2.

Linijski elementi

Sl. 2/25. Ankerovanje donje armature na krajnjim osloncima (desno – indirektno oslanjanje) [39]

Okvir 2/4. Maksimalna armatura

Ograničenje maksimalne količine, i pritisnute, i zategnute, armature na 4% površine betonskog preseka,
s obzirom da izostaje eksplicitno objašnjenje zahteva, može da izazove nedoumice.
Naime, može se pokazati da će se kod jednostruko armiranih preseka, značajno strožijim (u smislu
ograničenja površine armature s gornje strane) pokazati kriterijum kojim se ograničava visina pritisnute
zone (kriterijumi {1.71}). Na primeru klasa betona zaključno s C50, [28], ovo je pokazano u narednoj
tabeli, gde su maksimalni procenti armiranja, ρmax, određeni iz uslova ograničenja visine pritisnute
zone na 0.45d.

Sa druge strane, zahtevi po visini pritisnute zone mogu biti zadovoljeni i s proizvoljno velikim količi-
nama armature, ako se presek armira i u pritisnutoj zoni. Moguće je u zategnutoj zoni usvojiti proiz-
voljno veliku količinu armature (preko 4%, na primer), a zatim dodavanjem dovoljne količine pritisnute
armature „podizati“ neutralnu liniju u preseku do zahtevane granice (0.45d). Ili, moguće je ostvariti
zahtevanu duktilnost i s velikim procentima armiranja.
Tako, iako i dalje ostaje bez objašnjenja, čini se da „iza“ kriterijuma maksimalne armature ne stoji
razmišljanje o duktilnosti preseka.

Dužina ankerovanja šipki donje armature nad srednjim osloncima ne treba da bude manja od
10φ, ili ne manja od prečnika valjka za savijanje, za šipke prečnika najmanje 16mm, sa pra-
vougaonim ili polukružnim kukama, ili od dvostrukog prečnika valjka, u ostalim slučajevima
(Sl. 2/26). Ukoliko donjom armaturom treba prihvatiti pozitivne oslonačke momente, ta arma-
tura treba da je kontinualna, a šipke mogu (ne moraju) da se nastave preklopom (skice b i c).

Sl. 2/26. Ankerovanje na srednjim osloncima [39]

U monolitno izvedenim konstrukcijama, čak i ako su proračunski pretpostavljeni uslovi pro-
stog oslanjanja, preseci na osloncima treba da se proračunaju za moment savijanja koji nastaje
usled delimične uklještenosti grede. Taj moment se, u svom minimumu, određuje na osnovu
maksimalnog momenta u polju, za odgovarajući raspon. Međutim, ovakav zahtev je opravdano
(i pogodno) zameniti zahtevom kojim se, umesto momenata savijanja, razmatraju količine
armature (Sl. 2/27):
M Ed ,sup = 1  M Ed ,max = 0.15  M Ed ,max → Ast ,sup  0.15  Ast . ............................................................{2.19}

Poglavlje 2 : strana 21 od 170 143