekta ekologije Komercijalni proizvodi od elastomernih
materijala predstavljaju kompozite sa neorganskim ili organskim punilima #ije su primarne#estice
nano veli#ina" pa u stvari takvi proizvodi predstavljaju nanokompozite Sinteti#kipolimerni
materijali sve bre zamenjuju tradicionalne neorganske materijale" kao to su metali"kao i prirodne
polimerne materijal $drvo" vlakna&
U nastojanju da se poboljaju mehani#ka svojstva polimernih materijala dodaju im se
punioci i oja#avaju!a sredstva Najvie se dodaju stakleni ili ugljeni#ni vlaknasti punioci u
nasumi#no disperznom stanju 3ako ti punioci pove!avaju mehani#ka svojstva osnovnog polimera"
javljaju se i njihova negativna dejstva" kao to je snienje duktilnosti" slabija obrada" loa
povrinska glatko!a Takvi konvencionalni kompoziti se ne mogu prera(ivati kao filmovi i vlakna
Smatra se da je uzrok tome razlika u dimenzijama punioca $mikrometar& i polimera $nanometar&
koja rezultira relativno slabim me(udelovanjima Kako bi se minimalizirala ta loa strana i
poboljalo me(udelovanje komponenti" predloeni su novi tipovi kompozita u kojima je
me(udelovanje komponenti na nanometraskom nivou
5
KOMPOZITNI MATERIJALI
Kompozitni materijali su materijali koji se sastoje od smee ili kombinacije dva ili vie
konstituenata koji se razlikuju po obliku i hemijskom sastavu i koji su prakti#no nerastvorljivi
jedan u drugom =ominantni slu#aj kompozitnog materijala je kombinacija vlakana i osnovnog
materijala" osnove ili matrice $Slika %&. 'lakna su osnovni nosivi element kompozita i daju mu
#vrsto!u" dok matrica dri vlakna zajedno" ima vanu funkciju u prenosu optere!enjana vlakno"
daje spoljnu formu kompozitu" definie njegovo ponaanje obzirom na delovanje atmosfere itd
'lakna su naj#e!e. ugljeni#na" staklena" aramidna $npr kevlar& i metalna" a naj#ee #ine D, ) 4,
0 zapreminskog udela u kompozitu7snovne karakteristike pojedinih vrsta vlakana prikazane su u
tabeli 5:atrice mogu biti polimerne" kako duromeri tako i plastomeri" zatim ugljeni#ne"
metalne$takvi se kompoziti nazivaju ::9 engl :etal :atriE 9omposites&" kerami#ke i drTreba
naglasiti da vlakna pored uobi#ajene konfiguracije dugih vlakana" mogu biti i kratka vlakna"
Bhiskers" sfere i dr 8hiskers su kratka vlakna" izrazito velike #vrsto!e"promera do %, Fm i duine
do ,% m Njihova #vrsto!a teoretski moe iznositi i do %6%, modula elasti#nosti=anas se sve vie
govori o nanokompozitima kao posebnoj vrsti kompozitnih materijala 1adi se o ugljeni#nim
nanocevima kod kojih su dvodimenzionalne bazalne ravnine savijene u oblik cevi" a oblik im
zavisi od na#ina na koji su savijene Nanocevi su duga#ke do %, Fm i imaju izrazitu #vrsto!u i
krutost U laboratorijskim uslovima postignut je modul elasti#nosti od preko % TPa" te #vrsto!a od
vie od %,, *Pa 7ve vrednosti znatno opadaju u slu#aju pojave ne#isto!a u materijalu
2
+lkins" 9 C et al. Recent trends in macromolecular design" Plastics +ngineering" G65,,H"/I)D-
4
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
=anas je osnovni problem njihove primene vrlo skupa proizvodnja te nemogu!nost proizvodnje u
inenjerski potrebnim koli#inama 3ako su danas nanokompoziti jo vrlo daleko od prakti#ne
primene u stvarnim konstrukcijama" zasigurno se radi o materijalima budu!nosti i zbog toga su
danas predmet vrlo intenzivnih istraivanja
Slika % Kompozitni materijal
a) kontinualna jednosmerna vlakna" b& slu#ajno usmerena diskontinualna vlakna"
b& ortogonalno raspore(ena vlakna" d& viesmerno usmerena vlakna
Vlakna
'isoka mehani#ka svojstva vlakana rezultat su snanih me(uatomskih sila koje vladajuu
materijalima niskog atomskog broja i male gustine $npr 9" ?" >l" Si& 'lakna mogubiti
napravljena ili samo od tih elemenata" zatim od njihovih me(usobnih spojeva" ili spojeva s
kiseonikom i azotom Kod ovih materijala nije izraeno plasti#no te#enje" kaonpr kod metala" ve!
se lom doga(a usled integralnog efekta delovanja mikroskopskih pukotina" #iji se broj smanjuje to
su manje dimenzije vlakna $popre#ni presek u odnosu na duinu" Slika 5& :aterijal u vlaknastoj
formi" zato ima vrlo malu zapreminu po metru duine" pa je verovatno!a pojave pukotine obrnuto
proporcionalna zapremini materijala Kod ovakvog materijalaznatno vie je izraeno odstupanje
svojstava od referentnih vrednosti 7va neujedna#enost mehani#kih svojstava predstavlja velik
5
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
problem pri prora#unu i izradi kompozitnih konstrukcija ?roj mikroskopskih pukotina moe biti
znatno smanjen tehnologijom izradevlakna $gdje je od posebne vanosti #isto!a sirovine od koje je
vlakno napravljeno& ili zatitnom prevlakom oko vlakna
Slika 5 Uticaj dimenzija vlakna d na #vrsto!uJ
K
=anas su ugljeni#na $karbonska& vlakna najrasprostranjenija" posebno kod mehani#ki
najoptere!enijih avionskih konstrukcija Treba naglasiti da je pogreno nazivati ugljeni#na vlakna
grafitnim *rafit je jedan od oblika ugljenika" kod kojeg su snanimkovalentnim vezama povezane
heksagonalne bazalne ravni" dok je trodimenzionalnastruktura postignuta njihovim me(usobnim
povezivanjem slabim 'an der 8alsovim silama Upravo ove sile omogu!avaju lako klizanje
bazalnih ravni jedne prema drugoj" to je i razlog zato grafit ima svojstvo podmazivanja" odnosno
smanjivanja trenja La razlikuod grafita" ugljieni#na vlakna imaju samo dvodimenzionalnu
strukturu
Staklena vlakna se proizvode naj#e!e od silike $silicijumovog dioksida Si7
5
&
razli#itimpostupcima i po pravilu imaju slabija mehani#ka svojstva od ugljeni#nih vlakana 'rlo su
rairena u primeni kod mehani#ki manje zahtevnih konstrukcija zbog njihove manje cene
Polimerna vlakna su jedina od nabrojenih koja su u potpunosti sintetski stvorena :e(u njima su
najpoznatija Kevlarska vlakna" a u poslednje vreme se koriste i poliimidizbog mogu!nosti
koritenja i na povienim temperaturama $preko H,, M9& Polimernavlakna se sastoje od
polimernih lanaca koji se posebnim postupcima izduuju u pravcu pruanja vlakna Njihova
svojstva su direktna posledica njihove mikrostrukture
'lakna od silicijum)karbida proizvode se naparavanjem na jezgru od ugljeni#nog vlakna $engl
9hemical 'apor =eposition ) 9'=& 7va vlakna su posebno pogodna za oja#avanje metala
6
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
$aluminijumskih i titanskih legura&" kao i oja#avanje keramike u formi vlakna od silicijum)karbida"
silicijum)nitrida ili staklaU drugom se obliku ova vlakna izra(uju od polimera koji sadre
silicijum i ugljenik Nednood takvih vlakana poznato je pod trgova#kim imenom Nicalon ili u
poboljanoj verziji@i)Nicalon 7va vlakna imaju i svojstvo poluprovodnika" otpornost im zavisiod
koli#ine ne#isto!a koje sadre
Tabela 5:ehani#ka svojstva materijala vlakana
H
Tabela H:ehani#ka svojstva materijala matrice
H
3
3vica Smojver" :ehanika kompozitnih materijala)skripta"fakultet strojarstva i brodogradnje Sveu#ilita u Lagrebu
7
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
Matrice
7snovne funkcije matrice su.
prenoenje optere!enja na vlakno
odvajanje vlakana jednih od drugih u svrhu spre#avanja irenja pukotina u materijalu
formiranje spoljnog oblika kompozitne konstrukcije
zatita kompozita od uticaja okoline
Svojstva matrice" prikazana u tabeli H" veoma su vana za odre(ivanje uzdune pritisne #rsto!e"
popre#ne zatezne #vrsto!e kao i me(uslojne otpornosti na smicanje Primenu odre(enog kompozita
naj#e!e odre(uju svojstva matriceU slu#aju izloenosti kompozita hemijskim ili uticajima
okoline" matrica je ta koja je prva izloena smanjenju mehani#kih svojstava" pa njena svojstva
zna#ajno odre(uju ponaanje kompozita 'eoma je bitno fizi#ko svojstvo" temperatura prelaska u
#vrsto stanje $engl glass transitiontemperature ) *TT& koja predstavlja ta#ku prelaza iz viskoznog
u #vrsto stanje matrice7va temperatura bitno odre(uje kona#na svojstva matriceNaime" pri
upotrebi iznad*TT" svojstva matrice znatno se sniavaju 'laga u kompozitu" ponajvie matrici"
znatno sniava *TT Tehnologija izrade kompozita znatno uti#e na njegova svojstva"jer mora
osigurati dobru vezu vlakna i matrice kao i minimalan udeo upljina ili pukotinau kompozitu
Kad je re# o polimerima" oni se dele u dve velika grupe. duromere i plastomere =uromeri su
polimeri koji se naj#e!e koriste u proizvodnji kompozita zbog relativno nie cene" niskih
proizvodnih temperatura" niske viskoznosti pri proizvodnji La kompozite visokih mehani#kih
svojstava naj#e!e su koritene epoksidne smole zbog lakog koritenja" niskih cena"zbog svojih
8
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
izvrsnih mehani#kih svojstava" dobre hemijske postojanosti" pa i zadravanja dobrih mehani#kih
svojstava i dimenzija pri povienoj temperaturi i vlagi =obro reaguju" ostvaruju dobru adheziju s
ve!inom vrsta vlakana
+poksidi su naj#e!e dvokompozitni" pri #emu se u procesu proizvodnje dodaje o#vr!iva# koji
postaje sastavni deo strukture matriceKona#na svojstva epoksidne matrice pokazuju izrazitu
krhkost" to dovodi do znatne osetljivostiobzirom na pojavu pukotina =ruga vrsta duromera koja
se sve vie koristi zbog otpornosti povienim temperaturamajesu adicijski poliimidi :e(u njima
su najpoznatiji bizmaleimidi $?:3& kojiposeduju dobre proizvodne karakteristike" ali glavni
nedostatak im je poviena krhkost koja se moe smanjiti dodavanjem odgovaraju!ih spojeva kao
sto su polisulfon" polieterimidi drugi
3ako su polimeri dominantni kao materijali matrice" u velikoj meri se koriste joi metali $tada se to
nazivaju engl:etal :atriE 9omposites ) ::9&" tako(e i keramika Kompozitis metalnom
matricom se odlikuju veoma dobrim mehani#kim svojstvima La matricu se koriste laki metali" kao
i aluminijum i njegove legure" magnezijum" titanske legure i drugi7snovni problem pri
proizvodnji je hemijska $ne&kompatibilnost metalne matrice i vlakna zbog hemijskih reakcija me(u
njima" to i suava broj kombinacije vlakana i matrica koje je mogu!e kombinovati Lato su se za
oja#avanje metalnih matrica najboljepokazali Si9" >l57H Kori!enje ugljeni#nih vlakana je vrlo
ograni#eno" obi#no na aluminijumske i magnezijske matrice" ako je izloenost
visokim temperaturama minimalna
Slika G Pore(enje specifi#nog modula elasti#nosti i specifi#ne #vrsto!e nekih metala i kompozita
PRIMENA 8NANO:KOMPOZITNIH MATERIJALA U KULTURNOJ
%A;TINI
9
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
1azvoj savremenog gra(evinarstva zasniva se u najve!oj meri na permanentnom traganju
za novim visokovrednim materijalima i na usavravanju i poboljanju karakteristika postoje!ih
materijala 9ilj aktuelnih istraivanja je razvoj materijala koji bi imali visoke mehani#ke
karakteristike" zadovoljavaju!u otpornost na delovanje razli#itih agresivnih agenasa $trajnost&"
visoke estetske vrednosti i #ija bi primena bila ekonomski opravdana Pored toga" na istraivanja i
razvoj gra(evinskih materijala" snaan uticaj ima opteprihva!eni koncept odrivog razvoja" koji
pored sociolokih i ekonomskih aspekata" obuhvata utedu energije" zatitu ivotne okoline i
o#uvanje neobnovljivih prirodnih resursa
Pronalaenje novih materijala za sanaciju i restauraciju kulturno)istorijskih spomenika jedan je od
veoma vanih problema razvoja savremene nauke o materijalima
Na tritu je ponu(en veliki broj materijala razli#itog sastava i svojstava" a ve!ina je neorganskog
porekla" me(utim ne moe bilo koji od njih da se koristi za oporavak kulturno)istorijskog
spomenika 7dabrani materijal mora zadovoljiti kriterijume u pogledu hemijske i fizi#ke
kompatibilnosti sa starim materijalom Pri tom se mora potovati i arhitektura kulturno)istorijskog
spomenika koju su dali graditelji u prolosti" a mora se voditi ra#una o tome da se ne narui
postoje!e ravnoteno stanje gra(evinskog kompleksa
1. Polimerom modifikovani malteri
7tkrivanjem polimernih materijala kao to su polidimetilsiloksan" polivinilacetat" alkidnih smola i
dr i ispitivanjem njihovih karakteristika dolo se do ideje o upotrebi polimera za restauraciju i
sanaciju kultunoistoriskih spomenika Postojanje iroke palete polimernih proizvoda" a samim tim i
razli#itih karakteristika istima omogu!ava raznovrsnu primenu u kulturnoj batini Tako se danas
polimeri koriste u restauraciji i sanaciji slikarskih dela" vajarskih predmeta" zidnih povrina"
kamena pa i maltera Prilikom restauracije kulturno)istoriskih dobara interesantna je jedna vrlo
bitna karakteristika pojedinih polimernih materijala a to je sposobnost in)situ polimerizacije"
upravo ova karakteristika se koristi kod restauracije maltera" odnosno sanacije pukotina u malteru i
kamenu Sanacija pukotina u malteru ili kamenu in)situ polimerizacijom vri se tako to se
monomer6monomeri pomo!u nekog ure(aja za brizganje ubrizgavaju u pukotinu pri #emu se sam
proces polimerizacije monomera zapo#ne u ure(aju a zavri u pukotini 3niciranje polimerizacije
moe da bude termi#kim" hemiskim" fotohemiskim i radiacionim putem Samo kori!enje
polimera kao premaza za zatitu je odavno poznato ali ovaj vid sanacije reavao je samo problem
degradacije povrine dok bi prisutne pukotine i pore u materijalu ostale ne sanirane" a njihovo
napredovanje ne bi bilo spre#eno Tako(e interesantna je primena polimera za obrazovanje ""fineO
poroznosti kao kod izrade fotokataliti#kih prevlaka
:alteri modifikovani polimerima dobijaju se dodavanjem monomera ili polimera u sveu
maltersku masu Polimeri i monomeri koji se koriste u svojstvu modifikatora cementnih kompozita
ematski su prikazani na slici /
10
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
Slika / Polimeri i monomeri koji se primenjuju za modifikaciju cementnih maltera i betona
Naj#e!e kori!eni modifikatori cementnih kompozita" na osnovu rezultata dosadanjih
istraivanja i prakse" su polimerni lateksi U optem slu#aju polimerni lateksi predstavljaju
kopolimerne sisteme" koji se sastoje iz dva ili vie monomera" u obliku vodene disperzije
=ispergovane #estice su reda veli#ine od ,,/)/Pm Sastav polimernih lateksa varira u zavisnosti
od konkretnog tipa polimera i obi#no sadri H,)/,0 suve materije U okviru suve materije
sadrani su i emulgatori i stabilizatori" a u nekim slu#ajevima i aditivi protiv penjenja Standardni
polimerni lateksi koji se mogu koristiti kao modifikatori cementnih kompozita" predstavljaju
netoksi#ne i bezopasne materijale" za koje nije potrebno preduzimati posebne mere opreza 7pta
podela lateksa" ematski je prikazana na slici D
Slika D Polimerni lateksi
Op&ti prin7ipi m"di#ika7i'e p"$imerima
11
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
:alteri modifikovani polimerima pripremaju se putem meanja polimera ili monomera u
disperznoj" prakastoj ili te#noj formi sa sveom malterskom meavinom La sve vrste polimera i
monomera koji se koriste u cementnim kompozitima ) malterima i betonima" posebno je vano
ista!i da se hidratacija cementa i obrazovanje polimerne faze $sjedinjavanje polimernih #estica i
polmerizacija monomera& odvijaju nesmetano i paralelno Pri tome dolazi do promene oblika
monolitne matri#ne faze sa reetkastom strukturom" a faza hidratisanog cementa i polimerna faza
se me(usobno proimaju U strukturi maltera modifikovanih polimerima" zrna granulata su
povezana takvom bimatri#nom fazom 'e!ina svojstava maltera modifikovanih polimerima su u
pore(enju sa obi#nim malterima promenjena zahvaljuju!i tako formiranoj strukturi U sistemima"
modifikovanim lateksom" prakastim emulzijama i vodorastvorljivim polimerima" gubitak vode iz
tih sistema" pri hidrataciji cementa" dovodi do obrazovanja tankog polimernog sloja $filma& ili
membrane Nasuprot tome u sistemima modifikovanim te#nim smolama monomerima" dodatak
vode stimulie i hidrataciju cementa i polimerizaciju te#nih smola i monomera
G
M"di#ika7i'a 7ementni5 ma$tera i 1et"na $ateksima
Proces hidratacije cementa obi#no prethodi procesu obrazovanja polimernog sloja
?imatri#na faza" koja se sastoji iz cementnog gela i polimernog sloja" formira se kao vezivna faza
u skladu sa upro!enim trostepenim modelom" prikazanim na slici 4
Slika 4 :odel obrazovanja bimatri#ne faze
4
Vlastimir R., Mirjana M., Ivan L., Vesna M., Polimer)betonski kompoziti na bazi recikliranog agregata" 5,,-god
12
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
Kada se polimerni lateks doda sveem cementnom malteru ili betonskoj meavini" polimerne
#estice disperguju u fazu cementnog testa $faza a& U takvom" polimercementnom testu cementni
gel se postepeno formira usled hidratacije cementa U isto vreme #estice polimera se postepeno
taloe na povrini smee cementnog gela i nehidratisanih #estica cementa $faza b& Lahvaljuju!i
razvijanju strukture cementnog gela" #estice polimera se postepeno orijentiu u prostore kapilarnih
pora Napredovanjem procesa hidratacije cementa" koli#ina kapilarne vode se smanjuje" a
polimerne #estice koaguliraju uz formiranje zaptivaju!eg sloja na povrini smee cementnog gela i
nehidratisanih #estica cementa" a zatim se vezuju i za smeu i za silikatni sloj na povrini granulata
$faza c& Na kraju" #estice upakovanog polimera na produktima hidratacije cementa povezuju se u
kontinualne slojeve ili membrane $faza d& Pri tome se formira monolitna reetka u kojoj polimerna
faza proima fazu postoje!ih produkata hidratacije Upro!eni proces obrazovanja polimernog
sloja preko produkata hidratacije prikazan je na slici I
Slika I Upro!eni model procesa obrazovanja polimernogsloja na produktima hidratacije cementa
Komponentni materijali koji se koriste za dobijanje maltera modifikovanih lateksima" su isti kao i
materijali za dobijanje klasi#nih cementnih maltera 2ist portland cement se naj#e!e koristi za
dobijanje maltera modifikovanih lateksom =odatke i aditive za malter u principu ne treba koristiti
bez prethodnih ispitivanja" a naro#ito ne dodatke tipa aeranata" zato to dodatak lateksa izaziva
pove!anje koli#ine uvu#enog vazduha 7preznost pri eventualnoj primeni dodataka i aditiva je
neophodna zato to" u optem slu#aju" kombinovanje polimera sa nekim od dodataka ili aditiva
moe dovesti do nepovoljnih efekata" zbog mogu!ih hemijskih reakcija La spravljanje maltera
modifikovanih lateksima koristi se sitan agregat" kao i za klasi#ne maltere La koroziono otporne
maltere upotrebljava se kvarcni pesak i drobljeni agregat od kvarcita Treba izbegavati primenu
agregata sa velikom povrinskom vlagom" zato to je u tom slu#aju teko posti!i eljenu
konzistenciju maltera 'oda za spravljanje modifikovanih maltera ne sme da sadri sastojke koji
mogu nepovoljno uticati na proces hidratacije cementa i6ili na proces polimerizacije U principu
voda koja ispunjava uslove za spravljanje klasi#nih maltera moe se koristiti i za spravljanje
modifikovanih maltera Pri spravljanju maltera modifikovanih lateksom #esto se koriste dodaci tipa
13
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
QantipenuavcaQ u cilju smanjenja koli#ine uvu#enog vazduha U poslednje vreme na tritu su se
pojavili polimerni lateksi koji ve! sadre odgovaraju!e antipenuavce" pa se mogu koristiti bez
dodavanja takvih agenasa prilikom spravljanja maltera
Sastav maltera modifikovanih lateksima odre(uje sena sli#an na#in kao i za klasi#ne maltere"
odnosno u zavisnosti od zahtevane ugradljivosti sveeg maltera" projektovane #vrsto!e"
vodonepropustljivosti" hemijske otpornosti i drugih zahtevanih svojstava o#vrslog maltera Pri
izboru sastava modifikovanih maltera treba u prvom redu voditi ra#una o onim svojstvima
$#vrsto!a na zatezanje i savijanje" duktilnost" athezija i trajnost& koja se bitno poboljavaju
primenom polimera 7va svojstva su zavisna od polimercementnog odnosa u ve!oj meri nego od
vodocementnog odnosa" ali se ne sme zanemariti ni uticaj vodocementnog faktora na svojstva
maltera Polimercementni odnos $kg6kg& predstavlja koli#nik izme(u ukupne koli#ine suve
supstance u polimernoj disperziji i koli#ine cementa u modifikovanom malteruLbog toga se
prilikom usvajanja polimercementnog odnosa mora znati ta#na koli#ina suve materije u
primenjenoj polimernoj disperziji Pored toga" pri odre(ivanju vodocementnog faktora meavine
mora se voditi ra#una i o koli#ini vode koja se u meavinu unosi preko polimerne disperzije
Stvarni sastav konkretnog modifikovanog maltera definie se na osnovu rezultata
eksperimentalnog ispitivanja
:odifikovani malteri imaju neto kra!e vreme obradljivosti u pore(enju sa obi#nim cementnim
malterima" iako vreme obrade zavisi u velikoj meri od temperature spoljne sredine ?udu!i da
modifikovani malteri imaju mnogo bolju atheziju sa razli#itim materijalima" #ak i sa metalima" sva
oprema i alati moraju biti oprani i o#i!eni odmah nakon kori!enja :odifikovane maltere i
betone ne treba ugra(ivati pri temperaturama niim od /RS i viim od H,R9 Prilikom
kompaktiranja modifikovanog betona i maltera treba izbegavati dugo vibriranje" odnosno suvine
vibracije" da se ne bi izazvalo izdvajanje vode zajedno sa polimerom na povrinu betona6maltera
Tako(e" poznato je da je za hidrataciju cementa potrebna vlana sredina $voda&" dok je za
formiranje polimerne matrice potrebna suva sredina $vazduh&
M"6)n"sti za primen m"di#ik"/ani5 ma$tera i 1et"na
?etoni i malteri modifikovani polimerima mogu se primenjivati u svim oblastima
gra(evinarstva" kao i klasi#ni betoni i malteri :e(utim" zbog njihove vie cene" koriste se u
slu#ajevima kada se od betona i maltera" pored #vrsto!e" zahtevaju posebna svojstva $koroziona
otpornost" otpornost na habanje" otpornost na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje" pove!ana
duktilnost" manje skupljanje itd& Naime" ve!a po#etna ulaganja u betone i maltere
modifikovanepolimerima" opravdavaju se produenjem eksploatacionog veka betonskih
konstrukcija 7d svih betona i maltera modifikovanih raznim vrstama polimera" najiru primenu
14
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
imaju malteri i betoni modifikovani lateksima 7vi kompoziti se koriste u mnogim specijalnim
oblastima" gde obi#ni cementni malteri i betoni imaju ograni#enu primenu
U naoj sredini jo uvek nije otpo#ela masovnija primena betona modifikovanih
polimerima" a poslednjih godina zapo#ela je primena gotovih maltera modifikovanih polimerima"
koji se uglavnom koriste za sanacione radove i izvo(enje industrijskih podova Prema dostupnim
podacima" primena istih u razvijenim zemljama" obuhvata prakti#no sve vrste objekata i sve oblasti
gra(evinarstva" ali je najizraenija kod industrijskih i saobra!ajnih objekata 7va primena odnosi
se kako na gra(enjenovih" tako i na sanaciju postoje!ih objekata
2. Nanokompozitni materijali u vidu tankih filmova, prevlaka i premaza
Kompozitni materijali imaju veliki zna#aj i primenu u oblasti zatite kulturno)istorijskih
spomenika Primena kompozitnih materijala $kao&.
Latitni filmovi nano #estica na bazi silicijum dioksida i polimera
Prevlake za spomenike od kamena
Nanomaterijali za konzervaciju zidnog slikarstva i kamena
1astvori nano #estica za zidno slikarstva i kamene povrine
3straivanje kamena N:1 tehnikama
:eki i tvrdi nanomaterijali za restauraciju i konzervaciju kulturnog nasle(a
:aterijali za kulturnu konzervaciju. eti#ki izazovi za konzervatore
Nan" (esti7e za "(/an'e #reski
'redna umetni#kadela na zidovima drevnih gra(evina kao to su hramovi" pe!ine teko je
o#uvati" ali bi primenjena nanotehnologija" mogla pomo!i i u ovom slu#ajuNalazite Ca >ntigua
9iudad :aAa de 9alakmul u :eksiku" prvo je na kojem se primenila tehnika zatite vrednih freski
novorazvijenom tehnologijom 7d 5,,Ggodine tim nau#nika sa univerziteta u Tlorenci radi na
razvijanju premaza koji bi pomogao u o#uvanju starih umetni#kih dela Proteklih godina su se za
zatitu uglavnom koristili polimeri" no otkriveno je kako oni ipak nisu idealno rjeenje" budu!i da
tokom vremena ipak narue vrlo krhku strukturu umetni#kog dela =o tih poteko!a dolazi jer
doti#ni premazi hemijski reaguju s rahlom $ote!enom i oslabljenom& strukturom povrine koju
tite 3z tog razloga pribeglo se razvoju novih tehnologija zatite Nedna od njih je upotreba nano
#estica kalcijum i barijum hidroksida
*rupa nau#nika na #elu s Pierom ?agllonijem patentirali su upotrebu nano #estica kalcijum i
barijum hidroksida kako bi o#uvali freske =o degradacije slika $fresaka& na zidovima dolazi usled
transformacije kalcijum)karbonata u gips Nano #estice kalcijum hidroksida efikasno se spaja s
ugljeni#nim dioksidom i na taj na#in restaurira kalcijum karbonat Nednostavnije re#eno" na taj
15
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
na#in se obnavlja povrinski sloj slike U slu#aju da su u slici prisutne velike koli#ine magneziju)
sulfata" moe do!i do kontra efekta i tu do izraaja dolazi barijum)hidroksid" #ije nano #estice
ublaavaju tu reakciju" a spajanjem ova dva elementa moe se posti!i vrlo efikasna zatita
povrina" kao i njena restauracijaUpravo su se tom meavinom zatitili crtei :aja u
9alakumuliPromena na crteima se videla ve! za nedelju dana i dalja degradacija nije prime!ena
7vo otkri!e otvorilo je sasvim novo poglavlje u zatiti drevnih spomenika i umetni#kih dela
/

Slika -Nalazite Ca >ntigua 9iudad :aAa de 9alakmul u :eksiku
Nan" te5n"$"6i'a za&tite za <nepi'a')e materi'a$e=
Neupijaju!i materijali" kamene i betonske povrine spomenika" fasada zgrada"na prvi
pogled deluju prili#no otporno na vodu i ostale te#nosti" me(utim voda i vlaga koja do(e u kontakt
s njima" izazva!e propadanje doti#nog materijala 2esto vidimo automobile" fasade i spomenike
koje je na#eo Uzub vremenaO" a zapravo se radi o vodi i raznim te#nostima koje su tokom vremena
izazvale to propadanjeNanokompozitnim materijalima u vidu premaza mogu!e je taj proces
znatno usporiti" onemogu!avaju!i vodi da prodre u materijal i samim tim produiti mu ivotni vek
3stovremeno" onemogu!i!e nastajanje algi i gljivica" pa i razvoj ostalih mikroorganizama 3ako !e
povrina biti zati!ena od svih spoljnjih uticaja" one !e i dalje mo!i slobodno UdisatiO
Primenom zatitnih prevlaka mogu!e je smanjenje povrinske energije mineralnih podloga" sli#nih
onima koje se koriste u mnogim kamenim spomenicima kulturne batine" uz istovremeno
pove!anje njihove povrinske rapavosti" a moe i pove!ati njihovu sposobnost znatnog odbijanja
vode$hidrofobnosti&
Uzorci prirodnog kamena ili ru#no izra(eni kalcijum karbonatni blokovi su tretirani kao mineralna
podloga
5
http.66BBBnanotehnologijainfo6novosti)i)tehnologija6%44)nano)cestice)za)ocuvanje)freskihtml
16
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
a& b&
Slika %, Kapi vode na 9a97H podlozi premazanoj sa.
a& P::> sa %0 Si75 $4 nm&V b& PTP+ sa %0 Si75 $4 nm&
Porast rapavosti postignuta je mineralnim hemijskim nagrizanjem ili kreiranjem dvokomponentnog
nano filma na povrini podloge Kori!eni polimeri su P::> i PTP+" dok su nano#estice
silicijum dioksida razli#itih veli#ina iskori!ene za stvaranje nanokompozitnih filmova 3spitivanje
rapavosti premazanih i nepremazanih povrina i >T: i merenja uglova kvaenja vodom pokazuju
izraen uticaj hidrofobnosti na povrinsku rapavost Posebno" u slu#ajevima presvla#enja
nanokompozitima" povrine postaju super hidrofobne =vokomponentne nanokompozitne filmove
karakterie jednostavnost i niska cena" to ih #ini kompatibilnim materijalima za zatitu od vode
spomenika na bazi kamena
D
PRIMENA NANOKOMPOZITNIH MATERIJALA U ELEKTRONI>I
Super brzi raunari
6
P ?aglioni" + 9arretti" = 9helazzi" C =ei" 1 *iorgi" S *rassi" > :acherelli" ? Salvadori" W5> ) 9olloidal
Science and NanotechnologA for 9ultural @eritage 9onservation
17
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
Upotreba nano ica u izradi 1>:)a mogla bi omogu!iti stvaranje ra#unara koja su
spremna za rad iste sekunde kada se uklju#e =ruga vana funkcija ove tehnologije je i o#uvanje
podataka ukoliko do(e do nestanka struje =r Stuart Parkin" 3?:)ov istraiva# iz San Nosea
predstavio je svoje istraivanje o tzv ?racetrack memoriji< na me(unarodnoj konferenciji za
nanoznanost i nanotehnologiju u SAdneAu $eng 3nternational 9onference on Nanoscience and
NanotechnologA& Prema re#ima Parkina sa ovom tehnologijom nikada vie ne!emo morati
sa#uvati svoje podatke ili resetovati svoj ra#unar =ananji ra#unaru koriste 1>:)e za obradu
podataka dok se skladitenje vri na magnetskim plo#ama tvrdih diskova Prednost tvrdih diskova
je njihova povoljna cena dok im je nedostatak sporost i nepouzdanost Kako bi se uspeno zapisali
ili o#itali podaci potrebno je odre(eno vreme da se disk zarotira na pravo mjesto U#itavanje
softBarea sa tvrdog diska u 1>:)e je glavni razlog sporog podizanja operativnih sistema :ogu!e
je i da ure(aj za pisanje i #itanje podataka povremeno potpuno zaustavi rad diska >ko u tom
trenutku do(e do nestanka struje" podatci iz 1>:)a koji nisu sa#uvani bi!e zauvek izgubljeni
Racetrack memorija!e" osim puno breg pristupa podacima" ra#unare u#initi
jednostavnijima" manjima" pouzdanijima te energetski delotvornijima =ok tradicionalni 1>:)i na
sebi imaju samo jedan sloj silikona" racetrack memorija !e koristiti trodimenzionalni sistem kako
bi se omogu!ila ve!eskladitenje podataka :agnetske plo#e tvrdih diskova zameni!e se umom
magnetskih nanoica od kojih svaka stoji na silikonskom #ipu sa vlastitim ure(ajem za pisanje i
#itanje podataka Svaka nanoica ima otprilike %,, magnetskih regija koje predstavljaju digitalne
podatke Umesto mehani#kog okretanja diska" magnetske regije se mogu pomeraati gore ili dole
niz nanoice $eng racetracks" trka!e trake& u zavisnosti od toga da li se podaci zapisuju ili #itaju
Pomeranje regija temelji se na najnovijim saznanja fizike o kvantnim svojstvima elektronskih
spinova +lektroni se vrte prema gore ili dole Kada se svi elektroni u materijalu vrte u istome
smeru" stvara se magnetizam
Parkin trenutno radi na prototipu racetrack memorije te se nada da !e se ure(aj na!i u
potroa#koj elektronici za / do %, godina
4
Nano!foton"ki# ure$aji ! primena novih materijala
Nau#nici rade na razvoju nove klase Qplazmatskih metamaterijalaQ Nadaju se kako !e
jednog dana ti materijali utrti put razvoju napredne opti#ke tehnologije poput. ultra)jakih
mikroskopa i ra#unara" naprednih solarnih !elija" a moda #ak i plat nevidljivosti Profesor
7
http.66BBBznanostcom6clanak6nanotehnologijom)do)super)brzih)racunala
18
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
asistent elektri#nog i ra#unarskog inenjerstva na univerzitetu Purdue>leEandar ?oltassev je rekao
da !emozahvaljuju!i ovim novim materijalima uskoro mo!i koristiti@nano!foton"ke@ ure(aje na
mnogo razli#itih na#ina La razliku od prirodnih materijala" metamaterijale mogu odlikovati faktori
loma manji od jedan pa #ak i manji od nula Com je pojava skretanja elektromagnetskih tlasa"
dakle i svetlosti" na granici sredstava razli#ite opti#ke gusto!e Lbog pojave loma svetlosti nama se
#ini da se ravni tap uronjen u vodu savija na povrini
Testiranje je izvreno na Birck anotec!nolog" centru" smjetenom u Parku otkri!a
sveu#ilita Purdue Plazmatski materijali mogli bi se primeniti na mnogim podru#jima :ogli bi
posluiti za izradu Xhiper)so#ivaX koja bi u#inila opti#ke mikroskope #ak deset puta ja#im" a koji bi
mogli izotriti sliku objekta dimenzija molekula =NK :ogli bi se iskoristiti za izradu naprednih
senzora ili pak nove klase sustava za pretvorbu solarne energije :ogli bi uzrokovati drasti#ne
pomake u ra#unalstvu i uopteno elektronici koja koristi elektri#ne signale za obradu informacija
Strujna kola zasnovanana tehnologiji opti#ke nano)fotonike mogli bi sabirati cele oblake
elektrona" tzv povrinskih plazmona te upravljati i preusmjeravati svetlost u ure(ajima premalim
za dananje lasere Neki od novih materijala mnogo obe!avaju u spektru infracrvene svjetlosti
1adi se o delu elektromagnetskog spektra od velike vanosti za telekomunikacijeU budu!nosti!e
se fotonska elektronika vrteti oko novih tipova opti#kih tranzistora" sklopki i procesora =ananji
ra#unari prenose i obra(uju podatke serijski" odnosno jedan po jedan podatak Nasuprot tome"
ra#unala budu!nosti mo!i !e raditi s paralelnim tokovima podataka to !e omogu!iti razvoj brih
mrea
I

PRIMENA NANOKOMPOZITNIH MATERIJALA U
;TAMPARSTVU
Ytamparstvo je jedno od najzna#ajnih tehnolokih dostignu!a u ljudskoj istoriji Koreni
tamparstva datiraju iz '333 veka kada se u Kini i Napanu pojavljuje tampa na papiru" a kao
8
http.66BBBznanostcom6clanak6novi)materijali)najavljuju)dolazak)nove)opticke)tehnologije
19
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
tamparske forme kori!eni su drveni i kerami#ki pe#atiU Z33 veku u Koreji prvi put se koriste
metalni pokretljivi karakteri
=anas postoji pet glavnih tamparskih tehnika koje zahtevaju kontaktni prenos ablona. reljefna
tampa" gravura" litografija" skrin" elektrofotografija Krajem ZZ veka otkriveno je takozvano
mikrokontaktno tampanje 1evolucionarstvo ovog procesa je u prenosu monomolekulskog sloja
mastila na povrinu substrata :ikrokontaktno tampanje je izvor za razvoj skupa sli#nih
tamparskih pristupa sumarno nazvani soft litografija. 7snovna karakteristika soft litografije je
formiranje kontakta molekulskih razmera izme(u elastomernog pe#ata i substrata
Prednost pri kori!enju elastomera u mikrokontaktnom tampanju su.
) sposobnost deformacije pe#ata omgu!uje prilago(avanje hrapavim povrinama substrata
) mogu!nost kori!enja mikrokontaktnog tampanja na sfernim substratima $npr opti#ka
vlakna" so#iva& #ak i kad substrat ima radijus krive manji od %, nm
) elastomeri bazirani na P=:S)u $polidimetil)siloksan&" koji su u velikoj meri inertni"
komercijalno su dostupni u irokom opsegu molekulske mase sa mogu!no!u
kombinovanja sa drugim polimerima
Svi tamparski postupci se mogu podeliti u dva koraka Prvi je odre(ivanje preciznog ablona"
drugi je da se on dovolno priblii supstratu da bi se eljeni postupak $prenos mastila" hemijska
reakcija" pe#a!enje& mogao izvriti =a bi se poboljale tamparske mogu!nosti i proirilo
tampanje na #vrste substrate kao to su metal" keramika" staklo i silikon upotrebljava se meka
guma za prenos sloja mastila Soft litografija koristi profilisan elastomerni pe#at koji ostvaruje
prisan kontakt izme(u mastila na elastomernom pe#atu i substrata
P%MS kao materijal za &tampar"ke peate
Najire kori!en elastomerni materijal u soft litografiji je P=:S $polidimetil)siloksan& koji
ima visoko umreenu trodimenzionalnu strukturu" opti#ki je #ist" inertan" netoksi#an i nezapaljiv
P=:S" kao najkori!eniji materijal za pe#ate" je veoma mek" lako uspostavlja kontakt sa
substratom i pokazuje odli#ne tamparske karakteristike sa nepolarim mastilima $alkanetiolima&
Pored prednosti i iroke primene P=:S ima i svoje nedostatke Posle polimerizacije i umreavanja
P=:S uzorci imaju hidrofobnu spoljnju povrinu Upravo ta hidrofobnost povrine predstavlja
jedan od nedostataka ovog polimera @idrofobna povrina komplikuje tampanje sa polarnim
mastilima Polarna mastila ispoljavaju slabu rastvorljivost u pomenutom organskom polimeru" pa
je uzastopno tampanje problemati#no Kako bi se izmenila hemija povrine koristi se plazma
oksidacije =odavanjem silanol grupa $Si7@& povrina postaje hidrofilna i time poboljava
svojstva kvaenja sa polarnim mastilima Pomenuti efekat traje vrlo kratko" pa je neophodno
pristupiti pronalaenju hidrofilnih termoplasti#nih elastomera kako bi se ovi problemi zaobili
?lok)kopolimer koji sadri segmete. politetra metilen)glikola $PT:*& i polibutilen)tereftalata
$P?T& kori!en je za hidrofilne gumene pe#ate Termoplasti#na i elastomerna svojstva ovog blok)
20
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
kopolimera polieter)estra $P++& lee u dvofaznoj nanostrukturi koja uklju#uje #vrst P?T koji se
ponaa kao fizi#ka faza i termo)reverzibilna umreena meka gumena PT:* faza Uzorci tampani
sa P++ pe#atima su zna#ajno bolji od onih koji su tampani sa P=:S pe#atima" kako u kvalitetu
gaviranih ablona" tako i u o#uvanju otpornosti na graviranje u uzastopnom tamparskom procesu
P++ uzorak je hidrofilniji u odnosu na P=:S P++ pe#ati mogu biti upotrebljeni za uzastopno
tampanje bez gubitka kvaliteta =rugi nedostatak P=:S)aje njegov vrlo mali moduo $5:Pa& to
ga #ini vrlo nestabilnimza visoke rezolucije mikrokontaktnog tampanja zbog udvajanja " avijanja i
kolapsa reljefne strukture 1eenje ovog problema je #vr!i P=:S ili ispunjavanje materijala sa
neorganskim deli!ima ili pove!anje gustine mree Nepoeljan efekat ovih metoda je to P=:S
postaje krt i lomljiv =eformacija pe#ata. blok)kopolimera stiren)butadien)stiren $S?S& i blok)
kopolimera stiren)eilen)ko)butilen)stiren $S+?S& je upore(ena sa P=:S pe#atom Kori!enje
#vr!ih polimera $S?S" S+?S& rezultuje smanjenjem deformacije i na ovaj na#in uzorci mogu biti
tampani tonije slu#aj sa P=:S pe#atima?udu!i materijali mogu zahtevati da broj nepovezanih
lanaca u polimernoj matrici bude smanjen i da kontrola nad indeksom refrakcije bude poboljana
toliko dobro kao i hemijske osobine i adhezija na povrinu U budu!nosti pristupa#nost novih
nisko skupljaju!ih i visoko pre#i!enih polimera za proizvodnju pe#ata" baziranih na toplotnom ili
U' umeavanju bi!e jedna od vode!ih sila za poboljanje solf litografije
-
PRIMENA NANOKOMPOZITNIH MATERIJALA U
AVIOIN4USTRIJI
Nedan od najzna#ajnijih ciljeva me(unarodne aeronauti#ke industrije danas predstavlja
pove!anje efikasnosti aviona" a time i redukovanje potronje goriva" #ime !e se u mnogome
smanjiti visoki trokovi za gorivo i pomo!i u borbi protiv glovalnog zagrevanja Nedna od strategija
je smanjivenje teina letelica Sve popularnija metoda za redukciju teine jeste kori!enje
kompozitnih materijala" naro#ito poja#anih plasti#nih masa na bazi ugljeni#nih vlakana" umesto
raznih metala" koji su bili standardni materijali tokom duge istorije savremene avijacije Takvi
kompozitni materijali se satoje od specijalnih polimera oja#anih slojevima ugljeni#nih vlakana"
postavljenih u takvom smeru da osiguravaju optimalnu ja#inu
Lbog zahteva sigurnosti i pouzdanosti" tei se da delovi avionskih konstrukcija budu #vr!i"
ilaviji i dugotrajniji Klju#no svojstvo je dinami#ka izdrljivost" odnosno otpornost na zamor
=inami#ka izdrljivost raste sa smanjenjem veli#ine zrna strukture materijala Nanostrukturirani
materijali pruaju mogu!nost pove!anja dinami#ke izdrljivost za 5 do H puta u odnosu na klasi#ne
materijale Tako(e" delovi izra(eni od nanomaterijala su #vr!i i pri povienim i visokim
temperaturama Pogonski sistemi svemirskih letelica $delovi raketa& podvrgnuti su vrlo visokim
radnim temperaturama" pa su nanostrukturirani materijali izvrsni kandidati za takve primene
Copatice plinskih turbina zati!uju se od toplote i erozije nizom slojeva keramike debljine od %, do
%,,, nm
9
Prof dr Naroslava ?udinski)Simendi! #lastomerni materijali, Tehnoloki fakultet" Novi Sad" 5,,4
21
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
Nanotehnologija" vrelo podru#je za brojne inovacije na polju nauke" ima tako(e svoje mesto i u
proizvodnji avionskih delova od ugljeni#kih vlakana Nano#estice dodate u sinteti#ke smole mogu
fantasti#no da pove!aju snagu i elasti#nost finalnih proizvoda Tako(e" nano#estice mogu da
poslue i kao zna#ajni usporiva#i vatre" pove!avaju!i sposobnost materijala da podnose toplotu i
gore bez stvaranja toksi#nih gasova
Slika %% 'rste materijala u ?oeing 4+4 $4I4&
ZAKLJUAAK
Nanotehnologija se zasniva na pojavama da" materijal na bazi #estica veli#ine ispod %,,
nm" kori!en za stvaranje nanostrukture" dobija nove osobine i ponaanje u skladu sa njima 3ako
se nanotehnologija smatra najvanijim teorijskim sistemom ljudskog znanja za bliu budu!nost"
22
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama
postoje ograni#enja na nekoliko osnovnih programa)konzerviranje i restauriranje kulturne batine
Primenom ovih materijala produuje se vek trajanja kulturno)istorijskim spomenicima tite!i ih od
razli#itih spoljnih" fizi#ko)hemijskih uticaja $vetar" voda" klima" hemikalije& U zidnom slikarstvu"
njihov zna#aj ogleda se u vra!anju starog izgleda i desulfatizacije slika" kao i o#uvanju lepka koji
je kori!en pri stvaranju zidne slike" ili zamenom odgovaraju!im kompatibilnim materijalom" ne
menjaju!i izgled stare slike 7snova svakog konzervatorskog i restauratorskog rada je dobro
poznavanje materijala" uzro#nika ote!enja kulturno)istorijskih spomenika" primena odgovaraju!ih
metoda zatite kao i angaovanje stru#nog tima iz razli#itih oblasti $tehnologija" istorija umetnosti"
arhitektura" gra(evina" biologija" ekologija i sl&
La izradu nanostrukturnih materijala danas postoji ve! #itav niz tehnolokih postupaka koji su ili
prilago(eni ili posebno razvijeni 3z dosadanje dinamike razvoja podru#ja nanostrukturiranih
materijala mogu!e je zaklju#iti da !e se u bliskoj budu!nosti sve prednosti ovih materijala mo!i
ekonomski iskoristiti Pri tome se misli na zamenu dananjih materijala i poboljanje njihovih
svojstava" ali i na iskoritenje njihovih sasvim novih svojstava
Sposobnost ostvarenja eljenih svojstava po meri zahteva primene" osnova je za dalji razvoj
nanotehnologija proizvodnje nanostrukturiranih materijala" kojima se pripisuje klju#na uloga za
ceo 5% vek 7sim tehnolokih i ekonomskih nedoumica za primenu" nezaobilazna su i ekoloka i
eti#ka pitanja nanonauke i nanotehnologija
23
Seminarski rad. Primena polimernih nanokompozita u novim tehnologijama