PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA POVRINSKU EKSPLOATACIJU

LEITA MINERALNIH SIROVINA

("Sl. list SFRJ", br. 4/86 i 62/87)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se tehniki normativi za povrinsku eksploataciju leita mineralnih
sirovina (ugalj, metalne i nemetalne mineralne sirovine i bituminozni kriljci), i to za:
a) otvaranje, pripremu i povrinsku eksploataciju leita;
b) pomone radove;
v) osnovne i pomone maine i postrojenja koji se koriste pri povrinskoj eksploataciji;
g) zatitu od poara.
lan 2
Pod povrinskom eksploatacijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se buenje, kopanje
(ripovanje), utovar (drobljenje), transport i odlaganje stenskih masa.
lan 3
Ako se podruje povrinskog kopa nalazi iznad mesta stare podzemne eksploatacije, ime bi se
mogla ugroziti sigurnost radnika i postrojenja na povrinskom kopu, povrinska eksploatacija moe
se vriti samo pod uslovom da su preduzete mere za otkrivanje mesta stare eksploatacije i za
otklanjanje opasnosti za normalan rad na povrinskom kopu, kao to su predvrtavanje, geofizike
metode za utvrivanje upljih prostora, zapunjavanje upljih prostora i drugo, prema specifinim
uslovima.
lan 4
Pri istovremenoj podzemnoj i povrinskoj eksploataciji istog leita mineralnih sirovina moraju se
predvideti mere za spreavanje opasnosti od zaruavanja i sleganja terena.
lan 5
Sva udubljenja na povrinskom kopu, dublja od 1,25 m i sa kosinama od 50 i vie, nastala usled
sleganja masa ili od rudarskih radova, moraju biti zatrpana ili ograena i obeleena tablama sa
itkim i trajnim natpisima upozorenja.
lan 6
Na dovoljnoj udaljenosti od gornje ivice povrinskog kopa i od donje ivice spoljnjeg odlagalita u
radu moraju se izgraditi sigurnosne prepreke (ograda, jarak, zemljani nasip) ili postaviti table sa
upozorenjem i zabranom prilaza povrinskom kopu, odnosno spoljnjem odlagalitu.

Putevi koje je presekao povrinski kop moraju biti zatvoreni sigurnom preprekom (branik, nasip i
dr.), na bezbednoj udaljenosti od gornje ivice povrinskog kopa.
lan 7
Na prilazima objektima rudnika i na postrojenjima moraju se postaviti table sa vidljivo ispisanim
tekstom o zabrani prilaza.
lan 8
Mainama i ureajima na povrinskim kopovima smeju rukovati samo lica koja su za to
osposobljena.
II BUENJE MINSKIH BUOTINA
lan 9
Za minerske radove na povrinskim kopovima koriste se minske buotine.
Minske buotine mogu biti vertikalne, kose (paralelne nagibu etae) i horizontalne, sa buaim
ekiima ili buaim garniturama.
lan 10
Buae garniture u procesu buenja minskih buotina moraju biti postavljene na oienu povrinu
u horizontalan i stabilan poloaj. Ako prema tehnikim karakteristikama buae garniture mogu
raditi pod nagibom, one se moraju postaviti u stabilan poloaj.
Ako je nagib terena vei od nagiba koji obezbeuje stabilnost buae garniture, potrebna stabilnost
mora se osigurati na odgovarajui nain.
lan 11
Ako je pri buenju prvog reda minskih buotina buaa garnitura postavljena normalno na ivicu
etae, ureaj za transport mora se postaviti u takav poloaj da se garnitura u sluaju samoukljuenja
kree od ivice etae.
lan 12
Ako buaa garnitura ne radi, mora se skloniti na sigurno mesto koje nije podlono klizanju i koje
nije ugroeno od obruavanja stena.
lan 13
Buaa garnitura sa sistemima sa komprimiranim vazduhom za ienje buotina mora imati ureaj
za skupljanje praine.
lan 14
Buai pribor (buae ipke, spojke i dr.) mora biti sloen na odgovarajua postolja koja
onemoguuju direktan kontakt sa blatom i prainom i koja ne mogu da padnu.

Pri nastavljanju buaih ipki spojevi se moraju podmazivati odgovarajuim mazivima.

Pri vaenju buaih ipki deo kolone koji ostaje u minskoj buotini mora se pridravati specijalnim
alatom.
lan 15
Za vreme rada buae garniture i za vreme sputanja i dizanja katarke buae garniture zabranjeno
je kretanje ljudi u zoni dejstva buae garniture, izuzev rukovaoca i njegovih pomonika koji se
moraju nalaziti izvan domaaja katarke, odnosno sa strane katarke.
lan 16
Pre poetka rada mora se: proveriti ispravnost svih vitalnih ureaja na buaoj garnituri, podmazati
sva mesta za koja je to odreeno uputstvom o odravanju buae garniture i obezbediti potreban
buai pribor.
Ako je vreme hladno, iz vazdunog sistema garniture mora se povremeno isputati kondenzovana
voda.
lan 17
Buae garniture iji su granini ureaji i ureaji za koenje neispravni ne smeju se koristiti.
lan 18
Ako za buenje, kao i za manipulaciju i transport, buae garniture koriste elektrinu energiju, kabl
za napajanje elektrinom energijom mora se zatititi od oteenja.
lan 19
Za rad pri smanjenoj vidljivosti (no, magla i sl.) buaa garnitura mora imati osvetljenje.
lan 20
Ako se buaom garniturom ili buaim ekiem bui u blizini ivice etae (zatitna irina) ili na
stepenicama u kosini etae, mora postojati osiguranje od pada garniture.
III ODVODNJAVANJE LEITA I KOPA
lan 21
Leita mineralnih sirovina na kojima e se vriti povrinska eksploatacija moraju biti istraena radi
utvrivanja da li postoje podzemne vode.
lan 22
Na leitima mineralnih sirovina na kojima je prilikom istranog buenja utvreno da postoje
podzemne vode, moraju se izvriti hidrogeoloki radovi, kojima e se definisati: struktura,
prostiranje, izdanost i hidrauline veze vodonosnih slojeva sa vodonosnim tokovima i kolektorima
van ogranienog eksploatacionog podruja.

lan 23
Pre otvaranja povrinskog kopa moraju se utvrditi podaci o visini, intenzitetu i trajanju atmosferskih
padavina.
lan 24
Sa leita mineralnih sirovina koje e se eksploatisati povrinskim kopom moraju se, pre
otpoinjanja radova, regulisati reni tokovi i isuiti akumulacije, ako postoje.
lan 25
Otvaranje povrinskog kopa ije je leite zavodnjeno moe poeti tek poto se smanji nivo
podzemne vode u zoni prostorije otvaranja i poto se obezbedi koeficijent sigurnosti (1,3) kosine
prostorije otvaranja.
lan 26
Leita mineralnih sirovina ije podzemne vode imaju hidraulinu vezu sa podzemnim ili
povrinskim vodama koje su izvan granica povrinskog kopa moraju biti zatiena tako da ne
postoji mogunost prodora tih voda u kop.
lan 27
Odvodnjavanje povrinskog kopa mora prethoditi radovima na eksploataciji, da bi se obezbedili
uslovi za normalan rad.
lan 28
Efekti odvodnjavanja leita mineralnih sirovina moraju se neprekidno pratiti osmatranjem i
snimanjem nivoa vode.
lan 29
Podzemne vode koje se crpe iz leita mineralnih sirovina moraju se odvoditi van povrinskog kopa
ili u glavni vodosabirnik, pomou odgovarajuih kanala ili cevovoda.
lan 30
Povrinski kop mora biti zatien kanalima od prodora voda nastalih usled atmosferskih padavina
na slivnim podrujima koja gravitiraju ka kopu. Voda iz zatitnih kanala mora biti odvedena van
radnog podruja kopa.
lan 31
Atmosferske padavine na radno podruje kopa moraju se kontrolisano odvoditi do etanih
vodosabirnika ili centralnog vodosabirnika.
lan 32

Poloaj i raspored kanala, jarkova i cevovoda za odvoenje vode, kao i veliina njihovog poprenog
preseka i padovi, moraju biti proraunati na maksimalan pritok voda nastalih usled bujica i
provalnih kia u slivnom podruju.
lan 33
Svi vodozatitni objekti i objekti za odvod voda, kako na povrini (oko kopa) tako i u kopu, moraju
biti ispravni.
Pumpno postrojenje i odvodne cevi na povrinskom kopu moraju biti zatieni od mraza.
lan 34
Ua okana, potkopa, niskopa, istranih objekata, buenih bunara i drugih podzemnih objekata za
odvodnjavanje moraju biti zatiena od prodora povrinskih voda, a prolazi i prilazi pumpnim
postrojenjima moraju biti bezbedni i redovno provetravani.
lan 35
Glavni vodosabirnik mora biti dimenzionisan tako da je nemogue potapanje radilita povrinskog
kopa.
Priliv povrinskih voda sa slivnih povrina koje gravitiraju ka otkopnom prostoru rauna se
najmanje za 50. godinji protekli period.
Kao privremen vodosabirnik moe se smatrati najnii prostor povrinskog kopa ako se u tom
prostoru ne nalazi teko pokretna oprema i druge vane instalacije i ako se na viim etaama nalaze
dovoljne rezerve otkrivene mineralne sirovine koje omoguavaju normalnu proizvodnju i u periodu
formiranja privremenog vodosabirnika.
Prilikom dimenzioniranja vodosabirnika mora se uzeti u obzir osmoasovni priliv vode.
lan 36
Glavno crpno postrojenje mora imati najmanje jedan rezervni crpni agregat.
Ako se glavno crpno postrojenje sastoji od veeg broja agregata, kapacitet rezervnih agregata mora
iznositi najmanje 30% od maksimalno potrebnog kapaciteta postrojenja.
lan 37
Zavodnjeno tlo na kome je predvieno odlaganje mora se pre poetka odlaganja ocediti.
Nivo podzemne vode na tlu odlagalita mora biti ispod nivoa kontakta najnie etae odlagalita i tla.
lan 38
Odlagalite mora biti zatieno od prodora povrinskih voda i atmosferskih padavina koje se slivaju
s podruja van odlagalita.
Odlagalite se mora odvodnjavati.

lan 39
Svi tehniki objekti koji pripadaju povrinskom kopu moraju biti zatieni od prodora povrinskih
voda.
lan 40
Vode koje se odstranjuju iz povrinskog kopa ili iz okna za odvodnjavanje moraju se prethodno
ispitati da bi se ustanovilo da li sadre tetne primese.
IV PROVETRAVANJE KOPA
lan 41
Na svim mestima na kojima se zadravaju ili prolaze ljudi mora biti obezbeeno takvo
provetravanje da sadrina kiseonika u vazduhu ne bude manja od 20 zapreminskih procenata.
lan 42
Prilikom izgradnje objekata na eksploatacionom polju povrinskog kopa (kao to su objekti za
drobilina postrojenja, separacije, aglomeracije, toplane i sl.) koji emituju u atmosferu prainu i
tetne gasove, mora se voditi rauna o tome da u odnosu na povrinski kop oni budu postavljeni u
suprotnom poloaju od preovladajueg smera vetra u tom podruju.
lan 43
Radi najveeg mogueg prirodnog provetravanja povrinskih kopova i spreavanja stvaranja zone
zastoja vetra, razvoj i eksploatacija etaa povrinskih kopova moraju biti ravnomerni.
lan 44
Na povrinskim kopovima sa izvorima tetnih gasova (automobilski transport, minerski radovi,
poari i sl.) moraju se uzimati uzorci vazduha radi odreivanja sadraja tetnih gasova, i to
najmanje dva puta godinje (u zimskom i letnjem periodu), kao i posle svake promene tehnolokog
procesa.
Uzorci vazduha radi odreivanja sadraja tetnih gasova uzimaju se na mestima na kojima se ljudi
zadravaju ili kreu.
lan 45
Na povrinskim kopovima sa izvorima praine, na svim radnim mestima, moraju se najmanje dva
puta godinje uzimati uzorci vazduha radi odreivanja prisustva praine.
lan 46
Ako se ispitivanjem utvrdi da je koncentracija tetnih gasova i agresivne praine vea od
maksimalno doputene koncentracije, rad na povrinskom kopu mora se obustaviti dok se
koncentracija ne svede u dozvoljene granice.
lan 47

Na povrinskim kopovima na kojima je utvreno da je koncentracija tetnih gasova i praine vea

od maksimalno doputene koncentracije moraju se na mestima na kojima se oni emituju u
atmosferu povrinskog kopa koristiti sredstva za njihovo suzbijanje.
Ako se primenom tih sredstava ne smanji koncentracija tetnih gasova i praine do maksimalno
dozvoljene koncentracije, kabine bagera, mehanikih utovaraa, kamiona, buaih garnitura i druge
mehanizacije moraju se izolovati i u njih se mora dovesti preieni vazduh.
Ako se i posle tih mera koncentracija tetnih gasova i praine ne smanji do dozvoljene granice, rad
na tim mestima se mora obustaviti.
lan 48
Ispravnost i efikasnost sredstava i opreme za suzbijanje tetnih gasova i praine moraju se redovno
kontrolisati.
lan 49
Da bi se smanjilo taloenje praine na etanim putevima, u sunom periodu, transportni putevi
moraju se polivati vodom ili drugim sredstvima za vezivanje praine.
lan 50
Oprema za rad pri ijem se korienju stvara i izdvaja tetna praina mora biti snabdevena ureajem
za odstranjivanje te praine.
Ureaji za odstranjivanje praine na opremi za rad moraju biti vezani za vlastiti ili centralni sistem
ventilacije.
Odsisne kape i ureaji za odstranjivanje praine (otpraivai) ne smeju oteavati korienje opreme
za rad i moraju biti izvedeni tako da se mogu skidati radi ienja, podmazivanja i opravke.
Sistem za otpraivanje u sklopu opreme za rad mora biti povezan sa ureajem za putanje u pogon
tako da se oprema za rad moe staviti u pogon uz istovremeno delovanje sistema za odvoenje
praine.
lan 51
Kad su u pitanju drobilina postrojenja, na utovarno-istovarnim mestima, mestima presipanja
iskopane mase iz transportera u transporter, u zatvorenoj prostoriji i prilikom klasiranja, punjenja ili
nekog slinog tretiranja mineralne sirovine i otkrivke, mesta izdvajanja praine moraju biti
izolovana od atmosfere odsisnim kapama.
lan 52
Pri runom odabiranju mineralne sirovine na transporterima u sunom periodu moe se sirovina
oroavati vodom ili se mogu koristiti druga sredstva za suzbijanje praine.
lan 53

Ako je pri uskladitenju rastresitih materijala na otvorenom prostoru koncentracija tetne praine
vea od maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju se preduzeti mere za smanjenje praineprskanje vodom ili nekim drugim sredstvom.
lan 54
U dubinskim delovima povrinskih kopova, mehanizacija sa motorima sa unutranjim
sagorevanjem moe se primenjivati samo ako je snabdevena preistaem tetnih gasova.
lan 55
Ako se na povrinskom kopu utvrdi da je koncentracija tetnih gasova vea od dozvoljene
koncentracije i da se ona ne moe smanjiti prirodnim putem (provetravanjem), mora se uvesti
vetako provetravanje kopa.

V OSVETLJENJE
lan 56
Sva mesta rada na povrinskom kopu i mehanizacija moraju biti osvetljeni.
Jaine osvetljenosti, zavisno od podruja i vrste rada, navedene su u tabeli br. 1.
Tabela br. 1
Redni
Podruje i vrsta rada
broj
1
2
Mesto rada maina (osvetljenost mora biti
1
rasprostranjena na svim mestima po visini i dubini
rada maine)

Najmanja
Povrina u kojoj se
osvetljenost (lx) normira osvetljenost
3
4
5
10

horizontalna
vertikalna

Mesta runog rada

5
10

horizontalna
vertikalna

Mesta istovara iskopane mase iz kamiona

(osvetljenost se obezbeuje na nivou osvetljene
povrine)

horizontalna

Mesta rada buldoera

10

Podruje buenja i miniranja

10

6
7
8

Kabina maina (na visini 0,8 m od poda)

Jalovite, u podruju izvoenja radova
Peake staze izmeu etaa i peaki putevi

Stanica za snabdevanje gorivom

10
11
12

Mesta deponovanja rude i koncentrata

Transporteri na mestima runog odabiranja rude
Lestve za prelaz sa etae na etau

30
5
1
2
10
5
50
3

nivo povrine gusenica

ili tokova
vertikalna
horizontalna
horizontalna
horizontalna
horizontalna
horizontalna
vertikalna
horizontalna
transportera

VI STABILNOST KOSINA POVRINSKOG KOPA I ODLAGALITA

lan 57
Leita mineralnih sirovina koje e se eksploatisati povrinskim kopom moraju biti prethodno
istraena u pogledu geomehanikih i hidrogeolokih karakteristika stenskih masa i korisne sirovine.
lan 58
Pre otvaranja povrinskog kopa mora se proveriti geomehanika stabilnost za kosine objekata
otvaranja kopa, radne i zavrne kosine kopa, radne i zavrne kosine odlagalita i nosivosti podloge
odlagalita.
Broj profila na kojima se mora proveriti stabilnost mora biti usaglaen sa promenama strukture
materijala, nagiba slojeva i zavodnjenosti, kao i sa bitnijim promenama geomehanikih
karakteristika tla.
lan 59
Du projektovane ose prostorije otvaranja kopa tlo mora biti detaljno ispitano dovoljnim brojem
geomehanikih istranih radova.
Stepen pouzdanosti pojedinih parametara mora iznositi najmanje 75% (vrstoa smicanja).
lan 60
Prilikom rekonstrukcije povrinskog kopa ili izmene tehnologije otkopavanja mora se ponovo
proveriti geomehanika stabilnost za sve promene u odnosu na otvaranje kopa.
lan 61
Svi prorauni stabilnosti i nosivosti na kopu i odlagalitu moraju se izvoditi sa raunskim
parametrima koji su proistekli iz detaljne analize prirodnih uslova radne sredine.
Ocena kriterijuma faktora sigurnosti mora se zasnivati na poznavanju stepena istraenosti, stepena
pouzdanosti raunskih parametara i karakteristika tehnolokog procesa eksploatacije (kontinualne,
diskontinualne ili kombinovane metode otkopavanja, transportovanja i odlaganja).
Pri tom se ocenjuju i usvajaju parcijalni i opti koeficijenti sigurnosti F, prema tabelama br. 2, 3, 4 i
5.
Za proraun nosivosti, loma podloge, optereenja i stabilnosti radnih i zavrnih kosina u mekim
stenama koriste se vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti, prema tabeli br. 2.
Tabela br. 2
Pokazatelj

Koeficijent
sigurnosti F

Trenje (tg

1,2 do 1,8

2,0 do 3,0
Kohezija (c
Trenje i kohezija
1,5 do 2,5
Zemljani pritisak
1,0 do 1,5
Statiko optereenje
1,0 do 1,05
Dinamiki efekat trenja (tg dyn) 1,2 do 1,4
Za proraun stabilnosti pojedinanih kosina, sistema kosina i zavrnih kosina u mekim stenama na
kopu koriste se vrednosti koeficijenta F prema tabeli br. 3.
Tabela br. 3
Koeficijent
sigurnosti F
Radne kosine koje se menjaju najmanje jednom meseno
1,0 do 1,1
Radne kosine na kojima se kree mehanizacija i transport
1,1 do 1,15
Sistem radnih kosina kad radi mehanizacija i kad se vri transport
1,15 do 1,20
Kosine koje imaju dui vek trajanja, bone i zavrne kosine
1,30
Useci otvaranja u zavisnosti od sloenosti geolokih uslova i tehnologije otkopavanja 1,1 do 1,5
Radne etae, pri prelazu preko zona starih radova i drugih podzemnih prostorija
1,20 do 1,50
Pokazatelj

Za proraun stabilnosti pojedinanih kosina, sistema kosina i zavrnih kosina za meke stene na
odlagalitu koriste se vrednosti koeficijenta sigurnosti F, prema tabeli br. 4.
Tabela br. 4
Pokazatelj

Koeficijent
sigurnosti F

a) Radne kosine i sistemi kosina

U nevezanim i meovitim mekim stenama sa statikim optereenjem

1,0 do 1,05

U meovitim mekim stenama sa statikim optereenjem i uzimajui u obzir koheziju

U nevezanim stenama sa dinamikim optereenjem i uzimajui u obzir (tg dyn)
U nevezanim i meovitim mekim stenama sa dinamikim optereenjem i uzimajui u

1,05 do
1,10
1,10

1,15
obzir tg /P>
U meovitim vezanim mekim stenama sa dinamikim optereenjem i uzimajui u obzir 1,20 do
1,25
tg /P>
b) Zavrne kosine
1,05
Pojedinane kosine, ako se na povrinskom kopu radi
Pojedinane kosine, ako se vie ne odlae jalovina
1,20
Sistemi kosina i zavrne kosine, ako je povrinski kop van pogona
1,30
Zavrne kosine, ako je podloga pod nagibom veim od 6
1,50
Za proraun stabilnosti pojedinanih radnih kosina, sistema kosina i zavrnih kosina za vrste stene
na povrinskim kopovima i odlagalitima koriste se vrednosti koeficijenta sigurnosti F prema tabeli
br. 5.

Tabela br. 5
Pokazatelj

Koeficijent
sigurnosti F

a) Za kop
1,0 do 1,05
Radne kosine parcijalnih etaa
Radne kosine sistema etaa
1,05 do 1,10
Sistem radnih etaa sa transportnim putevima 1,15 do 1,20
Zavrne kosine kopa
1,30 do 1,50
b) Za odlagalite
1,05 do 1,10
Radne kosine parcijalnih etaa
Radne kosine parcijalnih etaa i sistema kosina 1,10 do 1,15
Zavrne kosine odlagalita
1,30 do 1,50
Lom podloge i klizanje po podlozi
1,50 do 2,00
Stabilnost radnih i zavrnih kosina etae
lan 62
Radne kosine etaa moraju biti izraene sa nagibima koji obezbeuju kratkoronu stabilnost.
Koeficijent sigurnosti eone ili bone radne kosine odreuje se prema kriterijumima utvrenim za
takvu vrstu kosine, prema tabelama br. 2 i 3 ovog pravilnika.
lan 63
Ako se otkopnom mehanizacijom ne moe izraivati kosina sa nagibom koji obezbeuje
koeficijente sigurnosti, mora se smanjiti visina etae, tako da otkopna mehanizacija radi sa
ogranienim uglom nagiba ili sa nagibom koji obezbeuje utvreni koeficijent sigurnosti.
lan 64
Otkopna mehanizacija kojom se vri otkopavanje u dubinskom radu mora se pri radu nalaziti na
odstojanju od gornje ivice kosine koje obezbeuje njenu sigurnost.
Odstojanje otkopne mehanizacije od gornje ivice etae mora se proraunati na osnovu
geomehanikih karakteristika materijala etae i dinamikog optereenja mehanizacije i mora se
nalaziti van zone mogueg obruavanja, sa potrebnim koeficijentom sigurnosti, prema tabeli br. 2
ovog pravilnika.
lan 65
Transportna sredstva i putevi pokretnih transportnih sredstava i pomone mehanizacije na etanoj
ravni moraju biti locirani van zone zaruavanja etane kosine.
lan 66
Zavrna kosina etae izrauje se na bonim granicama (stranama) povrinskog kopa i predstavlja
eonu kosinu pri radu u bloku, odnosno bonu kosinu pri radu u frontu.

Ako se etanim ravnima zavrne kosine vri transport otkopanih masa ili mehanizacije, koeficijent
sigurnosti zavrne radne kosine mora biti izraunat prema tabeli br. 2 ovog pravilnika.
Stabilnost radnih i zavrnih kosina kopa
lan 67
Radna kosina nalazi se na radnoj povrini kopa. Nagib ove kosine meri se nagibom zamiljene ravni
(linije), povuene od podnoja najnie etae do gornje ivice najvie etae.
Koeficijent stabilnosti ove kosine mora biti u skladu sa podacima iz tabele br. 3 ovog pravilnika.
Nagib radne kosine posebno se proverava za mineralnu sirovinu, a posebno za otkrivku.
Za sve promene u strukturi i geomehanikim karakteristikama materijala moraju se odrediti
odgovarajui nagibi radnih kosina.
lan 68
Ako je neka od etanih ravni znatno ira od ostalih, mora se proveravati stabilnost parcijalne radne
kosine etae iznad i ispod te ravni. Koeficijent stabilnosti tih parcijalnih radnih kosina mora iznositi
najmanje 1,3 (van izraunatih parametara).
lan 69
Nagib radne kosine mora se kontrolisati svakih est meseci.
Na povrinskim kopovima ije tlo ima male vrednosti uglova unutranjeg trenja i kohezije nagibi
radnih kosina moraju se kontrolisati jednom u tri meseca.
lan 70
Zavrne kosine nalaze se na stranama povrinskog kopa na kojima se ne izvode radovi.
Nagib tih kosina meri se nagibom zamiljene ravni (linije) povuene od podnoja najnie etae do
gornje ivice najvie etae.
Kad su u pitanju povrinski kopovi na kojima se vri eksploatacija mineralne sirovine ije se
geomehanike karakteristike znatno razlikuju od jalovinskih naslaga, nagib kosine meri se samo od
podnoja najnie etae u jalovinskim naslagama, i to samo ako se mineralne sirovine pruaju u
pravcu zavrne kosine.
Ako u zavrnoj kosini ostaje znatno oslabljeni deo otkopa mineralne sirovine ili se otkopavanje vri
od podinskih serija ije su geomehanike karakteristike sline povrinskim, nagib zavrne kosine
meri se od podnoja najnie etae u kopu.
Koeficijent stabilnosti zavrne kosine mora biti u skladu sa vrednostima iz tabele br. 4 ovog
pravilnika.
lan 71

U toku eksploatacije, pre formiranja zavrne kosine, dopunskim istranim radovima na otvorenim
etaama mora se poveati pouzdanost geotehnikih parametara na 90% i proveriti stabilnost zavrne
kosine.
lan 72
Nagibi zavrne kosine kopa moraju se proveravati najmanje jedanput u toku est meseci.
lan 73
Sve zavrne kosine moraju se na odgovarajui nain (npr. kanalima) zatititi od dejstva povrinskih
i podzemnih voda radi spreavanja njihovog uticaja na stabilnost kosina.
lan 74
Za proraun stabilnosti etae u vrstoj steni mora se izvriti potreban obim geomehanikog
ispitivanja.
Na uzorcima za geomehaniko ispitivanje potrebno je utvrditi fizike, mehanike i tehnike osobine
stenske mase i njihovih diskontinuiteta.
Za dimenzionisanje kosine koriste se parametri vrstoe stene, uzimajui u obzir stepen ispucalosti,
diskontinuitet i dinamiki efekat usled miniranja.
lan 75
Za pravilnu ocenu stabilnosti mora se utvrditi struktura stenske mase.
Ako su strukture ispucale, moraju se ispitati pravci pukotina i njihova zavodnjenost.
Ako su strukture slojevite, moraju se utvrditi poloaj, nagib i geomehanike osobine slojeva.
lan 76
Koeficijenti sigurnosti etane kosine, sistema kosina i zavrnih kosina u vrstoj stenskoj masi
moraju odgovarati vrednostima u tabeli br. 5 ovog pravilnika.
lan 77
Od momenta pojave deformacija kosine se moraju vizuelno i instrumentalno osmatrati.
Za svaku konkretnu situaciju mora se sainiti program organizovanog osmatranja pojave
deformacija kosina.
Stabilnost odlagalita
lan 78
Visina, dubina i nagib odlagalita moraju biti u skladu sa parametrima koji su odreeni
geomehanikim proraunom stabilnosti.
lan 79

Na osnovu geomehanikih i hidrogeolokih karakteristika podloge na koju e se odlagati mase i

karakteristika tih masa, mora se proveriti lom podloge pod optereenjem odloenih masa, izvriti
geostatiki proraun stabilnosti kosina projektovanog odlagalita, proraunati dozvoljeno
optereenje za mehanizaciju i odrediti minimalno odstojanje odlagaline mehanizacije od ivice
kosine odlagalita.
lan 80
Koeficijenti sigurnosti radnih kosina etae odlagalita i sistema radnih i zavrnih kosina odlagalita
moraju odgovarati vrednostima u tabeli br. 4 ovog pravilnika.
lan 81
Ako je neophodno odloiti mase na tlo sa veim optereenjem od proraunatog do loma podloge,
moraju se izvriti radovi radi poveanja nosivosti podloge do potrebne veliine (smanjenje nivoa
podzemne vode u podlozi, podizanje odlagalita i dr.).
lan 82
Ako je tlo na kome se odlau mase zavodnjeno i podzemna voda se nalazi pod pritiskom, pre
poetka odlaganja mora se sniziti pritisak podzemne vode do veliine koja spreava prodiranje vode
u odloene mase.
Radi stabilnosti kosina najnie etae odlagalita, nivo podzemne vode mora biti ispod kontakta
odloenih masa i podloge.
lan 83
Noica odlagalita mora biti zatiena od povrinskih voda. Planumi odlagalita moraju se redovno
odvodnjavati od atmosferskih voda.
lan 84
Nagib radne kosine odlagalita mora se proveravati najmanje dva puta godinje.
lan 85
Ako se etana ravan izuzetno optereti, kao i ako se pojavi deformacija, mora se izvriti kontrola
stabilnosti te ravni.
lan 86
Ako se u podnoju potencijalnog uticaja deformacija nalaze vaniji objekti, moraju se preduzeti
posebne mere sigurnosti, organizovati vizuelna i instrumentalna osmatranja i preduzeti mere
saniranja.
lan 87
Za saniranje klizita neophodno je utvrditi:
1) geoloke profile, sa podelom na slojeve;

2) optereenja koja dejstvuju u trenutku obruavanja i trajanje tih optereenja;

3) konstrukcije povrine loma i eventualnu njenu podelu na slobodne i determinisane delove;
4) otpornost tla na smicanje uzdu povrine loma i odgovarajuih slojeva iza te povrine;
5) druge faktore koji bi mogli da utiu na promenu optereenja i obruavanja, kao to su sufozija,
termiki faktori, padavine itd.
VII OTKOPAVANJE, UTOVAR I ODLAGANJE
Mehanizovano otkopavanje otkrivke
lan 88
Otkopavanje otkrivke moe se vriti samo po tehnolokoj emi, koja mora da sadri sledee
elemente:
1) visinu (dubinu) etae;
2) irinu bloka;
3) poloaj bagera (utovarivaa) u bloku u odnosu na transportno sredstvo i radnu kosinu;
4) tehnologiju izrade bone i eone kosine;
5) tehnologiju utovara u transportno sredstvo;
6) radni poloaj transportnog sredstva;
7) niveletu etae.
lan 89
Visina etae mora biti prilagoena tehnikim karakteristikama maina i uslovima radne sredine.
lan 90
Ako se bone i eone radne kosine etae ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne sredine,
tehnoloka ema mora se prilagoditi datim uslovima, smanjivanjem visine i dubine etae i irine
bloka.
lan 91
irina etane ravni zavisi od geomehanikih osobina materijala, nagiba etae i primenjene
mehanizacije za otvaranje, otkopavanje, utovar i prevoz.
lan 92
Etae se ne smeju potkopavati.
Utovar otkrivke u transportna sredstva

a) Utovar u kamione
lan 93
Za utovar u kamione mora se izraditi tehnoloka ema, koja mora da sadri sledee elemente:
1) trasu za dolazak kamiona za utovar;
2) nain manevrisanja i izmene kamiona na mestu utovara;
3) poloaj kamiona, odnosno utovarivaa u odnosu na bager pri utovaru;
4) putanju okretanja kamiona i katarke bagera sa punom i praznom kaikom;
5) visinu pranjenja kaike.
lan 94
Za utovar u kamione mora se obezbediti signalizacija za rad utovarnih maina i kamiona.
lan 95
Pri mehanizovanom utovaru u kamione rastojanje izmeu kamiona i utovarnih sredstava mora biti
takvo da se obezbedi ravnomeran utovar materijala.
Utovar u kamione mora se vriti sa bone ili zadnje strane kamiona.
lan 96
Kamion se ne sme preopteretiti preko dozvoljene granice nosivosti.
b) Utovar u vagone
lan 97
Za utovar u vagone mora se izraditi tehnoloka ema, koja mora da sadri sledee elemente:
1) najmanje odstupanje ose koloseka od ivice kosine etae;
2) najmanje i najvee odstojanje ose koloseka u odnosu na utovarno sredstvo;
3) redosled i nain utovara vagona;
4) visinu pranjenja.
lan 98
Za utovar u vagone mora se izraditi uputstvo, koje mora da sadri:
1) signalizaciju i signale za postavljanje, pokretanje pri utovaru i zavretak utovara vagona,
odnosno voza;

2) nain i raspored utovara vagona;

3) putanju kretanja utovarnog sredstva u odnosu na lokomotivu voza;
4) poloaj kontaktnog voda u odnosu na utovarna sredstva i voz.
v) Utovar na transporter sa trakom
lan 99
Za utovar bagerima sa kontinuiranim radom, na transportere sa trakom mora se ugraditi ureaj za
prijem, usmeravanje materijala i spreavanje rasipanja.
lan 100
Za utovar mainama sa diskontinuiranim radom, na transportere sa trakom moraju se ugraditi
ureaji kojima e se obezbediti ravnomerno dodavanje materijala na transporter i spreiti rasipanje
materijala na utovarnom mestu i dodavanje na transporter veih komada nego to je dozvoljeno.
lan 101
Za utovar na transportere sa trakom mora se predvideti odgovarajua signalizacija i izraditi uputstvo
o postupku pri radu.
lan 102
asovni kapaciteti transportera i bagera moraju biti usklaeni.
g) Utovar na konzolne odlagae, samohodne transportere i transportne mostove
lan 103
Materijal se utovaruje na konzolne odlagae, samohodne transportere i transportne mostove
iskljuivo mehanizacijom sa kontinuiranim dejstvom.
lan 104
asovni kapacitet mehanizacije za odlaganje materijala mora biti usklaen sa kapacitetom otkopne
mehanizacije.
lan 105
Za utovar na konzolne odlagae, samohodne transportere i transportne mostove, mora se predvideti
odgovarajua signalizacija i izraditi uputstvo o postupku pri radu.
Odlaganje jalovine
lan 106
Jalovina se mora odlagati na odlagalite koje je za to pripremljeno.

Jalovina se moe odlagati kamionima, vagonima, transporterima, odlagaima i direktnim

prebacivanjem materijala.
a) Odlaganje jalovine kamionima
lan 107
Za odlaganje jalovine kamionima mora se izraditi uputstvo i tehnoloka ema, koja mora da sadri
sledee elemente:
1) trasu za prilaz kamiona ivici odlagalita;
2) nain manevrisanja i pranjenja kamiona;
3) graninu liniju prilaza kamiona ivici odlagalita;
4) putanju za kretanje kamiona posle pranjenja sanduka;
5) nain i mehanizaciju za planiranje odlagalita.
b) Odlaganje jalovine vagonima uz primenu buldoera, bagera kaikara, bagera dreglajna ili
odlagaa
lan 108
Za odlaganje jalovine vagonima mora se izraditi uputstvo i tehnoloka ema, koja mora da sadri
sledee elemente:
1) poloaj ose koloseka u odnosu na mainu za odlaganje;
2) dimenzije i nain izrade kanala za pranjenje vagona;
3) nain pranjenja vagona, tehnologiju pranjenja kanala i odlaganja jalovine;
4) osnovne geometrijske elemente etae odlagalita;
5) poloaj, vrstu i tehnike karakteristike maina za odlaganje.
v) Odlaganje jalovine primenom odlagaa sa transportnom trakom, mostova i transportera sa
trakom
lan 109
Za odlaganje jalovine primenom odlagaa sa transportnom trakom i mostova mora se izraditi
uputstvo i tehnoloka ema, koja mora da sadri sledee elemente:
1) trasu i niveletu transportera i odlagaa sa transportnom trakom;
2) tehnologiju rada na odlagalitu;
3) osnovne geometrijske elemente etae odlagalita pri visinskom i dubinskom radu;

4) dimenzije i prijemnu sposobnost odlagalita;

5) poloaj odlagaa u odnosu na transporter i ivicu planuma etae odlagalita, koji mora biti
usklaen s geomehanikim karakteristikama radne sredine i proverenu stabilnost prema
geomehanikim karakteristikama odlagalita.
lan 110
Ako se jalovina prevozi transporterima sa trakom direktno do mesta odlaganja, na odlagalitu se
mora izraditi posebna nosea konstrukcija za transporter na kojoj se mora nalaziti i posebna staza za
nadzor i regulisanje odlaganja.
g) Odlaganje jalovine metodom direktnog prebacivanja mase u otkopni prostor
lan 111
Odlaganje jalovine metodom direktnog prebacivanja mase primenjuje se pri otkopavanju jalovine
na etai koja se nalazi neposredno iznad krovine mineralne sirovine. U tom sluaju koriste se bageri
kaikari, bageri dreglajni, konzolni odlagai ili mostovi.
lan 112
Ako se za rad na otkopavanju, direktnom prebacivanju i odlaganju jalovine koristi bager kaikar,
mora se izraditi tehnoloka ema, koja mora da sadri sledee elemente:
1) trasu kretanja bagera i niveletu etane ravni;
2) poloaj trase u odnosu na blok etae otkopavanja i odlaganja;
3) dimenzije bloka na otkopavanju i odlaganju;
4) nain rada pri mimoilaenju bagera koji radi na direktnom prebacivanju i bagera koji radi na
otkopavanju korisne supstancije.
lan 113
Ako se koristi bager dreglajn za direktno prebacivanje pri dubinskom, odnosno dubinskom i
visinskom radu, mora se izraditi odgovarajua tehnoloka ema.
lan 114
Jalovina se moe odlagati cevovodima - pneumatski ili hidraulino.
Pri odlaganju jalovine materijal iz cevovoda ne sme da prodre u okolinu.
Pri pneumatskom odlaganju jalovine mora se redovno kontrolisati temperatura cevovoda.
Pri hidraulinom odlaganju jalovine odlagalite se mora posebno pripremiti, moraju se ispitati
njegova stabilnost i stabilnost terena i obezbediti uslovi da jalovina ili mulj iz odlagalita ne prodru
u okolinu ili vodotoke.
Otkopavanje korisne supstancije

lan 115
Za rad na otkopavanju korisne supstancije mora postojati odgovarajua tehnoloka ema i radovi se
moraju izvoditi u skladu s njom.
lan 116
Visina i irina otkopne etae moraju se prilagoditi tehnikim karakteristikama maina i uslovima
radne sredine.
lan 117
Ako se bone i eone radne kosine etae ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne sredine,
tehnoloka ema se mora prilagoditi datim uslovima, umanjivanjem visine i dubine etae i irine
bloka.
Likvidacija etae i povrinskog kopa
lan 118
Prilikom likvidacije etae i povrinskog kopa na otkopnim etaama izrauje se radna kosina prema
tehnolokoj emi koja je za to posebno izraena.
Ostavljene etane ravni, odnosno njihove irine, moraju biti dovoljne da se:
1) obezbedi stabilna zavrna kosina;
2) omogui odstupanje bagera;
3) omogui demontaa transportnih sredstava;
4) omogui pristup pomone mehanizacije i slobodno kretanje ljudi.
VIII MAINE ZA POVRINSKU EKSPLOATACIJU
Nosea konstrukcija i oprema
lan 119
Nosea konstrukcija maina za povrinsku eksploataciju mora biti statiki odreena.
Maine i oprema za povrinsku eksploataciju moraju odgovarati propisima o jugoslovenskim
standardima.
lan 120
Kad su u pitanju maine za povrinsku eksploataciju sa inskim ureajem za kretanje, srednje
optereenje tokova ispod jedne od glavnih oslonih taaka oslonca mora biti u granicama
dozvoljenog optereenja za normalan rad, i to:
a) za koloseke iz ina S49 najvie 18 000 N;

b) za koloseke iz ina S65 najvie 25 000 N.

Pri tom savojno naprezanje ne sme biti vee od 15 x 106 N/m2.
lan 121
Kad su u pitanju maine za povrinsku eksploataciju sa guseninim ureajem za kretanje, srednji
specifini pritisak na tlo ispod voznog postolja glavne take oslonca mora biti u granicama
dozvoljene nosivosti tla.
lan 122
Sve prostorije, pod, krov i obloge maina za povrinsku eksploataciju moraju biti od nezapaljivog
materijala.
Kablovski prolazi moraju biti zapunjeni nezapaljivim materijalom.
Sigurnosni ureaji
lan 123
Maine za povrinsku eksploataciju moraju biti opremljene sledeim ureajima: graninim
prekidaima, zatitnicima od preoptereenja, konicama i signalnim ureajima (ureaji za
upravljanje i ureaji za akustike signale).
lan 124
Na maine za povrinsku eksploataciju, odnosno grupe maina koje su meusobno povezane u
tehnolokom lancu (BTO sistem) moraju na podesnim mestima, biti postavljeni optiki i akustiki
signali za indikaciju i sporazumevanje.
Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na maine sa diskontinuiranim radom koje moraju biti
opremljene akustinom signalizacijom.
lan 125
Komandovanje signalnim ureajima je centralno, a pojedinano komandovanje mogue je samo ako
se upravlja pojedinim pogonima u tehnolokom lancu (odnosi se na BTO sistem).
lan 126
Maine sa kontinuiranim radom moraju se opremiti sigurnosnim ureajem za iskljuivanje maine
ako se teite pomeri.
lan 127
Vozno postolje maina za povrinsku eksploataciju sa inskim ureajem za kretanje po pomerljivim
kolosecima mora omoguiti promenu razmaka izmeu krutog i zglobnog oslonca. Promena razmaka
mora biti ograniena sigurnosnim ureajem.
lan 128

Maine za povrinsku eksploataciju i mehanizmi za kretanje moraju se opremiti sigurnosnim

ureajima ili sigurnosnim prekidaima kojima se spreava neeljeno kretanje.
lan 129
Kuita graninih prekidaa, tastera za premoivanje i tastera za sluaj opasnosti moraju da budu
oznaena odgovarajuom bojom, shodno svojoj funkciji, i to:
Funkcija
Boja
Sve stoj!
Crvena
Vezni mehanizam stoj!
Bela
Lananik sa vedricama stoj; rotor stoj; ili kaika stoj! Bela sa plavom poprenom crtom
Transporter sa trakom stoj!
Bela sa crvenom poprenom crtom
Signalni granini prekida
Zelena
Premoenje
uta sa oznakom rasporeda
Specijalna funkcija
Ljubiasta sa oznakom funkcije
lan 130
Bageri sa kontinuiranim radom i odlagai za povrinsku eksploataciju moraju biti opremljeni
ureajima za merenje jaine vetra i ureajima za merenje uzdunog i poprenog nagiba maine u
odnosu na horizontalnu ravan.
lan 131
Mehanizmi za podizanje konzole (nosaa) sa rotorom i trakom za utovar moraju biti opremljeni sa
dve konice, kao i mehanizmi koji se pokreu sa komandnog pulta.
Svaka konica mora se izvesti za koenje pri maksimalnom optereenju uz odgovarajui koeficijent
sigurnosti.
Konice moraju da dejstvuju u momentu iskljuenja pogonskog motora i mehanizam mora da se
zaustavlja bez trzanja i sa to kraim putem zaustavljanja.
Uad
lan 132
Uad koja se kreu preko valjaka ne smeju biti spojena uplitanjem.
Na valjcima preko kojih se kreu uad moraju se nalaziti ureaji za spreavanje iskakanja uadi.
U krajnjem poloaju bubnjeva za namotavanje uadi mora se obezbediti prostor za jo najmanje dva
namotaja ueta.
Ostali ureaji
lan 133

Pristupi mainama i lestve, stepenita, prolazi i sliio na mainama za povrinsku eksploataciju

moraju da obezbeuju siguran prolaz.
Tehniko uputstvo za maine za povrinsku eksploataciju
lan 134
Za maine za povrinsku eksploataciju mora se izraditi tehniko uputstvo koje sadri:
a) eme ili pregledne crtee, uslove za primenu, konstrukcione crtee i statike proraune;
b) podatke o vrstoi i stabilnosti maine za propisane radne operacije, montau i odravanje;
v) podatke o sigurnosnim ureajima, sa crteima (planovima) o njihovom rasporedu, vrsti i funkciji;
g) uputstva o montai, rukovanju i nadzoru;
d) uputstva za odravanje maina i sigurnosnih ureaja.
lan 135
Kad su u pitanju maine za povrinsku eksploataciju, iji je gornji deo okretan, mora biti raunski
utvren poloaj teita koji se kontrolie ispitivanjem i o emu se sastavlja izvetaj.
Signalizacija
lan 136
Osnovni signali maina za povrinsku eksploataciju su: dug zvuk sirenom u trajanju oko tri sekunde
(-) i kratak zvuk sirenom u trajanju oko jedne sekunde (.). Pauze izmeu zvukova sirene traju oko
jedne sekunde. Za pojedine operacije daju se sledei signali:
a) rad maine poinje - - - ;
b) trake, rotor ili lananik vedriara pokreu se - - -;
v) vozni mehanizmi pokreu se - . ;
g) vozilo je natovareno -. . .;
d) maina se zaustavlja...;
) opasnost - . - . - . - . - .(1 minut).
Pojedini ureaji za koje je dat signal pokreu se najmanje 20 sekundi od datog signala.
lan 137
Signali za poarni alarm moraju se jasno razlikovati od drugih signala.
lan 138

Table sa signalima moraju biti na vidnom mestu.

Korienje maina za povrinsku eksploataciju
lan 139
U uputstvu za rukovanje moraju se postaviti granine tehnike vrednosti maina u radu.
lan 140
Na stazama za kretanje, stepenitu i lestvama maina za povrinsku eksploataciju ne smeju se drati,
odnosno uskladititi nikakvi predmeti ili materijal.
lan 141
Svaka maina za povrinsku eksploataciju mora imati sigurnosno osvetljenje ili dovoljan broj
rezervnih runih baterijskih svetiljki za sluaj prekida struje.
lan 142
Sve maine za povrinsku eksploataciju moraju imati sopstveno osvetljenje.
Rukovanje mainama za povrinsku eksploataciju
lan 143
Maina za povrinsku eksploataciju ili pojedini njeni mehanizmi mogu se pustiti u pogon tek posle
davanja odreenog signala i poto protekne odreeno vreme.
lan 144
Posle zaustavljanja maine usled prinudnog iskljuenja maina se ponovo sme pustiti u pogon tek
poto se otkloni uzrok iskljuenja.
lan 145
Ako su sigurnosni i signalni ureaji na maini za povrinsku eksploataciju neispravni, maina se ne
sme pustiti u rad sve dok se kvar ne otkloni.
lan 146
Spojnice za preoptereenje i sigurnosne spojnice ne smeju se podeavati iznad maksimalnog
momenta.
lan 147
Ako doe do oteenja nosee konstrukcije koje moe uticati na sigurnost rada maine, njen rad se
mora obustaviti.
Maina moe nastaviti rad poto se otkloni oteenje.
lan 148

Napojni elektrini kablovi za maine za povrinsku eksploataciju mogu se premetati samo

sredstvima koja su za to predviena.
Kontrola maina za povrinsku eksploataciju
lan 149
Na poetku svake radne smene mora se proveriti ispravnost svih signalnih ureaja, konica i
protivpoarnih ureaja i pregledati uad.
lan 150
Ispravnost mehanizma za dizanje mora se proveravati jedanput sedmino.
lan 151
Na mainama za povrinsku eksploataciju sa ugraenim dizalicama ispravnost dizalica mora se
proveravati jedanput meseno.
lan 152
Ispravnost graninih prekidaa, sigurnosnih krajnjih prekidaa, poteznih prekidaa, ureaja za
merenje jaine vetra, indikacionih ureaja i interfonskih postrojenja mora se proveravati
tromeseno.
lan 153
Posle rekonstrukcije, opravke ili mirovanja maine koje je trajalo due od tri meseca, maine i
ureaji za povrinsku eksploataciju moraju se detaljno pregledati.
lan 154
Nosea konstrukcija maine i nosai pojedinih mainskih elemenata vizuelno se pregledaju svaka tri
meseca, a svake druge godine generalno se proveravaju.
lan 155
Antikorozivni premaz proverava se svake druge godine. Utvrena korozija mora se odmah
odstraniti.
lan 156
O svim kontrolnim pregledima iz l. 149. do 155. redovno se unose podaci u odgovarajue knjige.
Izmene, rekonstrukcije i odravanje maina za povrinsku eksploataciju
lan 157
Maine za povrinsku eksploataciju moraju se redovno podmazivati.
Podmazivanje za vreme rada vri se samo ako ne postoji opasnost od sluajnog dodira pokretnih
delova.

lan 158
Sve izmene i rekonstrukcije na noseoj konstrukciji maina za povrinsku eksploataciju ili
rekonstrukcije koje utiu na promenu optereenja maine ili njenih delova moraju se prethodno
raunski dokazati.
lan 159
Za odravanje maina za povrinsku eksploataciju mora se doneti uputstvo, koje sadri:
1) postupak i nain kontrole ispravnosti sigurnosnih ureaja;
2) postupak i nain kontrole ispravnosti protivpoarnih ureaja;
3) postupak i nain kontrole zamene delova;
4) postupak i nain kontrole nosee konstrukcije;
5) postupak prijema maine posle opravke i rekonstrukcije.
Transport maina za povrinsku eksploataciju
lan 160
Za bezbedan transport maina za povrinsku eksploataciju moraju se prethodno odrediti i pripremiti
putevi koji ispunjavaju zahteve u pogledu nosivosti za pojedine maine.
Ako se maine za povrinsku eksploataciju moraju transportovati preko odlagalita ili preko tla sa
malom specifinom nosivou, mora se prethodno ispitati i proveriti mogunost transporta za svaku
mainu.
Tehnike mere zatite od poara na mainama za povrinsku eksploataciju
lan 161
Na mainama za povrinsku eksploataciju nije dozvoljena upotreba pei sa otvorenim plamenom.
lan 162
Grejna tela moraju biti izvedena tako da se gorivi predmeti ne mogu zapaliti.
lan 163
Rezerve ulja i maziva, u propisanoj koliini, moraju se uvati u specijalnoj prostoriji u zatvorenim i
nezapaljivim posudama.
lan 164
Pamune krpe moraju se uvati samo u zatvorenim i nezapaljivim posudama.
Upotrebljene krpe ne smeju se drati u maini.

lan 165
Zagrejani i blokirani nosei valjci na transporterima sa trakom moraju se odmah zameniti.
Pomone maine za povrinsku eksploataciju
Buldoeri i skreperi
lan 166
Rad buldoera dozvoljen je na nagibima do 35.
U toku rada buldoera rastojanje od ivice toka gusenice do ivice kosine mora iznositi najmanje 2
m.
lan 167
Prilikom pregleda i podmazivanja, buldoer mora biti postavljen na horizontalnu povrinu, motor se
mora iskljuiti a plug mora biti sputen na tlo.
U sluaju kvara na nagibima, mora se osigurati da buldoer pod dejstvom sopstvene teine ne krene
niz kosinu, a zatim se mora, u to kraem roku, skloniti na bezbedno mesto.
lan 168
Za otkopavanje stena skreperima u kosim i horizontalnim slojevima, zavisno od karakteristika stena
i drugih uslova, mora se izraditi ema kretanja skrepera u otkopu i odlagalitu.
lan 169
Za vreme rada skrepera zabranjeno je kretanje ljudi u radnoj zoni skrepera. Zabrana se mora istai
na tablama, na vidnom mestu.
lan 170
Pregled i podmazivanje skrepera vri se samo kad skreper ne radi.
lan 171
Pogonsko gorivo i mazivo moraju odgovarati utvrenim karakteristikama za te maine.
lan 172
Maziva se uvaju u zatvorenim posudama koje ih tite od prodiranja praine i drugih neistoa.
Maziva se iz zatvorenih posuda vade pomou specijalnih ureaja koji se moraju povremeno istiti.
lan 173
Zamena pojedinih sklopova, mehanizama i drugih remontno-montanih radova na mainama nije
dozvoljena u neposrednoj blizini nezatienih elektrinih vodova pod naponom.

lan 174
Remont i zamena pojedinih mehanizama na mainama dozvoljeni su samo posle blokiranja
mehanizama koji se remontuju i njihovog odvajanja od pogonskog motora, kao i drugih elemenata
koji utiu na bezbednost.
lan 175
Rudarske maine koje su remontovane moraju se pre putanja u rad ispitati, o emu se sastavlja
izvetaj.
IX TRANSPORT KAMIONIMA (KAMIONI I PUTEVI)
lan 176
Na povrinskim kopovima svi putevi za transport kamionima mogu biti stalni i privremeni.
Stalni putevi (koji povezuju kop sa odlagalitima, deponijama, objektima za pripremu mineralnih
sirovina i utovarnim stanicama) moraju biti izraeni tako da odgovaraju najveem optereenju
transportne mehanizacije.
Privremeni putevi na etaama povrinskog kopa i odlagalitima i prikljuci sa stalnim putevima ne
smeju biti optereeni vie od nosivosti tla.
lan 177
Stalni putevi izgrauju se sa jednim ili sa dve kolovozne trake.
Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom moraju imati mimoilaznice.
Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom po kojima se redovno kreu ljudi moraju imati peaku
stazu irine najmanje 1 m.
lan 178
Usponi, irine i poluprenici krivina stalnih puteva moraju biti usaglaeni sa tehnikim
karakteristikama kamiona radi bezbednog transporta.
lan 179
Minimalna irina stalnih puteva sa dve kolovozne trake odreuje se zavisno od gabarita kamiona,
pod uslovom da najmanje odstojanje od najisturenijeg dela kamiona do ivice podloge iznosi 1 m, a
rastojanje izmeu najisturenijih delova kamiona u momentu mimoilaenja - najmanje 2 m.
Najmanja irina stalnih puteva sa jednom kolovoznom trakom mora iznositi 1/2 irine stalnih
puteva sa dve kolovozne trake.
Ukupna irina stalnih puteva sa dve kolovozne trake odreuje se za svaki povrinski kop prema
sledeem obrascu:
=2B+4

gde je:
- ukupna irina puta za kamionski transport sa dve kolovozne trake (bez bankina i kanala), u
metrima;
B - maksimalna irina kamiona, u metrima.
lan 180
Proirenje stalnih puteva (P) za kamionski transport u krivinama (serpentine), produene serpentine,
petlje i spirale, izraunava se:
- za stalne puteve sa dve kolovozne trake P = 1,0 " B;
- za stalne puteve sa jednom kolovoznom trakom P = 0,5 " B.
lan 181
Stalni putevi za kamionski transport u poprenom preseku na pravim deonicama moraju imati
nagibe na obe strane, koji iznose:
1) za profilisane puteve do 5%;
2) za putne podloge od tucanika i ljunka do 3%;
3) za sve ostale vrste podloga do 2%.
lan 182
Poluprenik krivina puteva koji se grade u obliku serpentina, produenih serpentina, petlji i spirala
odreuje se zavisno od konstruktivnih karakteristika kamiona.
Putne podloge na krivinama moraju se izvoditi sa padom u pravcu poluprenika krivine, sa nagibom
do 6%.
Na pravim deonicama stalnih puteva za transport kamionima koje se izrauju na kosim terenima sa
padom veim od 30% podloge se moraju izraivati sa padom do 2% na suprotnu stranu od pada
terena.
lan 183
Putevi na etaama povrinskog kopa moraju sa spoljne strane biti obezbeeni zemljanim nasipima
visine najmanje 1 m da bi se spreio pad kamiona niz kosinu.
Za odvodnjavanje putne podloge za kamionski transport dozvoljen je prekid zemljanog nasipa
maksimalne duine 2 m i na rastojanjima od najmanje 15 m po uzdunom profilu puta.
lan 184
Privremeni (etani) putevi lociraju se tako da njihovu trasu ne moe da ugrozi odronjavanje ivice
etae.

Izmeu ivice etae i privremenog puta mora se odrediti zatitna povrina, ija irina, zavisno od
geomehanikih osobina materijala i teine kamiona, ne sme biti manja od 2 m.
lan 185
Nije dozvoljeno kretanje kamiona po magli ako je vidljivost manja od 60 m i ako kamioni nisu
opremljeni odgovarajuim svetlom za vonju po magli, i u toku intenzivnih atmosferskih padavina,
kao i u drugim sluajevima smanjene vidljivosti (na primer, kad je vidljivost manja od puta
zaustavljanja kamiona).
lan 186
Po stalnim putevima zabranjeno je preticanje kamiona izuzev kad su u pitanju razliiti tipovi
kamiona i kad se to preticanje moe obaviti bez opasnosti.
lan 187
Ako je uspon puteva za transport kamiona vei od 6%, na rastojanju od najvie 600 m moraju se
ostaviti delovi puteva sa usponom do 2% najmanje duine 30 m.
lan 188
Za vreme zime stalni i privremeni putevi moraju se redovno istiti od snega i leda, a delovi puteva
sa krivinama i usponima moraju se posipati solju, peskom ili slinim sredstvom.
lan 189
Sanduci kamiona iste se od nalepljenih ili zamrznutih stena otkrivke ili mineralne sirovine samo
mehanikim sredstvima koja su montirana na buldoerima, utovarivaima ili drugim mainama ili
drugim pogodnim nainom.
lan 190
Brzina i raspored kretanja kamiona na putevima povrinskog kopa i odlagalita odreuju se zavisno
od podunog profila puta, vrste i kvaliteta podloge i tehnikih karakteristika kamiona.
lan 191
Kamioni u toku eksploatacije moraju biti tehniki ispravni, a pri kretanju unazad moraju davati
zvune i svetlosne signale.
lan 192
Pri utovaru materijala u kamione, osim zahteva iz l. 93, 94, 95. i 96, moraju se ispuniti i sledei
zahtevi:
- kamion koji se utovaruje mora se nalaziti u zoni dejstva bagera, a moe se postaviti za utovar
posle signala koji daje rukovalac bagera;
- kamion koji je postavljen za utovar mora biti zakoen i u granicama vidljivosti rukovaoca bagera;

- mineralna sirovina ili otkrivka utovaruje se u sanduk kamiona samo sa strane ili otpozadi.
Prenoenje kaike bagera preko kabine kamiona nije dozvoljeno;
- polazak kamiona posle zavrenog utovara dozvoljen je samo posle zvunog signala koji daje
rukovalac bagera.
lan 193
Iznad kabine rukovaoca kamionom mora da postoji posebna pouzdana zatita. Ako zatite nema,
rukovalac ne sme da sedi u kabini kamiona za vreme utovara materijala u kamion i mora se nalaziti
van zone dejstva bagera.
lan 194
Ako se mineralna sirovina ili otkrivka pretovaruju iz kamiona u druga transportna sredstva, taj
pretovar se sme vriti samo preko posebne pretovarne stanice (bunker, platforma i dr.), koja mora
odgovarati maksimalnom optereenju.
lan 195
Mineralna sirovina ili otkrivka istovaruju se iz kamiona samo na za to odreenim mestima i na
nain utvren uputstvom.
lan 196
U toku eksploatacije kamiona nije dozvoljeno:
1) kretanje kamiona sa dignutim sandukom;
2) kretanje kamiona unazad do mesta istovara i utovara na rastojanju veem od 30 m (izuzev pri
izradi useka, trase i sl.);
3) prelaenje preko kablova koji nisu specijalno zatieni;
4) parkiranje na nagibima.
X PREVOZ TRANSPORTERIMA SA TRAKOM
Postavljanje transportera
lan 197
Nosivost tla na koje se postavlja transporter mora da odgovara optereenju od transportera.
Tlo na koje se postavlja transporter mora biti odvodnjeno i zatieno od povrinskih voda.
lan 198
Rastojanje najisturenijeg dela transportera od bilo kakvog vrstog predmeta mora da iznosi
najmanje 1 m.
Transporter na etai povrinskog kopa mora biti postavljen izvan zone zaruavanja.

lan 199
Delovi transportera koji prelaze preko puteva, koloseka i drugih objekata i ureaja moraju se
zatititi tako da se onemogui pad materijala sa trake i dodir rotirajuih delova i moraju biti
podignuti na visinu kojom se osigurava nesmetan i bezbedan prolaz transportnih sredstava ispod
njih. Visine prolaza moraju biti vidno obeleene na konstrukciji prolaznog objekta.
lan 200
Prelazi puteva i koloseka preko transportera moraju se obezbediti transportnim mostovima.
Nosivost mosta i gabariti prolaza moraju biti vidno obeleeni s obe strane konstrukcije u pravcima
kretanja.
Most mora biti obezbeen ogradom.
lan 201
Preko transportera moraju se postaviti popreni prelazi.
Prelazi preko transportera moraju biti postavljeni na meusobnom rastojanju od najvie 300 m u
zoni kopa i odlagalita.
Prelazi, odnosno prolazi izvan zone povrinskog kopa mogu biti na rastojanju veem od 300 m, ali
se moraju prilagoditi datim uslovima.
Prelazi moraju biti obezbeeni ogradom sa strane i rukohvatima.
Rastojanje najisturenijeg dela prelaza od transportera mora iznositi najmanje 1 m.
irina prelaza mora biti najmanje 0,8 m.
lan 202
Na mestima na kojima je transporter izdignut iznad terena, a ne prelazi preko saobraajnice, moraju
se postaviti upozorenja o zabrani prolaza ispod transportera.
lan 203
Transporteri ili delovi transportera koji su izdignuti iznad terena vie od 1,5 m moraju imati, s jedne
strane, prolaz irine najmanje 0,6 m, sa ogradom i rukohvatom. Pod ovog prolaza mora biti dobro
privren, a ako je sa usponom ili padom, mora biti izraen tako da se izbegne klizanje.
lan 204
Ugao nagiba transportera sa glatkom transportnom trakom moe biti najvie 18 pri podizanju
materijala, a najvie 15 pri sputanju materijala.
lan 205
Stalna mesta rada na transporteru i trasa transportera u zoni povrinskog kopa i odlagalita moraju
biti osvetljeni pri nonom radu i slaboj vidljivosti (magla i druge vremenske nepogode).

lan 206
Rastojanje izmeu najisturenijih delova dva transportera postavljena jedan kraj drugog mora
iznositi najmanje 1 m.
lan 207
Vertikalne krivine pri prelazu transportera iz horizontalnog poloaja u kos poloaj (konkavna
krivina) i pri prelazu iz kosog poloaja u horizontalni poloaj (konveksna krivina) moraju
odgovarati propisu o jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
lan 208
Prelazno rastojanje izmeu koritastog i ravnog dela transportne trake za svaki transporter mora se
odrediti prema propisu o jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
lan 209
Na svakoj pogonskoj stanici transportera mora biti istaknuta tabla sa podacima o brzini trake,
kapacitetu, uglu utovara, dozvoljenoj krupnoi materijala i dozvoljenoj najnioj spoljnoj
temperaturi vazduha.
lan 210
Posle veih opravki mora se proveriti funkcionalnost i bezbednost rada transportera.
Transportna traka
lan 211
Transportna traka, u skladu sa uslovima rada na povrinskom kopu, mora odgovarati propisu o
jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
lan 212
Koeficijent sigurnosti u odnosu na prekidnu vrstou transportne trake za transport uglja i jalovine
na povrinskim kopovima uglja mora iznositi najmanje 10, a za transport metalnih i nemetalnih
mineralnih sirovina - najmanje 12. Za krae transportere - dodavae i za transport krupnijeg
materijala vrednosti koeficijenta se poveavaju za 20% do 30%.
Koeficijent sigurnosti izraunava se prema sledeem obrascu:
a) za trake sa tekstilnim ulocima:
S=

Tt " n
Fmax

b) za trake sa elinim ulocima:

S=

T " m
Fmax

gde je:
S - koeficijent sigurnosti;
Tt - prekidna vrstoa (u kN/m irine) transportne trake sa tekstilnim ulocima, preraunate u kN po
tekstilnom uloku;
n - broj tekstilnih uloaka;
T - dozvoljena prekidna sila trake sa elinim ulocima, u kN po elinoj kordi ili elinom uetu;
m - broj elinih kordi ili uadi;
Fmax - maksimalna sila zatezanja u optereenoj traci pri normalnim uslovima, u kN.
lan 213
Transportna traka mora biti dobro centrirana i pravilno voena.
Transporter se mora geodetski dovesti u pravac i u poprenom smeru iznivelisati. Na odreenim
rastojanjima konstrukcije mora se postaviti potreban broj noseih i povratnih valjaka za regulisanje
pravca kretanja (centrinosti) trake.
lan 214
Transportnom trakom moe se prevoziti samo materijal za koji je traka predviena.
Granulometrijski sastav materijala mora biti usklaen sa izabranom irinom trake prema propisu o
jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.
lan 215
Hodanje po transportnim trakama, prelaenje preko tih traka i prolaenje ispod njih nisu dozvoljeni.
Preko trake ili ispod nje moe se prelaziti, odnosno prolaziti samo na obezbeenim prelazima ili
izgraenim prolazima.
lan 216
Na utovarnim i pretovarnim mestima valjci ispod noseeg kraka transportne trake moraju se
postaviti elastino.
lan 217
Transportna traka sa znatno oteenim i raslojenim oblogama i oteenim ivicama mora se zameniti.
lan 218
Ako se materijal koji se transportuje lepi za transportnu traku, transporter se mora opremiti
ureajima za efikasno ienje trake kojim se spreava lepljenje materijala na valjke i bubnjeve.
lan 219

Na mestima na kojima se nalaze ureaji za ienje trake mora se spreiti nagomilavanje skinutog
materijala.
Skinuti materijal ne sme se runo nabacivati na traku kada je traka u pokretu.
lan 220
Materijal koji padne sa transportera, a naroito materijal koji se skuplja ispod donjeg kraka trake,
mora se redovno istiti. Taj materijal moe se runo istiti sa trake i nabacivati na nju samo ako
traka nije u pokretu.
lan 221
Prostor izmeu donjeg (povratnog) kraka transportne trake i tla mora iznositi najmanje 300 mm.
lan 222
Skidanje materijala sa trake dok je traka u pokretu nije dozvoljeno.
lan 223
Na gornjoj strani transportera, na odreenom rastojanju, zavisno od lokalnih prilika, mora se
postaviti ureaj kojim se spreava izbacivanje trake usled delovanja vetra.
Ako je brzina bonog vetra vea od 30 m/s, transportna traka se mora iskljuiti iz pogona.
Ureaj za merenje brzine vetra mora se ugraditi na transporter.
Ispravnost ureaja za merenje brzine vetra mora se ispitivati jedanput godinje.
lan 224
Transportna traka koristi se na povrinskim kopovima pri temperaturnim razlikama koje odgovaraju
karakteristikama trake utvrenim u propisu o jugoslovenskim standardima za transportere sa
trakom.
lan 225
Pri temperaturi nioj od -12C transportna traka mora biti povremeno u pogonu, bez obzira na to da
li se materijal prevozi, ako nije opremljena ureajem i sredstvima za spreavanje zamrzavanja.
Ako se pojedini delovi transportera ili trake zalede, transporter se ne sme pustiti u pogon dok se led
ne odstrani.
Odmrzavanje transportne trake i obrtnih delova otvorenim plamenom nije dozvoljeno.
Sredstva za spreavanje smrzavanja mogu se upotrebljavati samo ako su trake otporne na njih.
lan 226
Stalno spajanje traka vri se vulkanizacijom. Trake se mogu vulkanizirati po hladnom ili toplom
postupku.

Mehaniko spajanje traka spojnicama (kopama) dozvoljeno je samo privremeno.

Spoj mora imati prekidnu vrstou priblino kao i ostali deo trake i mora biti bez zadebljanja.
Duina preklopa pri spajanju trake mora odgovarati propisu o jugoslovenskom standardu za
transportne trake.
Traka sme da se vulkanizuje samo kad je transporter iskljuen iz napona.
lan 227
Materijal za vulkanizaciju (rastvor gume, sirova guma i drugi materijal) mora se uvati u hladnim i
tamnim prostorijama.
Rastvori gume koji su nabavljeni u razliito vreme ne smeju se meati.
lan 228
Za vulkanizaciju transportnih traka mora se izraditi uputstvo.
lan 229
Ploe za vulkanizaciju ne smeju se polivati vodom.
Ploe iz stava 1. ovog lana moraju se ispitivati u redovnim vremenskim razmacima, i to: svake
tree sedmice ako se upotrebljavaju svakodnevno, a svakih est meseci ako se upotrebljavaju
iskljuivo u radionici. Pri ispitivanju proverava se da li ploa razvija ravnomernu temperaturu na
celoj svojoj povrini. O ispitivanju se sastavlja izvetaj.
lan 230
Trake sa elinim ulocima (korda ili ue) spajaju se prema propisu o jugoslovenskom standardu za
transportne trake i uputstvu.
lan 231
Transportna traka mora biti uskladitena u skladu sa propisom o jugoslovenskom standardu za
transportne trake.
Pogonska stanica
lan 232
Pogonska stanica transportera mora biti postavljena na vrstom i sigurnom postolju.
lan 233
Pogonska stanica ija masa nije dovoljna za stabilnost pri radu transportera mora biti ankerisana.
Ureaj za zatezanje (ankerisanje) mora izdrati najmanje dvostruku statiku silu koja vlada u
transporteru. To se odnosi i na spojeve ureaja za zatezanje.

lan 234
Konstrukcija pogonske stanice transportera mora biti statiki odreena, proraunata na osnovu
optereenja delova koje nosi i sa dimenzijama koje su usklaene sa izabranom opremom i uslovima
rada.
lan 235
Komandna kabina pogonske stanice ili sistema transportera mora biti postavljena tako da se iz nje
moe pratiti kretanje trake i materijala.
Komandna kabina mora biti opremljena komandnim pultom.
Komandni pult mora biti opremljen odgovarajuim ureajima za upravljanje i signalizaciju.
Transporteri kapaciteta do 500 m3/h ne moraju biti opremljeni kabinom.
lan 236
Pogonska stanica mora biti opremljena ulaznim stepenicama sa rukohvatima i stazama za prolaz.
Staze za prolaz moraju biti irine najmanje 0,6 m, moraju biti zatiene ogradom i moraju imati pod
od neklizajueg materijala.
Do svih delova pogonske stanice koji se moraju kontrolisati pri radu i na kojima se moraju izvoditi
radovi radi opravke moraju biti postavljene staze.
lan 237
Ako se kuite ili leajevi prekomerno greju, elektromotor se mora iskljuiti.
lan 238
Pri transportu, elektromotor se mora zatititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanikog oteenja.
lan 239
Reduktor pogonskog ureaja transportera postavlja se na horizontalnu plou koja mora biti
privrena za pogonsku stanicu.
lan 240
Za montau reduktora i putanje u rad posle montae mora se izraditi uputstvo.
lan 241
Spoljne povrine reduktora moraju se redovno istiti od praine i ulja.
Za vreme rada mora se kontrolisati nivo ulja u reduktoru i rad pumpi za podmazivanje.
lan 242

Opravka i demontaa reduktora mogu se vriti samo kad je motor odvojen.

lan 243
Pri transportu reduktor se mora zatititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanikog oteenja.
Krajevi osovina na koje se stavlja spojnica moraju biti zatieni od korozije i mehanikih oteenja.
lan 244
Spojnica pogonskog ureaja transportera mora biti izbalansirana.
lan 245
Ako je transporter nagnut vie od 5, a pogonska stanica se nalazi na vrhu kosine, mora postojati
ureaj za automatsko zaustavljanje transportera u sluaju nastanka elektrine energije. Ako se
pogonska stanica nalazi na dnu kosine, a materijal se izvlai, okretni bubanj mora imati automatski
ureaj za koenje.
Ako je transporter nagnut vie od 8, bez obzira na mesto pogonske stanice, pogonski ureaj mora
imati automatski ureaj za koenje.
lan 246
Obloge konica moraju biti od nezapaljivog materijala i antistatine (ne smeju skupljati statiki
elektricitet).
lan 247
Za koenje transportera mogu se upotrebiti mehanike (krai transporteri), hidrauline,
hidrodinamike i elektromagnetne konice.
lan 248
Svakih 15 dana mora se proveravati habanje obloga konica i stanje opruga i izvriti njihovo
regulisanje.
Istroene obloge moraju se zameniti.
lan 249
U pogonskim stanicama svi pokretni delovi moraju se zatititi od sluajnog dodira.
Zatitna ograda mora biti izraena prema propisu o jugoslovenskom standardu za transportere sa
trakom.
lan 250
Za vreme rada transportera zabranjeno je runo ienje svih bubnjeva.
lan 251

Za vreme rada transportera mora se osmatranjem redovno kontrolisati zazor na klinovima i stanje
ivica bubnjeva i obloge.
Na poetku svake smene moraju se pregledati svi rotacioni delovi pogonske stanice transportera.
Svakih 15 dana moraju se detaljno pregledati bubnjevi transportera.
lan 252
Bubnjevi se moraju istiti od nalepljenog materijala ureajima za ienje. Broj i vrsta ureaja za
ienje moraju odgovarati materijalu i njegovim osobinama, kao i klimatskim prilikama u kojima
se vri prevoz.
lan 253
Transporter mora biti opremljen svim noseim i povratnim valjcima. Pri radu transportera nosei i
povratni valjci moraju se okretati.
Oteeni valjci i valjci iji se leajevi pri radu zagrevaju moraju se zameniti ispravnim valjcima.
Valjci se zamenjuju samo kad je transporter zaustavljen. Pri zameni valjka ili sloga valjaka mora se
obezbediti da se transporter ne pusti nekontrolisano u rad.
Zatezne stanice
lan 254
Pokretna kolica za zatezanje moraju se lako kretati po inama, a na kraju koloseka moraju se
postaviti amortizeri i granini prekida.
lan 255
Staza za kretanje tega za zatezanje trake mora biti dovoljno duga da omogui nesmetano kretanje
tega u oba pravca.
Prostor u kome se kree teg mora biti ograen ianom ogradom visokom najmanje 1,8 m od tla.
Ispod tega mora se postaviti podmeta od pogodnog materijala.
Zatezni bubanj mora imati konicu i hvataljke.
lan 256
Transporteri se vitlom za automatsko zatezanje moraju imati ugraene sledee ureaje:
- granini prekida kojim se iskljuuje pomeranje zateznih kolica preko odreene granice;
- ureaj za podeavanje zatezanja kojim se spreava preoptereenje transportne trake i konstrukcije
transportera;
- automatski registrator sile zatezanja.
lan 257

Ue i konstrukcija zateznih stanica moraju imati najmanje estostruku sigurnost za prekidnu

vrstou u odnosu na najvee proraunato statiko optereenje.
Pri odmotavanju ueta sa bubnja do krajnjeg graninog poloaja na bubnju mora ostati najmanje 1,5
navojak.
Ue na zateznoj stanici mora se zameniti ako se propisana sigurnost smanji za 30%.
lan 258
Svakih sedam dana mora se detaljno ispitati ispravnost rada voica, vitla, kolica i graninog
prekidaa.
Povratna stanica
lan 259
Povratna stanica transportera mora biti postavljena na statiki odreenoj konstrukciji.
lan 260
Svi rotirajui delovi na povratnoj stanici moraju se zatititi od sluajnog dodira.
Sigurnosno-signalni ureaji
lan 261
Svaki transporter mora imati ureaj kojim se odmah i sigurno iskljuuje iz pogona du trase
transportera.
Ureaj se sme koristiti samo u sluaju opasnosti.
lan 262
Ako se transporter iskljui iz pogona usled dejstva ureaja za iskljuenje postavljenog du
transportera, pre ponovnog ukljuenja mora se nai uzrok iskljuenja i tek poto se potvrdi da je
uzrok otklonjen, transporter se moe ponovo pustiti u rad.
Ureaj postavljen du transportera za iskljuenje transportera mora se redovno odravati i mora biti
uvek ispravan.
lan 263
Du trase transportera moraju se postaviti ureaji za zvunu signalizaciju kojom se najavljuje
putanje transportera u rad. Razmak postavljenih ureaja za zvunu signalizaciju mora biti takav da
se zvuni signal uje sa svakog mesta transportera. Signal mora trajati najmanje 10 s, a mora da
otpone najmanje 20 s pre putanja transportera.
U sistemu transportera mora postojati telefonska ili radio-veza izmeu pogonskih stanica i
komandnog pulta.
lan 264

Trasa, odnosno sistem transportera sa trakom mora biti osvetljen pri nonom prevozu ili slaboj
vidljivosti.
U magistralnom transportu ija je trasa dua od 10 km cela traka sistema ne mora biti osvetljena, ali
moraju biti osvetljena sva presipna mesta du transportne linije.
lan 265
Poloaj ipke i visina padanja materijala na presipnim mestima sa trake odreuju se parabolom
padanja ekstremnih veliina i teina zrna, prema propisu o jugoslovenskom standardu za
transportere sa trakom.
Presipna mesta transportera moraju biti zatiena sa svih strana tako da ne postoji mogunost da
materijal ispada.
Presipna mesta transportera moraju biti ograena ogradom visokom najmanje 1,2 m. Oko presipnog
mesta mora postojati platforma koja omoguava bezbedan nadzor tog mesta. Na presipnom mestu
koje nema stalni nadzor mora biti ugraen ureaj za obavetavanje o nagomilavanju materijala.
lan 266
Na presipnim mestima mora se ugraditi ureaj za smanjenje brzine padanja materijala, ako je brzina
kretanja trake vea od 4 m/s i ako krupnih komada (250 mm) ima vie od 50%.
lan 267
ienje naslaga materijala sa presipnih mesa, kao i otepljenje (ako je dolo do zaguenja), mogu
se vriti samo kad transporter stoji.
lan 268
Utovarna mesta na transporteru moraju se izraditi tako da se sprei ispadanje i nagomilavanje
materijala koji se utovaruje i da materijal ravnomerno pada na traku i u pravcu kretanja trake.
Prostor izmeu utovarnog levka i transportne trake mora biti zatvoren gumenom zavesom, koja
spreava prolazak materijala van transportera.
lan 269
Samohodna utovarna kolica mogu se putati u pogon (kretati) sa mesta rukovaoca utovara ili sa
zemlje.
Ako se samohodna utovarna kolica pokreu sa zemlje, taster za putanje kolica u pogon mora biti
van zone utovara.
lan 270
Rastojanje izmeu konstrukcije utovarnog bagera i utovarnog mesta transportera mora biti najmanje
1 m.
lan 271

Materijal sa transportera moe se utovarivati u vagon samo pomou levka.

Odstojanje dna levka i najvieg dela vagona ili lokomotive mora iznositi najmanje 300 mm.
Na utovarnom mestu sa trake u vagone mora se postaviti zvuna ili svetlosna signalizacija za
davanje signala za pokretanje voza prilikom utovara.
Putanje u rad i zaustavljanje transportera
lan 272
Za rukovanje i odravanje transportera mora se izraditi uputstvo.
lan 273
Sistem transportera mora imati blokadu kojom se regulie putanje transportera u rad. Blokada mora
biti konstruktivno reena tako da se prvo stavlja u pogon istovarni transporter sistema, a zatim
redom svi ostali, do bagera za otkopavanje.
Pri zaustavljanju, sistem blokade mora dejstvovati obrnutim redom. U sistem blokade moraju biti
ukljuene sve maine koje rade u sistemu.
Vreme putanja u pogon svakog sledeeg transportera mora biti podeeno tako da prethodna traka
postigne svoju normalnu brzinu kad sledea pone da se kree.
lan 274
Sistem transportera koji nema daljinsko upravljanje puta se u rad na sledei nain: istovarni
transporter u sistemu puta se u rad samostalno, a ostali transporteri sistema putaju se u rad tek po
dobijanju informacije da je prethodni transporter dostigao maksimalnu brzinu.
lan 275
U sistemu sa runim rukovanjem transporter se mora odmah iskljuiti iz rada ako je prethodni
transporter stao.
lan 276
Sistem transportera sa daljinskim upravljanjem mora imati tri naina upravljanja, i to:
1) daljinsko upravljanje, sa blokadom;
2) pojedinano upravljanje na pogonskoj stanici, sa blokadom;
3) pojedinano upravljanje na pogonskoj stanici, bez blokade.
Ako je u pitanju transporter koji radi pomou sistema za daljinsko upravljanje, ne sme se koristiti
pojedinano upravljanje bez blokade.
lan 277

Svaki transporter u sistemu daljinskog upravljanja mora imati na pogonskoj stanici ureaj za
zaustavljanje dela sistema iza njega.
lan 278
Transportni sistem moe se pustiti u pogon tek posle dobijenih informacija i izvrnih signala da je
ceo sistem spreman za rad.
lan 279
Transporter ili sistem transportera ne sme da radi bez nadzora.
Pomeranje transportera
lan 280
Nosea konstrukcija pomerljivih transportera mora biti postavljena na odgovarajuu osnovu
(pragove i pontone ili sl.) koja omoguava stabilnost konstrukcije transportera i pomeranje
transportera u poprenom pravcu.
lan 281
Povrina tla na kojoj se pomera transporter mora biti ureena u poprenom i podunom pravcu.
lan 282
Transporter se moe pomerati samo ureajima koji su izraeni za tu svrhu.
Pomeranje transportera mora biti prilagoeno konstrukciji transportera i ureaja za pomeranje.
Transporter se moe pomerati samo pri dobroj vidljivosti.
lan 283
Prilikom pomeranja transportera mora se obezbediti radio ili telefonska veza izmeu etae na kojoj
se transporter pomera i komandnog pulta.
lan 284
Posle pomeranja, transporter se mora ponovo opremiti svim signalnim i zatitnim ureajima i mora
se proveriti njegova ispravnost, o emu se sastavlja izvetaj.
XI SIPKE, SPUTALJKE I USPINJAE
Sipke
lan 285
Na otvorima na vrhu sipke moraju se nalaziti poklopci, reetke ili ograde kojima se spreava prilaz
otvoru sipke.

Usitnjavanje rude na reetki sipke dozvoljeno je samo izuzetno, i to ako je zaustavljen utovar i ako
otvori reetke nisu vei od 300 mm x 300 mm.
Za razbijanje komada iznad reetke mora se izraditi uputstvo kojim se regulie siguran i bezbedan
rad na razbijanju komada.
Miniranje iskopane mase radi usitnjavanja veih komada na reetki nije dozvoljeno.
lan 286
Ispred otvora sipke mora se izgraditi branik (odbojnik), koji mora biti konstruisan tako da spreava
prilaz kamiona otvoru sipke.
lan 287
Otvor na dnu sipke (ue) mora imati poseban hodnik, kojim se u sluaju opasnosti omoguuje
povlaenje rukovaoca na sigurno mesto.
Na mestu rukovaoca sipke mora postojati kontrolni otvor prema sipki, pokriven sigurnim
poklopcem.
lan 288
Sipke moraju imati kontrolne hodnike za odglavljivanje, izraene na razmaku od najvie 20 m (po
visini sipke).
Kontrolni hodnici moraju imati zatitne pregrade prema sipki.
Ulaenje u sipke radi odglavljivanja nije dozvoljeno.
Za odglavljivanje materijala u sipki iz kontrolnih hodnika mora se izraditi uputstvo.
lan 289
Otvori sipke (ulaz i ispust) moraju imati meusobnu telefonsku ili radio-vezu.
Ispusni deo sipke i kontrolni hodnici moraju se provetravati i otpraivati.
lan 290
Za vreme opravke sipke i odeljenja za prolaz ljudi ne sme se ulaziti u sipke odozdo.
Sputaljke i uspinjae
lan 291
Sputaljke i uspinjae slue za sputanje i dizanje punih i praznih kamiona, vagona i drugog
materijala.
Za rad sputaljki i uspinjaa mora se izraditi uputstvo.
lan 292

Svakih 15 dana mora se izvriti detaljan pregled postrojenja, a naroito mesta koja su spojena
zavarivanjem, zakovicama i vijcima, kao i pregled drugih delova podlonih veim naprezanjima, i
nalaz upisati u knjigu postrojenja.
lan 293
Postrojenje za prevoz mora biti opremljeno signalnim ureajima pomou kojih se mogu davati
signali izmeu pojedinih navozita, odvozita i pogonskog dela postrojenja.
Pored signalnih ureaja, za vonju na navozitima i odvozitima, kao i u mainskoj zgradi, mora
postojati telefonska veza radi sporazumevanja rukovaoca postrojenja i rukovaoca platforme
(signaliste).
lan 294
U kabini rukovaoca postrojenja moraju se nalaziti optiki signalni ureaji koji pokazuju ispravnost
pojedinih vanijih delova postrojenja (sigurnosne konice, prekostrujni relej, granini prekidai na
trasi, pretvara struje, ekspanzione sklopke, sklopka za spreavanje preterivanja i uljna pumpa).
lan 295
Na navozitima i odvozitima mora se nalaziti optika signalizacija radi davanja upozorenja
rukovaocima postrojenja, koja radi automatski.
lan 296
Na navozitima, odvozitima i u mainskoj zgradi moraju se nalaziti table sa signalnim znacima za
signale: stoj, vozi gore, vozi dole, vozi polako.
lan 297
U zgradi postrojenja mora da se nalazi uputstvo o radu sa postrojenjem, uputstvo o podmazivanju i
ema elektrinih instalacija.
lan 298
S obe strane trase sputaljke, odnosno uspinjae postrojenja, na svim navozitima i odvozitima,
moraju se na kolosecima nalaziti iskliznice koje spreavaju pad vagona u trasu postrojenja.
lan 299
Ue postrojenja mora imati najmanje osmostruku sigurnost u odnosu na najvee mogue
optereenje. Nastavljena uad ne smeju se upotrebljavati.
Ue se mora kontrolisati na poetku rada svake smene. Oteeno ue mora se zameniti.
Svake druge godine ue se mora zameniti novim uetom.
lan 300
Svi spojevi izmeu platforme i ueta moraju imati najmanje trinaestostruku sigurnost u odnosu na
najvee mogue optereenje.

lan 301
Maina za prevoz mora biti snabdevena signalnim zvoncetom koje je podeeno tako da daje
odgovarajue signale im se platforma priblii najmanje 5 m poslednjem navozitu.
lan 302
Maina mora biti snabdevena ureajem za merenje brzine koji daje vidljive signale ako se prekorai
dozvoljena brzina vonje.
lan 303
Stalna elektrina rasveta mora postojati po celoj trasi sputaljke i uspinjae, na navozitu i
odvozitu i u kabinama za signalizaciju.
Navozita i odvozita ne smeju biti zakrena nikakvim materijalom.
lan 304
Kretanje ljudi du trase sputaljke i uspinjae nije dozvoljeno.
Ako se radi na trasi, mora se istai odgovarajua tabla sa upozorenjem.
XII ZATITA OD POARA
lan 305
U plan povrinskog otkopa moraju se ucrtati zone zatite od poara, po opasnostima i vanostima,
koje oznaavaju mesta na koja se ne sme odlagati nikakav zapaljiv materijal. Te zone moraju da
obuhvate:
- prilaze ugljenim etaama;
- ugljene etae;
- mehanizaciju za dobijanje uglja;
- mesta odljakivanja i otpepeljivanja lokomotiva;
- mesta na kojima se maine snabdevaju gorivom za rad motora sa unutranjim sagorevanjem;
- pumpna postrojenja;
- presipna mesta na uglju i prihvatne bunkere uglja i dr.
lan 306
U neposrednoj blizini prostorija u kojima postoji opasnost od poara ili u kojima se uvaju zapaljive
materije (magacin eksplozivnih sredstava, prostorija za uskladitenje zapaljivih tenosti, maziva ili
sredstava za ienje, prostorija za akumulatore, transformatore, maine radilice, pogoni presipnih
mesta i bunkeri za ugalj) moraju se postaviti odgovarajui aparati za gaenje poara.

lan 307
Ureaji i sredstva za zatitu od poara moraju se kontrolisati svakih est meseci, a nalazi o pregledu
moraju se uneti u odgovarajue knjige.
lan 308
Za korienje otvorenog plamena, kao i za zavarivanje, seenje i lemljenje na proizvodnim etaama
uglja mora se izraditi uputstvo.
lan 309
Etae uglja ne smeju se izloiti dejstvu vatre.
lan 310
Ako se za pogon transportnih i drugih sredstava koristi ugalj, mora se odrediti mesto odljakivanja i
odpepeljivanja tako da se iskljui svaka mogunost pojave poara, a na deponovanoj ljaci ne sme
biti vatre.
lan 311
Akumulacije uglja na presipnim mestima ispred prijemnih bunkera i pogonskih i povratnih stanica
transportnih traka, na kolosecima, postrojenjima i drugim mestima moraju se odmah odstraniti.
lan 312
Na skladitima uglja, odnosno u njegovoj neposrednoj blizini, kao i drugim poarom ugroenim
objektima, mora se obezbediti dovoljna i sigurna koliina vode za gaenje poara.
lan 313
Objekti u kojima su smetene pumpe i druga sredstva za intervenciju prilikom poara moraju biti
izgraeni od nezapaljivog materijala.
lan 314
Elektrina energija za napajanje pumpi za gaenje poara moe se dovoditi samo preko betonskih ili
elinih nosaa - stubova, ili preko podzemnih kablova.
lan 315
Naputeni delovi naslaga uglja koji je samozapaljiv moraju se pokriti odgovarajuim materijalom
radi spreavanja oksidacionih procesa, a otkrivene naslage moraju se redovno kontrolisati.
lan 316
Na ugljenim etaama povrinskog kopa nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena, osim na
mestima koja su za to odreena uputstvom o rukovanju opremom na ugljenim etaama.
XIII ZAVRNE ODREDBE

lan 317
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravilnik o tehniko-zatitnim merama
pri radu na povrinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih mineralnih sirovina ("Slubeni list
FNRJ", br. 18/61 i "Slubeni list SFRJ", br. 37/64) osim odredbi poglavlja III - Visee iane
eleznice (l. 91 do 107), kao i odredbe poglavlja IV. Prevoz transporterima na povrinskim
otkopima, Pravilnika o tehnikim merama za prevoz transporterima sa trakom u rudarstvu
("Slubeni list SFRJ", br. 5/73).
lan 318
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku est meseci od dana objavljivanja u "Slubenom listu
SFRJ".

Samostalni lan Pravilnika o izmeni

Pravilnika o tehnikim normativima za povrinsku eksploataciju leita mineralnih sirovina
("Sl. list SFRJ", br. 62/87)
lan 2
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SFRJ".