SEIZMIKA OTPORNOST KONSTRUKCIJA SA TAVANICAMA FORMIRANIM OD MONTANIH OUPLJENIH PLOA

Kokovi Veljko

MEUSPRATNA KONSTRUKCIJA FORMIRANA OD HCS PLOA

Konstruisanje horizontalne dijafragme

o Tipovi horizontalnih dijafragmi n dijafragma bez topinga n dijafragma sa nekonstruktivnim topingom n dijafragma sa konstruktivnim topingom

EN 1992-1-1:2004
o 10.9.3 MEUSPRATNI KONSTRUKCIJSKI SISTEMI n (6) Kada se pretpostavi da prefabrikovane podne ploe deluju kao dijafragme u prenoenju horizontalnih optereenja na elemente za ukruenje, treba da se vodi rauna o sledeem: o Dijafragma treba da bude deo realnog konstrukcijskog modela, vodei rauna o kompatibilnosti deformacija sa elementima koji obezbeuju ukruenje (bracing elements), o Uticaje usled horizontalnih deformacija treba uzeti u obzir za sve delove konstrukcije koji uestvuju u prenoenju horizontalnih optereenja, o Dijafragma treba da bude armirana za sile zatezanja koje su dobijene na konstrukcijskom modelu, o Koncentracije napona oko otvora i spojeva treba uzeti u obzir pri reavanju konstrukcijskih detalja armature.

EN 1992-1-1:2004
o 10.9.3 MEUSPRATNI KONSTRUKCIJSKI SITEMI n (7) Poprena armatura u dijafragmi za prenoenje smicanja preko spojnica moe da se skoncentrie du oslonaca, formirajui zatege koje odgovaraju konstrukcijskom modelu. Ta armatura moe da se rasporedi u dodatnom sloju betona, ako je takav sloj predvien. (8) Prefabrikovani elementi sa dodatnim zavrnim slojem betona debljine najmanje 40mm, mogu da se proraunaju kao kompozitni (spregnuti) elementi ako je smicanje na kontaktnoj povrini dokazano prema 6.2.5.

Krutost dijafragme
o EN 1998-1:2004 n 4.3.1.(4) napomena: o Tavanicu je mogue smatrati krutom dijafragmom, ukoliko se horizontalna pomeranja dobijena modeliranjem realne krutosti ploe u svojoj ravni ne razlikuju za vie od 10% od pomeranja dobijenih na modelu sa beskonano krutim tavanicama.

Proraunski modeli
o Modeli za proraun statikih uticaja n gredni model n luk sa zategom n model reetke o Literatura: n Bruggeling A. S. G., Huyghe G. F.: 1991., Prefabrication with Concrete, A. A. Balkema, Rotterdam, Netherlands n Elliot K.: 2002., Precast Concrete Structures, ButterworthHeinemann, Oxford n FIP Recommendations: 1988., Precast prestressed hollow core slabs, Thomas Telford, London

Gredni model

kruta

fleksibilna

Luk sa zategom

Model reetke

Konstruktivni elementi dijafragme

Smiua veza trenjem

As =

Vu fy m

EN 1992-1-1:2004
o 6.2.5 Smicanje na konraktu betona ugraenih u razliito vreme (shear friction)

Smiua veza trenjem

Smiua veza trenjem

Menegotto M.

Konstruktivni elementi dijafragme

o Poprena armatura

Konstruktivni elementi dijafragme

Konstruktivni elementi dijafragme

o Poduna armatura

Konstruktivni elementi dijafragme

Konstruktivni elementi dijafragme

o kolektori

Dijafragma sa topingom

Spreavanje progresivnog ruenja

EN 1992-1-1:2004
o 9.10 SISTEMI POVEZIVANJA DELOVA KONSTRUKCIJE ZATEGAMA n 9.10.1. OPTE ODREDBE n (1)P U konstrukcijama koje nisu proraunate na incidentna dejstva, moraju se predvideti pogodni sistemi povezivanja delova konstrukcije zategama (tying systems), da bi se spreio progresivni lom (progressive collapse), obezbeenjem alternativnih puteva prenoenja optereenja u sluaju lokalnih oteenja. Smatra se da sledea jednostavna pravila zadovoljavaju ovaj zahtev n (2)Treba da se predvide sledee vrste zatega: o Zatege po obimu konstrukcije (peripheral ties) o Unutranje zatege (internal ties) o Horizontalne zatege za stubove ili zidove (horizontal column or wall ties) o Vertikalne zetege (vertical ties), kada je potrebno, posebno u panelnim zgradama

Spreavanje progresivnog ruenja

Spreavanje progresivnog ruenja

EN 1992-1-1:2004
n n n n n 9.10.2. RASPORED ZATEGA I SILE U ZATEGAMA (1) Zatege se predviaju kao minimalna armatura, a ne kao dodatna armatura onoj koja je potrebna na osnovu konstrukcijske analize 9.10.3 KONTINUITET I ANKEROVANJE ZATEGA (1)P Zatege u dva horizontalna pravca moraju da budu efektivno kontinualne i ankerovane na spoljanjiem obimu konstrukcije. (2) Zatege mogu da se predvide u potpunosti u dodatnom sloju betona na licu mesta, ili u spojnicama prefabrikovanih elemenata. Kada zatege nisu kontinualne u jednoj ravni, treba da se uzme u obzir uticaj savijanja usled ekscentriciteta. (3) Zatege normalno ne treba da budu nastavljene preklapanjem armature u uskim spojnicama izmeu prefabrikovanih elemenata. U takvim sluajevima treba da se predvide mehaniki ureaji za ankerovanje.

Konstruisanje krute horizontalne ravni

Fi =

wi hi

wh
i =1

i i

n Fi x Fpx = i = n w i i=x

w px

EN 1998-1:2004
o 4.2 KARAKTERISTIKE SEIZMIKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA n 4.2.1.5 Dijafragmatski odgovor meuspratne konstrukcije o (1) U objektima, tavanice (ukljuujui i krovnu) imaju veoma vanu ulogu u ukupnom seizmikom odgovoru konstrukcije. One deluju kao horizontalne dijafragme koje prikupljaju i prenose inercijalne sile do vertikalnih konstruktivnih elemenata i obezbeuju da ti elementi deluju zajedno u prihvatanju hrizontalnog seizmikog dejstva. o (2) Meuspratne konstrukcije i konstrukciju krova treba konstruisati tako da poseduju krutost i nosivost u svojoj ravni, i obezbeuju efektivnu vezu vertikalnih konstruktivnih elemenata. o (3) Dijafragme bi trebalo da imaju dovoljnu krutost u svojoj ravni, kako bi mogle da prenesu horizontalna dejstva i inercijalne sile na vertikalne elemente za njihov prijem, u skladu sa pretpostavkama prorauna.

EN 1998-1:2004
o 4.4.2 GRANINO STANJE NOSIVOSTI n 4.4.2.5 Nosivost horizontalnih dijafragmi o (1)P Dijafragme i spregovi u horizontalnoj ravni bi trebalo da prenesu proraunska seizmika dejstva do vertikalnih konstruktivnih elemenata za njihov prijem, sa dovoljnim koeficientom preoptereenja (overstrength) o (2) lan (1) se smatra zadovoljenim ukoliko se seizmika dejstva dobijena analizom pomnoe faktorom preoptereenja gd veim od 1,0.
n napomena: Vrednosti faktora gd se mogu nai u Nacionalnom dodatku. Preporuene vrednosti su: 1.3 za krt lom poput smicanja, i 1.1 za duktilan lom.

(3) Proraunske odredbe za betonske dijafragme se nalaze u delu 5.10

EN 1998-1:2004
o 5.10 ODREDBE ZA BETONSKE DIJAFRAGME n (1) Monolitna AB ploa se moe smatrati dijafragmom, ukoliko ima debljinu ne manju od 70mm i ukoliko je armirana u oba horizontalna pravca sa najmanje minimalnom armaturom propisanom u EN 1992-11:2004 n (2) Dobetonirani sloj (topping) preko montane tavanice se moe smatrati dijafragmom, ukoliko je: a) ispunjen uslov iz prethodnog lana, b) proraunat da samostalno obezbedi zahtevanu krutost i nosivost c) izliven preko iste, ohrapavljene povrine, ili je vezan sa montanim ploama smiuim konektorima. n (3)P Proraun na seizmika dejstva bi trebalo da sadri dokaz granine nosivosti AB dijafragme kod konstrukcija klase visoke duktilnosti: ..... n (4) Uticaje u AB dijafragmi je mogue sraunati modelirajui dijafragmu kao gredu (deep beam), ili reetku (strut-and-tie), na elastinim osloncima

EN 1998-1:2004
o 5.10 ODREDBE ZA BETONSKE DIJAFRAGME n (5) Proraunske vrednosti uticaja bi trebalo odrediti u skladu sa 4.4.2.5 n (6) Nosivost bi trebalo odrediti u skladu sa EN 1992-1-1:2004 n (7) U sluaju konstrukcije sa AB jezgrima ili platnima klase visoke duktilnosti, zahteva se dokaz nosivosti spoja dijafragme i tih elemenata. U tom smislu se primenjuju sledee odredbe: a) Proraunsku vrednost napona smicanja na spoju dijafragme i zida je potrebno ograniiti na 1.5fctd, u cilju kontrole prslina, b) Potrebno je obezbediti adekvatnu nosivost kako bi se izbeglo proklizavanje na spoju, uzimajui da je nagib pritisnute dijagonale jednak 45

EN 1998-1:2004
o 5.11 MONTANE BETONSKE KONSTRUKCIJE n 5.11.3.5 DIJAFRAGME o (1) Ukljuujui odredbe dela 10 iz EN 1992-1-1:2004, kao i odredbe 5.10, sledea pravila prorauna se primenjuju u sluaju meuspratnih dijafragmi napravljenih od montanih elemenata o (2) Ukoliko uslov iz lana 4.3.1(4) nije zadovoljen, potrebno je u proraunskom modelu uzeti u obzir deformabilnost u sopstvenoj ravni tavanice i na mestu spoja sa vertikalnim elementima o (3) Ponaanje kao krute dijafragme u ravni se poboljava ukoliko su spojevi u tavanici locirani samo na mestu oslonaca. Odgovarajui tanak AB sloj, izbetoniran na licu mesta, moe znatno poveati krutost dijafragme. Debljina dodatnog gornjeg sloja ne treba da je manja od 40mm ako je razmak oslonaca manji od 8m, odnosno 50mm za vee raspone; armaturnu mreu ovog sloja treba povezati sa vertikalnim noseim elementima iznad i ispod.

EN 1998-1:2004
o 5.11 MONTANE BETONSKE KONSTRUKCIJE n 5.11.3.5 DIJAFRAGME o (4) Zateue sile treba prihvatiti odgovarajuim elinim zategama postavljenim bar po obimu dijafragme, kao i du spojeva montanih elemenata ploe. Ukoliko postoji sloj betona liven na licu mesta, dodatnu armaturu treba ugraditi u ovom sloju. o (5) U svim sluajevima, ove zatege treba da formiraju kontinualni sistem po duini i irini cele dijafragme i treba da su adekvatno spojene sa svim vertikalnim elementima za prihvatanje horizontalnog optereenja. o (6) Proraunske sile smicanja u ravni, du spojeva ploa-ploa ili ploa-greda, treba sraunati sa faktorom preoptereenja jednakim 1.3. Proraunsku otpornost treba sraunati prema 5.11.2.2 (..EC2) o (7) Primarne seizmike elemente, iznad i ispod dijafragme, treba adekvatno spojiti sa dijafragmom. Shodno tome, sve horizontalne spojeve treba uvek odgovarajue armirati. Sile trenja usled spoljanjih pritiskajuih sila treba zanemariti.

Dinamiki odgovor konstrukcije sa fleksibilnim dijafragmama

EN 1998-1:2004
o PROGRAMIRANO PONAANJE

EN 1998-1:2004
o 5.2.3 KRITERIJUMI ZA PROJEKTOVANJE n 5.2.3.3 PRAVILA PROJEKTOVANJA PREMA PROGRAMIRANOM PONAANJU SA ASPEKTA KAPACITETA (CAPACITY DESIGN RULE) o (1) Krti lom i drugi nepoeljni mehanizmi loma (npr. koncentracija plastinih zglobova u stubovima jednog sprata viespratne zgrade, lom smicanjem konstruktivnog elementa, lom vora greda stub, teenje temelja ili bilo kog drugog elementa konstrukcije predvienog da ostane u elastinom podruju) moraju se spreiti, tako to se proraunske vrednosti uticaja od dejstava u izabranim oblastima odreuju iz uslova ravnotee, vodei rauna da plastini zglobovi sa njihovom moguom rezervom nosivosti mogu biti formirani u susednim podrujima.

NZS 3101:2006

1999. ACI 318

o ACI Committee 318 (1999.) promene nakon Northridge zemljotresa n Chapter 21: Specijalne odredbe za seizmiki proraun o 21.9 Horizontalne dujafragme i spregovi
n n Minimalni razmak ipki armature u topingu 10in (250 mm) Odreivanje smiue nosivosti na osnovu mehanizma prenoenja smicanja trenjem (shear friction)

NZS 3101:2006

NZS 3101:2006

NZS 3101:2006

NZS 3101:2006