III.

Goriva za dizel motore

145

III.5. REFORMULISANA DIZEL GORIVA

Ma koliko radni proces bio tolerantan prema fiziko-hemijskim osobinama i kvalitetu goriva sistem napajanja (pumpa niskog, a posebno visokog pritiska) je u tome pogledu neumoljiv. Pumpe i brizgai su ograniavajui faktor za primenu vrlo lakih ili vrlo tekih frakcija nafte, prirodnog gasa, autogasa, lo ulja i slino. SL. 82: RAZVOJ DIZEL MOTORA I GORIVA Da je sistem ubrizgavanja nosilac pouzdanosti, trajnosti i kvaliteta radnog procesa zna se od prvih dana motorizacije. Razvoj dizel motora i goriva je prikazan na sl. 82. Jo je R. Dizel (1894.g.) u svojim pokuajima da izvede motor prema patentu konstatovao "...izgleda da je nemogue napraviti pumpu koja e gorivo ubrizgati direktno u cilindar..." Svaki cilindar ima svoj element: klipnu pumpu visokog pritiska. Distribucione pumpe imaju jedan visokopritisni sklop, a novi akumulatorski sistemi (Common Rail) radijalne pumpe visokog pritiska. Ovi precizni elementi se proizvode po posebnim tehnologijama i spadaju u najpreciznije mainske proizvode. Savremeni brizgai su pod kon-

trolom vrlo brzih procesora.

146

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

Dananje pumpe i brizgai visokog pritiska su ne samo skupoceni ve izuzetno osetljivi na istou i fiziko- hemijske osobine goriva. Od njih potiu i zahtevi prema istoi goriva, paljivom odravanju i konano visoke cene. Dizel motori su jako osetljivi na prljavtinu u gorivu. Zato se dizel goriva paljivo filtriraju: pri sipanju u rezervoare, pri ulasku u pumpe visokog pritiska i na ulasku u brizgae. Radni proces ima zahteve prema sklonosti ka samoupaljenju koja se ocenjuje cetanskim brojem goriva. Kako e nafta sve vie nestajati sa trita tako e kvalitet dizel goriva opadati, a sve brojnije alternative uticati na opremu i tok radnog procesa. Algoritam za formulaciju kvalitetnog dizel goriva glasi isto kao za sve naftne proizvode i ranije opisane motorne benzine: KVALITETNO DIZEL GORIVO = ODABRANA SIROVA NAFTA + VRHUNSKA TEHNOLOGIJA + ADITIVI Goriva su meavine ugljovodonika ije eksploatacione osobine zavise od prirode nafte i tehnologije njene prerade: normalno sagorevanje od cetanskog broja, potronja od gustine i toplotne moi, ponaanje u pumpama visokog pritiska i brizgaima od mazivosti i viskoznosti, i td. Sama proizvodnja dizel goriva se tretira kao krajnje jednostavna, sl. 83. SL. 83: SREDNJI DESTILATI NAFTE
SREDNJI DESTILATI (goriva za dizel motore CB >50)

LAKI DESTILATI: kerozini i petroleji(CB <45) DIZEL GORIVA: -Putni~ka -Teretna vozila DIZEL GORIVA: Poljoprivredna mehanizacija DIZEL GORIVA: -Brzi ~amci -Mali brodovi

TE[KI DESTILATI: ostatak(CB <45)

LO@ ULJA: -Laka -Te{ka ulja

BUNKER GORIVA (Brodska goriva)

STANDARDI Cetanski broj, min. Temp. kljuanja

USA Low Sulfur No.2-D 40 90%: 282-338 oC

EU CEN 590: A-F 49 95% max: 370 oC

Japan, JIS K 2204: No.2 45 90%: 330-350 oC

Destilacijom dobijena goriva, sa kontrolisanim zavretkom, zadovoljavaju veinu dizel motora, sl. 84. Uglavnom, laki i teki destilati imaju nie cetanske

III. Goriva za dizel motore

147

kvalitete. Dizel motori za putnika vozila trae najvie, a brodski motori su najumereniji u tom pogledu. Destilacija nafte po kriterijumu dizel motora ima tri vane oblasti. Poetak destilacije je presudan za startovanje. Srednja oblast, oko 50 % predestilisanog goriva, opredeljuje viskoznost i gustinu. Kraj destilacije oznaen sa T 90 ili T 95 najvie utie na emisiju. Od sadraja zavrnog dela krive zavisi koliina ai, dima i estica (PM). Pri tome nia T 95 za 7 % daje manje estica, ali do 5 % vie azotnih oksida. Podizanje udela goriva tokom prerade nafte u sekundarnim postrojenjima (termikim i katalitikim krekingom) rezultira razliitim proizvodima. Kao to smo videli za benzine, po istom principu za dizele, u motorna goriva mogu se dodavati samo odreene komponente. Jedino stroga selektivnost moe garantovati vrhunske upotrebne i ekoloke karakteristike dizel goriva, tabela 68.
SL. 84: CETANSKE KARAKTERISTIKE NAFTNIH DIZEL GORIVA
Cetanski broj dizel goriva

70 60 50 40
o

C 30 140 180 220 260 300 340 380 Srednja temperatura kljuanja po frakcijama Tabela 68: Proizvodni i primenski efekti sastava dizel goriva
Svojstva goriva Vie parafina Malo aromata Nii kraj destilacije Manje kreking komponenata Manje sumpora Ue frakcije Prednosti Visok CB i CI, niska emisija Nia emisija istija emisija u izduvnim gasovima Bolja stabilnost rada i samoupaljivost Nia emisija, manja korozija Lake optimiranje motora Nedostatci Vea cena; niske temperature Manja gustina; vea potronja Vie cene; manje koliine Vee cene jer remeti rafinerijski pul Vee cene; loija mazivost Vee cene; manje koliine

Promene standardnih karakteristika goriva trai vrlo velike investicije u rafinerije. Zato procedure za donoenje propisa i termini za njihovu primene moraju uvaavati takve realnosti. Ekoloki recepti za goriva su naloili krupne promene u preradi nafte: dizel gorivima se dozvoljavaju minimalne koliine sumpora i aromata. Zato su ona po tribolokim svojstvima vrlo bliska benzinima. Prerada je po skupim tehnologijama, a gorivu se moraju dodavati paketi aditiva (slino mazivima). Aromati utiu na emisiju preko koliine estica i PAH- poliaromatskih ugljovodonika. Velike koliine aromata u gorivima podiu maksimalne temperature u cilindrima i time emisije azotnih oksida (koje su proporcionalne sa temperaturama gasova). Smanjenje aromata u gorivima daje nie emisije. Poliaromati (di+) podiu emisiju estica. Koliine viih poliaromata (tri+) u dizel gorivima direktno su proporcionalne sa pojavama veih koliina PAH u izduvnim gasovima, tabela 69.

148

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

Tabela 69: Tipine komponente u komercijalnim dizel gorivima

Alkani (Parafini) Ugljovodonici C10 do C25 Udeo, % 40 70 <2 40 70 max 25 max 10 max 2 10 30 max 25 max 10 max 3 10 30 0.1 5 Preko C25 Normalni i izo parafini Ciklo Mono alkani Di (Nafteni) Tri i > Ukupno Areni Mono (Aromati) Di Poli Ukupno Alkeni (olefini) Prednosti Visok cetanski broj; niska emisija Podnose niske temperature Nedostatci Ne podnose niske temperature; visoka cena Niski cetanski brojevi; nizak indeks viskoznosti

Ekonominost; podnose niske temperature

Toksina emisija; nizak CB; nizak indeks viskoznosti; poliaromati kancerogeni (PAH)

Nepoeljni u gorivima jer su oksidaciono nestabilni ali su produkti procesa prerade!

SL.85: UINAK ADITIVA ZAVISI OD SASTAVA GORIVA

Porast cetanskog broja

10 8 6 4 2 0 0 0.05 0.1 0.15 Koncentracija aditiva, % v. 0.2 0.25 Udeo aramata u gorivu: 20% 30 % 45 % 60 %

Aditivi su redovni dodaci u benzinima, a sada ni dizel goriva ne mogu bez njih. Uinak aditiva zavisi od strukture goriva. Parafinska goriva, sa malo aromata, odmah reaguju na dodavanje aditiva, sl. 85. Prema ovoj slici 0.05 % aditiva podie cetanski broj za 2-4 jedinice zavisno od sastava goriva i udela aromata u njemu. Sledei strogu ekoloku logiku reformulisana dizel goriva treba da imaju niu gustinu, manje ukupnih aromata, minimum policiklinih aromata i da imaju bolje cetanske kvalitete. Zavrna dorada goriva trai odabran i umeren paket aditiva, tabela 70. Za zimu i hladne reime problemi se reavaju malim koliinama aditiva. Mazivost "ekolokih dizel goriva" je toliko slaba da pumpe visokog pritiska i savremeni brizgai ne mogu bez poboljivaa (Lubricity-aditivi) mazivih svojstava. Pojava taloga je redovna na brizgaima. Posledice su u oteanom protoku i looj raspraenosti goriva ime se kvari tok sagorevanja, a zadatak detergenata je da to smanje. Mada je dizel gorivo manje sklono pojavi korozije nju ipak izazivaju primese vode, neke organske kiseline i merkaptani. Zato se u dobra dizel goriva redovno, u rafinerijama, dodaje 3-17 ppm inhibitora protiv korozije.

III. Goriva za dizel motore

149

Tabela 70: Aditivi za dizel goriva i njihov osnovni uinak

Namena Bolja samoupaljivost Anti dimni dodaci Koroziona zatita Zatita od habanja Detergenti/disperzanti Teljivost (Anti-Settling) Deaktivatori metala Antistatici Poboljavanje sagorevanja Antipenuavci Oksidacioni inhibitori Funkcije aditiva Podizanje cetanskog broja Katalitiki uinak, pomae potpuno sagorevanje estica titi sisteme napajanja gorivom od korozije Poboljavaju mazivost goriva i podmazivanje pumpi Smanjuju pojavu taloga u sistemu napajanja gorivom Poboljavaju svojstva na niskim temperaturama, protonost kroz filtre i spreavaju rast parafinskih kristala Deaktiviraju jone bakra koji stimuliu koroziju Spreavaju stvaranje visokog statikog napona Smanjuju temperature sagorevanja estica u filtrima Smanjuju pojavu penjenja pri punjenju rezervoara Smanjuju nastajanje smola i oksida u gorivu

Vrh brizgaa ist (levo) i sa talozima (desno)

Test na koroziju eline ipke u dizel gorivu: ista (levo) i korodirala (desno)

Ekoloki razvoj dizel goriva podrazumeva nove aditive i njihov doprinos ukupnoj ekologinosti i ekonominosti dizel motora u skladu sa premisom S+3E, tabela 71. Tabela 71: Reformulisana dizel goriva u EU i SAD (predlozi)
Sumpor, ppm EU SAD Kalifornija 2000.g. 500 500 500 2001 2002 2003 maksimalno 150 maksimalno 150 50 2004 2005+ 50 max. prosek 30 - 50 (2008-10 : <5)

Veina slabosti dizel motora je skoncentrisana na sistem ubrizgavanja goriva. Dosadanja iskustva sa klasinim sistemima pokazuju da su najee intervencije ba na tome sistemu. Primena elektronike sa inteligentnim senzorima, u poveanju pouzdanosti rada sistema ubrizgavanja i sveobuhvatnom adaptivnom regulisanju i upravljanju, je zato puna obeanja. Nove pumpe ekstremno visokih pritisaka ubrizgavanja (oko 2000 bara), sa ubrizgavanjem inicijalnih koliina i sa preciznom regulacijom zakona ubrizgavanja u brizgaima ve su ule u serijsku proizvodnju. Kakve e sve zahteve postavljati takvi sistemi dizel motora buduim formulacijama dizel goriva tek e pokazati eksploataciona iskustva. U zakljuku emo samo jo jednom obnoviti recepturu za reformulisana goriva. Kada smo govorili o novim listama za benzine i trenutnoj ekolokoj nadmonosti modernih oto motora nad klasinim dizel motorima za vozila onda je uzgred pomenuta rasprava o sumporu u benzinu. Po rafinerijskim postupcima prenoenje

150

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

sumpora u vie frakcije je tehnoloka neminovnost. Zato je eliminisanje sumpora iz dizel goriva sloenije. Na sl. 86 a,b i c imamo EU predloge za buduu formulaciju dizel goriva. SL. 86 a: MINIMALNI CETANSKI BROJEVI DIZEL GORIVA
60
Cetanske vrednosti

55 50 45 45 1990 Godine 49 45 2000

55 49

55

40 1980

2010

SL. 86 b: PONAANJE NA NISKIM TEMPERATURAMA

0 -5 -10
oC
Temperature filtrabilnosti

CFPP

-15 -20 -25 -30 1985

-15

-15 -20

-20

1990

1995 Godine

2000

2005

SL. 86 c: MAKSIMALNE KOLIINE SUMPORA U DIZEL GORIVIMA 0.3 0.3

0.3

% Sumpora u gorivu

0.2 0.1 0 1985

0.2

0.2
Maksimalne koli~ine sumpora

Su%
0.05

0.05
0.005

0.005 2010

1990

1995 2000 Godine

2005

III. Goriva za dizel motore KONTROLNA PITANJA

151

1. Kakav je redosled klasinih dizel motora po zahtevima prema gorivu? Najstroije zahteve postavlja sistem za napajanje goriva pa tek onda sistem sagorevanja kod koga je redosled: DU pa VK pa PK. Svako hemijski, fiziki i mehaniki isto gorivo, pa bila nepreraena nafta, moe dobro sagoreti u pretkomornom dizel motoru. Najstroije zahteve postavljaju dvotaktni dizel motori GMC jer imaju mehanike pumpe-brizgae jako osetljive na istou goriva. 2. Postoji li razlika izmeu letnjeg i zimskog dizel goriva? Da i to ozbiljna. Letnje gorivo ve na oko 0oC stinjava - kristali parafina od goriva prave masu slinu medu - pa pumpe i brizgai ne mogu da rade. U tom pogledu su svi dizel motori podjednako osetljivi, a naroito oni koji teko startuju tj. komorni PK i VK. Ova razlika dolazi do izraaja u prelaznim periodima jer napr. nae zimsko gorivo JUS D2 stinjava ve na - 7 oC. Meunarodni propisi su jo stroiji. 3. Koji su aspekti smanjenja sumpora u dizel gorivu? Smanjenje sumpora u gorivu je kljuna mera za redukciju emisije iz dizel motora. Nisko sumporna goriva nemaju maziva svojstava jer se dizel gorivo u pumpama visokog pritiska i brizgaima ponaa kao benzin: ispira, a ne podmazuje delove! 4. Kako utie dizel gorivo na dimnost izduvnih gasova? Sve karakteristike dizel motora su povezane sa karakteristikama goriva. Sastav goriva se odmah preslikava na dimnost. Kada je gorivo dobro onda je nominalna snaga dizel motora na granici dima. Ukoliko je radni reim blie granici dima utoliko je krae vreme dozvoljeno za rad na toj snazi. Zato kod dizel motora postoje trenutna i trajna snaga prema intenzitetu dima. Ako gorivo daje niu dimnost motor moe ostvariti veu maksimalnu snagu. U rafinerijama postoje posebna postrojenja za proizvodnju dizel goriva koja se zovu nisko sumporna i bezdimna. Slina situacije je i sa aditivima. Postoje aditivi koji efikasno sniavaju dimnost, ali ponekad sagorevaju u vrlo opasne otrove. Zbog svega ovoga, ne samo rafinerijske komponente, vei svi dodaci dizel gorivima moraju biti obuhvaeni energijskim, ekonomskim i ekolokim propisima. 5. Kakve zahteve postavlja dizel motor prema krivoj destilacije dizel goriva? Destilacija nafte po kriterijumu dizel motora ima tri vane oblasti. Poetak destilacije je vaan za startovanje. Srednja oblast, oko 50 % destilisanog goriva, opredeljuje viskoznost i gustinu. Kraj destilacije oznaen sa T 90 ili T 95 najvie utie na emisiju. Od sadraja zavrnog dela krive zavisi koliina ai, dima i estica. Pri tome nia T 95 za 7 % daje manje estica, ali do 5 % vie azotnih oksida.

152

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

6. Koje su odlike nenormalnog sagorevanja u dizel motoru? Nenormalno sagorevanje se kod dizel motora javlja kao dizel udari i kao dim. Ako se gorivo teko pali (benzini i alkoholi) onda e u komoru, u toku pripremnog perioda sagorevanja (period pritajenog sagorevanja), da ue velika koliina goriva koja se odjednom upali. Pritisak na klip je udaran, a ceo motor lupa i trese se. Dizel udar se redovno javlja kada je motor hladan, u startu i pri naglom optereenju ili pri radu sa gorivom niskog cetanskog broja (ispod 40). Gorivo niskog cetanskog broja se teko pali, dugo boravi u cilindru. Za to vreme brizga ubrizgava sve veu koliinu goriva koja se onda odjednom pali u blizini SMT pa pritisak raste i umesto korisnog rada dobijamo udarna optereenja na leajeve i sve delove motora. Drugi vid nenormalnog sagorevanja u dizel motoru se vidi kao dim. Goriva sa visokim centanskim brojem se suvie lako pale. im ue prva koliina takvog goriva u cilindar ona se odmah upali tako da naredne koliine tenog goriva ulaze u vrele oblake produkata sagorevanja pa nema vremena niti za stvaranje smee niti dovoljno sveeg vazduha za potpuno sagorevanje. Zato se u produktima sagorevanja javlja dim. Goriva sa preterano visokim cetanskim brojevima (preko 60) dime. 7. ta su to reformulisana dizel goriva? Uticaj goriva na ekonominost i toksinost dizel motora je toliko veliki da oni ne mogu zadovoljiti emisije po standardima EURO 4 i 5 ukoliko goriva ne ispune odgovarajue zahteve. Dizel goriva ija je formulacija podreena zadovoljenju novih zakonskih propisa se zovu reformulisanim gorivima. Udruenje proizvoaa motora EMA (Engine Manufacturers Association) zahteva da se kod reformulisanih dizel goriva ogranie koliine aromata, sumpora, kraj destilacije i minimalni cetanski broj. Predvia se da posle 2005.g. cetanski broj mora biti 55 a posle 2010.g 60 uz maksimalno 10% aromata. Dakle, reformulisana dizel goriva moraju imati: visok cetanski broj, mali sadraj aromata; minimalan sadraj aromata sa vie-prstenastom strukturom (PAH); nizak sadraj sumpora; aditive za poboljanje mazivosti zbog sistema za ubrizgavanje, aditive za poveanje cetanskog broja i za smanjenje emisije. Posebno se trai da benzinske pumpe odravaju kvalitet isporuenog goriva od rafinerija. Zato EMA u dogovoru sa savetom za odravanje vozila (TMC- The Maintenance Council) u zajednikom dokumentu o prosenim kvalitetima premium dizel goriva na pumpama zahteva da toplotna mo goriva u prodaji na pumpama bude sa minimum 136.000 Btu (British Thermal Units- energija potrebna da se 1 lb-libra vode zagreje za 1oF).

III. Goriva za dizel motore

153

III.6. ALTERNATIVNA GORIVA ZA DIZEL MOTORE

im je masovna primena vozila navela inenjere na globalno razmiljanje priroda je postala i ostala jedini uzor. Raspoloivi fosilni izvori energenata su vidljivo iscrpljeni, a ekoloka slika na makro i mikro planu je uveliko alarmantna. Stogodinji rast broja i kvaliteta vozila je doveo do simbioze motora sus sa naftnim energentima. Nafta je u meuvremenu prerasla u sirovinsku okosnicu brojnih industrijskih grana. Kako se naftna jezera prazne tako raste e za novim sirovinama i termogenim materijama. Raspoloive rezerve su mnogo puta inventarisane: fosilna goriva na bazi uglja, nafte i prirodnog gasa su na izmaku, biomase su sporo obnovljive mada perspektivne, solarni, gravitacioni i geotermalni izvori su nedovoljno tehniki pristupani za masovnu primenu u vozilima Dosadanjih razvoj dizel motora i goriva je iao od konvergentnosti do simbioze. Dizel motori danas mogu da rade ekonomino i ekoloki prihvatljivo jedino sa reformulisanim dizel gorivima. Zato svako razmiljanje o primeni novih goriva mora polaziti od: rekonstrukcije i prilagoavanja motora novom gorivu, reformulacije tog novog goriva prema zahtevima motora, i/ili jednovremenog usaglaavanja motora i goriva. III.6.1. Alkoholi kao goriva za pogon dizel motora Primena nenaftnih goriva u dizel motorima je vrlo kritina po kriterijumu sigurnog starta i samoupaljenja. Na sl. 87 je data ilustracija iz klasine literature i ona vai za tadanje konstrukcije komora u dizel motorima. Klasini dizel motori relativno lako startuju sa dobrim naftnim dizel gorivima.
SL. 87: MINIMALNE VREDNOSTI STEPENA KOMPRESIJE ZA KLASINE KOMORE SAGOREVANJA KOD DIZEL MOTORA

35
Stepen kompresije

30 25 20 15 10 5 0 0 Alkoholi***Benzini*** D i z e l ***Bioestri 10 20 30 Cetanski brojevi 40 50 goriva 60 70

154

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

Primenu alkohola u dizel motorima oteavaju: - niski cetanski brojevi (metanol oko CB=3; etanol oko CB=8), - slaba mazivost alkohola, - velika higroskopnost i korozivnost. Slian oprez mora da se primeni na alkohole i druga goriva jer pohvale iz laboratorija ne garantuju primenske kvalitete koji su rezultat viegodinje simbioze motora sus i tenih naftnih goriva. Razmiljanje o primeni metanola i drugih alkohola u dizel motorima je optereeno visokom temperaturom samoupaljenja tj. niskim cetanskim kvalitetima. Kada se rei taj problem, aditivima za poboljanje samoupaljivosti, motor pokazuje dobre pogonske i upotrebne parametre. Metanol kao drugo gorivo u dizel motoru ima izvanredne ekoloke karakteristike jer eliminie estice. Kao primer za ekonominu varijantu prevoenja dizel motora na metanol u parnoj fazi navodimo interesantnu instalaciju prema sl.88. Metanol se isparava u razmenjivau toplote koga greje tenost za hlaenje motora. Ispareni metanol iz meaa u usisnoj cevi ulazi u cilindre. Sagorevanje je po oto principu jer motor ima sistem paljenja. Ovim eksperimentom se sugerie rekuperacija energijskih sadraja medijuma za hlaenje i izduvnih gasova. Problema ima tokom startovanja (reava se gorionikom na teni metanol), pri naglom dodavanju gasa, zbog korozivnost i otrovnosti para metanola i slino. SL.88: NAPAJANJE DIZEL MOTORA ISPARENIM METANOLOM
1- preista vazduha; 2- mea sa komandnim leptirom; 3- motor na ispareni alkohol; 4- izduvni lonac; 5- hladnjak ulja; 6- termostatski ventil; 7- razmenjiva toplote sa izduvnim gasovima; 8- ispariva alkohola; 9- elektrina pumpa za vodu; 10 - ureaj za start hladnog motora; 11- pumpa za vodu sa termostatom; 12- hladnjak; 13- rezervoar alkohola; 14- pumpa za gorivo sa regulacijom

Najekonominije varijante prevoenja dizel motor na druge vrste goriva jesu preformulacije tih goriva. Naprimer, dodavanje alkoholima potrebne koliine i vrste aditiva za podmazivanje pumpi visokog pritiska i brizgaa. Da bi sagorevanje bilo normalno treba dodati aditive za podizanje cetanskog broja goriva. Kada se oekuje rad motora jedino sa alkoholnim gorivima onda je teorijski neophodno podii stepen kompresije iznad 25. To je dosta komplikovano jer

III. Goriva za dizel motore

155

podrazumeva stroije tolerancije i vea mehanika i termika optereenja svih delova motora koja su inae visoka. U tom sluaju se problem podmazivanja sistema napajanja gorivima posebno reava. Brojne rekonstrukcije dizel motora i njegove opreme za nenaftna tena goriva poznata su pod nazivom hibridni sistemi. Pregled dosadanjih iskustava imamo na sledeim slikama, sl.89. SL.89: PREVOENJE DIZEL MOTORA NA ALTERNATIVNA GORIVA
Goriva sa aditivima
Standardan stepen kompresije i tipina oprema za napajanje dizel gorivom

Motor sa visokim stepenom kompresije

Visok stepen kompresije (preko 25) i posebno podmazivanje pumpe visokog pritiska i brizgaa

Hibridni sistemi za napajanje gorivom i paljenje Dva sistema za Sistem za ubrizgavanje + Sistem za ubrizgavanje + za ubrizgavanje za paljenje sveicom paljenje arnicom

Rekonstrukcije dizel motora na strani izvor paljenja Ubrizgavanje u usisni vod Mea za gasno gorivo Isparavanje tenog goriva pre ili u cilindar na usisnoj cevi usisavanja

Najskuplja varijanta je sa dva sistema za napajanje dizel motora gorivom pod visokim pritiskom. Prvi je standardni sistem za napajanje dizel gorivom. On se podesi za ubrizgavanje minimalne koliine dizel goriva neophodne za prvo upaljenje u cilindru. Drugi sistem je za "drugo" gorivo, obino metanol. To "drugo" gorivo ima svoj rezervoar i sve sisteme za ubrizgavanje, a u komori su dva brizgaa.

156

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

Teite dosadanjih izlaganja je bilo na problemima upaljenja i normalnog sagorevanja u dizel motorima. Oprema postavlja tipine zahteve poznate iz razvoja dizel motora: podmazivanje gorivom svih pokretnih delova istoa goriva, bez mehanikih primesa i bez vode Trea kolona na ovoj slici je posveena primeni alternativnih goriva na dizel motorima koji se prevode na oto princip. Gorivo se u cilindrima pali stranim, elektrinim, izvorom. Sistem za paljenje stranim izvorom (sa sveicom ili arnicom) je jeftiniji od sistema ubrizgavanja. Ukoliko je u pitanju gasno gorivo onda ga moemo uvoditi u cilindre ili meaem ili brizgaem bilo u usisnu cev bilo direktno ubrizgavanjem u cilindre, kako smo to ve opisali kod oto motora. III.6.2. Etri kao goriva za pogon dizel motora Etri se mogu smatrati derivatima vode H-O-H ako joj oba atoma vodonika zamenimo alkilnim grupama R-O-R. Do slinog zakljuka dolazimo kada iz dva molekula alkohola odvojimo vodu pa su tada etri anhidridi alkohola. Ako su alkilne grupe iste onda su to prosti etri (na primer, DMM). Nii lanovi su na standardnim uslovima gasoviti, veina ih je tena, a neki vii su vrste supstance. Za primenu u dizel motorima kandidati su DME i DMM. DME- dimetiletar H3C-O-CH3 je najjednostavniji etar. Dobija se dehidriranjem metanola pa je samim tim skuplji od polazne sirovine. Temperatura kljuanja mu je -25 oC pa se pod niskim pritiskom, oko 5 bara, pod normalnom temperaturom prevodi u tenu fazu. Pomou instalacije za naftni teni gas moe se koristiti kao gorivo. Ima toplotnu mo 27-29 MJ/kg, gustinu oko 0.67 kg/l i obino se sagledava kao mogue gorivo za dizel motore. DME ima cetanski broj 55-60 i sagoreva vrlo isto. Lako isparava pa nije pogodan za klasinu dizel instalaciju visokog pritiska. Na primer, kod modernih sistema ubrizgavanja sa pritiscima preko 1000 bara sa DME ne treba prelaziti 300 bara jer on brzo formira smeu, skrauje prvu fazu sagorevanja, lako startuje i sagoreva bez dima. DMM- dimetoksimetan H3CO-CH2-OCH3, poznat pod imenom kao "metalat" ima cetanski broj oko 50, toplotnu mo upola manju od dizela i gustinu 0,86 kg/l. Temperatura isparavanja mu je 41 oC pa se moe koristiti u instalaciji za napajanje standardnih dizel motora. Cetanski broj je blizu 60 pri emu lako isparava i lako se pali pa pritisak ubrizgavanja ne mora prelaziti 250 bara. Poto u sebi ima kiseonika trai upola manje vazduha za potpuno sagorevanje. Kao prvi primer alternativnog goriva uzeli smo rezultate ispitivanja jednog opitnog turbo dizel motora od 2 litra sa direktnim ubrizgavanje u radu sa DME- di metil etrom; sl.90. Masenu ubrizganu koliinu goriva, za istu snagu, treba poveati za 180 % jer je za toliko manja toplotna vrednost DME. Da bi DME ostao u tenom stanju mora mu se pritisak u rezervoaru poveati na 5 bara pri standardnim uslovima ili izmeu 15 do 30 bara za uslove u motorskom prostoru. Zbog dobrog i lakog meanja sa vazduhom sistem za ubrizgavanje lii na napajanje oto motora propanom i butanom (auto gasom). Trenutno se koristi u proizvodnji lepkova i nema vie podataka kao motornom gorivu.

III. Goriva za dizel motore

157

SL.90: PONAANJE KLASINIH DIZEL MOTORA SA DME U POREENJU SA STANDARDNIM DIZEL GORIVOM Karakteristike ispitivanih goriva Opitni dizel motor Osobine Dim. DME Dizel Toplotna mo MJ/kg 27.6 43 Gustina g/cm3 0.66 0.83 Cetanski broj >55 50 o Tsamoupaljenja C 235 250 Stehiom. sastav kg/kg 9 14,5 Granice % 3,4 - 18 0.6 paljenja 6.5 Toplota kJ/kg 410 na 250 isparavanja + 20oC Sastav = % m. 52:13:35 86:14:0 C:H:O Hod igle, zakon i pritisak ubrizgavanja

Emisija vozila po US-FTP 75 sa DME

Parametri motora sa DME su vidljivo bolji kada je re o emisiji NOx, esticama i buci. Putniko vozilo sa tipinim ekoloki podeenim dizel motorom u radu sa DME ispunjava stroge amerike propise ULEV to je inae nedostino za standardna dizel goriva. Konstruktivni problem je u hvatanju isparenja.

158 III.6.3. Bio goriva za pogon dizel motora

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

Vrhunski nalog inenjerima svih struka je da u skladu sa demografskim rastom izvre humano bilansiranje hrane i energenata. Na prvom mestu se imaju u vidu obnovljiva goriva iz bio masa. Vozila sa dizel motorom mogu koristiti goriva iz biolokih sirovina ili prilagoavanjem motora, odnosno takvih goriva, ili to je najrealnije dodavanjem dela bio energenata naftnim dizel gorivima. Poetni period svakog uvoenja novog goriva je optereen razvojnim, investicionim i eksploatacionim trokovima: cenom motora ukljuujui sve rekonstrukcije trokovima servisa, popravki i odravanja cenom goriva za ceo eksploatacioni period Iskustva iz prakse kau da, nasuprot tradicionalnim uverenjima, aktuelni dizel motori -bez ozbiljnih rekonstrukcija- ne podnose druga goriva sem onih iz nafte! Pod biomasom se podrazumevaju sve organske materije koje su produkt biogeneze, bilo da su sirov materijal bilo da su otpadak od drugih tehnologija ili poljoprivrednih proizvoda. Tu su papiri, celuloze, ostaci iz prehrambene industrije, kuni i industrijski otpad. Posebno su vani razni ugljovodonici sa visokim udelima vodonika. Postoje brojni putevi da se dobiju alkoholi, biogas, ulje i masti: gasifikacija, pirolitike i druge metode za dobijanje gorivih tenosti. Dosadanja iskustva su uglavnom sporadina. Bez obzira na veliki potencijal stepen iskorienja postojeih biorezervi je oko 1 % pa je ovo vana oblast za budunost. Iz itave serije biljaka moe se dobiti motorno gorivo: soja, pamuk, suncokret, eerna repa, ricinus i sl. U EU najvie panje se poklanja repiinom ulju. Sirova ulja ne mogu da se proglase motornim gorivima. Estri, RCOOR, su derivati karbonskih kiselina koji se izvode zamenom vodonika iz karbonske grupe alkoholom. Postupak dobijanja je delovanje kiselina na alkohole: RCOOH + ROH = RCOOR + H2O Estri niske molekulske mase su prijatnog mirisa na voe i povre. Masti i ulja su smee estara trohidroksilnog alkohola glicerola i viih masnih kiselina. Bioestri (RME: Repiin-Metil-Estar, koji se naziva biodizelom) se mogu tretirati kao odlina dizel goriva, ali njihov sastav varira sa sirovinom (iz godine u godinu) i sa tehnologijom poto nema jedinstvene formule za garantovan i identian sastav biodizela. Postoje razraene tehnologije za proizvodnju repiinog metil estra-RME, tabela 72.

III. Goriva za dizel motore

159

Tabela 72: Karakteristike sirovih i esterifikovanih biljnih ulja

Gorivo ili ulje
Dizel gorivo RME Sirovi RME Laneno ulje Sojino ulje Suncokret Palmino Kokos ulje

Cetans ki broj
50 5160 44 52.5 56 61.2 6470 62.7

Gust. kg/m3
840 882 920 891 916 885 875 872

Toplotna mo
MJ/kg 42.8 37.2 37.1 37 37.1 37.1 37 35.3 MJ/l 31 32.8 32.6 32 34 32.8 32.4 30.8

Vis. na 40 o C, mm/s2
28 4.2 69 3.7 3.8 4 4.4 2.7

Sastav u %
C 86 77.2 77.6 77.5 77.2 77.2 76.3 73.3 H2 13.6 12 11.7 11.6 11.9 11.9 12.4 12.2 O2 0.03 10.8 10.5 10.9 10.9 10.9 11.3 14.5

SL.91: OPREMA VOZILA SA DIZEL MOTOROM NA BIO GORIVO

Oznake: MV- elektromagnetni ventili; V- prelivni i sigurnosni ventili; T- termo kontrola i termoprekidai

Po kriterijumima opreme vozila sa dizel motor na "biodizel" najvie tekoa potie od relativno problematine viskoznosti takvih goriva. Tipina instalacija za napajanje mora imati grejae u rezervoaru za gorivu, ispred preistaa goriva i slinu instalaciju kao kada se dizel motor oprema za polarne uslove eksploatacije, sl.91. Razlike izmeu RME i dizel goriva potiu od niske viskoznosti. Do -8 oC mogu je normalan rad, a za nie temperature obavezno je dodavati aditive u RME. Posebno se mora voditi rauna o saglasnosti sa mazivima jer im RME menja viskoznost (firma MAN u svojim preporukama daje upola krai vek mazivu ukoliko motor radi na RME). Zbog nie toplotne moi snaga je manja, a potronja goriva vea. Kada se govori o emisiji onda je RME u velikoj prednosti jer u izduvnim gasovima nema sumpora niti policiklinih aromata. Manje su koliine estica, ali zato rastu NOx i aldehidi uz prisustvo opasnog akroleina. RME moe da se mea u svim odnosima sa dizel gorivom. Mora se strogo ograniiti prisustvo vode jer se time potencira pojava bakterija.

160

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

Bio gorivo pripremljeno po dobroj recepturi, slinoj reformulisanim dizel gorivima, ima bolje ekoloke karakteristike od naftnih dizel goriva jer u njemu nema ni sumpora ni policiklinih aromata (PAH). Dodavanjem bio estera (RME) standardnim dizel gorivima (kao to je trenutno praksa u Francuskoj) ove emisione prednosti dizel motora se gube. Trenutno se najee pominju standardi za bio dizel DIN 51 606, a do kraja 2002. se oekuje usvajanje evropskih standarda pr EN xxx, iji predlog navodimo u tabeli 73. Tabela 73: Bio goriva za dizel motore prEN xxx 2002.g.
Karakteristike Dimenzije Minimum
96.5 860 51 3.5 101 -

Max.

TEST METODE

% mase Koliina estera kg/m3 Gustina na 15 oC CB Cetanski broj mm2/s Viskoznost, na 40 oC o C Zapaljivost mg/kg Sadraj sumpora Ocena Korozija, Cu traka %m Koksni ostatak %m Sulfatni pepeo mg/kg Voda u gorivu mg/kg Ukupne neistoe h Oksidaciona stabilnost mg KOH/g Kiselinski broj g jodina/100g Jodni broj %m Masne kiseline %m Metanol %m Monogliceridi %m Digliceridi %m Trigliceridi %m Slobodni glicerin %m Ukupni glicerin mg/kg Sadraj fosfora mg/kg Sadraj alkala (Na, K,Ca i Mg) EKOLOKA PRIMENA BIO SIROVINA

ISO 5508 900 EN ISO3675:1998 EN ISO 5165:1998 5 EN ISO 3104 EN 22719 10 EN ISO 24260 Klasa 1 EN ISO 2160 0.3 EN ISO 10370 0.02 EN ISO 6245 EN ISO 12937 500 24 EN 12662 6 ISO 6886 0.5 EN 12634 pr EN ISO 3961 120 12 NF-T-60-704 0.2 NF-T-60-704 0.8 NF-T-60-704 NF-T-60-704 0.2 NF-T-60-704 0.2 0.02 NF-T-60-704 0.25 NF-T-60-704 10 NF-T-60-705 5 NF-T-60-706 Oznaka da bio dizel odgovara DIN normama

Oznaka za ekoloku prihvatljivost bio dizela

NAPOMENA:Brojevi u italik-bold su jo u diskusiji.

III. Goriva za dizel motore III.6.4. Prirodni gas kao gorivo dizel motora

161

Vozila na prirodni gas spadaju u egzotine teme u visoko razvijenim zemljama ali su zato favoriti u svim prognozama. Prirodni gas u vozilima moe da se koristi kao sabijeni (CNG- Compressed Natural Gas) ili kao teni prirodni gas (LNGLiguefied Natural Gas). U Evropi postoji asocijacija za SL.92: POREENJE ZAPREMINA uvoenje vozila na prirodni gas REZERVOARA ZA ISTI AKCIONI RADIJUS ENGVA (European Natural Gas Vehicle Association). Tim projektima u SAD se bavi AGA (America Gas Association) koja testira serijska putnika vozila i kolske autobuse na prirodni gas. Za sada je dilema o prvenstvu kokoke ili jajeta jo uvek na relacijama veliine investicija za distribucionu mreu ili u vozni park. Trenutno se po svetskim putevima kree oko milion vozila na prirodni gas, a opsluuje ih oko 2800 punionica, tabela 74. Ako razmiljamo o tipinim navikama sa naftnim gorivima onda su brojevi, veliine i smetaj rezervoara jako problematini. Zapremina i sadraj rezervoara za gorivo zavise od pritiska komprimovanja prirodnog gasa. Kod pojednostavljenih uslova vonje od jedne do druge (bliske) pumpne stanice za punjenje pritisak sabijanja prirodnog gasa moe biti na nivou magistralnih vodova (tj. ispod 20 bara). Tabela 74: Broj vozila i broj punionica prirodnog gasa u im se rauna sa veom svetu, stanje 1996. slobodom kretanja onda su pritisci Zemlja Broj vozila Broj punionica oko 200 bara (CNG) koliko podnose Argentina 385.500 504 Italija 290.000 280 boce za tehnike gasove. Na slici 92 Rusija 205.000 187 su dati relativni odnosi zapremina SAD 40.000 1.102 rezervoara za isti akcioni radijus u Novi Zeland 25.000 245 Kanada 17.200 120 poreenju sa dizel gorivom. Brazil 14.000 39 Konano, pri akcionim Egipat 5.000 15 radijusima kao kod naftnih tenih Kolumbija 4.600 22 goriva nuni su kriogeni rezervoari Indonezija 3.000 12 Indija 2.500 6 (LNG). Za praksu to spada u teorijske Pakistan 2.500 12 kategorije. Trenutno su aktuelna Nemaka 2.415 55 istraivanja katalitikih metoda za Kina 2.000 10 Venecuela 1.500 20 prevoenje gorivih gasova u tena
Australija Ostale zemlje ZBIRNO 1.000 6.390 1,002.625 35 140 2.789

162

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi

stanja. Po motorskim merilima prirodni gas se moe koristiti kao jedino gorivo bilo u oto bilo u dizel motoru. Isto tako moe biti sparen sa svakom vrstom naftnog ili dokazanog alternativnog goriva (nii i vii alkoholi, biomase, biogas). Prirodni gas se za primenu u vozilima- moe obraditi: a. Fiziki: u komprimovani (CNG) i/ili teni (LPG) prirodni gas b. Hemijski: u sintetska dizel goriva, u metanol i/ili DME c. Hemijski: u aditive za goriva dizel motora i/ili DMM Prvi korak u primeni sadri samo promene ureaja i opreme za napajanje motora prirodnim gasom, sl.93. Kada mu se daje znaaj perspektivnog goriva u masovnoj primeni onda su neizbene obimnije rekonstrukcije. SL.93: KOMPRESORSKA STANICA ZA VOZILA NA PRIRODNI GAS

Kuna instalacija za punjenje rezervoara vozila prirodnim gasom

Rezervoar prirodnog gasa u prtljaniku vozila

Putnikih vozila na prirodni gas ima malo. Kod veih vozila dizel motori se jednostavnim rekonstrukcijama prevode na dvojni pogon dizel/prirodni gas, ili samo na prirodni gas kada prelaze na rad kao gasni oto motori. Najee se radi o komunalnim vozilima na uim gradskim podrujima kada dolaze do izraaja naglaene ekoloke prednosti prirodnog gasa, tabela 75. Veliki proizvoai autobusa (MB i MAN) tvrde da autobusi na prirodni gas ispunjavaju Euro III norme. Prema izvetajima o pregledanim autobusima u Nemakoj sirova emisija NOx je nia za

III. Goriva za dizel motore

163

85%, HC za 52% i CO za 73 % u poreenju sa dizel verzijama. Nia je reaktivnost prema ozonu, a nema emisije sumpornih jedinjenja niti dima. Tabela 75: Tipini parametri autobusa na razna goriva
GORIVO Izvorni tip motora
Princip paljenja Stepen kompresije Maksimalna snaga Rel. potronja, % Rel. emisija, CO,% HC + NOx, % estice (dim),% Buka Miris

Dizel gorivo Dizel

Metanol

Teni prirodni gas

12 75 - 80 % 119 100 100 3 Umerena Slab

Auto gas (propan/butan) Oto

Strano 10 80 - 85 % 127 80 100 3 Umerena Slab

Samoupaljenje Strano 18 100% 100 103 100 32 100 45 100 3 Velika Umerena Jak Slab

SL.94: EMA INSTALACIJE ZA KOMPRIMOVANI PRIRODNI GAS (CNG-Compressed Natural Gas): 1- regulacioni ventili;2- reduktor;3- leptir;4-prelivni ventil;
5-recirkulacija i hlaenje;6-priguiva

Pregradnja dizel motora na prirodni gas je ea iz praktinih razloga, sl.94. Stepen kompresije klasinim oto motorima se bira prema gorivu koje ima manje od 100 oktana. Prirodni gas ima preko 100 jedinica. Konstruktivno je lake dizel motoru smanjiti nego li oto motoru podii stepen kompresije. Tei deo odgovora je o termikim i mehanikim optereenjima. Postepeno uvoenje svakog novog goriva u iru primenu uvek ide slinim putem: prvo u sprezi sa uobiajenim tenim gorivima, a tek posle grananja distributerske mree masovna upotreba.

164

S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi KONTROLNA PITANJA

1.

Mogu li sagorevati alkoholi u dizel motorima?

Da. ak se dodavanjem manjeg procenta alkohola u dizel goriva smanjuje dimnost izduvnih gasova. Problemi su izuzetno veliki kada nameravamo da dizel motor prilagodimo visokom procentu alkohola u dizel gorivu ili istom alkoholu: cetanske vrednosti alkohola su vrlo niske, a isto tako je problematino podmazivanje pumpe visokog pritiska i brizgaa. Zahvati i tekoe su slini onima pri prevoenju dizel motora na rad sa gasnim gorivima. 2. Da li postoji dizel motor na autogas?

Na ovo pitanje postoje dva odgovora. Prvi je da dizel motori mogu da koriste autogas, ali uz dizel gorivo. Pumpa visokog pritiska se podesi za rad na praznom hodu i tako fiksira. Dizel gorivo je potrebno za start i rad na praznom hodu - ima ulogu upaljaa auto gasa (ili prirodnog gasa). Za vei gas dodaje se mea (sa leptirom) za regulisanje snage. Drugi odgovor je da dizel motor moe da se preradi za rad sa istim autogasom ili prirodnim gasom. Ali to vie nije dizel ve gasni motor sa sveicom i sistemom paljenja pa je samim tim gasni motor blii varijanti visokoekonominog oto motora jer mu stepen kompresije moe biti usaglaen sa oktanskim vrednostima koje su preko 100 jedinica (a dizel motor je inae dobro dimenzionisan za visoke pritiske pa se lake rekonstruie dizel motor nego oto motor).