Univerzitet u Beogradu

- Saobraajni fakultet -

Organizacija i tehnologija izvoenja radova.

Odravanje dugih trakova ina.
Odravanje pruga za vozove velikih brzina.
-seminarski rad-

Katedra:Odsek za elezniki saobraaj i transport

Student:

Profesor:

----------------------------------

Dr Milo Ivi

----------------------------------

Beograd
Maj, 2011.
0

Sadraj
Organizacija i tehnologija izvoenja radova. 2
Odravanje dugih trakova ina . 8
Odravanje pruga za vozove velikih brzina .... 13
Literatura . 16

Organizacija i tehnologija izvoenja radova

Organizacija izvoenja radova je veoma sloen i odgovoran proces u kome se u obzir

mora uzeti mnogo faktora koji utiu na efikasnost izvoenja radova. Proces organizacije i
planiranja je veoma dug proces koji se odvija pre poetka izvoenja projekta uz obavezno
usaglaavanja sa tehnologijom izvoenja radova. Postoje razne metode i tehnologije izvrenja
zadataka. Pod pojmom tehnologije podrazumevamo razna pomona i glavna tehnika sredstva,
stepen obuenosti operativnog kadra koji izvrava same radove itd.
Tok izgradnje pruge
Prethodni radovi:
Razastiranje i planiranje tucanika za najnii sloj zastorne prizme (za polaganje
prvog koloseka dovoz se ostvaruje kamionima, za polaganje drugog koloseka
tucanik se dovozi vagonima za tucanik koji imaju sopstveni istovar).
Obeleavanje smera i visine koloseka pomou sajle za obeleavanje koja slui za
voenje maine SVM1000.

Glavni radovi:
Izvlaenje dugakih ina sa voza za transport ina pomou traktora ( ine se
odlau ispred SVM1000 na rastojanju oko 3m).
Polaganje pragova ipostavljanje ina na pragove pomou maine za polaganje
koloseka SVM1000
Ugraivanje inskih privrenja
Razastiranje tucanika pomou vagona za tucanik sa sopstvenim istovarom za prvi
prolaz MDZ mehanizovanog voza za potpunu obradu koloseka.
Prvi prolaz MDZ voza.
Razastiranje tucanika pomou vagona za tucanik sa sopstvenim istovarom za
drugi prolaz MDZ voza.
Drugi prolaz MDZ voza sa izdizanjem 100mm.
Zavarivanje ina pomou pokretne maineza elektrootporno zavarivanje APT600
pri proizvoljnoj temperature.
Razastiranje zastora za preostalo izdizanje.

 Trei prolaz MDZ voza sa preostalim izdizanjem (20 do 50mm).

Kontrola geometrije koloseka pomou mernih kola EM80 ili EM120.

Naknadni radovi:
Bruenje ina pomou maine za bruenje ina GWM ili Speno.

Uinak:
Prosean uinak maine SVM1000 iznosi 350m po radnom asu.
Dnevni uinak ipak zavisi od sledeih faktora:
Duine pruge kojom se dostavlja material do mesta ugraivanja.
Koliine dnevne isporuke ina i pragova.
Raspoloivog broja vagona za prevoz ina i pragova.
Koliine dnevne isporuke tucanika.
Raspoloivog broja vagona za prevoz tucanika sa sopstvenim istovarom.
Potreba za materijalom i kolima:
Uz pretpostavku da se zahteva dnevni uinak (radni dan od 06 do 18h) od 1000m, dobija se
sledea potreba za materijalom i kolima:
Potreba za inama po smeni: 2x1000 =2000m
Kola za transport ina (sine dugake 108m) po smeni: 6 etvoroosovinskih kola
Ukupan broj kola za transport ina pri obrtu kola za tri dana: 18
etvoroosovinskih kola
Potreba za pragovima po smeni: 1667 komada
Kola za transport pragova po smeni: 10 etvoroosovinskih kola
Ukupan broj kola za transport pragova pri obrtu kola za tri dana: 30
etvoroosovinskih kola
Potreba za tucanikom po smeni za dva prolaza MDZ voza: 2600 tona
Kola za transport tucanika sa sopstvenim istovarom po smeni: 46
etvoroosovinskih kola
Ukupan broj kola za transport tucanika sa sopstvenim istovarom pri obrtu kola za
tri dana: 138 etvoroosovinskih kola

Plan radnog toka za polaganje koloseka pomou maine za polaganje koloseka SVM1000
Za izradu plana su uinjene sledee pretpostavke:
U toku radnog dana treba poloiti 1000m koloseka
Dovoz maina, ina, pragova i tucanika vri se vozovima specijalizovanim za
takav transport a ostvaruje se preko preticajne stanice koja je ve u eksploataciji
(rasporeene na svakih 10-22,5km)
Vreme potrebno za dovoz i odvoz od preticajne stanice do gradilita odnosno od
gradilita do preticajne stanice:

Vozovi za prevoz pragova i ina: 30 min

Vozovi za tucanik: 30 min

MDZ : 15 min

APT600 : 15 min

Kapacitet maina:

Izvlaenje ina: 1000m

SVM1000: 350 m

Istovar tucanika: 500m

MDZ prvi I drugi prolaz: 500m

APT600: zavarivanje ina dugih 108m na duini 432m 10 varova

MDZ trei prolaz: 1000m

Odravanje dugih trakova ina

Po standardu S, dugi inski trak ima minimalnu duinu 60m. Korienje dugog inskog
traka je pospeeno injenicom da je veina kvarova na gornjem stroju upravo locirana na
mestima spojeva dve ine. Smanjenjem broja spojeva , smanjuje se i broj kvarova a samim tim se
poveava bezbednost saobraaja uz smanjene trokove odravanja.
Treba teiti da se vei radovi, kao to je regulisanje koloseka, masovnija zamena
materijala i slino obavljaju uz to vei stepen uea mehanizacije, pod zatvorom koloseka i to
boljom organizacijom radova odravanja i kontrole.
Ako je usled radova na odravanju neophodno pomeranje koloseka, odgrtanje zastoraili
oslobaanje ina od pragova, makar i na neznatnoj duini (delimina zamena ili dopuna zastora,
pojedinana zamena pragova ili delimina zamena kolosenog pribora i sl.), temperature ine za
vreme izvoenja radova ne sme biti vea od potrebne temperature za 15 stepeni C. Na
odstojanjima od 100m, ispred i iza sastava (izuzev lepljenih sastava) i dilatacionih sprava slini
radovi se mogu obavljati samo u podruiju potrebne temperature +22,5 C +/- 3C. U istom
interval smeju se izvoditi potrebni radovi na ispravljanju poloaja ili zameni sprava protiv
putovanja ina.
Doputeno je uobiajeno dizanje koloseka do 50mm u podruiju +22,5C +/- 10C ako je
neophodno vee izdizanje ili i osovinsko pomeranje, treba postupiti kao kod polaganja koloseka,
tj. radove izvoditi u podruiju potrebne temperature.
Radovi na odravanju koloseka pomou tekih podbijaa doputeni su u temperaturnom
podruiju +22,5C +/- 15C, ukoliko se ne vri izdizanje koloseka vee od 30mm i kada se osovina
koloseka nalazi u tolerancijama.
Ukoliko se posle uzvoenja ovih radova ne koristi maina za stabilizaciju zastorne
prizme, treba smanjiti brzinu vozova sve dok se pod saobraajnim optereenjem zastorna prizma
ne stabilizuje.
Ako se pri temperature ina veoj od 35C ukase potreba za radovima pri emu se zastor
odgre na duini veoj od 2,5m (zamena i ienje zastora, nivelisanje i podbijanje, zamena
pragova na tom potezu), to je zabranjeno, prema MRT (Modern railway track, Duisburg 1989.)
je ipak dozvoljeno te operacije raditi nou pri niim temperaturama.. Za mainsko podbijanje

praeno sa dinamikom stabilizacijom zastora tada nema nikakve prepreke, pogotovu to

ogranienje brzine posle toga nije potrebno.

Privrsni pribor u dugom traku treba da prua konstantan poduni otvor dilatiranju ine
(otpor proklizanju), a to je mogue postii ako je sila pritezanja konstantna. Ovaj uslov najbolje
ispunjavaju elastine stezaljke dvostruko savijene od visokokvalitetnog opruenog elika) sa
gumenim umetkom ispod noice sine. Ovakva privrenja bolje priguuju vibracije u gornjem
stroju a naboranost ina se redje javlja.Kod privrenja tipa K malo poputanje elastine
podloke ispod navrtke privrsnog vijka kao i gnjeenje topolovog umetka izaziva veliki pad sile
pritezanja, pa je kontrola pritegnutosti vrlo bitna.
Veliina merodavnog podunog otpora u koloseku (otpor proklizavanju ili poduni otpor
zastora pomeranju koloseka) utie na veliinu zeva na mestu preloma ine zimi vei poduni
otpor, manji zev.
Sprave protiv putovanja ina i bonog pomeranja koloseka negovati i kontrolisati na
uobiajeni nain.
Zastorni material je tucanik i to otrobridni, dobrih fizikih i mehanikih karakteristika.
Odravanje zastorne prizme sastoji se u sledeim radovima:

Dopuna zastorne prizme po potrebi

Dodatno zbijanje zastorne prizme u krivinama malih radijusa, u oblasti diuih

krajeva oko izolovanih spojeva i drugo

ienje obruenog materijala u useku da se ne bi meao sa zastornim

materijalom i prljao ga

Odravanje drenanog sistema

Delimino reetanje zastorne prizme kad zaprljanost iznosi teinski 15 do 20%, ili
potpuno reetanje i dodavanje novog tucanika ako je zaprljanost 30% (procenat
zaprljanosti se utvruje prosejavanjem zastora).

U radove koji ne remete stabilnost zastorne prizme spadaju bruenje naboranih ina,
zamena ina, navarivanje ina, dopunsko pritezanje privrsnog pribora, manje podbijanje
pragova uz neznatno dizanje i slino. Ipak se preporuuje da se ovi radovi izvode pri
temperature sine od 0 do 40C.
Svaki lom i prsnue sine u zavarenom koloseku treba smatrati opasnim mestom, I do
preduzimanja mera za njegovo uklanjanje mora se osigurati stalnim nadzorom I
signalima za smanjenu brzinu vonje na 10km/h. Kada je lom u pitanju podruja inskog
sastava na kraju traka izmeu zadnjeg spojnog vijka i susednog praga, u tunelu ili na
mostu, treba kolosek smatrati neprohodnim.

Pri otklanjanju lomova postupiti na jedan od naina:

Ako je lom nastupio kod potrebne temperature ili iznad nje ili se pak moe odmah
oekivati visa temperature ine, tako da je mogue da se nastali lom dovede na
propisanu dilataciju za zavarivanje, treba ga odmah zavariti. Ukoliko je ovo
zavarivanje, obavljeno u podruiju +22,5 +/- 8C , ne treba preduzimati nikakve
posebne i naknadne mere. Kada se zavarivanje mora obaviti iznad tog podruija,
na odstojanjima od 100m oko loma osloboditi sine napona pa zavariti.

Ako je lom sine nastupio pri temperature nioj od potrebne, na mestu loma se
javlja vei razmak ina od doputenog za zavarivanje to je najei sluaj zimi,
treba isei odgovarajui komad sine i na njegovo mesto ugraditi kratku inu
(duine 6m), a spojeve obezbediti pomou vezica. Ugraivanje kratke sine moe
se dozvoliti pri bilo kojoj temperature pod uslovom da se kod prve pojave
potrebne temperature zavari u dugi trak. Preko kratke sine se ne sme dopustiti
vea brzina od 50km/h.

Svi radovi na odravanju zavarenih skretnica koji se ne mogu obaviti bez oputanja ili
labavljenja jednog dela privrsnog pribora, kao i radovi na pojedinanoj zameni pragova i ostali
slini radovi koji zahtevaju odgrtanje zastora smeju da se izvode samo u temperaturnom
podruiju +22,5C (+15C / -20C).
Pregledi i kontrole dugih trakova ina vre se redovno od strane odgovornih lica i to
vizuelno ili merenjem instrumentima ( merenje temperature svakodnevno, merenje pomeranja

10

tamo gde su ugraeni reperi, merenje dilatacije na kraju dugog traka, merenje zeva i
funkcionisanje dilatacionih sprava i drugo).
Pregledi koji se vre mernim kolima, kao i kod klasinog koloseka su:

Mernim kolima za ispitivanje geometrije koloseka, tako da se moe izvriti

popravka smera i nivelete koloseka i podbijanje pragova. Ovi radovi remete
stabilnost zastorne prizme i koloseka kao celine, tako da se izvode uz
preduzimanje potrebnih mera sigurnosti i van toplog letnjeg perioda.

Mernim kolima za ispitivanje unutranjih naprslina u inama i varovima

ultrazvukom. Na mestima gde se konstatuju poprene naprsline u glavi sine treba
vriti stalni nadzor a ako naprslina iznosi preko 50% od povrine od glave sine
treba staviti privremenu vezicu. Na mestu loma sine smanjuje se brzina vonje do
sanacije, a ako je do loma sine dolo na mostu, u tunelu ili na dilatacionoj spravi,
obustavlja se saobraaj dok se ina ne zameni.

Mernom drezinom za ispitivanje naboranosti ina. U dugom traku se naboranost

ina ne moe dozvoliti jer prouzrokuje poveane vibracije vozila i elemenata
gornjeg stroja to dovodi do labavljenja privrsnog pribora, dekonsolidacije
koloseka i smanjenja otpora podunim i bonim silama. Naboranost treba izbrusiti
sve do potpunog eliminisanja talasa, a zatim nadgledati te zone i ne dozvoliti da
se naboranost pojavi ponovo u veem obimu.

Prilikom pregleda pruge posebna se panja obraa privrsnom priboru, spravama protiv
putovanja ina i spravama protiv bonog pomeranja koloseka.
Kada temperature ina leti prelazi 45C I kada postoji opasnost od deformacije koloseka
zbog velikih napona u inama i zimi kad temperature sine iznosi +5C I manje, vre se specijalni
obilasci koji se sastoje u nadgledanju:

Deonica na kojima su zadnje 2-3 nedelje izvoeni radovi koji ugroavaju

stabilnost koloseka

Deonica sa veim procentom zaprljanog zastora, slabijim privrsnim priborom, sa

nepodbijenim pragovima, sa horizontalnim i vertikalnim deformacijama koloseka,
sa inama gde su konstatovane unutranje poprene naprsline u glavi sine i u
varovima sa naboranim inama velike dubine talasa itd.

Krivina, posebno malih poluprenika u zonama koenja, na podunim nagibima

veim od 10 promila, u vertikalnim prelomima nivelete, na putnim prelazima, na
mostovima sa kolosekom bez zastora i na njihovim prilazima

Dilatacione sprave i njeno normalno funkcionisanje

11

Deonice na kojima je putena normalna brzina, a nije izvreno oslobaanje ina

od unutranjih napona

Sprava protiv putovanja ina i sprava protiv bonog pomeranja koloseka

Svih zona gde je ve vreno saniranje deformacije koloseka

Svih zona gde se smatra da moe doi do deformacije trupa pruge, nasipa, useka
ili objekata.

Leti ove obilaske treba vriti dok temperature ne pone da opada.Pregledi se vre i u
vreme naglih promena temperature, Na dvokolosenoj pruzi se obilazak vri kolosek po
kolosek.U prvim mesecima eksploatacije dugog traka nadzor je pojaan a nakon toga uobiajeno
redovan.
Podaci o podunim i poprenim podacima ugraenih kontrolnih iznaka (repera) dugog
traka ina kretanju temperature sine pri polaganju koloseka, zavarivanju sine u meuodseke i
zavrnom zavarivanju kao i o lomovima ina se evidentiraju u obrascima na nain kako predvia
upustvo 339 o jedinstvenim kriterijumima za kontrolu stanja pruga na mrei S, Beograd 1988.
Pravilno izveden i odravan dugi inski trak tako da konstruktivni i geometrijski
parametri koloseka obezbeuju dovoljne otpore poveanim normalnim silama u inama,
predstavlja bezbednu i ekonominu konstrukciju.

12

Odravanje pruga za vozove velikih brzina

Nain odravanja pruga za velike brzine se razlikuje od naina na koji se odravaju ostale
vrste pruga (industrijski koloseci, koloseci u radionicama). Brzina izvoenja samih radova mora
biti intenzivnija i usaglaenija sa redom vonje jer sistem vozova velikih brzina dosta krui i
neelastiniji od sistema komercijalnih vozova. Odstupanja koja se javljaju pri gradnji, remontu
pruga za velike brzine moraju biti znatno manja nego to je to sluaj kod ostalih tipova pruga
zbog mnogo veih sila i otpora koji se javljaju u eksploataciji.
Kako je Evropska mrea pruga za velike brzine jedinstvena, na njoj bi trebalo da vae
jedinstveni propisi za odravanje pruga za velike brzine: upustvo 339 o jedinstvenim
kriterijumima za kontrolu stanja pruga na mrei S, Beograd 1988.. na osnovu tog upustva i
dosadanjeg iskustva u odravanju postojeih pruga za velike brzine mogu se definisati neki
opti kriterijumi u ovoj specifinoj oblasti odravanja pruga.
Zbog vieg nivoa dinamikih uticaja u sistemu vozilo-kolosek pri veim brzinama, pruge
za velike brzine zahtevaju visok nivo koloseka, odnosno vii nivo kontrole i odravanja. Vii
kvalitet koloseka koji se ogleda kroz bolji kvalitet ugraenog materijala, gornjeg stroja, vise
zahteve za izradu donjeg stroja isistema odvodnjavanja, i savremenih postupaka izgradnje
koloseka kao i bolje karakteristike ogibljenja vozila doprinose da je pogoranje stanja koloseka
inae linearno sa proticanjem vremena eksploatacije, manje naglo nego kod klasinih pruga
(SLIKA). Meutim posle izvesnog vremena eksploatacije kao rezultat vieg nivoa dinamikih
sila, pogoranje stanja koloseka pruge za velike brzine e dostii eksponencijalnu zavisnost od
vremen, tako da svaka nepravilnost u gornjem stroju ( defekt na kotrljajuoj povri inske glave,
nepodbijenost pragova, naruavanja zastorne prizme i sl.) progresivno napreduje i utie na
sigurnost i udobnost vonje.
Otuda se kod pruga za velike brzine poveava znaaj odravanja jer se njemu mora
pristupiti im se pojavi odreeni stepen pogoranja.Redovna kontrola stanja koloseka pak,
omoguava ocenu stanja i blagovremeno planiranje odravanja.Na osnovu ocene stanja pruge
sledi preventivno i korektivno odravanje, koje je potrebnije nego kod klasine pruge.Tokom
procesa kontrole i odravanja pruga za velike brzine mora se teiti mehanizaciji radova kako bi
se smanjili trokovi i poremeaji u odvijanju saobraaja. Tako se za kontrole stanja koriste
drezine i vozila a za radove na odravanju teka mehanizacija.
Uestalost kontrolnih pregleda pruge za velike brzine dat je detaljno u prilogu upustva:
UIC ERRI: Maintenance of high-speed lines, Utreht 1994. Na rezultatima pregleda,
pretraivanju baze podataka ina raspoloivim tehnikim sredstvima I osoblju zasniva se ocean
stanja i planiranja odravanja.
13

U upustvu UIC ERRI: Maintenance of high-speed lines, Utreht 1994. Definisani su i

tehniki uslovi potrebni za odravanje pruga za velike brzine po kojima se organizuje I oprema
gradilite na lokacijama buduih sekcija za odravanje, tako da se tokom eksploatacije ovih
pruga sa njih moe intervenisati u najkraem moguem vremenu, a najvei deo zatvora koloseka
bude posveen radovima na odravanju. U tu svrhu potrebno je racionalno rasporediti: Sekcije za
odravanje, kolosene veze do klasinih pruga, prikljune koloseke za radne vozove, mesta za
montau skretnica ako izabrani metod polaganja ili zamene zahteva, prilazni putevi za peake,
kapije za drumska vozila.
Sekcija za odravanje treba da poseduje:

Glavni depo koji se sastoji od zgrada (za boravak radnika, radionice za

maine i alate, garae za vozila), parking, magacina rezervnih delova, tri
osvetljena koloseka (duine 300m za parkiranje i sastavljanje radnih
vozova i garairanje voza sa tucanikom, sa kanalom za
servisiranje,rezervoarom za gorivo i bonom i eonom platformom) i
skladita za material za gornji stroj, signale i elektro-opreme.

Pomoni depo koji se sastoji od zgrada za istu namenu kao glavni, parking
i magacina rezervnih delova.

Depo za hitne intervencije je poseban depo dovoljan za 500km pruge u

kome se skladiti telekomunikacioni kabl, elektro material,material za
gornji stroj (menjalice, pokretna srca, fiksna srca, dilatacione sprave),
oprema za rukovanje kolosenim materijalima.

Izrada baze podataka su Sekciji za odravanje pruga za velike brzine potrebna je da bi se

garantovao kontinuitet u odravanju da svi relevantni podaci budu stalno na raspolaganju, da se
otkriju nedostaci na postrojenjima i da se smanje troskovi odravanja i poremeaji u
eksploataciji. Ovi podaci treba da sadre sledee informacije:

Opte podatke o infrastrukturi pruge,posebno gornjeg stroja

Zapisnike izvetaja o kontroli pruge

Dnevnik izvedenih radova na odravanju

Spisak smetnji, udesa i uzroke raznih poremeaja

Popis sredstava i trokova.

Za odravanje i kontrolne preglede potrebne su sledee vrste zatvora pruge:

Zatvori koloseka radi kontrole

14

Zatvori koloseka radi odravanja ( traju najmanje 6 sati, oba koloseka

istovremeno najmanje 3 sata)

Zatvori koloseka za detaljne preglede i odravanje (traju najmanje 10 sati,

oba koloseka istovremeno najmanje 3 sata, planiraju se 2 meseca unapred)

Zatvori koloseka za obimno i dugotrajno odravanje( traju vise od 10 sati,

planirati ih 12 meseci unapred sa promenama u redu vonje).

Standardi za odravanje pruga za velike brzine nisu definisani.

Oekuje se dalji razvoj i povezivanje pruga za velike brzine u svetu sa vein naprezanjima u
gornjem stroju usled porasta obima saobraaja i ogranienjem zatvora koloseka za potrebe
odravanja. Radi smanjenja smetnji u radu ovih pruga kontrolna merenja i pregledi se svode na
primenu vienamenskih mernih vozila. Maine za odravanje na prugama za velike brzine rade
pod teim radnim uslovima( bre prebacivanje do mesta rada, vei kapacitet, preciznost i
pouzdanost). Planiranje radova na odravanju je povezano sa stalnim usavravanjem sistema
donoenja odluka.

15

Literatura

Gornji stroj eleznica, Toma Milojkovi, Beograd 2003.

Odravanje eleznikih pruga, Mirjana Tomii-Torlakovi,
Graevinski fakultet Beograd 1998.

16