Zavrtanjske veze

Zavrtanjska veza je navojni spoj ostvaren posredstvom zavrtnja i navrtke. Izuzetno, navrtka moe da izostane ako se unutranji navoj izradi u jednom od delova koji se spajaju. Zavrtanjsku vezu, ine spojeni delovi, zavrtanj, navrtka i delovi za osiguranje ili zaptivanje. Oblici zavrtnja i navrtke, ukljuujui dimenzije, tolerancije, materijal i dr. su standardizovani. Za svaki oblik zavrtnja, navrtke ili osiguraa predvidjen je odgovarajui poseban standard koji osim oblika propisuje dimenzije, klasu vrstoe i klasu kvaliteta (A-finu, B-srednju ili C-grubu).
Glava Stablo: Navojni i nenavojni deo

r l
Oznaka

h Mdxl b b) Md a)
Okrugla

estostrana

su
etvorostrana

Trostrana

Poluloptasta

c)
Karakteristini detalji blika zavrtnja: a) oblik zavrtnja, b) prelaz glave u stablo, prelaz navojnog na nenavojni deoi i zavretak zavrtnja, c) oblici glave zavrtnja

Zavrtanj ine stablo i glava zavrtnja. Stablo se sastoji iz navojnog i nenavojnog dela. Prelazi izmedju navojnog i nenavojnog dela i izmedju stabla i glave su mesta sa poveanom koncentracijom napona. Mogu biti sa navojem po celoj duini stabla (b=l) i sa navojem na delu stabla (b<l). Dele se prema obliku glave

Navrtke su po pravilu estostrane (estougaone). Izuzetno mogu biti etvorougaone, krilaste ili posebnog (specijalnog) oblika. estougaona (estostrana) navrtka moe biti normalna, niska i visoka. Osim toga osnovni estougaoni oblik moe biti snabdeven raznim dodacima za osiguranje od samoodvrtanja ili za poveanje veliine dodirne povrine sa delovima koje spaja. Tako se estougaona navrtka u standardima javlja u raznim varijantama, medjutim u najiroj primeni je osnovni estougaoni oblik. Navrtke mogu biti snabdevene metrikim navojem krupnog ili sitnog koraka. Navojni delovi krupnog koraka se definiu zasebnim standardima u odnosu na navrtke sa navojem sitnog koraka. Izuzetno navrtke mogu biti i sa navojem levog smera (levi navoj) i one moraju biti oznaene lebom na sredini estostranog oblika. Sve to u vezi sa vrstom navoja odnosi se i na zavrtnje. Umesto da se koristi navrtka, unutranji navoj moe biti izradjen neposredno i u jednom od delova koji se spajaju.
Visoka 120
0

Niska

1200 Md

1200

Normalna

Krunasta

Md

Najei oblici navrtki i navoja u delovima koji se spaja

Pritezanje zavrtanjskih veza

U zavrtanjskoj vezi treba obezbediti uslove da ne dodje do razdvajanja niti do medjusobnog relativnog kretanja spojenih delova. To se postie obezbedjivanjem dovoljne sile pritiska izmedju spojenih delova koja se ostvaruje pritezanjem zavrtnja. Veliina sile kojom se pritee zavrtanj moe biti odredjena po osnovu vie kriterijuma. Ako se eli optimalno iskorienje nosivosti zavrtnja onda napon usled dejstva sile pritezanja Fp treba da je reda veliine p = F p AS = (0,6...0,8) TM , a izuzetno moe biti i 0,9. Ako se

posredstvom uzduno optereene zavrtanjske veze obezbedjuje zaptivanje suda pod pritiskom onda se sila pritezanja odredjuje na osnovu pritiska u sudu i na osnovu karakteristika zaptivaa tj. Fp=Fr , gde je Fr radna sila koja zavisi od pritiska u sudu, dimenzija suda i broja zavrtnjeva. Koeficijent - zavisi od

karakteristika zaptivaa i od promenljivosti radne sile i moe biti u granicama 1,5...4. Slino je i kod obinih uzduno optereenih veza kod kojih takodje nije dopustivo da dodje do razdvajanja spojenih delova. Kod popreno optereenih zavrtanjskih veza silom pritezanja se obezbedjuje dovoljno velika sila trenja da spojeni delovi ne proklizaju pod dejstvom spoljnjeg optereenja (Fp=pFb). Sila pritezanja zavrtnja se ostvaruje dejstvom momenta pritezanja Tp kojim se posredstvom kljua (ili mehanizmom za pritezanje) savladavaju otpori okretanju navrtke. Jedan od njih je moment otpora u navojnom paru Tn koji odgovara kretanju tela (navrtke) uz strmu ravan (navoj). Drugi je moment otpora klizanju navrtke po podlozi T=Fp r , gde je - koeficijent trenja na ovom dodiru, r srednji poluprenik sile trenja na kliznoj povrini.

Fp

Tn

F Tn Do Do
r s

Fp

Pritezanje zavrtanjske veze

Zbir momenta otpora u navojnom paru Tn i momenta otpora klizanja navrtke po podlozi T predstavlja potreban moment pritezanja da bi se ostvarila sila Fp
s + Do d r = T p = Tn + T = F p 2 tg ( + n ) + r ; 4 2 Sila ostvarena pritezanjem Fp tokom eksploatacije zavrtanjske veze se smanjuje (gubi se), tj. nastupa labavljenje ili samoodvrtanje. Elastine deformacije ostvarene pritezanjem, tokom vremena se smanjuju prelazei u plastine ili se gube mikrohabanjem dodirnih povrina. Osim toga usled promenljivih sila i vibracija navrtka ostvaruje mikrokretanja samoodvrtanje. Da bi se ovi procesi predupredili ili ublaili, zavrtanjska veza se pritee vie nego to je potrebno za prenoenje optereenja i osigurava se od labavljenja i samoodvrtanja. Na slici

5.18 prikazani su karakteristini predstavnici ovih osiguranja. Elastine podloke (a) nadometaju izgubljene elastine deformacije. Nemetalni prsten u navrtci (b) i dvostruka navrtka (c) obezbedjuju poveanje otpora trenja u navojnom paru i spreava samoodvrtanje. Posebnim osiguraima kao to je rascepka (d) takodje se spreava samoodvrtanje.

a)

b)

c)

d)

Osiguranja od labavljenja i samoodvrtanja: a) elastine podloke, b) samoosiguravajua navrtka, c) dvostruka navrtka, d) krunasta navrtka sa rascepkom

Stepen sigurnosti zavrtnja na kraju pritezanja se proverava radi provere da u zavrtnju nisu nastupile plastine deformacije. Sila Fp postoji samo ako je zavrtanj ostao u oblasti elastinosti. Pri pritezanju izloen je zatezanju silom Fp i uvijanju momentom Tn. Drugi deo momenta pritezanja T prenosi se direktno na klju i ne deluje na stablo zavrtnja. Stepen sigurnosti je S S S = TM ; ; S = TM ST = S2 + S2

Fp Amin

Fp AS

Tn W p min

Tn
3 0,2d 3

Uzduno optereene zavrtanjske veze

Radno optereenje izraeno radnom silom Fr deluje u pravcu ose zavrtnja. Ova sila tei da razdvoji spojene delove, a to spreava sila pritezanja. Pritezanjem se zavrtanj istee za veliinu z=Fp/cz , a spojeni delovi skrauju (sabijaju) za b=Fp/cb, gde su cz i cb krutost zavrtnja i krutost spojenih delova. Dejstvo radne sile Fr (na primer usled pritiska p fluida u sudu) dovodi do daljeg poveavanja deformacije zavrtnja i do oslobadjanja deformacija spojenih delova za veliinu . Radna sila Fr se deli proporcionalno krutostima na dva dela Fz i Fb od kojih jedan dovodi do poveavanja sile u zavrtnju Fz, a druga do smanjenja sile na dodiru spojenih delova Fp u odnosu na silu pritezanja Fb tj. cb cz Fz = F p + Fz = F p + Fr ; Fb = F p Fb = F p Fr c z + cb c z + cb Poveavanjem radne sile Fr poveava se sila u zavrtnju i smanjuje se sila na dodiru spojenih delova. Kad ova sila Fb postane jednaka nuli dolazi do razdvajanja spojenih delova, a vrednost ove radne sile je kritina sila [Fr]. cb [Fr ] = F p c z + cb = F p 1 + c z Fb = F p Fr = 0 ; cb cb c z + cb
Stepen sigurnosti protiv razdvajanja veze je S r = [Fr ] Fr . Ako se spojeni delovi razdvoje, pri daljem porastu sile Fr poveava se zazor izmedju spojenih delova, a sila u zavrtnju se poveava proporcionalno porastu sile Fr tj. Fz=Fr. Razdvajanje veze moe biti spreeno poveavanjem sile pritezanja ili poveavanjem krutosti zavrtnja u odnosu na krutost spojenih delova.

z
Sile i deformacije u uzduno optereenoj zavrtanjskoj vezi

Fb

[Fr]

Fr

Fp

Fb Fz

Fz

Zavrtanj uzduno optereene zavrtanjske veze moe biti plastino deformisan pri pritezanju dejstvom sile pritezanja Fp i momenta Tn . Proverom stepena sigurnosti protiv plastinih deformacija na kraju procesa pritezanja ocenjuje se mogunost pojave ovog kritinog stanja. U nastavku se proverava stepen sigurnosti zavrtnja u radu. Ako je radna sila stalne veliine (priblino konstantna), stepen sigurnosti protiv plastinih deformacija u radu je F F S = TM ; = z = z . Amin AS Pri dinamikoj promeni radne sile Fr, sila u zavrtnju se menja od sile ostvarene pritezanjem Fp do najvee vrednosti sile Fz. Pri tom se napon menja od d do g g + d g d Fp Fp F F g = z = z ; sr = a = = ; ; d = [A] A3 [A] A3 2 2 Sila pritezanja zavrtnja je stalne veliine te je i donja vrednost napona stalna tj. d = const. Za proveru dinamikog stepena sigurnosti merodavan je kritini presek [A]. To je najmanji presek sa najveom koncentracijom napona. To je presek na mestu dodira zavrtnja sa prvim navojkom navrtke. Veliina ovog poprenog preseka odgovara noseem preseku A3. Izuzetno lomovi mogu nastati na mestu prelaza stabla i glave zavrtnja ili na stablu gde se zavrava navojni deo. Stepen sigurnosti u radu dinamiki napregnutog zavrtnja je AM Fz ; a = AM = A 1 2 3 ; a 2 A3 Stepen sigurnosti zavrtnja u radu treba da je vei od 1,25...2,5 zavisno od pouzdanosti podataka na osnovu kojih je odredjen kritini i radni napon. SA =

D Fb Fz g AM SR DM SR a
ctg=0,5

Fz
Fp

p
sr g d

AM

sr SR p= d

Odnos radnog i kritinog napona dinamiki napregnutog zavrtnja

Krutost zavrtnja i spojenih delova predstavlja silu koja je potrebna da ostvari jedininu deformaciju istezanja zavrtnja odnosno sabijanja spojenih delova. Ova krutost je proporcionalna veliini poprenog preseka A i modulu elastinosti E, a obrnuto je proporcionalna duini l, tj. krutost c=AE/l. Poto je veliina poprenog preseka A odredjena na osnovu drugih uslova, krutost se moe menjati promenom duine l. Zavrtnji vee duine su elastiniji (manje su krutosti) i obrnuto. Ako je zavrtanj male krutosti (elastian) u odnosu na spojene delove cz<< cb onda je mali deo sile Fr koju prenosi zavrtanj i mala je sila na dodiru spojenih delova Fb. Ovo stanje je pogodno u sluaju kada je potrebno zatititi zavrtanj od dinamikih sila koje dovode do zamora. U obrnutom sluaju, kada je cz>> cb , zavrtanj prenosi mnogo vei deo radne sile, a sila na dodiru spojenih delova Fb je takodje velika. Ovo stanje je pogodno kada je potrebna velika sila Fb za zaptivanje, posebno kada radna sila nije promenljiva.

cz
a)

cb F
Fa

Fp

Fp cz>>cb

cz<<cb

b)

Fb
Uticaj odnosa krutosti zavrtnja i spojenih delova na raspodelu sila u zavrtanjskoj vezi

Odredjivanje krutosti zavrtnja i spojenih delova se zasniva na korienju osnovnog obrasca za aksijalnu krutost c=AE/l, kojim treba obuhvatiti zapreminu materijala koja je izloena elastinim deformacijama. Kod zavrtnja to je deo stabla izmedju glave i navrtke. Kod manjih duina treba ukljuiti i uticaj elastinih deformacija u navrtci i glave zavrtnja. Poto je presek zavrtnja promenljiv, krutost se odredjuje za svaki presek posebno, a ukupna se dobija sabiranjem recipronih vrednosti. Kod spojenih delova podruje zahvaeno deformacijama se iri u vidu konusa sa uglom (tg=0,4..0,5). Ako je debljina spojenih delova mala, ovaj konus se moe aproksimirati cilindrom. Kod veih debljina treba koristiti modele za odredjivanje ove krutosti. Ako je stanje deformacija sloeno, podruje zahvaeno deformacijama se deli na sekcije i izraunava se ekvivalentna krutost.

Fz

Popreno optereene zavrtanjske veze

Radno optereenje (sila Fs) deluje popreno na osu zavrtnja. Pomeranje (klizanje) spreava sila trenja F koja se dobija pritezanjem zavrtnja i ostvarivanjem sile Fb na dodiru spojenih delova. Sila trenja mora biti vea od poprene sile Fs za stepen sigurnosti protiv klizanja S =1,2..1,8. Ako je u dodiru i povrina (sl.5.22a i=2), dobija se S Fs Fb = iFb = S Fs ; ; F p = p Fb i Labavljenje i samoodvrtanje, se kompenzuje uveavanjem sile pritezanja, gde je faktor pritezanja p=1,5...2 za statike sile Fs i p=2...4 za dinamike sile i za veze koje su izloene vibracijama. Proraun nepodeenih zavrtanjskih veza se svodi na proveru stepena sigurnosti protiv plastinih deformacija zavrtnja na kraju procesa pritezanja. Za izradu nepodeenih zavrtanjskih veza se koriste zavrtnji grube klase C i ugradjuju se u grubo obradjen otvor sa velikim zazorom.

p2 Fs/2 F Fs/2 Fs Fs/2

D2H7 k6, n6

Fs/2
b3 b1 b2

Fs

p3 p1
a)
Popreno optereene zavrtanjske veze: a) nepodeene, b) podeene

b)

Podeene zavrtanjske veze se ostvaruju korienjem zavrtnja za tano naleganje. Zavrtanj i otvor se precizno obradjuju i formira neizvesno naleganje, to ih ini skupljim od nepodeenih. Optereenje se prenosi smicanjem stabla zavrtnja i pritiskom na dodirne povrine stabla. F Fs 4F 1,2 Re F p [ ] ; p1 = s ; p 2 = ; Sp = T = = s = 2s ; S = b1 D2 2b2 D2 p p iA iD2 Kritini napon zavrtnja [] je napon teenja T=0,7Re za statiko naprezanje odnosno DM za dinamiko. Kod povrinskog pritiska proverava se najvei pritisak p1, p2 ili p3 u odnosu na Re za slabiji materijal u dodiru. Malo se priteu, najvie do p=0,2TM.

Grupne zavrtanjske veze

Zavrtanjske veze su po pravilu grupne, tj. koristi se vie zavrtnjeva za prenoenje istog optereenja. Kod uzduno optereenih veza ova se sila najee ravnomerno rasporedjuje na sve zavrtnje. Kod nepodeenih popreno optereenih zavrtanjskih veza raspodela na sve zavrtnje je takodje ravnomerna (r=1). Kod podeenih zavrtanjskih veza raspodela je veoma neravnomerna, Fs=(FR/z)r , a faktor neravnomernosti raspodele optereenja r=1,3...1,5 pa i vie, zavisno od tanosti izrade. Potreba za visokom preciznou izrade i neravnomerna raspodela optereenja su razlozi zbog kojih se podeene zavrtanjske veze uglavnom ne koriste kod grupnih veza. Kao pojedinane, znatno su vee nosivosti u poredjenju sa nepodeenim. a a F F

Ft Ft Ft Fv Dz Ft Fv
a)

Ft Ft

Fr1 Fr2 Fv Fs
c

Fs1 Fs2
b2 b1

Fv F v Ft Ft

Fv

Fv

Fs3
Kombinovano optereene grupne zavrtanjske veze

b)

Kombinovano optereene zavrtanjske veze mogu biti izloene dejstvu vie uzdunih ili vie poprenih sila, kao i kombinovanom dejstvu uzdunih i poprenih sila. Na slici je prikazana popreno optereena zavrtanjska veza kod koje se sila F ravnomerno raspodeljuje u vertikalnom pravcu na svih z zavrtnjeva (Fv=F/z). Osim toga ova sila ostvaruje i moment koji stvara i drugu komponentu Ft=2Fa/zDz. Poto je rezultujua poprena sila Fs razliita, proverava se najoptereeniji zavrtanj. Ako je zavrtanjska veza izloena i uzdunoj i poprenoj sili, poprena se ravnomerno raspodeljuje na zavrtnje (Fsi=F/z), dok je uzduna Fri proporcionalna rastojanju od centra rotacije Fr1:Fr2=b1:b2, uz uslov ravnotee Fa=Fr1b1+Fr2b2. Rastojanje centra (ose) rotacije c od kraja spojenih delova zavisi od krutosti na savijanje spojenih delova. Za apsolutno krute spojene delove ovo rastojanje bi bilo c=0. Najnepovoljnije stanje je za c=h/4 koje realno nije ostvarivo jer su delovi obino poveane fleksione krutosti.