Dimenzionisanje
sistema za
raspodelu
vazduha (IV)
W. Moog *
4.1.2. Pomerajni sistemi distribu­
cije vazduha
Ovi sis temi se primel1juju kada
veliki stepen strujanja toplote mo­
ra bit.i eliminisan iii kada se iz hi­
gijenskih razloga iIi zbog industrij­
skog orocesnog inzenjerstva. mora
biti elimnisan ili kada se IZ 11lg,l jen­
skih razloga iii zbog industrijskog
procesnog inzenjerstva mora.ostv.a­
riti ster.ilna sredma. POm erajDi SIS­
tem distribucije vazduha se zato
primenjuje u ogranicenom opsegu,
na primer u:
- prostorijama u kojima su s me­
steni racunari,
- operacionim salama,
- proizvodnim prostorijama spe·
cijalne vrste.
U prostorijama sa racunarom,
ovaj sistem se primenjuje zbog ve­
like proizvodnje toplote i zbog tem·
peraturne konstante koju zahteva
oblast masine. U hirurskim salama,
pri izves nim operacijama, mora bi­
ti stvorena sterilna sredi na na zido­
vima.
Da bi se smanjila koli cina robe
ni skog kvaliteta, pomerajni SDV je
na primer instalisan u proizvodnoj
hali elektronske opreme. Na sl. 24.
predstavljena je razlika izmedu tri
vrste pomerajnog SDV:
1) horizontalni sistem,
2) odozgo nadole,
3) odozdo nagore.
"Dr Walter Moog, dip!. lng., "Kral1lz«
GmbH & Co., L"fttec!mik, Aachen, SR Ne·
macka
SI. 24. Pomerajni sistem distribucije vazduha: a) horizontalni sis tem, b)
odozgo nadole, c) odozgo nagore
~-----------------Ti --­
'~----------------~;
I
---­
I
a .) HORIZONTALNI SISTEM
Sistemi a) i b) se prvenstveno
primenjuju u ))belim sobama«. Br­
zina prenosa vazduha treba da bu­
de visoka, tako da cestice ne pro­
izvode transverzalno kretanje kon·
vektivno do struj nih linija pa nc
dolazi do talozenja ces tica. Zbog
toga j e brojeve promena vazduha
izmedu n = 200 - 600 h- I moguce
ostvariti, tj. bTZine prenosa vazdu­
ha izmedu 20 i 40 cm/ s . Prilikom
kl'imatizacije cele prostorije iii kli­
matizacije dela prostorije, obicno
se radije primenjuje sistem b) 'l1ego
sistem a). To se moze videti pri
ispitivanju nekih hirurskil1 opera·
cionih sala. Sl. 25. i 26. ilustruju,
u odredenoj situaciji, hirurske sa·
Ie, pomerajne dekte , izazvane op·
remom i ljudima. Ove brojke tako·
de potvrduju gornja tvrdenja. Pre·
ma elek tric nim analognim meto·
dama , istraZivanja su izvdena po·
moeu provodljivog papira. Ovaj
dvodimen zio nalni istraZivacki me·
tod je dozvoljen u slucaju pome­
rajnog strujanja [24, 25], koji ima
oskudnu turbu lenciju.
- --~-
b) ODOZGO NADOLE c.) ODOZDO NAGORE
Napol1ska razlika je srazmerna
stepenu kolicine vazduha.
U nacelu, proizvodnja toplote u
prostorij i iii c injenica da se tra ns­
verzalna konvekcija ne moze poja­
viti, su kriterijumi dimenzionisa­
nja sistema c) - odozdo nagore.
Opsta definicija pomerajnog SDV
j e : pome rajni sis temi distribucije
vazduha s u shvaeeni kao vertikal­
ni iii hori zontalni ; pomerajna stru­
janja imaju slobodnu konvekciju
i siromasna su u turbulencijama;
inercijalne sile strujanje su znatno
veee od toplotnih sila iIi drugih po
remeeaja.
4.1.3. Difuzni sistem distribucije
vazduha
Slika 26. objas njav a difuzni sis­
tem distribucije vazduha, ci ja defi­
nicija glasi: iznad zone boravka ko­
j u treba odredi ti, u pros torij i s u
ugradeni vazdusni otvori, kroz ko­
je ulazi dovodni vazduh u oblikJ
visokoinduktivnih mlazeva, pri od-
Klimalizaciill grejunie hlailenie / broi 4/ 197) . 49
SI. 25. Prema elektrlcnom analognom metodu, skiclranje llnlja strujanja renih tavanica mogu imati
[25]; stt'stem a) horlzoovairii; si;stem b) !I1adcJle praznjenja sarno izmedu 30 i u
odnosu na horizontalnu liniju. Ka­
JOV da ugao ispusta iznosi > 45', mlaz.
se pri rashladnom
11,0 nju u vertika!nom
moze javiti
24.0 znjenja od
mlaz se
21.0 prema sl.
I kada su u pitanju radijalni is·

se ostvariti difuzni si·

vazduha. Uslov je

da se strujanju da rotaciona kom·

ponenta, kao sto je to ueinjeno kod

poznatih Krantzovih savijenih ispu·

sta. Pomocu rotacione komponen­

te, takvo nestabilno strujan ie, sa

visokim efektom se

tako da se obrazovan'je
OV s!ojeva moie izbeCi vee
SISTEM Q) HOR1ZONTAlNI metru mlaza. Iz·
da u

SISTEM b) ODOZGO NADOlE

kratkog im·
~koc ~
ugodnost 2. i 3. vrste su Sli· Sl. 26. ObjaAnjenje difuznog siste·
ka 27. ilustruje objasnjenje. ma distrlbucije vazduCa
Iz difuzora i pregrada
mlaznice dovodni vazduh ver­
tikalno Kao sto prikazuju
primed proracuna u poglavlju
2.1.3.1 i 2.1.2.2, impulsna sUa mlaza
treba da bude manja razloga
ugodnosti. Ako su temperaturne
I-azlike izmedu vazduha u pros to·
riJi i dovodnog vazduha > 6 K, lao
bHan mlaz dovodnog vazduha se ne
moze ponovo naci, se javlja
oscilovanje.
Isto stanje se
sanom panelu
ce Ovi ispusti
Ii kao sistem
kroz sa izuzetno Jakim Sl. 27. Osobenosti perforlsane tava·
mlaznicama iii ·spoja. nice odnosno struje kroz ....,rt,,,,,,;,,,,.
znom SDV, Ali, ni panel
U difuznom sistemu
eno. vazduha, i
Perforisane kao sto je vee pomenuto nl­
su proizvoljne, zavise od raz·
lieitih parametara, kao sto su
visina sale itd. Vrlo vazDo,
de, ako se

TEORE1SJ<.A IDEJA 0 rUiAN)) MLAZA

PRAKTlClm, STVARN.A PUTANJA MLAZA

50 Klimalizacija greia"je hladenje I bro; 4/1979.

51. 28. Linearni, induktivni postlei pomocu sekundar­
vazduha (proizvodnja vazduha.
ovih mera su
ne. U zoni u kojoj osoba
sarno minimalna
1­
je u
2- VOD KONSTANTNE BAZINE zonl
3 IZOlACIJA Mikroklimatskl
vazduha
4-YEN"rll duze vreme,
5-INDUKTIYNA PREGRAOA NA ISPUSTU vim sistemima u
ni vazduh ubacuje zvezdasto sa po­
6 -CENTRAlNI CEP stolja sedista iii preko spo­
7 - YRH ISPUSTA jenih sa ivieama stepeniea, bez me­
sanja sa sekundarnim vazduhom na
podu, sto znaCi da postoje vece
temperaturne razlike nego kod mi­
kroklimatskog sistema.
Do znacajnih

dolazi u zoni

efeka t: hladne

ISLO tako,

u zom
java.
je kombinovani sistem di­
vazduha z:a pro­
cesto predmet raspravao
sistem ima
ste vazduha u iIi na
kom (npr. stolovima)
slicnim s tolovima u slusaonicama
- i u isto vreme se dovodni vaz­
0) LlNEARNI ISPUST duh uduvava ispusta na
vima u dec van zone S1.
30. ilustruje 'jedan takav sistem. Sa­
mo ako su pogodni na podu
instalisani i ako
namestaju
sekundarnim vazduhom ­
onda temperaturne ra­

zUke u zoni boravka mogu biti po­

u razumnim granicama­

pravilnom radu i kontroli

postrojenja. Ali

mora dokazati u

da su ovi
od konvencionalnih sis­
vrha do vrha«.
Sa takvim moze doci
izvesnih efekata
b) RADIJAlNI ISPUST ZA DIFUZNI
mogu
DISTRIBUCIJE VAZDUHA moze
sa firmama ko·
10 godlna iskustva
u oblasti mikroklimatskih sistema
distribucije.

4.1.5. Sisfem vazdusnih

4.1.4. Mikroklimalski sistem distri· obieno dovodi pod uglom mlazeva
bucije vazduha do vertikalne ose od 0 do
duvanja treba izabrati tako, normalne visine
Mikroklimatski sistem distribuci· osobe sedi ne treba m, sistemi distribu·
je vazduha je naroCito na direktnom dometu mia­ mlazeva se ne
auditorijume za, ali svakako u induk­ menjuju. koriste 1.1 salama,
sa tivnom mlaza treba ukoliko treba da
ti 29). On se izabra ti da pravac mlaza u budu izbegn1.1ta sedista,
naein. nl boravka bude stabilan u svim te se tako mikroklimatska distribu­
Primarni vazduh iz plenuma sa slueajevima opterecenja. vazduha ne moze ostvariti. Pro­
pritiskom obieno snabdeva Tako je i vazduha u distribucije mlaza vazduha
Ijenu stolleu iii drtace stolova. zoni boravka stabilna i veliki vrt­ razmatran je detaljno u 19].
duktivnim sistemom u distributiv­ lozl Za distribuciju mlaza vazduha
noj cevi u stolu iii na de­ se kaze da predstavlja sistem II
lu stolice. vazelJuh iz (se­ kome se dovodni vazduh uduvava
kundarni vazduh) se mesa sa pri· usmeren na u prostoriju sa ili bez rotacione
marnim vazduhom. Odnos indukcij· (mikroklima t· komponente iz mlazniea iii slicnih
kao je konvekcija u vazduha. elemenata za
se sedi maze se je tako da

Klil11alizaci}Q gre;a>1je hia(lenje / bra; 4/1979. 51

se dopusta veca kolicina vazduha
po istrujnom elementu. KoliCina va­
zduha po m' povrsine tla je znatno
veca od 30 mJ/h dovodnog vazdu­
ha i ukupna zona sale se koris ti za
mesanje vazduha u prostoriji.
Ovi sistemi ne mogu biti predod­
redeni. Problemi su poesbno zna·
cajni u distribuciji mlaza vazduha
sa vrha, sto se lako moze videti iz
rezultata proracuna modela, na 51.
6.
Ako ste, medutim, prisiljeni da
radite sa distribucijama mlaza vaz­
duha odozgo, slobodni mlazevi sa
rotacionim komponentama iznad
njih i fiksiranim pravcima struja­
n~a, doka za li su suprotno od nor­
malnog slobodnog mlaza, upravlja­
nog nezavisno od impulsa iii prav­
ca, jer u takvim sistemima dubina
prodora ne zavisi mnogo od tem­
p eraturne razlike izmedu vazduha
u pros torij i i dovodnog vazduha,
te se ne menja mnogo prema sloje­
vima u prostoriji.
SI. 29. Mikroklirnaski sistern distribucije vazduha za aUditorijurne
zorisne sale (sistern firrne Krantz)
1 - PRIMARNI VAZDUH
2 - IN OUKTl VNI VAZOUH IZ PROSTORIJE
Q) AUDITORIJUM
SI. 30. Kornbinovani sistern distribucije vazduha za biroe velikih povrsina
52 KI ; II1aliza:;ija gre janj e 17laaenje
4.2. Ogranicenja individualnih siste­
ma distribucije vaz.duha
Granicne vrednosti moguce pri­
mene sistema di stribucije vazdull:l,
pomenutih II 4.1, ne mogu se dos­
tici proracunima, osim brojn:m
merenjima u istrazivackim labora­
torijama i na instalacijama.
Od svih postojecih sistema dis­
tribuci>je vazduha, difuzni sistem
pruza najvecu ugodnost, ne samo
za to sto su njegove temperature u
zoni boravka veoma jednoobrazne,
nego je taka'v i intenzitet kretanja.
Me rila dimenzionisanja se mogu vi­
deti iz svega recenog II poglavl j u
3.1, i data Sll za
- unutrasnje zone, pri 22' C i
- s poljasnje zone, pri 24-26' C
temperature vazduha u prostoriji.
po­
b) POZORISTA-KONCERTNE .DVORANE
I broj 4/1979.
SI. 31a.) Objasnjenje granicnih kri­
terijurna: angencijalni sis tern di­
stribucije vazduha
r-----35 0 0 mm----+t
J..
51
~Ii
~ ;ZDUVNA CE V
rr-+r­.--=---t"""l -H­ - -l­
o II NEAR NI ILusT, PODESEI;I
8o ~ NA NIVO TA\lANICE; DUVA JUCt
co I NA OBE STRANE
I t / I
4.2.1. Ogranicenja tangencijalnog
SDV
Ogranicenja koja ce biti navede·
na, odnose se na rayne i glatke ta­
vanice. Maksimalni e ntalpijski ste­
pen strujanja iii maksimalna pro­
izvodnja toplote koja zadovoljava
za hteve ugodnosti je:
pri 3 m visokoj
prostorij i 60 W lm'
(23)
- pri 2,7 m visokoj
prost oriji 52 Wi m'
Ma·ksimalna tempera turna razli ka
izmedu vazduha u prostoriji i do­
vodnog vazduha ne sme preci 8 K.
Maksimum broja izmena vazdu­
ha od
(24)
odgovara ovim vrednostima:
pri ill} ~ 8K
(ill) - tempera turna razlika izmedll
vazduha u pros torij i 1 dovodnog
vazduha). Zapamtiti jednacinu (22).
Vrednosti naznacene za pros to­
riju visoku izmedll 2,7 i 3 m treba
da budu interpolirane. Granicne
vrednosti primenj ene kao kriteriju­
mi unutrasnje zone (22' C) a isto
tako i kri terijumi spolj ne zone (26'
C - temperatura prostorije).
SI. 31, a-c, iLustruje ove granic­
ne kriterijume. Prostorija koja je
u pitanju ima uobicajeni tan­
gencijalni sistem, uzrokovan line·
arnim ispustima na tavanici. Osno­
vni plan sobe za ispitivanje prika­
zan je na 51. 31a. Sl. 31b i 31c ilu­
struje rezultate ispitivarrja, pri n =
= 6 m' h - ' (~52 W/m') i n = 7,7
h-' (~65 W1m') i tempe raturnu ra­
51. 31b. 51. 32a) Plan osnove sobe za ispitiva
Dje

l~ /
,­ "­

/
I "\ \
J
\

l!­ I
/
-/-. VREONQST (90 'I.)
I"I-{so-w o
o
«>

~ IT -
\ Ihr
, ~s: I ~,~' l~',: --ro.w
~6~,~~' o,m
II
Ii" (
(90".)
SO'!.)
'"

I~
0,241 ,\

\\ 1\
/ \

§
\ I ,

\~\~1!!t~ ~l60 ~ ~ -.JO'~'. lo.I8O ---ro,Ti9 ~

lo,n>
m
Lt
8
f
'" 0,100
....... _--0,243
-------"

0,

'jSOO SOOO 4S00 4000 3'500 1000

f-- - -- - - - -- -- - 6000 ----------;--5
V. ----,
00 m3~yh
RE2ULTA Tt MERENJA til c: BK
n" 7,7 h-!

Om" dor . = 8,4 m' povdine tla X 60

51. 31c. Wlm'
= 504 W/modu lu
IZOUVN'" cev Sarno 504 W po modu1u moze bi­
ti uklonjeno kao maksimalno ras­
// ~"-" hladno op terecenj e bez promaje,
/
I
/
", \ pomocu VP indukcione jedinice,
I \ stvarajuCi tange ncijalnu distribuci­
I \ ju vazduha.
~ I g:~~~ ~ I~!,~ ' ~~ \ VRE~OS!.{ :g ~ Dok se kriterijumi po (23) mogu
~n6.~O~ ~~l,~ _~ 6.~. 1 ., (90'1.) odrediti prilikom primene ispusta
lo.f6s ~ 10,0&} ~ ----:-ro,on 1 t I (SO~
na tavanici, tolerancija pri dimen­
I zionisanju sa VP indukcionim jedi­
I
I nicama je znatno veca i moze biti
±20% od proracunatih vrednosti.
Razlog tome moze se naci u pro­
menama sirine i debljine izlaznih
4500 4000 "00 3000 1')00 2000 1500 1000 '500mm m,Lazeva na VP jedinici, kao i u to­
f------------- 6000 -----------v~
· .-~O
,O-;--
~~Vh me !ito njihovi mlazni impulsi ta­
REZULTAll MERENJA l::J " e t< kode variraju.
n" 6,2 h-\
(':0Sto se pokusavalo manipulisati
sistemom , na primer na ispustu
vazduha na jedinici pomocu:
zliku od ill} = 8 K izmedu vazduha povrsina tla A = 8,4 m '
u prostoriji i dovodnog vazduha. -­ kosog uduvavanj a parcijalnih
-- visina pros torij e 3m mlazeva u prostoriju i na prozor;
Na s l. 3Ic je prepoznatljivo da na­
roCito u oblasti cirkulacije vazdu­ Naci maksimanlo dozvoljeno ras­ - kosog uduvavanja vazduha na
ha iznad poda i u indukcionoj zoni hladno opterecenje VP jedinice: prozor;
ispusta, nisu dozvoljene velike brzi­
ne (> 0,34 m/s), te nije moguce
primeniti sis tern u spoljnim zona· 51. 32b) Tangencijalni sistem distribucije vazduha; VP indukciona jedini­
rna, pri nestalnim temperaturama ca; brzine vazduha u prostoriji
u prostoriji (uporediti kriterijume
ocenjivanja u poglavlju 3.1). Manj e BRZIr\A VAZDUHA U PRCS7CKIJ: U m/s
promene vazduha od n = 6,2 h- 1 MERNA liNIJA: 1
(sl. 3Ib) bi mogle biti ostvarene u
spoljasnjoj zoni, sa rezervom (3 me­
me vrednosti su suvise visoke) ,
Ako se dozvoljene granicne vred­
STEPEN KOLICINE PRIMARNOG VAZOUHA
MAKSIMALNI RAS}iLAONI KAPACITET ~
100 m 3/h
800 W
;
VREONOSTI 50 PROCENATAj
I
90 PROCENATA
nosti analiziraju za prostorij u ko­ PO JEOINICI, TEMPERATURA U PROSTOR IJI 26°( ,
ja treba da bude klimatizovana pre­ MERENA
VISINA
rna sl. 22, pomocu visoko pritisne
em
VP indukcione jedinice, granicni 50'/,0)4., o,o~ O,,~ O,,~ o,~ o,~it- o,o*t- o,~ O ,I~
kriterijum (23) je takode meroda­ 9O~, 0,3(1 0,17 0,24 0;l4
180
0,21 0,20 0,19 0,25 0,291
van. Sa ovim vrednostima mak s i­
mal no rashladno opterecenje po
modulu, u kome je instalisana VP
jedinica, moze biti lako izrac una­
to, kao sto pokazuje sledeCi primer.
Pozna to je da modul (razdaljina
od centra do linije centra stuba)
ima = 1,4 m:
I VP jedinica po
modulu
dubina spoljne zone 6m

Klimalizacija greianie hladenje I brai 4/i979. 53

51. 32c) Tangencijalni sistem distribucije vazduha; VP indukciona jedinica zruje se sarno jedna lS'tabiina »cir­
kulaciona struja« za sve slucajeve
optereeenja, posmatrane sa dvodi·
MERNA UNIJA: 2 menzionalne ta6ke gledista. U slu­
,.., caju veeine prostoriia VP indukci­
.... nn ~ .... ...,
"" one jediince su cesto instalisane u
KAO 32 b , AU MERNA LINIJA 2
spoljnoj zoni, da bi se klimatizova­
10 6--7 m dubine sobe, dok u unu­
trasnjoj zoni dovodni vazduh ulazi
MERENA u prostoriju kroz normalne ispuste
VISINA na tavanici, na primer dvokanalni
em sis tern. Primarne »ci rkulacione stru·
o;o'loo,~ O,I~ O ,I ~ O,I~ O, I~ o , ~ O,I~ O'DfnI- o,~
9O'LO,19 0 ,23 0 ,25 0,25 0,21, 0,21 0,17 0,20 0,31
180 je« - proizvedene direktno iz ispu­
snih jedinica - jedva da dostize
dubinu prodiranja od > 3 m , u slu­
o;o'40.it- O,l~ O . 2~ o,~ o,~ O,I~ O, I~ o,~ o,~ 120 caju prostorija u kojima borave
90'1,0. 0,25 0,27 0,27 0,25 0,21, 0,26 0,27 0,29 Ijudi . SI. 35. objasnjava dubinu pro­
,

il:=~

,
: 0;0'100,21
9O'40ff @ @~~ @
0,27
I ,
W 1,5
° 2,0
- kosog uduvavan ja vazduha
rese tku jedne du ge svetiljke,
iIi na druge nacine, ta,k o da se pri
visim rashladnim opterecenjima ne
javlja promaja. Na osnovu iskus­
tva, dislokacija promaje se moze
postici jedino od rada na maksi­
malnom rashladnom opterecenj u
do rada na delimicnom rashladnom
opterecenju iIi obratno. Kao i kod
VP indukcione jedinice, instalisane
na prozorima, klimatizacija spoljas­
njih zona ili pojedinacnih izdvoje­
nih prostori ja, kriterijumi za stru­
janje vazduha u prostoriji obicno
vaze i pri nes tabilnoj temperaturi
prostorije. To znaci:
- 0,34 m /s kao 90-procentna vre­
dno s t ne moze se prevazici pri pu­
nom rashladnom opterecenju
- 0,24 m/s kao 90-procentna vre­
dnost ne moze se prevaziei pri par­
cijalnom rashladnom optereeenju.
Sl. 32. i 33. pokazuju rewltate
merenja kod ispiti vanja sprovede­
nih da bi se doka zali naznaceni
granic ni kriterijumi .
Osnovni plan sobe za ispltlvanje
je prikaza n na 51. 32a, pokazujuCi i
polozaj mernih tacaka. Dokumento­
vani su rezultati mernih linija I i
II. Dovodni vazduh se koso uduva­
va u prostoriju sa strane prozora.
Ispitivani su sledeei uslovi:
0
'"
.5ro o'c'u
ro
E~J5
<:: <l) .;::
J=:"CJ'u .:::
.::: ro <l) "CJ
diranja.
0,32 0,33 0,31 0 ,30 0,2~ o,~
0,)1, 0, )1, O'W­
0,
30
4.2.2. Ogranicenja translatornog si­
stema distribucije vaz,duha
. . . 0 . 0 , 1
m
2,5 3,0 3,5 4,0 4;' 5,0
Striktni osecaJ dimenzionisanih
ogra nicenj a transla tornog sis tema
u Rezultati ispitivanja sa 100 m'/h distribucije vazduha , nije tacan. U
dokazuju da pri maks imalnom kao situacijama sa Cistim sobama, os­
i pri parcijalnom rashladnom opte­ tvaren je horizontalni i vertikalni
recenju sistemats ki dolazi do pro­ translatorni sis tern distribucije va­
maje na obe merne ravni. Pri sma­ zduha (v. sl. 24). Brzina vazduha
njenom rashladnom opterecenju i 'je obicno odredena velicinom ceo
85 m )/h koliCine primarnog vazdu­ stica, njihovom gustinom i njiho·
ha, tvrdi se da vrednosti upravo vim brojem (proizvodnjom cesti·
zadovoljavaju zahteve ugodnos ti cal. Rezultat broja izmena vazduha
(suviSe velike vrednosti brzine su zbog toga je (kao sto je vee pome·
zaok ruzene). nuto):
Postoji nekoliko narocitih sluca­
jeva tangencijalnih sis tema distri· n = 200 + 600 h-'
bucije vazduha u vezi sa VP induk­
cionom instalacijom, odnosno jedi­
Vertikalni translatorni sistem di­
nicama. Ne ki slucajevi su ilus tro­ s tribucije vazd uha odozd ~ na~ore
vani na sl. 34a-c, sa zami sljenim
(sl. 24c) se uglavnom pnmenJuJe
oblicima s truj a. kada u prostoriji preovladuJe ve~
Oznaciti granicne kriterijume za lika proizvodnja toplote. Za oval
specijalne slucajeve prikazane na sistem i za sistem odozgo nadole
sl. 34, nemoguee je. Kada se ova stabilizujuci kri teri'j umi se mo~u
resenja primenjruju, kriterijumi se ostvariti za precizno, nekonvektlv­
moraju dobiti ispitivanj e m struja­ no strujanje, za dimenzi~:m}sanje
nja vazduha u prostoriji kao s t.) i izmena vazduha, !ito se obJasnpva
raspored treba da bude optimizi­ na sledeCi nacin. Stanje proston­
ran. ja, prikazano na 51. 36,. treba raz­
Na kraju se moze reCi da se u motriti. U slucaju struJanp odo­
pojedinacnim prostorijama koje zgo nadole (s1. 36a), termicke sile
imaju dubinu od 5 m , obrazuju dye su suprotne inercijalnoj sili (sl.
iIi vise suprotnih »cirkulacionih 36b). Strujanje odozdo nC!gore llu­
struja«. Dubina prodora prim arne struje sabiranje ovih dveJu sda .
cirkulacione stnlje zavisi od speci­ Za sisteme ilus trovane na 51. 36.
ficnih s1ucajeva optereeenja. Kada primenjeni su sledeci stabilizujuei
su prostoriie kraee od 5 m , obra· kriterijumi za strujanJ e (25, 26, 27).
I) Usled dejstva termickih sila,
translatorna distribucija vazduha
C<l odozgo nadole je stabilna pod us·
'-<
0._
0·........., (j
lovom da je Arhimedov broj Ar ~
<:: <::.­
_<l.l<::
..ro'
U '­
. . . . , Q)-O

.2<l)
ro'~
,
c::;
.­5 Ilu s tracija ~ 46.
ro._ ::l V>_ !.-. Q) .- '-< <l.l o..~ na slici 2) Usled dejstva termickih sila ,
E:~"CJ
....... _
N

~....c; Q) . ..--, {j Q) . ..--,

I-.~
J=:Vi transla torna distribucija vazduha
(\j~o.o -0
I-. 0 ro ro 0.. 0 <l.l I-. odozgo nagore je stabilna pod us­
P-.~> 2:1-.00.. p-. o o.. f-<o..
lovom da je Arhimedov broj Ar ~
~ 360. .
100 m' / h 32'b mereCi 1. I
(temp. 15,S"C) 800 W 26" C 32c mereei 1. II
225 W 32d mereei l. I Arhimedov broj se defi,nise
(obilazni vod) 22" C 32e mereci 1. II CI'/ako:
85 mj / h 600 W 26" C 33a mereci l. I
(temp. 15,5" C) 33b mereCi 1. II
192 W 22" C 33c mereei I. I
(obilazni vod) 33d mereei II Ar = - - - - - - - (25)

54 K l il11alizac ija grejaooje hla(/en;e / bra; .4/1979.

51. 32d) Tangencljalni sistem dlstrlbucije vazduha; VP indukciona jedini­ ako je q u W / m2, a H u ;m.
ca; brzine vazduha u prostoIiji
BRZINA VAZDUHA U PROSTORIJ ! Vso '/./ so ':. VREDf.:OSTI
CZa ~stinu p, Sipecifiicnu toplo­
MERNA L.lNIJA: 'w i koefiai!jen t elkspaDlZije, ove
s.pedfione vrednosrti za v~duh
""
5 TEPEN IIDLICINE PRIMARNOG VAZDUHA 100 m3/h ;
su uzete pri 20' C) .
PARClJALNO RASHLADNO OPTERECENJE 225 W PO JEOINICI;

TEMPERATURA PROSTORIJE 22°C

lednostavni model proracuna ce
"I ERENA
objooui t'i prdlffie<J1U formula (27) i
VISINA (28). Evo primera .
em
~'l.O,1.l.. 0,1~ 0,1~ 0,1~ 0,1M- O,~ O,I~ 0,1~ 0 , 1~ 180 Racunski centar sa proizvodnjom
90""0,3<1- 0,21 0,22 0,20 0,20 0,21 0,19 0,20 0,22 toplote od 900 W 1m' i Vlisinom pro­
storije H = 3 m treba da bude kli­
matizovan . Translatornu distribuci­
~'~O,l~ 0,1H- fo:2iil ~
Mhl.
.20 ~ Nsl\ a",*- to:iO;\ 120 ju vazduha odozdo nagore i odozgo
90''J.O,22' 0,24 ~ ~ ~ ~ ~ 0,24 ~
nadole ·treba posebno razmotriri.
Koliko brojeva oromena vazduha
:~ bi najmanje trebalo primeniti u
sistemima odozdo nagore i obrat­
~'Io0,,*- o,'0,14-H- a,\*- o,,~ o,,~ O,I*- o,'*­ no, iz razloga srabilizacije?

,
1=° L"
90'100,'7

, ,
0,'8

,
0,20

,
O'l*-
0,19

,
0,21

,
0,18

,
0,18

,
0,'&1­
0,14 30

I
0 \0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 ~,O 4:> s,o m Za odozgo nadole odgovara

Vq
2

SI. 32e) Tangencijalnl sistem dlstrlbucije vazduha; VP indukciona jedinica (27) n ~ 30,4
H'

MERNA LINIJA : 2

KAO 32d, ALI MERNA U NIJA 2

"I ERENA
VISINA ~ 141 h-'
em
~'l.o~ 0"H- O , I~ 0,11l+- 0,1Jt- o,*t- o,~ O,I~ O,I~
90',0,26' 0,16 0,22' 0,24 0,21 0,19 O,WI 0,201- o,io. 180
a za odozdo nagore
SI)'~O,,~ O,,~ ~~ foi'I\ o,~ O,IM- o''in- AA;\ 120
90'100,22 0,24 ~ ~ ~ 0,23 0,23 0,23 ~
(28) n ~ 15,3
:=l,
~'Io0,,*- a,*- a,'0,21!.+- o'U- o,~*- 0''M- O,I~ O,IU- 0,1tt­ 2

1/­
:0:::: 90'1. 0,15 0,17 0,20 0,18 0,21 0,17 0,20 0,16 30
r ~ 15,3 9300,
, , , , , , , i i I
1,5
° \0 2,0 2,5 3,0, 3,5 4,0 4,5 5,0 m
~ 71 h'

sa .Il V - Itempera'tJurnom rallli­ Talko 's:e graniCne vrednosti I nlerprelacija rezultala. Razum­
'kc m 'ilzrnedu o~pad­ Sltalbi:inog sT[lI!j,a,nja 'Vo<WJduha u no je prihvatiti sis tern distribucije
vazduha odozdo nagore.
nog i do'Vodnog vaz­ prosroriji mogn.I definisati broje­
duha, H - visiinom vlirna iz:mena vazduha pot:re'bnih Napomena : Najmanji zahtevani
prostor'i'je, v - po­ na min!ilrnlllmu. brojevi izmena vazduha, odredeni
me.raj.n'om bI1Zimom jednacinom (28) u nacelu su ispod
Za trans\'aitorD'o SJtnujanje odo­ onih u proracunima rashladnog
vaJZJcLuha . ZlgO 'na'dOiie rezlUllotalti su: proratuna,
Aiko 5e ,proilzrvrodnja top101te
u'VOidi u 'jednacilllJU (25) UJl1esto
teunlper30turne TaJZJJilke iz jednaci­ n ~ 30,4 (27) 4.2.3. Ogranicenost difuznog siste­
ma distribucije vazduha
ne (22) i ako Ije trans'J -atorna br­

z<ina dovodnolg 'valJdll!ha zarnenje­ Granicni kri terij i difuznog sis re­

alko je q u W 1m2_ a Hum . rna distribucije vazduha su sledeci.

na brojem i'Zlmena vaozdu'ha, ko­
re.lacija za rezuJ,tabe AIr ibroj,a je Ma,k simalna entalpija stepena
laksa za primenu za inzenjera za Za trans-Jatomo SltrUljaI!1j e rodo z­
strujanja iii maksimalna pro izvod­
k,Lilma tizadilju: do nagO're, rezuHati su: nja toplote koja treba da zadovo­
lji uslove ugodnosti su:
g.~.q 3

Ar=------ (26) 1V.;/ q Krirerijum unutrasnje zone

n ~ 15,3 }p
(28) I)
(22' C) temperatura prostorije).

Klima /izacij a gr ej al1je hlailenje I broj 4/ J979. 55

 pri visini prostorije od 3 m 67 Wlm' Rezultati sledeeih varijanata ispi­
(29) tivanja su sledeei:
- pri visini prostorije od 2,3 m 60 Wlm' '~8 K
1) Kriterijumi unutrasnjih zona,
2) Kriterijum spoljne zone (24­ 22 'C temperature prostorije, izme­
-26 'C temperature prostor,ije) na vazduha n = 8,5 h-', temperatur­
pri visini prostorije od 3 m 125 W 1m' n ~ 12h-'
na razlika izmedu vazduha u pro­

}~ 10K

storiji i dovodnog vazduha je 71<.,

pri visini prostorije od 2,7 m 113 Wlm' tj. proizvodnja toplote je 56 Wlm',
SI. 38a - merna linija 1; sl. 38b ­
merna linija 2.
51. 33a) Tangencijalni sistern distribucije vazduha; VP indukciona jedinica
2) Kriterijum spoljnih zona, 24­
BRZINA VAZDUHA U PR05iORIJI v 5Q '/,/90'/, VREClri85TI U m/s 26 'C temperatura prostorije, izme­
~ERNA LlNIJA' na vazduha n = 10 h', temperatur­
na razllika 10 K, proizvodnja toplo­
te 94 W/m'. SI. 39a - merna lini­
5TEPEN KOLICINE PRIMARNOG VAZDUHA 85 m 3/h;
ja 1, sl. 39b - merna linija 2;
MAK51MALNO RA5HLADNO OPTERECENJE ~ 600 W PO JEDINICI,
TEMPERATURA PR05TORIJE 26°C - merna linija 1,
MERENA - stepen kolicine 23 m 3 /hm 2
VI51NA
- broj izmena vazduha 8,5 h-'
em
5O'I,O,1.'L O,I~ O,I~ O,I,H.- o.\!,t-- o,*+- o'l¥+- 0,1.\t- O,I~ 180 - temperaturna razlika = 7 K
90'1.0,261 0,23 0,23 0,24 0,23 0,19 0,17 0,20 0,231 - ' q = 56 W/m'.

,, 5O'J.O,12
90'I,O,I~
0,1f;t­
0,23
0, II;;!­
0,20
O,I*­
0,17
o,m­
0,17
o,~ 0,
0,17
1M- *+-
0,17
0,
0,21
0, I~
0,20
120
Rezultati prikazani na s1. 38. i
39. jasno pokazuj u da su granicni
, kriterijumi (29) vazeei. Rezultati

~IT
takode pokazuju da je nasuprot zo­
ni mirovanja tangencijalnog siste­
i ] 5O"l.0,~
: 9O'J.O,23
0,1kt­
0,25
0,114­
0,24
O,I~
0,25
0,11,t­
0,23
0,1hl­
0,23
0,1bf­
0,24
o'hl­
0,23
0,2m-­
o,n 30
ma distribucije vazduha, jaCina
kretanja u difuznom sistemu di­
stribucije vazduha veoma jedno­
r
, , obrazna u svim delovima zone bo­
I I I I
0 ~O 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 m ravka.

51. 33b) Tangencijalni sistern distribuoije vazduha; ViP indukciona jedinca 4.3.4. Ogranicenja mikroklimalskog
sistema dislribucije vaz,duha
~ERNA LlNIJA. 2 Ogranicenja dimemJionisanja u
mikrokLimatskom sistemu distribu­
cije vazduha treba interpretirati
KAO 330 ,ALI MERNA LINIJA 2 drukcije nego one koji su do sad a
razmatrani [28].
,, ~ERENA U auditonijumima i pozoristima,
VI51NA ukupno rashladno optereeenje koje
I: em
preovladuje u punom auditoriJ u­
I:,
,
5O".O,~
901.0,2
O,I~
0,23 '
0,11t-
0,2
o,~
0,29
o,~~@
0,34 0,36
0,1&t- O,I~
0,20 0,17
0, 1M-
0,22
180 mu, nije pokriveno primarnom en­
I, talpijom stepena strujanja. Klizna
temperatura prostorije od 22' do

~
: 5O'J.O,15 O,I~ 0,1;!,j.- 0, 1M- 0,U- o,~ O,I~ 0, I-}+- O,I~ 24 'C je dozvoljeno u periodu od 2
120
,, ,,: 90'1.0,2-?- 0,22 0,27 0,27 0,31 0,28 0,22 0,18 0,20 do 3 sata. Ova mera je fizioloski
dokazana, posto se prostorija ta­
kode hladi u pauzama boravljenja

i
: rJ r
5O'J.O,Ifr-
90'J. 0,25
o,~*-
0,27

,
o,~
0,24
0, I&+-
0,25
o,~
0,2

,
o,~ o,~ 0,2i;t-
0,29 0,32

,
0,31

,
0,2~
0,33
30
Ijudi u njoj. Pri direktnom provet­
ravanju radruih mesta i u konferen­
cijskim salama, iskustvo je pokaza­
10 da se rashladno optereeenje mo­
I I ra ukloniti za 100%. Sledeea ta­
~O 1,5
° 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 m
bela rezimira neke preporuke za
dimenzion~sanje.

Kriterijumi (29) jasno dokazuju S1. 37. pokazuje osnovu sobe za 4.3.5. Ogranicenja mlaz,nog sistema
da je oblast primene difuznog sis­ ispitivanje. Soba ima cetvrtastu, dislribucije vaz,duha
tema dis tribucije vazduha znatno Ijuspastu, resetkastu tavanicu ko­
vee a od tangencijalnog sistema di­ j a je pricvrseena za cevi za distri­ Za mlazni sistem distribucije va­
stribucije vazduha [(23) i (24)]. Ako buciju. Zatvorena tavanica je na zduha ne mogu se oznaciti ograni­
se posmatra model proracuna oz­ visini od 3 m od poda. Resetkasta cenja. Preporucuje Ise da se raz­
nacen u poglavlju 4.2.1, odreden za tavanica je 2,7 m iznad podol. Na motni sledeei postupak:
VP indukcionu jedinicu na povrsi­ sl. 37. plocice za distribuciju vazdu­
ni tla od 8,4 m 2 spoljne zone, onda ha su posebno obelez.ene, koje se 1) izracunato prethodno dimenzi­
se bez promaje moze ponovo po­ snabdevaju vazduhom kroz distri­ onisanje mlazeva pomoeu zakona 0
krenuti 1,86 puta rashladnog opte­ butivne cevi. Na nivou dna ploCi­ mlazevima, prema poglavlju 2;
reeenja u poredenju sa tomgencijal­ ca uduvavaju se stabilni pojedinac­
nim sistemom distribucije vazduha. ni mlazevi pod uglom u odnosu na 2) model ispitivanja: za kvalita­
I rezultati ispitivanja mogu potvr­ horizontalu od 40'. Razmak izme­ tivno optimiziranje strujanja (pre­
diti kriterijume. du ispusta za vazduh je 1400 mm. rna [19J);

56 Klimalizacija grejan}e hlaiJen}e I bra} 4/1979.

51. 33c) Tangencijalni sistem distribuoije vazduha; VP indukciona jedinica Sl. 34. Specijalni slucajevi tangen­
cijalnog sistema distribucije vazdu­
BRZINA VAZDUHA U PRCSTORIJI v 50 ",/90", VREDNOSTI U m/s ha sa VP indukcionom jedinicom
M~RNA LlNIJA:

~TEPEN 3
KOLI CINE PRI MARNOG VAZDUHA 85 m /h j

PARCIJALNO RA5HLADNO OPTERECENJE 192 W PO JEDINICI ;

TEMPERATURA PROSTORIJE 22°e

"I ERENA
VISINA
em
5O",O,~
90',0,46'
o,o~
0,17
oPA-
0,16
o,~
0,19
O,I~
0,21
o,~ o,~ o,~
0,20 0,16 0,161-
O,I!...L
0,17/
180

SO'/' 0,11
90'" 0, fit-
o,~
0,16
0,1~
0,16
o,~~
0,16
O'9a-
0,18
O,I~
0,18 o'm--
0,17
o,~ O'\a-
0,18 0,18
120

~'=D
!: 1= ~ SO'loO,Im-
90'40,21
O,I~
0,21
O,I2L
0,21 1
O,I1,t-
0,23
0,1~
0,20
O,I*+-
0,21
O,I~
0,20
0,1*"-
0,20
O,IM­
0,21
30
NPR . OTVORENA VELIKA
RE~ETKA ZA UNUTRA~NJU
ZONU PROSTORIJE SA
VELIKOM POVR~INOM
r
I . . , , . , . I
3m

0 ~O 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 m

r ~\~
I

f.. ) I "
l' Y J '"
Sl. 33d) Tangencijalni sistem distribucije vazduha; VP indukciona jedinica LSEKUNOARNI V,ilZOU_H_ _ "
,

PRIMARNJ VAZOU~J

~~RNA LlNIJA : 2
on

KAO 33 e, ALI MERNA LlNUA 2

Sl. 35. Dvodmenzionalno objaSnje­
Ilje dubine prodiranja
MERENA r - DUBINA PRODIRANJA--j
VI51NA

~:KUlACiJA~I(::CjJ' ~KUNOAROG
em
SO".O,I~ O,O~ o,~ 0,14-- O,I&!- o ,~ O,IU- o,~ o,~ 180
90',0,26 0,21 0,17 0,21 0,20 0,21 0,21 0,23 0,151 Ii VA'ZOUHA 'V' VA ZOU HA

SO'/'O,12
90',.O,I§+-
O,I~ O,I~ o,~ 0,1a- O'W- O,I~ O,I~ o,~ 120 - - y l~,""'--­
,ilsEKuNOAANI 'I.A7DUH
0,18 0,19 0,21 0,19 0,21 0,21 0,24 0,20 PRIMARNI VAZ OU H

S-,

=
P SO'f.O,I~
90'/'0,22
O,I*+­
0,21
0,1,?;t­
0,23
0,1f.+­
0,21
O,I~
0,23
O,I~
0,22
O,I~
0,20
O,I~
0,22
O,IB-­
0,21
30
Sl. 36. Razmatrano pomerajno stru­
janje odozgo nadole i odozdo nago­
r re
I , , , , , I
0 ~O 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0 m

~ J~
lli til""~ -,--
,oovo
,tl-l;-IT T -JOT;'OrN'!VAZ
.0U,"
1 I

",,~~",,'
3) opt'imiziranj e na glavnom is­ pijelno ra zmo tntl kroz prorac une ,
\ "SO""
P~O!JlOP llt H . \
IIr: . I
pus tu. - ukoliko bi u prostoriji trebalo _ill _ . . _ J...!, ' I

Razmatranj em ovih tacaka gled.i­

instali sa ti nekoliko ispusta; OTPAONI VAZOUN
I HI, "
OOVODNI "'AZDUH

Sta, lako je razume ti da je dimen­ 3) KoliCina vazduha po ispus tu 01 D lSTRIBUCll" VAlDUHA

OOQZGO NA DO LE
b) DI5TRIBUCIJA VAIO UH A
000100 NAGORE
ne bi trebalo da prede 250 m 3 jh ,
zionisanje takvog j edno g sistema
pri normaLruim visinama prostorija t
distribucije vazduha najteze i da
je za projektovanje apsolutno ne­ izmed'u 2,7 :i 3,5 m, zato sto druga
indukciona kretanja ispod ispusta u pogJavlju 4.2.3, treba prethodno
ophodno veliko iskustvo sa struja· izazivaju promaju; ra zmotriti).
nj em vazduha u prostoriji. 6) Aran2imane sa ispu stii ma u re­
4) U difuZllom sistemu distribu­ ver2)i'bilnom poretku treba 'ila isvaki
4.3. Neke vaznije aplite napomene
cije vazduha korelacja rezultira iz­ nacin izbeci.
za dimenzionisanje sistema distri­
medu najmanj eg udaljenja ispusta 7) Sistemi sa promenljivom ko­
bucije vazduha
vazduha ~i vi,sjll1e prostoD1je. jjcinom vazduha bez prilagooava­
5) Samo u difuwom sistemu dis­ nja sile ·i mpulsa (impulsa regu]acj­
Pri dimenz'i onisanju s·i ste ma dis­ tribucije vazduha postoji uzajamni je), cesto smanjuju ugodnost , jer u
tribucije vazduha treba obratiti pa­ o d.'loS izmedu visine prostorije i situaciji parcijalnog opterecenja i
znju na sledece: op timalnog individualnog impulsa pri velikim t empe raturnim razlika­
mlaza kao i optimalni odnos koli­ ma izmedu vazduha u prostoriji i
1) Brojevi izmena vazduha se u· cine po metru rada ispusta vaz­ dovodnog vazduha, impuls mlaza j e
vek odnose na nivoe ispusta; duha, kao sto je prikazano na sl. suvise mali.
2) Pri odredivanju brojeva izme­ 40 (indikacije se naravno odnose 8) Samo ako je upravljacko po·
na vazduha zonu prostorije izmedu samo na linearne oblike ispusta, nasanje dovodnog vazduha prilago­
dva ispusta vazduha treba pninci­ dok granicne kriterijume odredene dena dinamickom ponasanju pros·

Klimali zacija greja l1je hlaC1enje j broj 4/ 1979. 57

SI. 40. Odnos izmedu VlSIne sobe; -Kaltetechnik, Verlag Kopf, [28] LAAKSO H. , HEUSINGER H.,
individualni impuls mlaza i stepen Stgt , 12/1975. GRAF W. und SCHATTULAT
koliCine vazduha po metru ispusta [13] MOLLEJANS H.: Uber die S. : Richtlinien fiir Horsaalkli­
(difuzni SDV) Ahnlichkeit der matisierung, Sonderdruck, VI.
nichtisothe r­
men Stromung und den Wand­ Heizungs- und liiftungstechni­
iibergang in Riiumen mit schen Tagung in Budapest,

Hfl ~
Strahlliiftung, Forschungsberi­ Sept. 1970.
chte des Landes NRW, Nr.
;i 7.8
1656, 1966, Westdeutscher Ver­ ([(raj)
;:? U lag, Kaln,
~ ,6 [14] REGENSCHEIT B.: Die Ge­
~ r-~~~~--~~~~-- scwindigkeitsabnahme in ver­
~
;-
os ~.O 1.5 ?O ?.5 10 lS ~.O ,, 10 · J tikal gerichtete n, nichtisot her­
INQIVIOUALN l lMPUlS MLAZA k9mJs2
men Strahlen, Hausbericht H.
50 100 Kran tz-Lufttechnik, E-Nr. 2884.
STEPEN KOLltlNE VAl;)UHA U myh m [15] REGENSCHEIT B.: Die Archi­
medes-Zahl, Kennzahl zur Be­
urteilung von Raumslromun­
gen, Gesundheits-Ingenieur
51. 41. (1970), H. 6, S. 172/177.
[16] CONRAD 0.: Untersuchung
iiber das Verhalten zweie r ge­
geneinanderslromender Wand­
I'spus, strahlen, Gesurrdhei'ts-Ingeneiu­
er 93 (1972) H. 10, S. 303 / 309.
NE O'IAKO III 0 ....041<0
l17] MOOG W. u. SODEC F.: Ther­
AU PARA l I::L t.'O
I BEZ PREK IDA modynamische Auslegung von
Fensterblasanlagen, Sonder­
druck aus Ki Klima-Kalte lng.,
Heft 12/1973.
[18] SODEC F.: Die Geschwindigke­
[3] NIELSEN P. V.: Berechnung ilsabnahme in vertikal gerich­
der LUflbewegung in einem lelen nichlisolhermen Halb­
zwangsbeluftelen Raum, Ge­ slrahl (Problem Fen..sterbla­
sundhe.!ts-Ing, 94 (1973), 10, S. sanlage ) Hausbericht H. Kran­
229/302. tz-Lufttechnik, E-Nr. 2969, 1972.
[4] WASCHKE G.: Dis serla tioll [19] MOOG W. und SODEC F.:
»Uber die LUftung millels iso­ Rawnslromungsunlersuchung­
thermer lurbulenter radialer en fur das Projekl Standl­
Deckenstrahlen, Fakultat f. halle Aachen, Sonderdruck
N~~chinenwesen der RWTH , [20] aus HLH, Nr. 11 + 12, 1976.
MOOG W.: Physikalische
[5] REGENSCHEIT B.: Sirom­ Grundlagen der Raums Irom­
ungsvorgiinge in Reinriiumen un!?, Hausbericht H. Krantz­
und Riiume mit Reinfeldern, -Lufttechnik, E-Nr. 2993/1972.
Chemie-Ing. Technik 19 (1969), [21J ALBRING W.: Angewandte
S. 1050. Siromungslehre, 1970, Verlag
[6] REGENSCHEIT B.: Die Bere­ Theodor Steinkopf, Dresden.
chung von radialslromenden [22] FINKELSTEIN W., FITZNER
Frei- und Wand slrahlen, sowie K. und MOOG W.: Messungen
Rechl ecks lrahlen, Gesundhei ts­ von Raumlufl geschwindigkei­
-Ingenieur, 1971, Heft 7, S. len in der [(limate chnik, Son­
193--201. derdruck aus HLH 24 (1973)
[7] REGENSCHEIT B.: Der Fin­ Nr. 2.
flufJ von Rawnwiinden auf die [23] MOOG W., SODEC F. und
Sirahigeseize dey Lufllechnik, VELD BOER W.: EinflufJ der
Klima und Kalte Ingenieur Anslromrichlung auf die Anze­
(1974), H. 1, S. 9/16. igegenauigkei l Ihermischer
[8] REGENSCHEIT B.: Sirahlge­ Annemometer bei kleinen Luf­
setze und Raum slromung, Kli­ 1geschwindigkeilen, Sonder­
ma-Kalte-Teclmik (1975), H. 6, druck aus HLH, Nr. 11 (1976).
S. 147-149. [24] MOOG W.: Luftfuhrung in
[9] DETZER, R.: Beilrag iiber das Operalionsriiumen, Vortrag auf
Verhalten runder Luftfreislra­ der Gesundheitstechnischen
hlen, Dis se rtation Uni Stut­ Tagung 1976 in Berlin, wird
tgart, 1973. noch veraffentlicht.
[10] SCHLANZKE G.: Die lurbu­ [25] GEIST CH.: Ingenieumrbeil,
lenle Vermischun g in Frei­ Untersuchungen von Sirom­
st rahlen unl er Beriicksihli­ ungsvorgiingen unter Anwen­
gung von Dichleunterschieden, dung eleklrischer Alwlogiemo­
Luft- und Kaltechnik (1975), delle, Fachhochschule Aachen,
H. 2, S. 71 /75 . 1977.
[ 11] PRANDTL L., OSWATITSCH [26J LINKE W.: Liiflung von oben
K. und WIEGHARDT K.: nach unten oder umgekehrl ,
Stromungslehre, Lehrbuch fur Gesundheits-Ingenieur 83 (1962)
Physiker, Maschinenbauer, E­ H. 5, S. 21.
leklrolechniker, 1969, Friedr. [27] SODEC F.: LUftfiihwng von
Vieweg+ Sohn, Bra'llrrschweig unten nach oben mit Boden­
[12] GRAEFF: Eigenschaften von -Drallausliissen, Fachtagung in
/Urbulenlen runden dicht be­ Darmstadt, Hausbericht H.
nachbarlen Freislrahlen in rei­ Krantz-Lufttechnik, E-Nr. 3130,
henformiger Anordung, Klima­ 1976.

60 KlImafiza cija grCJW1je I11atienjc / broj 4/1979.